Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

uslovima niti prosto racionalnim razmišljanjem ili dobrom voljom.Na sadašnjem stadiju razvoja pro~odnih snaga i društvene padelerada javljaju se dve na izgled prohvrečne društvene nužnosh. Sjedne s~e, moraju se proširivati .p~va, odgovornosti i .ko~tencijeadministracij~, a. shodno ~ome I nj~ .e~ost, ~ I ako je rezultattoga jačanje birokratskih ~?sa ~. nj~o.vo . pnvr~~o oka:menjavanje. S druge strane, administracIja I njem različIh stepemmoraju se učiniti zavisnim od društva, to jest ona se mora postepenohumanizovati kako bi dovela do raspadanja birokratskih odnosa. Oviistorijski jednovre~ zadaci mogu, u izvesnim društvenim uslovimadovesti do sukoba. Često se dogada da se na terenu političke celishodnosti(koja može ali i ne mora biti osnovana) jedan kriterijummože ostvariti samo na račun drugog. Ali čak i tada konfrontacijamedu njima dovodi, u konačnoj analizi, do pogrešnog skupa alternativa.Istorijsko iskustvo nije nikada, ni u jednoj prilici, pokazalo dase mora nužno birati izmedu dva suprotna kriterijuma, makar čak ikratkoročno. Društveni interes obično iziskuje da se oba zahtevauzmu u obzir istovremeno. Moglo bi izgledati da ovo protivrečionom što sam drugde rekao o stavljanju prvenstvenog naglaska nap.t:oblem humanizacije i.ograničavanj.a sfere b~rokra~ odnosa. ~lija sam svestan toga da je ovo samo jedan načm za pnlaz ovom pItanju,ali ne i jedini način, i da je rešenje ovog pitanja neodvojivo odpotrebe da se ubrza razvoj proizvodnih snaga i da se zadovolje potrebeoptimalizacije.Ova kampanja protiv birokratije je u punom zamahu u socijalističkimzemljama; ima mnogo članaka, karikatura i šala usmerenihna osvet1javanje birokratske prakse. Zahvaljujući u dobroj meri ovojkampanji, svakodnevna misao stvorila je popularnu sliku birokratekao činovnika koji uvek gomila dokumente, koji se plaši odgovornosti,ulaguje se svojim pretpostavljenima i grub je i nadmen u odnosuna svoje potčinjene. Medutim, čak i medu doslednim protivnicimabirokratije, vrlo malo ljudi uzima u obzir činjenicu da su ove karak ..teristike jednostavno nusproizvod administracije koja je odvojena odvrhovnog garanta vlasti, to jest društva: društva u kome se nužnostvorio hijerarhijski odnos izmedu potčinjenih i pretpostavljenih, sasvojim pozitivnim i negativnim stranama, bilo zbog toga .što nemadovoljno društvene kontrole na različitim nivoima ili zbog toga š~oje, inače, ova kontrola čisto fomtalna. Kao rezultat toga, »osećanjeodgovornosti« postoji samo u odnosu na sprovođenje naređenja višihorgana. Ako je takav slučaj, onda je »stranka« - može to biti i nekoko je zaposlen u istoj ustanovi ili naprosto neko ko spada u okvir nadležnostitog službenika - nužno neko ko je upravo suprotstavljenslužbeniku, a u najboljem slučaju prema njemu se pokazuje »samilost«.Ovakva vrsta administracije, kojaje odvojena od svog vlasnika- radnog naroda - stvara sve negativne pojave na koje smo ukazali.Iz istog razloga, birokratske pojave mogu se nadvladati jedino posredstvomsveukupnog razvoja društvenih odnosa i institucija, u tokurelativno dugog procesa. Opseg uticaja obrazovanja je u najmanju-j~:ruku, ako je reč o društvu u celini, suviše uzan.U kapitalističkim svojinskim odnosima borba protiv birokratijeje uzaludna, jer razvoj proizvodnih snaga ide ruku pod ruku sa širomi intenzivnijom dominacijom birokratskih odnosa u gotovo svakojsferi društvenog života. Preduslov za odstranjivanje ovog trenda jesteukidanje privatne svojine nad sredstvima za proizvodnju, to jestosnovnog društvenog odnosa koji nekim ljudima daje pravo (vlas!llcima)ili njihovim predstavnicima (birokratama) da vladaju drugimljudin:ta. Svu pažnju i poštovanje zaslužuju oni mislioci, sociolozi ipisci koji su se pobunili protiv birokratije, ovog modernog oblikanehumanosti. Ali ukoliko u isto vreme ne govore protiv ukidanjaprivatne svojine, oni će neizbežno ostati zaglibI jeni u domenu sitnoburžoaskeutopije ili apstraldnog moralisanja.Međutim, ukidanje privatnog vlasništva nad sredstvima za proizvodnju(ili barem njegove pozicije kao glavnog oblika svojine)samo je prvi korak. To je samo polazna tačka za sveukupnu humani- .zaciju društvenih odnosa. Ko god tvrdi daje ukidanje privatnog vlasništvaautomatski dovelo do okončavanja otuđenih društvenih odnosa,pretvara se pre ili kasnije u jednostranog i konzervativnog braniocabirokratskih odnosa. I revizionisti i anarhisti (duhovni preci savremenih»levičarskih« revolucionara), mada sa različitih tačaka gledišta,naprosto odbacuju i samo pitanje da li je moguće iskoreniti birokratijuu. socijalističkom društvu. Bernstein se »osećao dobro« uprisustvu birokratskih odnosa i smatrao je da je bespredmetno disku- .tovati o borbi protiv njih, dok su anarhisti (na primer, Sorel) držalida bi bilo koja vrsta organizacije mogla proizvesti birokratiju, a poštosu je smatrali za jedno od najvećih mogućih zala, oni su proglasilirat bilo kojoj vrsti organizacije ili institucije.U kapitalizmu, birokratija je odgajila refomtizam i revizionizamu radničkom pokretu; u socijalizmu, ona je ojačala dogmatizam,zamenjujući unapređenje socijalističkog razvoja odbranom postojećihformi. Cinjenica da društvena administracija i uprava rađaju birokratskeodnose je istorijska pojava: do njih neizbežno dovodi razvojdruštva, to jest razvoj svojinskih odnosa na datom stadiju podelerada i ekonomske integracije. Prema tOIile, mora takođe doći do takvogstadija u razvoju (a njegove konture već se mogu nazreti u socijalističkimzemljama) kada neće biti potrebe za administracijomodvojenom od društva, zbog toga što će i objektivni i subjektivniuslovi biti zreli za dosledno ostvarenje društvene samouprave. Ipak,madaje stvaranje socijalističkih svojinskih odnosa bilo krupan koraknapred u ovom pravcu, ovaj stadij još nismo dostigli.Marx kaže: »Birokratija se može ukinuti jedino ako opšti interespostane u stvarnosti (ne samo u misli, u apstrakciji, kao što tražiHegel) poseban interes, što je moguće samo ako posebni interes postane,u stvarnosti, opšti interes.« 5 U evropskim socijalističkim3Marx, Critique of Hegefs »Philo;ophy of Law.., gL l, odeljak B.124125