Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

kapital«. U istom poglavlju Marx kaže da su nadnice za poslove nadzora»deo uloženog promenljivog kapitala, uveliko nalik nadnicamaostalih radnika«. To nikako ne može biti. Ako nadoknada za stručnostuključuje i udeo u višku rada drugih radnika, kako je već naznačeno,onda se ona ne može izjednačiti s promenljivim kapitalom,to jest s najamnim radom koji stvara višak vrednosti, jer ga kapitalistaeksploatiše. U krajnjem bismo mogli prihvatiti da nadzorni radcedi višak vrednosti za kapitalistu, organizujući eksploataciju radaostalih radnika.Zabunu udvostručava činjenica da i kancelarijski radnici primajuplate. To doprinosi zamagljivanju razlike izmedu sitnih birokrata'ieksploatisanih najamnih radnika pod l:yihovim neposrednim nadzorom.Iza isplate nominalnih plata sekretarskom· i kancelari j skomosoblju, da se naslutiti realna nadnica koju priIlli\iu kao eksploatisaniradnici. Ovde su plate prikrivene nadnice. Kao što je Marx razlikovaorealne profite finansijskih direktora od nominalnog oblika nadniceza nadzor, možemo razli.kovati realne nadnice sekretarskog osobljaod plata što im se nominalno isplaćuju.Kad bi ova mistifikacija bila namerna, obrazloženje bi joj bilosled.eće: u interesu je nekolicine finansijskih direktora koji su zapravokapitalisti da svoju klasnu pripadnost prikriju isplaćujući sebi plateumesto profita. U interesuje birokrata i sitnih birokrata da prikrijuklasne razlike koje ih odvajaju od eksploatisanih kancelarijskih radnika,fomlOm plaćanja koja je nominalno jednaka za sve njih. Unjihovom je interesu i da »bele kancelarijske okovratnike« s kojimamoraju raditi po personalnom osnovu odvoje od ostatka radne snage.To se postiže tako što im se isplaćuju plate umesto nadnica.Pitanje je šta je tu temeljno sa socijalne tačke gledišta. Treba linadnice i plate razlikovati po čisto tehničkom kriterijunm, kao što ječinjenica da se isplaćuju u različitim vremenskim intervalima? Da lije upuutije razlikovati ih kao plaćaxUe za različite tipove usluga kojeodgovaraju različitim činiocima proizvodnje? Pošto su i marksističkai nemarksistička upotreba zbunjujuće, nadnice i plate moraju se redefmisatida bi se dvosmislice izbegle. Eksploatisani kancelarijski radnici,isplaćivaxti u istim vremenskim intervalima kao i oni pod čijimsu neposrednim nadzorom, s klasne tačke gledišta imaju manje zajedničkogs njima no sa eksploatisaxlim »plavim okovratnicima«.Kancelarijsko osoblje nižeg raxIga radi na istim opštim zadacimana kojima i uprava - na zadacima eksploatacije ostatka radnesnage. Nominalno su plate cena te vrste usluga, alije to značenje pogreŠllo.za razliku od nadnica, koje su cena jedinične proizvodnesnage, plate predstavljaju nadoknadu za dve posebne vrste snage:proizvodne snage kancelarijskog osoblja i organizacione snage kojapripada isključivo upravi. Zajednički način plaćanja prikriva razlikuizmeđu rada na eksploataciji koji je, u slučaju kancelarijskog osoblja,i salll eksploatisan, i eksploatišućeg rada koji, u slučaju uprave,nije eksplo~fisan,~: Ta razlika nameće odgovarajući rascep u tipovimaplata: realne plate uprave nasuprot fiktivnim platama kancelarij-skog osoblja. Pošto se te nontinaine plate isplaćuju samo ovoj kancelarijskojpotklasi eksploatisaxlih radnika, zbrka se može UlllaDjiti odbacivaxUemUObičajene upotrebe temtina i uvođenjem »nadnice« kaojedinog.Time je mistifikujući karakter plate prevaziđen. Ovako gledano,radnik dobija plaul bez obzira na tip rada koji obavlja, sve dotačke na kojoj prestaje biti eksploatisan i počinje dQbijati puni iznosvl~stitog viška vrednosti. S povećanjem tog iznosa cena radne snage,da ne govorimo o nadzoru odnosno orgaxtizacionim poslovima, pretvarase u platu. Uzmimo da je, pre no je unapreden u nadzornika,gospodin Driver primao nadnicu od 5 dolara na sat i nedeljnu isplatuod 200 dolara, pri stepenu eksploatacije od samo 10%. Pretpostavimoda, po IDIapređenju, prima ekvivalent od 6 dolara na sat, iako muse 240 nedeljnih dolara ne isplaćuje nedeljno nego mesečno - tojest, on sada prima platu a ne nadnicu. Da li je plata nontinaIna ili realna?Ta plata je realna, jer ne sanlO da ne predstavlja ekvivalent zaveći broj prosečnih radnih sati po čoveku od onoga što je primao kaonajanmi radnik, već mu omogućava da prisvoji veći broj prosečnihradnih sati od onoga koji stvarno radi. Njegovih 20% više svrstavaga u isul povlašćenu kategoriju u koju spada i uprava.Marxovo proširivaxIje značeIua nadnice na cenu nadzora je pogrešno.Plata a ne nadnica je cena te vrste posla. Neophodan nam jeneki dmgi temtin a ne nadnica da bismo imenovali cenu stručnosti,plaćanje za specijalizovana znanja, uključujući i nadzor, cenu kojavremenom raste a ne opada. Korišćenjem istog temtina, »nadnica«,za oboje značilo bi ukinuti temeljnu razliku između sitnobirokratskei radnih klasa. Prikloniti se terntinu »plata« i za siuIe birokrate i zaniže kaxIcelarijske radnike svelo bi se na upadanje u istu klopku.Od prvorazredne važnosti su defmisanje tih nekoliko klasa,proizvodnih odnosa i oblika izvlačenja ekonomskog viška vrednosti.Međutim, i oblik što ga taj višak poprima u raspodeli takođe je pokazateljklasne pripadnosti. Tu se možemo složiti s Engelsom koji uAnti-Duhringu kaže da s »razlikanla u raspodeli, dolazi i do klasnihrazlika«.Digresija o bU1'Žoaziji i sitnoj bU1'ŽoazijiOvde uvedeI1a razlika između birokrata i siuIih birokrata zapravoje paralela Marxovoj razlici izmedu buržoazije i siuIe buržoazije.Buržoazijaje vladajuća klasa u kapitalizmu, dokje siuIoburžoaska ustvari klasa pomoćnika vladajuće. Birokratijaje vladajuća klasa u socijalizmu,a siuIobirokratska je klasa njenih pomoćnika. Mnogo jeviše SiUIih nego kmpnih buržuja koji imaju koristi od kapitalističkeeksploatacije. I sitnih birokrata je nmogo više no kruPltih i oni takođeinlaju koristi od birokratske eksploatacije. Kapitalistički mehaxtizamza buržoaziju i sitnu buržoaziju isisava višak vrednosti u oblikuprofita; birokratski mehaxlizam crpe višak vrednosti u obliku plate zabirokratsku i siuIobirokratsku klasu. .182183