Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

o-l-~-·'·ske kritike ,.zaostajanja ideološkog fronta« za zahtevima stvaralačkogmarksizma. Radi razum~vanja celokupnog problema, neophodno jeda se upoznamo s glavnim etapama sovjetske kritike. One su sledeće:Već na trećem Sveruskom kongresu sovjetske omladine, 1920,Lenjin kaže:. ,.Pogrešno je verovanje daje dovoljno usvojiti komunističke lozinke,zaključke komunističke nauke, a ne steći onu sumu spoznajačiji je rezultat komunizam.« .Lenjinova kritika na mnogo načina dejstvuje i dalje i postajeosnova celog niza kritika koje se docnije izriču sa oficijelnih mesta.Godine 1939. Centralni komitet KPSS donosi jedan zaključak u kojemse kaže:Nedostatak u sektoru teoretskog rada sastoji se· uglavnom ,.ustrahu da se postave aktuelna teoretska pitanja, u širenju verbalizma,u vulgarizaciji i uprošćavanju principa marksizma-lenjinizma, u zaostajanjuteoretske misli, u nedovoljnom uopštavanju praktičnih iskustava«,itd.Otprilike u isto vreme Staljin se ovako izjašnjava:,.Smešno bi bilo zahtevati da klasici marksizma ppnude gotovarešenja za sva i svakovrsna teoretska pitanja ... kako bismo mi, nasledniciklasika marksizma, mogli mimo da legnemo na medveđe krznoi da preživamo gotova rešenja. Ali od marksista-Ienjinista našegvremena možemo i moramo zahtevati da se ne ograniče na učenje napametpojedinih opštih vodećih postavki marksizma... da konačnonauče da, oslonjeni na iskustva i polazeći od biti marksizma, konkretizujupojedina opšta marksistička načela, da ih tačno utvrde i poboljšaju.«Godine 1946. izrečena je oštra kritika na privredno-naučnomseminaru u Moskvi zbog malog broja i niskog nivoa naučnih publikacija..Godinu dana docnije se u februarskom broju teoretskog organaBoljševik pojavljuje Staljinovo pismo ,.0 stvaralačkom marksizmu«,nastalo povodom jedne diskusije o vojno-strateškim pitanjima, posebnoo značaju Clausewitza. To pismo sadrži sledeće rečenice:,.Nije moguće dalje se razvijati i nauku unapređivati ako se kritičkojanalizi ne podvrgnu zastarela načela i iskazi poznatih autoriteta.«,.Pa ipak u naše vreme možemo naći ljude koji će s penom naustima· da brane taj pogrešni Engelsov iskaz«. . 'Zatim Staljin navodi Lenjina: ,.Mi nikako ne smatramo marksističkuteoriju nečim zaključenim i nedodirljivim; uvereni smo naprotiv,daje ona postavila osnovne temelje one nauke koju socij;Uistimoraju dalje razvijati u svim pravcima ako žele da ne zaostanu za životom.«Iste je godine došlo do čuvene diskusije o Aleksandrovu u kojojje partijski ovlašćeni kritičar Ždanov na najoštriji mogući način za-I·1 1-I,uzeo stav protiv stvarno plitkog, ali II stvari samo uobičajenog i oddržave podržavanog vulgarnomarksističkog shvatanja primenjenogna istoriju filozofije u knjizi Aleksandrova. Veomaje·karakterističnodaje Aleksandrovljevu knjigu, koja II celosti sledi metod staljinističkeduhovne birokratije, ta birokratija nagradila dodelivšijoj, pre diskusije,Staljinovu nagradu. Tek se naknadno uvidelo da i vulgarnaplitkost ne srne da pređe izvesne granice intelektualne pristojnosti,pa je potegnuto oruđe protiv inkarnacije sopstvenog duha. Ono našta je kritikom ukazano bilo je u nekim momentima samo za dlakubolje od Aleksandrovljevog dela, ali je u stvari bilo izraz istog vulgarnogsociologizma, -čije birokratske granice Ždanov nije mogao daprobije. Ždanov je, između ostalog, rekao II svom govoru:Partija vodi borbu za "pravazilaženje protivrečnosti socijalističkogdruštva - tih protivrečnosti ima, ali o tome filozofi iz kukavi- .čluka neće da pišu«. .Posle onolikog pritiSka i terora ,.kukavičluk« je možda ravanoprezu i potpuno razumljiv! U nastavku diskusije Centralni komitetKPSS donosi jedan zaključak u kojem se filozofskom frontu direktnozamera zbog ,.bezidejnosti i odsustva principa« i zahteva da se u filozofskomradu »prekine s neboljševističkim kukavičlukom«, da se»smelije« prilazi problemima i njihovom rešavanju, te da se ostvaruje»samostalan« stvaralački rad. -A sad čujmo šta nam konačno ima da kaže Staljin II svom člankuo lingvistici:,.Iz toga proizlazi da su ti drugovi izopačili Marxov stav, a izapačilisu ga zato što Marxa ne navode kao marksisti nego samo kaotek opismenjeni ljudi, ne ulazeći u suštinu stvari.«,.Opšte je poznato da se nijedna nauka ne može razvijati ni napredovatibez borbe mišljenja, bez slobodne kritike. Ali to opštepoznato.pravilo bilo je s krajnjim nemarom ignorisano i prezirano.Fomnrao se zatvoren krug ličnosti na vodećim položajima koje su~be smatrale nepogrešivim, obezbedile se protiv svake moguće kritike,delovale potpuno samovoljno i učinile n:moge prekršaje.« »Najmanjakritika stanja stvari u sovjetskoj lingvistici. •. bila je od vodećihkrugova u lingvistici progonjena i sprečavana. Zbog kritičkogstava prema nasledu N. J. Marra, zbog najmanjeg potcenjivanja~ovog učenja, smenjivani su sa svojih dužnosti ili premeštani namanje odgovorne položaje vredni saradnici i istraživači, aktivni napolju lingvistike.«Na jednom zanimljivom mestu članka Staljin napada one koji»up~o~vaju i vulgar!zuju marksizam«, a koje on ironično upoređujes pmUltivnom umetničkom formom "proletkulta« koja se u početkubila probila u Rusiji. Ali uzgred treba napomenuti da ta forma, madane više pod istim imenom, i danas još preovlađuje na području poddominacijom sovjetske birokratije, u obliku izvesnog primitivnognaturalizma. Dovoljno je, na primer, da pogledamo ruski spomeniku slavu pobede u Trepotvu i da sledimo dIskusiju o umetnosti u DR9697