Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

Međutim, na društvenom temelju sovjetske države ekonomski· i kulturnirazvoj mora da podriva same osnove birokratske vladavine.«Madaje tokom sledećih godina još porasla politička i administrativnamoć sovjetske birokratije, dinamika sistema ostala je ista.Trocki je 1937, odgovarajući na argumenat koji je i danas omiljenu objašnjavanju jedne »nove klase«, to jest da birokratija nijesamo parazit, budući da »poseduje državu kao neko privatno vlasništvo«,a da je sama država vlasnik privrede (ljudi i stvari), pisao: »Janikad nisam tvrdio da je sovjetska birokratija jednaka birokratiji apsolutnemonarhije ili birokratiji liberalnog kapitalizma. Etatizovanaekonomija stvara za birokratiju jednu sasvim novu situaciju i otvaranove mogućnosti - napretka kao i opadanja ... Mnogo je veća analogijaizmeđu sovjetske i fašističke birokratije ... Fašistička birokratijatakođe postupa sa državom kao sa svojim vlasništvom. Ona namećeozbiljna ograničenja privatnom kapitalu i često izaziva njegovo gunđanje.Kao logičan argument možemo da kažemo: ako bi fašističkabirokratija uspela da sve više nametne svoju disciplinu i svoje restrikcijekapitalistima bez efektivnog otpora s njihove strane, ta bi sebirokratija mogla postepeno pretvoriti u novu vladajuću 'klasu', apsolutnoanalognu sovjetskoj birokratiji. Fašistička država, međutiin,pripada birokratiji samo na izvestan način. To su upravo one trimale reči koje drug C. namerno zaboravlja. Ali one imaju svoj značaj.Čak su i presudne. Ako Hitler pokušava da prisvoji državu, anjenim posredstvom i privatnu svojinu, i to totalno, a ne samo naizvestan način, on će se sudariti sa žestokim otporom kapitalista, štobi otvorilo velike revolucionarne mogućnosti radnicima. Postoje,međutim, ultra1evičari koji na fašističku, birokratiju primenjuju rezonovanješto ga C. primenjuje na sovjetsku birokratiju ... Niko nikadnije porekao-naročito u slučaju nekog produženog svetskog procesaraspadanja - mogućnost restauracije neke posedničke klase, proistekleiz birokratije. Sadašnji društveni položaj birokratije, koja, posredstvomdržave, 'na izvestan način' u svojim rukama drži proizvodnesnage izvanredno je značajna polazna tačka za taj preobražaj.Radi se, međutim, o jednoj istorijskoj mogućnosti, a ne o nekoj gotovojčinjenici. ..« (»Jošjedn