Godisnjak2017-01b

2016 

2017 

GODIŠNJAK 

ODSEK ZA RAČUNARSKU TEHNIKU 

I RAČUNARSKE KOMUNIKACIJE

SADRŽAJ 

ODSEK RT-RK, JUČE, DANAS, SUTRA 

Uvodna reč Prof. Miroslava Popovića 

O RT-RK ODSEKU 

Šta nas izdvaja od srodnih programskih studija na FTN 

RT-RK u brojkama 

Svetski uspeh naših predavača 

Početak školske godine u novim prostorijama 

ZANIMLJIVOSTI U NASTAVI 

Softverski alati - skrivena računarska oblast 

Novi kreativni izazovi na vežbama iz LPRS2 

Mehanizmi funkcionisanja operativnog sistema 

Uspešno održan prvi kurs - Distribuirani sistemi u realnom vremenu na master studijama Odseka RT-RK 

MASTER STUDIJE AUTOMOTIV 

“Teorija je siva, praksa unosi boje” - Prof. dr Elmar Cochlovius 

“All theory is grey, only practice brings in the colors” - Prof. dr Elmar Cochlovius 

AutoMAG: O magistralama i protokolima u automobilu 

LETNJA PRAKSA 2017 

NOVI STUDIJSKI PROGRAM 

O studijskom programu „Računarsko inženjerstvo“ na skupu TREND 2017 

NOVI UDŽBENICI 

Unapređenje praktičnih znanja u radu sa DSP platformama 

O novinama u zbirci iz LPRS1 

KONFERENCIJE 

Velika povelja ETRAN-a 

U društvu najboljih u oblasti potrošačke elektronike 

Još jedno uspešno učešće na TELFOR-u 

Uspešna demonstracija IVY istraživačkog projekta na CES 2017 

Pametni Uređaji, kuće, automobili: Da li je savremeni korisnik zasićen? 

STUDENTSKI ISTRAŽIVAČKI PROJEKTI 

IVY - prvi studentski istraživački projekat u oblasti softvera za automobilsku industriju 

AISHA i SAVA - studentski projekti 

LETNJE ŠKOLE 2017 

MASTER I DOKTORSKI RADOVI 

Nagrade za najbolje master radove 

Doprinos rešavanju problema interpolacije slike 

NAŠI STUDENTI U SVETU 

Student Odseka RT-RK nastavlja školovanje na ETH univerzitetu u Cirihu 

3

ODSEK 

RT-RK 

JUČE, 

DANAS, 

SUTRA 

4 | RT-RK Godišnjak 2017

UVODNA REČ 

PROF. MIROSLAVA POPOVIĆA 

VIĐENJE ODSEKA RT-RK 

Priča o krugu: „Jedan čovek nacrtao krug 

na tabli, pa pitao studenta, učenika i dete 

šta je to? Student je smatrao da je pitanje 

isuviše lako i nije hteo da odgovori. Učenik 

je odgovorio da je to broj nula. Dete 

je dalo niz različitih odgovora: sunce, mesec, 

lopta, jaje“. 

Većinu ljudi koji nisu iz naše sredine 

zbuni skraćenica RT-RK. Šta ona znači? 

Kako je nastala? U svari, na početku je 

postojala samo Katedra za Računarsku 

Tehinku (KRT ili samo RT). Pošto se KRT 

puno bavila računarskim komunikacijama 

(RK), koje su suštinski deo RT, hteli 

smo da istaknemo tu činjenicu definisanjem 

naše uže naučune oblasti (UNO RT- 

RK). Kasnije je iz organizacionih razloga 

formirana i Katedra RK, ali suštinski ove 

dve katedre čine jednu harmoničnu i nedeljivu 

celinu – Odsek RT-RK. 

Često ljude zanima čime se bavi naš 

Odsek? Odgovor na ovo pitanje je dosta 

jednostavan. Pojam Računarska Tehnika 

je nastao kao prevod engleskog termina 

Computer Engineering. Možda bi bolji 

prevod engleskog termina Computer 

Engineering bio Računarski Inženjering, 

vratiću se još na tu temu malo kasnije. 

Na žalost, reč „tehnika“ se u našem jeziku 

prirodno povezuje za hardver (fizička 

arhitektura), i verovatno otuda potiče 

dugogodišnja zabluda da naš Odsek radi 

samo hardver, koja je tek nedavno delimično 

ublažena. U stvari, ono čime se mi 

bavimo je inženjering sistema zasnovanih 

na računarima (eng. Engineering of 

Computer Based Systems, ECBS) i time 

se bavimo u sva tri vida našeg rada: u 

nastavi, nauci i saradnji sa privredom. U 

srcu RT-RK su aplikacije u realnom vremenu, 

koje su zasnovane na tri stuba: 

hardver, softver i komunikacije. 

Šta mi konkretno radimo? Projektujemo 

i/ili ponovno koristimo hardverske komponente, 

softverske biblioteke, okruženja 

i alate, kao i komunikacione protokole da 

stvaramo, tj. projektujemo, realizujemo, 

testiramo, verifikujemo i dokumentujemo 

aplikacije u realnom vremenu koje rešavaju 

zadate probleme u nekom domenu 

primene. Dakle, mi uvek radimo isto, juče, 

danas, sutra, pravimo uređaje/sisteme u 

domenima od interesa. Juče su to bili 

komunikacioni sistemi, nadzorno-upravljački 

sistemi (SCADA), itd., danas digitalna 

televizija, internet multimedija, pametne 

kuće, a sutra automobilski softver 

i ko zna šta sve još. 

Šta su naši ideali? Mislim da je to pre 

svega želja da budemo „profesionalci“ u 

svom poslu. Prvi kurs sistemskog programiranja 

na našem Odseku je nastao 

iz profesionalnog kursa firme Honeywell, 

a studentski radovi su se zasnivali na 

izvornom kodu operativnog sistema 

(OS) GCOS (direktnog potomka čuvenog 

OS Multicus, iz kog su praktično nastali 

svi postojeći OS). Drugo, to je disciplina 

rada, odnosno samoprinuđivanje da se 

poštuju sve faze inženjeringa, tj. da se 

sistemi projektjuju i da se nikako ne upada 

u zamku amaterskog pristupa „brzih 

rešenja“. Treće, je kritički odnos prema 

postojećim i sopstvenim rešenjima, koji 

vodi optimizaciji – „Da li smo sigurni da 

to zaista radi to što treba da radi? Da li 

postoji možda drugo, bolje rešenje“. To 

je dakle želja da se dođe do novih originalnih 

rešenja. Četvro, da bi sve ovo 

bilo moguće, potrebna je istraživačka 

svežina, zato nije dobro preuzimati previše 

posla, prihvatati prekratke rokove. 

Ta svežina je potrebna da bi se omogućilo 

očuvanje radoznalosti i neke želje za 

igrom, traganjem, estetikom, elegancijom, 

lepotom rešenja. 

Dakle, inženjering, tj. praktičan rad je 

osnovna aktivnost. Nastava služi za pripremu, 

osposobljavanje, naravno osvežava 

se aktuelnim znanjima i veštinama. 

Rad u nauci je s jedne strane povezan 

sa projektima a s druge strane sa istraživanjima 

u okviru doktorskih studija. 

Gledano organizaciono, nastava i istraživanja 

se dominantno rade na Odseku 

kroz postojeće osnovne, master i doktorske 

studije, a saradnja sa privredom 

uglavnom ide preko Instituta RT-RK, koji 

je evolutivno gledano nastao iz Odseka. 

Naravno, u Institutu RT-RK postoje i nezavisna 

istraživanja u koja Odsek RT-RK 

nije uključen, i obratno, Odsek RT-RK 

sarađuje i sa drugim organizacijama u 

zemlji i inostranstvu. 

ODSEK RT-RK JUČE 

„Istorija se ne ponavlja, ali može da se 

rimuje“ je jedna lepa misao američkog 

pisca Marka Tvena, koga se većina nas 

seća po avanturama Toma Sojera. Manje 

je poznato da je Mark Tven bio fasciniran 

naukom, da je on bio veliki prijatelj našeg 

Nikole Tesle i da je patentirao tri sopstvene 

inovacije. Kada je u pitanju oblast RT- 

RK, istorija se definitivno rimuje. Mnogi 

kocepti koji su odavno bili poznati, iznova 

se pojavljuju pod inoviranim nazivima 

i u novim originalnim kompozicijama. S 

vremena na vreme, pojavi se nova ideja, 

koja ulepšava rimu. Ova neprekidna evolucija 

pobuđena je pre svega napretkom 

tehnologije. 

Ako pogledamo RT-RK fundamente: hardver, 

softver i komunikacije - šta se rimuje 

od juče sa danas? Mikroprocesori, 

C jezik i Linux, i Internet, su se pojavili 

sedamdsetih godina prošlog veka. Danas 

su ovi pedesetogodišnjaci još uvek aktuelni, 

i čini se da će ostati sa nama još dosta 

vremena, pa oni više liče na refrene. 

Naravno, pojavili su se mnogojezgarni 

5

procesori, novi jezici kao što je Pajton, i 

računarski oblaci, to su nove rime. 

Predmeti koje je izvodio Odsek RT-RK 

pratili su ovu evoluciju. Početkom osamdesetih 

godina postojale su petogodišnje 

studije elektrotehnike (današnji FTN E1 i 

E2 zajedno), sa zajedničkim predmetima 

sve do praktično osmog semestra. U to 

vreme su postojala samo dva predmeta 

vezana za računare – Računarski sistemi 

I i Računarski sistemi II – privi se bavio 

hardverom, a drugi softverom. Da čitaocu 

ova priča ne bi brzo dosadila, skratiću je 

i samo ukratko izložiti granu drveta istorije 

razvoja predmeta, koja se odnosi na 

sistemsko programiranje. Predmet Računarski 

sistemi II je krajem osamdesetih 

godina dobio naziv Programska podrška 

računarskih sistema, a izdavačka kuća 

Dnevnik je odšampala prvi udžbenik sa 

istim naslovom 1989. godine. Važno je 

napomenuti da je to bio prvi i jedini predmet 

o softveru na celim studijama Elektrotehnike 

– tu je rađeno sve: programski 

jezici, asembler, kompajler, C/C++, 

operativni sistemi, strukture podataka i 

aplikacije. 

Naziv predmeta je zatim menjan, najpre 

u Operativni sistemi, a zatim u Sistemska 

programska podrška u realnom 

vremenu. 2002 godina predstavlja prekretnicu 

u istoriji. Te godine je došlo do 

suštinskog razdvajanja elektrotehničkog 

odseka na današnji E1 i E2, uveden je 

bolonjski proces, i na E2 je napravljen 

revolucionaran studijski program Računarstvo 

i automatika – skraćeno RA (bez 

nekih klasičnih elektrotehničkih predmeta, 

što je u to vreme smatrano za tabu 

temu). Novi studijski program RA, sa isključivo 

jednosemestralnim predmetima, 

po četiri predmeta u semestru, koji od 

početka obrazuje inženjere Elektrotehnike 

i računarstva (sa jakim naglaskom 

na računarstvo) je privukao ogromnu pažnju, 

koju je zadržao do današnjih dana 

– broj kandidata koji je želeo da se upiše 

na RA je uvek bio otprilike duplo veći od 

broja rasploživih budžetskih mesta. 

Zatim je studijski program RA suštinski 

modularizovan kroz uvođenje izbornih 

predmeta po izbornim pozicijama od 

treće godine, a predmet Sistemska programska 

podrška u realnom vremenu 

(SPPuRV) je podeljen na dva predmeta 

– SPPuRV1 i SPPuRV2. Nedavno je na 

studijskom programu Softverski inženjering 

i informacione tehnologije (SIIT) 

predmet SPPuRV1 reorganizovan u dva 

odvojena premeta – na predmet Paralelno 

programiranje i na predmet Sistemska 

programska podrška 1. Na kraju, ove 

godine, u okviru priprema za novi akreditacioni 

ciklus naziv predmeta SPPuRV1 

je promenjen u Paralelno programiranje 

i programski alati, a naziv predmeta 

SPPuRV2 u Operativni sistemi za rad u 

realnom vremenu. 

ODSEK RT-RK DANAS 

Priča o ptičici: „Rešila ptičica da se seli iz 

svog šumarka. Komšija je pita: Zašto? Ptičica 

odgovara: Zato što ljudi ne vole moju 

pesmu, svi me mrze. Na to komšija kaže: 

Ljudi će te mrzeti i kad se preseliš, zašto 

ne probaš da promeniš svoju pesmu?“ 

Smer RT-RK je dugo vremena bio elitistički 

smer – dolazili su studenti privučeni 

našim idealima, koji su bili rešeni da 

puno rade na svom usavršavanju. Možda 

zbog prevelike angažovanosti na projektima 

i istraživanjima, nastavnici i saradnici 

često nisu mogli da im u dovoljnoj 

meri posvete pažnju, tako da su studenti 

bili primarno upućeni na samostalan rad 

i rad po grupama. Pored tih objektivnih 

problema, postojala je i nedovoljna informisanost 

studenata o stvarnom profilu 

Odseka RT-RK. 

Pre par godina, Odsek je počeo sistematično 

da radi na poboljšanju nastavno-naučnog 

procesa. Počeli smo da držimo 

redovne sednice Nastavno-Naučnog 

Veća (NNV) RT-RK, sa ciljem nadzora i 

upravljanja tim procesom. Zatim smo 

krenuili da „budžetiramo“ aktivnosti nastavnika 

i saradnika, da pravimo detaljne 

planove studentskih aktivnosti po 

nedeljama u toku semestra sa ciljem da 

se uravnoteži opterećenje studentskih 

obaveza, inovirali smo sve predmete na 

smeru, a najviše predmete na trećoj godini 

jer je tamo opterećenje bilo najveće 

– cilj nam je bio da predmeti postanu 

interesantniji bez gubitka nivoa znanja 

i veština kojima studenti ovladavaju. 

Na toj liniji, studentima su obezbeđene 

njihove individualne platforme za učenje 

– Raspberry Pi 2 i Arduino, koje oni sada 

mogli da nose „u džepu“ od kuće do laboratorije. 

Osvežena su predavanja, vežbe, 

odštampane nove knjige, itd. Uvedeni su 

zajednički okrugli stolovi sa studentima, 

u cilju uočavanja i rešavanja postojećih 

problema. 

Pored toga, puno napora se ulaže da bi 

se ostvarila dobra informisanost studenata 

o stanju na Odseku. Tu svakako 

prednjači sajt Odseka na kom se sada 

redovno pojavlju članci o aktuelnim novostima. 

Ne manje važni su Otvoreni 

dan RT-RK na kom Odsek predstavja svoj 

profil, odnosno letnje škole i prakse kroz 

koje studenti, ne samo sa našeg Odseka, 

mogu da prošire svoja znanja i veštine u 

van nastavnim aktivnostima. 

Sve ove aktivnosti su počele da daju pozitivne 

efekte – na III godini studija sada 

imamo pedesetak a, na IV godini četrdesetak, 

a na master studijama tridesetak 

studenata. 


Nedavno je Odsek počeo da razmišlja i 

o novom studijskom programu Računarsko 

Inženjerstvo (RI), koji bi bio namenjen 

studentima koji na studije dolaze 

sa već jasnom željom da se obrazuju za 

rad u našoj oblasti. Postojeći studijski 

program RA je za takve kandidate trenutno 

jedini izbor, međutim neki od njih 

često imaju relativno malo interesovanje 

za neke zajedničke predmete sa drugih 

odseka na E2, zbog čega se demotivišu, 

gube snagu i vreme. 

ODSEK RT-RK SUTRA 

Priča o razmeni ideja: „Ako imam jabuku 

a ti krušku, kad ti dam jabuku, a ti meni 

krušku, ti imaš jabuku, a ja imam krušku. 

Ako imam ideju i ti imaš ideju, kad ti 

kažem moju ideju, a ti meni svoju, ti i ja 

imamo dve ideje.“ 

Šta nas čeka sutra? U najskorijoj budućnosti 

čeka nas nova akreditacija. 

Studijski program RA i u njemu eksplicitno 

vidljiv modul RT-RK su i dalje od 

primarnog interesa za naš Odsek. Naravno, 

planiramo da postojeće predmete 

osvežimo i inoviramo. Pored toga, cilj 

nam je da se uvede novi studijski progam 

RI. Neki od predmeta će biti deljeni 

između RI, SIIT, i modula RT-RK na RA. 

Šire gledano na E2 će postojati RA kao 

glavni tok i paralelni studijski programi 

(RI, SIIT, itd.) kao dodatni paralelni tokovi, 

pri čemu će postojati dosta deljenih 

predmeta koji formiraju neku vrstu poprečnih 

veza. 

Dosta nade se polaže u RI. On je napravljen 

sa idejom da se ide „od gore ka dole“ 

(top-down). Student na početku treba da 

shvati šta je njegova struka i da stekne 

osnovna znanja kroz blaže i pre svega 

interesantne predmete.Težina studija 

treba da se povećava i da kulminira u 

trećoj godini studija. Glavni uzor za RI 

je studijski program „Computer Engineering“ 

sa MIT (Massachusetts Institute of 

Technology), pored toga on je napravljen 

tako da bude kompatibilan sa srodnim 

studijskim programima u našoj zemlji i 

u regionu. Na RI će postojati više linija 

izbornih predmeta, a automotiv softver 

je definitvno nova rima. 

Za dalje, videćemo, „istorija se ne ponavlja, 

ali (može da) se rimuje“. 

7

O 

RT-RK 

ODSEKU 


ŠTA NAS IZDVAJA OD 

SRODNIH PROGRAMSKIH STUDIJA 

NA FTN 

Odsek za računarsku tehniku i računarske 

komunikacije pripada departmanu 

za Računarstvo i automatiku FTN (E2). 

Kao takav, Odsek primarno drži nastavu 

studentima Računarstva i automatike, 

međutim, predmeti Odseka se nalaze i 

na studijskim programima: Elektronike 

i telekomunikacija (E1), Primenjenog 

softverskog inženjerstva (PSI) i Softverskog 

inženjerstva i informacionih tehnologija 

(SIIT). 

Dinamičan razvoj računarskog inženjerstva 

u poslednje dve decenije uzrokovan 

je stalnim povećanjem potreba korisnika 

i kvaliteta usluga baziranim na sve 

efikasnijim tehnološkim rešenjima. Ovo 

je dovelo do povećane složenosti računarskih 

sistema za obradu signala i kontrolu 

sistema u realnom vremenu zahtevajući 

i nove pristupe u programiranju. 

Na RT-RK odseku u poslednjih 20 godina 

razvoj se koncentrisao na tri glavna 

pravca: (i) programska podrška velikih 

sistema u realnom vremenu; (ii) računarske 

komunikacione mreže i protokole 

i (iii) softverska i hardverska obrada 

video i audio signala u realnom vremenu 

za korisničke uredjaje. Sledeći današnji 

trend migracije računara u praktično 

sve oblasti čovekove delatnosti (embedded 

systems), fokus u istraživanjima 

i obrazovanju u oblasti računarskog 

inženjerstva se pomera na sistemsku integraciju 

i rešenja podržana računarom 

u raznim oblastima, od proizvodnje do 

informisanja. 

Na RT-RK odseku razvijena su inovativna 

rešenja za: TV aplikacije, komunikaciju 

između raznih korisničkih uredjaja, 

automatsko testiranje multimedijalnih 

uređaja, pametne kuće, sigurnosne sisteme 

u drumskom saobraćaju i za evaluaciju 

kvaliteta audio i video signala u 

heterogenim multimedijalnim mrežama. 

Naučni i tehnološki razvoj u okviru RT-RK 

rađeni su u kooperaciji sa velikim brojem 

svetskih naučnih institucija i kompanija, 

sa kojima su ta rešenja zajedno verifikovana 

i evaluirana.Međunarodna saradnja 

je dovela do velikog broja značajnih 

naučno-razvojnih projekata koji predstavljaju 

osnov za dalji razvoj naučnog 

potencijala RT-RK odseka. 

Danas možemo reći da Odsek RT-RK izvodi nastavu koja pokriva sledeće poznate kategorije 

informacionih tehnologija: Digitalna televizija, Softverski alati, Internet of Things, Softver 

za automobilsku industriju, Digitalna obrada signala i FPGA/Hardver dizajn. Svaki predmet 

Odseka pripada jednoj ili više ovih oblasti. odsek rt-rk je Retko mesto u državi, gde može da 

se razvija akademska karijera sa biznis karijerom. 

TEHNOLOŠKE OBLASTI: 

Softver za automobilsku 

industriju 

Internet of Things 

Digitalna TV 

Softverski alati 

Digitalna obrada signala 

FPGA i hardver dizajn 

9

RT-RK U BROJKAMA 

Tokom više od 30 godina postojanja Odseka 

za računarsku tehniku i računarske 

komunikacije, koji je nastao iz Katedre 

za računarsku tehniku, prema našoj 

evidenciji, odbranjen je 731 diplomski, 

magistarski, doktorski, BSc i MSc rad. 

Taj broj sigurno nije konačan, jer mnoštvo 

tih radova u ranijim decenijama nije 

elektronski zavedeno. Ipak, trudimo se 

da saznamo gde su naši nekadašnji studenti, 

koje su još škole završili, gde žive 

i rade. Mnogi od njih su nastavili školovanje 

i poslovnu karijeru u inostranstvu. 

Istraživačko-razvojni institut 

RT-RK nudi 

100 STIPENDIJA 

studentima 2. godine studija na 

studijskom programu 

Rašunarstvo i automatika 

ili 

Softversko inženjerstvo i 

informacione tehnologije 


MAPA ZAPOSLENOSTI 

STUDENATA RT-RK U SVETU 

34% 

24% 

14% 

RT-RK 

Srbija van RT-RK 

Ostatak sveta 

11

SVETSKI USPEH NAŠIH 

PREDAVAČA 

Ovogodišnju nagradu Svetske organizacije za intelektualnu svojinu za najbolji patent - WIPO 

Medal for Inventors - dobio je zajednički naučno-istraživački tim Istraživačko-razvojnog instituta 

RT-RK iz Novog Sada i Centra za unapređenje životnih aktivnosti iz Beograda, za pronalazak 

pod nazivom: „Dvo-mikrofonski postupak utišavanja ambijentalne buke sa primenom u 

mobilnom telefonu“. Autori pronalaska su: dr Jelena Kovačević, docent na Fakultetu tehničkih 

nauka, Univerziteta u Novom Sadu, Odsek za računarsku tehniku i računarske komunikacije; 

dr Zoran Šarić, naučni savetnik u Centru za unapređenje životnih aktivnosti iz Beograda; 

mr Stanislav Očovaj i Robert Pečkai-Kovač iz Istraživačko-razvojnog instituta RT-RK. 

Nagrađenim patentiranim pronalaskom 

eliminiše se ambijentalna buka prilikom 

komunikacije mobilnim telefonom. Baš 

ovaj pronalazak je američka kompanija Cirrus 

Logic, Inc. implementirala u mobilni 

telefon i očekuje se da će nove mogućnosti 

eliminacije ambijentalne buke u komunikaciji 

povećati konkurentnost i potražnju 

za ovim proizvodom na tržištu. Kako 

se u obrazloženju nagrade navodi, pronalazak 

je ispunio sve 

postavljene 

kriterijume: 

zaštita patenta važeća je u 

inostranstvu, pronalazak ima konkretnu 

praktičnu primenu i tržišni potencijal, a 

takođe doprinosi i poboljšanju kvaliteta 

života. 

Govoreći o nagrađenom patentu, doc. dr 

Jelena Kovačević je navela da je na razvoju 

algoritma koji doprinosi utišavanju pozadin- 

ske buke radio interdisciplinarni tim istraživača. 

„Jedan deo problema bio je da se napravi 

algoritam koji utišava ambijentalnu buku, 

a drugi kako da se algoritam prebaci na 

neku realnu platformu. Za to je potrebno 

ozbiljno znanje, jer sam algoritam, čak i kad 

daje odlične rezultate - ne znači ništa ako 

ne može nigde da se primeni. Mi smo ozbiljnim 

zajedničkim radom napravili taj 

preskok i razvili algoritam koji 

radi na namenskoj platformi 

i koji je danas, u 

okviru mobilnih te- 


„Kada mnogo govornika u okolini priča, na 

primer u restoranu ili kafiću, klasični algoritmi 

nisu u stanju da potisnu buku. Naš 

algoritam objedinjuje širok spektar znanja: 

od neurologije, preko psihoakustuike 

do fiziološke akustike, kao i znanja 

iz brojnih drugih oblasti. To je jedan 

aktuelan, moderan pristup rešavanju 

problema, u kojem smo pokušali da 

modelujemo način na koji ljudski mozak 

raspoznaje konkretnog govornika 

u buci, i postigli smo veoma dobre rezultate“, 

rekao je Robert Pečkai-Kovač. 

lefona, na tržištu“, rekla je doc. dr Jelena 

Kovačević. 

Robert Pečkai-Kovač kaže da je algoritam 

koji su razvili u stanju da potisne buku 

koja je po prirodi slična ljudskom govoru. 

A do dobrih rezultata, koje je prepoznala i 

Svetska organizacija za intelektualnu svojinu, 

kako kaže doc. dr Jelena Kovačević, 

došlo se upravo zbog toga što su u istraživačko-projektni 

tim koji je radio na patentu 

okupljeni ljudi koji imaju različita znanja i 

koji se bave različitim poljima istraživanja, 

od algoritma, preko rada sa realnim platformama, 

rada sa digitalnim signal procesorima 

i sistemskim softverom, i upravo 

se taj spoj različitih specijalnosti pokazao 

veoma uspešnim. 

Doc. dr Kovačević 

je još kazala da u 

okviru Instituta RT-RK 

postoji patentno odeljenje, 

te da je do sada registrovan 

značajan broj patenata, što u Srbiji, što 

van granica zemlje. Nagrada WIPO Medal 

for Inventors je lepo priznanje koje potvrđuje 

da je i u Srbiji prepoznato da Institut 

neguje visok standard u istraživanjima i 

projektima na kojima radi. U okviru Instituta 

se uvek radi sa najnovijim i najsloženijim 

tehnologijama, a rezultat tog rada su kvalitetni 

projekti, čiji je najbolji primer upravo 

nagrađeni patent. 

Pored nagrade za najbolji patent, Svetska 

organizacija za intelektualnu svojinu 

tradicionalno dodeljuje i nagradu za industrijski 

dizajn (WIPO IP Enterprise Trophy), 

nagradu za autorski rad u oblasti društveno-humanističkih 

nauka (WIPO Medal for 

Creativity), za pronalazak ostvaren od 

strane učenika srednjih škola (WIPO Schoolchildren’s 

Trophy), kao i nagradu za 

pravno lice sa najvećim intenzitetom korišćenja 

međunarodnog sistema registracije 

žigova. 

Nagrada je uručena 15. novembra u Beogradu, 

na svečanosti koja je organizovana 

povodom 96 godina postojanja Zavoda za 

intelektualnu svojinu Srbije. 

POČETAK ŠKOLSKE GODINE 

U NOVIM PROSTORIJAMA 

Studenti Odseka RT-RK započeli su školsku 

2016/17. godinu u novim prostorijama 

opremljenim za savremeno izvođenje 

teorijske i praktične nastave na trećoj, 

četvrtoj i petoj godini studija. Uz podršku 

Institita RT-RK, studentima Odseka su na 

raspolaganju učionica za teorijsku nastavu, 

kapaciteta 70 mesta, zatim četiri 

laboratorije za računarske i auditorne ve- 

13


žbe, kao i posebna laboratorija za izradu 

bečelor i master radova. 

Prema rečima dr Željka Lukača, pored 

učionice i laboratorija, u novom objektu 

nalaze se i prostorije za nastavno osoblje, 

što će umnogome doprineti 

jednostavnijoj 

u bržoj komunikaciji između predavača i 

studenata, i time unaprediti proces studiranja. 

Dr Lukač je podsetio da je od rušenja 

zgrade TMD-a nastava organizovana u tri 

prostorije koje je Odsek dobio od Fakulteta 

tehničkih nauka (FTN). 

„Pošto sada imamo više studenata, ne 

samo naših, nego i studenata sa drugih 

katedri FTN-a koji pohađaju naše predmete, 

prostor koji smo imali na raspolaganju 

nije bio adekvatan za kvalitetno 

izvođenje nastave. S druge strane, ni FTN 

od kada je srušen TMD nema dovoljno 

kapaciteta za rad, tako da su za 

predavanja iznajmljivane učionice na 

drugim fakultetima“, rekao je dr Željko 

Lukač dodavši da to nisu bili zadovoljavajući 

uslovi za rad, pogotovu ako se ima 

u vidu činjenica da su studenti i asistenti, 

po rasporedu, angažovani ceo dan. 

„Sada, u novim prostorijama Odseka, naši 

studenti i predavači imaju kvalitetne uslove 

za rad, odnosno sada imamo dovoljno 

prostora da sve tri godine mogu istovremeno 

da imaju vežbe i predavanja“, 

rekao je dr Željko Lukač. 

Nove prostorije Odseka RT-RK 

nalaze se u Radničkoj 30a. 

15

ZANI 

MLJI 

VOSTI 

U NASTAVI 


SOFTVERSKI ALATI - 

SKRIVENA RAČUNARSKA OBLAST 

Predmet Sistemska programska podrška 

u realnom vremenu (SPPuRV), obuhvata 

dve velike oblasti - softverske alate i paralelno 

programiranje. Cilj kursa jeste da 

se studenti osposobe za paralelno programiranje, 

da se detaljnije upoznaju sa 

ulogom i upotrebom softverskih alata, sa 

načinom na koji rade, kao i sa njihovom 

unutrašnjom organizacijom. 

Prema rečima doc. dr Miodraga Đukića, u 

ranim periodima računarstva, softverski 

alati su se svodili na svega nekoliko programa, 

kao što su asembler, povezivač, 

punjač, i eventualno kompajler, to jest 

prevodilac, sa nekog višeg programskog 

jezika. Danas softverski alati obuhvataju 

širok spektar programa koji na razne 

načine povećavaju produktivnost na 

određenim hardverskim platformama; od 

sofisticiranih integrisanih razvojnih okruženja, 

analizatora koda, simulatora, alata 

za instrumentalizaciju, preko alata za 

kontrolisano izvršavanje, automatsko 

ispitivanje i merenje pouzdanosti, pa sve 

natrag do osnovnog skupa alata, koji je 

sada potrebno unaprediti novim mogućnostima 

i napraviti za velik broj novih i 

raznovrsnih platformi. 

Softverski alati, kako navodi doc. dr 

Đukić, povezuju nekoliko različitih računarskih 

oblasti. Predstavljaju spoj apstraktnog 

i praktičnog, u osnovi svega je 

algoritmika i teorija, ali krajnji rezultata 

mora da predstavlja vrlo primenjivi alat. 

- Rad na alatima obuhvata prilagođenje 

postojećih alata, recimo otvorenog 

koda, ali i razvoj novih alata „od nule“, 

u slučajevima kada postojeći alati nisu 

dovoljno dobri. Ako posmatramo, na 

primer, neko sofisticirano integrisano 

razvojno okruženje, ono obuhvata i raskošnu 

uslužnu aplikaciju i komunikaciju 

sa ostalim elementima u sistemu, 

često i mrežnu komunikaciju – rekao 

je doc. dr Miodrag Đukić i dodao da će 

se u ovoj oblasti pronaći studenti 

koji vole algoritmiku, savladavanje 

algoritamskih problema, optimizaciju, 

veštačku inteligenciju, numeriku, 

zatim raznovrsne arhitekture i programske 

jezike, uslužne aplikacije, zajednicu 

otvorenog koda, odnosno svi oni koji, pre 

svega, vole izazov. 

U okviru SPPuRV – a, softverski alati 

pokrivaju: asembler, makroasembler, 

formalne sisteme, kompajler, punjač programa, 

integrisano razvojno okruženje, 

visoko optimizujući kompajler, povezivač 

(linker), kompaktor, simulator, i dibager. 

S druge strane, paralelno programiranje 

pokriva: analizu programa, šablone projektovanja 

praralelnih programa, modele 

paralelnog programiranja, i alate za paralelno 

programiranje. 

Predmet obuhvata i praktični deo, gde 

studenti, u okviru projektnog zadatka, 

imaju priliku da naprave kompletan 

alat, koji obavlja prevođenje sa manjeg 

programskog jezika na neki složeniji. To 

je za studente veliki izazov, jer do tada, 

na ostalim kursevima, nemaju priliku da 

rade samostalne projekte. 

“Oblast softverskih alata je na neki način skrivena 

računarska oblast. Tako je, na primer, kod mobilnog 

uređaja, ili programa na računaru, vidljivo 

samo ono što se nalazi u sistemu. S druge strane, 

softverski alati predstavljaju suštinsku softversku 

komponentu, koja učestvuje u razvoju 

svega toga, ali se na kraju ne nalazi u sistemu” 

- rekao je doc. dr Miodrag Đukić i dodao da većina 

studenata softverske alate uzima - zdravo za 

gotovo, smatrajući da oni jednostavno postoje. 

“Međutim, kada „zagrebu“ i vide kako to „ispod haube“ 

zapravo radi, otvara se čitav svet problema i izazova 

kojih želimo da budu svesni, kao i da rade na mogućim 

rešenjima. Činjenica da vide kako softverski alati zapravo 

rade, istovremeno ih čini i njihovim boljim korisnicima, odnosno 

čak i ako neće da se bave ovom oblašću, bolje će ih upotrebljavati, 

jer će razumeti šta se tu dešava.” 

17

NOVI KREATIVNI IZAZOVI 

NA VEŽBAMA IZ 

LPRS2 

MIDI Player with buzzer koji zuji Mocartov „Turski marš“, zatim igrica Space Invaders koja se 

igra preko daljinskog upravljača, ili tenkići kojima se upravlja pomoću Sega kontrolera, samo 

su neki od projektnih zadataka koje su studenti radili u praktičnom delu kursa iz LPRS2. 

Projektni zadaci su i u novoj školskoj godini 

bili raznovrsni i veoma kreativni, i svi 

su realizovani na E2LP platformi, koja se 

koristi u praktičnom delu LPRS2. Asistent 

na tom predmetu Miloš Subotić kaže da 

je iz iskustva sa prethodnom generacijom 

uočeno da je studentima mnogo interesantnije 

da rade igrice, jer to iziskuje 

manje promena u hardveru a više rada u 

softveru. 

„Ranije 

generacije 

su radile projekte koji bili su isključivo 

hardverski ili softverski, i tu nisu bili u 

mogućnosti da nauče drugu stranu, uz to 

su im takvi zadaci bili dosadni“, rekao je 

Subotić dodajući da su u većini slučajeva 

studenti sami hteli da prave određenu 

igricu, te da je u dogovoru sa asistentom 

procenjivano da li je to izvodljivo. 

Što se zadataka tiče, bilo je tu onih jednostavnijih, 

kao što je izmena postojeće 

igrice, odnosno hardverska nadogradnja. 

Tako je jedna grupa 

studenata, koristeći RC-5 protokol, napravila 

da se igrica Space Invaders igra 

preko daljinskog upravljača. S druge 

strane njihove kolege su trebale da unaprede 

igricu Space Invaders, da je sa AXI 

protokola prebace na FSL Bus. Kada su, 

uz pomoć asistenta koji ih je vodio kroz 

projekat, uradili hardverski deo koji je bio 

dosta težak, u softverskom delu je trebalo 

da poboljšaju spektar boja i da unaprede 

grafiku u igrici, što su, kako kažu, baš 

lepo napravili. 

Od složenijih zadataka 

izdvajaju se oni gde su studenti pravili 

sopstveni gameplay. Grupa studenata 

koja je pravila Minesweeper na E2LP platformi, 

morala je igricu da iskoduje od početka. 

Najpre su morali da smanje rezoluciju 

i da sve hardverski prespoje, dok su 

u drugom delu zadatka pravili aplikaciju. 

Igricom se upravlja pomoću E2LP ploče, 

gde su tastere prespojili tako da korisnik 

može da se kreće po tabli Minesweeper 

kao kursorskim tasterima, 

dok prekidači služe tome da se otkrivaju 

polja ili postavljaju zastavice. Najsloženiji 

zadaci su iziskivali da se napravi 

mnogo hardvera, a u ovom slučaju je teže 

isprojektovati hardver, nego softver. Tako 


su studenti koji su pravili 

MIDI Player with buzzer, veći deo posla 

odradili hardverski, i to zahvaljujući, kako 

su naveli, „doktoru za hardver“, saradniku 

u nastavi, Majdaku. 

Subotić je istakao da je tokom izrade projektnih 

zadataka veoma bitno da asistenti 

budu upućeni u to šta studenti rade, i da 

im pomažu. Kako im je to što rade nepoznat 

teren, kroz proces rada na projektu 

studenti uče kako komuniciraju sa starijim 

kolegama, kako da rade u timu i slično. 

Dok su radili svoje projektne zadatke, studenti 

su, naravno, nailazili i na poteškoće. 

To je sve, kako kaže Subotić, simulacija 

stvarnog sveta, i da im ne radi ploča, i da 

imaju problema sa programatorima. Stoga 

je korisno da studenti od „malih nogu“ 

uče kako da savladavaju poteškoće sa 

kojima će u budućem, inženjerskom, radu 

susretati. Subotić još dodaje 

da su studenti manje-više uspešno 

uradili svoje zadatke. Zato neće mnogo 

„filozofirati“ oko projektnih zadatka za 

sledeću školsku godinu. To će sigurno biti 

igrice, jer se pokazalo da su takvi zadaci 

studentima najinteresantniji, a oni, koji su 

ove godine bili najzanimljiviji, biće izazov i 

za sledeću generaciju. 

19

MEHANIZMI 

FUNKCIONISANJA 

OPERATIVNOG SISTEMA 

U okviru predmeta Projektovanje namenskih 

računarskih struktura (PNRS), 

studenti master studija upoznaju se sa 

načinima funkcionisanja jezgra operativnog 

sistema ugrađenih uređaja, i to kroz 

izučavanje mehanizama kao što su: međuprocesna 

komunikacija, napredne tehnike 

deljenja memorije, zatim protok podataka 

kroz slojeve operativnog sistema 

i upravljanje multimedijalnim i grafičkim 

podsistemima. 

„PNRS se oslanja na materiju koja se izučava 

u okviru PNRS1 predmeta (sa nižih 

godina) i nadograđuje je 

konceptima i 

metodama 

projektovanja sistemskog softvera 

na modernim namenskim platformama. 

Tačnije, u okviru PNRS 1 akcenat je na aplikativnom 

nivou i razvoju aplikacija, dok je 

naš nivo izučavanja „ispod haube“, dakle, 

upoznajemo studente sa mehanizmima 

funkcionisanja samog operativnog sistema“, 

naveo je doc. dr Nemanja Lukić. 

Prema rečima doc. dr Lukića, svi koncepti, 

mehanizmi i procesi, objašnjeni su na primeru 

Android platforme, kao jedne od trenutno 

najzastupljenijih platformi na tržištu 

namenskih sistema. 

„Andriod je danas 

praktično 

svuda. Stoga je dobar primer na kojem možemo 

da pokažemo evoluciju operativnog 

sistema, odnosno koje su sve izmene i prilagođavanja 

neophodne da jedan operativni 

sistem zaživi“, rekao je doc. dr Lukić dodajući 

da koncept jeste objašnjen na primeru 

Andrioida, ali da to ne znači da taj 

koncept nije već viđen na nekom drugom 

operativnom sistemu, ili da neće biti primenjen 

u nekom sistemu u budućnosti. 

U formi u kojoj se danas održava, PNRS 

postoji dve godine, i od početka je organizovan 

u vidu blok nastave. Tokom četiri 

sedmice studenti stiču teorijska i praktična 

znanja iz arhitekture i projektovanja sistemskog 

softvera, te modelovanja jezgra 

operativnog sistema, dok se praktični deo 

predmeta radi u programskim jezicima 

C, C++ i Java. 

Doc. dr Lukić objašnjava 

da se tokom prve 

nastavne sedmice 

studenti 

intenzivno 

upozna- 

„Trudimo se da projektnim zadacima 

pokrijemo koncepte o 

kojima se uči u teorijskom delu 

predmeta. Najčešće su u pitanju 

primeri u vezi sa interprocesnom 

komunikacijom, jer je to nešto što 

je zaista specifično, i sa čime se 

studenti sigurno nisu sreli tokom 

dosadašnjih studija“, rekao je 

doc. dr Lukić. 


ju sa teorijskim štivom, dok se u drugoj 

sedmici uvode auditorne vežbe, gde im 

asistenti daju primere - koncepte na nivou 

malih, izolovanih, softverskih modula, koje 

studenti mogu, bez velikih izmena, da pokrenu 

i izuče. Treća i četvrta sedmica su u 

potpunosti posvećene izradi individualnih 

projektnih zadataka, koje studenti treba 

da završe do kraja blok nastave. Cilj je da 

studenti zaista implementiraju konkretna 

proširenja operativnog sistema, i da ovladaju 

tim tehnikama. 

On navodi da se studenti tokom nižih godina 

studija uglavnom bave komunikacijom 

između programskih niti, gde se sve odvija 

u okviru jednog procesa. 

„To su uglavnom sekvencijalni ili paralelni 

programi, ali i dalje korisničke aplikacije 

sa izuzetno limitiranim pravima, dok im 

ovde, zapravo, dajemo pregled toga kako 

izgleda komunikacija između dva različita 

procesa koji imaju različita prava i privilegije“, 

ističe doc. dr Lukić. „Mi ih ne učimo 

kako da pišu aplikacije za korisnike, već 

ih učimo da razviju neki konkretan uređaj. 

Ključ je u tome da im damo isključivo 

koncepte, detaljno ih opišemo i pokažemo 

na primeru. Na kraju, od studenata očekujemo 

da to primene, odnosno da „ispod 

haube“ znaju da poprave i implementiraju 

stvari.“ 

Student master studija Duško Gajić navodi 

da je kurs iz PNRS generalno veoma 

zanimljiv, materija je dobro objašnjena, uz 

mnoštvo korisnih informacija koje su studenti 

dobili „iz prve ruke“. 

S obzirom na to da se, kako navodi, i sam 

zanima sistemskim konceptima, u okviru 

PNRS najzanimljiviji mu je bio deo u vezi 

sa interprocesnom komunikacijom. Tako 

je i njegov projektni zadatak bio da implementira 

HAL servis na nivou C++ upotrebom 

interprocesne komunikacije. 

Sebastian Novak kaže da su u okviru praktičnog 

dela PNRS zadaci bili uglavnom 

takvi da ne mogu da se reše u „normalnom“ 

Java i C++ okruženju, odnosno da 

je potrebno prelaziti iz jednog okruženja 

u drugo. 

„Jedan od zadataka bio je da se u Android 

aplikaciji, gde imamo Java sloj, na 

visokom nivou izabere slika koja će biti 

učitana, te da se potom prosledi nižim sistemskim 

slojevima, koji su bliski operativnom 

sistemu, koji zaista vrše učitavanje 

izabrane slike sa diska u memoriju i potom 

omogućuju višim slojevima Androida (gde 

je uostalom i Java aplikacija), da slici pristupe 

i istu prikažu, jer dole, na nižim nivoima, 

može brže i lakše da se manipuliše 

memorijom“, rekao je Novak. 

Na kraju, u okviru svog projektnog zadatka 

Rade Maksimović je radio sa multimedijalnim 

servisima, odnosno dobio je zadatak 

da implementira FFmpeg plejer na Android 

platformi. 

„Na PNRS 1 smo se uglavnom kretali u 

Java delu, vrlo uskom delu Android sistema, 

dok smo ovde dublje zašli u native 

deo, odnosno u sam operativni sistem, gde 

smo radili sa bibliotekama koje se tiču pristupa 

hardverskim komponentama obrade 

zvuka i slike“, rekao je Maksimović. 

„Najkomplesniji, odnosno najapstraktniji 

deo, upravo je skakanje iz visokog 

aplikativnog nivoa u malo niži, pa 

skroz niski sistemski nivo apstrakcije. 

Osim što je to konceptualno 

teško zamisliti, nije jednostavna 

ni implementacija, jer se koriste 

drugačije tehnike kada se programira 

skok iz jednog programskog 

jezika u drugi, iz Jave u C++, nego 

kada si samo u Javi ili C++“, kazao 

je Sebastian Novak. 

21

USPEŠNO ODRŽAN PRVI KURS 

DISTRIBUIRANI SISTEMI U REALNOM VREMENU 

NA MASTER STUDIJAMA ODSEKA RT-RK 

Jedna od značajnih novina u ovogodišnjem nastavnom programu na Odseku za računarsku 

tehniku i računarske komunikacije, jeste ta što je kao pilot projekt na master 

studijama, realizovan kurs Distribuirani sistemi u realnom vremenu. 

Cilj kursa, koji će biti deo novog studijskog 

programa – Računarsko inženjerstvo, 

koji je u procesu akreditovanja, jeste 

osposobljavanje studenata za projektovanje 

i realizaciju distribuiranih sistema u 


Prema rečima prof. dr Miroslava Popovića, 

šefa Katedre za računarsku tehniku, 

na osnovnim studijama kako kod nas, 

tako i u svetu, ne radi se teorija iz distribuiranih 

sistema. Kursevi iz te oblasti 

uvek su organizovani na master studijama, 

odnosno istraživanja se rade na doktorskim 

studijama. Stoga je, prvi takav 

kurs na Odseku RT-RK - veoma dobro 

pozicioniran. 

Profesor Popović ističe da se kurs Distribuirani 

sistemi u realnom vremenu 

logički oslanja na predmet Sistemska 

programska podrška u realnom vremenu 

2, gde se na trećoj godini uradi sistemski 

softver, ali se ostane, eventualno, na višeprocesorskom 

sistemu, to jest ne rade se 

distribuirane obrade. 

„Novi kurs iz veoma važne inženjerske 

oblasti, kao što su distribuirani sistemi, 

organizovan je u vidu blok nastave, i sastoji 

se iz tri dela, gde se teorijske osnove 

zaista detaljno izučavaju u prva dva dela 

kursa“, kazao je prof. dr Popović. 

U segmentu „Osnove distribuiranih sistema“ 

tematski je pokriven uvod, zatim 

prosleđivanje poruka, gde se kao primeri 

uzimaju mreže u formi stabla ili grafova, 

i rade se neki tipični problemi kao što je 

broadcast ili convert broadcast. Potom se 

izučavaju međusobno isključivanje i kauzalnost 

i vreme kao veoma važne teme 

za distribuirane sisteme. Sledeća važna 

tema jeste izbor lidera. Kako profesor 

Popović navodi, neki problemi u distribuiranim 

sistemima su veoma teški, pogotovu 

ako nema nekog ko vodi sve to što 

se rešava, te je izbor lidera često prvi deo 

rešenje nekog teškog problema. Dalje, u 

prvom delu su pokrivene i brojačke mreže, 

zatim veoma važna tema distribuirana deljena 

memorija, te konsenzus i hijerarhija 

konsenzusa. 

Prema rečima profesora Popovića drugi 

deo „Distribuirani i klaud sistemi“ pokriva: 

modele sistema i tehnologije, računarske 

klastere, virtuelizaciju klastera i centara 

podataka, arhitekture klauda i virtuelizovane 

centre podataka, servisno orijentisane 

arhitekture, modele programiranja 

klauda (MapReduce, Twister, Hadoop, 

Dryad, Google App Engine, Amazon AWS, 

Microsoft Azure) i svuda-prisutni klaud i 

internet stvari. 

Treći deo kursa pod nazivom „Zaštita distribuiranih 

sistema“ pokriva: uvod u napade 

i odbranu sistema, zaštitu grida i P2P 

zaštitu. 

Kako bi uspešno, praktično, primenili 

„Kurs iz distribuiranih sistema tradicionalno je 

veoma težak, zbog toga što je teorija teška, 

kao i izvedbe i realizacije. Takođe, testiranje 

i pronalaženje grešaka je veoma teško, jer 

često imamo nedeterminizam koji dovodi 

do toga da se greška nekada pojavi, 

a nekada ne pojavi, odnosno ne možemo 

da napravimo ponovljivost zato 

što se sistem različito razvija u različitim 

uslovima, a naš cilj je da dođemo 

do determinizma“, rekao je prof. 

dr Popović 


„Fokusirali smo se na tri osnovna servisa, i praktično 

kroz te gradivne blokove, gde imamo jedan servis 

za obradu podataka u širem smislu - Elastic 

Compute Cloud (EC2), zatim servis za čuvanje 

podataka - Simple Storage Service (S3), kao 

i servis za komunikaciju - Simple Queue 

Service (SQS), studenti su se upoznali sa 

osnovnim podešavanjima, korišćenjem i karakteristikama 

svakog od tih servisa, odnosno 

naučili su njihovu administraciju. Potom 

je kao kruna praktičnog dela usledila izrada 

projektnih zadatka, odnosno implementacija 

aplikacije koja se nalazi u Cloud – u“, rekao je 

Branislav Kordić i dodao da je aplikacija koja je 

trebalo da se implementira, bila obrada teksta. 

znanje koje su usvojili na teorijskom delu 

kursa studenti su na početnim vežbama 

najpre otvorili svoje besplatne privatne 

AWS naloge kako bi mogli da koriste AWS 

servise. 

„Prve vežbe bile su dosta opterećene administriranjem, 

mnoštvom detalja. Praktično, 

ono što administratori u IT rade 

kada administriraju lokalni operativni 

sistem ili računarsku mrežu, studenti su 

morali da urade na određeni način, možda 

na malo višem nivou apstrakcije, ali sa 

svim tim detaljima za svoje korisničke naloge, 

odnosno za svoje virtuelne mašine“, 

rekao je prof. dr Popović. 

Nakon toga, rađene su tri važne apstrakcije, 

do kojih mogu da se prave razne aplikacije: 

Elastic Compute Cloud (EC2), Simple 

Storage Service (S3), Simple Queue Service 

(SQS). 

Kroz praktični deo kursa studente je vodio 

asistent Branislav Kordić koji navodi da se 

vežbe uglavnom rađene na AWS arhitekturi, 

koja je atraktivna i često korišćena kako 

u industriji, tako i u istraživačkom radu. 

„Studenti su radili neku elementarnu pretragu 

u tekstu. Akcenat nije bio na algoritamskom 

delu, već smo praktično radili 

sistemsko programiranje u Cloud-u, odnosno 

ostali smo u domenu sistemskog programiranja, 

to jest nekog srednjeg sloja“, 

rekao je asistent Kordić navodeći da je to 

bilo omogućeno kroz Python programski 

jezik koji je korišćen na vežbama. 

Nakon izvesnog vremena od završetka prvog 

kursa pod nazivom Distribuirani sistemi 

u realnom vremenu, profesor Popović 

ističe da je utisak da su studenti zavoleli 

distribuirane sisteme. 

„Reč je o interesantnoj temi, koja nas vraća 

na neke probleme koji su lepi i koji se 

mogu teoretski fino opisati. Istovremeno, 

kurs je moderan zato što su koriste nove 

tehnologije koje smo uveli u nastavu, poput 

Cloud-a”, istakao je profesor Popović 

dodajući da je u praktičnom delu kursa 

većina studenata uradila pravi inženjerski 

projekat, sa idejama, dijagramima, testovima, 

te da su ostvarili više od onoga što 

je očekivano u pripremi kursa. 

Zahvalnost za pomoć u pripremi kursa 

profesor Popović uputio je svojim prijateljima 

i saradnicima na nekoliko zajedničkih 

istraživanja, a to su: Hagit Attiya, 

redovni profesor na Technion - Israel Institute 

of Technology i Jennifer Welch, profesor 

u na Texas A&M University u Teksasu, 

koje su napisale čuvenu knjigu Distributed 

Computing: Fundamentals, Simulations 

and Advanced Topics, kao i Costas Busch, 

profesor na Louisiana State University. 

„Posebno se zahvaljujem Costas Busch 

i Jennifer Welch za dozvolu da neke njihove 

prezentacije prevedem, prilagodim i 

uključim u materijal za kurs”, istakao je na 

kraju profesor Popović. 

23

MA 

STER 

STUDIJE 

-AUTOMOTIV 


“TEORIJA JE SIVA, 

PRAKSA UNOSI BOJE.” 

- PROF. DR ELMAR COCHLOVIUS 

Ovog jesenjeg semestra, Prof. dr Elmar Cochlovius održao je 

kurs PuRAS – Procesi u razvoju automobilskog softvera u 

sklopu Automotiv Master studija RT-RK odseka. Redovni profesor 

Hochschule Furtwangen Univerziteta sa bogatim akademskim 

i industrijskim iskustvom održao je predavanja na temu 

procesa i prakse u razvoju softvera za automobilsku industriju. 

Spajajući najbolje od oba sveta, akademije i industrije, profesor 

je podučavao studente o dizajnu, implementaciji, testiranju 

i menadžmentu komponenti sistema. Profesorov bogat portfolio 

uključuje oblasti: mobilnih sistema, automotiv sistema, 

inženjering automotiv softvera, menadžment životnog ciklusa 

proizvoda, kao i interesovanja poput: razvoja industrijskog 

softvera, ugrađenih (embedded) mobilnih multimedijalnih uređaja, 

pametnih kuća i mobilnosti digitalne tehnologije. Nakon 

kursa, porazgovarali smo sa profesorom Cochloviusom o njegovim 

iskustvima i saradnji sa Odsekom RT-RK. 

Q1: Profesore Cochlovius, hvala Vam što ste pristali na ovaj 

intervju. Vi ste redovni profesor Hochschule Furtwangen Univerziteta 

sa preko dve decenije iskustva u industriji u kompanijama 

poput Bosch i Harman Becker, ogranka Harman 

International Industries. Kako Vaše iskustvo iz automobilske 

industrije utiče na Vaš akademski rad i koji su njegovi kvaliteti 

koje prenosite na mlade inženjere? 

Prof. Cochlovius: U Nemačkoj imamo izreku: “Teorija je siva, 

samo praksa unosi boje.” Verujem da je ovo naročito tačno u 

slučaju većine inženjerskih i tehničkih disciplina na visokim, 

akademskim studijama. Dakle, jedan od kamena temeljaca je 

tesna veza između akademije i industrije. Jedan od primera 

je karijera koja vodi od univerziteta preko industrije, pa nazad 

na univerzitet, gde sve strane dobijaju, najviše studenti 

jer bivaju izloženi problemima i scenarijima “realnog života”. 

U automobilskoj industriji, naročito, postoje izvesni karakteristični 

aspekti profesionalnih projekata, koje je veoma teško 

predavati isključivo kroz teoriju, a koji ispoljavaju svoje unutrašnje 

kompleksnosti isključivo u situacijama u realnosti. 

Primeri ovoga uključuju projekte planiranja i menadžmenta 

softverskih sistema i procese kvaliteta softvera. Kada sam 

radio na prvom 1-DIN GPS navigacionom sistemu, na naprednim 

softverskim okruženjima koji će biti primenjeni na 

velikim projektima za klijente, kada sam dizajnirao nivoe 

multimedija softvera za prvoklasne infotejment sisteme 

uz velika budžetska ograničenja, ili kad sam unapređivao 

multi-projektnu organizaciju softvera u uslovima izuzetnih 

vremenskih ograničenja, bio sam zahvalan na iskustvima 

i uvidima, koji se obično ne stiču na fakultetu, već dolaze 

iz prakse. Ovo je situacija gde jaka iskustva moraju da 

pojačaju solidne udžbeničke teorije, i u najboljem slučaju, 

rezultuju motivisanijim studentima, mladim inženjerima sa 

“ALL THEORY IS GREY, ONLY 

PRACTICE BRINGS IN THE COLORS.” 

- PROF. DR ELMAR COCHLOVIUS 

This fall semester, Prof. Dr. Elmar Cochlovius taught the course 

Automotive Software Engineering Processes (PuRAS 

– Procesi u razvoju automobilskog softvera) of the RT-RK’s 

Automotive Master program. A full professor at the Hochschule 

Furtwangen University with a rich academic and industrial 

experience was giving lessons on the processes and 

practices of automotive software engineering. Bringing together 

the best of both arenas, academic and industrial, the 

professor taught our students about design, implementation, 

testing, and management of components of automotive software 

systems. The professor’s extensive portfolio includes 

the areas of mobile systems, automotive systems, automotive 

software engineering, product lifecycle management, and interests 

such as industrial software development, embedded/ 

mobile multimedia, smart home, and digital mobility. After the 

course, we talked with the professor about his impressions 

and cooperation with the RT-RK Department. 

Q1: Prof. Cochlovius, thank you for agreeing to this interview. 

You’re a full time professor at the Hochschule Furtwangen 

University with over two decades of business background at 

companies such as Bosch and Harman Becker, a subsidiary 

of Harman International Industries. How does your industrial 

hands-on experience affect your academic work and 

what are the qualities thereof you bring into education of 

young engineers? 

Prof. Cochlovius: Here in Germany we have the saying: “All 

theory is grey, only practice brings in the colors.” I believe, this 

is particularly true for most 

of the engineering 

and technical 

disciplines 

in hig- 

25

lažom linijom učenja tokom prvog posla, i kompanijama sa 

ubrzanim krivama produktivnosti zahvaljujući zapošljavanju 

novih kvalifikovanih diplomiranih inženjera. 

Q2: Kako je počela saradnja između Vas i Odseka RT-RK? 

Koji su bili inicijalni kontakti, i kako je to preraslo u saranju 

na kursu PuRAS koji ste nedavno održali na Automotiv Master 

programu Odseka? 

Prof. Cochlovius: RT-RK je dobar primer ove tesne veze između 

teorije i prakse o kojoj sam već govorio. Ova veza se 

ne dešava sama po sebi, već je potreban dodatni napor da 

se kreira, etablira, neguje i održava ovaj specifičan momentum. 

Mora se biti potpuno fokusiran da se postižu rezultati. 

Najbolji rezultati akademske institucije su inženjeri koji su 

potpuno trenirani i spremni za zaposlenje, jer su njihovo iskustvo 

i sposobnosti relevantni za industriju. Najbolji rezultati 

za ambicioznu kompaniju su proizvodi svetske klase koje 

zahtevaju vodeće kompanije, kako bi ostvarile profit. Ako se 

obe ove stvari dešavaju u isto vreme i na istom mestu – tu se 

petlja zatvara, tj. akademija i industrija rade tesno zajedno, 

obogaćujući i unapređujući se uzajamno. Saznao sam da je 

RT-RK ova vrsta vodeće, otvorene kompanije, još pre par godina 

za vreme konsultacija na RT-RK strategiji u softveru za 

automobilsku industriju. Automotiv softver, uzet i kao oblast 

tehnologije i kao poslovni domen, ima mnogo specifičnih 

ograničenja, izazova, zahtveva, pa čak i “skrivenih” zakona 

koji se prvo moraju upoznati, a potom njima i ovladati, pre 

nego što možete postati uspešan igrač na tržištu. Veoma je 

dobro videti RT-RK kako raste, korak po korak, postajući sve 

važnija kompanija u ovoj veoma zahtevnoj oblasti. Jedan od 

izuzetnih primera je infotejnment demonstrator baziran na 

Androidu koji je RT-RK predstavio u januaru na CES-u u Las 

Vegasu. Iako je Android još uvek izazov u automotiv industriji, 

ovaj demonstrator zasigurno odslikava ambiciju RT-RK da 

stvari “gura” napred. 

Q3: Dolazite iz južne Nemačke, regije za koju bismo mogli 

reći da je centar automotiv geografije, i u akademskom i u 

industrijskom smislu. Imate dugu istoriju univerzitetskih programa 

posvećenih edukaciji i usavršavanju budućih inženjera 

automobilskog softvera. Softver u automobilskoj industriji 

je zasigurno jedna od prvih oblasti softverskog inženjeringa 

koja će doživeti značajan razvoj u godinama koje dolaze. 

Kako komentarišete činjenicu da je RT-RK Odsek prva univerzitetska 

insitucija koja je uvela ovaj program u Srbiji, štaviše, 

u celom regionu? 

Prof. Cochlovius: Pa hajde da kažemo da je južna Nemačka 

centar samo nemačke automobilske industrije. U malo ozher-level 

academic education. So one of the cornerstones is 

the close linking and tight interconnects between academia 

and industry. One example is a well-established career path 

from university into industry and then back to university, 

where all parties benefit, most of all the students as they get 

exposed to real-life problems and scenarios. In particular in 

automotive software industry there are certain characteristic 

aspects of professional projects, which are very difficult to 

teach “in theory only”, but which expose their intrinsic complexities 

only in “real-life” situations. Examples include project 

planning & management of software-driven systems or 

software quality processes. When I worked on the first 1-DIN 

GPS navigation system, on advanced software frameworks to 

be applied in large-scale customer projects, when I designed 

multimedia software stacks for leading-edge infotainment 

systems adhering to tight budget constraints or when I ramped 

up a multi-project software organization under extreme 

time pressure, I was lucky to gain experiences and insights, 

which usually are not taught during your academic education 

but only in real life. This is, where strong experiences need to 

augment solid textbook theories and – in the best case – this 

results in better motivated students, young engineers having 

a smoother learning curve during their first job assignment 

and companies experiencing accelerated productivity curves 

when hiring fresh graduates. 

Q2: How has your collaboration with our Department for Computer 

Engineering and Computer Communications (RT-RK) 

started off? What were the initial contacts, and how have they 

turned into the actual course called Automotive Software Engineering 

Processes you recently held as a module of the RT- 

RK’s Automotive Master program? 

Prof. Cochlovius: RT-RK is a good example of this close relationship 

between theory and practice I have explained above. It 

usually does not just happen by itself, but needs extra effort 

to create, establish, nurture and maintain this particular momentum. 

You have to be fully focused on delivering results. 

The best results of an academic institution are fully trained 

engineers who are readily employable because their experience 

and capabilities are relevant to the industry. The best 

results of an ambitious company are world-class products 

asked for by leading customers to create economic success. 

If both happens at the same time at the same place – this 

is, where the loop gets closed, i.e. academia and industry 

working closely together and enhancing and enriching each 

other. I got to know RT-RK as this kind of a forward-thinking, 

open-minded institution some years ago when doing consulting 

on automotive software strategy. Automotive software 

– both taken as a technology field and as a business doma- 


iljnijem tonu, postoje dva pogleda na ovo pitanje, lokalni i 

globalni. Kao što sam već rekao, bliska interakcija između 

akademije i industrije na lokalnom nivou je obavezna. Zbog 

kompleksnosti današnjih i budućih projekata, potrebna je 

kritična masa talentovanih stručnjaka, potrebna je infrastruktura, 

razni dobavljači i pod-dobavljači da se formira ono 

što u industriji nazivamo klaster: grupa ili kolekcija entiteta 

u sinergiji koje tesno sarađuju. Zbog brzog razvoja tehnologije 

takođe je potrebno kreirati stabilan priliv mladih profesionalaca, 

obučenih na najnovijim tehnologijama, alatima 

i metodama. Globalni apekt, naravno određuju glavni akteri-proizvođači 

u automobilskoj industriji (OEM). Zbog njihove 

stalne potrebe da optimizuju svoje lance snabdevanja, oni 

traže obećavajuće i fleksibilne partnere, koji će im pomoći 

da razviju i proizvedu tehnologije nove generacije. Kako su 

softverski proizvodi nematerijalni po svojoj prirodi, i mogu 

biti jednostavno transferovani između partnera, kompleksne, 

dinamične i globalne mreže visoko specijalizovanih dobavljača 

su danas pravilo a ne izuzetak. Tako da verujem, da je 

investicija u visokokvalitetno obrazovanje inženjera softvera 

za automobilsku industriju, dobar primer strategijskog razmišljanja 

koji može da obezbedi skalabilan ekonomski razvoj, 

kako na manjim projektima tako i na onim velikih razmera. 

Q4: Uvodno predavanje počeli ste primerom Daimler-ove reklame, 

koji je slavio 130 godina postojanja kompanije. Nije 

potpuno jasno kako će se automobili promeniti u godinama 

koje dolaze, međutim proizvođači automobila i dobavljači 

delova i elektronike nemaju taj luksuz da “presede” 

ovu tranziciju. Koliko je važno da 

studenti shvate izazove industrije, i 

naposletku, pronađu svoju karijeru 

u ovoj tehnologiji koja se 

izuzetno brzo razvija? 

in - has many specific constraints, challenges, requirements 

and even hidden laws which first have to be known and then 

mastered one by one before you can be a successful player in 

the market. And it is very rewarding to see RT-RK growing step 

by step and gaining a larger footprint in this very demanding 

field. One perfect example e.g. is the infotainment demonstrator 

based on Android and showcased at CES early this year. 

While Android is still challenging to master in an automotive 

environment, this demonstrator certainly underlines RT-RK’s 

ambition to move forward. 

Q3: You come from southern Germany, the heart of the world’s 

automotive geography, both industrial and educational. 

You have a long history of university programs dedicated to 

education and up-skilling of the future automotive software 

engineers. Automotive software is surely one of the top fields 

of software engineering that will undergo a substantial development 

in the years to come. How do you comment the 

fact that the RT-RK Department is the first to introduce such a 

program in Serbia, moreover, in the region? 

Prof. Cochlovius: Well, let’s call the southern part of Germany 

the heart of the German automotive industry only. But to be serious, 

there are two perspectives to this question – a local and 

a global one. As mentioned above, close interaction between 

academia and industry on the local level is a must. Due to 

the complexity of current and future generation projects, you 

need a critical mass of talented experts, you 

need an infrastructure, the various 

suppliers and sub-suppliers 

to form what 

we call an industry 

“cluster”: a collection 

of 

27

Prof. Cochlovius: Potpuno se slažem sa vašom procenom 

da se sada automobilska industrija primiče tački preokreta. 

Transformacija je sveprisutna, a posledica je izuzetno snažnih 

faktora poput mobilnosti digitalne tehnologije, asistencije 

vožaču pri vožnji i autonomne vožnje, kao i ekoloških regulativa. 

Interesantno je da će buduća rešenja svih ovih aspekata 

biti vođena softverom. Krajnji cilj je jasan: kako se tehnologija 

menja veoma brzo, nema ničeg važnijeg ni vrednijeg od jakog, 

dobro organizovanog akademskog obrazovanja koje uključuje 

snažan fokus na fundamentalne teorije kontrole i kompjuterskog 

inženjeringa koje se nadograđuje produbljivanjem 

znanja i praksom kao što je slučaj u dobro organizovanim laboratorijama 

i izazovnim stručnim praksama. Bečelor zvanje 

je dobra polazna tačka, međutim, sve zainteresovane strane, 

industrija, studenti i akademija se danas slažu da je Master 

diploma potrebna investicija za učešće i predvođenje budućeg 

razvoja. Ukoliko se ovaj dodatni napor do Master diplome 

može ostvariti radom na projektima ili kroz stručne prakse u 

vodećim kompanijama iz industrije, tim bolje! 

Q5: Za našu širu publiku, da li biste objasnili šta to razlikuje 

softver u automobilskoj industriji i njegov razvoj od razvoja 

softvera za uređaje 

potrošačke 

elektroclosely 

cooperating and synergizing entities in close vicinity. 

And due to the rapid advance of technology you also need 

to create a steady inflow of young professionals, trained on 

the latest technologies, tools and methods. The global aspect, 

of course, is driven by the automotive OEMs. As there is 

always the need to optimize their supply chains, they are looking 

for promising and flexible partners, which will help them 

to develop and productize next-generation technologies. As 

software products are immaterial by nature, and thus can be 

transferred between partners very easily, complex, dynamic 

and global networks of highly specialized suppliers today 

are the rule and not the exception. So I believe, investing in 

high-quality education of automotive software engineers is a 

good example of strategic thinking and can foster small and 

large-scale economic development. 

Q4: You began your first class by an example of a Daimler ad 

which celebrated 130 years of the company. It’s not clear how 

cars will change in the coming years, but automakers and 

suppliers no longer have the luxury of sitting out the transformation. 

How important is for students to understand the 

challenges of the industry, and ultimately, find their career 

path in such a fast growing technology? 

Prof. Cochlovius: I totally agree with your assessment of 

the automotive industry now approaching what seems to 

be a turning point. Transformation is ubiquitous and driven 

by such strong factors as e-Mobility, assisted and autonomous 

driving as well as environmental regulations. It 

is interesting to note, that future solutions of all of 

these domains are mostly driven by software. So 

the bottom line is clear: as technology is changing 

rapidly, there is nothing more relevant and 

valuable than a solid, well-founded academic 

education including a strong focus on the 

underlying theories of control and computer 

science which is augmented by 

in-depth and hands-on practical experiences 

as e.g. gained in well-organized 

laboratories or challenging internships. 

While a Bachelor degree is a good 

starting point, all parties involved, namely 

industry, students and academia, 

agree by now, that pursuing a Master 

degree is a very good investment to 

be able to participate in and even drive 

future developments. If this endeavor 

can even be enriched by part-time work 

or internships with leading industry partners 

– all the better! 


nike, multimedijalne uređaje i 

slično? 

Prof. Cochlovius: Ovde bih želeo 

da spomenem samo dva osnova 

aspekta: vreme i kvalitet! Nivo 

kvalliteta i robustnosti koji se očekuje 

u automobilskoj industriji je visoko 

iznad standarda koji se poštuju kod 

jeftinih potrošačkih uređaja. Razlozi za 

ovo su bezbednost, što nije mudrost zaključiti, 

ali takođe i očekivanja korisnika/vozača. 

Uzmimo ovo kao primer: ako kupite DVD plejer koji 

košta npr. 35 evra, vaša očekivanja koja se tiču kvaliteta 

plejera neće biti prevelika. Možda ćete biti neprijatno iznenađeni 

ukoliko plejer ne može da pušta neke od vaših DVD 

diskova, ali nećete zbog toga biti ljuti. Međutim, ako ste kupili 

vrhunski automobil koji košta 80.000 evra, vaša tolerancija 

na kompromis je veoma mala. Vaš plejer u automobilu jednostavno 

mora biti u mogućnosti da pusti bilo koji vaš disk. 

U suprotnom ćete definitivno razmisliti da vratite automobil 

u prodavnicu i tražite svoj novac nazad. Ovo je razlog zbog 

kojeg su proizvođači automobila toliko fokusirani na kvalitet, 

koji naravno dodatno povećava cenu automobila. Zbog ovoga 

njihovi dobavljači sistema i softvera teže da isporuče komponente 

koje su po svojoj funkcionalnosti najvećeg mogućeg 

industrijskog kvaliteta. 

Potom, posmatrajmo protok vremena. Hajde da pretpostavimo 

da je očekivani vek vrhunskog automobila oko 15-20 godina, 

i uporedimo ga sa prosečnim vekom trajanja pametnog 

telefona za koji recimo da je oko 18 meseci. Odmah se vidi razlika 

i izazov: kako dizajnirati hardversku platformu i softverske 

arhitekture koje mogu biti “osvežene”/ažurirane/unapređene 

nekoliko puta tokom životnog ciklusa proizvoda? Kako 

ćete motivisati dobavljače komponenti da obezbede delove, 

npr. čipove, u narednih 15 godina? Kako ćete sprovoditi čak 

i manje intervencije na softveru u budućnosti, kada će autori 

originalnog softvera raditi na nekim sasvim drugim projektima? 

Ova pitanja su daleko od trivijalnog i u fokusu su mnogih 

softverskih projekata vezanih za automobilsku industriju. 

Q6: Procesi u razvoju automobilskog softvera (PuRAS) je intenzivan 

kurs u trajanju od dve nedelje koji uključuje predavanja, 

radionice, praktičan rad u laboratoriji i domaće zadatke. 

Koje teme pokrivate kursom, i šta očekujete od studenata da 

usvoje kao znanje nakog kursa? Koje su to veštine, razumevanje, 

ili način razmišljanja? 

Prof. Cochlovius: Tokom kursa koristimo sve didaktičke pri- 

Q5: For our 

wider audience, 

would you please 

explain what differs automotive 

software and its development, from the embedded 

software integrated in consumer, multimedia, and other devices? 

Prof. Cochlovius: Here I want to mention only two main aspects: 

time and quality! The level of quality and robustness 

which is expected in an automotive environment is far above 

the standards applied in many low-cost consumer devices. 

Reasons include safety - which is a no-brainer - but also customer 

expectations. Take this as an example: if you buy a 

consumer-grade DVD player for 35€, your expectations regarding 

quality will be limited. May be, you are surprised, if 

some of your DVD discs do not get played back correctly or 

not at all, but usually you will not become angry. However, if 

you order a premium car in the range of 80.000€, your willingness 

to accept any compromises is very limited. The in-car 

infotainment system just has to play back, whatever disc you 

choose to insert. Otherwise you definitely will consider returning 

the complete car. This is the reason, why the OEMs are 

so much focused on quality – which, of course, adds to the 

price tag. And this is why their software and system suppliers 

strive to deliver best-in-class industrial-grade functionality. 

Next, think about the time-line. Let us consider the expected 

life time of a premium car of around 15 to 20 years and compare 

it to the average duration of e.g. a smartphone of appr. 

18 months, you immediately recognize the challenges: How 

to design hardware platforms and software architectures, 

which can be refreshed several times during the life time of 

your product? How can you motivate your suppliers to guarantee 

the availability of spare parts, e.g. silicon components, 

in 15 years from now? How do you manage software facelifts 

in the future, when the authors of the original software will 

be working on totally different projects? These questions are 

far from trivial and in the focus of many software projects 

29

stupe koje ste pomenuli kako bismo učili odabrane aspekte 

dveju fundamentalnih tema: razvoj softvera nezavisnog od 

platforme, kao i kvalitet softvera i menadžment projekta. Ovo 

poslednje je veoma važno za studente, da shvate sotver kao 

industrijski proizvod čiji razvoj mora da prati industrijske procese 

kako bi se osigurali profesionalni rezultati u smislu kvaliteta, 

budžeta, resursa i vremenskih okvira. Laboratorijski deo 

razvoja softvera na nezavisnoj platformi direktno proističe 

iz mog iskustva iz industrije automobilskog softvera. Primećivali 

smo iznova i iznova da se mnogi mladi inženjeri muče 

tokom prvih 12 meseci kad su izloženi realnom hardveru prvi 

put u životu. Mnoge akademske institucije su očito fokusirane 

na PC i Windows pristup, što u našem kontekstu jednostavno 

nije dovoljno. Sa ovog kursa studenti treba da ponesu solidna 

iskustva, i podjednako važno, razumevanje dobro struktuiranog 

pristupa inženjeringu automotiv softvera baziranog na 

vrhunskim metodama i alatima. 

Q7: Za kraj ovog intervjua, voleli bismo da znamo kako ste 

zadovoljni doprinosom naših studenata samom kursu, njihovom 

proaktivnošću, interesovanju da postavljaju pitanja 

ili zahtevaju više informacija. Kako ste zadovoljni generalno 

prolaznošću studenata na kursu? 

Prof. Cochlovius: Vaši studenti već imaju suštinska znanja iz 

bazičnih tehnika programiranja. Takođe, bilo je vidljivo inicijalno 

ili prethodno iskustvo sa hardverom, što je dobro! Ali, 

uzimajući u obzir dugoročnu vezu RT-RK i vašeg fakulteta, 

nisam ni očekivao manje. Lepo je videti da ovaj model bliske 

kooperacije između industrije i akademije funkcioniše vrlo 

dobro. Radujem se da vidim, kako će RT-RK u budućnosti napredovati 

zahvaljujući ovoj vezi, kako u domenu inženjerskih 

resursa tako i domenu tehnološke ekspertize. 

related to the automotive industry. 

Q6: Automotive Software Engineering Processes is an intensive 

two weeks course which includes lectures, workshops, 

laboratory practice and homework. What topics do you cover, 

and what do you expect from the students to take away from 

the course? What skills, understanding, or mindset? 

Prof. Cochlovius: During the course we use all of the didactic 

approaches you mentioned to basically teach selected 

aspects of two fundamental topics: platform independent 

software development as well as software quality and project 

management. The latter is very important for the students to 

understand the notion of software as an industrial product 

following industrial processes to ensure professional results 

in terms of quality, budget, resources and time line. The lab 

on platform independent software development has originated 

directly from my experiences in the automotive software 

industry. We noticed over and over again that many of our young 

engineers struggled very hard during their first 12 months 

when they were exposed to real hardware for first time 

of their life. Many academic institutions seem to be focused 

on a PC- and Windows-oriented approach, which is just not 

sufficient in our context. Students participating in this course 

should take away some solid experiences and – equally 

important – the understanding of a well-structured approach 

to automotive software engineering based on state-of-the art 

methods and tools. 

Q7: For the end of this interview, we’d like to know if you were 

pleased with our students’ contribution to the course, their 

proactivity, interest to ask questions or require more information. 

In addition, how satisfied are you with the overall exam 

pass level? 

Prof. Cochlovius: Your students already have substantial 

expertise in basic programming techniques. Also some initial 

exposure to hardware platforms has been visible, which 

is good! But taking into account the long-term relationship 

between RT-RK and your faculty, I did not expect less. And it 

is good to see, that this model of close cooperation between 

industry and academia seems to be working quite well. So I 

am looking forward to see, how RT-RK will benefit from these 

contributions, both in terms of human resources and of technology 

expertise. 


RT-RK Letnja praksa 2017 

Embedded Linux Programming 

na Raspberry Pi platformi 

17. jula - 11. avgusta 2017. 

Laboratorije Instituta RT-RK 

Rok za prijavu 

16. jun 2017. 

Pozivamo studente FTN-a da se priključe letnjoj praksi u trajanju od 4 nedelje na kojoj 

će imati prilike da prošire znanje iz programskog jezika C i nauče osnove programiranja 

na Embedded Linux OS, kroz interesantan i praktičan rad na Raspberry PI platformi. 

Ko može da se prijavi? 

Praksa je namenjena pre svega studentima Fakulteta tehničkih nauka sa usmerenja Komunikacione tehnologije i obrada 

signala, Mikroprocesorska elektronika, Automatika, Mehatronika, Primenjene računarske nauke i informatika, Sistemsko inženjerstvo, 

Računarska tehnika i računarske komunikacije, kao i svima drugima koji poseduju školsko znanje C programiranja. 

Način prijavljivanja: 

Prijavni formular možete pronaći na sajtu RT-RK Instituta: www.rt-rk.com —› careers 

Kroz praksu ćete moći da naučite: 

• Posebnosti C programiranja za namenske (embedded) sisteme 

• Šta znače i kako se koriste ključne reči: static, volatile, const, extern, auto, itd. 

• Aspekte prenosivosti C koda na druge platforme (veličine tipova, poravnanja, itd.) 

• Pojam i ulogu pozivne konvencije 

• Karakteristična proširenja C standarda 

• Konkurentno programiranje korišćenjem POSIX niti 

• Preuzimanje Linux izvornog koda, njegovo prevođenje i pokretanje 

• Pisanje sopstvenih rukovalaca (drajvera) za Linux kernel 

• Oživljavanje pravog namenskog (embedded) sistema baziranog na Linuxu 

• Izbor odgovarajućih komponenti za prilagođenje namenskog Linux sistema 

• Proces otklanjanja programskih grešaka na udaljenom ugrađenom Linux sistemu 

• Osnove sistemske administracije 

31

AUTOMAG: 

O MAGISTRALAMA 

I PROTOKOLIMA U AUTOMOBILU 

Prvi master program koji školuje inženjere 

za automobilsku industriju 

startovao je u školskoj 2016/17. godini 

na Odseku za računarsku tehniku i računarske 

komunikacije, na novosadskom 

Fakultetu tehničkih nauka. Takvo usmerenje 

do sada nije postojalo u Srbiji i Novom 

Sadu, a oficijelno ni u zemljama u okruženju, 

te je Odsek RT-RK pionir u uvođenju automotiv 

kursa u naš obrazovni program. 

U okviru novog master programa, studenti su najpre odslušali 

predmet AutoMag (RMMPuA) - Računarske mreže, magistrale i protokoli u automobilu, 

koji predaju doc. dr Bogdan Pavković i asistent Vladimir Stanivuk. 

Prema rečima doc. dr Bogdana Pavkovića, 

pri kreiranju novog master programa i pojedinačnih 

kurseva, namera Odseka RT-RK 

bila je da se studentima na sistematičan 

način i kroz sveobuhvatan pristup, prenesu 

znanja koja im nedostaju iz oblasti softvera 

za automobilsku industriju. 

Tako je teorijski deo novog predmeta AutoMag 

koncipiran u dva bloka, gde se u 

uvodnom delu pravi osvrt na koncepte iz 

osnova računarskih mreža i telekomunikacija, 

a objašnjavaju se koncepti koji su 

specifični za automobilske komunikacije. 

„Naša ideja je bila da se korišćenjem tih 

gradivnih blokova objasne i napredni koncepti 

kod magistrala i protokola koji se koriste 

u automobilu“, rekao je doc. dr Pavković 

navodeći da su se studenti upoznali 

sa detaljima bazičnih serijskih magistrala 

kao što su UART, RS232, I2C, SPI, koji čine 

osnovu za dalje naprednije izučavanje 

specijalizovanih protokola za komunikaciju 

u automobilu kao što su: LIN, CAN (FD), 

Deterministic Ethernet,BroadR Reach, 

FlexRay, i MOST. 

Kako doc. dr Pavković dalje kaže, u teorijskom 

delu kursa obuhvaćeno je praktično 

sve što trenutno postoji na tržištu i što su 

de facto standardi specifični za automobilske 

komunikacije. 

„U suštini, za svaki protokolarni stek izučavali 

smo različite slojeve i mehanizme, 

počev od najnižeg, fizičkog sloja, preko 

ožičavanja, usklađivanja takta, MAC sloja, 

prenosa, planiranja rasporeda, arbitraže, 

do aplikativnog sloja“, rekao je doc. dr 

Pavković navodeći da je pažnja posvećena 

i praktičnim razmatranjima i principima 

potrebnim pri projektovanju mreža 

kao i V modelu. 

S obzirom na to da je ovakav kurs prvi put 

organizovan, studenti sa Odseka RT-RK 

prvi u Srbiji imali su priliku i da sve koncepte 

oprobaju na praktičnim primerima 

realizovanim na Raspberry Pi računaru 

i Carberry pločici za proširenje koja nudi 

specifične protokole (LIN i CAN). 

Vežbe su osmišljene i pisane u odnosu na 

opremu koja je korišćena, delom ili u paraleli 

sa Raspberry Pi i Carberry pločicama, 

a korišćen je i SunFounder paket opreme, 

koji se u velikoj meri sastoji od senzora, 

ali i aktuatora, tako da je ideja bila da se 

radi interakcija tih senzora sa postojećim 

hardverom. Takođe, za realizaciju vežbi 

korišćena je oprema, kao i alati proizvođača 

Vector i TTTech, uz pomoć kojih se 

na verodostojan način predstavljala automobilska 

mreža po najsavremenijim industrijskim 

standardima. 

„Sve vežbe su imale određeni set zadataka 

koje je trebalo ispuniti. Ideja nam je 

bila da vežbe prate sličnu strukturu kako 

bi studenti usvojili određenu metodologiju 

rada: uvod, opis opreme sa kojom će raditi, 

zadaci, koncepti koje ćemo obrađivati. 

Zatim se ulazilo u praktične detalje implementacije, 

kako se radi sa Raspberry Pi 

pločicom, koja je njena svrha, koje su komande. 

Potom smo, po istoj metodologiji, 

radili vežbe sa Carberry pločicom, LIN i 

CAN protokolom i tako dalje“, rekao je 

Stanivuk. 

A zadaci su bili, recimo, da se postavi 

potrebna konfiguracija, da se 

ostvari komunikacija, zatim da se 

razmene poruke, ili da se ručno 

izračunaju teorijske stvari, pa da 

se implementiraju u kodu. Ono što 

je bitno jeste da se posebno insistiralo 

na hardveru, kako bi, mahom 

orijentisani kao softveraši, studenti 

mogli da vide šta se dešava na fizič- 


kom nivou, što je veoma bitno kod 

namenskih sistema. 

Znanje stečeno na predavanjima i 

vežbama, studenti su demonstrirali 

kroz projekte. Ideje su bile raznolike, 

a studentima je data mogućnost da samostalno 

definišu svoje projekte. 

Prve projektne zadatke uspešno su odbranili 

Nikola Kovačić, Nives Kaprocki, Aleksandar 

Korać, Aleksandar Dakić, Andrej 

Lojdl, Joakim Janjatović i Ivana Nikolić. 

Oni su jednoglasni u oceni da su u okviru 

predmeta AutoMag stekli jaku osnovu o 

automobilskim protokolima koji se koriste 

u najnovijoj fazi izrade automobila, što će 

im, sigurno, koristiti u daljem radu. 

Nikola ističe da mu se na kursu dopao spoj 

hardvera i softvera, jer se na dosadašnjim 

studijama uglavnom radio softver. Istovremeno, 

zanimljiv mu je rad sa Raspberry Pi 

hardverom koji do sada nije koristio. Rad 

na Raspberry Pi bio je zanimljiv i Nives , 

a znanje koje je stekla koristilo joj je i na 

kursu 

iz Linux-a u realnom vremenu. 

Nives kaže da je AutoMag studentima pružio 

mogućnost da na interesantniji način 

koriste znanja koja su dobili u prethodnim 

godinama iz mreža, sistemskog programiranja, 

programskog jezika C i drugo. 

U okviru svog projektnog zadatka, Nives 

i Andrej su radili emulaciju komunikacije 

preko automobilske magistrale. Cilj projekta 

bio je da se napravi alat koji će koristiti 

naredne generacije studenata kako bi podigli 

vežbe na viši nivo. 

S druge strane Aleksandar Dakić je napravio 

generator poruka koji radi na platformi 

i kojim može da se pristupa kontrolnim 

informacijama o automobilu (brzini, broju 

obrtaja), preko različitih protokola. Na kraju, 

Ivana i Joakim su realizovali na jeftinim 

prototip uređajima, bez rizika da će oštetiti 

vozilo, simulator merača broja obrtaja koji 

pokazuje vozaču u kakvom stanju je motor. 

Tokom izrade projekata bilo je problema, 

kako kažu, na svakom koraku, ali dobro 

potkovani teorijskim znanjem i 

znanjem iz praktičnog dela 

kursa, te uz mnogo 

upornosti, i podršku 

profesora 

i asistenta, 

projekt 

e 

su uspešno završili i odbranili. 

Kada se sumiraju utisci nakon uspešno 

odbranjenih prvih projektnih zadataka u 

okviru predmeta AutoMag, doc. dr Pavković 

smatra da je prva generacija studenata 

na masteru iz softvera za automobilsku 

industriju uspela da savlada osnovne teorijske 

koncepte iz automobilskih protokola 

i magistrala. 

„Mislim da smo za četiri sedmice uspeli 

da im ukažemo na značaj teorijskih znanja, 

odnosno na to da teorijski koncepti 

moraju dobro da se shvate, i da se onda, 

u različitim formama, primenjuju u različitim 

instancama protokola“, kazao je doc. 

dr Pavković navodeći da su s druge strane 

studenti usvojili određene fundamentalne 

koncepte koji su zajednički za svaki protokol 

– vremensko usklađivanje, formati 

paketa, pravljenje rasporeda komunikacije, 

arbitraža. 

„Mi smo im u suštini obezbedili okvir koji 

zaokružuje sve gradivne blokove, tako da 

studenti onda sami mogu da vide unutrašnje 

sitne detalje“, rekao je na kraju doc. dr 

Bogdan Pavković. 

Ne manje bitno, tokom kursa studentima 

je isticano da je važno da se kao budući 

inženjeri drže dobre prakse, koja se često 

zaboravlja u današnjem brzom ritmu života 

i rada – da dokumentuju, a zatim i argumentuju 

zašto su nešto uradili na ovaj 

ili onaj način, da bi u bilo kom momentu 

mogli da stoje iza urađenog posla uz pisani 

dokument. 

Prema rečima asistenta Vladimira 

Stanivuka praktični 

deo kursa pratio je „jedan na 

jedan“ teorijski deo. 

33

NOVI 

STU 

DIJSKI 

PROGRAM 


O STUDIJSKOM PROGRAMU 

„RAČUNARSKO INŽENJERSTVO“ 

NA SKUPU TREND 2017 

Dosadašnji rezultati rada na novom studijskom programu „Računarsko inženjerstvo“ na Fakultetu 

tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, čija je akreditacija u pripremi, predstavljeni 

su na XXIII skupu Trendovi razvoja: “Položaj visokog obrazovanja i nauke u Srbiji”, koji je 

održan na Zlatiboru, od 22. do 24. feburuara 2017. godine. 

U radu „Studijski program: Računarsko 

inženjerstvo“, autora doc. dr Ivana Kaštelana 

i prof. dr Miroslava Popovića, 

istaknuto je da je priprema akreditacije 

„Računarskog inženjerstva“, proistekla 

iz želje da se Fakultet tehničkih nauka 

obogati studijskim programom koji je optimizovan 

za izučavanje računarskog inženjerstva 

- jedne od pet osnovnih disciplina 

računarstva, pošto ona kod nas još 

uvek nije pokrivena posebnim studijskim 

programom. 

„Računarsko inženjerstvo je disciplina 

koja obuhvata projektovanje, implementaciju, 

proizvodnju i održavanje softverskih 

i hardverskih komponenti modernih računarskih 

sistema, sistema zasnovanih na 

računaru i mreža pametnih uređaja. Veoma 

je bliska sa svim disciplinama unutar 

oblasti Elektrotehničkog i računarskog inženjerstva, 

ali već četiri decenije evoluira 

kao posebna disciplina koja za svoje potrebe 

kombinuje znanja iz elektrotehničkog 

inženjerstva i inženjerstva softverskih 

i hardverskih sistema“, istakao je doc. dr 

Ivan Kaštelan dodajući da je računarsko 

inženjerstvo do sada na FTN-u izučavano 

kao modul u okviru studijskog programa 

„Računarstvo i automatika“, dok 

na nekim srodnim fakultetima u regionu, 

Evropi i svetu egzistira kao poseban studijski 

program. 

Prema rečima doc. dr Kaštelana novi studijski 

program je razvijan uz poštovanje 

dva principa za njegovo pozicioniranje u 

akademskoj zajednici. S jedne strane on 

mora biti usaglašen sa srodnim studijskim 

programima u regionu, Evropi i svetu 

kako bi se omogućila potpuna mobilnost 

studenata i nastavnog osoblja, s akcentom 

na mobilnost unutar Evrope. Takođe, 

studijski program mora biti usaglašen sa 

preporukama dve vodeće svetske organizacije 

u oblasti elektrotehničkog i računarskog 

inženjerstva: IEEE i ACM. 

„Ono što naš novi studijski program izdvaja 

jeste top-down pristup obrazovanju. Reč 

je o pristupu karakterističnom za najveće 

američke univerzitete, koji podrazumeva 

da se studenti u prvoj godini upoznaju sa 

problemima koji se rešavaju u struci računarskog 

inženjera i time dobiju bolji pregled 

čitave discipline. To je ovde planirano 

kroz grupu predmeta koji su nazvani „Uvod 

u računarsko inženjerstvo“, kazao je doc. 

dr Kaštelan dodajući da zatim studenti, 

od druge godine, zalaze u dubinu pojedinih 

celina unutar discipline i detaljnije 

proučavaju svaku celinu. Pozitivna posledica 

je pomeranje težišta studiranja – 

najveći broj obaveznih stručnih predmeta 

je u trećoj godini studija. 

U radu se navodi da studijski program 

„Računarsko inženjerstvo“ studentima 

nudi nekoliko putanja znanja. Izabrane 

obavezne putanje znanja računarskog 

inženjera, koje treba da prođu svi studenti 

jesu: uvod u disciplinu, projektovanje 

softvera i hardvera, zatim projektovanje 

digitalnih i računarskih sistema i projektovanje 

algoritama, sistemi za obradu 

signala, sistemski softver i računarske 

komunikacije. Osim ovih putanja, u kasnijim 

godinama studija se uvode i izborne 

putanje znanja, a to su: inteligentni 

računarski sistemi, softver u automobilskim 

sistemima i računarsko upravljanje 

sistemima. 

Novina u odnosu na roditeljski studijski 

program „Računarstvo i automatika“ jeste 

uvođenje laboratorijski orijentisanih 

predmeta, već od prve godine studija, 

koji neće stavljati akcenat na teorijsko 

znanje, nego isključivo na primenu znanja, 

na projekat. 

Kako dalje navodi doc. dr Kaštelan, vodilo 

se računa i o pripremljenosti studenata 

za profesionalne i akademske karijere 

kroz povećan broj predmeta komunikacionih 

i preduzetničkih veština. Tako će 

se, recimo, engleski jezik izučavati kroz 

četiri predemeta, a kroz po jedan predmet 

komunikacione veštine na srpskom 

jeziku i preduzetničke veštine. 

Inače, predloženi studijski program „Računarsko 

inženjerstvo“, upoređen je sa 

odgovarajućim studijskim programima 

univerziteta u Beogradu i Zagrebu i Massachusetts 

Institute of Technology (MIT). 

Pošto učiti treba od najboljih, kako ističe 

doc. dr Kaštelan, u radu je navedeno 

poređenje sa MIT studijskim programom 

„Computer Science and Engineering“. Prilikom 

izrade studijskog programa, korišćene 

su preporuke organizacija ACM 

i IEEE iz 2004, kada je računarsko inženjerstvo, 

uz računarske nauke, informacione 

sisteme, informacione tehnologije 

i softversko inženjerstvo, prepoznato kao 

jedna od pet osnovnih disciplina računarstva. 

Za svaku od tih disciplina ACM 

i IEEE daju preporuku specijalizovanog 

studijskog programa. U međuvremenu, 

krajem 2016, te organizacije su izdale 

novu verziju preporuka tako da je studijski 

program, skoro u potpunosti, usaglašen 

i sa novim preporukama, pre prelaska 

u postupak akreditacije. 

35

NOVI 

UDŽBE 

NICI 


UNAPREĐENJE PRAKTIČNIH ZNANJA 

U RADU SA 

DSP PLATFORMAMA 

Kao dodatak udžbeniku Arhitekture i algoritmi 

digitalnih signal procesora, krajem 

prošle godine, objavljena je Zbirka 

zadataka i laboratorijski priručnik, autora 

doc. dr Jelene Kovačević i Dejana Bokana. 

Cilj priručnika, koji prati sadržaj udžbenika, 

jeste da pruži praktična znanja o 

radu sa DSP platformama. 

Prema rečima doc. dr Jelene Kovačević, 

kroz primere i zadatke na realnim procesorima, 

u zbirci i laboratorijskom priručniku, 

prikazuju se različiti načini primene 

teorijskog znanja sadržanog u udžbeniku. 

„U okviru praktikuma obrađuju se posebnosti 

i proširenja DSP-a na primeru procesora 

Cirrus Logic CS48x“, rekla je doc. dr 

Kovačević navodeći da procesori ove familije 

predstavljaju tipične 32-bitne DSP 

procesore sa aritmetikom u nepokretnom 

zarezu. „Sintaksa asemblerskog jezika 

liči na programski jezik C, što olakšava 

programiranje upotrebom asemblerskog 

jezika, a pored ovoga procesor CS48x ima 

i razvijen skup softverskih alata i razvojnih 

ploča“. 

Laboratorijski praktikum sastoji se iz 

osam laboratorijskih vežbi. Kako doc. dr 

Kovačević objašnjava, pre izrade zadataka 

potrebno je proučiti teorijski uvod 

koji je dat uz svaku vežbu, kao i odgovarajuće 

poglavlje iz udžbenika. 

Kroz prvu vežbu studenti se upoznaju 

sa razvojnim alatima i osobinama procesora 

CS48x. Dalje, izradom druge vežbe, 

proširuju se znanja o osobenostima 

arhitekture CS48x i uči se format asemblerskog 

jezika. 

„Treća i četvrta vežba 

odnose se na metodologiju 

izrade softvera 

za namenske 

platforme zasnovane 

na C kompajleru. 

Tačnije, 

u trećoj vežbi 

se prikazuje na 

koji način se referentni 

C kod 

prilagođava aritmetici 

i osobenostima 

ciljnog 

procesora, i kako 

se proverava ispravnost 

realizovane 

aplikacije, dok četvrta 

vežba sadrži opis proširenja 

koje uvodi C kompajler 

za arhitekturu CS48x“, 

kaže doc. dr Kovačević dodajući 

da se peta vežba odnosi na procenu 

utrošenih resursa (profilisanje) i metode 

optimizacije koda napisanog u C-u. 

Kroz šestu vežbu, studenti uče primenu 

optimizacionih tehnika u asembleru, dok 

sedma vežba predstavlja upoznavanje 

sa sistemskim programskim okruženjem 

procesora, i pokazuje kako se funkcije 

obrade integrišu u radni okvir procesora. 

Na kraju, u osmoj vežbi obrađena je tipična 

audio aplikacija za DSP platforme. 

Studentkinja Nives Kaprocki navodi da 

praktikum sadrži sve neophodne teorijske 

informacije i opis razvojnog okruženja 

koje su studentu potrebne za uspešan rad 

tokom vežbi i kasnije za izradu projekta. 

„Posebno je korisno to što su objašnjeni i 

neki koncepti koji prevazilaze samo gradivo 

predmeta, pa praktikum može da ima i 

širu upotrebu“, kazala je Nives Kaprocki 

dodavši da se praktikumu često vraćala 

nakon završenih bečelor studija. Nives 

smatra i da praktikum umnogome olakšava 

rad asistentima, jer studenti mnoge 

odgovore mogu sami da pronađu, pa 

ostaje više vremena za rešavanje komplikovanijih 

problema. 

„Svaka vežba sadrži pokazna rešenja i zadatke za samostalan rad. Pokazna rešenja predstavljaju 

primere i rešene zadatke koje je potrebno izvršiti na računaru (u okviru programskog 

okruženja ciljne platforme), i proučiti dobijene rezultate. Zadaci za samostalan rad 

podrazumevaju dodavanje dela izvornog koda u programski kod koji se dobija uz svaku 

vežbu, kao i jasno definisane korake izrade“, navela doc. dr Kovačević. 

37

O NOVINAMA 

U ZBIRCI IZ LPRS1 

Zbirka zadataka iz Logičkog projektovanja 

računarskih sistema 1 (LPRS1), unapređena 

je s nekoliko novina, s ciljem da 

se studentima pomogne da što uspešnije 

savladaju osnovne koncepte i načine opisa 

realnih hardverskih sistema, koji se 

izučavaju na tom predmetu. 

O novinama u zbirci govore doc. dr Nebojša 

Pjevalica i doc. dr Ivan Kaštelan, koji 

navode da je u poslednjih nekoliko generacija 

uočeno da studenti imaju slabiju 

osnovu iz oblasti elektronike, i uopšte iz 

elektrotehničkih klasičnih disciplina. 

„Tokom višegodišnjeg rada sa studentima, 

koji su po prirodi današnjeg vremena prilično 

softverski orijentisani, uočili smo da 

im je dosta teško da način razmišljanja prilagode 

načinu na koji funkcioniše hardver. 

Uočili smo da neke tipične stvari koje su 

vezane za hardver, pokušavaju „nasilno“ da 

reše softverskim metodama, što nije imanentno 

ovim tehnologijama i ne može se 

tako pristupati“, rekao je doc. dr Nebojša 

Pjevalica dodajući da je znatan deo gradi- 

„Cilj nam je bio da studentima objasnimo da je ono što 

radimo u okviru LPRS1, od početka do kraja, striktno vezano 

za najniži nivo hardvera, odnosno da se upoznaju 

sa načinom funkcionisanja osnovnih logičkih familija na 

osnovu kojih je generisana cela ta tehnologija“, kazao je 

doc. dr Pjevalica. 


va koji pokriva LPRS1, a time i zbirka i sav 

dodatni materijal, hardverski orijentisan. 

Zbog toga je u novom izdanju zbirke, u 

uvodnom delu, pojačana priča o prekidačkoj 

elektronici, koja je tehnološki osnova 

za građenje celog predmeta, tako što je 

dodato poglavlje koje sadrži više zadataka 

iz oblasti realnih logičkih kola. 

On je istakao da je u zbirci bitna novina i 

to što je 100 odsto prilagođena Xilinx ISE 

softverskom alatu, koji studenti koriste 

na laboratorijskim vežbama i na kojem 

polažu kolokvijume i ispite. 

„U prethodnim verzijama zbirka je vukla recidive 

iz ranijih generacija, odnosno tada se 

koristio Quartus - softverski alat potpuno 

drugog proizvođača. Zato smo u potpunosti 

ažurirali postojeće zadatke i uskladili ih sa 

detaljima koje zahteva Xilinx ISE“, rekao je 

doc. dr Pjevalica. „Sada je zbirka daleko 

prijemčivija, jer studenti 

mogu, korak po korak, da prolaze 

kroz svaki zadatak i kroz svako rešenje, da 

imaju jasnu putanju koja je poravnata sa 

zahtevanim softverom.“ 

Doc. dr Ivan Kaštelan kaže da je u zbirci 

sasvim dobro pokriven redosled učenja, 

od najjednostavnijih zadataka, ka složenijim. 

„Na primer, kada radimo kombinacione 

mreže, zbirka kreće od početka i praktično 

svaki zadatak pokriva neku posebnu standardnu 

kombinacionu mrežu, dok kasniji 

zadaci pokrivaju složene sisteme. Kako studenti 

na kolokvijumu 

uvek dobiju neki složeni 

zadatak, bitno je da 

najpre prođu kroz one 

jednostavnije“, kazao 

je doc. dr Kaštelan 

uz savet studentima 

da vežbaju zadatke iz 

zbirke. 

On je podsetio i na to da se na vežbama iz 

LPRS1, već skoro dve godine koristi E2LP 

platforma. Budući da su zadaci u zbirci 

sada usaglašeni sa tom platformom, doc. 

dr Kaštelan se nada da će se povećati i 

njena upotreba. 

Inače, zbirka prati teorijski deo koji se 

izučava na LPRS1, od uvodne priče o prekidačkoj 

logici i realnim integrisanim kolima, 

preko Bulove algebre, minimizacije 

Bulovih funkcija, standardnih kombinacionih 

mreža, zatim sekvencijalnih mreža 

sa automatima, složenijih digitalnih sistema 

i projektovanja memorije, do projektovanja 

procesora, kao krune predmeta. 

39

KON 

FE 

REN 

CIJE 


VELIKA POVELJA 

ETRANA 

Istraživačko-razvojni institut RT-RK, dobio 

je povelju Društva za elektroniku, telekomunikacije, 

računarstvo, automatiku 

i nuklearnu tehniku (ETRAN), za izuzetan 

doprinos u ostvarivanju ciljeva i zadataka 

tog Udruženja, u periodu od 2007. do 

2016. godine. 

Značajno priznanje, koje je Institutu 

dodelila najstarija i najuglednija naučno-stručna 

konferencija u zemlji, sa više 

od pola veka tradicije i desetinama hiljada 

objavljenih radova, primila je direktorka 

za naučni program Instituta RT-RK dr 

Gordana Velikić. 

Prema rečima dr Gordane Velikić, Institut 

RT-RK svake godine pošalje na 

ETRAN konferenciju veliki broj stručnih 

radova, koji se kasnije objavljuju u 

zbornicima. Samo ove godine, Institut je 

poslao oko 30 radova, više od bilo koje 

druge institucije. 

„Da je priznanje ETRANA-a zasluženo, 

govori činjenica da kolege iz struke prepoznaju 

kada neko iz naše institucije izlaže 

svoj rad na konferenciji. Kada dolazite iz 

MIT–a (Massachusetts Institute of Technology), 

zna se šta se od vas očekuje, kakvo 

je vaspitanje te institucije. Isto je i sa 

Institutom RT-RK, koji je oduvek imao svoj 

kvalitet, a priznanje ETRANA-a pokazuje 

da je zajednički rad i trud koji je uložen u 

protekloj deceniji - prepoznat i nagrađen“, 

rekla je dr Gordana Velikić dodavši da se 

često dešava da je Institut korak ispred 

ostalih sa radovima koje izlaže na uskostručnim 

konferencijama. 

Dr Gordana Velikić dalje kaže da je učešće 

na konferencijama značajno kako 

za Institut, tako i za inženjere i studente 

koji izlažu svoje radove. Zbog toga je jedan 

od važnih segmenata rada Instituta 

upravo organizovanje radionica za pisanje 

i prezentaciju stručnih radova koje će 

inženjeri i studenti izlagati na nekoj od 

domaćih ili međunarodnih konferencija. 

Od osnivanja do danas, Institut je usko 

povezan sa Odsekom RT–RK. Pokazalo 

se da simbioza te dve institucije daje dobre 

rezultate, jer je studentima Odseka 

pružena mogućnost da dođu na Institut, 

da rade na konkretnim projektima, i da to 

što, u saradnji sa inženjerima, naprave 

završi u uređajima koji su u svakodnevnoj 

upotrebi. 

„Razlozi za učešće na konferencijama i 

predstavljanje radova su višestruki. Tu 

svetu pokazujete šta vi kao autor 

radite, ali i koliko se raznovrsnih 

stvari radi na Institutu 

i Odseku RT-RK, tako 

da je korist obostrana“, rekla je dr Gordana 

Velikić i dodala su konferencije dobro 

mesto za razmenu mišljenja, upoznavanje 

novih ljudi i uspostavljanje kontakata 

sa kolegama iz domaćih i međunarodnih 

institucija. 

Kako dr Gordana Velikić na kraju kaže, 

pokazalo se da je ovakav vid sprege privrede 

i obrazovanja dobar koncept, koji 

daje isto tako dobre rezultate. Potvrda 

za to je i novi master program Odseka 

RT-RK za školovanje automotiv inženjera 

koji su trenutno veoma traženi. 

„Automotiv industrija je ušla u sfere potrošačke 

elektronike u kojima ranije nije 

bila. Da je sada pravi trenutak da se nastupi 

na tom tržištu prepoznali su i Institut 

i Odsek“, rekla je dr Gordana Velikić 

i dodala da sve što Institut danas radi 

potvrđuje da je u Srbiji moguće stvoriti 

svetske standarde, te da se slobodno 

može reći da je Institut po standardima 

koje je postavio i uslovima rada koje 

pruža - balkanski MIT. 

„Rad na konkretnim projektima za studente 

– buduće inženjere je dragoceno iskustvo. S 

druge strane, našim studentima je pružena 

mogućnost da i pre nego što diplomiraju u 

svojoj biografiji imaju referencu da su radili 

na projektima“, rekla je dr Gordana Velikić 

dodajući da je pored rada na projektima, 

studentima omogućen i odlazak na ekskurzije, 

odnosno poseta i učešće na međunarodnom 

konferencijama. 

41

U DRUŠTVU NAJBOLJIH 

U OBLASTI 

POTROŠAČKE ELEKTRONIKE 

Prema rezultatima analize Consumer Electronics (CE) Society o video zapisima koju su u 

periodu od 2012. do 2016. godine imali najviše pregleda na IEE CESoc TV, rad Krste Lazića o 

implementaciji MPEG-DASH protokola u Android operativni sistem, zauzeo je zavidno peto 

mesto. Rezultati analize o broju pregleda, kao i statistika iz kojih država se najviše čitaju 

radovi u CE Society, objavljeni su u poslednjem izdanju časopisa IEEE Consumer Electronics 

Magazine, koji se detaljno bavio tom tematikom. 

Rad Krste Lazića, koji se bavi strimingom 

MPEG-DASH protokola, objavljen je i prezentovan 

na konferenciji u Berlinu 2012. 

godine, u periodu kada taj protokol još 

uvek nije bio standardizovan, to jest bio je 

u draft verziji. 

„Ispostavlja se da je ta tema danas veoma 

interesantna zbog striminga videa preko 

Interneta i slično. Time i taj protokol dobija 

na važnosti, i očekuje se da će preuzeti primat 

u kompletnom strimingu videa preko 

Interneta“, kaže Krsto Lazić i kao jedan od 

razloga popularnosti videa navodi to što je 

reč o radu koji je bio pionirski u toj oblasti 

istraživanja. 

Krsto Lazić podseća da je njegov rad proistekao 

iz studentskog istraživačkog projekta 

u okviru kog je pre nekoliko godina, sa kolegama 

iz generecije, radio na integraciji 

podrške 

za digitalnu 

televiziju u Android operativni sistem. 

Tada su se, kako je naveo, bavili integracijom 

funkcionalnosti u Androidu koje u tom 

momentu nisu bile opšte prihvaćene, dok 

su danas veoma rasprostranjene. U okviru 

projekta, Lazić se bavio algoritmima i protokolima, 

te se rad koji je objavio u Berlinu 

najpre ticao implementacije MPEG-DASH 

protokola, a zatim njegove integracije u 

Android operativni sistem. U svom radu je 

pokazao je da čitav koncept funkcioniše na 

Android operativnom sistemu, te se danas 

taj protokol, doduše ne njegova implementacija, 

nalazi sistemski podržan u Androidu. 

„Za implementaciju smo odabrali MPEG- 

DASH protokol, jer smo prepoznali da je reč 

o protokolu koji će biti relevantan u budućnosti. 

Činjenica da smo uspeli da prepoznamo 

nešto što će četiri godine kasnije biti 

veoma aktuelno, govori o posvećenosti materiji 

koja se istražuje u okviru 

projekata“, rekao je 

Krsto Lazić dodajući 

da je 

cilj istraživačkih 

projekata i radova koji iz njih proisteknu da 

se makar jedan korak napreduje u odnosu 

to što je do sada urađeno u oblasti istraživanja 

kojom se bave na Odseku RT-RK i 

Institutu RT-RK. 

Kako u svojim kasnijim istraživanjima, 

tako i danas na doktorskim studijama, Krsto 

Lazić se bavi problematikom sličnom 

onoj u prvom radu objavljenom u Berlinu. 

U međuvremenu je objavio još nekoliko 

radova na konferencijama u Berlinu i Amsterdamu, 

a trenutno priprema rad u kojem 

se bavi algoritmima koji se koriste u adaptaciji 

video striminga, jer se MPEG-DASH 

protokol koristi za adaptivni striming. 

Inače, Odsek RT-RK i Institut RT-RK godišnje 

objave značajan broj radova na 

međunarodnim konferencijama koje su 

posvećene potrošačkoj elektronici, poput 

onih u Berlinu i Las Vegasu. Iz godine u 

godinu, učešće na konferencijama je sve 

zapaženije, broj objavljenih radova koji se 

bave temama relevantnim za sadašnjicu 

potrošačke elektronike je sve brojniji, što je 

dopinelo tome da se Odsek i Institut sa svojim 

istraživanjima visoko pozicioniraju u CE 

društvu. To, između ostalog, potvrđuje i nedavno 

objavljena analiza u IEEE Consumer 

Electronics Magazine. 

Bitno je na kraju istaći i to da je i Srbija, 

kao zemlja koja nema previše ljudi koji 

se bave potrošačkom elektronikom, 

ipak, u nekim statistikama zauzela zavidna 

mesta i nalazi se na listi sa zemljama 

koje su vodeće u potrošačkoj 

elektronici poput Sjedinjenih Američkih 

Država, Nemačke i Japana. 


JOŠ JEDNO 

USPEŠNO UČEŠĆE 

NA TELFOR-U 

Odsek RT-RK i Institut RT-RK uspešno su se 

predstavili i na TELFOR-u 2016, godišnjem 

skupu koji okuplja stručnjake iz oblasti telekomunikacija 

i informacionih tehnologija. 

Profesori, studenti i istraživači izložili su 

devetnaest radova među kojima su, tradicionalno, 

najzastupljeniji oni iz oblasti računarskih 

komunikacija, zatim digitalne obrade 

signala, digitalne televizije, multimedija, 

kao i telekomunikacija i elektromagnetike. 

Primetno je da svake godine sve više naših 

studenata i istraživača izlažu radove 

na TELFOR-u. Razlog za takav trend autori 

radova vide u tome što se na Odseku i Institutu 

radi sa najnovijim tehnologijama 

i na projektima koji su inovativni, tako da 

nije teško pronaći aktuelne teme za pisanje 

naučnih radova ili za dalje istraživanje. 

Iz ugla profesora i autora jednog od radova 

koji su izloženi na TELFOR-u 2016, doc. dr 

Nebojša Pjevalica kaže da je za studente, 

ali i za druge istraživače, učešće na domaćim 

konferencijama poput TELFOR-a, višestruko 

značajno. 

„Učešće na konferencijama je dobro za 

mlade autore radova, jer im pomaže da podignu 

nivo izražavanja i prezentacije rezultata 

istraživanja na jedan prihvatljiv način. 

Istovremeno, konferencije su dobro mesto 

za ostvarivanja kontakata sa kolegama iz 

drugih gradova i oblasti“, kazao je doc. dr 

Pjevalica. 

Autori radova izloženih na TELFOR-u 2016, 

asistenti-doktoranti Odseka: Miloš Subotić, 

Nemanja Fimić, Stefan Pijetlović i Nenad 

Šoškić, navode da Odsek i Institut podstiču 

nove i kreativne ideje, odnosno rade se 

istraživanja u određenim sektorima tržišta, 

i sa tehnologijama koje su aktuelne ili za 

koje se smatra da će to biti. Time studenti, 

zajedno sa starijim kolegama, formiraju 

teme i potencijalna rešenja na kojima će 

raditi. Nakon istraživanja teme, uz konsultovanje 

literature i postojećih naučnih radova, 

implementacije i testiranja, dolazi se 

do određenih zaključaka. Ako se proceni da 

su dobijeni očekivani rezultati pri planiranju 

istraživanja neke teme, dobijena je i dobra 

osnovu za dalji razvoj, kao i za pisanje naučnih 

radova na inovativne teme. 

Tema rada, kako navode, nekada može biti 

očigledna, ukoliko se zahteva nova funkcionalnost 

koja još nije rasprostranjena u 

svetu. S druge strane, može se pisati i rad 

na temu koja je već duže vreme aktuelna, 

ukoliko se pronađe nov način za rešavanje 

starih, poznatih problema. 

„Kod pisanja radova za konferencije naročito 

je bitan proces recenzije, jer je to praktično 

prvi susret ideje sa realnim okruženjem. Prilikom 

recenzije obraća se pažnja kako na suštinu, 

tako i na format rada. Proces recenzije 

je veoma bitan, jer se svaki autor suočava sa 

kritičkom reči recenzenta, što mu daje mogućnost 

da unapredi svoj članak“, rekao je 

doc. dr Pjevalica dodajući da TELFOR ima 

dobre recenzente, te da su godinama unazad 

naši radovi dobijali odlične recenzije. 

„Konferencija je deo IEEE društva što garantuje 

određeni nivo u organizaciji i daje mogućnost 

za prezentovanje rada praktično u 

celom svetu, preko IEEE digitalne biblioteke“, 

rekao je Fimić dodajući da je ta konferencija 

posebno značajna za studente koji prvi 

put prezentuju svoje radove pred nepoznatim 

kolegama, jer imaju priliku da izlažu u, 

ipak, domaćem okruženju. 

Fimić je na TELFOR-u 2016, prezentovao 

rad iz oblasti digitalne televizije. U radu se 

bavio potrebnim proširenjima softvera koji 

treba da omogući brzu promenu kanala 

na DVB-S/C/T prijemnicima. Ta tema je u 

Asistent Miloš Subotić kaže da je pisanje radova 

za konferencije dragoceno za one 

koji žele da grade akademsku karijeru, 

jer tako stiču neophodno iskustvo 

za pisanje radova za časopise, 

što je veoma kompleksan 

posao. S druge strane, asistent 

Nemanja Fimić ističe da je 

TELFOR, kao konferencija sa 

višegodišnjom tradicijom, veoma 

bitan za studente i mlade 

istraživače u Srbiji. 

43

prošlosti dosta obrađena u IP televiziji, ali u 

DVB-S/C/T je malo šta rađeno u tom pravcu. 

U radu je istaknuto generčko rešenje za 

promene softverske arhitekture koje može 

da se primeni na razne platforme. 

Student doktorskih studija Stefan Pijetlović 

je na TELFOR-u učestvovao još kao student 

2013, potom 2014. i 2016. godine. 

„Smatram da su ovakve konferencije veoma 

bitne za studente, pre svega zbog ostvarivanja 

kontakata sa kolegama iz iste ili drugih 

oblasti istraživanja, ali i za vežbanje prezentacionih 

sposobnosti koje postaju sve 

bitnije. Za one koji žele da grade akademsku 

karijeru, konferencije ovakvog tipa su neophodne, 

pa čak i obavezne zbog potencijalne 

saradnje i upoređivanja rezultata i iskustava“, 

rekao je Pijetlović. 

Pijetlović je na TELFOR-u izložio rad pod 

nazivom „Jedno rešenje ujedinjenja alata za 

razvoj programske podrške“. U radu su prikazana 

iskustva prilikom razvoja okruženja 

koje bi trebalo da omogući programerima 

da se više posvete samom rešavanju problema, 

a da manje vremena izdvoje za podešavanje 

alata koje koriste u razvoju. 

Kao član tima DSP alati, koji radi na razvoju 

grafičke aplikacije za konfiguraciju namenskih 

sistema, na TELFOR-u je rad izložio i 

Marko Krnjetin. Ta aplikacija je razvijena u 

saradnji sa kompanijom Cirrus Logic i isporučivaće 

se sa njihovim SDK. 

„U radu smo predstavili scripting okruženje 

koji smo integrisali u aplikaciju i koje olakšava 

razvoj grafičkih kontrolnih panela koji 

se prikazuju u ovoj aplikaciji, jer omogućava 

da samu logiku panela pišu inženjeri koji su 

dizajnirali sistem, a ne inženjeri koji rade na 

razvoju samog alata“, kaže Krnjetin. On navodi 

da su „kandidati“ za teme razni izazovi 

sa kojima se studenti i istraživači susreću, 

za koje su morali da osmisle originalno 

rešenje, jer nisu pominjani u dostupnoj 

literaturi. Pisanje rada je, kako kaže Krnjetin, 

i dobra mentalna vežba, koja podstiče 

posmatranje problema iz drugačijeg, akademskog 

ugla. Stoga nije neuobičajeno da 

se tokom pisanja rada dođe do ideje kako 

bi se nešto u rešenju moglo dodatno unaprediti. 

Iako ne planira da gradi akademsku karijeru, 

Stefan Bosnić smatra da je učešće na 

konferencijama bitno za bilo koju karijeru, 

jer brojne radionice i odlična predavanja, 

učesnicima pružaju mogućnost da steknu 

nova znanja i veštine koje će im pomoći da 

se spremno suoče sa izazovima koji su u 

budućem radu pred njima. 

U radu koji je izložio na TELFOR-u Bosnić 

se bavi mobilnim aplikacijama. Opisana 

aplikacija služi za kontrolu sistema za 

upravljanje pametnom kućom. Tema rada 

proistekla je tokom rada na OBLO projektu, 

pod mentorstvom profesora Ištvana Papa. 

Goran Vukov smatra da su naučno-stručne 

konferencije dobra prilika da vidimo gde 

smo u odnosu na ostale u oblasti istraživanja 

kojom se bavimo, odnosno koliko smo 

inovativni i kreativni, da li nam je ispravan 

pristup istraživanju, da li smo nešto mogli 

da uradimo drukčije i slično. 

U radu “Snimač podataka o događajima u 

vozilu zasnovanom na Android OS”, koji je 

Vukov izložio na TELFOR-u, obrađena je 

tema koja se bavi čuvanjem podataka o 

kvaru vozila, kao i ostalim vrednostima 

parametara u vozilu (broj obrtaja motora, 

brzina, lokacija, pozicija papučice za gas 

i drugo), u neposrednom trenutku kvara. 

Te informacije pomažu serviserima i kompanijama 

da ustanove razlog kvara i pod 

kojim okolnostima je nastao. Za izradu 

rada bilo je potrebno poznavanje Android 

operativnog sistema, Java programskog 

jezika, SQLite biblioteke za rad sa bazom 

podataka i OBD II sistema. On-board dijagnostika 

(OBD) je termin automobilske 

industrije koji se odnosi na “sposobnost” 

vozila da samostalno vrši dijagnostiku i 

izveštavanje. OBD II standard određuje 

vrstu dijagnostičkog konektora i njegovih 

pinova, raspoloživih protokola električnih 

signalna i format poruka. Ovaj standard 

takođe definiše listu parametara vozila 

koji se prate, zajedno sa načinom kodovanja 

podataka za svaki parametar. Sistem 

opisan u radu je implementiram i testiran 

u realnim uslovima i deo je većeg projekta 

koji čini kompletan putni računar u vozilu 

sa mnogo drugih mogućnosti koji se razvija 

na Institutu RT-RK. 

Među našim studentima koji su prvi put 

učestvovali na TELFOR-u su Nives Kaprocki, 

Marko Rajinac i Nemanja Đekić, 

studenti master studija (5 godina) na odseku 

za RT-RK . 

Nives kaže da je u procesu pisanja rada 

za konferenciju izazov bio da se rezultati 

istraživanja oblikuju u rad u što kraćoj 

formi, tako da čitalac tačno razume šta je 

urađeno, koja je svrha istraživanja i šta je 

novo postignuto. Korisno je i to što se radovi 

pišu na engleskom jeziku, što je dobra 

vežba za strane konferencije. 

Ona je svoj rad izlagala u sekciji za obradu 

signala. To je, kako kaže, bila dobra prilika 

da vidi koliko je to što radi relevantno, a 

pokazalo se da jeste, budući da se mnogo 

ljudi zainteresovalo za njeno izlaganje. 

Pozitivne utiska sa TELFOR-a imaju i Marko 

Rajinac i Nemanja Đekić. Kažu da, pored 

toga što je učešće na konferencijama odlično 

za usavršavanje prezentacionih sposobnosti, 

studenti imaju priliku i da vide neka 

praktična rešenja iz industrije, kao i najnovije 

tehnologije koje se još nisu pojavile na 

tržištu. Istovremeno, to je dobra prilika i za 

uspostavljanje kontakata i razmenu ideja 

sa drugim studentima i stručnjacima različitih 

usmerenja i oblasti istraživanja. 

Na TELFOR-u 2016 predstavljeni su stručni 

radovi proistekli iz IVY studentskog istraživačkog 

projekta iz oblasti softvera za automobilsku 

industriju. Adresirajući problem 

distribucije na sve veći broja ekrana sa info-zabavnim 

sadržajem u vozilu, u radu koji 


je izlagala Tijana Srejić opisano je jedno 

rešenje dispečera događaja u aplikativnom 

okruženju vozila. 

Pored studenata i istraživača iz Novog 

Sada, zapaženo učešće na TELFOR-u 2016, 

imale su i naše kolege iz beogradskog 

ogranka Instituta RT-RK: Miodrag Dinić, 

Mile Davidović, Aleksandar Rikalo, Đorđe 

Pesić, Petar Jovanović, Marko Nesović, 

Aleksandar Marković i Ivo Marković. 

USPEŠNA DEMONSTRACIJA 

IVY ISTRAŽIVAČKOG PROJEKTA 

NA CES 2017 

Odsek RT-RK i Institut RT-RK učestvovali 

i ove godine na najvećoj međunarodnoj 

konferenciji potrošačke elektronike - Consumer 

Electronics Show 2017 u Las Vegasu. 

Konferencija je održana od 5. do 8. januara, 

istovremeno kada je održana i ICCE 

International Conference On Consumer 

Electronics, u organizaciji IEEE Consumer 

Electronics Society, na kojoj su sa izloženim 

akademskim radovima zapašeno učešće 

imali i Odsek i Institut. 

Prema rečima doc.dr Milana Bjelice ovogodišnje 

učešće na konferencijama u Las Vegasu 

još jednom je potvrdilo nivo korelisanosti 

istraživanja koja se rade na Odseku, 

i u okviru Instituta, sa aktuelnim temama 

zastupljenim na CES-u. 

„Na ovogodišnjem CES-u fokus je, između 

ostalog, bio na automobilskom softveru i 

rešenjima za automobilsku industriju, zatim 

na virtuelnoj realnosti i augmentiranoj realnosti. 

Takođe, bila su zastupljena i razna 

rešenja u vezi sa automatskom vožnjom, 

kao i rešenja za automobile In Vehicle Environment, 

a to je praktično sve ono što i 

mi radimo u okviru istraživačkih projekata“, 

kazao je doc. dr Milan Bjelica. 

Na CES 2017, kako je naveo doc. dr Bjelica, 

Odsek i Institut su imali izuzetno zapaženo 

učešće sa demonstracijom IVY istraživačkog 

projekta na štandu firme Qualcomm. 

Industriji je prikazan demo rešenja koje 

omogućava da se na jednom čipu realizuju 

istovremeno funkcionalnosti pomoći u 

vožnji i funkcionalnosti sistema za infozabavu. 

Demonstracija je rađena na modelu 

auta sa četiri kamere, sa ultrazvučnim LIN 

senzorima. 

Utisci sa industrijske prezentacije IVY 

istraživačkog projekta su veoma pozitivni. 

Za četiri dana, uz veliku posećenost i brojne 

diskusije na štandu Qualcomm-a, rezultate 

istraživanja videle su vodeće firme iz 

te oblasti, kao i proizvođači automobila i 

prvih kompanija koje dobavljaju delove i 

rešenja za proizvođače automobila. 

„Videli smo da smo napredovali mnogo u 

odnosu na istraživanje kao takvo, da je rešenje 

koje imamo dobro prihvćeno i da je 

potrebno u industriji. Sada je samo pitanje 

zrelosti daljeg razvoja projekta“, rekao je 

doc. dr Bjelica dodajući da je generalno cilj 

da rešenja koja se razvijaju u okviru 

istraživačkih projekata „nastave 

svoj život“ u komercijalnim 

proizvodima, uz pomoć 

Instituta i nekog od partnera. 

„Svi naši istraživački 

projekti su vrlo primenjivi 

ili „utabaju 

stazu“ za druge 

projekte koji će biti 

zasnovani na znanjima, 

ili čak konkretnim 

rešenjima, koje 

smo razvili u okviru 

pojedinih istraživanja“, 

rekao je doc. dr Bjelica. 

Što se tiče akademske prezentacije, na 

ICCE 2017 izloženo je šest radova i održano 

je jedno predavanje. Radovi su tematski 

obuhvatali istraživanja koje Odsek 

i Institut rade u automobilskoj industriji, 

softversko okruženje za razvoj algoritama 

za autonomnu vožnju, kao i rešenja za 

uređaje u pametnim kućama. Predavanje 

se bavilo time da li su pametni uređaji koji 

nas danas okružuju preveliko opterećenje. 

Inače, pored demonstracije IVY istraživačkog 

projekta, Odsek i Institut su na ovogodišnjoj 

konferenciji u Las Vegasu imali 

demonstraciju i OBLO Living i AISHA istraživačkih 

projekata. 

45

PAMETNI UREĐAJI, KUĆE, AUTOMOBILI: 

DA LI JE SAVREMENI KORISNIK 

ZASIĆEN? 

Na IEEE ICCE 2017 konferenciji u Las Vegasu održanoj od 8. do 10. januara, u sesiji pod nazivom 

„Augmented and Virtual Lifestyle“, doc. dr Milan Bjelica izložio je rad „Smart Devices, 

Homes, Cars: Is the Modern Consumer Overwhelmed?“ 

Govoreći o standardizaciji korisničkog interfejsa (HMI), doc. dr Bjelica ističe da problemi 

nastaju počev od instaliranja sistema, a dalje slede nevolje u vezi sa upotrebom uređaja, 

kao što su telefon, smart sat, naočari, i ostalo, za koje pojedinačno korisnik mora da uči 

kako se koriste. 

Doc. dr Bjelica dalje navodi da se vezano 

za korisnički interfejs ide ili na integraciju 

ili na diferencijaciju. 

„S jedne strane imamo integraciju, odnosno 

jedinstveno iskustvo za svakog korisnika, 

isti HMI, što Gugl pokušava, i što bi 

korisnici možda voleli. Međutim, 

s druge strane 

imamo industriju 

koja 

p o - 

tencira diferencijaciju, odnosno različite 

brendove, inovativne HMI-ove, a inovacija 

je nepredvidiva, i ne znači da će ljudima 

biti korisno da sve bude različito“, naveo je 

doc. dr Bjelica dodajući da se diferencijacija 

vidi „u igri“ telekomunikacionih operatera, 

koji žele da ponude svoje set-top 

boksove, televizore, TV korisničke interfejse, 

da bi se razlikovali od konkurencije. 

Guglov pokušaj standardizacije, kroz 

koji bi svi naši televizori bili potpuno 

isti, kako navodi doc. dr Bjelica, 

jeste Android TV. Glasovne 

komande, pristup sadržaju i 

druge usluge, bile bi iste na 

svim televizorima. To je 

trend koji već vidimo na 

pametnim telefonima. 

Uz mali izuzetak Apple 

telefona, svi ostali telefoni 

(Android) imaju 

vrlo sličan HMI, to 

jest interfejs. 

Druga dilema vezana 

za korisnike jeste 

- univerzalni ili specifični 

pristup? 

Kako doc. dr Bjelica 

objašnjava, univerzalni 

pristup (“omni-pristup”), 

podrazumeva proizvod 

ili liniju proizvoda, koji će 

služiti mnogim potrebama, 

tako da možemo da radimo 


sve sa jednim uređajem ili grupom uređaja. 

Specifični pristup je kada imamo 

mnogo uređaja za svaku potrebu, od kojih 

svaki služi samo jednoj stvari. 

Doc. Bjelica ističe da se u univerzalnom 

pristupu nameće podesivost, a podesivost 

je često nepoželjna. 

„Tako, recimo, u nekom proizvodu trenutno 

možemo imati mnogo nepotrebnih stvari, 

zbog toga da bi se omogućilo njegovo korišćenje 

u budućnosti. To je u redu ako su 

korisnici stručni, ali, šta činiti ako korisnici 

očekuju da proizvod radi ono što traže bez 

mnogo podešavanja“, rekao je doc. dr Bjelica. 

S druge strane, specifični pristup je 

potpuno suprotan. Rešava se jedan scenario, 

koji je jednostavan, ide se logičnim 

koracima, a od korisnika se obično zahteva 

jedna ili dve komande. 

Kao primer doc. dr Bjelica navodi automatizaciju 

kuće. Korisnici se obično pitaju 

šta znači automatizacija kuće, šta tu 

može da se radi. Na korisniku je da odredi 

koje će to biti potrebe. Pod „omni-pristupom“ 

se „dodaju” potrebe, ali korisnici to 

ne vole (na primer, teško ćete ubediti nekog 

korisnika da je kontrola rasvete preko 

pametnog telefona naročito pametna, 

kada to već može da se uradi preko prekidača). 

S druge strane, specifični pristup 

„pakuje“ sve te specifične potrebe u zasebne 

proizvode. 

Primer „omni-pristupa“, je recimo Wibutler, 

gde dobijete gejtvej i niz uređaja s kojima 

ne znate šta ćete. To je korisno, ali vam 

treba neko da vam sve to instalira i da 

stvori razna scenarija u kojima se ta tehnologija 

može koristiti. 

Kao primer kako Institut RT-RK gleda na 

taj problem doc. dr Bjelica navodi OBLO 

pametnu kuću. 

„Naš pristup je miks dva pristupa. Imamo 

tehnologiju za pametne kuće OBLO, nešto 

slično kao Wibutler, gde se niz pametnih 

uređaja, i gejtvej ne nude krajnjem korisniku, 

nego drugoj kompaniji. Ako bismo ovu 

tehnologiju nudili krajnjem korisniku, onda 

bi to bilo za konkretan slučaj, odnosno imaćemo 

konkretnu potrebu i definisati konkretne 

uređaje, i to je jedan način da se reši 

problem“, navodi doc. dr Bjelica. 

Govoreći dalje o rešavanju problema standardizacije 

različitih HMI, doc. dr Bjelica 

navodi da proširena stvarnost (augmented 

reality) može da odgovori na taj problem. 

„Problem se može potpuno izbeći ako uklonimo 

posrednika, a to je ekran. Interfejs 

nam u stvari smeta, i ako ga uklonimo, ako 

pređemo na „proširivanje stvarnosti“ i upotrebu 

glasa za komande, to bi pomoglo u rešavanju 

ovog problema“, kazao je doc. Bjelica 

uz konstataciju da će verovatno proći 

mnogo vremena dok to ne bude tako. 

Da li na integraciju ili na diferencijaciju, 

prilično je teška dilema. To se vidi po tome 

sto je Gugl dozvolio operaterima da imaju 

svoje HMI na Android TV platformi, koji 

nisu onakvi kakve bi Gugl voleo. To je presudan 

događaj, jer je postojao ogroman 

pritisak da se koriste Android i Guglove 

usluge, ali operateri, skoro nikad, nisu pristajali 

na Guglov interfejs. Gugl je na kraju 

popustio i dozvolio podešavanja, ali i dalje 

insistira da korisnici na osnovnom meniju 

imaju pristup aplikacijama, karakterištično 

za Gugl interfejs. 

„Pitanje je i da li razumemo korisnike. Ako, recimo, koristimo neku tehnologiju od prvog 

dana našeg života, da li je ona onda komplikovana ili ne? Da li je za korisnika jednostavno 

i da li hoće da podešava/konfiguriše uređaje ili želi nešto što je unapred prilagođeno 

korisničkoj jednostavnoj upotrebi? “ 

Na kraju, doc. dr Bjelica zaključuje da je za većinu korisnika bolji specifični pristup, te 

da tehnologije koje danas nisu zaživele, u budućnosti, u ciklusima, mogu ponovo naći 

svoj put do potrošača. 

47

STU 

DENT 

SKI 

ISTRAŽI 

VAČKI 

PROJEKTI 


IVY - PRVI STUDENTSKI 

ISTRAŽIVAČKI PROJEKAT U OBLASTI 

SOFTVERA ZA AUTOMOBILSKU INDUSTRIJU 

Odsek RT-RK već nekoliko godina u saradnji sa Institutom RT-RK, formira dvogodišnje 

studentske istraživačke timove u različitim aktuelnim oblastima istraživanja. Prateći 

trend unapređenja nastavnog i istraživačkog programa u domenu potrošačke elektronike 

u automobilima, prošle godine je formiran IVY studentski istraživački tim, koji već 

drugu godinu uspešno realizuje prvi studentski projekat u oblasti softvera za automobilsku 

industriju. 

Petu generacija studenata okupljenih oko 

istraživačkog IVY projekta, od kojih je danas 

većina na master programu Odseka 

iz automobilske indsutrije, čine: Ivana Nikolić, 

Tijana Srejić, Kristina Omerović, Jasmina 

Pesić, Ognjen Đekić, Nikola Popović,Veselin 

Gojak, Radivoje Ostojić, Miloš 

Ilić, Mihajlo Jovanović, Aleksandar Dakić i 

Joakim Janjatović. 

Tema projekta, koji je ušao u drugu godinu 

realizacije, prema rečima koordinatora 

projekata doc. dr Milana Bjelice jeste 

In-Vehicle Infotainment (IVI), odnosno 

sistem za pružanje informacija i zabave u 

okviru automobila. 

Doc. dr Milan Bjelica je naglasio da su 

In-Vehicle Infotainment (IVI) proširili sa 

In-Vehicle Environment (IVE), odnosno na 

sve što se nalazi u vozilu, a što čini da vozač 

ima jedno novo iskustvo u vožnji, a to 

uključuje: konekciju sa sistemom za autonomnu, 

odnosno poluautonommu vožnju 

Advanced Driver Assistance Systems 

(ADAS), kao i dva elementa unutar kokpita 

– klaster ekran i head unit. 

On je dodao da je cilj projekta bio da kao 

budući inženjeri računarskog inženjerstva 

i softver inženjeri, studenti naprave 

softverski stek koji će podržati izvršavanje 

aplikacija u takvom okruženju. 

„Naš softver ima zadatak da zna da radi na 

integrisanim kolima koja su namenjena za 

ovakve uređaje, bilo da je reč o Texas Instruments 

ili Qualcomm-u, kao novom igraču 

u automobilskoj industriji. Kao osnovu 

za razvoj našeg aplikacionog okruženja koristili 

smo biblioteke i softversku osnovu 

koja se koristi u automobilskoj industriji, 

kao što je recimo Automotive Grade Linux 

(AGL) ili Yocto GENIVI Baseline, gde smo 

onda razvijali različite funkcionalnosti – 

aplikaciju za klaster, aplikaciju za head 

unit, zatim za razmenu poruka između klastera 

i head unita, za razmenu 

poruka, informacija i 

video materijala 

između 

ADAS i head unit – a i drugo. “ 

Doc. dr Bjelica je dodao da kada se sumira 

sve što je do sada IVY tim uradio, suština 

je u tome da su na demonstratoru pokazali 

neke osnovne slučajeve upotrebe koji 

su potpuno integrisani u okruženje, poput 

prikaza okruženja vozila sa četiri, uskoro 

sa šest kamera, nadgledanja vozača, zatim 

različitih integracionih funkcionalnosti, 

tako da mogu da upravljaju pomoću 

dugmića na volanu, malog džojstika za 

head unit, integrisali su sa papučicama 

gas, kočnice i slično. 

A studenti kažu da su se za razvoj projekta 

u oblasti automobilske industrije 

zainteresovali na prošlogodišnjem Otvorenom 

danu RT-RK, gde je im je ova oblast 

predstavljena. Tada su se i odlučili da za 

dalje usmerenje odaberu Odsek RT-RK, a 

danas su svi na novom master programu 

iz automobilske industrije. 

Govoreći iz 

svog ugla 

„IVY istraživački tim okupili smo 

sa idejom da u vozila uvedemo 

Android, odnosno da iskoristimo 

njegove maksimalne 

potencijale, omogućavajući 

time niz naprednih funkcija, 

od komunikacionih do multimedijalnih, 

a da ne ugrozimo 

bezbednost i koncept u vozilu“ 

49

o radu na istraživačkom 

projektu, kažu da su radili infotejment za 

vozilo, odnosno centralni multimedijalni 

uređaj zasnovan na Android sistemu. Većina 

članova tima razvijala je aplikacije, dok 

su neki za zadatak imali da razviju povezivanje 

sa infotejmentom. 

Na samom početku cilj je bio da se napravi 

personalizovani infotejment, odnosno da 

se za razliku od korisnika centralna multimedijalna 

jedinica u vozilu prilagodi vozaču. 

To je je bio probni projekat, po čijem 

završetku su počeli rad na istraživačkom 

projektu. A na istraživačkom projektu deo 

tima radio je razradu algoritama zasnovanu 

na Qualcomm ploči. Posebno su istakli 

da su za razvoj dobili najnoviju Qualcomm 

ploču, čija serijska proizvodnja tada još 

nije bila počela. Drugi deo tima radio je na 

razvoju arhitekture za tu ploču. 

Krajnji rezultat bio da naparave kompletan 

demonstrator na kojem će se prikazivati 

dalji rad, algoritmi i arhitektura. Cilj demonstratora 

je bio da se napravi 

unutrašnjost automobila 

iz budućnosti pa se IVY tim ugledao na 

trendove koji već postoje u automoblskoj 

industriji i razvio neke funkcionlnosti koje 

su veliki proizvođači tek najavljivali da će 

biti ugrađene u vozilo, a IVY tim ih je već 

ugradio u demonstrator. 

Kako je Qualcomm, na čijoj ploči su radili 

razradu algoritama, u međuvremenu izbacio 

novi čip namenjen za automobilsku 

industriju - Snapdragon 820a, IVY tim u 

dogovoru sa Qualcomm-om razvija softver 

koji će najverovatnije iskoristiti za demonstraciju 

mogućnosti novog čipa. 

Poput kolega iz prethodnih generacija i 

IVY-ovci su tokom septembra posetili sajam 

potrošačke elektronike IFA u Berlinu i 

prestižnu konferenciju u toj oblasti - IEEE 

ICCE 2016, na kojoj su izložili šest stručnih 

radova nastalih kao rezultat rada na 

projektu. Takođe, posetili su i sajam IBC 

u Amsterdamu, gde su mogli da vide vrhunska 

dostignuća u oblasti digitalne televizije. 

„Već godinama naši studenti posećuju 

konferenciju i sajamove u 

Berlinu i Amsterdamu, jer je izuzetno važno 

da se radi na percepciji oblasti koje proučavaju 

tokom školovanja, a posebno onih 

iz kojih rade istraživačke projekte. Pored 

toga što su na sajmovima imali priliku da 

vide koja su to sve vrhunska dostignuća u 

oblasti potrošačke elektronike i digitalne televizije, 

mogli su da čiju i mišljene akademske 

i stručne javnosti, jer su oba segmentaa 

podjednako važna“, rekao je doc. dr Milan 

Bjelica. 

Kada sumiraju utiske posle ekskurzije u 

Berlin i Amsterdam, IVY-ovci u nekoliko 

reči kažu da se obišli sajmove, izložili radove, 

proveli se i vratili nazad da uče i završavaju 

demoe, jer uvek ima ideja da se doda 

neki novi algoritam. 

Na kraju, naziv tima IVY (eng. bršljen), nastao 

je igrom reči. Delom je akronim od 

In-Vehicle Infotainment (IVI), a delom asocijacija 

na američke prestižne Ivy League 

univerzitete, u čijem rangu Odsek i Institut 

sebe prepoznaju. 


AISHA I SAVA - 

STUDENTSKI PROJEKTI 

U novoj školskoj 2016/17. godini, u saradnji Odseka RT-RK i Instituta RT-RK, oformljena 

su i dva nova studentska istraživačka tima – AISHA (AI Systems for Home Automation) 

i SAVA (System for Automotive Vision on Alpha board), koji će raditi projekte u vezi sa 

inteligentnim sistemima za kućnu automatizaciju i sa digitalnom obradom signala u 

automotivu. 

Sedmočlani studentski AISHA tim, sa koordinatorima 

projekata dr Marijom Antić i 

prof. dr Ištvanom Papom, naredne dve godine 

radiće na projektu čiji cilj jeste 

da 

se razviju mehanizmi za naprednu interakciju 

sa sistemom za kućnu automatizaciju. 

U prvoj fazi realizacije projekta, AISHA tim 

će se, pre svega, baviti glasovnom kontrolom, 

odnosno integracijom postojećih 

servisa za prepoznavanje govora sa OBLO 

Living sistemom, koji je proizvod RT-RK 

firme. 

“Tim 

trenutno radi sa Guglovim servisom 

za prepoznavanje govora i Amazonovim 

Ehom, i već sada možemo glasom 

kontrolisati paljenje i gašenje pojedinačnih 

uređaja, kao i aktivirati ili memorisati podešavanja 

za grupu uređaja. U narednom 

periodu, tim će se baviti istraživanjem već 

postojećih Internet of Things (IoT) platformi 

za prikupljanje podataka, analizom kako se 

one mogu uklopiti u naš sistem, te implementacijom 

funkcionalnosti za prikupljanje 

podataka u okviru OBLO Living sistema”, 

kazala je dr Antić. 

Kako je predviđeno, u drugoj godini realizacije 

AISHA tim će se baviti razvojem 

naprednih funkcionalnosti koje zahtevaju 

analizu podataka, te smišljati i realizovati 

scenarije interesantne korisniku. 

“Ideja je da se realizuje infrastruktura za prikupljanje 

podataka o korišćenju sistema, a 

da se zatim omogući i analiza tih podataka 

kako bi se detektovale sekvence u ponašanju, 

i na osnovu toga ponudio neki inteligentan 

i za korisnika interesantan odziv sistema. 

Recimo, možemo da ukrstimo podatke 

o trenutnom stanju u domaćinstvu i vremenskoj 

prognozi, te da se na osnovu toga sugeriše 

korisniku da uključi ili isključi grejanje 

i slično”, rekla je dr Marija Antić. 

Inače, sam naziv projekta - AI Systems for 

Home Automation (AISHA), opis je upravo 

onoga što je cilj projekta - inteligentan 

sistem za kućnu automatizaciju. Sa druge 

strane, glasovna kontrola sistema aktivira 

se izgovaranjem ključne reči AISHA, što 

je ime koje na arapskom znači “she who 

lives”. 

51

SAVA (SYSTEM FOR AUTOMOTIVE VISI- 

ON ON ALPHA BOARD) 

Kako na tržištu postoji povećana potražnja 

za inženjerima u oblasti automotiv 

industrije, i Odsek i Institut, prepoznali su 

potrebu za školovanje kadra u toj oblasti, 

kako na novom master programu Odseka, 

tako i kroz rad na studentskim istraživačkim 

projektima. 

Stoga je, sa idejom da studenti ovladaju 

automotiv tehnologijama za razvoj softvera, 

hardvera, spregama između hardvera i 

softvera, te raznovrsnim interfejsima - 

oformljen i drugi, takođe, sedmočlani studentski 

istraživački tim – SAVA. 

Koordinatori projekta, dr Željko Lukač i mr 

Tomislav Maruna, navode da je trend u 

automobilskoj industriji kako da se smanji 

broj udesa, odnosno da se vozaču olakša 

posao pri vožnji. Prateći taj trend, ideja je 

da članovi SAVA tima, tokom dve godine, 

razviju nekoliko algoritama na sistemu 

koji će auto prepoznavati, pomagati vozaču 

pri vožnji, i na osnovu toga davati neke 

sugestije ili, potencijalno, kontrole. 

Dr Željko Lukač navodi da se danas sve 

češće govori o automobilima koji imaju 

neku vrstu interakcije s okolinom, pa imaju 

različite senzore i kamere koji prate šta se 

događa oko automobila. Tako, u okviru takozvanih 

ADAS sistema (Advanced Driver 

Assistance Systems), postoji deo koji se 

zove Automotive Vision, koji prati šta se 

dešava oko automobila, skuplja informacije, 

na neki način 

ih obrađuje i šalje vozaču ili se preduzimaju 

neke akcije, na primer ako senzori 

primete da se auto isperd približava, mogu 

da upozore vozača ili da automatski koče. 

Kako kaže dr Lukač, cilj SAVA projekta 

upravo jeste da se na jednom mestu omogući 

kompletna infastruktura za Automotive 

Vision. Za te namene je na Institutu 

razvijena Alpha ploča, zatim je tu nekoliko 

namenskih procesora, gde je ideja da 

može da se spoji bar desetak kamera i 

senzora, te da se sve informacije na jednom 

mestu obrade. Hardver već imaju, ali 

nedostaje softver, pa je zadatak studenata 

da dodaju softver koji omogućava skupljanje 

informacija spolja. 

Mr Tomislav Maruna kaže da će se demonstraciju 

sistema koristiti mali, postojeći, 

model elektroautomobila, koji ima 

dovoljno dobru kontrolu položaja volana i 

brzine (napred, nazad i kočenja). Cilj je da 

se algoritmi koje će studenti razvijati, stave 

na hardversku platformu, da je spoje sa 

automobilom, i da se zatim demonstrira 

automatsko parkiranje, automatsko kočenje, 

održavanje razmaka od automobila 

ispred ili iza, prepoznavanje saobraćajnih 

znakova, semafora, pešačkog prelaza i 

pešaka na njemu i slično, odnosno da se 

pokaže autonomna vožnja. 

U prvoj godini realizacije projekta studenti 

će raditi na setu algoritama i uspostavljanju 

konačne kontrolabilnosti platforme. 

Deo tima, u jednom setu povezanih manjih 

projekata, radiće na implementaciji, 

ili samo integraciji postojećih algoritama 

koji će obavljati deo delatnosti, kao što 

su: praćenje vozača (driver monitoring), 

mirror replacement systems, uz detekciju 

kola koja jure, kola koja će udariti model 

sa leve ili desne strane, zatim detekciju 

linije, front kamere koja će raditi detekciju 

znakova i prepoznavanje, detekciju pešaka, 

kretenje pešaka i drugo. Drugi deo ekipe 

radiće na savladavanju elementarnih 

problema povezivanja hardverske platforme 

sa modelom – elektroautomobilom i 

nekog elementarnog upravljanja. 

U drugoj godini realizacije projekta, SAVA 

tim će raditi na integraciji algoritama u 

jednu aplikaciju, odnosno na jednom slučaju 

upotrebe, koji bi bio autonomna vožnja. 

Tokom realizacije projetka, planirane su, 

pre svega, interne demonstracije, kako 

bi se prikazala trenutna funkcionalnost 

sistema, uz očekivanje da će sa svakom 

sledećom demonstracijom tim prikazati 

više sposobnosti sistema i veći stepen 

autonomnosti automobila. 

Koordinatori AISHA i SAVA istraživačkih 

projekata, kažu da je za studente koji se 

opredele za rad na projektima, to iskustvo 

višestruko korisno. Osim što će steći nova 

znanja i savladati nove tehnologije koje su 

predmet istraživanja, uraditi svoje diplomske 

i master radove, studenti, će istovremeno 

naučiti i da rade u okruženju značajno 

profesionalnijem od, do tada, isključivo 

akademskog. 


NAJBOLJI PREDAVAČI 

ZA INŽENJERSKU ELITU 

BUDUĆNOSTI 

Jedan od važnih aspekata delovanja Odseka RT-RK je 

edukacija studenata van nastavnog programa i povećanje 

interesa studenata i talentovanih mladih ljudi za 

inženjerstvo u računarstvu kroz organizovanje letnjih 

škola. Od prvih CELL letnjih škola sponzorisanih od IBM 

održanih 2007. i 2008. godine koje su pohađali studenti 

novosadskog Univerziteta i talenti iz Petnice, Odsek stvara 

kreativnu atmosferu u kojoj učesnici rade na malim 

istraživačkim projektima, često takmičarskog duha, koja 

se završava dodelom diploma i nagrada. U ovim školama 

se često uči o najnovijim, tek dolazećim tehnologijama, a 

učesnici imaju priliku da sarađuju sa najkompetentnijim 

profesionalcima na zadatu temu. Time Odsek prati praksu 

najpoznatijih svetskih tehničkih univerziteta kroz edukaciju 

mladih angažovanjem svog kadra i tehničkih resursa 

u letnjem periodu. 

Tradicionalno, i u duhu Odseka posvećenog razvoju softvera 

za uređaje koji rade u realnom vremenu, česte teme 

škola su Linux, Android, kao i najnovije male kompjuterske 

platforme na kojima se uči programiranje kroz zabavne, 

praktične projekte. 

53

MASTER I 

DOKTORSKI 

RADOVI 


NAGRADE ZA NAJBOLJE 

MASTER RADOVE 

Odsek za računarsku tehniku i računarske 

komunikacije (RT-RK), svake godine 

dodeljuje nagrade za najbolje diplomske 

master radove. Odlukom Naučno-nastavnog 

veća Odseka RT-RK, za najbolje master 

radove u 2016. godini proglašeni su: 

1. Vladimir Moravčević 

Rešenje ZigBee programske podrške na 

centralnom kontroleru u skladu sa HA 1.2 

specifikacijom 

2. Matija Pul (Osijek) 

Usporedba dinamičnih slika zasnovana na 

izdvajanju i usporedbi ključnih točaka 

2. Milan Tucić 

Protokol za razmenu poruka u sistemima 

pametnih kuća 

3. Ivan Glavota (Osijek) 

Detektiranje gubitka paketa pri prijenosu 

videa mrežom 

3. Mihajlo Marinković 

Jedna realizacija mehanizma za napredno 

rukovanje listom kanala na mobilnim više-antenskim 

DTV prijemnicima 

Priznanje i novčani deo nagrade dodeljeni 

su studentima na godišnjoj svečanosti 

RT-RK instituta. 

DOPRINOS 

REŠAVANJU PROBLEMA 

INTERPOLACIJE SLIKE 

Problem interpolacije slike je već godinama 

predmet brojnih istraživanja 

iz oblasti digitalne obrade signala i do 

sada je razvijeno mnogo algoritama, 

kojima se taj problem nastoji rešiti. Doprinos 

rešavanju te problematike dao je 

i dr Željko Lukač u nedavno odbranjenoj 

doktorskoj disertaciji pod nazivom 

“Algoritmi za interpolaciju uz očuvanje 

strukture slike”, koju je uradio pod mentorstvom 

prof. dr Miodraga Temerinca. 

Cilj istraživanja dr Željka Lukača jeste 

razvoj novog algoritma za interpolaciju 

slike, sa fokusom na očuvanje prirodnosti 

teksture i ivica interpolirane 

slike. Pored toga, dodatni izazov bio je 

da predloženo rešenje bude primenjivo 

u uređajima sa ograničenim resursima. 

Prema rečima dr Lukača tehnike za interpolaciju 

slike doprinose poboljšanju 

kvaliteta rezolucije i neizostavne su u 

postupku obrade slike. 

„Prvi radovi koji se bave problematikom 

interpolacije slike objavljeni su krajem 

80-ih godina. Od početnih istraživanja 

do danas, računarske mogućnosti su 

postale veće, pa su time i algoritmi za 

interpolaciju slike postajali sve složeniji. 

Nije problem da na odličnom računaru 

napravimo algoritam koji će doprineti poboljšanju 

kvaliteta rezolucije slike, ali ako 

želimo da se to izvršava na nekom jeftinijem 

uređaju, onda su nam potrebni jednostavniji 

algoritmi“, rekao je dr Lukač. 

Međutim, danas se sve menje radi na 

razvoju jednostavnijih algoritama, tako 

da je tokom istraživanja cilj bio da se 

napravi poboljšeno rešenje u odnosu na 

postojeće jednostavne algoritme koje 

će biti primenjivo u sistemima za rad u 


Kada govori o problemu interpolacije 

slike, dr Lukač ističe da je glavni problem 

očuvanje utiska prirodnosti teksture 

slike uz očuvanje njene oštrine. 

„U mnogim aplikacijama rezolucija originalne 

slike je različita od željene. Tako 

se, na primer, u multimedijalnim sistemima 

suočavamo sa time da slika prikazana 

na različitim uređajima ima različitu 

rezoliciju. To posebno može biti problem 

u, recimo, medicinskim i satelitskim postupcima 

obrade i analize slike, gde se 

zahteva dobra rezolucija“, rekao je dr 

Željko Lukač i dodao da su za određene 

aplikacije raspoloživi gotovo neograničeni 

računarski resursi, međutim, za 

većinu aplikacija je potrebno naći kompromis 

između složenosti interpolacionog 

algoritma i očekivanog kvaliteta 

interpolirane slike. 

Rešenja koje je predloženo u disertaciji 

dr Lukača omogućava interpolaciju 

slike uz očuvanje ivica i teksture i primenjivo 

je u uređajima sa ograničenim 

resursima. To rešenje je upoređeno sa 

postojećim jednostavnim, ali i složenijim 

algoritmima, korišćenjem odgovarajućih 

metoda evaluacije, što nije bio 

jednostavan zadatak. 

„Kada je reč o kvalitetu ivica i teksture, 

pokazalo se da je predloženo rešenje u 

skoro svim slučajevima bolje od rešenja 

sa kojima je upoređeno. Vreme izvršenja 

je blisko jako jednostavnim algoritmima, 

tako da je postignut kompromis između 

brzine i kvaliteta slike. U poređenju sa 

kompleksnijim algoritmima, pokazalao 

se ti algoritmi nisu uvek bolji od jednostvanijeg 

rešenja, naprotiv, često su lošija 

“, rekao je dr Željko Lukač i na kraju 

dodao da je njegovo predloženo rešenje 

za interpolaciju slike zaštićeno patentnom 

prijavom. 

55

NAŠI 

STUDENTI 

U SVETU 


STUDENT ODSEKA RT-RK 

NASTAVLJA ŠKOLOVANJE 

NA ETH UNIVERZITETU U CIRIHU 

Milan Pandurov, koji će uskoro odbraniti master rad na Odseku RT-RK, od jeseni će nastaviti 

školovanje na prestižnom ETH univerzitetu u Cirihu, u Švajcarskoj. Na ETH će pohađati 

master program iz kompjuterskih nauka. Program ima više smerova i omogućava 

širok spektar obrazovanja i specijalnosti, a Milana najviše privlače predmeti iz oblasti 

distribuiranih operacionih sistema, što se nadovezuje na ono čime se trenutno bavi. 

Zahvaljujući rezultatima na prethodnim 

studijama, za Milana nije bilo većih problema 

prilikom upisa na ETH. Na Odseku 

RT-RK je stekao temeljna teorijska i 

praktična znanja, posebno kroz rad na 

studentskim i istraživačkim projektima 

u koje je bio uključen, a imao je i dobre 

preporuke od profesora sa kojima je radio 

na projektima. 

“Tokom studija na Odseku, dobio sam dosta 

praktičnih znanja iz oblasti operativnih 

sistema i arhitekture softvera. Kasnije, 

dok sam radio bečelor rad, naučio sam 

kako funkcionišu interpreteri i virtuelne 

mašine, sprezanje sa hardverom, ceo 

proces od aplikacije koju korisnik upotrebljava 

na svom mobilnom telefonu koja je 

u vebu, do gateway komunikacija prema 

Cloud- u, obrade tih podataka, skladištenja 

u bazama podataka i drugo”, rekao je 

Milan Pandurov i dodao da, dok ne dođe 

do krajnjeg 

korisnika, informacija pređe dug 

put tokom kog često menja oblike. 

Milan, koji je bio i stipendista Odseka, 

kaže da se za ovaj smer opredelio zbog 

predmeta koji se izučavaju, a koji su 

više vezani za hardver i operativne sisteme. 

Posebno ističe i činjenicu da se 

studenti na kraju treće godine uključuju 

u timske istraživačke projekte. Kako 

navodi, radio je na timskom projektu 

u vezi sa sistemom za pametne kuće. 

Studenti su imali zadatak da u okviru 

tog sistema dodaju nove funkcionalnosti, 

poprave stvari koje nisu radile, 

a iz projekata su nastali novi delovi u 

softveru koji se trenutno komercijalno 

koriste. 

“Projekti na kojima smo radili ne podrazumevaju 

samo implementaciju, nego 

je svaki od njih propraćen i istraživačkim 

radovima koji su objavljeni na 

međunarodnim stručnim konferencijama“, 

rekao je Milan Pandurov i dodao da 

je tokom četvrte godine studija objavio 

tri rada na konferencijama, uključujući i 

onu u Berlinu. 

Pre nego što ode u Cirih na master studije, 

Milan planira da na Odseku RT-RK 

odbrani master rad koji se bavi komponentom 

u sistemu za automatizaciju 

kuće, tačnije reč je o softverskoj komponenti 

koja ima zadatak da održava 

ostale komponente u sistemu i da ih 

povezuje na konkretnoj platformi. 

Od septembra Milan nastavlja dalje usavršavanje 

na ETH za koji se odlučio zbog 

toga što spada u red najboljih univerziteta 

na svetu. Posle mastera u Cirihu, odlučiće 

se da li će upisati doktorske studije 

i baviti se istraživanjem ili će otići u industriju. 

57

www.rt-rk.uns.ac.rs 

Fakultet tehničkih nauka 

Univerzitet u Novom Sadu 

Trg Dositeja Obradovića 6 

21000 Novi Sad 

Srbija

Godisnjak2017-01b

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?