Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

delovanja. Tamo gde ne postoji ta spoznajna pretpostavka, tu se mišljenjei njime određeno delovanje vezuje za usko pojedino područje,koje ono u krajnjoj meri racionalizuje, uz istovremeno utapanje ukrajnji iracionalizam (mebanističke ili metafizičke prirođe) u pogleduna celinu društVenog sveta.Ovde ne možemo da gore izrečenu misao opširnije izložimo.Ali ona ipak nešto čini očiglednim: naime to - zašto u mišljenju staljinističkebirokratije tako veliku ulogu igra pojam "specijalizacije«.Jer taj pojam i nije ništa drugo nego najdos1eđniji izraz mehanističko-racionalističkogcepanja objektivnog sveta, usled nesposobnostida se on shvati kao totalitet. pri tom, naravno, ne treba zaboraviti daće se socijalizam u svojim počecima, tj. dok ne budu dovoljno razvijeneproizvodne snage nužne za njegovu potpunu izgradnju, moratida služi specijalizacijom, sa svim njenim jednostranostima i negativnimposledicama za čoveka. Ali jedna je stvar ako je čovek potpunosvestan nedostatka koji je ~ tim povezan, a sasvim druga ako iz birokratskeorganičenosti ideološki i praktično podleže sistemu specijalizacije..Od toga da lije mišljenje odlučujućeg i vodećeg sloja u socijalističkomdruštvu podložno ili ne birokratizaciji u ovde izloženomsmislu ne zavisi ništa manje nego sudbina onog što se naziva socijalističkomplanskom privredom. Sam po sebi, planirani i usled toga neposrednojasni poredak ekonomske sfere stvara po prvi put u novijojistoriji - u ranijim epohama bilo je ekonomsko zbivanje po sebi. iunapred jasno i prozirno. - osnovu za neproblematično shvatanjedruštvenog procesa u njegovoj unutarnjoj povezanosti, u njegovomtotalitetu. Planska privreda dakle po sebi znači jedan faktor koji sebar sa te strane suprotstavlja birokratizaciji egzistencije.Ali tamo gde se birokratija domogne privrede i zavlada tUombez protudejstva temeljne demokratske kritike, tu se ta pozitivna tendencijapretvara II svoju suprotnost. Onda računski princip planskogporetka postaje faktor jačanja birokratskog formaJizma, koji sa svojestrane poništava sve pokušaje dijalektički celovitog shvatanja procesaa na njegovo mesto postavlja vulgarno-racionalistički aspekt površnepodele celine na specijalistička posebna područja, na koja se interes idelovanje jednostrano usmerava. pri tom ništa ne znači to što ostajesačuvan izvestan ostatak gledanja na celinu upravo zbog stvarnog postojanjaplaniranja koje obuhvata tu celinu; jer u birokratskoj svakodnevicipobeđuje ona birokratska prepreka na čije smo postojanjeukazali u formalizmu, u nečovečnosti, u pesimističkom gledanju načoveka i u specijalizovanosti. Specijalistički način mišljenja naravnoopet, sa svoje strane, pojačava nesposobnost birokratije da spoznaiza površnog privida snage koje pokreću čoveka i društvo. Onda nestajeono što se obično označava kao ,.fetišizam činjenice«.Na prostoru kojim ovde raspolažemo možemo samo kratko dase pozabavimo teškim problemom verovanja u činjenicu, verovanjakoje se sastoji u sklonosti ka shvatanju površne pojavnosti fenomenikao empirijski osnovanih, i zato po svom biću kao takvom izvesnih"činjenica«. Značaj uloge zadržavanja svesti na površnom prividu"činjenica« kao posledice nesposobnosti da se spozna društveni procesu njegovom totalitetu još nije dovoljno sagledan. Vulgarni materijalizamima sa vulgarnim racionalizmom to zajedničko svojstvo dai jedan i drugi spoljnu pojavu smatraju suštinom stvari, jer nisu ustanju da prodru do povezanosti celine, kroz čiju spoznaju se jedinorazotkriva i momenat u njegovom stvarnom značenju i njegovoj pravojsuštini. Ono što je u kapitalističkom svetu posledica razbijanjaprocesa u bezbrojna pojedinačna dejstva, naime na tome zasnovanapocepanost i specijalizacija mišljenja, to je kod staljinističke birokratijeposledica neposredne obnzetosti specijalizacijom, onakve kakvanajpre na već navedeni način nastaje kao ideološki, a zatim kao praktičnifenomen iz formalističko-tehnicističke ograničenosti.U buržoaskom svetu u kojem birokratija ne vlada, ili ne vladaneposredno celim društvom, upravo taj momenat razbijanja procesana mnoga nezavisna delimična dejstva dovodi u krajnjoj liniji do jednostranespecijalizacije. (Upor. u vezi s tim mnoga mesta u delimaGeorga Lukacsa, ali posebno u Istoriji i klasnpj svesti.) Pod planskomprivredom, koja u načelu deluje protiv tog razbijanja, staljinističkibirokratizam koji prožima celo društvo poništava to lekovitodejstvo i objektivno dovodi do sličnog rezultata kao i u buržoaskomsvetu. Oba oblika praktične i misaone specijalizacije, kako buržoaskitako i staljinističko-birokratski, proizvode "čitUenice« u glavan;ulsvojih nosilaca kao rezultate jednog prividnog odnosa prema stvarnosti- prividnog, jer prikriva suštinu te stvarnosti, a oba takodeistovremeno podležu tim "činjenicama« koje su oni sami proizvelitime što ih doživljavaju kao naprosto empirijski date.Uprkos svim njihovim drugim razlikama koje se ne mogu prevideti,unutarnja srodnost izmedu ta dva oblika nesposobnosti da seovlada stvarnošću u njenom načinu postojanja kao totaliteta, i zapadanjausled toga u specijalizaciju i fetišizam činjeničnog predstavljaosnovni odgovor na pitanje zašto je posle revolucije, tj. na socijalističkomtlu, mogla tako široko da se razvije vulgarno-marksističkaideologija. Vulgarni marksizam pre svega ne predstavljarušta drugonego jedan oblik prilagođavanja marksističkog načina mišljenja buržoaskojsredini. Posle revolucije je birokratizacija društvenih odnosau Rusiji u pojačanoj meri omogućila prodor vulgarne pseudomarksističkeideologije. Kada je jednom zavladao, vulgarni materijalizamjedelovao dalje samostalno U· njemu svojstvenom smeru i, sa svojestrane, osnažio birokratske tendencije u mišljenju.i u praksi.To mišljenje zato nije samo metodski u sve većoj meri zapadalou fetišizam činjeničnog, nego je uz to uzdiglo siromašnu "činjenicu«,tj. činjenicu koja formalno-opisno odražava površinu pojava i stogaslepo mimoilazi njihovu suštinu, do najvišeg merila za praktičnuocenu društvenih, političkih i teorijskih datosti društva. Tako je nastaoonaj, za staljinističku birokratiju tako karakterističan, površninačin mišljenja i suđenja koji je jedinstven u svom vulgarnom frazerstvui koji je, s obzirom na vladajući društveni položaj birokratije,8283