Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

eda nad njim nad njegovim postojanjem, nije izvodljiva dok socijalizamne dostigne viši stadij, to jest, rečeno konkretnije, sve dok sebitna administracija društva više ne bude sprovodila putem posebnihaparata.Iz gornjih razmatranja proizlazi da ću, onda kada proučavamdruštvenu patologiju administrativnih aparata, isključiti one negativneposledice koje se neposredno ne odnose na oblik postojanja OVilIinstitucija (posledice koje se bolje mogu razvrstati kao subjektivne ilikao slučajne pojave). Ovo ne predstavlja poricanje da strukturne"greške«, u svom konkretnom vidu, neće u stvari uvek imati pečat ličnihkarakteristika ljudi koji rade u administraciji. Ovo može, ustvari, ponekad dovesti do krajnjeg iskrivljavanja ne~h pojava, doku neko drugo vreme može dovesti do njihovog značajnog ublažavanja.za mene kao za sociologa, medutim, pojedinačna pojava »grešaka«nije važna. Važna stvar za meneje zajednički element koji je prisutankako u smešno defornusanim birokratskim pojavama tako i uonim pojavama koje se javljaju u blagoj fomu.Cena poretka -specifični konzervatizamŽelja da se u većem ili manjem stepenu održi postojeće stanjestvari stalno se javlja u okviru adnunistrativnih aparata i uprave, tojest onda kada su se razvile dalje od stanja in statu nascendi i kada sudostigle početni stadij u svom razvoju. Ovo izrasta iz unutrašnje nužnostikoju stvara neki posebni interes, takav interes kao što je čestoispoljena žed za ekspanzijom. Upravo iz ovog razloga administracijanije jednostavno »partija poretka« nego, znatno više od toga, »organizacijaporetka«.Naučni i teoretski koren ovoga je verovanje u ideal harmoničnogi protivrečnosti oslobođenog društva ili institucije. Ovu idejuformulisao je Thorstein Veblen, koji je bio osnivač. sociologije institucijai za koga je centralna kategorija bilo podešavanje ili prilagodavanje.Ukidanje sukoba ili, umesto toga, njihovo prebacivanje u kategoriju»loš«, najčešće se nalazi u razmišljanjima upravljača velikihekonomskih organizacija. Oni organizaciju shvataju kao disciplinovani integrisan sistem, čiji se svaki član UpotplIDosti identifIlatie, ilibi trebalo da se identifikttie, sa ciljevima organizacije.Ovaj stav, koji priznaje pravo postojanja sanIO jedne jedinevrste odgovora na svako pitanje, naročito je karakterističan za državneadnunistracije koje su uspostavljene u buržoaskom diuštvu. Uistoriji birokratije, upravo ovde praktični konzervatizam prvo udružujesnage sa ideološkim dogmatizmom.,.Birokratski duh - piše Marx - jeste jezuitski, teološki duhskroz naskroz. Birokrate su jezuiti i teolozi države. Birokratija je larepublique pretre. «1313Marx, .Contribution to the Critique of HegeI's 'Philosophy of Law'.., u:Marx i Engels, Collected Worh. tom 3, str. 46.l I i1I;Moderna buržoaska sociologija oseća štetnost ove težnje ka monolitnojmisli i ponašanju. Dok Merton, u svojoj studiji o odnosimaizmedu društvene strukture i anomije, daje tipologiju oblika individualnogprilagođavanja organizaciji i na taj način u mnQgom pogledusledi Veblenovu tradiciju, on u isto vreme naglašava da se inovatorskiduh, mada je u društvu efikasan na osnovu kulturnih vrednosti,neizbežno susreće sa otporom prema institucionalizaciji. za birokratskumisao koja, ponovo naglašavam,~ ne mora nužDo da preovladauorganizaciji, svaka nova ideja ili rešenja predstavlja pretnju. U većinislučajeva, mnogo je važnija unutrašnja podela odgovornosti i održavanjestatusa sistema, nego bilo kakvi organizacioni ciljevi.U dinamičnim društvima, medutim, ovaj konzervatizam, bezobzira na to kakvi ga god društveni činioci mogli podržavati, nemože postati dominantan, jer su u takvim društvima pojedinačne institucijeprisiljene da brzo reaguju na tehničke inovacije, čak i pocenu da se odreknu svoje sopstvene egzistencije. Napor da se uništiovaj često ispoljeni vid birokratizma, taj njegov praktični konzervatizami ideološki dogmatizam ili, drugim rečima, njegov ,.teološkiduh« u marksističkom smislu, može se zapaziti u niodernim društvima;ne samo u socijalističkim zemljama koje su je zadržale. Na ovojosnovi, moderna kapitalistička birokratija razvija svoj sopstveni posebniduh. U svom gledanju na društvene i političke odnose i na pitanjesvoje sopstvene organizacije ona je konzervativna, ali u isto vrememože da pruži efikasno ohrabrenje tehničkom progresu, barem uonoj meri u kojoj služi porastu profita i, uporedo sa ovim, ekspanzijumoći i sfera uticaja nekih pojedinačnih institucija. U socijalizmu,medutim, tehnički progres se ohrabruje onoliko koliko to dozvoljavajuili zahtevaju interesi institucije.Neki pojedinci mogu se probiti iz ovog obruča društvene prinude,mogu postati r~volucionari (postoje mnogi takvi slučajevi) ili, samalo mašte, mogu težiti čak i smišljenijim oblicima oslobadanja, kaoKafkin činovnik koji se pretvorio u insekta pre nego što je krenuo ukancelariju. Medutim, upravna birokratija je društvena grupa kojanužDo ostaje suštinski konzervativna u svom odnosu prema društvenoji političkoj strukturi, pa čak i u pogledu svojih sopstvenih organizacionihproblema. Prirodno, ideologija birokratije ne priznaje nipraktični konzervatizam ni ideološki dogmatizam za strukturne pojave.U najboljem slučaju, obe te pojave posmatraju se kao simptomatičneza nestručan i još u potpunosti nerazvijen upravni aparat. Jošviše od toga, ideologija birokratije rada jedan takav pogled koji proglašavada su uprave i administracija najvažniji predstavnici društvenogprogresa.Izvršavanje ove funkcije potpada u velikoj meri pod tebnokrat-·ske teorije različitih vrsta. One služe, istovremeno, kao ideološkoopravdanje za separatizam uprave i administracije. One očekuju daće napredak tebnokratije i specijalizovanog znanja prevazići sve negativnepojave koje su karakteristične za birokratiju, a naročito velikenade pOlažu u načine putem kojih, kako one misle, konzervatizam.152153