Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

pomenutoj nesposobnosti razumevanja subjektivnog i individualnogu njegovoj pravoj složenosti, bude isto toliko šupalj i prazan kao isvi ostali pojmovi birokratskog mišlje~a;· on postaje zvučna fraza,kojom se beskrajno popunjavaju strpljivi novinski stupci, ali kojomse ne mogu postići nikakvi praktični ciljevi. Ono što onda nedostajekao dejstvo, »nadoknađuje« se terorom. Isto kao što se u načinu mišljenjastarog mehaničkog materijalizma istorijski proces odvija po jednommehanički shvaćenom »prirodnom zakonu«, te se stoga individualnodejstvo svodi na prost privid da bi se, s druge strane, dobilaneka »slobodna« sfera, tako se i kroz staljinističko-birokratski načinmišljenja provlači ista protivrečnost. Mehanički zakon i voluntarističkipreterana aktivnost i tu se, kao i tamo, neočekivano i nepovezanosučeljavaju. .Ta protivrečnost koja postoji u načinu mišljenja staljinističkebiro~atije između zakona i aktivnosti povlači za sobom drugu, onuizmeđu teorije i prakse. Naime, zato što ona za birokratsko mišljenjeostaje nerešiva, ono zakon i delatnost, da bi postiglo prividno rešenje,dodeljuje suprotnim sferama teorije i prakse; u vulgarnoj teorijistaljinističkog »marksizma« zakon postaje nedijalektički, što znači namehani stički način prenaglašen; nasuprot tome, u praksi, gde delujućastrana ostaje presudna, preterano se voluntaristički vrednuje ulogaindividualnog dostignuća.Slično kao što u predodžbama kapitalističke prakse misaono nerešenasuprotnost između upravljanja nadindividualnih sila i individualnedelatnosti u pojmu »kalkulacije« nalazi prividno rešenje, alikoje omogućava praksu, tako ideologija staljinističke birokratije prevazilaziza nju karakterističnu protivrečnost pomoću pojma »specijalizacije«.»Specijalista« se tu pojavljuje kao ona individualna tačka uobjektivnom zbivanju u kojoj se ukrštaju mehanička nužnost i delatnainicijativa i postižu jedinstvo, to jest pojavljuje se kao neka vrstadeus ex machina u malome, koji u isti mah predstavlja točkić, pasivnielement u jednom mehaničkom Sklopu složenih tehničkih procesa,ali i inicijatora koji stupajući na njemu dodeljeno strogo ograničenomesto, predstavlja energetsko jezgro, »aktivnog« pokretača da­.ljeg razvoja.Svaki iSkusni sociolog odmah primećuje da je tu saglasnost izmeđusubjektivnosti i objektivnosti (koja uostalom nigde nije dobila.zadovoljavajuću teoretsku formulaciju, nego, kao kada je reč o buržoaskompojmu »kalkulacije«, predstavlja isključivo »praktičnu« ideologiju,jednu »kategoriju«) samo prividno postignuta, samo podmetnuta.Jer individualna neaktivnost tu postoji u osnovi samo prividno,budući da su joj pravac i sadržaj određeni mehanistički shvaćenimzakonom. Tu nema ni traga o nekom pravom sagledavanjuodnosa između subjektivnosti i objektivnosti.~..:..-I7. Birokratski »puritanizam« staljinizmaZdravi smisao za istorijsko buni se protiv poI:eđenja dva vre­~ ~ogo u~jenja dog~ja, pa.čak i protiv ~ronalaženja nekihslIčnosti među. nJuna. Čak I gde naIZgled postoje neke spoljašnjeistovetno~~, n~ dublja analiza će ~jčešće mo~ da razotkrije jošveću razliČitost I drugovrsnost. Ista Je stvar sa pojavom staljinističkebirokratije, koju smo sagledali kao srodnu bwžoaskoj birokratiji aipak u svojim bitnim crtama i različitu od nje.'Ali neobično je u vezi s tim sledeće. Usled činjenice da staljinističkabirokratija ne samo istovremeno naprosto predstavlja i ekonomskubirokratiju, nego da usled njoj poverenog zadatka prvobitneakumulacije predstavlja i u jedan odredeni, dosad nepoznati položaj~!~ran~ birokratij~, ona ~ja. svojs~a koja delimično na zapanju:JUCI načm podsećajU na pojave IZ 16. I 17. veka. Te su pojave onekoje su pronicljivi duhovi od Karla Marxa do Maxa Webera ocenilikao tipične oznake akumulirajuće ranokapitalističke buržoazije (manufakturneburžoazije): strasna akumulacija, radinost i utapanje togponašanja u etičko, sa ciljem da se time postigne prvenstveno vaspitnodejstvo, usmereno na disciplinovanje ne samo u sopstvenim red?v~,neg.o pre svega i kod radnih masa. Suprotnost između kalvimstičko-puntanskeburžoazije i staljinističke birokratije je umnogome,razume se, veoma velika. Tako, na primer, ovoj poSlednjoj nedostajereligiozni oblik; nedostaje joj subjektivni fanatizam askeze iin~vid~ Sklon?st ka akumuliraj,!ćo~ štednji, koja zbog odvajanjapnvatnih prihoda I rashoda od fabnčkih troškova gubi svoj smisaotamo gde se zapravo radi o privrednoj birokratiji.S druge strane, međutim, ne može se 'prevideti izvesna sličnost.Tako, na primer, i tu i tamo postoji Sklonost ka višem vrednovanjuonog što je u profesionalnom životu privredno unosnije; zatim predstavao neophodnosti disciplinirajuće askeze, izvestan mriralizam,koji .kod ~iro~tije d~uše ~e~ kalvinistič~ krutost, a uz to je imanje ~bJektivno obojen, ali se Ipak pokazuje dovoljno snažnjm danađe pn~~ kao strogo moralno merilo za ocenujavnog i privatnogI!OnašanJa pojedinca, i t~ po~uno u službi »socijalističke izgradnje«,U. po~ebe za akumulaciJom; I konačno, pozivanje na slepu pOtčUUen?stJednom ?sveštanom društvenom sistemu (ženevi i Moskvi) injegovom slOJU odredenom božjim ili istorijskim proviđenjem dapredvodi, čak je sličan i odnos prema saradnji naroda (što ovde samouzgred pominjemo): uz iSključivanje naroda iz učešća u upravljanju,uz poV!emeno izigravanje takvog samoupravljanja, na demokratskoosećanje naroda se uvek apeluje i narod poziva na samostalnu akcijukada postane potreban, naročito u vreme opasnosti za opstanak celokupnogsistema (»cri au peuple«). .