Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

Itiv birokrata na vlasti. U Sovjetskom Savezu i Istočnoj Evropi, sitnibirokrati čine klasu za sebe.Politički odnos klasa je ključ razumevanja prirode date istorijskeepohe. Dominacija zemljoposedničke aristokratije namje dala feudalnodruštvo; uspon buržoazije se poklopio sa razvojem kapitalističkogdruštva. ,.U svim brojnim i složenim političkim borbama«,pisao je Engels u članku »Karl Marx« (1877), »jedino o čemu se radioduvekje društvena i politička vlast klasa, održanje prevlasti starijihklasa i prevazilaženje te dominacije od strane klasa u usponu«. Zaokretu borbi medu klasama, promena u odnosu društvenih snaga dovodido društvenih preobražaja. S dolaskom boljševičke partije navlast i eksproprijacijom buržoazije u revolucionarnoj je Rusiji rođenai nova društvena fomlacija.BIROKRATSKA DRUŠ1VENA FORMACIJAVlast birokratske klase a ne komunizam je naša neposredna budućnost.Postavlja se pitanje štaje to što birokratsku fomlaciju razlikujeod njene kapitalističke prethodnice. Da li je ukidanje kapitalističkogvlasništva dqvoljno? Polazeći od ll1llfksističkog pojmovnogokvira, odgovor je negativan, pošto je nepostojanje buržoaske svojinenešto čime seodliktue i komunizam. Preostaje nam da opišemonove društvene odnose proizvodnje koje je oslobodilo ukidatlie buržoaskesvojine i da vidimo kakva je razlika izmedu njih i odnosa ubudućem konuU1ističkom dmštvu.Društvene fomlacije se međusobno razliklUu, kako kaže Marxu Kapitalu, po »specifičnom obliku u kojem se naplaćeni višak radaizvlači iz neposrednih proizvođača«. Mehanizam eksploatacije je tajkoji đeternuniše odnos onih koji vladaju i muh kojill1ll se vlada. Tajmehatlizam izrasta neposredno iz proizvodnje i reaguje na nju - tajodnos odgovara postignutom stupIliu telmološkog razvoja i sposobnostirada da proizvodi višak. I upravo taj odnos, sa svoje stratle,»razotkriva najskriveniju tajnu, skrivenu osnovu čitave društvenestrukture, a s njom i politički oblik odnosa nadređenosti i zavisnosti,rečju, odgovarajući konkretni oblik države«.Ekonomsku stmktum dmštva, pisao je Marx 1859. u predgovoruPriloga kritici političke ekonomije, čini ukupnostIliegovihodnosa proizvodnje. Društveni odnosi u koje ljudi međusobno stupajuu procesu proizvodIli e obuhvataju: njihov odnos prenla činiocinlaproizvodIlic i ulogu različitih dmštvenih klasa u proizvodIlii; drugo,način prisvajanja ekonomskog viška vrednosti u konkretnim odnosinlarazmene i raspodele. Marxova osnovna teza bila je da raspodelaproizvoda rada istorijski zavisi od datog odnosa prenla činiocimaproizvodIlie. Stoga bi se od zamene buržoaske birokratskom svojinommoglo očekivati daje stvorila nove birokratske odnose raspodele.Kako onda okarakterisati ove nove svojinske odnose? Uz uklanjatljeburžoazije s vlasti illieno udaljavatlie od neposredne kontrolenad sredstvima za proizvodnju, !\iene nekadašnje funkcije upravljanjapreuzeli su na sebe isključivo plaćeni nameštenici. No, oni nisupripadnici proletarijata. Ali, da li je i sam proletarijat preživeo kapitalističkisistem? Pošto je svaka društvena formacija određena jedinstvenimskupom društvenih odnosa i posebnim mehanizmom eksploatacije,postkapitalističko društvo nas suočava i s novom vladajućomi s novom radničkom klasom.Među osnovne zasluge koje sebi pripisuje moderni socijalizamspadaju i ukidanje radne snage kao robe i preobražlg nadnice od ceneradne snage u nadoknadu srazmemu kvantitetu i kvalitetu rada. Kadabi to novo načelo doista bilo primenjeno, raspodela bi se zasnivalana proceni usluga koju bi vršile planske ustanove, a ne na tržišnojvrednosti radne snage. Kakva je postojeća praksa u tom pogledu?Kakav je stvarno taj novi mehanizam eksploatacije kojim se višakvrednosti izvlači iz neposrednih proizvođača?Od radne snage do radnih uslugaSistem administrativnog odredivanja ~ je u većini socijalističkihdruštava zamenio tržišne mehanizme. Među problemima skojima su suočene vladine planske komisije veoma je značajno pita­!\ie utvrdivanja vcštački niskih cena za proizvode dotiranih bazičnihindustrija, koje se kompenzuju vcštački visokim cenama luksuznihroba. Veštačka cena za različite stup!\ieve kvalifikacije ustanovljenaje tako što se naduvene plate profesionalnih usluga kompenzuju niskimnadnicama za fizički rad. U takvom slučaju su, razume se, dotiranasrazmemo retka znanja, a ne osnovna. Usluge umetnika i balerinasu među najviše plaćenim; one pripadaju kategoriji luksuza; oneni povremeno ne ulaze u potrošački obrazac običnih radnika, niti supak nužne za izgradnju socijalističke ekonomije.Mehanjzam eksploatacije u socijalizmu razlikuje se od mehanizmaMarxovog prijatelja ,.Moneybagsa«. U Kapitalu je problemgospodina Moneybagsa da iznađe onu sferu prometa u kojoj bi potrošnjarobi davala vrednost veću od one koju ima. Jedina roba s timjedinstvenim svojstvom je, tvrdi Marx, ,.apstraktna« ili nediferenciranaradna snaga. za razliku od njega, direktori socijalističkih preduzećatragaju za robom kojoj su planeri odredili cenu ispod njenevrednosti, i kojoj bi potrošnja mogla dati vrednost jednaku onoj kojuima. Takve su usluge većine nekvalifIkovaoih i polukvalifikovaoihmanuelnih radnika, čije ispodprosečne nadnice doprinose dotiranjunatprosečnih plata profesionalnih radnika.Pogledajmo sada glavne Marxove aktere. za gospodinaMoneybagsa je proizvodnja upotrebnih vrednosti samo sredstvo:,.Neprekidni i beskonačni proces stvaranja profita je jedino što ga zanima«. Strasna trka za novcem i za još novca zajednička je i kapitalistii tvrdici; no, dok je ,.tvrdica tek poludeli kapitalista, kapitalista jeracionalna tvrdica«. Taj Shylock ište svoju funtu mesa.Na suprotnom polu nalazi se najamni radnik, ,.inašina za prav-192193