Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

Dakle ne samo usled specijalističke jednostranosti, nego istotako usled nesagledavanja svih živih snaga života ličnost birokratezakržljava i postaje prost mehanički račun u strogo formalistički racionalizovanomi stoga po svom biću mehaničkom procesu birokratske»delatnosti«. Poznata ,.monotonija« te delatnosti koja proističe iztog stanja sa svoje strane još više pojačava momenat nečovečnosti.. Naravno da birokratija, subjektivno sagledana, ne može da poreknesvoje ljudske potrebe, osećanja i navike u načinu mišljenja.Ali ona nastoji da sve to ne unosi u sfeni svoje delatnosti, nego zadovoljavanje.tihsvojih ljudskih ,.slabosti« premešta u privatni život. Uradu ona ne može da iziđe iz svog formalističko-tehnicističkog začaranogkruga, te ostaje tuđa životu. Njeno razlikovanje između sfere,.vršenja dužnosti« i sfere ,.privatnog života« nije ništa drugo negoizraz podvajanja individualiteta svakog pojedinog birokrate na nekomaltene nebesko-javno egzistencijalno biće, posvećeno čistoj dužnostii ,.višem zadatku«, i na ono zemaljski-privatno, koje je podložnoljudskim potrebama i slabostima. Kao što u radu kruta dužnost uslužbi države mora da potisne sve individualne porive, tako se u privatnojoblasti može naći protuteža za bezosećajno neljudsko ponašanjeposredstvom neuzdržanog podavanja izvesnom romantičnomshvatanju života, koje često, kao u pruskoj birokratiji, nalazi svojizraz u prenaglašenom porodičnom duhu i u preterano j pobožnosti;(Što se pri tom svojstveno kruto ,.držanje« birokrate koje je stekao usvom vršenju dužnosti odražava i u privatnom životu, to ne protivrečigore rečenom, nego pre uvećava doslednost kojom tipični birokratanastoji da ,.ljudski« uobliči svoj privatni život).Upravo ta podvojenost između javnog i privatnog života birokrateomogućava mu da iz oblasti svog profesionalnog života udaljisve ,.spoljašnje« uticaje koji bi mogli da umanje njegovu ,.čistotu«.Budući da svakako i sam oseća nečovečnost svog ponašanja na radu,on ga opravdava ukazujući na zavisnost od ,.autoriteta« prava i nadržavu koja to pravo brani. Ta slepa odanost autoritetu daje birokratskomvršenju dužnosti onu ,.etičku« posvećenost koja dozvoljava dase govori o ,.etičkoj dužnosti« birokratije. Ta etička dužnost ne samoda uvek iznova obesnažuje i potiskuje stalno u svesti birokrate nadimćeosećanje nečovečnosti vlastitog ponašanja, nego upravo još višepojačava privid da on služi nečemu ,.višem«, što je van domašaja običnesvakodnevice.Ono tragično i upravo kod krajnje ,.savesnog« birokrate tragikomično,često i karikaturalno, što je vezano za birokratsku etikudužnosti može se objasniti protivrečnošću izmedu stvarne nečovečnostibirokratske delatnosti i njene pretenzije da se formalizam nakojem ona počiva vrednuje kao nešto »etičko«. Birokratskoj svesti jesvojstveno da se oseća utoliko bliže cilju ispunjenja dužnosti ukolikose apstraktnije, beživotni je i nečovečnije uobličava birokratska dela:'tnost.U tome birokratija ispoljava izvesnu srodnost sa vojničkim duhom.Zanimljivo je uočiti kako se uvećavaju i karikaturalno izopača-.,vanje i tragika tamo gde se usled posebnog istorijskog razvoja povežuvojničko i birokratsko poštovanje dužnosti: u pruskoj birokratiji.Pomenimo ovde samo to da je duboka i složena protivrečnost u bićupruske birokratije kriva za poznatu pojavu čestih tragičnih slomova.Ali tragično i tragikomično su bitne crte svake birokratije.4. Pretpostavke nastanka staljinističke birokratijeIstorija zna za samo nekoliko velikih revolucija. Tamo gde sedogode, one moćno zahvataju paoke istorijskog točka, dajući mudrukčiji pravac od očekivanog. Decenijama, ponekad istolećima,one nameću istoriji svoju volju time što, često i ne sluteći sopstveneposledice, stvaraju probleme koje moraju rešavati tokom svog životačitavi naraštaji društva u kojem su se zbile.Takva je revolucija ona ruska iz 1917. ona je promenila licenašeg sveta zadavši težak udarac kapitalističkoj društvenoj formaciji,koja je u njoj bila najrazvijenija. Ali dospevši u ralje staljinističkebirokratije, ona je velikim delom promašila svoj cilj - velikim delom,jer joj je namera industrijalizacije, mada.se ostvarivala u nehumanomobliku prvobitne akumulacije, uspela, tako da je Rusija za 25godina postala druga po veličini industrijska zemlja sveta.Socijalisti svih zemalja pratili su taj ogromni događaj sa mnogimočekivanjima i nadama. U to je spadalo i očekivanje da će poduslovom podruštvljenja sredstava za proizvodnju i povećane demokratizacijedruštvenog života ovaj krenuti ususret jednom dobu postepenedebirokratizacije.Mi smo već u našem članku ,.Marksistički ili staljinistički marksizam«ukazali na potpuno pogrešnu pretpostavku da planska privredaobavezno i neizbežno dovodi do centralističke diktature sa njenompratećom pojavom sveobuhvatne birokratije. Ovde ukratko po-. navIjamo: zadržavanje slobodnog tržišta na kojem se potrebe narodaizražavaju u obliku potražnje koju planske komisije treba samo da registruju,kao i prepuštanje pogona demokratskom samoupravljanju unjoj zaposlenih, koji demokratskim odlučivanjem biraju i opozivajusvoje pogonske rukovodioce i funkcionere već u ekonomskoj oblastipružaju dovoljne garancije za usklađivanje planske privrede i demokratije.Pored drugih momenata o kojima će još biti reči (uglavnom oprotivrečnosti izmedu novog načina proizvodnje i starog načina raspodele),treba posebno ukazati na nedovoljnu demokratsku tradiciju,na opadanje inače nevelikih demokratskih snaga naroda posle revolucijei na njihovo uništenje u docnijem građanskom ratu kao na faktorekoji su omogućili laku pobedu staljinističke frakcije i koncentracijumoći u rukama staljinističke birokratije. Bez neposrednog učešćademokratskih snaga naroda u državnom upravljanju i bez neposrednedemokratske kontrole od strane naroda svaka se planska privredamora birokratski izopačiti; u prisustvu tih snaga i takve kontroleplanska privreda se ne može birokratski izopačiti.'Mada je, dakle, predodžba o neizbežnom dospevanju svake6667