Vuletić, Ljiljana (ur.) Marksizam u svetu br. 3-5

eskrajno razorno delovao na politički i kulturni život SovjetskogSaveza." "Tek se sa tog stanovišta može potpuno razumeti suština staljinističko-bIrokratskogpoimanja čoveka. Iz formalizma proistekla sklonostda se čovek posmatra u njegovom istorijski slučajnom pojavnombiću, ti. sklonost ka mirenju s njegovom deformacijom (vidi gore),beskonačno je metodski i praktično podržavana Specijalističkom tendencijom.Pozitivno iskazano, to znači da je načelna i u li1arksističkombumanizmu nezaobilazna težnja za ,.svestranim razvojem pojedinaca«ili potpuno izvrnuta ili prihvaćena u njenom veoma neodgovarajućem,ti. mehanistički uproŠĆenom i iskrivljenom obliku. Takvose iskrivljavanje postiže recimo na taj način što se sa veštinommađioničara zahtev Marxa i Engelsa za prevazilaženjemjaza izmeđufizičkog i umnog rada predstavlja kao ostvaren u stahanovskomradu, koji je obična podvrsta rada između racionalizacije i akorda, auz to unapređuje specijalizaciju, ili što se isto tako marksistički zahtevza prevazilaženjem suprotnosti između grada i sela, kao nečeg štopodstiče deobu, neočekivano stavlja u centar i tako pokušava izazvatiutisak da je time potpuno zadovoljena socijalistička zamisao.Zapravo, sve ono što staljinistička birokratija praktikuje kao,.odgovarajuće marksističkom učenju« nije, dakle, ništa drugo negojoš produbljenija specijalizacija radnog čoveka i čoveka uopšte (Pričemu naravno ništa ne menjaju napamet naučene materijalističko-filozofskeili istorijsko-materijalističke fraze). Zato sa podjednako velikimpravom i hrabrošću najveći marksistički teoretičar i istovremenonajveći kritičar staljinističkog biroknitizma Georg Lukacs kritikuje,jasno aludirajući na Sovjetski Savez, napuštanje ideje o svestranomrazvitku čoveka. (Upor. našu studiju ,.Slučaj Georg Lukacs«.)Toj sklonosti ka pesimističkom sudu o ljudima oštro se u staljinističko-birokratskomnačinu mišljenja, kao što smo već pomenuli,suprotstavlja izvesna šuplja ,.optimistička« ocena istorijskog procesa.Ali budući da istovremeno, kako usled formalističkog tako i usledbirokratsko-specijalističkog gledanja, birokratija nije u stanju da misaonoovlada totalitetom društvenog zbivanja, za nju ostaje neprepoznatljivai suština tog procesa, to jest ona ga lišava svih njegovihunutarnjih odrednica koje ga stvarno ispunjavaju da bi ga formalizovalai mebanizovala u obliku prilagođenom njenom načinu mišljenja.Stoga birokratski optimizam u vezi s procesom, čiji se dubokikoren nalazi u verovanjn u istorijski napredak, preuzetom od marksizmai zasnovanom i na »socijalističkom duhu« staljinističke birokratije,može da bude samo optimizam frazerske uopštenosti i lakomislenogprelaženja preko konkretnih složenih problema stvarnogistorijskog razvitka. Georg Lukacs je opisao birokratski optimizamstaljinističke ideologije u svojoj studiji ,.Narodni tribun ili birokrata«:,.Za birokratski 'optimizam', naprotiv, ne postoji proces sa njegovimprotivrečnostima i teškoćama. za njega postoje samo rezulta-" '"Iti, koji bez izuzetka predstavljaju pobede bez borbe i bez muke. Otporvanjskog neprijatelja, unutarnji otpor u samom čoveku, kojisprečava i u nekim slučajevima onemogućava rađanje socijalističkogčoveka, za njega ne postoji. on se dovodi na scenu samo kao bauk;:, alakrdijaš birokratskog 'optimizma' ga svaki put likviđirajednim dobrousmerenim udarcem toljage. - I u svetu akata za birokratu nepostoji nikakav otpor, sve se glatko i bez zapinjanja reguliše na utabanimkolosecima uvek raspoloživih presedana i rubrika.«Razume se da i birokrata primećuje teškoće i protivrečnostikoje njegov mehanički »poredak« ometaju na način za njega veomabolan. Ali on ih ne shvata kao nužan deo samog procesa, nego kaoslučajne i kao nešto što dolazi spolja, U. prouzrokovano od stranenepredvidljivih zlonamemih »reakcionara« i agenata. Naveden timpotpuno pogrešilim sudom o subjektivnim datostima na netačnu ocenunjihove uloge u procesu, on se s njima sučeljava na potpuno pogrešannačin, čime i sam daje presudan doprinos da se te teškoće iprotivrečnosti bezmerno uvećaju. Upetljavajući se tako bezn3dno usopstvene zamke, birokratska praksa dokazuje tačnost dosetke da jenajveći neprijatelj birokratije sama birokratija. "Prebacivanje krivice za neuspeh birokratskih planova na leđasubverzivnih i buntovnih elemenata koji su opsednuti namerom daometu socijalističku izgradnju predstavlja naročito zaD.imljiv momenatu birokratskoj ideologiji, jer se tu, u potpunoj suprotnosti premamehanističkom shvatanju procesa koje potcenjuje ulogu subjektivnog,odjednom i neposredno pojavljuje prenaglašavanje subjektivnihdelatnosti. Takvo zapadanje u protivrečne krajnosti je uopštekarakteristično za svako nedijalektičko mišljenje.Ali na to ponašanje nailazimo kod staljinističke birokratije nesamo tamo gde se ona nađe pred problemom rešavanja žestokih protivrečnostii velikih teškoća, nego je ono karakteristično za celokupnomišljenje i celokupnu praksu birokratije. Pesimistički izvrnuti inezdravi birokratski »optimizam« koji usled svoje formalističke ispecijalističke ograničenosti nije u stanju da shvati dijalektički odnosizmeđu subjektivne aktivnosti i objektivnog procesa, s jedne straneneizbežno slepo prolazi mimo konkretnih pojavnih oblika doživljajaljudi, koji vide da su uvučeni u jedan potpuno novi proces razvitka;on nije u stanju da shvati individualne teškoće i tragične sudbine,složene duševne i duhovne borbe zato što pojedinca shvata kao mehaničkitočkić u jednom mehaničkom procesu. Ali, s druge sttane,usled istog neshvatanja dijalektičkog odnosa između pojedinca idruštva, zbog praktične potrebe da subjektivnoj delatnosti dođeli odgovarajućeznačajno mesto, on je sklon da delotvomu stranu, u suprotnostisa svojim mehanističkim osnovnim držanjem, frazerskiuveličava i dajoj pripisuje neizmeme stvaralačke snage. Delotvorna,radna strana, koju birokratsko mišljenje ne može da predstavi kaoelement objektivnog procesa, biće potpuno preneta na pxlručje indiviđualnespontanosti, koja tu biva prenaglašena i subjektivizirana.To ne sprečava da konkretni pojam spontanosti, shodno gore848S