Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

nje na već uspostavljeno stanje .. Ali ~ isto vre~,_~ štetu nećenaneti čoveku saznanje o bolestI pluca, o raku Ih Clru u stomaku, čakako on i ne boluje ni odjedne od njih - naročito ako je ugrožen odneke od ovih bolesti zbog toga što joj je, iz jednog ili drugog razloga,naročito podložan. .Pogledajmo neke simptome ove višestrane bolesti:1. Jedna od najozbiljnijih negativnih posledica birokratizovanogdruštva jeste razvoj »komformizma«, preterivanje sa komformitetomkoji je nužan, kako u društvenom životu tako i u aktivnosti uokviru organizacije. Sam Marx je briljantno analizirao ovu karakteristikubirokrate: čak i po cenu potpunog gušenja svoje sopstvene individuahIosti,on će se prilagoditi svojoj društvenoj sredini, a naročitostvarnim ili pretpostavljenim standardima svojih šefova, koje on nekritičkiprihvata. U modernom kapitalizmu, ova osobina proističe izrelativno uske sfere državne administracije i postaje komformizant uistinskom značenju te reči, društvena pojava koja je opštevažeća.Marton vidi strukturne uzroke ove pojave (koju on, slučajno,naziva »preterani komforn1itet«) u sledećem: a) efIkasna birokratijazallteva pouzdano reagovanje i bespogovornu lojalnost pravilima; b)lojalnost pravilima vodi ka tome da ona postaju jedna apsolutna vrednost:zadaci se ne shvataju u zavisnosti ili u odnosu na ciljeve, negonezavisno od njih; e) u isto vreme, oni koji uvode opšta pravila nemogu shvatiti da je potrebno da se ona prilagode radi suočavanja saspecijalnim situacijama; d) iz ovog razloga, mnogi elementi koji su uopštim okolnostima efikasni, postaju u specijalnim okolnostinIa neefIkasni.za komformizant, to jest za preterivanje sa komformitetom uovom sn1islu, ne može se ni na koji način smatrati da je okončan usocijalizmu. Jedna od najozbiljnijih posledica ove pojave jeste »negativnaselekcija«, prema kojoj oni koji najviše ispunjavaju uslove zavodeća podmčja rada ne dolaze na više položaje, nego na te položajepre dolaze oni koji imaju natprosečne talente u jednoj jedinoj sferi: usferi komformiteta. U takvim organizacijama sve više raste broj ljudina rukovodećim mestima koji »znaju kako da se ponašaju«, ali u tesnojmeđusobnoj povezanosti sa ovim jeste činjenica da efIkasnostuprave neizbežno opada. .2. Birokratska organizacija često otuđuje čoveka od njegovograda. Ostvarivanje uspeha odvaja se od stvarnih rezultata rada i neposrednose identifIkuje sa usponom u hijerarhiji. U isto vreme, javljase gledište u sistemu vrednosti, po kojem čovek koji stvarno vredi,čovekkoji je ispravan, jeste onaj čovek koji je postigao uspeh uovom sn1islu., U okvim birokratske organizacije, »uspešan čovek« stiče mnogoveći društveni prestiž nego "obdareni čovek« ili čovek koji "dobrozna svoj posao«. Ako ovi drugi ne napreduju u hijerarhiji, oni se čestožigošu neposrednim pejorativnim etiketama, a mnogi ljudi n1isleda u njima vide neke patološke simptome. To je ono stanje koje opi-suje Agnes Heller kada piše sledeće: ,.Ako je bezbednost glavni ciljživota, ako se ljudi ne prihvataju borbe, a sa njom i mogućnosti rieuspeha,onda uspeh postaje jedino ~erilo morala. Uspeh postaje sinonimza dobro, a neuspeh za loše.«Sa ove tačke gledišta, koncepcija Roberta Presthusaje zanimljivai podstiče na razn1išljanje. On uočava tri vrste identifIkacije sa velikimorganizacijama i karakteri še ih na sledeći način: a) penjač, kojije u stanju da harnlOnično pon1iri svoje lične aspiracije sa ciljevinIaorganizacije; b) indiferentna osoba, koja je podjednako otuđena i odorganizacije i od svog rada, opšti tip službenika koji se može naći uvelikim organizacijama; c) ambivalentan, čija se lična i vrlo često različitaočekivanja neprestano sudaraju sa zidom birokratije. za Presthusajeovaj treći tip patološki tip. Praktično iskustvo pokazuje, međutim,da je opasnost za društvo jedva išta manja kada prvi ili drugitip postane don1inantna snaga.Dahrendorf, na primer, pita: "Zašto postoji više samoubistavau redovima onih koji se penju u društvenoj hijerarhiji?« - pa i samopokretanje ovog pitanja otkriva izvesne sumnje u pogledu sposobno:sti Presthusovog čoveka prvog tipa da se oslobodi problelila. A da IIje i drugi, indiferentni tip, takode stvaino oslobođen problema? Naovo pitanje možemo dati potvrdan odgovor samo ako uzmemo u obzirdaje otuđenje od rada čovekovo normalno stanje.3. Možda je najveća opasnost za čoveka organizacije depersonalizacijakoja ga pogada u domenu koji je za njega tako važan: udomenu rada. U razvijenoj birokratskoj strukturi, koju Galbaith nazivatehnostrukturom, ne postoji više nijedan oblik upravljanja sa»odgovornošću jednog čoveka«. Odluke nisu više individuahIe.Osvim različitim pitanjima odlučuje se u okviru same organizacije utoku pripremnog stadija, te na taj način odgovornost ne može biti individualna.Na ovaj način možemo jasno posmatrati i let na Mesec,kao rezultat komplikovane telmostrukture kakva se u ovom sn1islupodrazumeva.Ali ova pojava preuzela je takođe don1inantnfwogu i u tradicionalnimi jako koncentrisanim organizacijama. Anthony Sampson,na primer, piše da su Shell, Unilev~r ili Imperial Tobacco i drugi sličnimultinacionalni ekonomski organizn1i n1istične pojave, na čijemvrhu stoji uprava koja je, ustrogoni sn1islu te reči, anonimna. Ovapromena znači, u stvari, da je vlast, koja je u preduzećima kojimaupravljaju sopstveni vlasnici bila u rukama pojedinaca, sada u rukamaorganizacija umesto pojedinaca. Pojedinac može da ispoljavasvoju moć jedino kroz organizaciju i mada ona može biti pod njegovomvlašću, ona ga takođe okreće prema stvaranju njenog sopstvenogizgleda.16 Agnes Heller, The Sociology of morality or the morality of sociology,Budapest, 1964, str. 66-67 (na madarskom).162163