Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

Claude Lefortl·ŠTA JE BIROKRATUA?Iako je uvršten u opštu oblast političke sociologije, u teoriju .istorije javnog mišljenja, iako je postigao uspeh koji danas svako priznaje,koncept birokratije ostaje u svojoj upotrebi tako neprecizan dase s pravom može postaviti pitanje o identitetu fenomena koji on navodnooznačava. Upitati šta je birokratija .ne znači samo postavitipitanje o dimenzijama,karakteru,poreklu ili nastajanju jednogdruštvenog fenomena,nego to uvek znači - implicitno ili eksplicitno- postaviti osnovno pitanje koje se odnosi na biće fenomena.Treba se najpre začuditi mnoštvu ponuđenih odgovora i trajnojneizvesnosti. Ali to čuđenje zauzima mesto prvog zapažanja. Birokratijanam se nudi kao onaj fenomen o kojem svako govori i mislida poseduje neko iskustvo, a koji se međutim, neobično opire konceptualizaciji.Zato, umesto da posle tolikih drugih pokušamo dasmesta damo neku njenu novu definiciju ili neki nov opis, nije li boljeodmeriti teškoće na koje je naišla teorija, pretpQstaviti da oneimaju neki smisao i dozvoliti da nas kritička refleksija dovede do njihovogkorena, koji ih motiviše i održava. ' .Nacrt jedne problematike birokratijePrva predstava kojom ćemo se pozabaviti je ona koju nam nudimarksistička teorija u analizi državne birokratije. Marx, kao što znamo,već u svojoj Kritici Hegelovejilozofije države obraća pažnju naspecifičnu prirodu društvenog sloja čija je dužnost upravljanje javnimposlovima i koji se, nasuprot korporacijama, posvećenim pojedinačnimdelatnostima i posebnim interesima, pojavljuje kao nosilacopšteg interesa. Produbljavanje teorije države koje je Marx ostvariou svojim docnijjm delima,. a 1.atim i Lenjin, u Državi i revo~uciji,5