Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

jem razvoju, ali u toku revolucionarne borbe tog vremena oni su biliod drugorazrednog značaja u poređenju sa primarnim ciljem, koji sesastojao u tome da se uspostavi radnička i seljačka vlast.VerDi svojim istorijskim tradicijama, marksizam-lenjinizam irevolucionarni pokret koji je u njemu našao svoju inspiraciju bili su. rukovođeniciljem ne samo Uništavanja privatne svojine i klasa kojese na njoj zasnivaju, nego i državnog aparata koji je do tada sprovodiozadatak klasnog ugnjetavanja. Trebalo je takođe sprečiti narastanjebilo kakvog upravnog ili administrativnog aparata koji bi mogaopostati nosilac posebnih interesa i ciljeva odvojenih od društva i odsamih neposrednih proizvođača. Ova ideja sasvim eksplicitno se pojavljujeu Lenjinovim delima iz vremena pre proleterske revolucije:»U socijalizmu će se veliki deo 'primitivne' demokratije neizbežnoobnoviti, jer će se po prvi put u istoriji civilizovanog društva mosastanovništva uzdići do toga da preuzme svoj nezavisan udeo ne samou glasanju i na izborima, nego takode i u svakodnevnom upravljanjudržavom. U socijalizmu svi će naizmenično vladati i uskoro će se privićina to da niko ne vlada.« 3Ali praktično iskustvo posle socijalističke revolucije nije omogućiloda se ova očigledno idealna situacija i ostvari. Postojala je potrebaza čvrstim i disciplinovanim državnim aparatom radi suprotstavljanjastranoj invaziji, ali literatura koja se bavi ovim periodomdaje vrlo jednostran naglasak na ovaj faktor. Drugi razlog zašto ovajideal nije ostvaren sastoji se u tome što je bilo potrebno stručnoupravno telo da obnovi i razvije privredu i mnoge druge grane društvenogživota.Istorijska nužnost vodila je, medutim, neizbežno ka ponovnojpojavi birokratskih odnosa. To će reći, stvorili su se uslovi zajednutakvu situaciju u kojoj su vlada i administrativni aparat razvili svojesopstvene interese i ciljeve, koji nisu uvek identični sa interesima i. ciljevima društva u celini.Može se lako dokazati da je, u vreme kada je revolucionarnipokret još imao iluzija u pogledu budućnosti, Lenjin već shvatioopasnost od takvih postojećih birokratskih odnosa koji su bili dominantni.I dalje se pretpostavljalo da će neposredna narodna vlast postatiopšta stvarnost u relativno kratkom vremenSkom rasponu; a biloje neizbežno da se održavanje ovih iluzija tesno povezuje sa pitanjemzaštite radničke i seljačke vlasti. Ali naročito posle uvođenja NEP-a,Lenjin je bio preokupiran idejom da je Sovjetskom Savezu potrebnaobrazovana i sposobna administracija. Ovo je bio period kada je ongovorio snažno u prilog nužnosti prihvatanja Taylorovog sistema.Onje u potpunmosti znao da je prvobitna funkcija tejlorizma bila datera narod na iscrpljujući rad, na prolivanje moja. U isto vreme, međutim,on je mac da se sovjetska privreda ne može podići na visoknivo ukoliko se ne poboljša stručnost njenog rukovodstva: trebalo je:JLenjin, Slale and Revolution, gL 6, odeljak 3.iskoristiti sva iskustva kapitalističkog sveta. Morala je da se stvoril:/obrazovana i efikasna administracija, odvojena od društva. Lenjin jemac da je jedina stvar koja bi mogla sprečiti da administracija: postanenosilac birokratskih odnosa bila ta· da se, pre nego što do togadođe, uspostave institucije koje bi dovele do društvene kontrole nadadministracijom, čime bi se obezbedila stalna i efikasna snaga koja biSprečila da se birokratski odnosi okamene i da postanu ·autokratski.U ovom smislu je problem birokratskih odnosa bio formulisaliveć u prvim godinama sovjetske vlasti, i postajao je sve više kontrovermo·pitanje u sovjetskom društvu. »Razvoj spontane aktivnostimasa poslaće moguć jedino ako izbrišemo sa lica zemaljskog one birokratskemrlje koje su poznate kao 'glavki' i 'centri'.« Ovo je rečenicaiz izveštaja kojeg je Lenjinu napisao i poslao Sokolov, sekretarorganizacije za kontrolu evakuacije iz Poljske. On je bio mlad čovekkoji je napravio »dva ili tri uzaludna pokušaja« u borbi protiv birokratije.Suština Lenjinovog odgovora, koji je često citiran u mnogerazličite svrhe, sastojala se u tome da se u seljačkoj zemlji birokratija»ne može najuriti« ili »izbrisati sa zemlje« 4: ona se može jedino smanjivatilaganim, istrajnim radom. U svojim raspravama sa Trockim iBuharinom 1920. godine, Lenjin je otišao i dalje, govoreći da s0-vjetska država nije radnička država, nego »radnička država sa birokratskimostacima«. Iz toga je on ~o zaključak da bi se samisindikati morali zaštititi od svoje sopstvene države i, oslanjajući sena radnike, morali bi štititi radničku državu od inostrane intervencije.Društvena osnova birokratskih odnosa u socijalizmuIskustva socijalističkog društva koja su se od tada nakupila utoku nekoliko decenija pokazuju da Lenjinova zabrinutost nije bilabez osnova. Prema tumačenjima marksističke sociologije, razvoj birokratskihdruštvenih odnosa je nužnost, ali oni igraju sasvim različituulogu od one uloge koju su igrali u ranijim periodima. Ako želimoda problem ispravno analiziramo, potrebno je da se daju odgovorina dva pitanja. Da li u već uspostavljenom socijalističkom društvupostoji bilo kakva potreba za aparatom koji bi bio odvojen od onihkoji su neposredno angažovani u proizvodnji i u uslužnom sektoru ikoji bi ispunjavao funkcije vlade i administracije koje potiču iz društvenepodele rada? Ako je to tako, može li se smatrati nužnim da biaparat koji ispunjava ovu funkciju smeo da ima svoje sopstvene interesei ciljeve i da bi smeo da bude nosilac birokratskih odnosa? Postojiobilato istorijsko iskustvo na osnovu kojeg se može dati odgovorna oba pitanja, što maći da postoje svi razlozi da se, u opravdavanjubilo kakvog stanovišta koje se zauzima, podrži zahtev za međusobnosučeljavanje teorije i ovog iskustva.Nastanak birokratskih odnosa u socijalizmu određen je· činjeni-4Lenjinovo pismo M. Sokolovu, objavljeno II Pravdi, II januaru 1924.118119