Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

u njihovu nužnost i efikasnost, profesori društvenih nauka ne moguporicati postojanje ovih negativnih karakteristika. Ove karakteristike,čije postojanje javno mišljenje takođe jasno oseća, mogu se. najboljerazumeti pod opštim terminom .. birokratizam«. Kao odgovor naovu opšte zapaženu pojavu, postoje u suštini tri stanovišta koja naučniciu društvenim nankama mogu prihvatiti: a) da ih smatraju za individualneili lične greške koje se mogu prevazići obrazovanjem ili,možda, izvesnom vrstom zastrašivanja, jer te greške nisu suštinskiatributi administracije; b) da ih posmatraju kao karakteristične osobineadministracije koja još nije u potpunosti razvijena, osobine kojenisu karakteristične za idealnu vrstu administracije (birokratiju),nego su to negativni aspekti koji se mogu eliminisati uporedo sa timkoliko se administracija modernizuje; ili, sledeći tyrdnju da se ovogledište suštinski ne razlikuje od prethodnog, mogu se posmatratikao rezultat neproporcionalno uvećane birokratije, rezultat koji ćenestati ukoliko same disproporcije mogu da se okončaju; c) konačno,da se u ovim negativnim faktorima posmatra strukturna pojava nastalausled prirode administracije, to jest prvenstveno usled suštinskogodnosa koji je povezuje sa društvom ili, pre, sa njegovim različitimklasama i slojevima.Prva od ovili koncepcija uvek je odražavala odbranašku nameru,a ona je to još i danas. Da li bi ovu koncepciju trebalo posmatratikao progresivnu ili kao reakcionarnu zavisi o tome da li sami administrativniaparati koje ona želi da odbrani služe stvari društvenogprogresa ili da li omogućayaju da se staro i sada prevaziđeno stanjestvari održi po svaku cenu i da se očuvaju različite vrste birokratskemoći, čak i kada je njihova zamena postala istorijski moguća. Ovo jeslično načinu na koji je administracija pruske države, koju je na indirektannačin branila velika grupa mladih hegelijanaca, došla, u stvari,sa svojim sopstvenim posebnim interesom, u suprotnost sa svakimprogresivnim nastojanjem. Upravo je to bio razlog što se željaRugea i njegovih saradnika da služe progresu društva uskoro preokrenulau samu svoju suprotnost. Marx je, suprotstavljajući se ustvari Rugeu, mogao da napiše sledeće: .. Prot;vrečnost između svrhei dobre volje administracije, s jedne strane, i njenih sredstava i m0-gućnosti, s druge strane, država ne može ukinuti a da se i sama državane ukine, jer je ona zasnovana na ovoj protivrečnosti. «11U istoriji su se često pojavljivali stavovi slični stavovima mladohegelovaca,i to kako pre tako i posle njih. Ovo dolazi prvenstvenozbog toga što smo skloni, kada nekom režimu priznajemo da jeprogresivan u smislu našeg sopstvenog sistema vrednosti, da ga čestosmatramo, kao i čitavu institucionalnu mrežu koju on uključuje, kaojedino istinsko rešenje. Tada dolazimo do toga da izvor ovih grešakatražimo ne u njegovom okviru, nego u ljudima.Drugi prilaz - koji se koncentriše na specifične osqbine insti-IiMaIX, .critical Marginal Notes on the Article The King of Prussia andSocial Reform'«, u: Marx i Engels, Collected Works, tom 3, str. 198.tucionalnog sistema birokratizma - karakterističan je po empirijskomtrendu koji dominira u današnjoj buržoaskoj sociologiji, naročitou SAD. To će reći, ako do negativnih karakteristika dovode naprvom mestu organizacione greške i nedostaci, a ne bitni strukturniuzroci, onda preporuke zasnovane na odgovarajućim analizamamogu dosta obećavati - a ovo se ne može učiniti bez sociološkogpristupa. Tako sociologija, uporedo sa drugim granama društvenihnauka, ima takođe svoje mesto u podizanju efIkasnosti upravljanja.Od početka ovog stoleća, birokratizam kao negativna karakteristikaadministracije bio je veoma mnogo analizirana tema u američkojsociologiji, čak i na teoretskom nivou. Do ovog je došlo, možda,zbog toga što razvoj birokratije u SAD nema toliku dugu istorijskuprošlost kao u Evropi ili u Aziji, a samo vrlo kratak period vremenadeli gotovo potpuno birokratizovani svet iz tridesetih godina od demokratskogstava Nove Engleske.U buržoaskoj društvenoj nauci, prema Mertonu, otkrivanje patološkihposledica birokratije pove~o je sa razvojem takvih koncepatakao što su Veblenova »obrazovana nesposobnost«, Dewey jeva»profesionalna psihoza« i Wamotteova »profesionalna deformacija«.Svi ovi koncepti se, zapravo, odnose na jednostranost koju zahtevarutinski rad, ali koji je u isto vreme postao suviše razvijen i koji se,na taj način, pokazuje nesposobnim za racionalno ponašanje u izmenjenojsituaciji. Suština birokratije se tako pokazuje kao negativnacrta koja se ~avlja u pojedincu, ali koja ima svoje korene u org~ciji.Merton 2 je dalje razvio ovaj pogled. On ne smatra da negatlvnekarakteristike adniinistracije imaju štetan efekt samo na pojedinca,bilo u »podorganizovanoj« ili »preorganizovanoj« birokratiji. Umestotoga, on naglašava prirodu sanle organizacije, u kojoj različ~ti interesiadministracije takođe imaju svoju ulogu.U mom prilazu, pri čemu u mnogo čemu mogu da se koristimkonkretnim studijama buržoaske sociologije, a takođe iMertonovimprilazom, ja sam u analiziranju društvene patologije birokratije ipakprotiv njih. Ja ne identiflkujem birokratizam niti sa negativnim efektimakoje organizacija ima na pojedince niti sa prirodom same organizacije(njene disfunkcije). Ja ga posmatram kao pojavu koja je dubokoukorenjena u suštinskim društvenim odnosima i koja se možeuništiti jedino pramenom u ovim odnosima. Samo u tom prilazu jamogu da vidim način za otkrivanje, na osnovu marksističkog društvenoggledišta, uzroka ovih pojava.Ovo, naravno, ne znači da ne bi bilo moguće boriti se protiv birakratizma,čak i u okviru postojećeg društveno-ekonomskog sistema,i sa većim ili manjim uspehom, koristeći se bilo kojim od ovihprilaza. Moramo utvrditi granice naše aktivnosti, naročito u odnosuna socijalizam. Iznad svega ostalog, moramo biti svesni da borbaprotiv birokratizma mora da se vodi sa nesmanjenom energijom: po-12R. K. Mertan, Bureaucratic Structure and Personality, 1940.150151