Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

kao što su to okruzi, opštine, itd.) u privredu ne proističe iz nekevrste autonomnog administrativnog imperijalizma. Država je prisvojilaproizvodne sektore koje je privatni kapitalizam bio nesposobanda sačuva ili koje je radije ostavljao da funkcionišu na račun poreza.Država stavlja u dejstvo. sve veće mase kapitala koje eksploatišu radnusnagu, ,.živi rad«, a drukčije i ne može da bude u modernom kapitalizmu.Budući da zastupnici države ne mogu da budu vlasnicisvoje funkcije, neizbežno je da se birokratski oblici funkcionerstvaprošire i na izvesne nacionalne ekonomske sektore.3) Sve veće razmere tercijarnog sektora nemaju isključivo tehničkikoren, nego, pre svega, ekonomski. Tehnički napredak imasmisla (i uopšte predstavlja napredak) jedino ako uvećava produktivnost,to jest ako profiti rastu brže od isplaćivanih nadnica po jediniciuloženog kapitala. Porast produktivnosti, ako se u istoj meri neuvećava i broj produktivnih radnika, dovodi dakle do relativnog po­~ta broja neproduktivnih radnika, te tako omogućava širenje tercijarnogsektora, stabilizovanje platnih fondova i, na taj način, uvećavanjebirokratskog aparata koje je, s druge strane, potrebno izvesnojpolitici ,.pune zaposlenosti«, kompatibilno j sa zadržavanjem dugogradnog vremena.Stvarno naučna sociologija birokratije u njenim raznim oblicimamorala bi da se uzdigne bar do razine takvih problema. Inačenaj minuciozni j i načini proučavanja neće prevazići opisivanje. Razu:me se, i birokratija, kao i svaka društvena grupa, podstiče cvetanje imnoženje čitavog jednog sveta »načina življenja«, unutarnjih i spoljnihodnosa, simbola i ideologija, a pre svega posebnih interesa; Alitaj svet nije vezan za svoja sopstvena formalna pravila. Kao što toreče sam Hruščov, on se drži »zubima« za nešto mnogo bitnije: zavrednost i za višak vrednosti proizvedene produktivnim radom.(Pierre Naville, ,.La Bureaucratie et la revolution«,u: La Bureaucratie, Union Generale d'Editions,Paris, 1976, str. 166-218)Prevela Frida FilipovitLeo KoflerBIĆE I ULOGA STAUINISTIČKE BIROKRATDEl. UvodNi na jednom se problemu kao na problemu savremene Rusijene sagledava istina da je prošlost, bez obzira na teškoće koje proističuiz činjenice minulosti, ipak lakše saznatljiva od sadašnjosti koja seodvija neposredno pred našim očima i zato ne omogućava distancuposmatranja. za sto godina istoričari će ustanoviti da smo mi, to jestsavremena generacija, doduše prikupili ogromnu masu manje ili višepouzdanib činjenica o gigantskom istočnom komunističkom carstvuda smo u najboljem slučaju stekli neko "osnovno« mišljenje o to~~tvu.'. ali da isto ~o nismo uspeli da spo~ ~u suštinu po­Java, njihov unutarnji karakter, golom oku najpre skriven, jer on, sasvoje strane, proističe, opet, iz teško sagledljive dinamike celine.Ali ne· samo da ,.vremensko« pitanje različitog odnosa premaprošlosti i sadašnjosti saod1učuje o spoznatljivosti istorijskog objekta,nego se u to, ne manje, upliće pravilan ili pogrešan metod naučnogposmatranja. Danas uobičajen metod pretežno se zadovoljavaskup!jan~em, ispili;vanjem i sredivanjen;t činjenica, opisujući pri tomu najboljem slučajU samo površnu celinu, povezanost zbivanja, nesagledavajući unutarnje odnose koji koincidiraju s bićem pojava ikoji proističu iz jedinstvene dinamike celine. Tako se događa da smododuše usvojili, ali da nismo razumeli mnoge istorijske, političke iduhovne fenomene našeg vremena. ,-Da bismo se uverili u tačnost gornje konstatacije, . dovoljno jeda pomenemo mnogo diskutovanu pojavu staljinističke birokratije. Onjoj je već mnogo toga rečeno i napisano. Mnoga su njena svojstva,54delom tačno, delom pogrešno, opisana. Ali ta su svojstva ostalasamo pojedinačna svojstva, koja su zbog odsustva konkretne i svesss