VuletiÄ, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

More documents

Recommendations

Info

mogu pratiti un~trašnji sukobi u socijalističkim društvi~ Unutar. iizmedu .ovih dveju klasa oko preraspodele ekonomskog VIška. SOCIjalističkezemlje tek treba da priznaju postojanje mehanizma bir
za međunarodni socijalistički pokret. Istovremeno priznaje da ga ništaod činjeničnih dokaza i teorijskih argumenata Bettelheimovih nijeuverilo da je privredno planiranje u Sovjetskom Savezu tek pokrićeza zakone kapitaIističke akumulacije. Sweezy je posebno skeptičanprema Bettelheimovoj tezi da centralizovano planiranje pre jača noslabi vlast državne buržoazije. Po Sweezyju su 1974-1975. ta pitanjajoš uvek potpuno otvorena. .Do vremena Sweezyjevog prikaza drugog toma, oktobra 1977spora medu njima je nestalo. On je, u međuvremenu, prihvatio ~l!elheimovu pr~tpostavku ~ su nova industrijaIizacija i planska politika,započete JOŠ 1926, ,.bIle odraz neke vrste saveza izmedu starihboljševika i državne buržoazije u rađanju«. U stvari su prvobitni radničko-seljačkisavez, koji je bio temelj Lenjinove ·nove ekonomSkepolitike (NEP), partijski vodi lagano napuštali zamertiujući ga savezo!Ds .nov?m b~Jom:. Ka!'0 je ta nova kIaSa u usponu ,.imalazaj~čke mterese all ih mje bila potpuno svesna«, Sweezy je interpretirakao klasu po sebi pre no za sebe. Ali ona je, ipak tvrdi onpostepeno zamenila radničku klasu kao društvena baza p~je. Kacise pokazalo da je višak koji se da iscediti iz seljaštva premalen za ostvarivanjeplanirane stope industrijaIizacije, postalo je nužno ,.i samura~čku klasu priključiti izvorima nameta«. Potom je bilo samo pitanjevremena kada će se nova klasa infiltrirati u partiju i preuzeti je.Kakva su neka od svojstava te nove klase? Prelazeći na neposrednobavljenje Bettelheimovom knjigom,u napomeni 54 predgovoraprvom tomu, nailazimo na sledeću karakterizaciju ,.birokratske državneburž~)azij.e« . .ovi novi buržuji se razlikuju od neposrednih proizvodačajer"lmajU stvarnu kontrolu nad sredstvima za proizvodnju iproizvodima koji formalno pripadaju državi«. No, oni ih ne poseduju.Nova vladajuća kIaSa deftnisana je isključivo ekonomskim odnosimadominacije i eksploatacije.U odbranu ovog odstupanja od konvencionalnog marksizmaBettelheim tvrdi da su proizvodni odnosi i prisvajanje pre no zakon:ski oblici svojine ono što je temeljno za marksističku deftniciju klase.. I?ovde bismo se s ~jim ~ogli složiti, mada bismo dodali da jeS~OjlDa nužan, ako ne l dovoljan, uslov Marxove deftnicije. UkidaOJe b~og vlasništva nad sredstvima za proizvodnju, dokazujeBette~elm, nedostatno je za ukidanje antagonističkih klasa. I sa tomtvrdnjom se slažemo, ali ne i s njegovim nemarksističkim tuinačenje~.te.tvrdnje. ~o njemu su klase koje ostaju i dalje Marxova buržoazijal p.roletarijat, samo u drugom ~bliku. Mesto stare buržoazijesada zaUZlma nova državna buržoazija, što društvene proizvodneodnose kapitlaizma u biti ostavlja netaknutim. Tako Bettelheim, udrugom delu svoga predgovora, sovjetsku državu opisuje kao ,.kapitalističkudržavu posebnog tipa«.Sastav državne buržoazije je opisan u drugom delu prvog toma.Čine je direktori državnih preduzeća i organizatori novih industrijskihgrana, te kvalifikovani inžertieri i tehničari. Ispod njih se nalazisitna državna buržoazija kojoj pripadaju niži administratori i beliokovratnici u preduzetništvu i industriji, uključujući inženjerske i tehničkestručnjake sa srazmerno skromnim kvaliftkacijama. Bettelheimovizbor terminologije je nesrećan i posve drugačiji. od Marxovog.Po Marxu, ovi radnici pripadaju visokim i srednjim slojevimaproletarijata. Bettelheim je, bar činjenično, u pravu kad tvrdi da postojećerazlike u dohocima izmedu visoko, srednje i nisko kvaliftkovanihradnika takve da zahtevaju da ih svrstamo u posebne eksploatišuće,polueksploatišuće i eksploatisane klase. Nema ničeg nemarksističkogu ovom pokušaju prekIasiftkacije pripadnika Marxovog proletarijata,čiji je sadašnji sastav umnogome drugačiji od onoga presto godina. Bettelheimove kategorije su pogrešne baš kao i njegovouverenje da je kontrola bez vlasništva dovoljna da se državna birokratijadeftniše kao državna buržoazija.Usredsredimo se, ipak, na pozitivne strane Bettelheimovog stanovišta,prevedene na moju terminologiju birokratske i sitnobirokratskeklase. Bettelheim pokazuje da su elementi sitnobirokratskeklase postojali u Sovjetskom Savezu od samog početka. Radni zakonikkoji je usvojila revolucionarna vlada 10. oktobra 1918. utvrđujeda nadnice moraju biti diferencirane ne samo na osnovu težine i intenzitetarada, već i prema ,.stepenu odgovornosti« i ,.kvalifikaciji«.Potomje usledio dekret donet 2l. februara 1919, kojije ftksirao nadnicuna 600 rubalja i utvrdio plafon administrativnih plata na3.000. Aprila iste godine je drugim dekretom dopušteno da funkcioneriSovjetskog centralnog izvršnog komiteta mogu primati mesečnuplatu u iznosu od 2.000 rubalja. U Bettelheimovoj interpretaciji,to je označilo ,.delimično napuštanje partmaksa« - partijskog maksimumakoji je svim članovima zabranjivao da primaju nadnicu višuod nadnice kvaliftkovanog manueloog radnika.Ovaj raspon nadnica i plata od 5:1 bio bi neprihvatljiv komunistimapre oktobarske revolucije. Takvi rasponi u dohocima tolerisanisu 1918-1919. samo kao privremena mera,-kaokompromis nametnutklasnom borbom, manjkom stručnih kadrova u partiji i njenompotrebom za uslugama pogrešno etiketiranih ,.buržoaskih stručnjaka«.Tek kasnije su još veći rasponi u dohocima postali trajna institucija,što je opravdavano rdavom primenom marksističkog. načela,.svakome prema radu«.U trećem delu drugog toma Bettelheim pokazuje kako se ovajraspon u nadnicama povećao do 8: 1 1924, da bi dostigao razmeru od30: 1 1926. godine. U pregledu, sačinjenom marta 1924. u Moskovskommetalurškom kombinatu zabeležene su sledeće razlike u platamadate u novoj valuti: nekvaliflkovani radnik - 16 rubalja; livae- 32; šef odeljenja - 77; direktor - 116. Dve godine kasnije(1926), ,.radničke nadnice kretale su se obično od 13 do 20 rubljimesečno, dok je dir~ktor mogao primati do 400 rubalja«. U isto vremeje direktorima-članovima partije bilo dopušteno da primaju uproseku 188 rubalja, odnosno približno četrnaest puta više od minimalnenadnice. Kako je to bilo nekoliko puta više od maksimuma206207
Page 2 and 3:
IL-. __MARKSIZAM U SVETU, časopis
Page 4 and 5:
Claude Lefortl·ŠTA JE BIROKRATUA?
Page 6:
prepušta nižim krugovima staranje
Page 10 and 11:
međutim besmislen za sve one koje
Page 12 and 13:
no postojanje. Što se ono više af
Page 14 and 15:
koje je vezan prirodni posrednik u
Page 16 and 17:
zana za prirodu proizvodnje, pa ča
Page 18 and 19:
Sorel odgovara Kautskom (u Introduc
Page 20 and 21:
njegovog lečenja. Zato diskusija b
Page 22 and 23:
Međutim, na društvenom temelju so
Page 24 and 25:
vladajuća klasa ne drži državu u
Page 26 and 27:
poljiti izvesna tendencija ka 'dege
Page 28 and 29:
Država je, dakle, kao birokratija
Page 30 and 31:
,iLtrane povezanosti sa celinom kon
Page 32 and 33:
već sami biti poučeni kako da upr
Page 34 and 35:
oupravnih zadataka, ne samo, đak:l
Page 36 and 37:
planske privrede u ćorsokak centra
Page 38 and 39:
tvenim položajem birokratije kao p
Page 40 and 41:
~mog veća (26-27. jun 1950) on ka
Page 42 and 43:
irokratija dobija onaj protivrečni
Page 44 and 45:
eskrajno razorno delovao na politi
Page 46 and 47:
ma sa istočnom birokrati jom i dne
Page 48 and 49:
Staljinistička duhovna birokratija
Page 50 and 51:
o-l-~-·'·ske kritike ,.zaostajanj
Page 52 and 53:
opasnom duhovnom kretanju, svakoj p
Page 54 and 55: ,nju za sredstvomja sam navodno gub
Page 56 and 57: njao ona podleže istim zakonima ka
Page 58 and 59: ne ličnosti, što naivne socijalis
Page 60 and 61: 2Marx, The Eighteenth Brumaire of L
Page 62 and 63: com da novouspostavljeni oblik dru
Page 64 and 65: uslovima niti prosto racionalnim ra
Page 66 and 67: terijumi »optimalizacije« i »hum
Page 68 and 69: . miIdsttacijom;ilaimedase ona kara
Page 70 and 71: stepena u kojem, kako u okviru ekon
Page 72 and 73: !""skom administracijom, u kojoj na
Page 74 and 75: kada uprava dozvoljava veliku slobo
Page 76 and 77: eŽIlO javiti kao društvena nužno
Page 78 and 79: eda nad njim nad njegovim postojanj
Page 80 and 81: Ovo nije tipična karakteristika po
Page 82 and 83: traju da je stepen odgovornosti naj
Page 84 and 85: '~itt;'n€o~~U}ovorilorg~v~~m sve~
Page 86 and 87: ,manje, a takode i sa odgovarajući
Page 88 and 89: državnom poljoprivrednom dobru Hor
Page 90 and 91: irokrata. Na osnovu raskoraka izme
Page 92 and 93: . jednog jedinog radnika? Uzevši d
Page 94 and 95: Marksistička kritika kapitalizma p
Page 96 and 97: ključio iz kapitalističke klase.
Page 98 and 99: Itiv birokrata na vlasti. U Sovjets
Page 100 and 101: sistem predstavlja oblik industrijs
Page 102 and 103: · Da bismo objasnili ovaj nesklad,
Page 106 and 107: kvalifikovanog radnika, reč je o j
Page 108 and 109: Sve argumentacije u prilog postojan
Page 110 and 111: Ovde se javljaju bi kategorije koje
Page 112 and 113: tencijala ekonomskog i dmštvenog n
Page 114 and 115: tražiti nove vođe koji neće biti
Page 116 and 117: očekivati· ista reakcija. Revoluc
Page 118 and 119: -1L_zvoja ... zavređuje isto tako
Page 120 and 121: stopio se s vlastitom·nacionalnom
Page 122 and 123: moupravljanja u industriji, napored
Page 124 and 125: t1ija, . seljak, svi se oni bore pr
Page 126 and 127: BmLIOGRAFSKE NAPOMENEKnjige i pamfl
Page 128 and 129: ,On New Dumocracy, u: Selected Work
Page 130 and 131: Hinton, William, .China's World Vie
Page 132: 5-6/88.TEORIJSKA SITUACQA U MAĐA
show all

VuletiÄ, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?

VuletiÄ, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5