Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

kom društvu, da se upotrebi gruba analogija, ne nalazi se u POtPunojsuprotnosti prema kapitalističkim vlasnicima niti prema njihovimpredstavničkim organima. U socijalističkom društvu apsolutno jeočigledno da administrativni aparat mora donositi sve svoje odluke uinteresu društva. U velikoj meri ovo nije neopravdano, jer interesdruštva, onako kako ga tumači administracija je, u stvari, značajanmotiv za njene aktivnosti. Čak i kada sledi neke posebne interese,administrativni aparat uvek deluje u ime opšteg interesa, a razlozi zaprotivrečnost izmedu ciljeva ove vrste j stvarnih ciljeva su složenijinego u slučaju države i upravne birokratije u kapitalističkim državama.Administrativni organi socijalističkog društVa deluju na osnovuovlašćenja čitavog društva kao vlasnika i, u stvari, igraju neuporedivopozitivniju ulogu nego birokratija prethodnih era. Upravo zbogtog razloga, teže je izvući iz stvarnog opšteg interesa društva one posebneinterese kojima je cilj održavanje ili čak jačanje birokratskihodnosa. Situaciju komplikuju nastojanje administracije za povećanomefikasnoŠĆu, a kao rezultat toga (kao što sam drugde napomenuo)posebni interes si! često javlja u specifičnom obliku i, pod odre- .denim istorijskim uslovima, u stanjuje da postane opšti interes.,Negativne posledice birokratskog odnosaSvakodnevna misao uzima u razmatranje ovo 'izuzetno složeno iprotivrečno kretanje i registru je samo one pojave koje nedvosmislenonastaju kao negativne pojave u svakodnevnom životu, a rezultattogaje da nastaje stereotipni birokrata. Ali samo dublja analiza birokratskihodnosa može dati autentičan opis pojave koju svakodnevnamisao, najednostran i pejorativan način, posmatra kao tipičnu karakteristikubirokratskog postupka.Najupadljivija karakteristika, mehaničko tretiranje gradana kao»stranaka«, u osnovi odražava odnos birokratske »zavisnosti«.»Stranka« se shvata kao neka vrsta čudne sporedne ličnosti ili čak kaoneka potpuno pakosna osoba, nad kojom administracija, kao predstavnikčitavog društva, drži vlast. U većini slučajeva, naravno, ovajmistifIkovani društveni interes predstavlja znatno veću moć za pojedinogčinovnika nego što to poseduje kralj koji upravlja po božanskompravu ili bilo koja kapitalistička kompanija. A da bi situacijabilajoš smešnija i složenija, ova tendencija da se izvedena moć učiniapsolutnom često znatno dublje prodire u niže slojeve hijerarhijenego u više slojeve. Niži slojevi naginju ka tome da svoju ljutnju iskalena stranci, ljutnju koju,izaziva to što imaju nedovpljno odlučujućiglas u sistemu administracije.Jedna druga dobro poznata karakteristika birokratije jeste odugovlačenjeu obavljanju poslova, strah od donošenja odluka, birokratskoodlaganje. O ovom se lako može izvesti zaključak iz posebnihokolnosti koje privremeno- preovladuju unutar hijerarhije. Onaje obično vrlo snažna u vreme kada pravila procedure nisu utvrdena i. Ikada, kao rezultat toga, potrebni »model« akcije podleže promenama.Ovo uzrokuje da su ljudi više ranjivi ukoliko su njihove odluke »pogrešne«zbog nekog nepredvidenog razloga (na primer, promena kriterijumaza ocenjivanje), nego ako ne donose odluke ili ako mogu daih pokriju desetinama potpisa. Objektivne okolnosti mogu često prouzrokovatida je rezultat odluka nejasan (ovo se često pokazuje ustvarima koje se tiču upravljanja u ekonomici).Ali ni prezir prema »strankama« ni preterani formalizam u vršenjudužnosti ne mogu $e posmatrati kao neizbežna karakteristika suštinskihodnosa birokratije. Situacija nije nepojmljiva tamo gde je najvišadužnost nekog službenika da se - najviš~ naučnim metodom- »bavi sa« ili »manipuliše« strankom - ali birokratija će i dalje bitiosnovni odnos izmedu društva i administracije i ne bi se moglo rećida je prevaziđena: ona bi se, u stvari, pojavljivala u najeksplicitnijemobliku. Na sličan način, osnovni odnosi u okviru administracijene bi se promenili (mada bi se njena efIkasnost mogla značajno pove- .ćati) ukoliko bi viši slojevi hijerarhije očekivali - i dobili, u opštojprimeni - brzinu i odgovorno donošenje odluka jednog idealnogWeberovskog tipa. .Jedna od najozbiljnijih posledica birokratizacije društva jestepreterana tendencija ka komformizmu (što je, samo po sebi, nužnapojava). Marx je dao briljantnu analizu načina na koji birokrata pokušavada se prilagodi pretpostavljenim ili stvarnim normama, kojeon bezrezervno prihvata, čak i do stepena potpunog ugušivanja svojesopstvene individualnosti. U modernom kapitalizmu ova karakteristikaproistekla je iz relativno uskih granica državne birokratije;komformizam u pravom smislu reči postao je opšta pojava. Ne možese ni na koji način reći ni da je u socijalizmu ovakvo stanje stvariprevaziđeno.Na osnovu svega ovoga, možemo reći da administrativni i upravniaparat socijalističke države u suštini proističe iz karaktera svojinskihodnosa i da je on nosilac pokušaja da se uspostave kako birokratskitako i humaniji odnosi. Ovo znači da administracija samusebe prikazuje i kao birokratsku i kao nebirokratsku. Ukoliko se ovaosnovna protivrečnost ne otkrije, ništa se praktično ne bi mogla razumetio istoriji razvoja socijalističkih zemalja, a oni koji apsolutizujubilo jednu bilo drugu stranu ove protivrečnosti neizbežno će izvućipogrešne zaključke.Kako prevazići sadašnje stanje: mogućnosti i teškoćeIz onog što sam prethodno rekao, proističe neposredno to daako uzmemo u obzir funkcije koje ispunjava administracija kao nosilacbirokratskih odnosa, ne možemo izreći ocenu da su ti odnosi jednostavnonegativna pojava koja se mora razvrstati kao »loša« nasuprotnekoj drugoj kategoriji koja bi se klasifIkovala kao »dobra«.Moramo le posmatrati kao društvenu formaciju koja nužno nastaje ikoja se ne može prevazići nekim sasvim specifIčnim društvenim122J123