Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

Ako su ipak računali sa gore pomenutim i po njihovom mišljenju»neizbežnim« teškoćama, onda to znači da sa gledišta marksističkenauke te teškoće ujednoj zaostaloj zemlji poput Rusije moraju dabudujoš mnogo veće; ili, drukčije, konkretnije rečeno, da u toj zemljiobjektivni uslovi za izgradnju socijalističko-demokratske planskeprivrede moraju da budu još ~ogo nepovoljniji nego u visoko razvijenimzemljama i da teškoće i opasnosti birokratizacije koje proističuiz daljeg razvoja starog oblika prava i iz protivrečnosti izmeđunovog načina proizvodnje i starog načina. raspodele moraju da poprimejoš daleko veće razmere.Usled toga što je istorija omogućila da revolucija najpre pobediu jednoj zaostaloj zemlji komplikovao se na iznenađujući načiu problembirokratije koji je najtešnje povezan sa neizbežnim nedostacima .i teškoćama na koje su ukazali Marx i Engels. Pojačanoj tendencijika birokratizaciji koja je proistekla iz tih nedostataka i teškoća, ponudilesu se nečuvene mogućnosti, a: staljinistički pravac koji je po svojojprirodi težio ka uspostavljanju centralističke diktature odlično jeumeo da tu činjenicu za sebe iskoristi.Načelnim teškoćama na koje su ukazali Marx i Engels pridružujuse u ekonomski zaostalim zemljama još dve nove koje su, uz to,uzajamno veoma protivrečne. To je, s jedne strane, teškoća da seobezbedi dovoljno snabdevanje stanovništva potrošnim dobrima, a, sdruge strane, tom teškoćom prouzrokovana nužnost (ali koja istovremenosprečava njeno rešenje) da se industrija, pomoću neke vrste ubrzaneprvobitne akumulacije, unapredi kako bi po mogućnosti i prevaziš1aindustrijski kapacitet kapitalističkih zema:lja. Jasno je da tedve suprotne tendencije moraju dospeti u utoliko dublju protivrečnostšto je privreda neke zemlje zaostalija. Ako već i- u privrednovisoko razvijenoj zemlji u prvom stadijumu socijalističke izgradnjeiz već pomenutih razloga postoji opasnost da birokratija preplavidruštvo (mada nikako u većoj meri nego što je to slučaj u kapitalizmu),onda se ona prirodno uvećava tamo gde su birokratiji, van JUenibpravih funkcija, dodeljeni posebni »zadaci«, naime u ekonomski .zaostalim zemljama socijalizma. Na tl,:! nerazrešive protivrečnosti izmeđuzahteva industrije za sve većom industrijskom akumulacijom,do koje može doći samo na račun radnog čoveka, birokratija preuzimafunkciju koja,sa svoje strane, nije manje protivrečna.Pred javnošću i prividno ona nastupa kao objektivni arbitar, zainteresovansamo za opšte blagostanje, kojem pripada zadatak da sestara za održavanje »ravnoteže« između potrošnje i akumulacije. Alipo svom stvarnom držanju i ponašanju ona, kao nosilac i korisnikakumulacije, brani interese akumulacije protiv interesa masa, pričemu ne preza ni od kog sredstva da akumulaciju odbrani i da svojojsve većoj moći podvrgne sve veći broj oblasti, uključujući i kulturnu.Jasnaje razlika između neke ekonomski f društveno već u kapitalizmuindustrijski razvijene zemlje i zemlje kojaje u trenutku ulaskau socijalizam nerazvijena. U onoj prvoj će, uprkos nužnosti da seu početku zadrži birokratski aparat, uticaju birokratije biti postavljenaznačajna granica putem razvoja demokratske kritike i kontrole narodai sve boljeg zadovoljavanja masovnih potreba. Tu birokratija nevrši ulogu arbitra između suprotnih interesa, jer te interese ne delidubok jaz, nego se oni sve više približavaju; tu postaje bespredmetani svaki napor organizovanja nekog sveobuhvatnog terora u službiakumulacije, kao i birokratskih povlastica, jer se tu akumulacija ostvarujena račun wtrošnje i jer birokratska privilegovanost, na tluopšteg rastućeg individualnog bogatstva svih pripadnika društva,više ne izgleda kao takva i ne mora da bude branjena od neke opasnosti.Tu bismo se morali osvrnuti na pitanje uloge privilegija u okvirunačina funkcionisanja staljinističke birokratije. za pažljivog posmatračajedna je činjenica neosporna: uobičajeno nastojanje da sebiće staljinističke birokratije isključivo ili pretežno objasni njenomtendencijom za sticanjem i odbranom privilegija u stvari ne objašnjavaništa. Jer onda još uvek ostaje otvoreno pitanje koje su posebnookolnosti dovele rusku birokratiju u položaj da u svojim rukamakoncentriše moć koja joj omogućava da ne samo nagomila silne privilegijenego i da ih decenijama zadrži. Najvažniji odgovor na tosmo već dali ukazavši na nedostajanje demokratske tradicije i nauništenje neznatnih demokratskih snaga u građanskom ratu koji jeusledio. Isto smo tako ukazali na značaj protivrečnosti između novognačina proizvodnje i starog načina raspodele.Ali ni taj odgovor nije sasvim dovoljan. Jer vladavinu staljinističkebirokratije podržava i opravdava izvesna veoma snažna i uticajnaideološka svest, tako da se ta birokratija može osećati u pravu imože uobTažavati da je neophodno oruđe napretka i slobode. Ta jesvest ideološki izraz onog što se naziva birokratskom ograničenošću,čije biće treba potražiti u izvesnom načinu gledanja koji iskrivljuje iizneverava stvarnost i teoriju (marksističku) kojaje tumači. .Tek kada se ideološka svest, kao izraz ograničenosti tipične zastaljinističku birokratiju, uključi u smislu bitnog faktora u tumačenjefenomena te birokratije - otvoren je put ka pravilnom razumevanjunjene osobenosti. Onda tek postaje razumljiva čudna protivrečnostkoja se ne može ukloniti iz slike ruske birokratije, a koja se sastoji utome da ta birokratija, s jedne strane, doduše raspolaže mnogobrojnimprivilegijama, ili se upravo u svojim vodećim imerodavnimslojevima sastoji od odanih i požrtvovanih idealista koji subjektiVnonima:Io ne čine utisak prostih uživalaca privilegija. Prenebregavanjete činjenice je glavni nedostatak gotovo svih dosadašnjih pokušaja dase staljinistička birokratija u njenoj biti učini razumljivom zapadnjacima.Može se reći da razorno dejstvo vladavine staljinističke birokratijene proističe toliko iz njene društvene i ekonomske povlašće- .nosti, nego da o njenom biću mnogo više od proste činjenice povlašćenostikazuje izvesna još neproučena, a za staljinističku birokratijutipična samosvest, koja je, doduše, sa svoje strane, podržavana druš-71