Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

Staljinistička duhovna birokratija pošla je tragom inkvizicije.ona je isto tako dogmatska i isto tako ograničena. ona svoj zadatakvidi u tome da optuženog bilo u »diskusiji« prisili na »samokritiku«,bilo da ga optuži kao »agenta«. ona doduše nasuprot inkviziciji nedonosi neku izričitu osudu, ali osuđuje i priprema teren za intervencijudržavne sile, koja delikventa »likvidira«. Ona je noseći stub dominacijestaljinističke birokratije nad narodom, a u krajnjoj liniji idržavnog terora.Budući da i na terenu čisto naučnog rada, naročito humanističkog,predstavlja »pozvanu« kontrolnu instancu, to dovodi do neobičnepojave da se naučnom kritikom bavi jedna nenauČDa instanca. Natome ništa ne menja ako se u to vešto upregnu i pojedini naučnici, dabi u duhu duhovne birokratije učestvovali u kritici. U jednom napaduistinoljubivosti je teoretičar političke ekonomije Varga, inače veomaodan Staljinu, povodom diskusije o jednom njegovom delu, pobunivšise protiv llleŠanja duhovne birokratije, primetio: U umetnostimogu jedni da slikaju, a drugi da kritikuju, ali u nauci može da sebavi ozbiljnom kritikom samo orug ko i sam naučno radi. To je bilojasno. Posledica vladavine duhovne birokratije je potpuna stagnacijahumanih nauka, što se simptoma~ ispoljava u velikom op,lldanjuStaljinovih nagrada za naučne radove iz te oblasti.9. Vladavina prakticiuna i prividna funkcija teorijeKritički posmatrači sovjetskog poretka često zastupaju gledišteda staljinističke birokrate zato tako lako greše u praksi jer su u osnoviteoretičari. Pri tom se očito misli na onu, za staljinističku birokratijutako karakterističnu, krutu orijentaciju na marksizam. Mada setom gledištu ne može poreći izvesna opravdanost, ta stvar je zapravosloženija, te je vredi bliže razmotriti.Dokazali smo da staljinistički ideolozi marksističko učenje uopštene prihvataju u njegovom prvobitnom obliku, nego da ga, bilo»zaboravljajući« njegove bitne delove i upute, bilo neposrednim menjanjemi iskrivljavanjem, prilagođavaju potrebama proisteklim izstaljinističke prakse. Sama ta činjenica dokazuje da oni nikako nisuteoretičari u smislu slepog podredivanja aktivnosti nekom unapredsmišljenom i uČVfŠĆenom teoretskom gledištu, nego da su, uprkosneosporne tendencije ka takvom ponašanju, političari koji u krajnjojliniji daju praksi prednost, što izričito i priznaju. Tendencija ka os1arYanjuna kruto formulisanu i dogmatizovanu teoriju preovlađujepotpuno samo tamo gde se radi o borbi protiv drukčijih mišljenja i oodržavanju »čistote« staljinističko-birokratske ideologije.Ako želimo potpuno da shvatimo bit staljinističke birokratije nesmemo nipošto izgubiti iz vida da staljinizam primarno sledi izvestanuski i plitki prakticizam. on se sastoji u tome da se, bez obzira načesto naglašavane suprotne tvrdnje, teoretskom saznanju pridaje sasvimmali značaj u ostvarivanju prakse. Čisto verbalno priznavanjeupravo suprotnog stanovišta marksizma nema tu nikakvu vrednost,I jĪI·iIIizuzev one spoljašnjeg klanjanja pred marksističkim učenjem i ~:vanja privida da je s~jinistička praksa opravdana putem saznanjamarksizma.Takvo ponašanje ne predstavlja ništa novo u ljudskoj istorij!;može se reći da je prakticizam opšta oznaka daleko većeg dela političkihakcija čovečanstva. Ali time što je marksizam otkrio stvarni imogući odnos između teorije i prakse, marksistički zahtev koji ·proističeiz tog otkrića za &Vesnom i stvaralačkom primenom znanja uodnosu teorija/praksa na političko delovanje postaje obavezan za svekoji se opredeljuju za marksizam. Prinudni položaj koji iz toga 1?ro!­stiče za staljinističku birokratiju je taj da ona IDOžeda se ponašaJedinoprakticistički. Jer teorija koja, kao što smO dokazali, nije u ·stanjuda usled svojih birokratskih i zato formalističkih i vulgarizujućihpretpostavki razreši površno činjenični i kategorički privid stvarnostinego pre učvršćuje obuzetost mišljenja tim prividom prirodno gubisvaku sposobnost da bude vodič kroz praktične probleme. Takva jeteorija, naprotiv, sazdana upravo da bi opravdala prakticističko podvrgavanjejedne čisto prakticističke politike »činjenicama«, da bi jojdala neki privid opravdanosti.prvi uslov za ozbiljno i pravilno (a to znači između ostalog inejednostrano teoretsko) uticanje teorije na praksu jeste sposobnostteorije da se kritički suoči sa prividnom kategorično §Ću naivnogpraktičnog razuma, razrešavajući je, to jest da se postavi nasuprotpraksi. Tek takva suprotnost na promišljen način omogućava ono štose naziva jedinstvom teorije i prakse.Gde teoriji ponestane snaga kritičkog sagledavanja realne kategorijalnostikoja se u birokratskom mišljenju uvećava, tu se jedinstvoteorije i prakse pretvara u površinsko i pozitivističko usklađivanjeizmeđu kritički razrešene i u svom prividnom postojanju »teoretski«prihvatane stvarnosti i jedne teorije koja nekritički odražava tustvarnost. Prakticizam se tu manje sastoji u tome što se u praksi potcenjujeznačaj teorije nego u tome što teorija praktički više i nemaznačaja za praksu. . .Upravo tamo gde usled tradicionalnih odnosa i dalje deluje ~maja značaja teorije za praksu, to stanje svakako mora dovesti doprotivrečnosti da se pri stalnom verbalnom podvlačenju tog značajaistovremeno obavezno stvara duboka odbojnost protiv pravog teorijskog»intelektllalizma«, »objektivizma« i »teoreticizma«, kao faktorarazaranja vulgarne usklađenosti između birokratske teorije i iste takveprakse. Konačno se ta odbojnost pretvara u načelno, svakako nepriznato,nepoverenje prema teoretičarima, pa čak i prema samoj teoriji,i tu se onda pojavljuje u svom punom obliku frazersko-teoretskizakukuljeni prakticizam.Prakticizam staljinističke birokratije proizlazi dakle nužno i neizbežnoiz njene obuzetosti specifično birokratskom ideologijomkoja, sa svoje strane;· opet proističe iz opisane birokratske prakse.Zato je potpuno pogrešno neuspeh staljinističk~ birokratije u rešava-9293