Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

,iLtrane povezanosti sa celinom konačno, čak i kada su po sebi stvarnostnekog određenog trenutka pravilno izražavala, u glavi posmatračaostavljala samo iskrivljenu sliku o staljinističkoj birokratiji.Šta, na primer, znači uviđanje uloge birokratskih privilegijaako nije istovremeno temeljito sagledana i činjenica postojanja izvesne,gotovo pruske, birokratske »etike dužnosti«, sa njenim tendencijamaodanosti, požrtvovanja i »dobrog držanja, direktno suprotstavljenimprivilegovanom egoizmu«, ako nije ceo složeni i samo kroznajdublje korene društvenog bića shvatljivi protivrečni kompleksonog što se može nazvati staljinističkom birokratfjom sagledan kaostruktura sačinjena od nmogih odnosa egzistencijalnih i ideološkihfakata, struktura koja elemente izopačenosti i nečovečnosti sadrži poreddrugih, koje bismo gotovo mogli nazvati etičkim. Pri čemu seteškoća sastoji »samo« u tome što treba te protivrečnosti u pojavnostistaljinističke birokratije na putu rasvetljavanja njenih uzroka razotkritikao nužno jedinstvo, a time otkriti i krajnje, bitno značenje samihprotivrečnih elemenata.Bez obzira ne veoma otežavajuću okolnost da ovaj tekst (po željiizdavača političke publicistike koji je objavio njegovo prvo izdanje)treba da po mogućnosti ne bude teorijski, nego da više poslužizadovoljavanju širokog interesovanja, ipak ćemo u njemu pokušatida, ne prelazeći granice razumljivosti koje ovde ne smeju biti isuvišeuske, bar u krupnim crtama označimo složenu problematiku kojusadrži naša tema i da ukažemo na put njenog rešavanja. Nadamo seda je moguće odgovoriti političkoj ali i istorijskoj i sociološkoj potrebida se, i u datim okvirima, ipak u zadovoljavajućoj meri pružimaterijal i podsticaj za formiranje samostalnog stava prema datomproblemu i za njegovu dalju razradu. Uzgred ćemo pokušati da pronađemoput - premda opasniji i teži od poznatih, ali kao što verujemo,i plodniji - između dva preteća grebena nekog »duhovito«-pričljivogprelaženja preko pravih problema i suvoparno-opisnog povezivanjačinjenica.Pri tom će se pokazati da staljinistička birokratija tek onda postajepotpuno dostupna shvatanju kada se najpre opšte biće birokratije,a to znači biće buržoaske birokratije podvrgne temeljitoj analizi.U ovom tekstu prikaz buržoaske birokratije neće moći da bude datkao glavna tema nego samo kao pretpostavka; ali kao pretpostavkaonaje neizbežna, te stoga može da zahteva dovoljan prostor.2. Marksizam i birokratijaMarksističko učenje je uvek, počev od Marxa i Engelsa, pa prekosvih njihovih epigona, sve do Lenjina, čak i Staljina, zauzimaloveoma kritički stav prema birokratiji, u svim njenim oblicima. Birokratijajeu svim svojim ranoburžoaskim, kasnoburžoask:iIu i socijalističkimoblicima marksističkim teoretičarima i političarima izgledalakao najgore zlo koje treba i mora da bude prevladano u razvijenomsocijalističkom društvu. Ali to nipošto ne znači da birokratija, pri-mereno istorijskom periodu o kojem je bilo reči, nije smatrana ikaodelomneizbežno, delom nesavladivo zlo.Sa izvesnom, mada umerenom naklonoŠĆu govorili su Marx iEngels o birokratiji jedino onda kada su mislili na njenu značajnuistorijsku ulogu u procesu razvoja nacionalne države u vreme borbeapsolutne monarhije protiv kneževina koje su težile za samostalnošćui na obrazovanje građanskog oblika prava, države i društva, koji jemorao da izdrži borbu za feudalnim poretkom, služeći se pri tom uvelikoj meri birokratijom, školovanom u duhu individualističkogrimskog prava. U to vreme je birokratija ispunjavala izvesnu višemanjedruštveno naprednu funkciju. Ovo se izmenilo sazrevanjemkapitalizma. Birokratija je za njega doduše ostala još uvek neophodna;ona predstavlja kao neko lepilo u njegovim porama koje održavakapitalistički poredak kao celinu. Ona ostaje nosilac tehničko-pravnei upravne organizacije koja je neophodna za održavanje i funkcionisanjegrađanskog društva.Ali njeno nađuvavanje do predimenzioniranog obima, njenosve očigleđnije odvajanje od naroda i njegovih potreba, koje posebnokarakterišu njeno obezđuhovljeno utapanje u upravno-tehničku specijalizovanosti u mrtvi formalizam, njen u svim okolnostima »poslušno-podanički«,državi okrenuti i konzervativni način mišljenja kojiuvek ide ruku pod ruku s najjačom klasom - sva ta svojstva čine .birokratiju,uprkos njenoj neophodnosti za kapitalizam, teškom bolešćukoja kao neki tumor raste na društvenom telu. Ovo ne isključuječinjenicu da među njene zadatke spada staranje o izvesnom usklađivanjuklasnih interesa u službi stabilizacije upravnih odnosa, kako toMarx i Engels, svaki ponaosob, podvlače.Već u svojoj »Kritici Hegelove filozofije državnog prava«, iz1841142, Marx opširno govori o vezi između »birokratije i državnogforma1izma«. On tu između ostalog kaže:»Birokratija važi samoj sebi kao poslednji krajnji cilj države.Pošto birokratija svoje 'formalne' ciljeve pretvara u svoj sadržaj onase svugde nalazi u konfliktu sa 'realnim' ciljevima.«»Autoritet je stoga princip njenog znanja, a obogotvorenje autoritetanjeno osjećanje.«»Što se tiče pojedinog birokrate, državni cilj se pretvara u njegovprivatni cilj, u trku za višim položajima, u pravljenje karijere.«»Država egzistira još samo kao skup različitih fiksnih .duhovaureda, čija je povezanost subordinacija i pasivna pokornost.«Deset godina docnije Marx piše u Osamnaestom BrumaireuLouisa Bonaparte:»Ta izvršna vlast sa svojom ogronmom birokratskom i ·vojnomorganizacijom, svojom razgranatom i složenom državnom mašinerijom,svojom armijom činovnika od pola miliona, pored armije odjošjedne polovine miliona, taj strahoviti parazitski organizam, koji kao"MED, knj.3, str. 41142 -prim. prev.5657