Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

Ovde se javljaju bi kategorije koje odreduju isto toliko oblikaprihoda. Pravo na· kamatu polaže kapitalista bez funkcije; profitepreduzeća zgrće u svoj džep kapitalista u funkciji; plate se isplaćujufunkcionerima kapitalista. To nisu bi osobe u jednoj, kako bi Nicolaushteo. Iako i kapitalista u funkciji i onaj bez nje pripadaju istojklasi, birokrate koje obavljaju funkcije kapitalista nisu uopšte kapitalisti.Castoriadis bar odvaja ove pojmove razlikujući nekapitaliste,koji obavljaju funkcije kapitaliste, od kapitalista koji ih mogu a i nemoraju lično obavljati.Dovoljno je posedovati kapital da bi onaj ko ga ima bio kapitalista.Ono što korisnika pozajmljenog kapitala čini kapitalistom nijefunkcija koju vrši, nego njegovo ograničeno vlasništvo nad tuđimkapitalom. Kako i Marx: kaže, akcionarske kompanije ,.razdvajajuupravljački rad kao funkciju od vlasništva nad kapitalom, bio on vlastitiili pozajmljen«. Na istom mestu govori se i o ograničenom pravuraspolaganja kapitalom koje proizlazi iz toga što je pozajmljen.Zajmljenje kapitala od strane plaćenih menadžera korporacijerazlikuje se od zajmljenja kapitala preduzetnika ,koji ima vlastiti bimis-jer, korporacija nije kolektivno vlasništvo njenih funkcionera.Kao što Marx kaže u Kapitalu, formiranje akcionarskih kompanijadovelo je do "preobražaja stvarno delatnog kapitaliste u čistog menadžera,administratora tudeg kapitala«. za razliku od delatnih kapitalista,ovim funkcionerima nedostaje čak i ograničeno pravo raspolaganjakapitalom koji predujmljuju; stoga oni i nisu kapitalisti.Osnovna slabost oba ova objašnjenja sovjetskog režima je njihovakrajnje apstraktna upotreba termina ,.kapital«. za razliku odonoga što ova dva kritičara drže, ,.kapital« i ,.samouvećavajuća vrednost«nisu sinonimi. I stručnost je, takode, samouvećavajuća vrednost.Privatno vlasništvo nad sredstvima za proizvodnju koja se koristeza unajmljivanje najamnog rada je ono što samouvećavajućuvrednost čini kapitalom. Kako ovaj proizvodni odnos ne postoji uSovjetskom Savezu, nema ni kapitala u strogom značenju reči.Brkanje samouvećavajuće vrednosti s kapitalom leži u osnovi inekih drugih pogrešaka. Prvo, birokrate su oličenje samouvećavajućevrednosti stručnosti, a ne samouvećavajuće vrednosti kapitala.Drugo, mada je ,.akumulacija akumulacije radi« nužni uslov kapitalizma,onaje bitna i za postkapitalistička društva. To što se u SovjetskomSavezu događa akumulacija radi akumulacije nije dovoljno dase novi poredak oglasi oblikom birokratskog kapitalizma. Treće, onikoji oličavaju državni kapital su' oni koji taj kapital poseduju i kojiglavninu svog dohotka vuku odatle a ne po osnovu svoje stručnosti.Taj državni kapital ne poprima oblik kolektivno kontrolisanih sredstavaza proizvodnju već državnih akcija s fiksnom kamatnom stopom.Četvrto, vlasnici državnog kapitala nisu vladajući birokrati većeksproprisani bivši vlasnici kojima je nadoknada data u obliku kamatonosnihakcija. I peto, očito je da takvi kapitalisti ne postoje u so.,.vjetskom Savezu. .) .',.~ \Postkapitalistički birokratski poredakMeđu onima koji su 1939-1940. prekinuli s Trockim bili su iJ~mes Burnham i Max Shachtman. Oni su biIi saglasni u tome da SovJetskiS~~e~ nije ni ~apitalisti~ki ni kommlistički već posve novi poredakkOJI 111 Marx 111 Engels 1l1SU predvideti. Burnham govori o me­~adžersko~ društvu, Shachtman o birokratskom kolektivizmu. Obo­JIC~ su u lDt,elektualnom pogle~u nmogo, dugovali Brun,u Rizziju,kOJI se trocklzma odreka? nekol~~o mesecI pre ~~mačko-sovjetskogpakta avgusta 1939. Poznije verzIje ove teze razvIh su Milovan Đilasi Marc PaiIlet, koji su priznavali koliko duguju Trockom i trockistič­~oj ~riti.ci sovjetskog režima. Sva ova tumačenja imaju zajednički'Imellltelj .Ovi ~ritičari tvrde da je dolazak na vlast birokratsko-upravljač­~e klase. ?IO upere~l proti~ buržoazije i proletarijata podjednako, i daJe POtO~1JI. preobrazaJ s?vJetske ~konomije dokinuo kapitalizam. Oni,~~l~, IstICU n~va Svojstva sovjetskog režima i njegov prekid s prosloscu.Saglaslll su oko toga da su se u Sovjetskom Savezu zbile dvemeđuso?no ~ukobIjel~e revolucije: početna politička, koju je vodiopro.letarlJat., ~ telmoblrokratska revolucija, koja je odnela prevagu.Om, u krajnjem, tvrde da je nova birokratska klasa pogrešno zaStupalams~e nacionalne interese i da je doprinela pogoršanju uslova život~sO~Jetsk?g ~laroda .. ~~d~ je novi režim učinio korak napred ur~raI1Ju ka~ltah~ma, UCIlllO Je dva nazad ObaraIljem radničke državel ~~~denJem .Jednog tot.alitarnog poretka namesto nje. S početkaSl~ RIZZII Bumham verovah daje novi poredak olakšao teret masaalls~~ ubrzo ,potpuno promenili mišljenje o tome. Na kraju je svaki?d nJd~ USVOJIO kontrarevolucionamo staIlovište; obojica su tvrdili daJe nOVI poredak gori od starog.PailIetova kqjiga MaJ:): contre Marx: La societe technobureaucr?tique(Ma~ pr?tiv Marxa: tehnobirokratsko dmštvo) je najskorijipnmer d?kazIVaI~Ja .teze o postk.apitalističkom preobražaju u SSSR.Isto kao I Ca~tona~ls, on govon o novoj eksploatisaIlOj i novoj eksploat~~or~~oJkla~l., Akumulaciju kapitala i uvećaIIje viška vrednostiII RUSIJI VIse ne dIktIra stara žed za profitom, već novi birokratski ciljevi.Medu njima su naj~ažniji po~ećaIIje obima proizvo~bIje i stopeekOl~omskog rasta na naCIOnalnom I preduzetnom nivou. Cak i kad sepr?fltu da predn~~t, kao u vreme NEP-a, cilj je llVeĆaIIje bogatstvaeflkasn?m alokaclJo~l izvora i novim tehnikama SmaIljenja troškova.Za razhkl!. od .Cas.tona?,isa, on razlikuje birokratsku od kapitalističke~l~mu~~cIJe, ~to ce reCI da nova klasa birokrata nije za lIjega person~flkaclJakapI~ala. ~an!O~I:ećavajuća vrednost je zajednička i tehnobIrokrat~koml k~pltahst1c~?m dmštvu, ali ona nije kapital u strogom~mlslu, ukohko ne StOJI nasuprot klasi najanmih radnika. Takose PallI~t sl~e s ~arx~vo~l tezom iz Najamnog rada i kapitala, da~lema 111 kapltal~ 111 kaI?ltahsta bez tradicionalnog proletarijata. KakoJ~ klasu naJallUuh radmka u SSSR zamenila nova radnička klasa »subjekatarada«, po Pailletu je i kapitalističku klasu morala zameriiti216-:,;.- ,i~-217