skolstvo u beski 1941-1965

1

2

Душко Лупуровић 

ШКОЛСТВО У БЕШКИ 

1941 - 1965 

Бешка, 2017. 

3

4

САДРЖАЈ 

Предговор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 

Кратка историја Бешке од 1941. до 1965. године . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 

Школа у ратним годинама (1941-1944) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 

Школство у Бешки у послератном периоду (1944-1950) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 

Осмолетка - Осмогодишња школа Бешка (1950-1958) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 

Основна школа Бешка (1958-1965) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 

Распоред учитеља и разредних старешина по одељењима и разредима . . . . . . . . 95 

Забавиште . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 

Школа ученика у привреди . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 

Вечерња школа – образовање одраслих . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109 

Управитељи и директори . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 

Учитељи и наставници . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 

Албум групних школских фотографија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 

Имена личности на фотографијама . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 259 

Успомене из забавишта и школских дана . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299 

Извори и литература . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319 

Географски регистар . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 321 

5

6

ПРЕДГОВОР 

Прва књига о бешчанској школи написана пре две године обухватала је период од 250 

година (од 1690. до 1940/41. године). Проналажење података о прошлости школе у Бешки за те 

године био је веома тежак и захтеван задатак. Пуно архивске грађе је прегледано и прелистан 

велики број старих књига (матичне, школске, записници) како би се пронашао податак о неком 

старом бешчанском учитељу, о броју ученика или опис бешчанске школе. И прикупљање 

старих школских фотографија и идентификација ученика на њима је био дуготрајан и обиман 

посао. Иако се радило о доста великом временском периоду није било потешкоће да се сви ти 

подаци и школске фотографије хронолошки сложе и унесу у ту монографију. 

Што се тиче ове књиге она обухвата десет пута мањи временски период – 25 година. 

Иако се ради о годинама из ближе прошлости које су обухваћене у овој монографији, није 

било лако скупити сву грађу и припремити је за објављивање, посебно када се узме у обзир 

да је било неопходно да се са одређеним подацима покрије свака школска година. Архивска 

документа за те године углавном не постоје - или су уништена или се налазе на непознатим 

локацијама. 

Главни извори који су коришћени приликом писања књиге налазе се у просторијама Завичајног 

друштва „Стара Бешка“ из Бешке. Ту је сачуван један део списа и документације из 

архиве послератне школе, углавном из Прогимназије и Непотпуне гимназије. Због ограниченог 

обима ове монографије један велики део те грађе није искоришћен. ЗД „Стара Бешка” поседује 

и веома драгоцену збирку Милене Ђорђевић, рођене Мирчетић, бивше наставнице бешчанске 

школе. Она је аутору ових редова поклонила две кутије разноврсне грађе - рукописа, докумената, 

фотографија, које ја прикупила приликом припреме партизанске монографије о Бешки, 

а која никада није завршена. Тај поклон се сада налази у просторијама ЗД „Стара Бешка” под 

именом „Фонд Милене Ђорђевић”. 

Школске књиге и записници школских одбора, који се налазе у Архиву „Срем“ у Сремској 

Митровици, представљају веома важну грађу. Међутим, нису сачуване све књиге и сви записници, 

недостају подаци за основну школу за прве послератне године, што је доста отежало 

да се у правом светлу сагледа целопкупан историјат бешчанске школе. У том архиву се налази 

и Фонд Месног народноослободилачког одбора Бешка који је донекле употпунио слику развоја 

места и школе одмах након рата. 

У архиви Основне школе „Браћа Груловић“ из Бешке налази се грађа новијег датума. 

Веома драгоцена књига је Матична књига службеника која је помогла да се тачније одреде 

датуми постављења учитеља и наставника. Коришћени су и Службенички листови за известан 

број просветних радника, Уписнице и Матичне књиге ученика за неколико школских година, 

Летопис школе вођен од 1965. године и још неколико докумената који се односе на планове 

градње нове школе. 

Међутим, коришћење само књига и списа из Завичајног друштва „Стара Бешка“, Архива 

„Срем“ и Основне школе „Браћа Груловић“ је било недовољно за писање једне озбиљније и 

квалитетније књиге. Како би се добили аутентични подаци из живота бешчанске школе за те 

године аутор ове монографије је морао да разговара са великим бројем бивших ученика. Међутим, 

појавио се проблем како та сећања и забележене приче пренети у основни текст, пошто 

7

се углавном радило о личним доживљајима и успоменама. На крају, дошло се до идеје да се 

те приче потпишу именом онога ко ју је испричао, и да се као додатак хронолошки поређају. 

На тај начин добиле су се аутентичне, мање или више занимљиве приче о школи, учитељима, 

наставницима. Описани су неки догађаји о којима треба да говоре само они који су их и доживели. 

Тиме се у књигу унео дух одређеног времена и добио сликовитији приказ историје 

бешчанске школе. 

Књига представља заједнички пројекат великог броја бивших бешчанских ученика који 

су са огромним ангажовањем помогли да се добију што квалитетнији подаци. Посебно се то 

односи на прикупљање старих школских фотографија и означавање ученика на њима. Скоро је 

немогуће пописати све сараднике и казиваче, а да се неко име случајно не заборави. Због тога 

се овим путем аутор захваљује свима њима, не наводећи појединачна имена, јер је свако учествовао 

у стварању ове књиге из својих личних, али и општих разлога. Ипак, двоје сарадника 

су била све време уз аутора и урадили велики посао на терену приликом прикупљања школских 

фотографија, пописивања ученика, утврђивања података о учитељима и наставницима и 

слично. То су бивши ученици бешчанске школе Јелка Глушица (рођена Кривошија) и Антоније 

Јовановић, те им се овим путем аутор још једном најсрдачније захваљује за сву несебичну помоћ 

коју су пружили у претходном периоду. 

Ова монографија о бешчанској школи је, у ствари, једна „породична“ књига, јер смо ми 

Бешчани одувек били и бићемо једна велика породица. 

8

КРАТКА ИСТОРИЈА БЕШКЕ 

ОД 1941. ДО 1965. ГОДИНЕ 

Краљевина Југославија је 25. марта 1941. године потписала пакт са силама Осовине, а 

два дана касније, војним пучем, извршен је државни удар. Свргнути су кнез Павле и трочлано 

намесништво, а постављен малолетни краљ Петар II Карађорђевић. Тако је држава отворено 

стала на страну Савезника, а ти потези југословенске владе испровоцирали су Хитлера који је 

наредио бомбардовање Београда и војну инвазију на Југославију. Бомбардовањем Београда 6. 

априла 1941. Југославија је без претходне објаве рата нападнута од стране нацистичке Немачке. 

Неколико стотина немачких авиона је учествовало у ваздушним нападима, док је Београд 

бранило неколико десетина авиона Југословенског ратног ваздухопловства. Војска Југославије 

је капитулирала 17. априла 1941. године. 

Током рата, у земљи је организован покрет отпора по вођством Јосипа Броза – друга 

Тита, чији су чланови били познати под именом партизани. Сваком годином рата партизански 

покрет је јачао и до краја рата био доминантан на територији Југославије. 

На Другом заседању Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије, одржаног 

29. новембра 1943. године, на челу са Јосипом Брозом Титом, укинута је монархија и проглашена 

република. 

До краја 1945. држава се звала Демократска Федеративна Југославија, која је и даље била 

уређена као монархија. Федеративна Народна Република Југославија проглашена је 29. новембра 

исте године као федерација, са 6 република и 2 покрајине. Иако је држава формално била 

демократска и федеративна, њом је управљала Комунистичка партија Југославије, у којој су 

важили централистички принципи руковођења и одлучивања. 

Сукоб између СССР и Југославије, односно Стаљина и Тита, кулминирао је средином 

1948. године када је донета Резолуција Информбиро-а у којој је југословенско руководство 

оштро нападнуто да се одрекло комунистичког (марксистичко-лењинистичког) друштвеног 

уређења државе. СССР је увео економске санкције Југославији, извршен је жестоки војни притисак 

на земљу кроз мобилизацију армија источноевропских земаља, са којима је Југославија 

прекинула дипломатске односе. Како би се супротставио присталицама Стаљина у земљи, 

Тито је похапсио велики број осумњичених, који су завршили у многим радним логорима, а 

највише на Голом отоку. 

У жељи да одбаци дотадашњи стаљинистички модел вођења привредног и друштвеног 

живота у држави, током 1950. године уведен је систем радничког самоуправљања, по коме су 

предузећима управљали радници, кроз новосоноване радничке савете. 

Наредних година је Комунистичка партија Југославије променила име у Савез комуниста 

Југославије (СКЈ). 

Нов Устав донет је 1963. године када је држава променила име у Социјалистичка Федеративна 

Република Југославија. 

* * * 

9

О томе да је започео рат Бешчани су могли да наслуте посматрајући небо изнад села у 

раним сатима недељног јутра 6. априла 1941. године. У ваздушном простору над Бешком дошло 

је до велике борбе између југословенских ловаца и немачких бомбардера. Један немачки 

бомбардер је оборен и пао недалеко од насеља, у потесу Аб. Мештани су из изгорелог авиона 

извукли угљенисан леш, а исправе погинулог пилота предали Црвеном крсту Нови Сад. Током 

те борбе у ваздуху, у правцу према Крчедину, пао је и један југословенски ловац. Пилот је био 

један млади Црногорац, Јован Капешић, родом из Подгорице, који је потом сахрањен на бешчанском 

гробљу. 1 

У раним јутарњим сатима 12. априла 1941. у Бешку је ушла немачка војска и од тог дана 

су власт у месту преузели локални Немци. За команданта места постављен је молер из Бешке 

Штефан Хофман, а за бележника Павле Цимерман. 2 

Одмах након капитулације и уласка немачке војске у Југославију, Сремом су управљали 

домаћи Немци и усташе. Источни део Срема је био под управом немачке Војне команде, а 

усташе су држале западни Срем. Граница која је делила источни и западни Срем пролазила је 

између атара Бешке и Инђије. Након 10. октобра 1941. године цео Срем, до Земуна, је ушао у 

састав тзв. Независне државе Хрватске. 3 

Крајем октобра 1942. у Бешки је основан први Месни народноослободилачки одбор 

(МНОО), који је припадао Среском народноослободилачком одбору Сремски Карловци. Ти 

одбори, као и остали на окупираној територији Југославије, радили су илегално. 4 Председник 

одбора био је Сава Јовановић, секретар Јова Маглов, а члан Цвеја Механџић. Задатак МНОО 

је био да „организовано окупља људе, обезбеди им уредно читање илегалне штампе, убира 

прилоге, организује курирску службу, координира рад са осталим антифашистичким организацијама, 

омладином и женама.“ 5 

Бешка је ослобођена 25. октобра 1944. године. У саставу првог послератног МНОО били 

су: Светозар-Цвеја Механџић, председник, Јова Маглов, секретар и чланови Павле Дороњски, 

Бранко Грковић, Теофан Мијатов, Мира Плавшић и Игњат Обрштаревић, који су преузели 

власт у месту. 

Бешка се у саставу Среског народноослободилачког одбора Сремски Карловци налазила 

све до 1946. години када се доноси Општи закон о народним одборима којим се укида тај срез, 

а поједине општине и насеља која су припадала њему подељена су између среза Стара Пазова 

и среза Нови Сад. Општина Бешка је укључена у Срески народни одбор Стара Пазова. Током 

1955. долази до нове територијалне реорганизације власти и у састав општине Бешка улазе 

насељена места Крчедин и Чортановци, а у оквиру Народног одбора среза Стара Пазова. Већ 

1957. извршена је нова политичка и административна реорганизација којом је укинута општина 

Марадик, па су у састав општине Бешка ушла још насељена места Марадик, Крушедол и 

Крушедол-прњавор, али сада у оквиру среза Нови Сад. 

Следећом реорганизацијом, 31. децембра 1959. године, долази до укидања општине Бешка, 

која је са својим насељеним местима припојена општини Сремски Карловци, срез Нови 

Сад. Већ 1962. укинута је општина Сремски Карловци, а насељена места Бешка, Чортановци, 

Марадик и Крчедин припојени општини Инђија, срез Сремска Митровица, док су Крушедол, 

Крушедол-прњавор и Велика Ремета ушли у састав општине Ириг, а Сремски Карловци припојени 

општини Нови Сад. 6 

1 ЗД „Стара Бешка“, Милена Ђорђевић, Хронолигија Бешке, рукопис, 54; Раде Глушица, Храбри пилот 

погођен изнад Бешке, Дневник, Нови Сад, недеља, 13. јул 1980. страна 4. 

2 ЗД „Стара Бешка“, Милена Ђорђевић, Хронолигија Бешке, рукопис, 57. 


4 Водич кроз архивске фондове Историјског архива Срем, прва свеска, Сремска Митровица 2003, 76. 


6 Водич кроз архивске фондове ИАС, прва свеска, Сремска Митровица 2003, 59, 60, 76. 

10

* * * 

Због почетка II светског рата није извршен планиран попис становништва 1941. године. 

Последњи попис је из 1931. године када је Бешка имала 3855 становника. 7 Нема података о етничкој 

структури становника Бешке за ту годину, мада се на основу претходних пописа и стања 

на терену зна да су у Бешки били доминантни Немци, који су чинили око 55% укупног становништва. 

Срба је била нешто мање од 40%, док је у мањем броју било Мађара, Хрвата, Словака. 

Током рата у Бешки није било великих миграција. Нешто веће насељавање новог становништва 

десило се крајем 1942. и почетком 1943. године, када се у Бешку доселило око 60 

хрватских породица, углавном из Херцеговине. 8 

Између осталих, то су биле породице: Зекић из Приморског Долца код Перковића, Рогуљ из Приморског 

Долца, Розић из Парсовића (Буковица), Думанчић из Османлија (Купрес) код Бугојна, Туралија из Купреса, Петровић 

из Буковице код Коњица, Рајић из Трешњевице, Бешић из Приморског Долца, Јурић из Буковице (Коњиц), 

Јурић из Острошца код Коњица, Јуркић из Вијаке код Високог, Мликота из Трусине, Шустић из Приморског 

Долца, Божић из Буковице, Ливаја из Добричевића (Коњиц), Мартиновић из Солакове Куле (Коњиц), Пиплица из 

места Кале код Коњица, Баришић из Подхума, Жуљ из Купреса, Жунић из Приморског Долца, Љубас из Рашког 

Поља код Дувна, Маслаћ из Рашког Поља, Мишић из Хоматлија код Коњица, Рењо из Солакове Куле, Мајић из 

Острошца, затим Модрић, Кнежевић, Мијатовић, Топић, Черкез, Илић, Јурчић, Крижић, Пјанић, Мимица, Крајновић, 

Пештић. 

У мају 1944. године, након продора партизанских јединица у Славонији, у Бешку долазе 

избегличке немачке породице из Дарковца (околина Славонске Пожеге). Нема података о томе 

колико се немачких породица доселило и колико су се задржали у месту. Претпоставља се да 

су неке породице остале у селу. 

Пред крај рата, у септембру 1944. године, долази до организованог, масовног исељавања 

немачког становништва из Бешке. Остао је само један мањи број немачких породица. 

Одмах након ослобођења Бешке долази до првог таласа организованих колонизација које 

су се односиле на насељавање бораца и борачких породица. Те породице су се углавном усељавале 

у напуштене немачке куће. Среска комисија за смештај погорелаца (становника фрушкогорских 

насеља попаљених од немачке војске), која је основана при Среском народноослободилачком 

одбору Сремски Карловци, средином новембра 1944. доставила је МНОО Бешка 

допис у вези плана Обласног одбора за насељавање, у којем је наведено да се могу насељавати 

погорелци из Иришког среза, и то из насеља Гргетег, Бешеново, Крушедолски Прњавор, Ремета, 

Павловци, Ривица, Лединци и Раковац, у насељена места Бешка, Крчедин и Нови Сланкамен. 

Уколико не би било довољно празних кућа дозвољено је да се населе и у Инђију. Пошто 

је планирано да се усели 120 породица из Иришког среза, МНОО Бешка је добио задатак да 

обезбеди 20 запрежних кола за потребе пресељења. По плану насељавања предвиђено је да 

се оно врши по броју чланова породице, да породице добију потребну постељину, кухињско 

посуђе и све оне неопходне ствари које се затекну у кућама, а то се све морало пописати у два 

примерка, а један примерак доставити Комисији за смештај погорелаца. На крају је наведено 

да се „првенствено имају уселити породице чији се синови налазе као борци у Н.О.В, те партизанским 

одредима Југославије те породице истакнутих радника и сарадника Народно Ослободилачког 

Покрета“. 9 

7 Попис становништва, домаћинстава и станова у 2002. Становништво. Упоредни преглед броја становника 

1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991. и 2002. Подаци по насељима. Књига 9. Београд, мај 2004, 37. 

8 Архив Војводине, Нови Сад, Ф. 185.400 – Подаци за породице аутоколониста; Историјски архив Срем 

(ИАС), Основна школа „Браћа Груловић“ Бешка, Непотпуна гимназија Бешка, Главна уписница за шк. год. 

1946/47. и 1947/48. 

9 ИАС, Фонд Народноослободилачки одбор Бешка, кутија 1, 1945. година. 

11

У Бешки је била формирана Месна комисија за насељавање бораца. Она је вршила попис 

свих фамилија које су се досељавале, бележила име главе породице, из ког места и среза су 

дошли, који орган их је упутио, колико је дошло чланова поједине породице, да ли је породица 

предала молбу за насељавање у Бешки. На крају је пописана улица и број куће где су настањени. 

Дешавало се да су неке породице, иако су добиле колонизацију, одустале од насељавања у 

Бешки. Један број породица погорелаца вратио се у своје село, где су саградили куће и наставили 

да живе у старом завичају. Неке породице су одустале од колонизације из других разлога 

– неодговарајућа клима, несналажење у новој средини, културолошке разлике и слично. 

Од краја 1944. до краја 1945. године у Бешки је 196 породица добило колонизацију по 

основу насељавања бораца. Од тога је један број одустао, неке породице нису имале право на 

колонизацију, за неке је утврђено да су досељене неколико године пре рата па не могу добити 

колонизацију. 

Највише досељених је из Лединаца – 40 породица, из Гргетега 39 породица, из Велике 

Ремете 22 породице, из Крушедола и Нерадина по 9 породица. Досељено је неколико породица 

и из околних места (Крушедолски Прњавор, Нови Карловци, Чортановци, Ириг, Врдник, 

Јазак, Стара Пазова, Пећинци Белегиш, Попинци, Ердевик, Угриновци, Петровчић, Земун). Из 

Београда је досељено 6 породица, из Бачке 3 породице, као и мањи број породица из Србије, 

Босне и Херцеговине, Црне Горе, Хрватске. 10 

Лединци: 

Станковић (Милан) Драга, рођена Батајић, укупно досељено 3 члана породице; Маревић (Ђурађ) Душан, 

3; Кричковић (Миле) Ђура, 7; Дешановић (Илија) Илија, 5; Петрић (Стеван) Ђока, 7; Мијин (Ђока) Сава, 5; Киселица 

Вукица, 4; Лукић (Мита) Никола, 6; Станковић (Јован) Лазар, 2; Арсенијевић (Стеван) Милисав, 7; Алимпијевић 

(Митар) Павле, 4; Пантелић (Паја) Стеван, 3; Велимировић (Лазар) Сава, 7; Пантелић (Илија) Милена, 

рођена Сибинкић, 4; Манџић (Михаило) Стојан, 3; Радовановић (Милисав) Софија, 1; Радовановић (Лаза) Мара, 

5; Арсенијевић (Илија) Мила, 4; Пантелић (Јосим) Божидар, 5; Милошевић (Павле) Босиљка, рођена Јевремовић, 

1; Петровић (Никола) уд. Јелена, рођена Јевремовић, 1; Добродолац (Марко) Тодор, 2; Танасијевић (Милан) Мара, 

рођена Тителац, 5; Вујковић (Милош) Ђура, 4; Стојановић (Милан) Љубица, рођена Маревић, 4; Вуцелић (Петар) 

Марија, рођена Вуцелић, 4; Кричковић (Миле) Петар, 6; Блажић (Миливоје) Јованка, рођена Петрић, 1; Јовановић 

(Стеван) Милосав, 3; Ристић (Миша) Ружа, рођена Релић, 1; Латиновић (Тодор) Илинка, рођена Керкез, 3; Војновић 

(Сима) Илија, 5; Чавић (Стојан) Зора, рођена Стојчевић, 5; Милошевић (Никола) Сока, рођена Јовановић, 2; 

Ристић (Срета) Бранко, 3; Станковић (Петар) Милена, рођена Ђурђевић, 3; Ненадовић Јаша, 2; Грбић (Љубомир) 

Цвета, рођена Сурла, 6; Станковић Иса, 5; Станковић (Милан) Душан, 4. 

Гргетег: 

Стојановић (Ђорђе) Паја, 5; Павловић (Димитрије) Илија, 6; Станимировић (Ђура) Петар, 6; Рафајловић 

(Никола) Зора, 4; Пушић (Сима) Зора, 5; Милутиновић (Михајло) Светислав, 2; Лончаревић (Миле) Тодор, 5, Станимировић 

(Сава) Лазар, 2, Јаношевић (Јован) Душан, 4; Милутиновић (Михајло) Сава, 3; Јаношевић (Душан) уд. 

Мара, 2; Радовановић (Кузман) Ћира, 5; Дивјаковић (Стеван) Лука, 6; Павловић (Бошко) уд. Љубица, 5; Павловић 

(Светозар) Стеван, 2; Павловић (Јоца) Живан, 2; Павловић (Пера) Срета, 7; Арсенић (Миливоје) уд. Катица, 1; 

Јаношевић (Сава) уд. Катица, 3; Лазаревић (Сава) уд. Олга, 4; Пушић (Бранко) Драга, 4; Станимировић (Јоца) уд. 

Велинка, 4; Милутиновић (Ђока) Вељко, 3; Павловић (Божа) уд. Ковинка, 9; Никић (Милан) Петар, 4; Лазаревић 

(Милан) Стеван, 2; Павловић (Жика) Славко, 4; Стефановић (Добривоје) Софија, 3; Никић (Душан) Милан, 4; 

Стојановић (Ђока) Сава, 3; Павловић (Јован) Крста, 2; Јаношевић (Милутин) Рајко, 5; Пушић (Ђока) уд. Мила, 5; 

Бекут (Никола) Стојан, 4; Павловић (?) Иванка, рођена Јанковић, 3; Веселиновић (Панта) Стеван, 4; Миловановић 

(Живојин) Анка, рођена Милутиновић, 3; Стојановић (Ђока) уд. Перса, 3; Пушић Деса, -. 

Велика Ремета: 

Момировић (Стеван) уд. Злата, 5; Радосављевић (Пера) Милан, 6; Бојчић (Никола) уд. Ангелина, 7; Радосављевић 

(Милан) Сава, 2; Момировић (Пера) Драган, 4; Момировић (Младен) Лазар, 3; Мирјанић Ангелина, 4; 

Јанковић (Ћира) Митар, 2; Јанковић (Ћира) Ђура, 2; Војновић (Лика) Бојана, рођена Јованић, 4; Милутиновић 

(Тодор) Драгољуб, 2; Брзуља (Мишика) Емилија, 4; Радосављевић (Стеван) Миша, 2; Војновић (Рада) уд. Марија, 

рођена Коларевић, 5; Кузмановић (Јоца) Милица, рођена Васић, 5; Кузмановић (Милан) Тома, 4; Радосављевић 

(Ђока) уд. Јулка, рођена Михајловић, 3; Радосављевић (Аца) уд. Ружица, рођена Михајловић, 9; Милутиновић 

(Петар) Савета, 1; Милутиновић (Гавра) уд. Лепосава, 4; Јанковић (Ћира) Митар, 2; Михајловић (Александар) 

Богољуб, 3. 

10 Архив Војводине, Ф. 184 – Главна комисија за насељвање бораца у Војводини. 

12

Крушедол: 

Јовић (Василије) Милош, 9; Савић (Лазар) Панта, 6; Ћирић (Никола) Славко, 6; Косанић (Паја) Никола, 3; 

Косанић (Светислав) Лазар, 6; Косанић (Светислав) Ђока, 5; Раданов (Милош) Урош, 7; Јаблановић (Милорад) уд. 

Теодора, рођена Глигоријевић, 6; Косанић (Светислав) Стојан, 4; 

Нерадин: 

Личинић (Кузман) уд. Јулка, рођена Никетић, 4; Марковић (Бранислав) уд. Ковинка, рођена Мајсторовић, 

3; Тадић (Душан) уд. Марица, рођена Марковић, 4; Тадић (Милан) Зора, рођена Јовановић, 4; Винокић (Јоца) уд. 

Јулка, 5; Јанковић (Ђока) уд. Катица, 5; Стајчевић (Никола) уд. Јелена, рођена Радојевић, 4; Јосимовић (Лаза) уд. 

Милица, рођена Видаковић, 4; Каћурик (Јова) уд. Ђурђинка, 3; 

Крушедолски Прњавор: Хрњачки (Глиша) уд. Вида, рођена Никетић, 4; Чортановци: Јовановић (Михајло) 

Тодор, 4; Склабински (Ђура) Јован, 4; Дринић (Ђура) Миле, 2; Нови Карловци (Сасе): Марковић (Јован) 

Срета, 4; Лазаревић (Тихомир) Драгутин, 6; Киждобрански (Васа) Ђорђе, 4; Ириг: Костић (Никола) уд. Миланка, 

1; Врдник: Бугарски (Глиша) уд. Вида, 1; Јазак: Јовановић (Душан) уд. Ружица, 5; Пећинци: Видаковић Сава, 3; Белегиш: 

Јазић (Кузман) Митар, 6; Стара Пазова: Јовановић (Јошка) Косана, 5; Попинци: Јовановић (Фрања) Стеван, 

6; Ердевик: Грубешић (Јаков) уд. Стојка, рођена Бегић, 1; Угриновци: Петровић (Димитрије) Миленко, 3; Петровчић: 

Бабик (Шандор) уд. Аница, 4; Земун: Сариђански (Љубомир) Славко, 5; Београд: Обрадовић (Владимир) 

Јован, 1; Гајић (Вуле) Живадин, 4; Петровић (Радивоје) Владислав, 2; Радошевић (Петар) Мирко, 6; Недић (Ранко) 

Митар, 3; Докић (Светислав) Сима, 2; Доњи Ковиљ: Бугарски (Лука) уд. Олга, рођена Шведић, 3; Горњи Ковиљ: 

Косанић (Лазар) Мара, 2; Сомбор: Модрић (Јаков) Љубица, 5; Босанска Градишка: Маковски (Виктор) Андрија, 3; 

Ваљево: Глишић (Живорад) Светислав, 3; Рачић (Бихаћ): Кењало (Миле) Петар, 6; Стара Кршља (Слуњ): Радаковић 

(Илија) Драган, 8; Радаковић (Дмитар) Никола, 5; Добре Воде (Пуста Река): Лучић (Шћепан) Симо, 6; Пуста 

Река: Радмиловић (Сава) Михајло, 6; Дреноштица (Никшић): Бацковић (Богдан) Гојко, 7; Бротња (Србица): Шкулетић 

(Бошко) Никола, 3; Шаш (Суња, Костајница): Јаковљевић (Миле) Драган, 5; Рипањ: Личина (Милош) Саво, 

4; Фундина (Подгорица): Главатовић (Миљан) Душан, 4; Главатовић (Сава) Перо, 2; Главатовић (Сава) Милош, 2; 

Главатовић (Сава) Марко, 6; Главатовић (Сава) Радован, 6; Бушћак (Коњиц): Мајић (Иво) Иво, 2; Мајић (Петар) 

Јосип, 2; Савинац (Пуста Река): Лондровић (Ђура) Ђорђе, 7; Годачица (Жича): Николић (Тома) Јанко, 2; Лесковац: 

Микић (Рашко) Бранко, 4; Милић (Нова) Стеван, 6; Петловача (Мачва): Тадић (Душан) Драгомир, 5; Буковица 

(Коњиц): Марковић (Марко) Винко, 1; Марковић (Перо) уд. Ивка, рођена Рако, 2; Турјак (Босанска Градишка): 

Станишљевић (Пантелија) уд. Милена, рођена Дакић, 5; Љесовина (Коњиц): Мишкић (Иво) Анте, 1; Реткоцер 

(Медвеђа): Бацковић (Ристо) Васо, 9; Трешњевица (Коњиц): Рајић (Никола) Шимун, 13; Бајинци (Србац): Ждрал 

(Вид) Миле, 6; Вођеница (Босански Петровац): Кричковић (Миле) Раде, 4; 

Према званичном државном попису из 1948. године у Бешки је живело 3648 становника 

у 929 домаћинстава. Међутим, свештеник Јован Живановић у рукописној књизи Домовни 

протокол забележио је следеће: „Године 1948. обављен је попис становништва. У Бешки је 

било домова 937 са свега становника 3.718 од тога Срба 2.561. - мушких 1.183., женских 1.378. 

Остало су Мађари 261, Хрвати 554, Словаци 67, Муслимани 12, Словенци 13. Српских домова 

593. Бешка 10 VI.1948. Прота Јован Живановић.“ У том запису свештеника Живановића нису 

забележени Немци, мада се са сигурношћу зна да их је тада било у Бешки. 

МНОО Бешка је 30. октобра 1946. доставио списак колониста без одлуке о колонизацији 

Главној комисији за насељавање бораца Нови Сад. Ти колонисти су насељени у Бешки, али 

нису имали потребну документацију, односно одлуку о колонизацији. Радило се о 24 породице, 

углавном из Лике и са Кордуна. 11 

То су биле следеће породице и њихове старешине: Лончар (Мана) Дане, рођен 1923, из Ондића, Удбина, са 

6 чланова „кућне заједнице“, Лончар (Стеве) Петар, 1893, Ондић, Удбина, 7 чланова, Узелац (Мила) Никола, 1920, 

Ондић, Удбина, 9 чланова, Кеча (Станка) Јован, 1909, Понор, Кореница, 6 чланова, Влаисављевић (Миле) Јанко, 

1916, Рудо Поље, Оточац, 13 чланова, Паскаш (Гаје) Саво, 1920, Кула, Госпић, 6 чланова, Милошевић (Боже) Никола, 

1909, Висућ, Удбина, 7 чланова, Бањац (Николе) Ђура, 1913, Добро Село (Доњи Лапац), 5 чланова, Кнежевић 

(Марка) Илија, 1900, Водотеч, Бриње, 5 чланова, Радаковић (Дане) Илија, 1891, Јошан, Удбина, Милошевић 

(Исе) Данило, 1870, Висућ Удбина, 11 чланова, Батинић (Аврама) Исо, 1892, Добрица, Бриње, 7 чланова, Срдић 

(Мате) Стана, 1922, Шљивовац, Вргин Мост, 5 чланова, Чича (Николе) Миле, 1914, Перна, Вргин Мост, 3 члана, 

Чича (Симе) Стојан, 1905, Перна, Вргин Мост, 6 чланова, Војиновић (Петра) Стево, 1894, Црни Поток, Вргин 

Мост, 6 чланова, Соколовић (Матије) Стеван, 1921, Катиновац, Вргин Мост, 4 члана, Мамузић (Миле) Матија, 

1921, Катиновац, Вргин Мост, 4 члана, Ралић (Јована) Миле, 1911, Блатуша, Вргин Мост, 4 члана, Кукуљ (Милоша) 

Милан, 1922, Блатуша, Вргин Мост, 8 чланова, Рајиновић (Петра) Никола, 1909, Српске Моравице, Врбовско, 

11 ИАС, Фонд Народноослободилачки одбор Бешка, кутија 60, 1945-54. година. 

13

3 члана, Губић (Пана) Василије, 1876, Блатуша, Вргин Мост, 7 чланова, Милић (Стојана) Паво, 1894, Блатуша, 

Вргин Мост, 7 чланова, Орешчанин (Милана) Перна, 1894, Мајске Пољане, Вргин Мост, 8 чланова, Шапић (Никола) 

Симо, 1911, Маличка, Вргин Мост, 7 чланова. 

Већи талас послератног насељавања новог становништва у Бешку долази из Херцеговине, 

када су дошле углавном породице хрватске националности. То досељавање је било врло 

интензивно до 1952, а након те године је мало успорено, да би се опет повећало у периоду од 

1956. до 1962. године. Досељавале су се многочлане породице из околине Коњица, Острошца, 

Мостара, које су биле слабијег имовног стања, па су се њихови чланови запошљавали као надничари 

или као грађевински и железнички радници. 12 

Наредних година у Бешку се насељава један већи број породица из Србије, углавном из 

јужних крајева – околина Лесковца, Власотинаца, Беле Паланке, Пирота, али и из околине Крушевца, 

Бруса и других места 

. То су углавном биле економске миграције, јер су се ти становници већином запошљавали 

на железници, а мањим делом су се бавили пољопривредом. 13 

Почетком шездесетих година XX века у Бешку се насељавају, већином неорганизовано и 

„стихијски“, породице из источне Босне, из околине Шековића и Калесије, 14 а мањим бројем и 

из Босанске крајине. 

Према званичним пописима становништва у Бешки је 1953. године живело 3976 становника 

у 1062 домаћинства, а 1961. већ је било 5378 Бешчана у 1482 домаћинства. 

12 Dragica Marković, Migracije stanovništva Beške (diplomski rad), Novi Sad 1980, 14. 

13 Исто, 14. 

14 Dr Rade Davidović, Opština Inđija (geografska monografija), Novi Sad 1988, 196. 

14

ШКОЛА У РАТНИМ ГОДИНАМА (1941-1944) 

Већ у јуну 1941. године у Независној држави Хрватској основано је Министарство наставе 

са седиштем у Загребу. Почетком октобра 1942. ово Министарство је преименовано у 

Министарство народне просвјете, у оквиру којег се формирају главна равнатељства за наставу, 

за опште народно просвећивање и за пропаганду. 

Школа у Бешки је била под управом Министарства народне просвјете Главног равнатељства 

за наставу и звала се „Државна мјешовита пучка школа“. 

Школска година, која је почела 1940. године, настављена је након смиривања ситуације 

у Бешки. Многи учитељи Срби су мобилисани, неки отерани у заробљеништво, тако да су у 

месту остале углавном учитељице које су између себе поделиле одељења која нису била попуњена 

предавачима. Тако је, на пример, Јелена Обрадовић преузела I разред, који је почетком 

школске године држао учитељ Милисав Лазић. 

Одмах након уласка немачке војске у Бешку и преузимања локалне власти од стране Немаца 

из места, школа је подељена на немачку и српску (или како су је Немци звали „хрватску“ 

јер се налазила у оквиру НДХ). За управитеља немачке школе именован је Петер Ланг, а предложено 

је да управитељ српске школе буде Велислав Старчевић, који се вратио у Бешку одмах 

након капитулације Југославије. Међутим, Старчевић је одустао од тог именовања, тако да је 

до краја школске 1940/41. године управитељ и у српској школи био Петер Ланг. 

У немачкој школи, на почетку 1941/42. године, учитељи су Петер Ланг, Хајнрих Бехер и 

Фридрих Кибаух, а убрзо и Бешчани Ото Фелер, Адам Евингер и матурант Ото Евингер, као 

и новопазовачки учитељ Мајер. Учитељица Јозефина Плехел долази у Бешку 19. децембра 

1941. на предлог Управе народне групе за обнову као помоћна учитељица, Елвире Клумпнер 

4. фебруара 1942, а недуго затим Елзе Хауф. Укупно је било 7 одељења, која су била попуњена 

са учитељима. Немачку школу је тада похађало око 450 ученика. Предавање је било само на 

немачком језику. 15 

Немачка деца су ишла у две школске зграде које су биле на „Егзерцир плацу“, бројеви 

69 и 71. У згради број 69 некада је било седиште политичке општине. Крајем XIX века, када је 

направљена нова општинска зграда у центру Бешке, она је уступљена бешчанској школи. У њој 

је била једна лепа, пространа учионица, канцеларија управитеља школе (Петера Ланга), библиотека, 

кабинет за школска учила и остава у којој су се држала средства за одржавање хигијене. 

У згради број 71 налазио се стан учитељице Олге Ритберг и две простране учионице. Од 1942. 

у ту зграду се уселио Петер Ланг. 16 

Формирањем немачке школе у Бешки основан је и нов школски одбор именован од стране 

председника (начелника) места. Од 1941. нови чланови школског одбора у Бешки били су 

начелник Штефан Хофман, доктор Ханс Ренер, бравар Јохан Хајб, Карл Петер старији и управитељ 

школе Петер Ланг. Школски одбор је предлагао школски буџет Општини, која је у принципу 

увек испоштовала предложене приходе и расходе, с обзиром да су у школском одбору се- 

15 Peter Lang, Beschka – Heimatbuch, Erzhausen 1971, 57. 

16 Исто, 58, 59. 

15

дели најутицајнији мештани. Од 1942. године држава је преузела финансирање свих издатака 

за школе. 17 

Школа у Бешки је била опремљена неопходним наставним училима. Поседовала је разне 

географске карте, прибор за геометрију, апарате за физику и хемију. По сећањима учитеља 

Ланга, тако богатом опремом нису биле снабдевене ни школе у Немачкој. Једино, како је приметио, 

„зидне табле су требало бити мало веће“. 18 

У јануару 1942. године, уз велико залагање управитеља Петера Ланга, школа је набавила 

Сименсов филмски пројектор (са узаним филмом), а потом је набављена и писаћа машина за 

канцеларију управитеља школе. 19 

Током летњег распуста 1942. године учитељи Ото Фелер и Адам Евингер су мобилисани 

и послати у СС-јединицу, а учитељ Мајер је премештен у другу школу. Истовремено, Фридрих 

Кибаух је постављен за службеника у новоформираном Секретаријату за немачко школство 

у Осијеку. Како би се решио проблем мањка броја наставног кадра, за учитеља у бешчанској 

школи именован је евангелистички свештеник Филип Белман. У то време у бешчанску школу 

на службу долазе учитељица из Инђије Ани Пфефер и Бешчанин Карл Хен. 20 

Наредних година многи Немци из Бешке су се одселили са својом породицом и отишли 

у Немачку на рад, тако да се број школске деце смањио на 350. Међутим, у мају 1944. године, 

партизанске јединице су напале Славонију, па у Бешку долазе избегличке немачке породице 

из Дарковца (околина Славонске Пожеге). Тиме је број ученика опет износио око 450. Током 

летњег распуста 1944. године за децу избеглица организована је посебна настава. 21 

За ученике српске националности редован рад у школи је настављен већ 1941/42. школске 

године. У тој школи је радило 5 учитељица. Те прве ратне школске године било је два одељења 

I разреда у којима су предавале учитељице Загорка Обрадовић и Вера Лепшановић. Јелена 

Обрадовић је била учитељица у II разреду, а у III разреду је предавала Катица Стојадиновић. 

Решењем Министарства наставе у Загребу од 11. октобра 1941. за бешчанског учитеља и управитеља 

српске школе именован је Иво Севердија, који је почео са радом 29. октобра 1941. године 

и он је преузео IV разред. 22 У тој школској години било је и два разреда опетовнице. Олга 

Ритберг је држала I разред, а Вера Лепшановић II разред опетовнице. 23 Иако су сва дорасла 

деца редовно уписана, похађање школе је било врло нередовно, посебно код опетовњака који 

су завршили у школској 1940/41. години четворогодишње школовање. У II разреду опетовнице 

Вере Лепшановић уписано је 39 ученика, 23 их је завршило школовање, док 16 ученика нису 

дошли ни на један час. 24 

На почетку школске 1942/43. године немачка политичка власт у месту, у сарадњи са 

школским органима, донела је одлуку да се споје немачка и српска школа у заједничку, а предавања 

да буду на немачком језику. Српско становништво се противило да се школа у Бешки 

организује на овакав начин, па су се договорили да осујете ту намеру Немаца. Наређење немачке 

власти је било да сва деца која треба да крену у I разред морају са родитељима да дођу 

у порту православне цркве и да се пријаве за упис. То су била деца рођена 1935. године. Међутим, 

Бешчани су на тај упис послали и децу рођену 1936. па је у порти била велика гужва од 

многобројне деце и њихових родитеља. Увидевши да неће моћи организовати на овакав начин 

почетак школске године због великог броја деце која треба да почну похађање школе, школски 

17 Исто, 62. 

18 Исто, 61. 

19 Исто, 61. 

20 Исто, 57. 

21 Исто, 57. 

22 Основна школа „Браћа Груловић“ Бешка, Spomenica opće pučke učione u Beški, 17. 

23 ИАС, ОШ, Glavni imenik Državne mješovite pučke škole u Beški. 

24 Исто. 

16

органи су на крају одлучили да немачка и српска школа буду раздвојене. У I разред су, након 

свега, ипак кренула само деца рођена 1935. године. 25 

Те школске године Иво Севердија је преузео I разред, Вера Лепшановић и Загорка Обрадовић 

су наставиле рад у школи са својим ученицима у II разреду, Јелена Обрадовић у III 

разреду, а Катица Стојадиновић у IV разреду. Олга Ритберг је држала I и II разред опетовнице. 26 

Школске 1943/44. учитељи су углавном задржали своје ученике. Олга Ритберг је држала I 

разред, Вера Лепшановић II разред, Загорка Обрадовић III разред, Јелена Обрадовић IV разред, 

Катица Стојадиновић I и II разред опетовнице. 27 

Решењем Министарство народне 

просвјете учитељица школе у Бешки Катица 

Стојадиновић је 1. октобра 1943. 

године прешла са деветог чиновничког 

разреда I степена и платом од 5.200 куна 

у II степен деветог чиновничког разреда и 

повећањем плате на 5.650 куна месечно. 28 

Наредбом министра народне просвјете 

од 6. октобра 1944. број 57.349/1944 

учитељица Олга фон Ритберг, чиновник 

VII чиновничког разреда, I степена, пензионисана 

је са правом добијања пензије. 29 

*** 

Бешчански учитељи, као и многи 

учитељи по целом Срему, тешко су страдали 

током рата. У школској 1940/41. години 

у бешчанској школи радили су директор 

и учитељ Велислав Старчевић, 

учитељи Бранко Стојадиновић, Милисав 

Лазић, Ђорђе Арацкић, Драгослав Мићовић, 

Петер Ланг, Хајнрих Бехер, Фридрих 

Кибаух, учитељице Олга Ритберг, Јелена 

Обрадовић, Загорка Обрадовић, Катица 

Стојадиновић и Марија Стојковић. 

Милица Бајић, удата Јакшић (1937), Бешка 

Кренула сам у школу са 6 година код учитељице 

Олге Ритберг. Дуго нисам знала како јој је право 

име. Сви смо је звали Риберка. И мама и тата и сви 

моји школски другари. Мама је желела да кренем 

раније у школу, а тата се љутио на маму због тога. 

Говорио је да сам још мала, да није време да тако 

малена девојчица иде у школу. И поред свега, ја 

сам школске 1943/44. пошла у I разред код моје Риберке. 

И прво што сам научила код ње било је како 

да поздрављам старије. Када сам се кући враћала из 

школе ја сам тату поздрављала са: „Љубим руке, господине“. 

Тата је био пресретан због тога. Било му 

је драго што се тако лепо опходим према старијим 

и његовом задовољству није било краја. Тада му је 

било драго што сам кренула у школу. И данас, када 

се сетим свега тога, неизмерно сам срећна што сам 

доживела да ме тата из школе дочека пољупцем и 

топлим речима, јер је 2. октобра 1943. обешен од 

стране немачке војске, као један од таоца у одмазди 

због минирања пруге између Бешке и Чортановаца. 

Током школске године Милисав Лазић одлази у Сарајево, где је почео да похађа Школу 

за резервне официре, Велислав Старчевић је мобилисан 31. марта 1941, а убрзо и Фридрих 

Кибаух. У тим околностима, учитељица Олга Ритберг преузима дужност управитеља школе 1. 

априла 1941. године. Почетком рата у Бешку се враћа брачни пар Бранко и Софија Бута. 

Међу првим ухапшеним учитељима је Бранко Стојадиновић који је био у заробљеништву 

од 6. јуна 1941. до 28. августа 1945. године. 30 

Под сумњом да се у бунару учитеља Велислава Старчевића налази скривено оружје, председник 

општине Хофман је у августу 1941. наредио да бешчански ватрогасци испумпају тај 

бунар. Иако у бунару ништа није пронађено, Велислав Старчевић је уз пратњу немачке страже 

25 Изјава Славка Драговића из Новог Сада (21. фебруар 2016). 

26 ИАС, ОШ, Glavni imenik Državne mješovite pučke škole u Beški. 

27 Исто. 

28 Приватна збирка Бранке Јеременко и Мирјане Томашевић, унука Бранка и Катице Стојадиновић. 

29 Službeni glasnik, Ministarstvo narodne prosvjete, Tom 4, Zagreb 1944, 997. 

30 ЗД „Стара Бешка“, Непотпуна гимназија Бешка, бр. 5, 8. I 1950. 

17

спроведен у општину где су га саслушавали председник општине Хофман, бележник Павле 

Цимерман и руководилац бешчанског Културбунда др Ханс Ренер. Како нису могли ништа 

да му ставе на терет, јер није пронађен ниједан доказ о скривању оружја, након испитивања, 

Старчевић је пуштен кући. 31 

Крајем августа и почетком септембра 1942. извршена је велика офанзива немачке војске 

у Фрушкој Гори јер је у извештају Министарства државног домобранства забележено да се на 

„Фрушкој Гори налази око 2000 наоружаних и још око 1000 ненаоружаних партизана. Осим 

пушака имају и два бацача мина, а оскудевају у стреливу.“ Предложено је да се у најкраћем 

временском року „предузме подхват с довољно сила за темељито чишћење Фрушке Горе.“ Током 

ове војне акције страдао је велики број цивилног становништва Срема. Само у периоду од 

3. до 5. септембра 1942. убијено је око 1000 талаца. Ова акција је настављена у источном Срему 

8. септембра и то у Бешки, Крчедину, Инђији и Карловцима. Страдање православног живља у 

Скица Бешке са поделом на реоне за заштиту од ваздушног напада 

Инђији је спречено посредовањем немачких становника тог места. Међутим, тако нешто се 

није десило у Бешки. У општини је састављен списак оних Бешчана које треба ухапсити. Тада 

су ухапшени учитељи Велислав Старчевић и Бранко Бута, као и Бешчани др Стеван Лочки, 

Јаков Марчетић, Васа Грковић, Војислав Грковић, Мирко Поповић, Здравко Груловић, Антоније 

Лежимирац, Панта Механџић, Сава Тунић, Стеван Старчевић, Бошко Старчевић, Лазар 

Зоркић, Светозар Језеркић, Коста Сокић, Стеван Сокић и Цветко Јовановић. Након рата, како 

би се утврдили злочини извршени над цивилним становништвом, формирана је Анкентна комисија 

која је сакупљала податке и након саслушавања сведока, састављала записнике. Један 

записник се односио и на изјаву групе Бешчана о њиховом страдању након овог хапшења. Како 

би ти догађаји били пренети што аутентичније дају се делови тог записника: „...У томе затвору 

налазили су се након хапшења 16 Срба мештана, који су после неколико сати проведени у ау- 


18

тобусе везаних руку са захрђалом жицом, тако јако, да су им руке набрекле па им је крв цурила. 

У те аутобусе били су смештени и Срби из Крчедина и из других оближњих села, па су сви 

заједно били спроведени под јаком усташком пратњом... Овако измрцварене сместили су их 

ови џелати у аутобусе и то везаних руку жицом одвели их на станицу и вагонирали у свињске 

вагоне... При доласку у Срем. Митровицу били су смештени у аутобусе и спроведени у Митровачку 

казниону. При самом улазу опазили су како је двориште казнионе једном жицом подељено 

на два дела. Прво двориште било је одређено за оне који су те вечери имали бити стрељани, 

јер су се сва стрељања вршила тачно у 9 сати увече. Пошто смо ми били новајлије а на самоме 

улазу у казниону добијали смо батине тољагама и смештени у то друго двориште. Те исте ноћи 

тачно у 9 сати поубијани су сви они који су били у тзв. I дворишту, па смо били свесни да ће та 

иста судбина сутра дан задесити и нас. Из тога другог дворишта ми смо били спроведени сутра 

дан у I двориште и смештени у собе политичких криваца на I спрату. При улазу у те собе а у 

самом ходнику биле су постројене 3 дактилографкиње, које се нам узимале персоналне податке, 

а затим смо долазили у собе. По уласку у собу ми смо били свесни да је наша судбина запечаћена. 

Пре уласку у собу а у самом ходнику видели смо како џелати секу кратке жице којима 

су доцније своје жртве везали и ликвидирали. Како се приближавало 9 сати очекивали смо 

долазак усташа и нашу прозивку 10 по 10 за стрељање, међутим одбило је и 9 сати па и пола 

10 али се нико није појављивао, тек око три четврт до 10 сати, дошао је у нашу собу кључар 

затвора именом Салај, који нам је саопштио за нас неочекивану радосану вест, да онај који не 

може издржати загушљивост у овој соби нека слободно сиђе у двориште и нека тамо преноћи... 

Сутра дан састали смо се сви у дворишту где је била прозивка, а након тога још извесног мувања 

у казниони били смо аутобусима превезени на железничку станицу, укрцани у свињске 

вагоне и спорведени за ЈАСЕНОВАЦ... Пошто смо били смештени у свињске вагоне како смо 

напред навели били смо под јаком стражом проведени у правцу Загреба, а прва станица на којој 

смо стали била је Окучани. За време од 36 сати путовања колико је трајао пут до Окучана, ми 

уопште нисмо добили кап воде за пиће већ су ови бедници морали пити своју мокраћу. Успут 

од силне жеге и глади многи су покушали извршити самоубиство јер су сматрали да је овај 

начин ипак блажи него мрцварење, које би ипак коначно довело истом циљу тј. смрти. Од силне 

душевне депресије овд. учитељ Бранко Бута иначе здрав и млад човек, добио је потрес живаца 

од чега се једва доцније излечио... По нашем доласку у Јасеновац били смо смештени у 

један отворени простор ограђен жицом где смо остали три дана и три ноћи без хране и пића. 

Међу нама били су и ухапшени из Крчедина и осталих оближњих села као и заточеници из 

Шидског среза, који су сви сем нас из среза Срем. Карловаца били ошишани, обријани и спроведени 

у сам логор, те одмах додељени на разне послове. Један заточеник из логора а који је 

иначе радио у канцеларији именом Дракулић, дошао је међу нас с налогом да нас попише. Он 

нам је поверљиво саопштио радосну вест да смо ми први који смо имали ту срећу да први идемо 

из логора кући. Тај заточеник нам је саопштио да је чуо телефонски разговор између команданта 

логора Лубурића и жупана Велике Жупе Вуке Др. Elickera, који је инсистирао на томе да 

се ми сви пустимо својим кућама. Колико смо доцније чули Велики Жупан Elicker је ову интервенцију 

предузео на молбу његова школског друга апотекара из Бешке Heinriha Brükera... После 

овога добили смо први пута храну и поступак је према нама био нешто блажи. Смештени 

смо опет били у свињске вагоне и до Винковаца је пут прошао опет без хране и пића. У Слав. 

Броду или Капели Батрини добили смо од неких добрих људи цигарете и кутију шибице, која 

нас је могла стајати главе. Када смо дошли у Винковце, ту се мењао жељезнички персонал, а 

како је за нашу композицију био прикачен један вагон сламе, а како је једна локомотива која је 

маневрисала на другом колосеку из оџака бацала варнице услед који се запалио тај вагон са 

сламом, претила је опасност да сви ми паднемо под сумњу да смо ову паљевину сами извршили. 

Одмах је била образована комисија, која је била састављена од једног немачког официра, 

шефа жељезничке станице и како смо чули од злогласног шефа полиције Ивана Тоља. Пошто 

19

смо ми код себе имали неколико шибица бојали смо се да ће приликом претреса нашега вагона 

пронаћи те шибице и нас осумњичити да смо ми извршили паљевину. На брзу руку ми смо те 

шибице побацали кроз вагон како смо знали и захваљујући једноме стражару који је чувао тај 

вагон сламе ми смо били спашени јер је категорички тврдио да је паљевина настала услед варница 

из локомотиве, која је ту маневрисала. И поред овако категоричке изјаве овога стражара 

Тољ је пошто пото хтео сву кривњу и одговорност пребацити на нас али му то није успело. 

Изгледа да су усташе већ кад нису могле уништити у Јасеновцу ипак хтеле ликвидирати на 

неки начин, па у место да нас из Винковаца пребаце свакога у своје село они су нас опет спровели 

у Митровачку казниону, надајући се да ће лако наћи начин у казниони, да ће нас побити. 

У казниони смо остали 14 дана и било нам је дозвољено да примамо пакете од куће а и нашло 

се и неколико добрих Хрвата Митровчана који су нас снабдевали кромпиром, машћу и осталим 

животним намирницама, јер од наших пакета које смо добијали од куће, давали су нам само 

леб и лако покварљиве ствари, док су сланину, шунку задржавали за себе тако да су имали читаве 

наслаге сланине и шунке. За време овог нашега боравка у казниони долазио је злогласни 

зликовац Шилд и Блажековић из Вуковара, тобоже да врше неку истрагу о разлогу нашега 

хапшења. Међутим ова истрага свела се на то што су појединци од нас добивали страховите 

батине. Након 14 дана чули смо да ће доћи једна висока личност у казниону, па су нам усташе 

саопштиле, да ако нас та личност упита како нам је да треба одговорити да нам је добро. И 

заиста дошао је један немачки генерал и интересирао се за овдашњег лекара Др. Стевана Лочког, 

те смо на његов захтев сви ми из среза Срем. Карловачког у групама кроз три дана пуштени 

кући. По доласку у село чули смо да се другарица Др. Лочког по имену Јелисавета код тог 

немачког генерала заузела да ми сви будемо пуштени кући. Овдашњем Др.-у Лочком усташе су 

у свом бесу чупали бркове а било је и других мучења.“ 32 

Жена која је спасла Бешчане од сигурне смрти је Јелисавета Лочки, друга супруга бешчанског 

лекара др Стевана Лочког. Родила се 1901. године као Гајер (Geier) у месту Шове (Равно 

Село). Удала се за Бешчанина Андреаса Фелера (Andreas Fäller) са којим је имала синове 

Ота, касније бешчанског учитеља, и Егона. Након смрти мужа, удаје се за бешчанског општинског 

лекара др Стевана Лочког, са којим је имала сина Богдана рођеног 1933. године. 33 

32 ЗД „Стара Бешка“, Милена Ђорђевић, Хронолигија Бешке, рукопис, 102-108. 

33 Peter Lang, Ludwig David und Ursula Eisenlöffel, Deutsche Faimilien aus Beschka und ihre Nachkommen 

1860-2010, München 2011, 262, 396. 

20

ШКОЛСТВО У БЕШКИ 

У ПОСЛЕРАТНОМ ПЕРИОДУ (1944-1950) 

Главни задатак нове народне власти, под вођством Комунистичке партије Југославије, 

био је обнова и изградња прилично разрушене и осиромашене земље, због чега је донет први 

петогодишњи развојни план. Између осталог, њиме је предвиђено да се обезбеде материјални 

услови за школовање ученика, да се отварају нове врсте школа каквих није било у предратно 

време. Намера је била да се измене и донесу нови школски планови и програми рада, а при 

томе је неопходно било стварати нове, стручне просветне кадрове за све врсте школа, који ће 

квалитетно примењивати те наставне планове. 

Иако новоствореној држави није одговарао предратни систем школовања, одмах после 

рата многе школе су наставиле рад по наслеђеном систему из старе Југославије, али уз мање 

измене. Основно школовање је трајало четири године. Наставни предмети су били скоро исти 

као и пре рата. 

И систем школовања у Бешки после рата био је организован слично као у предратно и 

ратно доба. У месту, у то време, није било довољно учитеља, а ни одговарајућих школских 

просторија, како би се школовање ученика нормално одвијало, или чак било на квалитетнијем 

нивоу него пре рата. О раду школе одмах након ослобођења Бешке има мало података. Понека 

школска фотографија и сећања старијих Бешчана говоре да су у тим тешким данима ђаци похађали 

школу. У једно одељење је ишло и по неколико генерација. Дешавало се да се за једно 

полугодиште завршавала једна школска година. 34 

Прва послератна школска година у Бешки била је 1944/45. која вероватно није почела 

одмах након ослобођења места, 25. октобра 1944, већ, по свој прилици, нешто мало касније. 

О томе говоре и постављења појединих учитељица на дужност у бешчанску школу. Решењем 

Обласног народно-ослободилачког одбора за Срем IV-одељења за просвету, број 171/45 од 22. 

јануара 1945. године, издатог у Сремској Митровици, донета је одлука да се Катица Стојадиновић 

поставља за привремену учитељицу у Бешки, као и да „руководи и осталим културно-просветним 

радом у месту.“ На крају је наведено да се након достављања овог дописа, именована 

одмах упути на дужност. 35 Решењем Месног народно-ослободилачког одбора Бешка број 

1932/45 Загорка Обрадовић је постављена за учитељицу у Бешки 17. новембра 1944. године, 

Олга Ритберг и Софија Бута 7. децембра 1944, а од 1. јануара 1945. учитељица Вера Лепшановић. 

36 У школи је радила и учитељица Јелена Обрадовић. Све те учитељице су радиле и током 

рата. 

Већ 2. новембра 1944. донето је „Упутство војне управе бр. 20“ које се односило на одобравање 

примене привременог наставног плана и програма, а који је важио до почетка рата. 

Истовремено, предвиђено је да веронаука постаје необавезан предмет, да се одвија у школској 

згради под надзором школских власти, да наставу обавља лице које одреде црквене вла- 

34 Сећања Славка Темуновића, Лазара Војновића, Загорке Вујичин, Милана Лупуровића, Велимира Лежимирца, 

Ангелине Богдановић. 


36 Основна школа „Браћа Груловић“ Бешка, Матична књига службеника. 

21

сти, а одобри војна управа. Пошто нису припремљени нови уџбеници историје, тај предмет је 

привремено укинут, а уместо њега предаваће се, једном недељно, историјат и ток народно-ослободилачке 

борбе. Препоручено је да настава матерњег језика базира на делима „наших слободарских 

књижевника прошлости (Његоша, Змаја, Ђуре, Јакшића, Мажуранића, Шантића), 

наших реалиста, као и наших нових књижевника учесника Нар. ослоб. борби (Јована Поповића, 

Назора, Зоговића, Ћопића, Горана Ковачића, Чеде Миндеровића, Родољуба Чолаковића и 

других).“ Предвиђено је да се код наставе земљописа ученици не уче да је земља подељена на 

бановине, већ на федералне и аутономне јединице, а у разредима где већина ученика припадају 

националним мањинама настава ће се вршити на њиховом матерњем језику. 37 

Живот људи у послератној држави био је врло тежак. Велики број људи је страдао у рату. 

Сиромаштво преживелог народа је било велико, јер је уништена имовина, а привреда разорена. 

Слична ситуација је била и у Бешки. Пуно ораница је остало необрађено, па се кукуруз брао и 

крајем јануара 1945. године. У селу је био велики мањак сена, дрва, жита, брашна. Почетком 

Никола Павловић (1935), Нови Сад 

Родом сам из Гргетега. За време Другог светског 

рата моје је село тешко страдало. Преко ноћи, 

1942. године, срушене су скоро све куће. Остале 

су само две. И манастир Гргетег је тада доживео 

тешку судбину као и цело село. Након рата моја 

породица је добила колонизацију у Бешку, па сам 

одмах кренуо у школу код учитељице Катице 

Стојадиновић, која ми је предавала од I до IV 

разреда. Она је била јако добра учитељица, мила, 

све нас је волела као своју децу. Ми смо јако били 

распуштени на њеним предавањима, галамили, 

били немирни, а она нас је умиривала и благо корила, 

али никада нас није грдила или викала на 

нас. Након рата се из заробљеништва вратио њен 

супруг, учитељ Бранко Стојадиновић. Неколико 

пута је мењао своју супругу на часовима, а посебно 

када смо ишли у IV разред, када је учитељица 

Катица отишла на породиљско одсуство. Тада нам 

је Бранко Стојадиновић постао учитељ. Добро 

сам га запамтио – озбиљан, одмерен, строг. Брзо 

је завео ред и дисциплину у наш разред. Ми смо 

од несташних и размажених ђака постали мирни 

и пажљиви. Брачни пар Стојадиновић, и њихова 

породица, остали су ми у најлепшим успоменама. 

1945. за 20 сиромашних бешчанских породица 

МНОО је обезбедио 20 кубних метара 

дрва, за 20 породица је обезбеђено брашна и 

жита (20 кг по особи). У то време је отворена 

и здравствена станица у Бешки. 38 У таквим 

условима обнављање рада у бешчанској 

школи било је оптерећено многим изазовима. 

Уз недостатак довољног броја обученог 

учитељског кадра и недостатак квалитетних 

школских просторија и наставних учила, 

почетак нове школске године у послератној 

Бешки зависио је и од броја ученика који ће 

наставити школовање. Сиромаштво, глад, 

немаштина, били су главна брига родитеља. 

Да би деца кренула у школу морала су бити 

здрава, чиста, сита, обучена и обувена. То, 

углавном, није био случај, нарочито тих 

првих дана. Али, и поред свега, уз велики 

напор, нове народне власти у месту организовале 

су почетак прве послератне школске 

године у Бешки. 

У школску 1944/45. годину уписано 

је укупно 219 ученика, подељених у четири 

разреда и 6 одељења. Школа је имала и V 

и VI разред, али су то вероватно биле тзв. 

„опетовнице“ у којима су старији ученици 

обнављали школско градиво из претходне 

четири године. Та два разреда држала је непозната учитељица. У V разреду уписано је 57, а у 

VI разреду 33 ученика. Катица Стојадиновић је држала Iа одељење, у које је на почетку године 

било уписано 40 ученика (26 дечака и 14 девојчица), Јелена Обрадовић је држала Iб одељење 

са 40 ученика (21 дечак и 19 девојчица), Софија Бута је предавала IIа разреду са 32 ученика (12 

дечака и 20 девојчица), Олга фон Ритберг је предавала IIб разреду са 29 ученика (12 дечака и 17 

37 Душан Г. Ковачевић, Корени и помени, Школа и село Угриновци после 1944., књига II, Угриновци, 2015, 

стр. 8, 9. 

38 ИАС, Народноослободилачки одбор Бешка, Седнички записник НОО, 1945.-1949., књига 1. 

22

Емилија Думанчић, удата Андрић (1937), Загреб 

Моја учитељица Вера Лепшановић остала ми је 

у лепом сећању. Она ме је пуно волела. Била сам 

мала девојчица када се моја породица из Херцеговине 

доселила у Бешку. Када смо кренули у школу 

свако од нас је говорио своје име и презиме. Ја 

сам рекла да се зовем Емилија Думанчић, a на то 

ми је учитељица рекла: „Какво ти је то име!? Ја ћу 

дати теби једно право српско име. Зваћу те Милица.“ 

И од тада, па све до краја четворогодишњег 

школовања учитељица ме је звала под тим именом. 

И не само то. У школски дневник уписивала 

је Милица Думанчић. И сва сведочанства за прва 

четири разреда, која су се издавала на крају године, 

гласила су на име Милица Думанчић. 

девојчица), Вера Лепшановић је предавала ученицима III разреда, којих је било 32 (15 дечака 

и 17 девојчица), у IV разреду Загорке Обрадовић било је 46 ученика (23 дечака и 23 девојчице). 

Укупно, у свим одељењима било је 309 ученика, од којих је 219 било у нижим разредима. 

Током школске године у школу је уписано још 82 ученика. То су била деца колонизованих 

породица, која су већином дошла из околних попаљених и порушених сремских села, али и из 

других крајева Југославије. 39 

На састанку Месног народно-ослободилачког одбора Бешка, уз присуство 4 члана Среског 

народно-ослободилачког одбора, одржаног 26. јануара 1945. извршена је анализа стања 

политичке ситуације и прочитани су извештаји о раду појединих комисија и одсека. За културно-просветни 

рад била је задужена једна неименована „другарица“, члан културно-просветног 

одбора МНОО Бешка, која је известила присутне да „школе раде“, да је уписано 224 ученика, 

а да школу редовно похађа 160 ученика, а да „остали не посећују школу што немају одеће и 

обуће“. Навела је да „за сада има 7 наставника са управитељем“, као и да у школи „постоји 

певачки хор, омладина је одржала једну културну-просветну приредбу“. 40 

У заглављу једног сведочанства издатог 

16. марта 1945. године наведено је да је 

име бешчанске школе било „Државна народна 

школа у Бешки“. Сведочанство је потписала 

в.д. управитеља школе Загорка Обрадовић, 

41 која је потом постала управитељ. 42 

Дописом Окружног народноослобилачког 

одбора Сремска Митровица, 

одељења за просвету, од 9. априла 1945. године 

школе у Срему су обавештене да се у 

вези верских празника примењује закон из 

Краљевине Југославије, по коме су верски 

празници за православне: Бадњи дан, Божић 

(два дана), Богојављење, Свети Сава, 

Велики петак, Ускрс (други дан), Ђурђевдан, 

Спасовдан, Свети Ћирило и Методије, 

Духови (други дан), Успење Пресвете Богородице 

(Велика Госпојина) и Свети Никола. 

У допису је наведено да „у дане ових празника 

наставници и ученици не морају бити на дужности“. Међутим, ако у одељењу одсуствује 

више од половине ученика „предавање се неће држати на осталим ученицима.“ 43 

Школска 1945/46. година започела је са новим учитељским кадром. У Бешку се вратио 

Велислав Старчевић, који је постављен за учитеља 28. јула 1945. године. 

У школи је и даље био недостатак просторија и школских учила. У Бешку су стално пристизали 

нови становници и сваким даном се повећавао број ученика. Тешко се живело, па су 

ученици морали да помажу својим родитељима око пољских радова, и тако често одсуствовали 

са наставе. То је посебно било карактеристично у време јесењих радова и бербе кукураза. 

Многе школе су у то време из тих разлога и прекидале наставу. 

39 ИАС, ОШ, Osnovna škola Beška, Školska matica Osnovne škole sa srpskim nastavnim jezikom u Beški za 

školsku godinu 1944/1945. 

40 ИАС, Народноослободилачки одбор Бешка, Седнички записник НОО, 1945.-1949., књига 1. 

41 Лична архива Загорке Вујичин. 

42 ИАС, ОШ, Osnovna škola Beška, Školska matica Osnovne škole sa srpskim nastavnim jezikom u Beški za 

školsku godinu 1944/1945. 

43 Д. Ковачевић, Корени и помени, II, 14. 

23

Због тога је у јесен 1945. Срески народноослободилачки одбор Сремски Карловци обавестио 

све школе, па и бешчанску, да се школама неће одобрити привремени прекид наставе 

због бербе кукуруза. 44 

Следећа школска 1946/47. година почела је у ишчекивању доношења новог школског закона. 

Закон је објављен 30. октобра 1946. године под именом „Закон о седмогодишњем основном 

школовању.“ Написан је „по угледу на решења Совјетског Савеза.“ 45 Његовим одредбама 

предвиђено је да се школовање ученика одвија у седмогодишњим школама (тзв. „седмољеткама“), 

нижим разредима гимназије и основној школи. Како би школе радиле и у оним крајевима 

земље где није било елементарних услова за редовно одвијање наставе (због уништених 

школских зграда, удаљености школа од насеља, недостатка наставног кадра) овим Законом 

је омогућено да се у основним школама 

образовање ученика може спроводити на 

Милица Вукобратовић, удата Каранов (1937), 

Сремски Карловци 

више начина. Основни систем је био да се 

школовање обавља путем редовне наставе 

Мој први учитељ у Бешки у другом разреду (први током целе школске године. Један од начина 

је да се оно обавља током зимске наста- 

сам завршила у Лици) школске 1946/47. био је Велислав 

Старчевић. Учионица је била препуна, ве од 1. новембра до 1. априла, а тамо где 

морало нас је бити преко 30 ђака разних узраста, су били најлошији услови путем минималне 

наставе, тако што би се настава одвија- 

између 7 и 12 година. Чули су се ту разни дијалекти 

српског језика јер су деца долазила из разних крајева 

разорене Југославије. Сви смо плакали кад нам школске године. У нижим разредима нала 

у неколико дана у недељи током једне 

је на крају школске године речено да нам учитељ ставу су изводили учитељи са завршеном 

неће више предавати. 

учитељском школом, док је за више разреде 

предвиђено да наставу изводе пред- 

Често је нашег учитељa замењивао други учитељ, 

Бранко Стојадиновић. Он нам је на тим часовима 

често читао и причао приче. Умео је то изврс- 

педагошком школом или професори са 

метни наставници, са завршеном високом 

но да ради, из данашњег угла могу да кажем да је завршеним факултетом, што у пракси није 

имао дара за глуму, тако да смо га слушали без даха било оствариво због малог броја стручних 

окрећући се за њим како је говорио корачајући горе наставника и професора. 

доле између редова „скамија“. Кад год сам те приче 

касније читала својој деци и унуцима увек ми школске године, после завршеног IV раз- 

Тако су и бешчански ученици од ове 

је пред очи искрсавала фигура младог Стојадиновића, 

стаситог, лепог, насмешеног, пуног љубави за ли су могућност да изаберу да наставе V 

реда, морали да наставе школовање. Има- 

нас мале послератне одрпанце. 

разред основне школе, I разред гимназије 

или неку стручну школу. 

У тој школској години у Бешки је отворена Државна прогимназија у којој су ученици, 

након завршене четворогодишње основне школе, настављали своје школовање похађајући V, 

VI и VII разред. Међутим те школске године у Бешки је било само два разреда – I (односно V) 

и II (односно VI) разред. 

За директора бешчанске школе именован је Велислав Старчевић. 

У основној школи учитељи су Велислав Старчевић, Бранко Стојадиновић, Катица Стојадиновић, 

Вера Лепшановић, Јелена Обрадовић, Загорка Обрадовић, Бранко Бута и Софија 

Бута. У Прогимназији наставу су држали учитељи из Бешке и новопридошли учитељ Драгомир 

Клајић. Математику је предавао Бранко Бута, српски језик Загорка Обрадовић, историју и 

географију Драгомир Клајић. Од 4. новембра 1946, решењем Среског НО број 8108 у бешчан- 

44 АСАНУК, Карловачки магистрат, 1945/3516. 

45 Spomenka Budić, Jasmina Klemenović, Jovana Milutinović, Razvoj školskog sistema (1945-2001), Novi Sad 

2003, 15. 

24

ску школу дошао је професор Љубомир Иванчевић, 46 који је одмах преузео предавање српског 

језика од Загорке Обрадовић, а предавао је и руски језик. 

Да би остварили право да предају у школама учитељи су морали да испуне одговарајуће 

услове. Морали су да документују диплому о завршеном практичном учитељском испиту, прибаве 

уверење о држављанству, уверење да нису судски кажњавани и да нису изгубили националну 

част, уверење да имају бирачко право, као и да прибаве лекарско уверење да су здрави и 

способни за свој позив. Како би лакше и брже добили лекарско уверење у Бешку су 4. децембра 

1946. године дошли лекари из Српског лекарског друштва из Београда и извршили преглед 

свих учитеља и издали им потребна уверења. 47 

У првом разреду основне школе ученици су имали следеће предмете: српски језик, лепо 

писање, рачун, цртање, певање и гимнастику, а оцена се давала и за владање. 

Штамбиљ Државне прогимназије из Бешке 

Пошто гимназија у почетку није имала своје школске зграде користила је објекте основне 

школе. Настава се обављала у више школских зграда у Бешки које су се налазиле на различитим 

локацијама. И даље се одвијала у најстаријој школској згради која се налазила у Абу, сазидана 

још 1852. године. У тој згради је била једна учионица и стан у којем је живео учитељски 

брачни пар Бранко и Катица Стојадиновић. Друга школска зграда је била стара школа која се 

налазила у улици Хероја Жарка Зрењанина број 2, такозвана „бела школа“. У њој је била једна 

учионица и учитељски стан, где је становала Вера Лепшановић. На плацу су биле две школске 

зграде. У једној је живео брачни пар Бранко и Софија Бута, и ту је била једна учионица, а у 

другој згради је било две учионице. 

У I разреду Прогимназије разредни наставник је био Љубомир Иванчевић, који је прeдавaо 

српски и руски језик, Драгомир Клајић је предавао историју, земљопис и математику, док је 

Велислав Старчевић држао певање. На почетку године уписано је 32 ученика, с тим да је током 

године један ученик придошао, а 5 ученика је напустило школу, па је на крају школске године 

било 28 ученика. Ниједан ученик није школу завршио одличним успехом, 13 ученика је било 

врлодобрих, 3 добрих, а 12 ученика је понављало разред. 

46 ОШ „Браћа Груловић“ Бешка, Матична књига службеника. 


25

Драгомир Клајић био је разредни наставник II разреду у који је на почетку године уписан 

31 ученик. Почетком школске године уписана су још 2 ученика, а 3 ученика се током године 

исписало, тако да је на крају школске године разред завршило 30 ученика – 17 дечака и 13 

девојчица. Са одличним успехом било је 3 ученика, врло добрих 6, добрих 11, на поправни 

је упућено 9 ученика, а један ученик је понављао разред. На полагање поправног није дошао 

један ученик, док су остали положили, тако да је 28 ученика завршило школу. Наставник Љубомир 

Иванчевић је предавао српски и руски језик, разредни наставник Драгомир Клајић предавао 

је историју, земљопис, билогију и математику, Бранко Бута физику, а певање директор 

Велислав Старчевић. 48 

Стара школска зграда Основне школе - улица Иве Лоле Рибара 

Одлуком Владе Народне Републике Србије од 5. априла 1946. одобрено је да се наставни 

предмет веронаука одржава ван редовног школског програма у школским просторијама и у 

ваншколско време, да при том Министарство просвете контролише уџбенике и верску наставу. 

Предвиђено је да се веронаука не уноси у сведочанства, као и да од 1. маја 1946. вероучитељи 

не добијају плату од Министарства просвете. 49 

Министарство просвете Народне Републике Србије издало је 1947. Нови наставни план 

и програм за основну школу по којем је веронаука избачена. 

У школској 1947/48. години учитељи у бешчанској школи били су Јелена Обрадовић, 

Загорка Обрадовић, Катица Петровић, Катица Стојадиновић, Ружица Михајловић, Велинка 

Мркшић, Вера Лепшановић и Софија Бута. 

48 ИАС, ОШ, Непотпуна гимназија Бешка, Главна уписница за шк. год. 1946/47. и 1947/48. 

49 Д. Ковачевић, Корени и помени, II, 21. 

26

Управитељ школе Велислав Старчевић известио је Наставничко веће Основне школе у 

Бешки да је отоврен Војвођански музеј и да ће бити одржано предавање у вези „популарисања 

прикупљања предмета за музеј.“ 50 

У другом полугодишту вршени су редовни здравствени прегледи деце, крајем априла 

1948. обављено је кречење школских учионица – 23. априла прво у школским зградама у Абу, 

Косте Нађа и Хероја Жарка, а 24. априла у згарадама на Плацу. Ученици и наставници су обавештени 

да се у тим данима настава неће обављати. 51 

Анђелка Станисављевић, удата Старчевић 

(1940), Бешка 

Моје детињство је било лепо, али и тешко, јер је 

био рат. До четврте године живота чувала ме је 

сестра од стрица. Много ми је читала и причала 

разне приче или бајке. Књига смо имали на претек 

јер их је доносио чика Бора Лежимирац, рођени 

брат мога тече Антонија Лежимирца. У четвртој 

години остајем сама, закључана у кући, јер је 

мама, да би нас прехранила, одлазила у надницу. 

Нисам се плашила самоће, никад нисам плакала, 

јер сам имала свој свет – књиге. Савладала сам 

азбуку, наравно уз помоћ маме и свих рођака који 

су бринули о мени. Непрекидно сам нешто питала, 

а највише како се које слово пише. Срећи није 

било краја када сам почела да причам са својим 

другарицама – књигама, односно када сам научила 

да читам. 

Али, самоукост доноси и проблеме, јер није баш 

све онако како сам ја замишљала и веровала. То ми 

је показала моја дивна учитељица Софија Бута. 

Уображено сам се понашала док су деца учила да 

пишу и читају. Ја сам све то већ давно савладала. 

Онда дођоше дани писања речи и реченица. Сви 

пишу правилно и лепо, а ја мој самоуки „швракопис“. 

Али топла и насмејана учитељица је све 

решавала на најбољи начин. Врло успешно и педагошки, 

отклонила је моју охолост, али и ружно 

писање. Сваког часа српског језика на табли сам 

писала: „Ја лепо читам, а ружно пишем“. Никада 

нећу заборавити своју учитељицу. Научила ме је 

лепом писању и скромном понашању. 

Завршетак школске године планиран 

је за 20. јун 1948, а жеља школске управе 

у Бешки била је да се у част краја школе 

одржи школска свечаност, на којој ће 

бити одржана и изложба ученичких радова. 

Учитељица Вера Лепшановић и Ружица 

Михајловић задужене су да, у сарадњи са 

месним антифашистичким организацијама, 

организују дечију недељу у периоду од 20. 

до 27. јуна 1948. године. Упис ученика I разреда 

обављен је 30. јуна. 52 

Решењем број 8467 од 23. јула 1947. 

Среског Народног одбора Нови Сад у бешчанску 

прогимназију за наставника је постављен 

Крунослав Ткалац, син бившег 

бешчанског поштара Николе Ткалца. 

Школске 1947/48. Државна прогимназија 

Бешка имала је два одељења I разреда и 

по једно одељење II и III разреда. 

У Iа разредни наставник био је Бранко 

Бута. На почетку школске године уписано је 

38 ученика, с тим да се у току године двоје 

ученика уписало, а 6 ученика напустило 

школу, па је на крају школске године разред 

завршило 34 ученика. Српки језик и певање 

предавао је Велислав Старчевић, руски језик 

Љубомир Иванчевић, земљопис и историју 

Крунослав Ткалац, физику и математику 

Бранко Бута, природопис, цртање и гимнастику 

Илија Мркшић. 

Илија Мркшић је разредни старешина 

Iб разреду у који је уписано 37 ученика. У 

току године придошло је двоје, школу напустило 

6, па је на крају завршило 33 ученика. Српски језик, природопис, цртање и гимнастику 

предавао је Илија Мркшић, руски језик Љубомир Иванчевић, земљопис и историју Крунослав 

Ткалац, физику и математику Бранко Бута, а певање Велислав Старчевић. 

Разредни старешина у II разреду био је Љубомир Иванчевић. На почетку године било је 

34 ученика, да би двоје напустило школу, тако да је на крају школске године било 32 ученика. 

50 ИАС, ОШ, Записник наставничког већа у Бешки од 22. IV 1948.-1950. 



27

Српски и руски језик предавао је Љубомир Иванчевић, земљопис, историју и цртање Крунослав 

Ткалац, природопис и гимнастику Илија Мркшић, физику и математику Бранко Бута, а 

певање Велислав Старчевић. 

Крунослав Ткалац био је разредни III разреду у који се уписало 28 ученика (13 дечака 

и 15 девојчица). У току године дошло је двоје, а напустило школу 4 ученика, па је на крају 

било 26 ученика. Српски и руски језик предавао је Љубомир Иванчевић, земљопис, историју 

и цртање Крунослав Ткалац, гимнастику Илија Мркшић, физику и математику Бранко Бута, 

природопис и хемију Велислав Старчевић. 

За време Резолуције Информбироа долази до промена у наставном плану и програму за 

1948/49. школску годину који је био условљен прекидом односа Југославије и СССР. У изради 

овог плана главну улогу је имао савезни Комитет за школе и науку, који је донео савезни наставни 

план и програм. Он је важио за све федералне јединице. 

Милица Вукобратовић, удата Каранов (1937), Сремски Карловци 

Памтим с љубављу предобру Ружицу Михајловић која нас је водила у четвртом разреду. Видела 

сам је љуту само једанпут када смо Јела Радосављевић и ја закасниле у школу, можда и целих пола 

сата. Падао је густ снег, а ми смо га споро пртиле идући у школу, пречице, кроз баште. Кад смо отвориле 

врата изненадила нас је мртва тишина у учионици пуној дима. Учитељица је чучала испред 

пећи зајапурена и рашчупана. Покушавала је да наложи ватру. Ми смо ваљда промрмљале „Добро 

јутро“ и упутиле се ка својим местима. Учитељица је почела да виче на нас: „Напоље!“ Ми се нисмо 

мицале. Онда је она дошла до моје клупе и шчепала ме за руку, вукући ме према вратима. Моја торба 

је пала на под, а она се сагла да је узме и утрпа ми је у шаке. Ја је нисам хтела узети. Торба се отворила 

и из ње је све испало на под. Онда се окренула према Јели, која је укочено стајала и гледала. 

Док је гурала Јелу према вратима ја сам побегла и стала иза табле (табле су тада биле на ногарама 

попут сликарских штафелаја и могле су се померати). Успела је некако да нас изгура у ходник где 

смо ми почеле да цмиздримо. После неког времена појавила се на вратима наша другарица Милка 

Иваниш, висока девојчица, доста старија од нас. Улазила је погурено у џемперу трљајући промрзле 

шаке (мало ко је тада имао капут) и упитала: „Зар још никог нема?“ Ми смо тада почеле да цичимо 

од смеха. Учитељица је тог тренутка отворила врата и позвала нас унутра. Вероватно је мислила да 

плачемо, а ми смо плакале од смеха. 

Учитељицу Ружицу памтим по излетима и приредбама за које нас је ревносно спремала. Једном 

смо се спремали за прославу Првог маја. Моја најбоља другарица Даринка Шашић добила је да 

рецитује песмицу Први мај. Изашла је на бину и неколико пута поновила „Први мај, Првог маја“ 

Учитељица је иза завесе стајала и покушавала да јој дошапне како да настави, али је моја Дара, 

збуњена и уплашена, скочила са бине у публику. 

Министарство просвете НР Србије је 8. јула 1948. године укинуло прогимназије и прописала 

да се од школске 1948/49. године оне замене са непотпуним гимназијама. Школе са овим 

називом су и даље имале три разреда. По завршетку непотпуне гимназије исто се полагала 

мала матура (до 1955. године). 

На седници Наставничког већа Прогимназије од 31. августа 1948. године прочитана је 

одлука Министарства просвете НР Србије да се од школске 1948/49. године, уместо Прогимназије, 

у Бешки отвори Непотпуна гимназија. На истој седници донета је одлука да се наставник 

Илија Мркшић премести за учитеља у Основну школу у Бешки, а учитељица Катица Петровић 

28

је постављена за наставника у гимназији. 53 У школској 1948/49. за управитеља Основне школе 

постављен је Илија Мркшић, а за директора Непотпуне гимназије Велислав Старчевић. 54 

Крајем августа и почетком септембра 1948. дошло је до поделе одељења и наставних 

предмета за школску 1948/49. годину. 

Учитељи основне школе су на састанку наставничког већа одржаног 31. августа 1948. 

извршили поделу по одељењима. Учитељица Софија Бута је добила Iа разред, Велинка 

Мркшић Iб, Илија Мркшић IIа, Катица Стојадиновић IIб, Загорка Обрадовић III-а, Вера 

Лепшановић IIIб, Велинка Мркшић IIIв, Јелена Обрадовић IVа и Ружица Михајловић IVб. 

Током школске године Ружица Михајловић је преузела IIа од учитеља-управитеља Илије 

Мркшића. 

На седници Наставничког већа Непотпуне гимназије закључено је да би на основу броја 

ученика у другом разреду Непотпуне гимназије (уписано их је 55) могло да се отворе два 

одељења у том разреду, али то се неће урадити јер недостају наставници. То би било могуће 

уколико школа у међувремену добије још једног наставника. У првом разреду било је два 

одељења – Iа и Iб. У првом одељењу разредни наставник био је Крунослав Ткалац, а у другом 

Катица Петровић. У II разреду разредни је Бранко Бута, а у III Љубомир Иванчевић. 55 

Службеничка књижица учитељице Катице Стојадиновић 

У Iа и Iб одељењу српски језик предавала је Катица Петровић, руски језик Љубомир 

Иванчевић, историју Крунослав Ткалац, земљопис Крунослав Ткалац, природопис Катица Петровић, 

математику Бранко Бута, певање Велислав Старчевић, фискултуру Катица Петровић 

и цртање Љубомир Иванчевић. У II разреду српски језик предавао је Велислав Старчевић, 

53 ИАС, ОШ, Основна школа Бешка 1947.-1951. Књига седничких записника Наставничког већа за Прогимназију. 

54 ИАС, ОШ, Основна школа Бешка 1947.-1951. Књига седничких записника Наставничког већа за Прогимназију; 

Ђачка књижица Ненада Јовановића из 1948/49. године. 

55 ИАС, ОШ, Основна школа Бешка 1947.-1951. Књига седничких записника Наставничког већа за Прогимназију. 

29

руски језик Љубомир Иванчевић, историју Крунослав Ткалац, земљопис Крунослав Ткалац, 

природопис Катица Петровић, математику Бранко Бута, физику Бранко Бута, певање Велислав 

Старчевић, фискултуру Бранко Бута и цртање Љубомир Иванчевић. Предавачи у III разреду 

били су: српски језик Љубомир Иванчевић, руски језик Љубомир Иванчевић, историја Крунослав 

Ткалац, земљопис Крунослав Ткалац, природопис Велислав Старчевић, математика Бранко 

Бута, физика Бранко Бута, хемија Велислав Старчевић, певање Велислав Старчевић, фискултура 

Бранко Бута и цртање Крунослав Ткалац. 

Нова школска година почела је 10. септембра 1948. године. У недостатку школских просторија, 

посебно за гимназију, Месни народни одбор одлучио је да се напуштена немачка кућа 

породице Шнајдер, која се налазила на углу улица Хероја Жарка и Трга братства и јединства, 

користи за школске потребе. По причању старијих Бешчана ту је требало да буде отворен хотел. 

Зграда је била веома лепа, за оно време модерно саграђена, са великим, раскошно украшеним 

прозорима, али доста оштећена, и без већих поправки није се могла користити. Због тога 

је током 1948. реновирана и одмах коришћена. У згради су направљене две учионице и једна 

канцеларија, која је служила за зборницу. 

Стара школска зграда Непотпуне гимназије и Прогимназије 

на углу Жарка Зрењанина и Трга Братства и јединства 

У овој школској години Непотпуну гимназију похађало је 162 ученика. У прва два 

одељења I разреда било је 84 ученика (40 у првом и 44 у другом одељењу), II разред похађало 

је 53 ученика, а III разред 25 ученика. 56 

У бешчанској основној школи је 2. марта 1949. одржан састанак наставничког већа којем 

је присуствовао наставник-инструктор Бранко Стојадиновић, где је изнео закључке са саветовања 

инструктора Војводине, а који су се односили на начине побољшања наставе у основним 

56 ИАС, ОШ, Основна школа Бешка 1947.-1951. Књига седничких записника Наставничког већа за 

Прогимназију. 

30

школама. У свом излагању Стојадиновић је истакао да је веома важно подићи на највиши ниво 

проценат похађања ученика. Са лошијим ученицима потребно је радити на допунским часовима 

и кружоцима. Потребно је организовати такмичења међу ученицима не само у знању, већ и 

у дисциплини и хигијени. Посебно је подвукао важност увођења очигледних наставних средстава 

и нових научних метода, савременију припрему наставника за часове, чешће коришћење 

лектире (уз повећање броја књига у школским библиотекама). Наглашена је важност побољшања 

писања ученика, „примењивати усмене и писмене реферате“. Потребно је основати кружок 

природњака, повећати број излета. Стојадиновић је известио учитеље да су обавезни да 

раде на личном усавршавању, као и да редовно и тачно воде сву школску администрацију. Бешчанска 

школа је добила задатак да до краја 1949. описмени све неписмене мештане, као и да 

оснује Школски савет. Родитељске састанке потребно је одржавати са припремљеним краћим 

програмом, с родитељима треба решавати све текуће проблеме, а сваки учитељ је дужан „да 

обиђе ученике у кући и упозна се са њиховим родитељима.“ 57 

Управа основне школе је одлучила да се обележавање Првог маја, међународног празника 

рада, прослави два дана. Предвиђено је да се уочи 1. маја одржи логорска ватра, када ће 

бешчански пионири одржати краћи програм у вези са првомајском прославом. 58 

Управитељ школе Велинка Мркшић известила је све учитеље основне школе да је од 

Просветног одсека Среског народноослободилачког одбора стигао допис број 7538/49 да је 

музичар Пашћан 59 пронашао лак за премазивање виолина. Тај лак се прави од смола са дрвета 

шљиве, вишње, кајсија и трешње. Учитељи су добили задатак да са ученицима скупљају сваку 

смолу засебно, а извештај о учинку треба да се достави до 1. маја 1949. године. 60 

Током школске године на пракси у школи радила је приправница Загорка Лупуровић, коју 

је обучавала учитељица Вера Лепшановић. У другом полугодишту у школу је дошла педагогица 

која је, између осталог, контролисала и напредак младе приправнице. У исто време у школу 

је дошао и фотограф задужен за групно фотографисање ученика. На предлог Вере Лепшановић 

и педагогице, млада приправница Загорка Лупуровић се фотографисала са IIIб одељењем, које 

је држала Вера Лепшановић. 

На састанку наставничког већа Основне школе од 31. маја 1949. одлучено је да се на крају 

школске године не одржи школска приредба, а ни изложба радова ученика. Подела ђачких књижица 

и сведочанстава извршена је 7. јуна 1949. године. 61 

На крају школске године у бешчанској основној школи као управитељ потписивана је и 

даље Велинка Мркшић. 

Почетком 1949/50. године у бешчанску школу уписано је 572 ученика. У Основној школи 

се уписало 401 ученик (202 дечака и 199 девојчица), а у Непотпуној гимназији 171 ученик (77 

дечака и 94 девојчица). 62 

Учитељица Вукосава Пирошки се јавила на дужност 16. јула 1949. године решењем Главног 

извршног одбора Народне скупштине Аутономне Покрајине Војводине (ГИОНСАПВ) број 

6970/49. Почетком ове школске године и учитељски брачни пар Винка и Мирко Јовановић долазе 

на службу у Бешку решењем ГИОНСАПВ број 10366/49. 63 



59 Светолик Пашћан (1892-1971). 



62 ЗД „Стара Бешка“, Непотпуна гимназија Бешка, бр. 321, 25. IX 1950. 


31

У Основној школи радили су Вукосава Пирошки, Јелена Обрадовић, Винка Јовановић, 

Мирко Јовановић, Катица Стојадиновић, Загорка Обрадовић, Вера Дамјановић 64 и Софија Бута, 

која је била и управитељ школе. 

Вукосава Пирошки је предавала у I-1 разреду, у којем је било 40 ученика, 21 дечак и 19 

девојчица. Јелена Обрадовић је добила I-2 разред са 42 ученика (21+21). Винка Јовановић је 

била разредна учитељица у II-1 разреду који је похађало 24 дечака и 24 девојчица, укупно 48 

ученика. Управитељ школе Софија Бута предавала је II-2 разреду са 49 ученика – 24 дечака 

и 25 девојчица. У III-1 разреду било је 52 ученика, са 29 дечака и 23 девојчица, а учитељ је 

био Мирко Јовановић. Катица Стојадиновић је држала III-2 разред, који је похађао 41 ученик 

(17+24). У четвртим разредима учитељи су били Загорка Обрадовић за IV-1 (64 ученика – 34 

дечака и 30 девојчица) и Вера Дамјановић за IV-2 (65 ученика – 32 дечака и 33 девојчица). Почетком 

школске године Вукосава Пирошки је пензионисана. 65 

Предавачи у Непотпуној гимназији, у школској 1949/50 години, били су Велислав Старчевић, 

Катица Петровић, Бранко Стојадиновић, Љубомир Иванчевић, Бранко Бута и Крунослав 

Ткалац. Велислав Старчевић је обављао дужност директора и наставника, а предавао је српски 

језик за III разред, хемију за III разред и певање за Iа, Iб и II разред. Љубомир Иванчевић је 

био разредни старешина Iа разреду, који је бројао 36 ученика, и похађали су га само дечаци. 

Иванчевић је предавао руски језик Iа, Iб, II и III разреду, српски језик II разреду и цртање Iа 

и II разреду. Крунослав Ткалац је био разредни II разреду, у којем је било на почетку године 

52 ученика, 26 дечака и 26 девојчица. Предавао је историју и земљопис Iа, Iб, II и III разреду. 

Бранко Бута је предавао математику Iб, II и III разреду, физику II и III, а фискултуру Iа и II 

разреду. Био је разредни III разреду у којем је уписано 15 дечака и 27 девојчица, укупно 42 

ученика. Катица Петровић била је разредни старешина Iб разреду, у који је уписано 41 девојчица. 

Предавала је српски језик и биологију у оба прва разреда, а цртање и женски ручни рад 

у Iб. Бранко Стојадиновић је у току године дошао у Бешку, тачније 21. октобра 1949. Пре тога 

је радио у Музеју Матице српске. Овај његов премештај је био условљен тиме да и даље мора 

да одлази у Нови Сад како би радио на уређењу природописног одељења, као и да у Бешки и 

даље препарира животиње. Предавао је математику Iа, биологију II и III , фискултуру Iб и III и 

цртање III разреду. 66 

Настава се и даље одвијала у истој школској згради (из 1948. године) на којој су и ове 

године вршене поправке. Тада су оспособљене још две просторије - једна за библиотеку, а друга 

за кабинете (физички, хемијски и природописни тј. биолошки). Велики проблем и даље је 

представљао недовољан број учионица. С обзиром да је било 4 одељења у гимназији, а у згради 

само 2 учионице, кориштене су просторије основне школе које су се налазиле у непосредној 

близини (старе зграде на плацу). У гимназији су постојали кабинети за хемију, физику, природопис 

(биологију), математику, земљопис (географију). Они су углавном били добро снабдевени 

потребним средствима, мада је недостајало кабинетског намештаја и понешто потрошног 

материјала. 67 

Хемијски кабинет је имао 70 наставних средстава, а оно што је недостајало су апарат 

за електролизу воде, аналитичка вага, кипов апарат, пнеуматична када, бирета, доберајнеров 

упаљач, модел високе пећи, девијева лампа, стаклене цеви разних димензија и остали елементи. 

За кабинет физике требало је набавити елекричну машину, реципијент, звучну виљушку, теразије, 

сирену, динамо-машину, акумулатор од 6 W, телефон, пројекциони апарат, кондензатор, 

сочива итд. У то време је у кабинету укупно било 32 разних наставних средстава. У географ- 

64 Учитељица Вера Лепшановић се растала од супруга и вратила своје девојачко презиме Дамјановић. 


66 Исто. 

67 ЗД „Стара Бешка“, Непотпуна гимназија Бешка, Годишњи извештај на крају школске 1949/50 године, 

директор Непотпуне гимназије, 233/25.06.1950. 

32

ском кабинету је било 20 наставних средстава, а оно што је још недостајало за боље обављање 

наставе су телуриум, 50 м. платна за каширање, карта Европе, карта Балканског полуострва, 

рељефна карта НРС, рељефна карта ФНРЈ. 68 

Великом заслугом учитеља Бранка Стојадиновића природописни (биолошки) кабинет је 

био најбоље опремљен. У њему је било 40 препарираних птица, глодара, гмизаваца, шкољки, 

риба. Постојале су слике из ботанике и зоологије, хербаријум, као и један модел човечијег 

трупа са унутрашњим органима. Од справа постојао је један микроскоп и инструмент за препарирање. 

69 Укупно се налазило 35 наставних средстава. Недостајала су следећа средства: 20 

ком. тегли са патент затварачем за препарате, хемикалије за препарирање, 5 л. 96% алкохола, 

5 л. 40% формалдехида, 10 гр. етра. Од прибора за препарирање требало је набавити кљешта, 

чекић, бургије од 1 мм до 3 мм, 5 кутија за инсекте, 1 пар гумених рукавица, као и један велики 

стаклени орман за смештај препарата. 70 

Штамбиљ и печат Непотпуне гимназије 

Фискултурна настава се одвијала у учионици површине 84 м 2 , а због тога што није било 

свлачионице предложено је да би се она могла одржавати у просторијама Ватрогасног дома, 

где би свлачионице биле адаптиране. 71 Од фискултурних реквизита у школи су се налазили 1 

нов козлић, 1 мрежа за одбојку, 1 нова медицинка, 2 гуме за одбојку, 2 кугле за бацање (од 4 и 

7 килограма ), 1 вратило, 1 лестве, 1 справа за скок у вис, 1 одскочна даска, 7 бомби за бацање, 

1 кратка вијача, 1 комад тегова од 30 кг. Постојао је и женски разбој који је био без притки и са 

оштећеним постољем. Наведено је да би за успешнији рад било потребно набавити мрежу за 

одбојку, кругове, лопту за фудбал, патике за 166 ученика и барем 20 пари мушких и женских 

вежбаћих одела. Наставници фискултуре били су Бранко Бута и Бранко Стојадиновић. За Буту 

је записано да је „висок-развијен, бр. ципела 44, спреме нема“, а за Стојадиновића „средње 

висок, бр. ципела 42, спреме нема.“ У извештају достављеном вишим школским властима директор 

Старчевић је навео да бешчанска школа нема сопствених средстава већ их набавља 

68 ЗД „Стара Бешка“, Непотпуна гимназија Бешка, Бројни преглед изостајања ученика на верске празнике 

шк. 1949/50 год, 32/08.02.1950. 


директор Непотпуне гимназије, 233/25.06.1950. 

70 ЗД „Стара Бешка“, Непотпуна гимназија Бешка, Преглед материјалног стања Непотпуне гимназије у 

Бешки, среза Ст. Пазова, 28/01.02.1950. 

71 ЗД „Стара Бешка“, Непотпуна гимназија Бешка, Извештај о настави фискултуре, просторијама и 

вежбалиштима у зимском периоду, за месеце: децембар, јануар и фебруар, 80/20.03.1950. 

33

од прилога ученика и њихових родитеља, као и од прихода са приредби које изводе ученици. 

Одећу за фискултуру „ће сами ученици платити из своје штедње.“ 72 

У школи су постојале две библиотеке - наставничка и централна ђачка. Оне су имале мали 

фонд књига. Због слабијег коришћења књига од стране ученика, формиране су одељењске библиотеке 

које су укупно имале 193 књиге. На тај начин су ученици били приморани да више 

читају књиге јер су их контролисали разредни наставници. 

У гимназију је на почетку године уписано 173 ученика (у I разредима 82, у II разреду 49 

и у III разреду 42 ученика). Неодазивањем свих ученика да похађају школу, као и досељавањем 

нових ученика и преласком неких у друге школе дошло се до податка да је на крају школске 

године било 167 редовних ученика и 5 неполазника. Од 42 ученика III разреда са успехом је 

завршило њих 28, док је 5 ученика понављало разред, а 9 је упућено на поправни испит. На 

основу анкете која је извршена међу ученицима утврђено је да сви који су звршили школу желе 

да наставе школовање у средњим стручним школама, док 3 ученика желе да наставе гимназију. 

Разред 

Успех ученика виших разреда на крају школске 1949/50. године 

Број 

редовних 

ученика 

Број учен. 

који су са 

успехом 

завршили 

Из једног 

предмета 

Број ученика са слабим успехом 

Из два 

предмета 

Који 

понављају 

СВЕГА 

Iа 40 33 3 1 3 7 

Iб 37 27 2 3 5 10 

II 48 32 7 6 3 16 

III 42 28 3 6 5 14 

Свега: 167 120 15 16 16 47 

Школски савет, у односу на прошлу школску годину када је био изабран и радио доста 

активно, ове године је слабо радио. Састанак је одржан само једном и то на почетку школске 

године, док у току године није одржаван због недоласка чланова, а који се уредно били позивани. 

С друге стране, родитељски састанци су доста редовно одржавани. Одржано је 3 општа 

родитељска састанка, на којима су присуствовали родитељи ученика из целе школе. Осим тога 

одржано је 9 састанака по одељењима на којима су се разматрала питања из области успеха 

и дисциплине ученика. Поред анализе рада ученика, на родитељским састанцима одржана су 

и три предавања за родитеље из области природних наука. Теме су биле следеће : „Постанак 

живота на земљи“, „Ветрови“ и „Дисциплина и култура код ученика“. 

У гимназији је од 20. децембра 1949. године, у сарадњи са месним одбором АФЖ, отворена 

ђачка кухиња, у којој је близу половина ученика примала бесплатан доручак. Доручак се 

састојао од једног парчета хлеба са путером, маргарином или мармеладом, и једном шољом 

ослађеног млека са какаом. 

О хигијени у школи се доста водило рачуна. Пре почетка школске године све просторије 

су окречене, патоси намазани уљем и извршена дезинфекција школског намештаја. У сваком 

одељењу је био изабран један хигијеничар који је свакодневно вршио преглед личне хигијене 

код ученика, и о томе извештавао разредног старешину. За контролу хигијене целе школе био 

је изабран један од наставника. Од 18. до 22. марта 1950. године извршен је лекарски преглед 

свих ученика, када је установљено да је њихово опште здравље задовољавајуће. Лекари из 

72 ЗД „Стара Бешка“, Непотпуна гимназија Бешка, Списак фискултурних реквизита, 99/31.03.1950. 

34

антитрахоматичног центра из Панчева боравили су у Бешки 17. априла и том приликом установили 

да 5 ученика болује од трахоме. Сви ученици су били осигурани код ДОЗ-а. 

У току школске године ученици су одржали три приредбе - две у сарадњи са основном 

школом и једну самостално. Изложба са ручним радовима из свих области наука приказана 

је на крају школске године. Ученици I и II разреда су ишли на екскурзију у Нови Сад када су 

посетили Матицу српску. 73 

На основу расписа који је издао повереник за просвету за старопазовачки срез Јован 

Мајо, од 1. фебруара 1950. године, све школе су биле обавезне да саставе прегледе о изостанку 

ученика за време верских празника, а у циљу „трајније и упорније борбе против мистицизма и 

сујеверја“. Због тога је директор Велислав Старчевић поднео извештај, који је састављен 8. фебруара 

1950. године, а односио се на изостанке ученика на верске празнике. По том извештају, 

у првом полугодишту, 24 ученика православне вере су изостали за време Светог Николе, 16 

ученика на Бадњи дан, 14 ученика на Светог Луку, док 19 ученика католичке вере није дошло 

у школу за време Божића. 74 

Стара школска зграда на Тргу Братства и јединства 

Због тога су школе добиле задатак да у вези даљих спречавања ових појава појачају рад 

са родитељима ученика. На седници Наставничког савета бешчанске гимназије донето је решење 

да се на свим родитељским састанцима, поред извештаја о успеху и дисциплини ученика, 

одржавају и предавања из области природних наука. Један такав родитељски састанак 

одржан је 15. јануара 1950. када је наставник Бранко Стојадиновић одржао предавање под 

називом „Постанак живота на земљи“. На састанку је било присутно 78 родитеља. Извешта- 


директор Непотпуне гимназије, бр. 233/25.06.1950. 

74 ЗД „Стара Бешка“, Непотпуна гимназија Бешка, Бројни преглед изостајања ученика на верске празнике 

шк. 1949/50 год, бр. 32/08.02.1950. 

35

вајући среско Повереништво за просвету и културу о томе, директор Старчевић је навео: „Само 

предавање, иако је теже схватљиво за наше људе старога кова, добро је примљено. После одржаног 

предавања родитељи су тражили по извесним питањима објашњења, на која је предавач 

дао потребан одговор“. 75 

Почетком 1950. у Непотпуној гимназији урађен је план екскурзија за ту годину који треба 

да се реализује у пеироду јануар-август. Распоред ученика је урађен по групама, па је за I групу 

планирана једнодневна екскурзија у Сремским Карловцима са 80 деце у групи и 5 пратилаца. 

Предвиђено је да се у другој једнодневној екскурзији са 40 ученика и 3 наставника путује у 

Београд, док би III група, у којој би било 41 ученик и 4 пратиоца, боравила 3 дана на екскурзији. 

Планирано је да се на пут крене 3. маја од Бешке ка Београду, Радујевцу, Зајечару и Нишу 

(Нишкој бањи). Ученици би били 1 дан у Београду, 1 дан у Зајечару и 1 дан у Нишу. Пловило 

би се кроз Ђердап, а возом би се вратили из Ниша за Београд. 76 

Велики пролећни крос у огранизацији бешчанске школе одржан је 7. априла 1950. на 

којем је учествовало 154 ученика – 63 дечака и 91 девојчица. 77 

Обавеза директора школе Велислава Старчевића, између осталог, била је и да оцењује 

рад наставника и учитеља у школи и да о томе састави писмени извештај под именом „Радна 

карактеристика“, који је достављао поверенику за просвету Јовану Мају. На крају школске 

1949/50. урађен је један такав извештај и сачувано је неколико радних карактеристика наставника 

Непотпуне гимназије: 

„БУТА БРАНКО, учитељ Непотпуне гимназије у Бешки, срез старопазовачки 

На овој школи службује од 1 IX 1947 године, 27 године службе. 

У школској 1949/50 години предавао је: Математику у Iб, II и III разреду, физику у II и III 

разреду и фискултуру у Iа и II разреду. 

Био је разредни старешина III разреда са 42 ученика. 

Трогодишњим радом у овој школи, а пошто стално предаје исте предмете, као и личним 

настојањем стекао је солидну спрему за предмете које предаје. У овом циљу полазио је, у јулу 

1949 год., 10 дневни течај за математику и 5 дневни течај за физику у Н. Саду. 

Стручну литературу прати и најновије тековине науке успешно примењује у настави. 

Наставно градиво обрађује добро и са пуним успехом, нарочито добре резултате постиже у 

математици. Ради предано и залаже се за постизање квалитета у настави. Као разредни старишина 

истиче се својим залагњем и бригом за успех ученика и дисциплину. Према ученицима је 

тактичан, правичан и родитељски се опходи са свима. Према претпостављенима и друговима 

је тактичан, одмерен и другарски се опходи. У раду је доследан, истрајан и упоран. Савете и 

наређења претпостављених прима, озбиљно схвата и савесно извршава. Нарочито се залаже за 

организацију и правилан рад у школи. 

Ван школе активно сарађује у НФ и осталим масовним организацијама. Руководи хорском 

секцијом културно-просветног друштва. Активно сарађује и помаже културно-просветни 

рад СРЗ. 

Ревносно прати дневну штампу и савремену политичку литературу. 

Као наставник ужива леп углед код ученика, другова, у месту и околини. 

Отсуства и боловања у току школске године није имао. 

Својим радом у школи и ван школе у школској 1949/50 години задовољава. 

У Бешки, 9. јуна 1950. године. 

Директор Велислав Старчевић.“ 78 

75 ЗД „Стара Бешка“, Непотпуна гимназија Бешка, број 105 од 5-IV-1950. 

76 ЗД „Стара Бешка“, Непотпуна гимназија Бешка, број 22 од 30-I-1950. 

77 ЗД „Стара Бешка“, Непотпуна гимназија Бешка, број 102 од 11- IV 1950. 

78 ЗД „Стара Бешка“, Непотпуна гимназија Бешка, бр. 223, 9. VI 1950. 

36

„ТКАЛАЦ КРУНОСЛАВ, наставник Непотпуне гимназије у Бешки, срез старопазовачки. 

На овој школи ради од 12 IX 1947 године, 17 године службе. 

У току школске године предавао је: историју у Iа, Iб, II и III разреду; земљопис у Iа, Iб, II 

и III разреду. Био је разредни старешина II разреда са 51 учеником. 

Као наставник поседује добру и солидну стручну спрему. Стручну литературу редовно и 

са интересом прати у циљу стручног усавршавања. Наставно градиво обрађује добро и уноси 

напредне идеје у наставу својих предмета, у чему постиже добре резултате. Према претпостављенима 

и друговима односи се правилно: озбиљан, правичан и доследан. У односу према 

ученицима је правичан и тактичан. Залаже се у раду и труди се да подигне квалитет наставе. 

Постављене задатке извршава савесно и успешно. 

Ван школе не учествује активно. Члан је НФ. Руководилац је народног универзитета. 

Ратни је инвалид, без ноге. 

На стручном и идејно-политичком уздизању ради много, ревносно чита дневну штампу 

и савремену политичку литературу. На синдикалном саветовању одржао је једно стручно предавање 

„Класе и класне борбе“. 

Ужива добар углед код ученика, својих другова и у народу. 

У току ове шк. године имао је 7 дана отсуства. 

Радом својим у школској 1949/50 години у школи и ван школе задовољава. 



„ПЕТРОВИЋ КАТИЦА, учитељица Непотпуне гимназије у Бешки, срез старопазовачки 

На овој школи ради од 1 IX 1948, има 23 године службе. 

У овој школској години предавала је: српски језик у Iа и Iб разр., биологију у Iа и Iб разреду, 

цртање у Iб и ручни рад у Iб разреду. 

Била је разредни старешина Iб разреда са 40 

ученика. 

Као наставница истиче се својом вредноћом 

и труди се да стекне добру и солидну 

стручну спрему за предмете које предаје. 

Нарочиту наклоност има за српски језик. 

Својим радом, вредношћу и залагањем позитивно 

утиче на околину. 

Стручну литературу прати и труди се 

да уђе у све проблеме предмета које предаје. 

У раду у школи је савесна и педантна 

и тежи да ове особине пренесе и на своје 

васпитанике. Према ученицима је тактична, 

одмерена и матерински блага. Према претпостављенима 

и друговима је тактична, озбиљна 

и доследна. Постављене задатке извршава 

савесно, марљиво и уредно. 

Ван школе не узима активног учешћа у 

јавном раду. Поред редовне дужности врши 

и дужност хонорарног књиговође у Народној 

апотеци у Бешки. 

Прати дневну штампу и савремену политичку 

литературу. 

Милица Вукобратовић, удата Каранов (1937), 

Сремски Карловци 

У трећем разреду преузела нас је учитељица Катица 

Петровић, нежна, лепа, млада жена која на 

нас никада није подизала тон. Увек би, ушавши 

у учионицу, стављала на катедру свој мали сат, 

сад знам да је то чинила зато што се у удаљеној 

учионици у Абу није чуло звоно. Њу посебно 

памтим по томе што нам је у току неколико месеци, 

не сећам се да ли је било пролеће или јесен, 

прочитала књигу Хенрика Сјенкјевича „Кроз пустињу 

и прашуму.“ Како је та књига распалила 

нашу дечију машту! Сваки дан смо једва чекали 

наставак читања. Нисмо ми тада имали прилике 

да видимо слике биљака и животиња Африке. 

Ја сам први пут чула за многе животиње и црне 

људе. Књига је била лепо илустрована па нам је 

учитељица показивала илустрације које су мени 

биле откровење. 

Били су то дивни часови, а у мени је, верујем и 

многима, побудила жељу за читањем и љубав 

према књизи. Касније ће нам, на нашу радост, 

предавати српски у вишим разредима основне 

школе. 


37

Међу друговима, у месту и околини ужива леп углед, нарочито поштовања и симпатије 

ужива код својих васпитаника. 

У овој школској години имала је 8 дана отсуства и 7 дана боловања. 

Својим радом у школској 1949/50 години у школи и ван школе задовољава. 



СТОЈАДИНОВИЋ БРАНКО, учитељ Непотпуне гимназије у Бешки, срез старопазовачки 

На овој школи службује од 15 X 1949 год., 20 године службе. 

У овој школској години предавао је: математику у Iа разреду, биологију у II и III разреду, 

фискултуру у Iб и III разреду и цртање у III разреду. 

Као наставник настојава да уђе у проблеме предмете које предаје. Нарочиту склоност има 

за биологију, док за фискултуру има солидну стручну спрему. Разредног старешинства није имао. 

Учитељи Бранко и Катица Стојадиновић са породицом 

у школском дворишту у улици Иве Лоле Рибара, где су и становали 

У току целе шк. године, поред редовног рада у овој школи, активно је радио у Музеју 

Матице српске у Новом Саду на уређењу биолошког одељења музеја. 

Стручну литературу прати и стечена знања успешно у настави примењује. Нарочите способности 

има за препарирање животиња и ову своју способност корисно примењује у процесу 

наставе. Овим својим радом обогатио је природописну збирку ове школе са неколико лепих 

препарата. Наставно градиво обрађује добро и постиже добре резултате. Својим стручним 

знањем и радом подигао је наставу фискултуре на завидну висину. 

У раду је савестан, марљив и самоиницијативан. У опхођењу са ученицима тактичан, 

благ и одмерен. Према претпостављенима и друговима има правилан и другарски однос. Постављене 

задатке извршава са вољом, савесно и марљиво. 


38

Ван школе активно сарађује у НФ; руководи фолклорном и дилетантском секцијом културно-просветног 

друштва. Руководи пионирском организацијом у оквиру ове школе. Активно 

помаже рад на културно-просветном уздизању наших СРЗ. 

Међу друговима, у месту и околини ужива леп углед и симпатије. Ревносно прати дневну 

штампу и савремену политичку литературу. 

Као наставник ужива леп углед код ученика, другова, у месту и околини. 

Отсуства и боловања није имао. 

Својим радом у школи и ван школе у школској 1949/50 години задовољава. 



Осим овог извештаја сачувана је једна радна карактеристика и за учитељицу Винку Јовановић 

која је радила у Основној школи: 

„ЈОВАНОВИЋ ВИНКА, учитељица Основне школе у Бешки, срез старопазовачки. 

На овој школи ради од 1 IX 1949 године, има 24 године службе. 

У овој школској години радила је у Iа разреду са 50 ученика-ученица. 

Као наставница има добру и солидну стручну спрему, коју у своме раду успешно примењује. 

Свој рад у оделењу повезује са стварним животом у духу данашњице. Истиче се својом 

вредноћом, савеснишћу и тачношћу. И поред стеченог искуства труди се да своје стручно знање 

употпуни новим, читајући стручну литературу и примењујући тековине науке у настави. 

Према ученицима је тактична и правична и матерински блага. Према претпостављенима 

и друговима је тактична, озбиљна и доследна. Постављене задатке извршава савесно, марљиво 

и уредно. 

Поред редовне дужности у школи активно ради и ван школе, нарочито на описмењавању. 

У току зиме одржала је 1 аналфабетски течај са 22 полазника. Врши дужност школског 

руководиоца пионирске организације и ревизор је за пионирску штампу, о чијем је растурању, 

претплати и читању водила сталну бригу. Врши дужност просветног руководиоца у обданишту 

СРЗ „Борба“ и у АФЖ. 

Ревносно прати дневну штампу и политичку литературу. 

Као наставница ужива леп углед код ученика, другова и у месту. 

У овој школској години имала је 1 дан одсуства. 

Својим радом у школској 1949/50 години у школи и ван школе задовољава. 

У Бешки, 13 јуна 1950 године. 

Управитељ школе Бута Софија. 

Школски инспектор Мркшић Илија.“ 82 

Нижи течајни испит (мала матура) одржан је у периоду од 3. до 7. јуна 1950. године. Ученици 

су полагали испите из четири предмета – српски језик, историја, математика и физика. 

Наставничко веће гимназије је на састанку од 1. јуна 1950. донело одлуку да се на основу чл. 

7 Правилника о полагању нижег течајног испита изабере испитни одбор у следећем саставу: 

за српски језик испитивач-предметни наставник Велислав Старчевић, а заменик Катица 

Петровић, за историју испитивач-предметни наставник Крунослав Ткалац, а заменик Љубомир 

Иванчевић, за математику испитивач-предметни наставник Бранко Бута, а заменик Бранко 

Стојадиновић, за физику испитивач-предметни наставник Бранко Бута, а заменик Бранко 

Стојадиновић. „Испити су одржани у једној учионици ове школе, која је за ову сврху била лепо 

декорисана сликама наших руководилаца, паролама и ћилимима. Тако су и просторије, и сам 

ток испита имали свечани карактер.“ 83 


82 ЗД „Стара Бешка“, Основна школа Бешка, бр. 125, 13.VI 1950. 

83 ЗД „Стара Бешка“, Непотпуна гимназија Бешка, бр. 236, 25-VI 1950. 

39

Трећи разред гимназије завршило је са успехом 28 ученика, који су се сви пријавили за 

полагање нижег течајног испита. На предлог разредног већа три ученика, који су школу завршили 

са одличним успехом и примерним владањем, били су ослобођени полагања испита. 

Полагање испита почело је 3. јуна писменим из српског језика и трајало је до 7. јуна, тако 

што је у току сваког дана завршен по један испит. У току усмених испита ученици су се сами 

пријављивали за одговарање, које је трајало од 8 до 15 минута (у зависности од тежине питања 

и спремности ученика). 

На крају, сви ученици су са успехом положили нижи течајни испит. Сведочанства су подељена 

10. јуна 1950. године. 84 

Због неактивности рада Школског савета директор Непотпуне гимназије Велислав Старчевић 

предложио је у допису од 29. јула 1950. Среском народном одбору Повереништву за 

културу и просвету у Старој Пазови да се именује нови Школски савет за школску 1950/51. 

годину. С обзиром да је бешчанска гимназија била „школа сеоског типа и било би врло тешко 

извршити организацију посебног школског савета за основну школу“ директор је предложио 

да нови Школски савет брине и о раду Основне школе. Из тих разлога у састав новог Школског 

савет ушли би управитељ основне школе (Софија Бута) и један учитељ из основне школе, 

затим учитељи, наставници-разредне старешине и директор Прогимназије, као и следећи 

Бешчани: Милан Јовановић, земљорадник, Градимир Мушицки, пензионер, Богдан Наранчић, 

службеник на циглани, Сима Бакић, ковач СРЗ „Борба“, Влада Петровић, управник млина, 

Сима Кривошија, земљорадник, Милан Косовац, председник земљорадничке задруге, Живка 

Шуша, секретар АФЖ и Светозар Механџић, потпредседник СРЗ „Борба“. 85 

Поправни испити за оне ученика Непотпуне гимназије који су на крају године имали 

једну или две слабе оцене одржани су 22. и 23. августа 1950. године. Нижи течајни испит у 

јесењем року одржан је у периоду од 25. до 29. августа. 86 

84 Исто, бр. 236, 25-VI 1950. 

85 ЗД „Стара Бешка“, Непотпуна гимназија Бешка, бр. 251, 29-VII 1950. 

86 ЗД „Стара Бешка“, Непотпуна гимназија Бешка, бр. 255, 17-VIII 1950. 

40

ОСМОЛЕТКА - ОСМОГОДИШЊА ШКОЛА 

БЕШКА (1950-1958) 

Од школске 1950/51. године бешчанска Основна школа и Непотпуна гимназија спајају 

се у заједничку школу под именом „Осмолетка Бешка“. То решење је донео Главни Извршни 

Одбор Народне Скупштине АП Војводине, Повереништво за просвету, Нови Сад, број 9994 од 

22. августа 1950. године. У решењу је наведено да ће Повереништво извршити све „потребне 

припреме да би рад у осмољеткама отпочео 10 септембра 1950 године.“ 87 

Иако је школа постала осмогодишња, ове школске године ученици нису похађали осам 

разреда, него само седам. 

Упис у школу одржан је од 1. до 5. септембра. Обавеза ученика виших разреда била је да 

попуне пријаву коју ће таксирати таксеном марком од 10 динара, као и да уплате 100 динара 

„на име кауције за оштећење намештаја, за набавку школског прибора, књига и т.д.“ 

Настава је почела у понедељак, 11. септембра 1950. у 8,00 часова, када је извршена подела 

по разредима и одељењима. 

На почетку школске године у бешчанску школу уписано је 561 ученик, али нису сви ученици 

похађали школу. На дан 20. септембар 1950. у школу је редовно ишло 508 ученика, док 

53 ученика (25 дечака и 28 девојчица) нису кренули у школу. За те ученике школски органи су 

предузели мере како би их натерали да похађају школу. У свом извештају који је достављен 

Среском народном одбору Повереништву за просвету и културу Стара Пазова директор Старчевић 

је навео да „постоји вероватноћа, да ће и поред подузетих мера један мањи број остати 

упоран и то оних ученика који су рођени 1937 год. и у току ове школске године треба да наврше 

14 година, т.ј. границу старости да би се из школе могли исписати.“ Да се не би током целе 

школске године са старијим ученицима „натезали“, јер они по свом узрасту одскачу од осталих 

ученика, директор је предложио да се испишу следећи ученици: Гордана Лукач, ученица V 

разреда, рођена 1937. године; Јован Бајић, ученик V разреда, без оца, рођен 17. августа 1937. 

године; Бранко Нешић, ученик V разреда, рођен 23. децембра 1937. године, који се налази на 

собосликарском занату код Наума Булашевића из Бешке; Јозеф Ухрик, ученик V разреда, рођен 

27. априла 1937. године и Анђа Вујновић, ученица V разреда, која је без родитеља и налази се 

код тетке Софије Бегојев, и она већ две године не похађа школу. Директор је замолио да се за 

ове ученике донесе решење о испису, с обзиром да су сви завршили IV разред и „нема изгледа 

да би и код примене законских санкција хтели наставити школовање.“ 88 

У нижим разредима, ове школске године, било је 8 одељења - по два одељења у сваком 

разреду. У Iа учитељица је била Загорка Обрадовић са уписаних 40 ученика (21 дечак и 19 девојчица), 

а у Iб Вера Дамјановић са 39 ученика (20+19). Јелена Обрадовић је била учитељица 

IIа у којем је било 40 ученика (22+18), а Софија Бута у IIб са 48 ученика (26+22). У трећем 

разреду учитељице су биле Иванка Давидовић - IIIа одељење са 46 ученика (24+22) и Винка Јовановић 

- IIIб одељење са 47 ученика (22+25). Учитељ Мирко Јовановић је држао IVа у којем је 

било 51 ученик (27+24), а Катица Стојадиновић IVб са 36 ученика (13+23). У нижим разредима 

87 ЗД „Стара Бешка“, Непотпуна гимназија Бешка, бр. 298, 31-VIII-1950. 

88 ЗД „Стара Бешка“, Непотпуна гимназија Бешка, бр. 319 /1950. 

41

Антоније Јовановић (1943), Бешка 

Док сам жив памтићу учитељицу Загорку Обрадовић, 

која ми је предавала само у I разреду. 

У I разред основне школе у Бешки кренуо сам 

у јесен 1950. године. Учионица нам се налазила 

у згради поред Дома културе (где је дуго била 

кафана „Спорт“, а сада „Грил Сидро“). Та школска 

година је била последња учитељици Загорки 

пред одлазак у пензију. Она је имала сестру Јелену, 

која је исто била учитељица у Бешки. Оне су 

потицале из угледне учитељске породице и биле 

су врло поштоване особе у нашем селу. Кућа им 

се налазила у центру Бешке и била је једна од 

најлепших кућа (данас је то кафана „Замак“). 

Ми ђаци-прваци смо тада у школи, а и код куће, 

за писање слова и бројева користили таблице 

које у направљене од црне камене плоче, уоквирене 

дрвеним рамом, који је на краћој страници 

имао рупу кроз коју се канапом везивао наквашени 

сунђер. Писаљка је исто била од камена и 

отприлике величине и облика дрвене оловке. У 

то време су постојале и дрвене оловке, али тада 

у послератном периоду те оловке је било тешко 

набавити. Нама је учитељица Загорка поклањала 

дрвене оловке из својих приватних залиха, и 

то по једну половину оловке за прво, а другу половину 

за друго полугодиште. На тај начин смо 

имали могућност да пишемо у папирне свеске, 

што је тада била реткост и представљало велико 

задовољство. 

Учитељица Загорка Обрадовић је била добра и 

драга особа, дивних манира и аристократског понашања. 

У школи нас је учила како да се пристојно 

понашамо код куће, на улици или на другим 

јавним местима. Говорила нам је да треба да поштујемо 

родитеље, старије особе, као и све мештане 

поред којих пролазимо. Учила нас је како 

се поздравља на улици – тако што се приликом 

сусрета са старијом особом на улици треба благо 

наклонити и рећи „љубим руке“. Ми ђаци смо 

излазили пред таблу и то вежбали и по неколико 

дана све док нисмо добро савладили. Све те племените 

ствари које сам научио од учитељице усадиле 

су се у мојим сећањима и драго ми је што 

сам добио прилику да то поделим са другима. 

укупно је уписано 347 ученика, од којих је 

175 дечака и 172 девојчице. 89 

У овој школској години у статистичким 

извештајима виши разреди нису више 

навођени као први (I), други (II) и трећи 

(III), већ као пети (V), шести (VI) и седми 

(VII) разреди. У више разреде уписано је 214 

ученика (102 дечак и 112 девојчица). У два 

одељења V разреда било је 52 ученика и 60 

ученица, укупно 112, у два одељења VI разреда 

укупно је било 64 ученика – 31 дечак и 

33 девојчице, а у једном одељењу VII разреда 

било је 19 ученика и 19 ученица, укупно 

38 школараца. 90 

Те школске године Велислав Старчевић, 

директор и учитељ, предавао је хемију 

VII разреду 3 часа недељно. Катица 

Петровић је била разредна Vа разреду. Она 

је предавала српски језик и цртање и поред 

редовна 24 часа недељно имала и 2 прекобројна 

наставна часа. У школи је обављала 

и дужност хигијеничара. Бранко Стојадиновић 

је био разредни Vб разреду и предавао 

је биологију, математику и фискултуру. 

Имао је 5 прекобројних часова. Руководио је 

биолошким кабинетом. Професор Љубомир 

Иванчевић је држао VIа разред. Предавао је 

руски језик, српски језик, певање и цртање и 

имао 3 прекобројна часа. Бранко Бута је био 

разредни VIб разреду. У вишим разредима 

предавао је математику, физику, немачки 

језик и фискултуру. Поред своја редовна 24 

часа имао је и 2 прекобројна часа недељно. 

У школи је управљао физичко-математичким 

кабинетом, а руководио је и синдикалном 

подружницом. Наставник Крунослав 

Ткалац је предавао земљопис, историју и 

цртање. Био је разредни VII разреду, а руководио 

је историјско-географским кабинетом 

и управљао школском библиотеком. 91 

У два одељења V разреда ученици су 

учили српски језик, географију, биологију, 

математику, фискултуру, цртање и певање, с 

тим да се у Vа предавао немачки, у Vб руски 

језик. У два одељења VI разреда наставни 

89 Исто. 

90 Исто. 

91 ЗД „Стара Бешка“, Осмолетка Бешка, 356 /1950. 

42

предмети су: српски језик, руски језик, историја, географија, биологија, физика, математика, 

фискултура, цртање и певање. У VII разреду ученици су учили српски језик, руски језик, историју, 

географију, биологију, физику, математику, хемију, фискултуру и цртање. 92 

Директор Непотпуне гимназије Старчевић је на почетку школске године упутио допис 

Среском народном одбору Повереништву за просвету и културу у Старој Пазови у вези одређених 

проблема који су настали око реализације плана за упис у средње стручне школе. У 

том извештају навео је: „21 V 1950. год. примили смо од Вас план за упис у средње стручне 

школе. По плану, који сте нам доставили, одређен је број свршених ученика III разреда са ове 

школе који ће се примити у поједине средње стручне школе. Тако је под тачком 22 Вашег плана 

предвиђено да се са ове школе упише у учитељску школу 3 ученика. По пријему овог плана 

ми смо исти саопштили ученицима који су положили нижи течајни испит у јунском року и 

истовремено утицали на ученике и њихове родитеље да се по овом плану опредељују. Тако је 

са ове школе 4 ученика-це поднело молбе за пријем у Учитељску школу у Срем. Карловцима, 

пошто нам је ово и најближа школа ове врсте. Међутим, код избора кандидата у самој школи 

одбијена су сва 4 кандидата са наше школе. Напомињем, да су неки ученици испунили услове 

за пријем на пријемном испиту и да су неки имали и врлодобар успех.“ 93 

Катица Петровић, удата Великић (1937), Пећинци 

У бешчанској школи професор Љубомир Иванчевић предавао ми је руски језик. Зрачио је својим 

изгледом и понашањем. Имао је буцкасте, румене образе, мало ситније, али живахне очи. Коса му 

је била смеђа, прошарано седа, густа и коврџава. На први поглед изгледао је као уметник, сликар. 

Био је прави господин. Ми, ученици, смо гледали његову разбарушену косу. Многи су мислили да 

је перика. И ми смо често покушавали своју косу да наместимо да изгледа као његова, покушавали 

смо да је „дигнемо“ високо. То сам радила и ја. Гестикулишући рукама, показивала сам накострешеност 

и разбарушеност косе. Професор ме је често опомињао, а једном ме је непријатно укорио 

и казнио. Одмах након тог инцидента била сам редар са Славком Петровићем. Увек сам ја брисала 

таблу. Бришући таблу, руке сам обелила кредом и хтела сам да умажем Славка. Чекала сам га код 

врата. Када су се врата отворила, скочила сам са раширеним рукама, и уместо да избелим Славка, 

урпљала сам професора Иванчевића, који је тада ушао у учионицу. У чуду професор, у чуду ја. Одмах 

ме је истерао са часа. Вратио се у стан да се умије, а кад је кренуо назад у учионицу, повукао 

ме за перчин и увео у учионицу. Добро сам прошла, без икакве друге казне. 

На основу изнетог директор је закључио да Учитељска школа није имала свој план за 

пријем кандидата у школу, односно, ако су и имали план, онда га нису поштовали. Навео је да 

су примљени неки кандидати из суседног места Крчедин, а које је по броју становника и по 

броју ученика мање од Бешке. Због тога је директор замолио Повереништво да се тачно утврди 

због чега је дошло до ових неправилности, и уколико се стручне школе на придржавају ових 

планова да се они не достављају гимназијама. Због свега тога управа бешчанске Непотпуне 

гимназије нашла се у врло незгодном положају, у односу на родитеље ученика, али и због самих 

неуписаних ученика. 94 

Почетком октобра 1950. учитељ Мирко Јовановић је отишао на шестомесечно боловање 

што је наметало потребу да на његово место дође други учитељ. Међутим, пошто се није могао 

наћи слободан учитељ, директор школе Велислав Старчевић је предложио да се у IVа разреду 

учитеља Јовановића одржава предметна настава, тако што ће учитељи нижих разреда преда- 

92 ИАС, ОШ, Непотпуна гимназија Бешка, Главна уписница за шк. год. 1950/51. 

93 ЗД „Стара Бешка“, Непотпуна гимназија Бешка, 306 /1950 од 1-IX-1950. 

94 Исто. 

43

вати поједине предмете. Подела је извршена на основу предлога наставничког савета, па је 

тако учитељица Винка Јовановић предавала српски језик, Софија Бута математику, Загорка 

Обрадовић земљопис, Јелена Обрадовић познавање природе и ручни рад, Вера Лепшановић 

историју и цртање и Иванка Давидовић лепо писање, певање и фискултуру. Загорка Обрадовић 

је преузела разредништво и вођење администрације. Одлучено је и да директор школе редовно 

прати рад и напредак ученика овог одељења. 95 

Директор гимназије Старчевић се почетком октобра 1950. обратио Дирекцији за експлоатацију 

државних железница у Новом Саду са молбом да се бешчанској школи обезбеде вагони 

за екскурзију ученика. У допису навео је да школа планира да са ученицима II и III разреда 

направи научну екскурзију од Бешке до Ријеке и назад, а пошто „ова екскурзија има научноваспитни 

карактер, то би се на наведеном путу екскурзисти задржавали у Љубљани 1 дан, у 

Постојни и Ријеци 1 дан, те повратком у Загребу 1 дан.“ 96 

Први ред: Ђорђе Закић, Јован Димић, Славко Драговац, ?, Петар Грбић, ?, Мијо Јурић, ?. 

Други ред: ?, Гојко Јездић, Драгутин Кечић. 

Предвиђено је да на екскурзију иде 67 ученика са 6 наставника. Даље директор наводи 

да „обзиром на хладније време и слабе материјалне могућности наших ученика, (јер су већина 

деца колониста) најбоље би нам одговарало када би могли добити један засебан вагон који би 

стално ишао са екскурзистима и у местима где се екскурзисти буду задржавали да их чека на 

станици. У плану је било да екскурзија траје четири дана, ишло би се брзим возом од Старе 

Пазове.“ 97 

Нова школска 1951/52. година почиње са новим учитељским кадром, пошто су учитељице 

Загорка Обрадовић и Софија Бута отишле у пензију, а Мирко Јовановић је често и 

дуго био на боловањима. Од 6. августа 1951. у бешчанску школу постављен је брачни пар 

95 ЗД „Стара Бешка“, Непотпуна гимназија Бешка, 337 /1950. 

96 ЗД „Стара Бешка“, Непотпуна гимназија Бешка, 349 /1950, 12-X 1950. 

97 Исто. 

44

Шалетић – Милош и Љубинка. Други учитељски брачни пар Филиповић, Милојко и Милица, 

долазе у Бешку 6. новембра 1951. године. Пошто на полугодишту Вера Дамјановић одлази у 

пензију на њено место је постављена Милица Филиповић, преузевши II-б одељење. 

Распоред учитеља и разредних старешина за школску 1951/52. по разредима и одељењима 

је био следећи: 

Iа 

Катица Стојадиновић, 

Iб 

Мирко Јовановић, 

IIа 

Милош Шалетић, 

IIб 

Вера Дамјановић – Милица Филиповић, 

IIIа 

Јелена Обрадовић, 

IIIб 

Љубинка Шалетић, 

IVа 

Иванка Давидовић, 

IVб 

Винка Јовановић, 

Vа 

Крунослав Ткалац, 

Vб Љубомир Иванчевић , 

VIа 

Катица Петровић, 

VIб 

Бранко Стојадиновић, 

VII 

Бранко Бута. 

Обавезно осмогодишње школовање за 

ученике основне школе у Бешки уведено је 

1952/53. школске године. Ове године се први 

пут у бешчанској школи похађао VIII разред. 

На почетку школске године извршена је подела 

одељења и наставних предмета. У нижим разредима 

било је по два одељења, док је у вишим 

било 6 одељења, по два у V и VI разреду, а једно 

одељење у VII и VIII разреду. 

Почетком школске године у Бешку долазе 

учитељице Анђелка Петриновић и Милица 

Грбић, као и наставница српског језика Милена 

Мирчетић 

У I-а одељење, које је држала Анђелка Петриновић, 

уписано је 40 ученика, у I-б са учитељицом 

Винком Јовановић 38 ученика. Два 

одељења II разреда држале су Катица Стојадиновић 

и Иванка Давидовић. Учитељ у IIIа 

је Милош Шалетић, у IIIб учитељица Милица 

Филиповић, IV-a припало је Јелени Обрадовић, 

а IV-б је држала Љубинка Шалетић. 

Милојко Филиповић је био разредни 

старешина V-а одељењу. Разред је уписало 43 

ученика, 23 дечака и 20 девојчица, с тим да је 

током године уписан још једна дечак, па је на 

крају школске године било 44 ученика. Српски 

језик је предавала Милена Мирчетић, немачки 

Катица Петровић, географију Крунослав Ткалац, 

биологију Бранко Стојадиновић, математику 

Милојко Филиповић, цртање Љубинка Ша- 

Миланка Петровић (1939), Умаг (Хрватска) 

Из Дневника једне бешчанске тринаестогодишњакиње 

У предвечерје 

Дан беше топао. Чим сунце запада, осети се 

свежина летњег предвечерја. Мирис из шумарка 

преплавио је друм којим смо ходали. 

Имали смо у плану лагану шетњу, која је завршила 

великом „бербом“ купина у шумарку, 

већ полумрачном и прохладном. Луњајући 

тако наишли смо на читаву „плантажу“ великог 

купиновог жбуња. Доспели смо преко 

мале пољане обрасле чичком и коровом до те 

наше „плантаже“ и тек нас је мрак потерао на 

повратак кући. 

Али гле, наиђосмо тако на самој ивици те 

шумице на колибицу у коју се људи склањају 

ваљда за време непогоде. Одједном је постало 

тамно, загрмело је кратко, а ми смо се шћућурили 

у тој колибици, причајући о купинама, 

па о Робин Худу о свему и свачему, о чему 

само деца умеју у својој машти да замишљају, 

док се неко ипак није досетио да је време да 

се пожури кући! За сваки случај смо се „наоружали“ 

неким квргавим штаповима глумећи 

Робин-Худову дружину, тако „лепи“, црних 

уста и прашњави стигли кућама, глава пуних 

свакојаких мисли! 

45

летић, фискултуру Милојко Филиповић, лепо писање Љубинка Шалетић, а женски и мушки 

ручни рад Љубинка Шалетић и Бранко Стојадиновић. На крају године школу је завршило 19, а 

понављало 25 ученика. 

Разредни наставник V-б била је Милена Мирчетић, у којем је било уписано 38 ученика 

(17 дечака и 21 девојчица), а током године је 5 ученика (1 дечак и 4 девојчице) напустило 

школовање, па је на крају школске године у одељењу било 33 ученика. Школу је са успехом 

завршило 19 ученика, 10 дечака и 9 девојчица. Исти наставни кадар је предавао овом одељењу 

као и V-а. Певање је предавала Катица Петровић. 

Ученице VII разреда школске 1952/53. године 

Први ред: Лидија Книзл, Јелена Радосављевић, Марија Механџић, Милена Божић, Мирјана 

Вјештица, Марија Брозовић, Видосава Михајловић, Невенка Станковић. 

Други ред: Јаворка Шалетић, Иванка Матекало, Дивна Лондровић, Мирјана Наранчић, 

Смиља Јованић, Даринка Шашић, Милица Вукобратовић. 

У VI-а одељењу разредни је био Крунослав Ткалац. Уписано је 34 ученика, 19 дечака и 15 

девојчица. Током године један дечак је напустио школу, тако да је разред завршило 33 ученика. 

У том одељењу уписано је чак 9 понављача. Српски језик је предавала Катица Петровић, немачки 

Бранко Бута, историју и географију Крунослав Ткалац, биологију Бранко Стојадиновић, 

математику Милојко Филиповић, цртање Љубинка Шалетић, певање Катица Петровић, женски 

ручни рад Љубинка Шалетић, а мушки ручни рад Бранко Стојадиновић, фискултуру дечацима 

Милојко Филиповић, а девојчицама Бранко Стојадиновић. На крају године 3 ученика је завршило 

са одличним успехом, 4 са врлодобрим, 5 са добрим, 9 је упућено на полагање поправног 

испита, а 12 ученика је понављало разред. Од 9 ученика који су полагали поправни, 4 ученика 

је положило, 3 није положило, док 2 ученика није дошло на полагање. На крају школске године 

16 ученика (8 дечака и 8 девојчица) је завршило шкколовање, а 17 (10+7) је понављало разред. 

Разредни старешина VI-б био је Бранко Стојадиновић, а VII Катица Петровић. Бранко Бута је 

био разредни стрешина VIII разреду. Разред је уписало 26 ученика, 11 дечака и 15 девојчица. 

Са успехом школовање је завршило 24 ученика, док је двоје ученика понављало. 

46

Школска 1953/54. година је започела без већих проблема, али и даље са великим бројем 

уписаних ученика по одељењима. Недостатак наставног кадра и школског простора је био основни 

разлог због чега се пуно ученика налазило у једном одељењу. Олакшавајућа околност 

оваквој ситуацији је била једна негативна појава у бешчанској школи, а то је непохађање школе 

великог броја ученика. На пример, у V-1 разреду било је уписано чак 46 ученика, а редовно је 

похађало 32 ученика. У целој школи од укупно 556 уписаних ученика, редовно је похађало 463, 

или 83%, док 93 ученика није долазило на наставу. Просечно по одељењу било је уписаних 37 

ученика, док је просечан број оних ученика који су похађали школу износио 31 по одељењу. 

На екскурзији у Београду 1953. године 

Горњи ред: Шимун Мишкић, Божа Богуновић, Душан Мушицки, Зорка Обрадовић, Димитрије 

Павков; Други ред: Драга Тарбук, Даница Мутић, Мира Штикавац, Радослав Мајсторовић. 

Трећи ред: Биљана Маринковић, Ружа Маслаћ, Даница Петровић, Вера Веселиновић, 

Јела Мишић, Милица Бараковић, Анђа Думанчић, Даринка Војновић. 

Четврти ред: Ивка Јурић, Јуре Розић, Јосип Јагер, Илија Думанчић, Иван Мишић, професор 

Крунослав Ткалац, Милојко Терзић, Момчило Тарбук, Мићо Богуновић, Радослав Миоковић. 

Момчило Тарбук (1940), Бешка 

Разредни старешина професор Крунослав Ткалац водио је наш VII разред на екскурзију у Београд 

6. октобра 1953. године. Главни разлог одласка била је позоришна представа „Јегор Буличов“ која се 

давала у Југословенском драмском позоришту. Путовали смо возом од Бешке до Београда. Када смо 

стигли прво смо ишли у зоолошки врт, а потом пропешачили Београдом. Увече се давала представа. 

Што од умора, што од неразумевања представе, ми смо углавном сви спавали током представе. У 

току трајање драме, с времена на време смо се трзали из сна јер су на бини галамили и свађали се 

крупни, брадати глумци. Касно у ноћ смо се вратили кући. 

Професор Крунослав Ткалац био је изузетан као предавач и као разредни старешина. Био је врло 

хуман човек. Поштовао је верско опредељење код ученика. За католички Божић и Ускрс, ученици-католици 

нису морали долазити у школу. Исто је важило и за православне ученике. Увек је био 

озбиљан и замишљен. Никад се није шалио са ђацима. Занимљиво је да док се шетао у кругу школе 

увек је устима свирао (фићукао, звиждао) неку мелодију, само њему познату. 

47

У школи је било укупно 15 одељења, 3 одељења у I разреду, по два од II до VI, а по једно 

одељење у VII и VIII разреду. 

Ово је била прва школска година у којој тако велики број ученика није похађао наставу, 

а за то је као главни разлог наведен немар родитеља који децу нису слали у школу. Директор 

је редовно извештавао надлежне органе о непохађању школе појединаца, што је било тема и 

на састанцима НО Општине, али је реакција Општине била врло слаба. Чак је стигло обећање 

од среског судије за прекршаје да ће лично доћи у Бешку и позвати на разговор родитеље, па 

уколико им деца и даље не буду похађалу школу да ће их казнити. Међутим, прекршајни судија 

до датума састављања извештаја није испунио обећање. 

Бројно стање ученика у школској 1953/54. години, у првом полугодишту: 98 

Уписано Уредно похађају Не похађају 

дч дв св дч дв св дч дв св 

I-1 Јелена Обрадовић 18 17 35 15 13 28 3 4 7 

I-2 Милица Грбић 19 19 38 14 18 32 5 1 6 

I-3 Љубинка Шалетић 19 18 37 18 17 35 1 1 2 

II-1 Анђелка Петриновић 23 10 33 20 10 30 5 3 8 

II-2 Винка Јовановић 18 21 39 16 18 34 2 3 5 

III-1 Иванка Давидовић 25 13 38 20 10 30 5 3 8 

III-2 Катица Стојадиновић 22 16 38 17 11 28 5 5 10 

IV-1 Милош Шалетић 24 18 42 19 13 32 5 5 10 

IV-2 Милица Филиповић 20 20 40 20 14 34 - 6 6 

V-1 Смиљана Баљозовић 23 23 46 17 15 32 6 8 14 

V-2 Бранко Стојадиновић 25 17 42 18 11 29 7 6 13 

VI-1 Милојко Филиповић 17 15 32 15 11 26 2 4 6 

VI-2 Божидар Ђурић 15 14 29 12 14 26 3 - 3 

VII Крунослав Ткалац 20 14 34 20 14 34 - - - 

VIII Бранко Бута 13 20 33 13 20 33 - - - 

Укупно нижи разреди 188 152 340 159 124 283 29 28 57 

Укупно виши разреди 113 103 216 95 85 180 18 18 36 

У к у п н о 301 255 556 254 209 463 47 46 93 

Даница-Дода Петровић (1941), Београд 

У вишим разредима осмогодишње школе српски језик нам је предавао професор Божидар-Бошко 

Ђурић. Он је био један од омиљенијих професора, а уз то и веома стручан. Био је иницијатор редовних 

одлазака на позоришне представе у Београд - у Народно позориште и Југословенско драмско. 

Ти одласци возом у Београд су били целодневни излети, који су ми остали у незаборавном сећању, 

а љубав према позоришту је остала за цео живот. Глумци, које смо гледали, данас су глумачке легенде: 

Виктор Старчић, Раша Плаовић, Миливоје Живановић, Мира Ступица, Марија Црнобори и 

још много других. Док смо били у Београду један део дана смо проводили у забавном парку, који се 

налазио у данашњем Ташмајданском парку. Посебно су ми у сећању вожње у малим аутомобилима 

који се сударају, што је увек било праћено са много нашег смеха. 

Учитељица Винка Јовановић ми је остала у лепом сећању. Била је смирена, стрпљива, брижна, 

веома посвећена свом послу. Велике проблеме јој је задавао један дечак из разреда, Стипе Баришић. 

Није добро учио, често је изостајао са наставе, увек је био иницијатор туче са дечацима. Колико се 

сећам, учитељица није реаговала оштро, покушавала је васпитним методама да утиче на њега. У 

сећању су ми излети на Водице и Бикару, на које нас је водила током пролећа. 

98 ЗД „Стара Бешка“, Осмолетка Бешка, без броја /1954. 

48

Стојан Губић (1939), Бешка 

Моја породица се доселила у Бешку после рата, 

крајем 1946. године, из Блатуше. Исте јесени сам 

одмах кренуо у школу код учитељице Загорке Обрадовић. 

Међутим, због тешких услова за живот 

у Бешки, јер смо две велике породице спавали у 

једној малој кућици, следеће године моја породица 

се вратила на Кордун. Већ 1948. смо поново 

дошли у Бешку, купили кућу и ја сам поново 

кренуо у школу, али сада код учитељице Вере 

Лепшановић. 

Остала су ми у сећањима два дивна наставника 

који су ми предавали у вишим разредима – Љубомир 

Иванчевић, предавао руски језик, и Крунослав 

Ткалац, предавао географију. Иако сам V 

разред понављао због слабе оцене и од наставника 

Иванчевића, његова доброта, благост, занимљиве 

приче су нешто што се не заборавља. 

Крунослав Ткалац је био строг и врло озбиљан. 

Када је пролазио поред нас, док смо седели у клупана 

за време часа, морао сам обе шаке да држим 

на клупи и да савијем главу према доле. Био сам 

врло несташан и сви наставници су се борили са 

мном. Једном приликом, због неког несташлука, 

наставник Ткалац ме је затворио у пушницу 

и спустио резу, тако да нисам могао да изађем 

неко време. Та пушница се налазила у кући где је 

била школа и где је он становао. Због мог понашања 

морао сам да у клупи седим са девојчицом 

– Анђелком Станисављевић. 

Прво полугодиште школске 1953/54. 

завршенo је 15. јануара 1954. године. У 

свом извештају достављеном Секретатијату 

за просвету и културу Народног одбора 

среза старопазовачког директор школе Велислав 

Старчевић је навео да успех ученика 

и њихово понашење „нису дали потпуно 

задовољавајуће резултате“. Као основни 

проблем за овакво стање у школи директор 

је навео недостатак школског простора и неповољан 

распоред школских зграда, које се 

налазе на различитим локацијама у месту. Посебно 

је било тешко стање у одељењима виших 

разреда, где се изводи предметна настава. 

У првом полугодишту, на платном 

списку био је 21 наставник, од којих је 9 

радило у нижим, а 8 у вишим разредима. 

Два наставника су радила у забавишту. 

Једна наставница је била на двогодишњем 

одсуству ради студирања, док је друга наставница 

отишла у превремену пензију. 

Сви наставници нижих одељења завршилу 

су учитељску школу, док у вишим разредима 

три наставника имају потребну стручну 

спрему за предмете које предају, док је других 

5 наставника постављено из редова учитеља. 

Као највећи проблем који би требало 

решавати у наредном периоду је постављање 

једног наставника виших разреда за српски 

језик, а по могућству и за немачки. 

Рад учитеља и наставника у првом полугодишту 

директор је оценио позитивно, са мањим бројем изузетака. Нешто слабији успех 

„а и залагање у раду, осећа се у IIIб разреду, 99 где су, судећи по оценама ученика, показани релативно 

добри резултати, успех није задовољио, јер ни сама наставница не показује довољно 

воље ни љубави за рад, што се у процесу наставе знатно осећа“. Закључено је да ученици тог 

одељења нису добро савладали „технику читања“. 

Један од озбиљнијих проблема у извођењу наставе био је недостатак наставних средстава 

и опреме. У I и II разреду предавање математике изводило се без рачунаљки. А и оно мало учила 

што постоје не могу да користе сва одељења јер не постоји централна школска зграда, већ 

су учионице толико удаљене једна од друге, тако да се та учила не могу преносити и користити 

у току дана за више одељења. У циљу прикупљања очигледних наставних средстава и разних 

неопходних збирки ученици IV-а разреда су дописивањем са ученицима других школа добили 

збирку нафте и њених деривата из банатских нафтовода. 

Успех ученика виших разреда на крају првог полугодишта није био задовољавајући. Од 

свих 180 ученика који су редовно похађали наставу само је 63 ученика било без слабе оцене, 

24 ученика је имало једну слабу оцену, док је чак 93 ученика (51,67%) имало две, или више 

слабих оцена. О разлозима овако лошег успеха ученика бешчанске школе директор Велислав 

99 Разред учитељице Катице Стојадиновић. 

49

Старчевић је навео недостатак централне школске зграде, уређених кабинета и квалитетног и 

стручног наставног кадра. Навео је и да постоји „доста слаб интерес и воља за учење код већег 

дела ученика и, као врло важно, недовољна брига и немар родитеља.“ 

И дисциплина ученика, нарочито из виших разреда, била је врло незадовољавајућа. Запажено 

је „непотребно скитање по улицама, посета биоскопских претстава у вечерње сате, 

посета игранки, а ређе и гостиона“ ученика виших разреда, за шта су, пре свега, окривљени 

родитељи. Због тога су уведене оштрије санкције према таквим ученицима, па је један ученик 

из V разреда искључен из школе. 

У школи су постојали кабинети за физику и хемију, биологију, историју и географију. У 

кабинетима, који нису били комплетно попуњени, посебно онај за физику, било је довољно 

потребне опреме и материјала за основно извођење наставе. И ти постојећи кабинети нису 

довољно искоришћени јер нису приступачни свим наставницима због удаљености школских 

зграда. 

Школа је имала библиотеку („књижницу“) за наставнике и посебне разредне библиотеке, 

којима је недостајало доста књига. И поред тога ученици су прилично били заинтересовани 

за читање, па су једном недељно, када су разредне читаонице отворене, често долазили да 

узимају нове књиге. Разредним библиотекама управљали су наставници српског језика. С друге 

стране, у школи није постојала школска радионица, иако је имала нешто потребног алата 

(највише столарског), али није било одговорајуће просторије. 

На крају свог извештаја директор Старчевић је закључио да је највећи проблем бешчанске 

школе недостатак централне школске зграде. Постоји 7 школских зграда у којима се налази 

9 учионица. Од тих 7 зграда само су три у власништву школе. Међусобна удаљеност школских 

зграда износи од 200 до 1000 метара. Он је као решење предложио изградњу централне школске 

зграде и неопходних станова за просветне раднике. 100 

Од 16. фебруара 1954. године Решењем Савета за просвету и културу НО старопазовачког 

среза бр. 2349 свршени студент ВПШ Светозар Галечић постављен је за наставника Осмолетке 

у Бешки. 101 

У бешчанску школу је од 28. августа 1954. постављен професор-приправник Милан Табаковић 

из Београда као наставник српског и немачког језика, с тим да ступи на дужност 1. 

септембра, на почетку нове школске године. 102 

Решењем Савета за просвету и културу НО среза старопазовачког бр. 11970/54 и решењем 

Савета за просвету и културу НО среза Славонска Пожега наставник Крунослав Ткалац је 9. 

септембра 1954. године разрешен наставничке дужности у Бешки и постављен за наставника у 

Осмогодишњу школу у Плетерници. 103 

Секреатријат за просвету и културу старопазовачког среза је почетком 1954. обавестио 

све школе из среза да је потребно да доставе податке о задружним домовима који постоје у 

насељима. Део тог дописа гласи: „У протеклом, релативно кратком периоду од завршетка Народно-ослободилачког 

рата до данас у огромном броју села у нашој Републици изграђен је и 

подигнут велики број нових задружних домова. Заједно с осталим установама и институцијама 

и задружни домови као такви имају своје посебне задатке у друштвеном преображају нашег 

села, посебно у развитку задругарства и облика колективне производње и кооперације уопште. 

Међутим, поред ове функције задружни домови у нашем селу треба да изврше и велику и врло 

значајну културну функцију. Задружни домови поред осталог треба да постану центри културног 

живота нашег села.“ 104 

100 ЗД „Стара Бешка“, Осмолетка Бешка, 44 од 5-II-1954. 

101 ЗД „Стара Бешка“, Осмолетка Бешка, 84/1954 од 12-III-1954. 

102 ЗД „Стара Бешка“, Осмолетка Бешка, 339 од 28-VIII-1954. 

103 ЗД „Стара Бешка“, Осмолетка Бешка, 348 од 9-IX-1954. 

104 ЗД „Стара Бешка“, Осмолетка Бешка, допис Секретаријата за просвету и културу НО среза 

50

Задружни дом - касније Дом културе 

Одговарајући на овај допис директор Осмолетке Велислав Старчевић је дао врло детаљан 

опис стања задружног дома у Бешки. Градња задружног дома почела је 1947. и до краја 1953. 

није била завршена, без обзира што је цена грађевинског материјала била повољна, а постојале 

се и повољне могућности за кредитирање изградње. Директор је навео да „оправданог разлога 

за недовршење дома нема,“ као и да „једино небрига, недовољно ангажовање месног руководства 

народних власти и масовних организација, а посебно руководства земљорадничке задруге 

условило је застој у овој изградњи“. Један од објективних разлога недовршене градње дома у 

том периоду био је недостатак гвожђа за арматуру на тржишту. Осим тога, директор је објаснио 

да мештани нису били задовољни са првобитним, наметнутим, пројектом задружног дома, 

који није одгвоварао стварним потребама све веће Бешке. Пошто пројекат за овај дом није 

одговарао ни „потребама, а ни жељама грађана овог места“, током изградње он је мењан и дотериван. 

Како се то радило директор Старчевић је врло сликовито описивао: „Тако је један део 

дома по првобитном плану (одређен за продавнице) грађен приземно, док је остали део (пословне 

и остале просторије) изграђен на спрат. Тек када је цео дом стављен под кров видело 

се како он просто смешно изгледа, јер се онај приземни део губио и личио на неке шупе. Стога 

је 1949 год. извршена коректура плана на тај начин што је и на овом делу дозидан спрат. Поред 

овога и сала за културне приредбе није одговарала, ни по изгледу ни по величини. Нарочито 

је несрећно постављена улична фасада овог дела дома, јер је испред сале (која је висока 8 м.) 

пројектован улаз – чекаоница, гардероба и др. у висини (са улице) од свега 3 метра у виду трема. 

И овај део је изгледао врло ружно и неукусно, а на посматраче остављао прилично мучан 

утисак. Стога је 1951 г. извршена коректура и овог дела, па је са обеју страна по 2 просторије на 

спрату са сваке стране, а средина је остала као тераса, која ће се покрити бетонском плочом.“ 

Након неколико измена и преправки дом је био изидан и стављен по кров, са следећим распоредом: 

са северне стране су се налазиле 2 просторије за задружне продавнице (величине 9 м х 6 

м), иза којих су се налазила два магацина, величине 9 м х 3 м; изнад продавнице, на дограђеном 

старопазовачког 15028 од 23 фебруара 1954. 

51

спрату биле су 4 просторије величине 4,25 м х 6 м са ходником испред; у другом делу зграде 

било је 4 канцеларије, затим ходник, степениште и још 4 просторије на спрату. У наставку ових 

просторија, у приземљу, предвиђена је једна већа сала, величине 14 м х 7 м која би служила 

за састанке чланова задруге, али је 1952. преуређена, са висином од 8 м, која служи као фискултурна 

сала друштва „Партизан“, а у празничне дане користи се за одржавање омладинских 

игранки. Поред сале за фискултуру налазиле су се 3 просторије намењене за књижницу и читаоницу. 

Иза ових просторија изграђена је биоскопска сала, која је служила и за друге културне 

потребе, али која није била довршена. На крају дописа Секретаријату директор је закључио да 

су остварени добри резултати на културно-просветном плану, јер се у читаоници и књижници 

окупља велики број омладинаца, и њихов број из дана у дан расте, и ту „поред читања дневних 

листова, часописа и књига, омладина има и друге разоноде, као играње шаха за који је велики 

број наших омладинаца веома заинтересован.“ 105 

Божидар Шашић (1941), Бешка 

Дошао сам у Бешку на почетку школске 1954/55. 

године и кренуо у VII разред. Разредни наставник 

нам је био Милојко Филиповић, а директор 

школе Велислав Старчевић. У бешчанској школи 

сам се врло брзо прилагодио и стекао добре 

другаре. Један од њих је био и Васко Кажић. Када 

смо ишли у VIII разред разбио се велики прозор у 

учионици. Нико није хтео да призна ко је учинио. 

На крају, јавио се Васко Кажић и признао кривицу. 

Директор Старчевић га казни укором директора. 

На то се Васко пожали: „Директоре, ја знам 

да се ономе, ко призна, пола опрашта, а Ви мене 

жестоко казнисте“. Ова духовита опаска није му 

помогла, па је директоров укор остао. 

У 1954/55. школској години долази 

до повећања одељења, па је отворено четири 

одељења I разреда, у II разреду је било 

три одељења, док је у III и IV било по два 

одељења, укупно 11 одељења нижих разреда, 

са 398 уписаних ученика. 

У вишим разредима било је 6 одељења 

– два одељења V и VI разреда и по једно 

одељење за VII и једно за VIII разред. У 

њима је било 204 ученика. Директор Велислав 

Старчевић није обављао наставу. И 

даље у школи није било довољно квалитетно 

обученог наставничког кадра, па су учитељи 

и даље предавали у вишим разредима. 

Најшколованији од наставника био је 

приправник Милан Табаковић, професор 

српског и руског језика, који је предавао 

српски и немачки језик. Имао је тек једну годину службе. Истовремено, био је књижничар 

народне књижнице и библиотеке. Наставница Јованка Вуковић је предавала историју и географију, 

што је и била њена струка. Приправник наставник Светозар Галечић, са једном годином 

радног стажа, предавао је своје стручне предмете биологију и хемију, али и привредне поуке 

и лепо писање. Био је и руководилац биолошког и хемијског кабинета. Учитељ Бранко Бута је 

предавао математику, физику и немачки језик, учитељ Бранко Стојадиновић билогију, цртање 

и ручни рад, учитељ Милојко Филиповић математику, физику и певање. Приправник-учитељ 

Слободан Милутиновић, са једном година службе, држао је фискултуру, ручни рад и географију. 

Божидар Ђурић је дошао у бешчанску школу претходне школске године као апсолвент 

Филозофског факултета без положеног дипломског испита. Њему је ово била четврта школска 

година у служби, предавао је српски језик и певање. Обављао је и дужност књижничара наставничке 

књижнице. 

Анализом распореда наставника-предавача по појединим разредима и одељењима школски 

органи у месту су закључили да је најтежа ситуација код држања наставе математике, немачког 

језика, цртања и фискултуре, јер те предмете не предају стручно оспособљени наставници. 

Мањи је проблем код географије, физике, биологије, привредних поука и хемије, за које 

постоје оспособљени наставници, али их нема довољно, па један мањи број тих часова држе 

нестручни наставници. 

105 ЗД „Стара Бешка“, Осмолетка Бешка, 68 од 3-III-1954. 

52

Заједничка фотографија ученика VIII разреда на екскурзији 

у Дубровнику 2. априла 1955. са наставницима Слободаном Милутиновићем (лево), 

Бошком Ђурићем (чучи у средини) и Милојком Филиповићем (чучи десно) 

Даница Петровић, Надежда Грубовић, Флорина Беч 

код хотела Excelsior у Дубровнику априла 1955. године 

53

На основу ове расподеле предмета, директор школе обратио се Секретаријату за просвету 

и културу Народног одбора старопазовачког среза са молбом да „уколико би у даљој 

или ближој могућности било могуће поставити на више разреде стручне наставнике са ВПШ 

(Вишом педагошком школом)“. У том смислу он је навео да недостаје 1 наставник за немачки 

језик, 2 наставника за математику и физику, 1 наставник за цртање и лепо писање и 1 наставник 

за фискултуру. 106 

Подела учитеља и наставника по одељењима и бројно стање уписаних ученика 

у школској 1954/55. години: 107 

дечаци девојчице свега 

I-а Милош Шалетић 22 11 33 

I-б Милица Филиповић 23 14 37 

I-в Нада Бакић 21 15 36 

I-г Анђелија Ђурић 23 13 36 

II-а Катица Мишкичевић 16 20 36 

II-б Милица Грбић 18 19 37 

II-в Љубинка Шалетић 16 20 36 

III-а Анђелка Петриновић 26 12 38 

III-б Винка Јовановић 18 19 37 

IV-а Јован-Смиљка Пилиповић 22 15 37 

IV-б Катица Стојадиновић 21 16 37 

V-а Бранко Бута 22 19 41 

V-б Милан Табаковић 24 17 41 

VI-а Смиљана Баљозовић 11 12 23 

VI-б Бранко Стојадиновић 13 11 24 

VII Милојко Филиповић 17 20 37 

VIII Божидар Ђурић 21 17 38 

Укупно нижи разреди 228 170 398 

Укупно виши разреди 108 96 204 

У к у п н о 336 266 602 

Због већег броја одељења од ове школске године, дошло је и до повећаног обима коришћења 

школских просторија, али и повећања броја учионица. Разматрајући новонасталу 

ситуацију Школски одбор се састао 12. септембра 1954. и разматрао правилно искоришћавање 

„радне снаге помоћног особља“ и с тим у вези нова задужења помоћног особља како би се одржао 

неопходан ред и хигијена у школи и школским просторијама. Помоћни службеници били 

су Мирко Пандуровић, Сара Поповић-Радаковић и Милијана Радошевић. Школски одбор је 

донео одлуку да Мирко Пандуровић буде задужен за одржавање реда и чистоће у дворишту и 

свим постојећим школским просторијама у школској згради у улици Жарка Зрењанина број 38, 

као и у згради са двориштем и 2 учионице на Тргу Братства и Јединства број 9, где је становао 

наставник Крунослав Ткалац. Сара Поповић-Радаковић је задужена за зграду са двориштем и 1 

учионицом у улици Жарка Зрењанина број 2; за зграду са двориштем и 2 учионице са нуспросторијама 

у улици Жарка Зрењанина број 20 („Ватрогасни дом“); за зграду са двориштем и 1 

учионицом са нуспросторијама на Тргу Братства и јединства број 7, где је становао наставник 

Бранко Бута и 1 учионицу са нуспросторијама у улици Фрушкогорска број 2 (СРЗ „Борба“). 



54

Милијана Радошевић је поред својих редовних обавеза и дужности које је обављала у забавишту 

добила и школску зграду са двориштем и 1 учионицу у улици Иве Лоле Рибара број 1. 

Након овако извршене поделе школских зграда, Школски одбор је закључио да је у претходном 

периоду било одређених пропуста у раду помоћног особља, а како би се то свело на 

најмању могућу меру и како би помоћни радници знали и обављали своје обавезе, одбор је 

донео правилник у којем је наведено које све послове, и на који начин, помоћно особље мора 

да извршава. 108 

Део фолклорне групе културно-уметничког друштва „Нова лира“ под вођством професора 

Божидара Ђурића 29. јануара 1955. године 

С лева на десно: Даница Мутић, Анђелка Станисављевић, Анђа Думанчић, Зоран Томић, 

Зорица Филиповић, Ђорђе Заклановић, Драга Иваниш, Живојин Механџић. 

Неполазак деце у школу био је проблем у целом старопазовачком срезу, па тако и у Бешки. 

Због тога су више школске власти послале у свако место судију за прекршаје како би се 

казнили они родитељи чија деца не похађају школу. Пре доласка судије за прекршаје у Бешку 

школу није полазило 58 ученика. Ниједно дете није било ослобођено због тога што је престарело. 

Било је случајева да су нека деца удаљена од школе преко 4км, па у тим случајевима нису 

према родитељима покренуте казнене мере. На позив Народноослободилачког одбора Општине 

Бешка одзавало се 29 родитеља, од којих је 20 обећало да ће децу слати у школу. Међутим, 

само 16 деце је наставило школовање и то након обилска школе од стране судије за прекршаје. 

Позиву судије за прекршаје није се одазвало 26 родитеља, па је од стране школе упућен списак 

деце која не похађају школу НО Општини Бешка. И после свих интервенција, саслашувања 

родитеља, кажњавања, школу није наставило 36 ученика. 109 

На основу захтева Секретаријата за просвету и културу среза Стара Пазова управа Осмолетке 

у Бешки доставила је списак књига школске наставничке библиотеке. По том списку у 

библиотеци је било 208 наслова, с тим да је неколико десетина књига било у 2 или 3 примерка. 

На крају овог дописа забележено је и следеће: „Поред горњих књига школа поседује већи број 


109 ЗД „Стара Бешка“, Осмолетка Бешка, 456 од 22-XI-1954 

55

старих часописа и сл. листова од 1873 до 1941 године што у овом списку није наведено јер се 

исти ни у списку књига не налазе.“ У допуни овог дописа директор Велислав Старчевић је 

известио Секретаријат и о овоме: „У прилогу се доставља списак књига школске књижнице, а 

напомена да школска књижница ове школе има далеко већи број књига старијих издања, али је 

велики број ових издвојен из списка и чува се у школи као књиге мање практичне вредности. 

Како је број ових књига доста велик чланови настав. колектива су мишљења да се списак ових 

књига достави Матици српској у Н. Саду ради уступања уз одговарајућу замену за друге књиге. 

Осим овога школа има већи број старих часописа, који такође у овом списку нису исказани, 

али се чувају у шк. књижници и могу послужити као историска грађа.“ 110 Директор извештава 

да у бешчанској школи нема радио-апарата, да од дневне штампе школа не прима ниједан лист, 

док од часописа добијају: Наш језик, Хемиски гласник, Наука и природа, Природа, Настава 

и васпитање, Просветни гласник, Просветни преглед. 111 Директор школе је добио задатак да 

достави податке и о стању књига и часописа у народној читаоници. Народна књижница се 

налазила у оквиру бешчанског културно-уметничког друштва. Од дневне штампе књижница је 

редовно добијала Борбу, Дневник, Спорт и Дугу, а од часописа Задругу и Војвођанску пољопривреду. 

Наставници бешчанске школе у зборници 

С лева на десно: Милојко Филиповић, Милена Мирчетић, Светолик Дамњановић, Бранко 

Бута (стоји), Јованка Вуковић, Бранко Стојадиновић, Милан Табаковић. 

За ученике V и VI разреда организована је једнодневна екскурзија у Суботицу. Путовало 

се возом, а тог дана наставници и ученици су посетили Градску кућу у Суботици, прошетали 

се центром града, а после обишли Палићко језеро. 

Ученицима VII и VIII разреда организована је екскурзија за Дубровник. Ишло се почетком 

априла, а вође пута су били наставници Милојко Филиповић и Божидар Ђурић и учитељ 

Слободан Милутиновић. 

110 ЗД „Стара Бешка“, Осмолетка Бешка, 453 и 454 од 6-XI-1954. 

111 ЗД „Стара Бешка“, Осмолетка Бешка, 454 од 6-XI-1954. 

56

И у школској 1955/56. години долази до даљег повећања броја ученика који похађају 

школу у Бешки. Први разред је био подељен на 4 одељења са укупно 142 ученика (70 дечака и 

72 девојчице). 

Бројно стање ученика уписаних 1955/56. године: 112 

дечаци девојчице свега 

I-а Слободан Милутиновић 20 19 39 

I-б Катица Стојадиновић 16 16 32 

I-в Јован Пилиповић 14 26 40 

I-г Смиљка Пилиповић 20 11 31 

II-а Милош Шалетић 19 14 33 

II-б Милица Филиповић 19 10 29 

II-в Јанићије Главатовић 23 7 30 

II-г Анђелија Ђурић 21 10 31 

III-а Катица Мишкићевић 20 13 33 

III-б Милица Грбић 18 15 33 

III-в Љубинка Шалетић 11 19 30 

IV-а Анђелка Петриновић 23 16 39 

IV-б Винка Јовановић 16 19 35 

V-а Милена Мирчетић 29 9 38 

V-б Светолик Дамњановић 26 15 41 

VI-а Смиљана Баљозовић 14 14 28 

VI-б Милан Табаковић 14 12 26 

VII Светозар Галечић 19 15 34 

VIII Милојко Филиповић 13 17 30 

Укупно нижи разреди 188 152 340 

Укупно виши разреди 113 103 216 

У к у п н о 355 277 632 

Оба одељења V разреда имали су исте наставнике. Милена Мирчетић предавала је српски 

језик, Милан Табаковић немачки језик, географију Јованка Вуковић, биологију Светозар Галечић, 

математику Светолик Дамњановић, цртање, лепо писање и ручни рад Бранко Стојадиновић, 

певање Милојко Филиповић, а телесно васпитање Слободан Милутиновић и Катица 

Мишкићевић. 

Предавачи у VI-а и VI-б разреду били су за немачки језик Милан Табаковић, историју 

Јованка Вуковић, географију Смиљана Баљозовић, биологију Светозар Галечић, математику 

Милојко Филиповић. Бранко Стојадиновић је предавао цртање, лепо писање и ручни рад, а 

Милојко Филиповић певање. Српски језик у VI-а одељењу предавала је Милена Мирчетић, а у 

VI-б Милан Табаковић, а телесно васпитање у VI-а одељењу држао је Слободан Милутиновић, 

а у VI-б Катица Мишкићевић. 

У VII разреду Милена Мирчетић предавала је српски језик, немачки Милан Табаковић, 

историју Јованка Вуковић, географију Смиљана Баљозовић, биологију Светозар Галечић, математику 

Милојко Филиповић, физику Светолик Дамњановић, привреду са домаћинством 

Смиљана Баљозовић, телесно васпитање Слободан Милутиновић и цртање Бранко Стојадиновић. 


57

Ученицима VIII разреда српски језик је предавала Милена Мирчетић, немачки језик Милан 

Табаковић, историју Јованка Вуковић, географију Смиљана Баљозовић, биологију Светозар 

Галечић, математику Милојко Филиповић, физику Светолик Дамњановић, хемију Светолик 

Дамњановић, привреду са домаћинством Смиљана Баљозовић, телесно васпитање Слободан 

Милутиновић и цртање Бранко Стојадиновић. 113 

Наставница Милена Мирчетић је обављала дужност књижничара наставничке књижнице, 

професор Милан Табаковић је био библиотекар народне књижнице, наставник Светолик 

Дамњановић чувар хемијске и физикалне збирке, наставник Светозар Галечић чувар биолошке 

збирке, а Бранко Стојадиновић је био руководилац школске радионице. 

Ученице III разреда школске 1955/56. године - Анђелка Батало, Снежана Филиповић, 

Јелена Шалетић, Анкица Станисављевић, Душанка Јовановић. 

До промене предавача у школи долази почетком 1956. када наставница Јованка Вуковић 

одлази на породиљско одсуство, па је у школи урађена нова подела предмета по наставницима. 

У 6 одељења виших разреда било је распоређено 9 наставника. Уместо Јованке Вуковић, историју 

су предавали Светозар Галечић у VI разреду, а Смиљана Баљозовић у VII и VIII разреду, 

док је географију, у оба одељења V разреда, држао Бранко Стојадиновић. 114 

Стално повећање броја ученика и недостатак квалитетног школског простора приморали 

су Народни одбор Општине Бешка да се озбиљније посвете том проблему, па је у сарадњи 

са управом основне школе урађен елаборат за подизање нове школе. У њему је наведен цео 

историјат непостојања централне школске зграде у Бешки. Први пројекат за изградњу школске 

зграде са 10 учионица урађен је још 1912. године. До подизање нове школе није дошло јер је 

1914. почео Први светски рат, а новчана средства намењена за градњу школе утрошена су за 

113 ИАС, ОШ, Осмогодишња школа у Бешки, Уписница за школску 1955-1956 годину. 


58

ратне потребе. Након рата обновљен је фонд за изградњу школске зграде, али не из прихода 

Општине Бешка, већ од дотације Петроварадинске имовне општине. Ни ова средства нису 

искоришћена наменски, него су из овог фонда писане акције Привилеговане аграрне банке. 

Вредност тог фонда је за неколико година реално била умањена за 35-40 %. Поред свих ових 

погрешака локалних челника, као и објеткивних финансијских потешкоћа, 1938. године је дошло 

до завршног пуњења фонда за подизање централне школске зграде, која би имала 12 учионица. 

Из тих средстава је тада купљен већи део грађевинског материјала, те се могло кренути у 

реализацију пројекта. Међутим, на несрећу, избио је Други светски рат, а скоро сав набављени 

материјал узурпирала је немачка војска за изградњу војних објеката. 

На основу ових чињеница Народни одбор Општине Бешка закључио је да „проблем 

школског простора и школских зграда није, и поред неопходних потреба, могао бити у прошлости 

решен, па је, поред осталих и овај проблем, у много озбиљнијој и тежој форми, остао 

млађој генерацији и нашој новој социјалистичкој 

заједници да га она реши“. Истакнуто 

је да се променио систем школства 

у односу на предратну Југославију, 

да је уведено осмогодишње школовање, 

па је самим тим и број школско обавезне 

деце повећан. Тих година је просторије 

осмогодишње школе, сва учила и наставна 

средства, користила и школа ученика 

у привреди. Настава у бешчанској школи 

се изводи у 7 зграда са свега 10 учионица. 

Од тих 7 зграда две су власништво Црквене 

општине за које се плаћа доста велика 

закупнина. Највећи проблем је представљало 

извођење предметне наставе за 

ученике виших разреда, која се остварује 

у 4 различите зграде које су удаљене једна 

од друге између 250-300 метара. Од те 

4 зграде само 2 зграде имају две учионице. 

Све зграде су веома старе, од слабог 

материјала, касније адаптиране за школске 

потребе. Код већине школских зграда 

Верица Старчевић, удата Лончар (1949), Бешка 

Основну школу у Бешки почела сам да похађам 

школске 1956/57. године код учитељице Љубинке 

Шалетић, једне благе и изузетно предане учитељице, 

коју смо сви ученици много волели. Учионица 

нам се налазила у некадашњем Ватрогасном 

дому. Учионица нам је била висока, а под је био 

црн од премазивања прерађеним уљем. Школско 

двориште је било огромно са отвореним подрумом 

пуним воде, у коме су углавном завршавале наше 

лопте. И поред тога, маштом наше учитељице имали 

смо пуно простора за физичко васпитање. Осим 

тога, учитељица Љубинка је била јако креативна, 

веома добар цртач и једва смо чекали часове ручног 

рада да заједно са њом нешто ново радимо. 

Често смо имали приредбе за родитеље, обучени 

у мантиле од креп-папира, у којима смо лепршали 

и певали учитељицину и нашу песму: „Поранила 

девојчица голубе да храни“. 

кровови прокишњавају, врата су дотрајала, прозори натрули, подови већином оштећени. У једној 

школској згради („Ватрогасни дом“) испод пода се налази велики подрум пун воде, која се 

налази до подрумског свода. Закључено је да се „школске зграде налазе у тако дерутном стању 

да их је у оваквом стању немогуће даље користити, јер, поред свих наведених недостатака, 

врло негативно васпитно делују на ученике, како својим спољним изгледом, тако и унутарњим 

уређењем и распоредом“. Стање школских зграда на дан 24. март 1956. када је писан овај докуменат 

био је следећи: 

„1/ ШКОЛСКЕ ЗГРАДЕ: Школа користи 7 зграда, од којих су 2 приватна својина. 

2/ УЧИОНИЦЕ: У 7 зграда има свега 10 учионица, од којих само у 3 зграде има по 2 учионице, 

док су у 4 зграде само по једна. Већина учионица су мале, са недовољно светлости и у 

врло дерутном стању. Укупна површина учионица износи 577,83 м 2 . Оптерећење учионица је 

66 ученика, односно 2, а делимично и 3 оделења, те се настава изводи у 2 и 3 смене са просечно 

8-12 часова рада дневно. Површина ученичког простора по једном ученику износи 0,87 м 2 . 

Кубатура свих учионица износи 1.951 м 3 , док на 1 ученика долази 2,94 кубна метра. 

59

3/ УЧЕНИЦИ: У школ. 1955/56 години уписано је у осмогодишњој школи 632 ученика 

са 19 оделења, а поред ових и 32 ученика школе ученика у привреди са 3 оделења. У школској 

1959/60 години у школи ће бити 950 ученика, по стању рођених и уведених у матичне књиге 

ове општине, не рачунајући број деце који се сваке године досељава. Тако шк. 1959/60 год. Треба 

да буде 26 оделења, рачунајући просечно 35 ученика на 1 оделење, јер просечан број рођене 

деце од 1947 до 1955 год. износи 129. Према томе, настава би се у новој згради изводила, с 

обзиром на прираст деце, само делимично у 2 смене, док би у поподневним часовима остало 

неколико просторија за ванразредни рад са децом. 

4/ ОСТАЛЕ ШКОЛСКЕ ПРОСТОРИЈЕ: 

а/ Кабинети: нема; 

б/ школских радионица нема; 

ц/ фискултурне сале нема; 

д/ просторије за друштвенозабавни рад ученика нема; 

е/ просторије за ђачку и наставничку библиотеку нема; 

ф/ цртаонице нема; 

г/ Наставничке просторије: За сада се за зборницу користи једна мала и тескобна соба, 

док се састанци и седнице наставничких већа одржавају у учионици. 

х/ Просторије за директора и секретара: У ову сврху користи се свега 1 мала просторија 

са свега 15 м 2 .“ 

На основу овако изнетог стања које је било на терену, на основу којег је било јасно да се 

управа основне школе, са свим учитељима и наставницима, борила са многим потешкоћама како 

би се настава што квалитетније обављала, израђен је предлог за изградњу нове зграде. По том 

пројекту нова школска зграда треба да има 16 учионица са ђачким гардеробама, једну просторију 

за наставу физике са мањом собом за наставна учила, једну просторију за наставу хемије са 

мањим одељењем за учила, једну просторију за наставу биологије са мањим одељењем за учила, 

једну цртаоницу са кабинетом наставника и оставом за моделе, једну радионицу са приручним 

магацином, једну просторију за ђачку библиотеку постављена уз неку ђачку просторију која би 

се користила за ђачку читаоницу, зборницу за 30 наставника са својом гардеробом и поребним 

бројем тоалета, собу директора, собу секретара, собу инспектора (гостинска соба), котларницу са 

нуспросторијама, просторију за хидрофор, фискултурну салу (сала треба да има и посебан улаз 

са улице, како би се могло користити за ђачке приредбе; због тога је потребно да се предвиди 

могућност добијања бине), одељење за справе, једну гардеробу са одељењем за прање, једну гардеробу 

без одељења за прање која ће се повремено употребљавати када вежбају мушка и женска 

деца, собу за наставника фискултуре са својим тоалетом и умиваоником, два двособна стана за 

домаре, уз фискултурну салу пројектовати сеоско купатило са 4 каде и 4 туша. 

Планирана парцела за изградњу школске зграде је она која се налази поред Општине у 

улици Жарка Зрењанина. 

О том елаборату расправљала је Комисија за ревизију програма инвестиционе изградње 

АП Војводине. На састанку од 11. маја 1956. ова Комисија донела је мишљење и предлог где 

је наведено да је подизање школе осмолетке у Бешки, због великог броја ученика, удаљености 

појединих школских просторија и њихове нефункционалности, неопходно и оправдано. 

Изградњом нове централне школске зграде у центру места задовољиће се потребе Општине 

Бешка, и то не само за садашње потребе, него и у будућности, уколико и даље се буде повећавао 

број ученика. 115 

У извештајима о раду претходних година директора Велислава Старчевића као један од 

проблема са којим се сусретала управа школе били су и недисциплина и непримерено понашање 

једног броја ученика. На то су у великој мери утицале и тешке послератне године, 

115 ОШ „Браћа Груловић“, Инвестициони елаборат осмогодишње школе у Бешки. 

60

сиромаштво, велики прилив нових ученика. Међутим, један од разлога, а на шта је и раније 

указивао директор Старчевић, био је и коришћење алкохола од стране ученика. У то време 

општински лекар у Бешки био је др Теодор Ковач. Он је био активан и у бешчанској школи јер 

је предавао у Школи ученика у привреди. Док је лечио болеснике у Општини Бешка, при том 

посећујући их у домовима, запазио је „код много млађих људи узрок читавог низа патолошких 

стања, сасвим различитих по својим манифестацијама, директно везан за дугогодишњу 

употребу алкохола, која је обично почела у школско, а не ретко и у претшколско доба.“ 116 Због 

тога се др Ковач заинтересовао за овај проблем, желећи да сагледа утицај коришћења алкохола 

ученика на успех у школи, затим и утицај алкохолизма родитеља на развој њихове деце, као и 

због чега се употребљава алкохол у толикој мери и које се пиће највише употребљава. 

Из тих разлога је извршена анкета ученика током летњег распуста 1955/56. године. Анкета 

је обављена у основним школама у насељима Бешка, Крчедин и Чортановци, која су улазила 

у састав Општине Бешка. У бешчанској општини је на око 9.000 становника током 1955. произведено 

1.000.000 литара вина и око 100.000 литара ракије. Једна половина овог пића служила 

је за даљу продају, а друга половина се користила за потребе произвођача, што значи да се око 

60 литара алокохлног пића користило по глави становника, а југословенски просек у то време 

је био око 30 литара. При томе треба узети у обзир да је тих година у општини било 13 кафана 

и да се већа количина пића намењеног за тржиште продавала у њима, а самим тим то пиће су 

конзумирали мештани општине, онда се долази до закључка да је количина утрошеног алкохолног 

пића доста већа од 60 литара по становнику. 117 

Анкета је извршена у две осмолетке (Бешка и Крчедин) и једној основној школи (Чортановци). 

У те три школе било је уписано школске 1955/56. године 928 ученика (651 у нижим 

и 277 у вишим разредима). У нижим разредима било је 634 ученика који су редовно похађали 

школу, а анкетирано је 578 ученика, док у вишим разредима од 234 ученика који су редовно 

ишли у школу на 219 ученика је извршена анкета. 

Највише се конзумирало вино, а тек онда ракија, или неко друго пиће. 

Резултати анкете су били доста поражавајући. У нижим разредима више од половине 

ученика конзумира алкохол, с тим да се њих 43,6 % изјаснило да пије, док 8,8 % се опија. У 

вишим разредима је ситуација још гора. Да пију алкохол изјаснило се 48,8 % ученика, а да се 

опија 26,2 %. 

Анкета је посматрала и однос дужине коришћења алкохола и успеха ученика. Више од 

једне трећине ученика из нижих разреда са слабим успехом пије или се опија, док је у вишим 

разредима таквих ученика више од пола. Највише је ученика који су изјавили да пију једну годину, 

док је 21,1% оних који су се изјаснили да пију више година (више од две године) у нижим 

разредима, а 22,3% у вишим разредима. 

Приближно три четвртине ученика је изјавило да у кући пије отац, а да у кући пију сви 

изјаснило се нешто мање од једне четвртине анкетираних. 

На крају свог истраживања др Теодор Ковач је навео да „вероватно алкохолизам уз општу 

недовољну медицинску просвећеност, поред туберкулозе, представља данас у Југославији једно 

од највећих, ако не и највеће медицинско-социјално зло“. 118 Закључио је да је евидентан 

проблем употребе алкохолних пића код ученика у Општини Бешка, јер га конзумира близу 50% 

од свих ученика, као и да количина коришћеног алкохола и временска дужина конзумирања 

„несумњиво утичу на успех у школи: што се дуже и што се више пије, то је постигнути успех 

слабији“. 119 

116 Др Теодор Ковач, Употреба алкохола код ученика у Бешки, Медицински преглед (повремено издање 

Српског лекарског друштва-подружнице за Војводину), Нови Сад 1957, год. X број 1, 23 

117 Исто. 

118 Исто, 25. 

119 Исто, 26. 

61

Први републички слет „Партизан-а“ Србије одржан је у Крагујевцу 1956. године. На стадиону 

ФК „Раднички“ вежбе су изводили и ученици из Бешке предвођени учитељима Катицом 

Мишкићевић и Слободаном Милутиновићем. Вођа пута је био Миле Бакић. 

Учесници на републичком слету у Крагујевцу 1956. године 

Горњи ред: Божидар Шашић, Живко Механџић, Миле Бакић, Ђорђе Заклановић, Стеван 

Кењало; чуче: Зоран Томић, Илија Воркапић, Васко Кажић. 

Бешчанска школа се 1956. учлaнила у Феријaлни сaвез Југослaвије и те године су ђaци 

зaвршног рaзредa осмогодишње школе летовaли у феријaлном кaмпу у Улцињу. Кaмп је био у 

дивној боровој шуми. Уживaли су нa улцињској пешчaној плaжи, којa је дугa 11км. Путовaло 

се возом од Беогрaдa до Херцег Новог, a зaтим бродом од Херцег Новог до Улцињa. Тих годинa, 

прaвa aтрaкцијa у Улцињу био је Ризо Шурлa, фотогрaф, црнaц. Био је потомaк Црнaцa које су 

у Улцињ доводили улцињски гусaри, који су од XVIII векa крстaрили Медитерaном. 120 И фотогрaфије 

које су приложене у овој књизи нaпрaвио је незaобилaзни Ризо. 

Од нове 1956/57. школске године школа у Бешки мења име у Осмогодишња школа Бешка. 

Почетак школске године почео је са кашњењем. Уместо 1. септембра са радом се почело 16. 

септембра 1956. године, и то из више разлога. Први разлог је био недостатак финансијских 

средстава неопходних за оправку и уређење школских зграда и учионица, набавку неопходног 

школског намештаја, учила и канцеларијског материјала, што је све требало завршити у лето, 

током школског распуста. Међутим, прилив новца од наплате пореза за прва три квартала 1956. 

године био је врло слаб, доста мањи од планираног, тако да НО општине није имао довољно 

средстава ни за сопствено функционисање. Први прилив новца у школску касу од стране НО 

општине, у износу од 3.000 динара, стигао је тек 31. августа. Из тих разлога су учионице кречиле 

жене из места, којима за тај рад није била исплаћена накнада. С друге стране, почетак 

наставе је био привремено обустављен и због појаве дечије парализе. Из тих разлога је сани- 

120 Сећања Данице Петровић (Београд). 

62

Бродом за Улцињ јула 1956. године 

Уз ограду: учитељица Катица Мишкићевић (у пругастој мајици), Даница Петровић, 

Надежда Грубовић, непознат морнар, учитељица Милица Пешић, Анђелка Станисављевић. 

У горњем реду сасвим десно Живојин Механџић. 

На мору у Улцињу 1956. године 

Седе на лопти с лева на десно: Зоран Томић, Анђелка Станисављевић, Васко Кажић; 

Други ред: учитељица Катица Мишкићевић, учитељица Милица Грбић, Даница Петровић; 

Трећи ред: Гордана Вуковић, Зорица Филиповић, Живојин Механџић, Надежада Грубовић. 

63

тарна инспекција у сарадњи са органима просвете НО старопазовачког среза извршила преглед 

школских зграда и учионица. Утврђено је да се у 5 школских зграда може почети са радом, 

док је рад у три зграде забрањен док се не изврше неопходне поправке, везане за побољшање 

хигијене у тим зградама. Након извршених поправки одобрено је да се у још две зграде може 

наставити са радом. Остало је затворено забавиште, које, поред осталих недостатака, у школском 

дворишту није имало нужник за децу. 121 

У школу је уписано 494 ученика у нижим и 208 ученика у вишим разредима. На основу 

броја уписане деце и броја расположивих учионица формирано је 13 одељења нижих и 6 

одељења виших разреда. И ове године доста ученика није кренуло да похађа наставу - њих 

59 није се уопште јавило, нити долазило у школу. С обзиром да се је почетак школске године 

каснио, што због појаве дечије парализе, што због недовољног броја оспособљених учионица, у 

почетку нису предузете озбиљније мере против родитеља чија деца нису похађала школу. Ипак, 

крајем септембра 1956. Савет за просвету Народног одбора општине донео је одлуку да се „родитељи 

чија деца не полазе школу без изузетка гоне“, па је с тога школа предала списак неполазника 

судији за прекршаје, како би се или деца натерала у школу или родитељи казнили. 122 

Уписано 

Не похађају 

дч дв св дч дв св 

I-а Милош Шалетић 16 22 38 - 2 2 

I-б Љубинка Шалетић 18 14 32 1 1 2 

I-в Винка Јовановић 19 15 34 2 - 2 

I-г Иванка Давидовић 11 24 35 1 3 4 

II-а Слободан Милутиновић 25 17 42 1 1 2 

II-б Катица Стојадиновић 16 17 33 - - - 

II-в Јован Пилиповић 17 24 41 2 1 3 

II-г Смиљка Пилиповић 20 15 35 1 1 2 

III-а Милица Филиповић 22 16 38 2 1 3 

III-б Јанићије Главатовић 19 10 29 3 1 4 

III-в Анђелија Ђурић 29 9 38 2 - 2 

IV-а Катица Мишкићевић 20 25 45 1 3 4 

IV-б Милица Грбић 24 20 44 1 4 5 

V-а Љубинка Кривошија 27 14 41 6 3 9 

V-б Бранко Стојадиновић 24 16 40 7 2 9 

VI-а Милена Ђорђевић 18 10 28 1 1 2 

VI-б Светолик Дамњановић 14 12 26 3 - 3 

VII Радивој Лупуровић 18 23 41 - 1 1 

VIII Светозар Галечић 21 11 32 - - 

Укупно нижи разреди 265 229 494 17 18 35 

Укупно виши разреди 122 86 208 17 7 24 

У к у п н о 387 315 702 34 25 59 

У вишим разредима предавали су следећи наставници: Милена Ђорђевић (девојачко 

Мирчетић) српски језик, Божидар Ђурић немачки језик и певање, Љубинка Кривошија математику, 

географију и српски језик, Јованка Вуковић историју и географију, Светозар Галечић 

биологију и хемију, Светолик Дамњановић физику, хемију и математику, Милојко Филиповић 

121 ЗД „Стара Бешка“, Осмогодишња школа Бешка, 433 од 29-IX-1956. 

122 Исто. 

64

математику, певање и телесно васпитање и Бранко Стојадиновић цртање, ручни рад и лепо 

писање. На почетку школске године школу напушта наставник Јованка Вуковић, која је била 

разредни старешина VII разреду, а мења је Радивој Лупуровић, који је преузео њене предмете 

– историју и географију. 

Почетком школске године за потребе одржавања хигијене и рада у ђачкој кухињи запослене 

су Загорка Обрадов и Ержа (Јаноша) Јохимстал. 

У плану рада школе предвиђено је да се и у овој школској години за ученике виших 

разреда организује екскурзија на мору. У мају 1957. ученици VII и VIII разреда су кренули на 

екскурзију у Дубровник и Сплит. Вође пута су били наставници Радивој Лупуровић (разредни 

старешина VII разреда), Светозар Галечић (разредни VIII разреда) и Бранислава Стојадиновић. 

Путовало се возом од Бешке до Сплита, а од Сплита до Дубровника путничким бродом и то 

током дана у периоду од 8,00 до 16,00 часова. У Дубровнику сви ученици и наставници су урадили 

заједничку фотографију и договорили се да им то истовремено буде и школска фотографија, 

тако да се те године нису фотографисали у школи. У повратку путовало се возом правац 

Дубровник-Сарајево-Београд-Бешка. 123 

Током летњег распуста за ученике основне школе организовано је летовање у Херцег 

Новом у три смене. Прва смена је била на мору од 1. до 15 јула 1957. године, васпитачи су 

били Светолик Дамјановић и Иванка Давидовић, а куварица Ержа Јохимстал старија. У тој 

смени су били следећи ученици: Сава Јовановић, Добрила Јовановић, Војин Томић, Анкица 

Станисављевић, Драгутин Влаовић, Бранко Лежимирац, Цвеја Мишковић, Милан Механџић, 

Јела Кривошија, удата Глушица (1943), Бешка 

Дубровник 1957. године 

Наставници Светозар Галечић, Бранислава 

Стојадиновић и Радивој Лупуровић. 

У лепом сећању ми је остала екскурзија када 

сам ишла у VII разред, школске 1956/57. године. 

Вође пута су били наш разредни старешина Радивој 

Лупуровић и наставници Светозар Галечић 

и Бранислава Стојадиновић. Кренули смо 

возом из Бешке за Бихаћ, где смо се задржали и 

посетили Музеј АВНОЈ-а и центар града. Преспавали 

смо у основној школи, у фискултурној 

сали, на струњачама. Свако од нас је понео деку 

са којом смо се покривали. Сутрадан камионом 

смо кренули ка Плитивичким језерима и Дрвару. 

У Дрвару смо обишли музеј и Титову пећину. 

У подножју пећине наставник Лупуровић нам 

је одржао час историје, причајући о десанту на 

Дрвар. Вратили смо се за Бихаћ и ујутро кренули 

возом за Сплит. Из Сплита смо бродом отишли 

у Дубровник. После обиласка знаменитости 

Дубровника, када смо се и фотографисали, одлазили 

смо на плажу где смо се купали. Велика 

већина од нас је тада први пут видела море. Из 

Дубровника смо отишли за Сарајево и Илиџу, а 

потом из Сарајева возом кренули назад за Бешку. 

Дивних 7 дана запамћених за цео живот. 

123 Изјава Антонија Јовановића из Бешке (25. април 2016). 

65

Миодраг Стојадиновић, Ивица Коњевић, Ивица Аничић, Здравко Конопек, Маринко Рајић, Радослав 

Мајсторовић, Ђорђе Блажевски, Жељко Божић и Смиљка Давидовић. У другој смени 

било је 17 ученика под вођством васпитача Љубинке Кривошије и Анђелке Пауновић, док је 

куварица била Споменка Веселиновић. У периоду од 15. јула до 1. августа на мору су били: 

Стеван Грковић, Душанка Заклановић, Оливера Веселиновић, Славка Плавшић, Драгомир Кечић, 

Славко Драговац, Јаворка Шалетић, Стеван Блажевски, Момир Вуксан, Стеван Наранчић, 

Милан Јеловац, Александар Обрадовић, Милутин Кривошија, Драган Спасић, Миодраг Стојадиновић, 

Снежана Филиповић, Љиљана Радуловић. Трећа смена је трајала од 1. до 15. августа 

са васпитачима Светозаром и Дреном Галечић и куварицом Живком Шуша. Тог лета на мору 

су били и ови Бешчани: Мирослав Станојевић, Јасмина Ђуровић, Ратко Лупуровић, Душица 

Стојшић, Коста Груловић, Живко Груловић, Мирослава Стојшић, Мила Стојшић, Сава Бајић, 

Дана Татић, Смиљка Татић, Милан Ковачевић, Дана Ковачевић, Бранка Ковачевић, Бранко Ковачевић, 

Бошко Лилић, Милена Илић и Бранислав Давидов. 124 

Наставници и ученици у Дубровнику 1957. године 

У бешчанску школу на почетку 1957/58. школске године долазе 4 нова просветна радника 

– 2 учитеља и 2 наставника. За учитеље примљени су брачни пар Вујичин – Владимир и 

Загорка, а за наставнике Веселин Вуксан и Николај Педи. 

Разредни старешина V-а одељењу је Веселин Вуксан. На почетку школске године уписано 

је 20 дечака и 21 девојчица, укупно 41 ученик. Током школске године школу је напустило 6 

ученика, тако да је на крају школске године било 35 ученика (18+17). Са завршеним одличним 

успехом било је 3 ученика, врлодобрим 5 и добрим 14 ученика. На поправни испит упућено је 

9 ученика, а 4 дечака су због недовољног успеха понављала разред. Након поправног испита 

од 9 ученика, 8 је положило, а један је понављао, тако да је на крају школске године са успехом 

завршило 30 ученика (14 дечака и 16 девојчица). Српски језик је предавао Веселин Вуксан, 

немачки Бранко Бута, географију Радивој Лупуровић, биологију Бранко Стојадиновић, математику 

Милојко Филиповић, ручни рад Бранко Стојадиновић, лепо писање Милојко Филиповић, 

124 ЗД „Стара Бешка“, Осмогодишња школа Бешка, спискови ученика и пратећег особља. 

66

Херцег Нови јул 1957. године 

Први ред: учитељица Иванка Давидовић, Радослав Мајсторовић. 

Други ред: ?, наставник Светолик Дамњановић, Анкица Станисављевић, Добрила Јовановић, 

?, Душан Тарбук, ?, ?; Трећи ред (седе у води): Воја Томић, ?, ?, ?, Драгутин Влаовић, Бранко 

Лежимирац, Сава Јовановић, Желимир Божић, Милан Механџић. 

Адам Лаукс (1950), Берлин (Немачка) 

У Бешки је до Другог светског рата живело сложно 7000 људи. Једне године председник општине 

био је Србин, а друге Шваба - Донаушваба. Скоро све Швабе говориле су српски, а много Срба 

је говорило швапски и то течно скоро као матерњи језик. Село је одисало међусобним респектом 

и поштовањем, све до дана када су дошли нацисти са стране да одрже оснивачку конференцију 

Културбунда који је тада био забрањен. Мој деда Адам Лаукс је један од последњих који је након 

ослобођења Београда напустио Бешку. Тада је држао стражу у општини. Све Швабе су напустиле 

Бешку испред фронта који се приближавао. Мој деда је прешао преко пута у касапницу код чика 

Душана Стојшића да се поздрави, јер су идућег јутра требали да напусте Општину у правцу Инђије. 

Касап и жена су бројали пазар кад је деда ушао. Хтео је да купи литру вина. „Адаме, иди у подрум 

па наточи“. У подрум се улазило из шупе - деди није био први пут. У униформи Вермахта отвара велика 

врата од шупе, а у шупи за асталом 40 партизана за вечером. „Добро вече!“ - сви у глас ко један 

„Добро вече“. Деда Адам Лаукс им пожели пријатно, уђе у подрум, натегачом наспе вино, изађе из 

подрума са „Лаку ноћ“. Поздрави се са чика Илијом и пређе у Општину. Било се већ смркло и један 

од стражара је хтео да распали рафал, један према Абу, један кроз Мртви шор и према станици. 

Деда му је рекао да се кани тога него да седне да попију вино и да се не чека јутро. Одмах су под 

окриљем ноћи напустили Општину и Бешку. Наравно да деда посади у Општини није рекао да је 

четрдесеторици партизана пожелео лаку ноћ, јер ко зна шта би ови дођоши од Вермахта направили. 

У први разред сам ишао 1957. код учитеља Милоша Шалетића у школи која се налазила поред 

општине. Касније сам прешао у школу на Плацу, а после у Ватрогасни дом и коначно у нову школу. 

Завичај је место где ти сунце први пут сине на голо детиње дупенце... и то је веза која те прати кроз 

живот до краја. Добри су људи били Бешчани, као такве их носим у срцу. 

67

цртање Бранислава Стојадиновић, певање Николај Педи и телесно васпитање Николај Педи. 

У V-б разредни је Светозар Галечић. Уписано је 41 ученик (28 дечака и 13 девојчица). Током 

школске године уписано је два новопридошла дечака, а напустило је 3 ученика – 2 дечака и 1 

девојчица, тако да је на крају школске године било 40 ученика. Са успехом школу је завршило 

25 ученика (2 са одличним успехом, 6 са врлодобрим и 17са добрим), на поправни испит је 

упућено 6 ученика, а 6 ученика је понављало разред. Након поправног испита 5 ученика је 

положило, а 1 ученик није дошао на полагање, па је понављао разред. И овом одељењу су предавали 

исти наставници, с тим да је географију предавао разредни Светозар Галечић. 

У два одељења VI разреда разредни су били Љубинка Кривошија и Бранко Стојадиновић. 

У VI-а уписано је 40 ученика, 5 ученика је дошло током година, 1 је напустио, па је на крају 

било свега 44 ученика (26 дечака и 18 девојчица). Са успехом је завршило 34 ученика, који су 

прешли у виши разред, а 10 ученика је понављало разред. Разредни старешина Љубинка Кривошија 

предавала је математику, српскохрватски језик Веселин Вуксан, немачки Бранко Бута, 

историју Радивој Лупуровић, географију Веселин Вуксан, биологију Светозар Галечић, ручни 

рад Бранко Стојадиновић, лепо писање Милојко Филиповић, цртање Бранко Стојадиновић, 

певање Милојко Филиповић и телесно васпитање Николај Педи. Бранко Стојадиновић је био 

разредни VI-б одељењу у којем је било уписано 37 ученика, а током године је дошло 5 ученика, 

тако да је на крају било 42 ученика (25 дечака и 17 девојчица). У том одељењу српскохрватски 

језик предавали су Милена Мирчетић и Велислав Старчевић, немачки језик Бранко Бута, 

историју Радивој Лупуровић, географију Веселин Вуксан, биологију Светозар Галечић, математику 

Љубинка Кривошија, Милојко Филиповић и Бранислава Стојадиновић, ручни рад 

Бранко Стојадиновић, лепо писање Милојко Филиповић, цртање Бранко Стојадиновић, певање 

Николај Педи и телесно васпитање Николај Педи. 

Милена Ђорђевић била је разредни старешина VII-а одељењу са уписаних 22 ученика 

(14 дечака и 8 девојчица). Током школске године уписано је још двоје учника, па је на крају 

школске године било 24 ученика (15+9). Са одличним успехом завршило је 2 ученика, са врлодобрим 

4, са добрим 12, док је 5 ученика упућено на поправни испит, а једна девојчица је 

понављала разред. У VII-б одељењу разредни је био Бранко Бута. На почетку школске године у 

одељењу је било 21 ученик (12 дечака и 9 девојчица), с тим да су 2 дечака уписана током школске 

године. На крају школе у овом одељењу није било одличних успеха, са врлодобрим успехом 

завршило је 5 ученика, са добрим 8, 3 ученика је одложило полагање разредног испита за август, 

6 ученика је упућено на поправни испит, а 1 ученик је понављао разред. Пошто 1 ученик није 

положио поправни испит, у виши разред је на крају школске године уписано 22 ученика. 

У овој школској години био је само једно одељење VIII разреда коме је разредни старешина 

био Радивој Лупуровић. Уписано је 37 ученика (17 дечака и 20 девојчица), 2 ученика је 

уписано у току школске године, један ученик је напустио школовање, па је на крају било 38 

ученика. Одличним успехом завршило је школу 6 ученика (1+5), врлодобрим 9, а добрим 16 

ученика. На поправни испит је ишло 7 ученика, који су сви положили, па је те године основну 

школу у Бешки завршило 38 ученика – 18 дечака и 20 девојчица. 

Крајем маја 1958. ученици VII и VIII разреда су ишли на екскурзију у Словенију. Главно 

одредиште било је туристичко место Блед, али посебна атракција је био кањон Винтгар, 

удаљен око 5км од Бледа, који је настао као теснац реке Радовне преко којег су урађени дрвени 

мостови и стазе, по којима су се шетали Бешчани. 

68

ОСНОВНА ШКОЛА БЕШКА 

(1958-1965) 

„Општи закон о школству Федеративне Народне Републике Југославије“ донет је 25. јуна 

1958. године којим је озакоњено уређење јединствених општеобразовних осмогодишњих школа, 

као и уређење четворогодишњих средњих школа. 

Овај закон је важио за целу територију ФНРЈ и њиме је предвиђено да основно школовање 

траје осам година, да је обавезно и бесплатно, а целокупно васпитање и образовање треба да се 

спроводе кроз један јединствени школски систем у којем су обухваћене предшколске установе, 

основне школе, гимназије, стручне школе, више стручне школе, факултети универзитета, високе 

школе и уметничке академије, установе за образовање одраслих и стручно усавршавање. 

Чланом 1 овог закона предвиђено је да „друштвена заједница преко државних органа, 

привредних и друштвених организација оснива и развија школе и друге установе ради стварања 

услова за васпитање и образовање, у интересу свестраног развитка социјалистичког друштва и 

личности појединаца.“ Школе су, по овом закону, организоване на начелима друштвеног самоуправљања. 

На васпитање и образовање, под истим условима, имају једнако право сви грађани 

земље, без обзира на „националност, пол, социјално порекло и вероисповест“. 

Предшколске установе су дечији вртићи, забавишта, обданишта, који су се могли организовати 

у оним срединама где је постојала потреба за њима и где има услова. Могу бити основане 

од општинских народних одбора или неких привредних и друштвених организација и установа. 

Основна школа је основни облик основног васпитања и општег образовања. Задатак 

основне школе је да свим ученицима пружи основе социјалистичког васпитања и савремено 

опште образовање. Кроз ово школовање ученици треба да се свестрано развијају, да развијају 

радне навике, да се негују и подстичу њихове личне способности и склоности и „помагати им 

у избору позива“. Предвиђено је да се у основну школу упишу сва она деца која навршавају 

седму годину живота до краја календарске године. Они ученици који нису завршили основну 

школу, а имају више од 15 година, могу да је заврше ванредним полагањем. 

Овим законом предвиђено је да школска година почиње 1. септембра, а да се завршава 

31. августа, настава траје најмање 210 наставних дана, настава се не обавља за време школсих 

распуста, недељом и у дане државних празника. 

Школама заједнички управљају наставно-васпитни колектив, као и грађани, изабрани од 

одређених органа, на зборовима бирача, или на неки други начин. Друштвени органи који непосредно 

управљају школм су: школски одбор, наставничко веће и директор. 

У састав школског одбора улази најмање седам чланова, који се почетком школске године 

бирају на две године. У састав школског одбора улазе чланови који су изабрани од стране 

надележног народног одбора, затим представници наставника изабрани од наставничког већа, 

један број чланова се бира на зборовима бирача, а одређни број чланова школског одбора бирају 

„заинтересоване привредне и друштвене организације, стручна удружења и установе.“ 

У састав школског одбора обавезно улази и директор школе по функцији. Задатак школског 

одбора је да води рачуна о целокупном раду школе, анализира резултате рада, брине о унапређењу 

материјалних и осталих услова за рад у школи, учествује у организовању друштвеног, 

69

културног и забавног живота у школи, затим доноси завршни рачун школе, брине о здравственој 

и социјалној заштити ученика, разматра и предлаже додељивање стипендија ученицима, 

предлаже расписивање конкурса за избор наставника, али и попуњавање упражњених места 

и разрешење појединих наставника. На састанцима школског одбора разматрају се жалбе родитеља, 

наставника и ученика, као и представке и предлози грађана о питањима који се тичу 

унапређења рада у школи. 

Наставничко веће сачињавају сви наставници школе. Седнице сазива директор, али седница 

са може сазвати и на захтев школског одбора, разредног већа или једне петине наставника. 

Седница наставничког већа може се одржати и на предлог заједнице ученика школе. 

Основни задатак наставничког већа је да „се стара о успешном остваривању циљева васпитања 

и образовања у школи, а нарочито о извођењу наставе, унапређивању и усклађивању рада на 

васпитању у образовању и доноси одговарајуће закључке; стара се о развијању метода и облика 

рада који доприноси свестраном и складном васпитању у образовању омладине и повезивању 

наставе са производним радом; усклађује рад појединих одељења и наставника, предлаже 

и предузима мере за унапређивање њиховог рада и рада школе у целини; помаже развијању 

друштвеног, културног и забавног живота ученика; разрађује наставне програме, стара се о 

њиховом извођењу и даје предлоге за њихово побољшање; претреса рад и резултате појединих 

одељења, разредних већа и наставника.“ 

Наставничко веће додељује награде и похваљује ученике за постигнут успех у школи, 

утврђује извештај о раду школе, који потом директор подноси школском одбору на усвајање. 

Задатак овог већа је и да разматра жалбе ученика и родитеља. 

Као нижи облик организовања наставника су разредна већа, која чине сви наставници 

једног разреда односно одељења. Њихов задатак је да се старају о извођењу наставе, брину о 

квалитетном васпитном раду, као и да разматрају сва она питања која се тичу квалитета школовања 

свих одељења истог разреда. 

Директор школе је орган који непосредно организује рад у школи, у складу са прописима 

и закључцима школског одбора и наставничког већа. Он представља школу и законски је 

заступник и наредбодавац за „извршење предрачуна школе“. 125 

Циљ доношења овог закона је био да се изврши нова, квалитетнија реформа школства, 

којом би ученици имали веће учешће у органима друштвеног самоуправљања, наставници основних 

школа би се обучавали у педагошким академијама, а повећала би се и улога непосредних 

органа у одлучивању рада поједних школа. 

Усвојени пројекат из 1956. за изградњу нове школске зграде изгледа да није могао да буде 

реализован, највероватније због недостатка довољних финансијских средстава. Из неког разлога 

одлучило се да се 1958. саграде две нове зграде, павиљонског типа, од чврстог материјала 

са бетонираним школским двориштем испред павиљона. Свака зграда је имала 4 учионице и 2 

кабинета. У сваком павиљону је био један ходник дужине 5 метара, из којег се улазило у учионице. 

Под у ходнику је био од терацо плоча, а у учионицама под је био од гуме. У учионицама 

су уграђени велики прозори, који су давали довољно природне светлости. 126 У првом павиљону 

(до улице) налазила се канцеларија директора школе. Међутим, те нове зграде нису биле 

довољне за одржавање наставе за све бешчанске ученике, па је и даље коришћено 5 старих 

учионица, као и фискултурна сала у Дому културе. 

За извођење наставе физичког васпитања коришћена је једна сала од 98м 2 , која је служила 

и за сеоске игранке и за ТВ клуб. Сала није одговарала својој намени. Поред тога школи 

је недостајала и једна добро уређена радионица која би по намени задовољавала основне 

125 Општи закон о школству, са Уводним законом, регистром и експозеом Родољуба Чолаковића, Београд 1958. 

126 Љиљана Шашић, Историјат развоја школства у Бешки, дипломски рад. 

70

школске потребе, као и потребе да школска кухиња ради у склопу исте зграде, с обзиром да се 

налазила у Жарка Зрењанина 22 где су се налазиле две учионице за извођење наставе. 

У овој школској 1958/59. години у сваком нижем разреду било је по 4 одељења. У I разреду 

учитељи су били Јанићије Главатовић, Милојко Филиповић, Милица Филиповић, у II 

разреду Катица Мишкићевић, Милица Пешић, у III Милош Шалетић, Иванка Давидовић, Љубинка 

Шалетић, а у IV Слободан Милутиновић, Винка Јовановић, Ружица Пејчић и Смиљка 

Пилиповић. 

На почетку школске године разредни 

старешина V-а одељењу био је 

Бранко Бута. Након његове смрти 7. новембра 

1958. мења га Десанка Савић. 

У тај разред било је уписано 42 ученика, 

22 дечака и 20 девојчица. Српски 

језик је предавала Љиљана Панић, 

немачки Бранко Бута, потом Десанка 

Савић, географију Веселин Вуксан, 

биологију Георгије Огризовић, математику 

Љубинка Крившија, ручни рад 

Јован Пилиповић, лепо писање Милутин 

Милутиновић, цртање Милутин 

Милутиновић, певање Катица Мишкићевић 

и телесно васпитање Јанићије 

Главатовић. У V-б било је уписано 45 

Млади фудбалери - Марко Костић, Стеван Шипош, 

Анте Мартиновић, Фрања Јагер. 

ученика (23 дечака и 22 девојчице), а 

разредни старешина била је Љиљана 

Панић. Георгије Огризовић био је разредни 

V-в одељењу са 41 учеником. Занимљиво 

је да је у том одељењу било 33 дечака и свега 8 девојчица. Разредни старешина VI-а био 

је Веселин Вуксан са 36 уписаних ученика (18+18), VI-б Светозар Галечић са 34 ученика (23+11) 

и VI-в Јелисавета Ђаковић са 33 ученика (18+15). У два одељења VII разреда разредне старешина 

су били Љубинка Кривошија, у чијем одељењу је био 31 ученик (17+14) и Вељко Дурман са 34 

ученика (16+18). У том VII-б одељењу Љиљана Панић је предавала српски, немачки језик Николај 

Педи, историју Радивој Лупуровић, географију Веселин Вуксан, билогију Георгију Огризо- 

Душанка Јовановић, удата Бојчић (1946), Бешка 

Кућа у којој сам живела налазила се у Жарковој улици, одмах поред мог наставника историје Радивоја 

Лупуровића. Наше две куће је делила тараба, на којој су се налазила врата, тако да смо сваки 

дан једни код других долазили. Моја мама Анђелка је била јако добра са баба Зором, мајком наставника 

Радивоја. Често је ишла код ње, једна другој су помагале, а у слободно време причале су ко зна 

о чему. Чика Рада, или како смо га звали Брацика, био је доста строг наставник и ми деца смо га се 

бојали. Током школске године код њега си морао поштено да се намучиш да би добио добру оцену, 

мада је на крају године био доста попустљив. На почетку школске 1957/58. кренула сам у V разред. 

Било ми је у почетку тешко јер сам била навикла на моје учитељице Љубинку Шалетић и Милицу 

Грбић. Све ми је било ново и пуно обавеза. Из историје нисам баш блистала. Једном сам ишла по 

маму код баба Зоре. Тамо је био и наставник Рада. Баба Зора ме питала како је у школи, а како је 

код Брацике. Ја сам поштено одговорила да ми је тешко и да немам баш одличне оцене. На то је она 

рекла: „Хајде Брацика сада лепо да кажеш нашој Душки шта ћеш је питати, да она то научи, а ти да 

јој даш петицу“. И тако више нисам имала порблема са историјом. 

71

вић, поуке из привреде и домаћинства Георгије Огризовић, математику Вељко Дурман, физику 

Вељко Дурман, цртање Љиљана Панић и телесно васпитање Николај Педи. Разредни старешина 

VIII-а одељењу, који је похађало 23 ученика (16 дечака и 7 девојчица) био је Радивој Лупуровић, 

а у VIII-б одељењу Николај Педи, са 23 ученика (15+8). 

За послужитеља у стални радни однос, почетком школске године примљен је Ђорђе Нешић, 

а у фебруару 1959. запослени су Даница Чича и Миодраг Бацковић. 

Наставник Николај Педи је током две године рада у Бешки и држања часова фискултуре, 

преузео обавезу и вођења месног Друштва за телесно васпитање (ДТВ) „Партизан“. Педи је 

радио са дечацима, а Јелисавета Ђаковић са девојчицама. Током школске 1958/59. ученици 

из Бешке су учествовали на покрајинским квалификацијама у Новом Саду, где су изборили 

право учешћа на Савезном слету ДТВ „Партизан“ које ће се одржати у Београду, на Стадиону 

ЈНА. То је био огроман успех за једну сеоску школу, па је наставник Педи појачао припреме 

за наступајуће такмичење. У Београд су Бешчани дошли 4 дана пре одржавања такмичења и 

спавали су заједно са осталим екипама из целе Југославије у Електротехничкој школи „Никола 

Тесла“. 

Наставник Николај Педи и његови златни момци на Стадиону ЈНА у Београду 

Први ред: Радослав Вуковић, Константин Красојевић, Слободан Коњовић, Воја Томић, 

наставник Николај Педи, Душан Кривошија, Ђорђе Обрадовић, Миодраг Стојадиновић, 

Милутин Кривошија; Други ред: Владимир Старчевић, Димитрије Шатрић, 

Јосип Јохимстал, Иван Ротим, Небојша Цвејић, Здравко Конопек, Радивој Вуковић, 

Анђелко Николић, Слободан Буквић. 

На самом дану такмичења на трибинама београдског стадиона је био високи државни 

функционер Александар Ранковић. Мушка екипа из Бешке са састојала од 16 такмичара са 

предводником Небојшом Цвејићем из Белегиша. Чланови тима били су: Радослав Вуковић, 

Константин Красојевић, Слободан Коњовић, Војин Томић, Душан Кривошија, Ђорђе Обрадовић, 

Миодраг Стојадиновић, Милутин Кривошија, Владимир Старчевић, Димитрије Шатрић, 

Јосип Јохимстал, Иван Ротим, Здравко Конопек, Радивој Вуковић, Анђелко Николић и Слободан 

Буквић. Изводили су вежбу са конопцем (ужетом) уз музичку пратњу. Стручни жири је за- 

72

себно оцењивао сваку екипу и након сабирања гласова бешчанска мушка екипа је освојила највише 

бодова – златну медаљу. По сећањима учесника такмичења Војина Томића био је огорман 

притисак једне београдске школе да се понови оцењивање, јер је била срамота да усред Београда 

победи школа из унутрашњости. Међутим, жири није хтео да попусти, па су се Бешчани вратили 

кући као прваци Југославије у вежби са ужетом. Тада су сви такмичари добили златне медаље и 

једну лепо везену чипкану пионирску мараму, као и беџ са називом такмичења. 

На том такмичењу су учествовале и ученице из Бешке, предвођене наставницом Јелисаветом 

Ђаковић. Оне су на вежби са чуњевима осовјиле друго место и сребрну медаљу. 127 

Први ред: Марица Јелић, ?, учитељица Катица Мишкићевић, ?, Анкица Илијевић, Рафајловић, 

Зорица Красојевић, наставник Николај Педи, ?, Верица Кричковић, Луција Ливаја, 

Ксенија Жеравица, ?, Драгица Радомир, наставница Јелисавета Ђаковић. 

Други ред: Даница Кричковић, Слободанка Веселиновић, ? (девојчица изнад), ?, Дома Јурић, 

Верица Ђорђевић, Мира Механџић, Добрила Јовановић, Славка Плавшић, Иконија Вукобрат, 

Боса Рајновић; Трећи ред: Зора Петровић, Боса Мазуљ, Вера Кажић. 

И ове године је преко Црвеног крста и среског одбора Феријалног савеза Југославије 

за ученике бешчанске школе организовано летовање у Херцег Новом. Путовало се возом од 

Бешке преко Сарајева. Вођа пута је био учитељ Јован Пилиповић. Преко Црвеног крста на 

летовање су ишли: учитељ Јован Пилиповић, учитељица Катица Мишкићевић, Драгица Личина, 

Миодраг Стојадиновић, Живан Груловић, Коста Груловић, Снежана Филиповић, Мирјана 

Стаматовић, Споменка Саватовић, Павле Бабик, Ружица Јанковић, Слободан Павловић, Нада 

Дотлић, Золика Киш, Ференц Пашко, Нада Бркљач, Љубица Груловић, Рада Груловић, Никола 

Јовановић, Живко Јовановић, Јовица Лајевић, Андрија Такач, Ружица Лубен, Недељко Чавић, 

Нада Божић, Зоран Конопек, Катица Грдић, Маринко Шубић, Мирјана Јовановић и Анђелка 

Максимовић. У организацији Феријалног савеза на море се отпутовали: Стојанка Старчевић, 

Славко Драговац, Бранко Петровић, Аница Влахек, Бранислава Стојадиновић, Драгомир Кечић 

и Лазар Војновић. 128 

127 Изјава Војина Томића (22. март 2016. године). 

128 ЗД „Стара Бешка“, Осмогодишња школа Бешка, спискови ученика и пратећег особља. 

73

Владимир Старчевић (1945), Холандија 

Једног дана на час српског, у замену наставнице Љиљане Панић, дошао је, нико други, већ директор 

школе Велислав Старчевић, иначе мој отац. За домаћи задатак имали смо да научимо напамет 

песмицу, и то позамашну, на три странице. Код наше наставнице се знало да је изрецитована песмица 

без грешке и застоја била петица у дневник. Међутим, мало касније смо сазнали да ово правило 

не важи и за директора. Он је тражио да се приликом рецитовања поштују знаци интерпукције, да 

се прави пауза, врши гестикулација рукама и сл. Због оваквог критеријума велико разочарење доживео 

је наш друг Ратко Татић. Он је песмицу, сав црвен у лицу и са великим грашима зноја на носу, 

издекламовао без грешке и застоја, што је било уобичајено за њега. Од директора је „награђен“ 

великом тројком. Директор је образложио свој став и показао како треба да се рецитује. После ове 

паузе настављена је прозивка, али са ништа бољим резултатом. Дошао је ред и на мене. Када сам 

директору, тј. оцу, рекао да нисам научио песмицу, дошло је до врло непријатне ситуације. За незнање 

уписао ми је негативну оцену (тада је то била „двојка“) у дневник. Тада је угледао да имам 

још две – из математике и географије. Упитао ме је да ли моји родитељи знају за ове лоше оцене 

и шта кажу на то. Одговор који сам дао није ни за мене самог био разумљив, а још мање убедљив. 

Мучна ситуација била је прекинута када ми је директор рекао да после часа дођем у зборницу на 

разговор. После завршеног часа прибрао сам мало храбрости и закуцао на врата зборнице. Чим сам 

ушао, кључ у брави се окренуо, а ја се укочио од страха. У једном углу зборнице су се налазиле 

метле. Без икакве приче и објашњења, једна метла се нашла у рукама мог оца и одмах је почело 

пуцање по туру. И поред бола који сам осећао, од срамоте нисам се усудио да се буним, а нисам ни 

заплакао. Не причајући много о, по мене, немилом догађају, и поред запитикивања другова, остатак 

часова сам преседео на пола тура, често мењајући положај. 

Ученици VI разреда (1958/59. школске године) ишли су на екскурзију на Ђердапску клисуру. 

Вође пута били су Веселин Вуксан и Светозар Галечић. Возом из Бешке су дошли до 

Београда, где су се задржали и обишли зоолошки врт. Отишли су на пристаниште где су се 

укрцали у теретни брод који је вукао шлепове. Осим ученика из Бешке на том броду су били и 

други путници, а највише продавци-пиљари из Србије. По сећањима Милана Механџића, кроз 

Ђердапску клисуру се путовало неким малим бродом, када се добро морало пазити колико ученика 

седи на једној страни, а колико на другој, како се не би преврнуо. Од Кладова екскурзија 

се вратила возом до Београда, па до Бешке. 

Школске 1959/60. године било је 16 одељења од првог до четвртог разреда и 12 одељења 

од петог до осмога. Школу је похађало 1033 ученика, 604 у нижим и 429 у вишим разредима. 

У нижим разредима било је 4 одељења у сваком разреду. Учитељи у I разреду били су Загорка 

Вујичин, Винка Јовановић, Смиљка Пилиповић и Ружица Пејчић. Укупно је уписано 163 

ученика. У II разреду уписано је 158 ученика, а учитељи су Оливера Вељковић, Милојко Филиповић, 

Милица Филиповић и Смиљка Пилиповић. У III разреду учитељи су Милош Шалетић, 

Катица Мишкићевић, Нада Вучковић и Владимир Вујичин, а школу је похађало 145 ученика. 

Учитељи у IV разреду су Љубинка Шалетић, Иванка Давидовић, Слободан Милутиновић и 

Бранко Стојадиновић, са уписаних 138 ученика. 

У V разреду било је 5 одељења. Разредни наставник V-1 била је Десанка Савић са 35 

ученика, V-2 Љубица Бекут са 35 ученика, V-3 Љубица Токин са 35 ученика, V-4 Радивој 

Лупуровић са 35 ученика и V-5 Милутин Милутиновић са 37 ученика. У V разреду укупно 

је било 177 ученика, 92 дечака и 85 девојчица. У VI разреду било је три одељења, са укупно 

118 ученика, 80 дечака и 38 девојчица. Разредни VI-1 била је Срећка Стаменковић, VI-2 

Љиљана Панић и VI-3 Георгије Огризовић. У VII разреду било је два одељења у којима су 

разредни наставници били Веселин Вуксан и Николај Педи. Укупно је похађало 79 ученика, 41 

дечак и 38 девојчица. И VIII разред је имао два одељења са укупно 55 ученика (26 дечака и 29 

девојчица), а разредне старешине су Љубинка Кривошија и Петар Вучковић. 

74

Плакат за Слет 1960. године 

Део наставничког колектива 1959. године 

Стоје: Георгије Огризовић, ?, агроном Костић, Загорка Милутиновић, Милутин Милутиновић, 

Николај Педи, Светозар Галечић, Милица Пешић, Милојко Филиповић, Веселин Вуксан. 

Седе: ? , Десанка Савић, Јелисавета Ђаковић, Велислав Старчевић, 

Љиљана Панић, Љубинка Кривошија. Чучи: Катица Мишкићевић. 

75

ДТВ „Партизан“ из Бешке, под вођством наставника Николаја Педија, а поводом Дана 

младости, организовало је 22. маја 1960. Фискултурно-спортски слет са почетком у 15,00 часова. 

Поред ученика бешчанске основне школе, на слету су свој програм изводили и ученици 

из Крчедина и Марадика. Слет се одржавао на фудбалском игралишту, уз музички наступ оркестра 

Народне милиције из Београда. Након слета, увече у 20,00 часова, одржан је музички 

концерт са игранком на којем је свирао Велики џез оркестар из Београда. Улазница за слет је 

коштала 50, а за концерт 100 динара. 

Екскурзија у Македонији 1961. године 

С лева на десно: Стојан Јовановић (Чортановци) – окренуо главу, ?, ?, ?, Јосип Јохимстал, 

Слободан Коњовић, ?, наставник Веселин Вуксан, Бранко Даутовић, Воја Томић. 

Чуче: Милан Механџић, Золтан Киш. 

Милан Механџић (1947), Бешка 

Када сам био у VIII разреду, школске 1960/61. године, ишли смо на екскурзију у Охрид. То је било 

вишедневно путешествије под вођством директора Велислава Старчевића и нашег разредног Веселина 

Вуксана. Са нама је путовала и супруга директора, Мара Старчевић. Кренули смо возом из 

Бешке, па преко Београда и Скопља, стигли до Битоља. Од Битоља до Охрида смо путовали неким 

„романтичним“ аутобусом, кривудавим и неравним путевима, тако да нам се током пута тако смучило, 

да је аутобус сваки час морао да стаје. 

У Охриду смо спавали у ПТТ одмаралишту. Дивно смо се провели, возили бродићем до Светог 

Наума, обилазили знаменитости Охрида. Чак смо успели мало и да обиђемо неке терасе на којима 

су се одржавале игранке, и поред упозорења разредног Вуксана да будемо на време у кревету. Ја 

сам се на време вратио, а неки моји другови су „мало“ окаснили не надајући се да ће их дочекати 

разредни, јер смо сви видели да је са директором отишао на вечеру. Пошто их је ухватио, замолио 

их је да добро затегну панталоне, како би казнена мера 25 по туру била ефикаснија. 

У повратку нисмо ишли истим путем због оног чувеног аутобуса, него неком чудном пругом, вероватно 

намењеном за теретни саобраћај, са необичним колосеком. Станица је била нешто мало 

удаљена од Охрида. Локомотова је била ниска, у вагонима су биле фуруне које су се ложиле на дрва 

и лампе петролејке. Воз је ишао јако споро. Док смо седели на степеницама вагона нашој другарици 

Вери Санадер је, док је млатарала ногама, испала еспадрила. Она брзо искочи, подигне еспадрилу 

и врати се у воз. Воз је често стајао јер се у парну локомотиву морала сипати вода. За неких 18 сати 

споре вожње, касно увече, стигли смо у Гостивар, па онда за Скопље и Бешку 

76

Почетком школске 1960/61. године уписано је 1138 ученика, 607 у нижим и 531 у вишим 

разредима. Од тог броја око 1000 ученика су деца из Бешке, а остало су ученици из Крчедина, 

Марадика и Чортановаца, а мањи број из других република. 

У нижим разредима било је 16 одељења – 4 одељења по разреду. Учитељи у првом разреду 

су Бранко Стојадиновић, Иванка Давидовић, Радмила Јовановић и Слободан Милутиновић. 

У другом разреду учитељи су Загорка Вујичин, Милош Шалетић, Смиљка Пилиповић и 

Ружица Пејчић. За одељења у трећем разреду били су предвиђени учитељи Оливера Вељковић, 

Милојко Филиповић, Милица Филиповић и Љубица Костић. У четвртом разреду предавали су 

Љубинка Шалетић, Катица Мишкићевић, Надежда Вучковић и Владимир Вујичин. 

Извиђачки одред „Сиви соко“ 

Стоје: Милан Механџић, Слободан Коњовић, Живко Обрштаревић, Бранко Даутовић, 

Јосип Јохимстал, Воја Томић, Радивој Вуковић, 

Чуче: Никола Мојсиловић, Драгољуб Самарџић, Миле Трбојевић. 

У вишим разредима било је укупно 13 одељења – 4 одељења у петом и шестом разреду, 3 

одељења у седмом и 2 одељења у осмом разреду. Разредне старешине по одељењима су: Делија 

Лазић у V-1, Милутин Милутиновић V-2, Десанка Савић V-3, Верица Дугошија V-4, Љубинка 

Кривошија VI -1, Љубица Бекут VI -2, Љубица Токин VI -3, Радивој Лупуровић VI -4, Срећка 

Стаменковић VII-1, Љиљана Панић VII-2, Георгије Огризовић VII-3, Петар Вучковић VIII-1 и 

Николај Педи у VIII-2 одељењу. 

Предавачи у V-1 и V-2 одељењу били су: српскохрватски језик предавала је Десанка Савић, 

руски језик Љиљана Панић, познавање друштва Делија Лазић, познавање природе Георгије 

Огризовић, математику Верица Дугошија, ручни рад Милутин Милутиновић, цртање 

Милутин Милутиновић, певање Анкица Ковачевић и телесно васпитање Катица Мишкићевић. 

Српскохрватски језик у V-3 одељењу предавала је Десанка Савић, немачки језик Десанка 

Савић, познавање друштва Радивој Лупуровић, познавање природе Георгије Огризовић, математику 

Верица Дугошија, ручни рад Милутин Милутиновић, цртање Милутин Милутиновић, 

певање Анкица Ковачевић и телесно васпитање Катица Мишкићевић. 

У V-4 одељењу српскохрватски језик предавала је Љубица Токин, немачки језик Десанка 

Савић, познавање друштва Владимир Вујичин, познавање природе Георгије Огризовић, мате- 

77

Владимир Јовановић-Вулетић (1946), Бешка 

У најлепшим успоменама ми је остала учитељица 

Винка Јовановић. Она ми је била учитељица 

у сва прва четири разреда. Била је добра, тиха, 

блага и све нас је волела. Њен муж је био исто 

бешчански учитељ – Мирко Јовановић. Становали 

су на плацу, у порти тзв. „мађарске цркве“, 

односно немачке калвинске цркве. Он ми је 

остао у сећању јер је стално превозио (можда и 

откупљивао) неки метал, који је товарио на чезе 

са упрегнутим магарцем. 

Када сам кренуо у пети разред разредни старешина 

ми је била Љубинка Кривошија. Иако нисам 

био баш најбољи ученик некако сам се провлачио 

до VII разреда. На крају тог разреда имао 

сам 4 слабе оцене и понављао сам разред. Након 

добијене ђачке књижице требало је то рећи родитељима. 

Када сам дошао кући затекао сам само 

баба Анђу. Питала ме је како сам прошао, а ја јој 

одговорих да сам понаваљо. „Иди у подрум и наточи 

балон вина“, рекла ми је. Сишао сам у подрум 

и наточио вино у балон, а нешто и у бокал. 

Сипао сам и себи чашу како бих лакше поднео 

оно што сам знао да ме чека. „Они су на њиви, а 

ти им однеси то вино, хлеб и три пара кобасица“, 

наредила ми је баба. 

То лето се жито раније скидало са њива. Од те 

године први пут се сејала нова сорта пшенице 

„талијанка“, која је доста више рађала. Тата, деда 

Влада, чика Бошко Лупуровић, неки Пишта паприка, 

и још неки људи су вршили жито самовезачицом 

коју је вукао задружни трактор. Када ме је 

угледао, тата ме питао како сам прошао у школи. 

Одговорио сам да сам понављао разред. Али, тата 

није био љут. Није ме ни грдио, ни тукао. Узео је 

од мене вино и храну, поделио људима који су му 

помагали и рекао ми да ћу цело лето чувати краве 

на Водици. Мене је батина спасила пшеница „талијанка“ 

која је те године на нашој њиви преродила. 

За казну цео распуст сам чувао 4 краве које су 

пасле на Водици. 

78 

матику Верица Дугошија, ручни рад Милутин Милутиновић, цртање Милутин Милутиновић, 

певање Анкица Ковачевић и телесно васпитање Катица Мишкићевић. 

За одељење VI-1 били су предвиђени следећи наставници: српскохрватски језик предавала 

је Љиљана Панић, а касније Владимир Вујичин, немачки језик Десанка Савић, историју 

Радивој Лупуровић, географију Делија Лазић, биологију Љубица Бекут, поуке из привреде и 

домаћинства Љубица Бекут, математику Љубинка Кривошија, ручни рад Слободан Милутиновић, 

а као замена Јанићије Главатовић, цртање Милутин Милутиновић, певање Анкица Ковачевић 

и телесно васпитање Катица Мишкићевић. 

Љиљана Панић је у VI-2 одељењу предавала 

српскохрватски језик, немачки језик 

Срећка Стаменковић, историју Радивој Лупуровић, 

географију Делија Лазић, биологију 

Љубица Бекут, поуке из привреде и домаћинства 

Љубица Бекут, математику Петар 

Вучковић, ручни рад Јанићије Главатовић, 

цртање Милутин Милутиновић, певање Анкица 

Ковачевић и телесно васпитање Николај 

Педи. 

У VI-3 и VI-4 одељењу српскохрватски 

језик предавала је Љубица Токин, немачки 

језик Срећка Стаменковић, историју Радивој 

Лупуровић, географију Делија Лазић, биологију 

Љубица Бекут, поуке из привреде и 

домаћинства Љубица Бекут, математику Љубинка 

Кривошија, ручни рад Јанићије Главатовић, 

цртање Милутин Милутиновић, 

певање Анкица Ковачевић и телесно васпитање 

Николај Педи. 

Наставници за VII-1 одељење: 

српскохрватски језик предавао је Владимир 

Вујичин, немачки језик Срећка Стаменковић, 

историју Радивој Лупуровић, географију 

Делија Лазић, биологију Георгије 

Огризовић, поуке из привреде и домаћинства 

Срећка Стаменковић, математику Љубинка 

Кривошија, физику Петар Вучковић, 

хемију Љубица Бекут, ручни рад Јанићије 

Главатовић, цртање Милутин Милутиновић, 

певање Анкица Ковачевић и телесно 

васпитање Николај Педи. 

У VII-2 одељењу српскохрватски језик 

предавала је Љиљана Панић, немачки језик 

Срећка Стаменковић, историју Владимир 

Вујичин, географију Делија Лазић, биологију 

Георгије Огризовић, поуке из привреде 

и домаћинства Срећка Стаменковић, математику 

Љубинка Кривошија, физику Петар 

Вучковић, хемију Верица Дугошија, ручни 

рад Милутин Милутиновић, а касније Сло-

бодан Милутиновић, цртање Милутин Милутиновић, 



Владимир Вујичин је предавао 

српскохрватски језик VII-3 одељењу, руски 

језик Николај Педи, историју Радивој Лупуровић, 

географију Делија Лазић, биологију 

Георгије Огризовић, поуке из привреде и 

домаћинства Срећка Стаменковић, математику 

Љубинка Кривошија, физику Петар 

Вучковић, хемију Љубица Бекут, ручни рад 

Јанићије Главатовић, цртање Милутин Милутиновић, 



У VIII-1 и VIII-2 одељењу српскохрватски 

језик предавала је Љубица Токин, немачки 

језик Срећка Стаменковић, историју 

Радивој Лупуровић, географију Делија Лазић, 

биологију Георгије Огризовић, поуке 

из привреде и домаћинства Љубица Бекут, 

Иван Стећук (1949), Бешка 

Од првог до четвртог разреда учитељица ми је 

била Иванка Давидовић. Била је увек уредна 

и дотерана. Према нама ученицима никад није 

примењивала физичко кажњавање. Веома је бринула 

о хигијени ученика. Стално нас је проверавала 

колико смо чисти, позивала родитеље и 

опомињала их да поведу рачуна о деци. 

Била је удата за бешчанског сајџију Душана 

Давидовића, који је био инвалид. Због тога је 

често слала ученике, а највише Фабијана Мликоту, 

Славка Макарића и Ивицу Мајића, на задатак. 

А тај задатак је био да оду до њене куће, 

која је била у центру, и да помогну њеном мужу 

око превожења детелине, сламе, кукуруза, на запрежним 

колима са упрегнутим магарцем. Када 

су се вратили са „задатка“ хвалили су се како су 

терали магарца. 

хемију Љубица Бекут, певање Анкица Ковачевић и телесно васпитање Николај Педи. Математику 

у VIII-1 предавао је Петар Вучковић, а VIII-2 Љубинка Кривошија. Физику у VIII-1 предавао 

је Петар Вучковић, а VIII-2 Верица Дугошија, док је општетехничко образовање у VIII-1 

држала Надежда Вучковић, а у VIII-2 Петар Вучковић. Као административни радник, а касније 

секретар школе, од 1. децембра 1960. у школи је почео са радом Богдан Белић. 

Стоје: Бранко Стојадиновић, Анђелка Николић, Љубинка Шалетић, Милош Шалетић, 

Иванка Давидовић, Винка Јовановић, Владимир Вујичин. 

Чуче: Ружица Пејчић, Љубица Костић. 

79

На крају првог полугодишта одржана је заједничка седница и родитељски састанак са 

родитељима свих ученика школе. Тема је била анализа успеха ученика у I полугодишту и покретање 

иницијативе за изградњу нове школске зграде. Састанак је одржан 8. јануара 1961. 

уз присуство око 400 родитеља. Седницу је отворио директор Старчевић анализирајући досадашњи 

рад школе. Навео је да деца не уче довољно, да „су склона игри, лутању по улицама... 

постају лења, запуштена, нерадници, неодговорно се понашају на улици.“ 129 Примећено је да 

школска деца псују, лажу, краду, пуше. Обраћајући се родитељима нагласио је да је потребна 

боља сарадња између родитеља и школе. Нагласио је да због незаинтересованости родитеља 

деце са слабијим успехом стално заостају у знању и понашању. Сматра да су „родитељи бригу 

око деце препустили школи“, па су они постали незаинтересовани и неодговорни и да „неозбиљно 

схватају значај и потребу Основне школе“. На крају је закључио да је број деце која 

„неконтролисано живе“ у сталном порасту и да је због тога неопходна појачана контрола од 

стране родитеља, али и од свих одраслих у месту. 

Друга тема родитељског састанка била је иницијатива за изградњу нове школске зграде у 

Бешки. Нови повиљони који су саграђени пре неколико година нису у потпуности задовољили 

потребе, јер су и даље морале да се користе неке старе школске зграде које су биле удаљене 

и нападнуте од влаге. Осим учионица, неопходно је било да се сагради и фискултурна сала. 

Наведено је да је „потреба за изградњом достигла врхунац“. Директор Старчевић је изнео да 

је акција градње покренута и да по процени треба обезбедити 40 милиона динара. Општина ће 

дати 35 милиона, док 5 милиона треба да обезбеде Бешчани. Затим, предлог је да се цигла за 

изградњу школе пече у пољским пећима, да се оснује добровољна омладинска радна бригада 

чији би чланови радили на нестручним зидарским радовима. Током дискусије предложено је 

да родитељи дају добровољне прилоге, да у фонд за изградњу школе уплате Земљорадничка 

задруга и Трговинско предузеће „Дунав“ из Бешке. 130 

Стеван Радивојевић (1946), Марадик 

У VII разред сам ишао школске 1959/60. године. Веселин Вуксан нам је био разреди старешина и 

предавао је географију. Географију смо имали два пута недељно, понедељком и средом, а петком, 

последњи, шести час имали смо час разредног старешине. У разреду је било неколико ученика 

из Марадика, одакле сам и ја, и неколико из Чортановаца. У школу сам углавном долазио бициклом. 

Нисам се пуно журио. Понекад неког сретнем, гледам људе у пољу како раде и слично, па 

се дешавало да закасним на први час. И то не једном. Наставник код кога сам требао да будем на 

првом часу углавном је уписивао изостанке ученика. Осим мене, на прве часове нису стизали или 

су каснили ученици из Чортановаца, због кашњења воза. На часу разредног старешине Вуксан нас 

је питао због чега нисмо били на првом часу и сви Чортановчани су одговорили да је због кшњења 

воза, па сам и ја рекао: „Воз ми је каснио“. То се десило и следећег петка, и тада нам је Веселин 

Вуксан оправдао изостанке. Трећег петка, на часу разредног старешине, све се исто поновило. Часови 

оправдани. Пред крај часа Вуксан ми каже да одем до школског дворишта и да извадим један 

добар изданак дуње. Ја отрчах напоље, нађох велик изданак дуње, којих је доста било поред живе 

ограде у школском дворишту. Пошто сам мислио да му тај изданак треба за показивање на табли и 

на географским картама, извадио сам бритву и добро очистио и нашиљио изданак. У међувремену, 

док сам то радио разредни се са два ученика договорио да ме ухвате за руке и држе чврсто. Тако је и 

било. Кад сам се вратио, они су ме чврсто држали и ставили преко клупе, а Вуксан ме са том шибом 

пет-шест пута добро по туру испрашио. Док ме је тукао, рекао је: „Е сад ћеш нам ти Радивојевићу 

објаснити како је то воз каснио из Марадика.“ 

129 ЗД „Стара Бешка“, Основна школа Бешка, Записник са седнице родитељског састанка одржаног 8. јануара 

1961. године у Бешки. 

130 ЗД „Стара Бешка“, Основна школа Бешка, Записник са седнице родитељског састанка одржаног 8. јануара 

1961. године у Бешки. 

80

Статистика броја ученика по одељењима виших разреда за 1960/61. школску годину 

уписано на почетку 

шк. године 

придошло током 

школске године 

напустило током 


свега на крају 


м ж ∑ м ж ∑ м ж ∑ м ж ∑ 

V-1 25 16 41 2 1 3 2 1 3 25 16 41 

V-2 23 22 45 - 1 1 2 1 3 21 22 43 

V-3 20 22 42 1 - 1 1 - 1 20 22 42 

V-4 16 25 41 1 - 1 - - - 17 25 42 

VI-1 24 18 42 - - - - - - 24 18 42 

VI-2 22 20 42 1 - 1 1 3 4 22 17 39 

VI-3 20 22 42 - - - - - - 20 22 42 

VI-4 21 20 41 1 - 1 2 1 3 20 19 39 

VII-1 30 15 45 - - - - 2 2 30 13 43 

VII-2 21 21 42 1 1 2 - - - 22 22 44 

VII-3 27 4 31 - - - - 1 1 27 3 30 

VIII-1 20 16 36 3 1 4 - - - 23 17 40 

VIII-2 22 19 41 - - - - - - 22 19 41 

291 240 531 10 4 14 8 9 17 293 235 528 

Статистика успеха ученика по одељењима виших разреда за 1960/61. школску годину 

одличан врлодобар добар довољан поправни понављају 

м ж ∑ м ж ∑ м ж ∑ м ж ∑ м ж ∑ м ж ∑ 

V-1 5 8 13 7 4 11 8 3 11 3 1 4 1 - 1 1 - 1 

V-2 4 6 10 7 4 11 7 10 17 1 - 1 - 3 3 1 - 1 

V-3 - 6 6 4 7 11 6 7 13 1 - 1 9 1 10 - 1 1 

V-4 3 6 9 5 8 13 3 9 12 - - - 5 2 7 1 - 1 

VI-1 - 3 3 4 9 13 9 2 11 - - - 12 3 15 - - - 

VI-2 3 4 7 5 2 7 6 6 12 5 2 7 2 1 3 1 2 3 

VI-3 2 1 3 7 5 12 6 5 11 1 1 2 4 7 11 1 2 3 

VI-4 1 4 5 2 4 6 7 4 11 2 - 2 5 6 11 3 1 4 

VII-1 2 1 3 8 5 13 13 6 19 - - - 5 1 6 2 - 2 

VII-2 4 3 7 - 4 4 9 9 18 - 2 2 7 2 9 2 2 4 

VII-3 4 - 4 13 1 14 4 - 4 - - - 6 1 7 - 1 1 

VIII-1 4 2 6 5 5 10 7 7 14 - - - 6 3 9 1 - 1 

VIII-2 2 8 10 4 5 9 11 6 17 - - - 5 - 5 - - - 

34 52 86 71 63 134 96 74 170 13 6 19 67 30 97 13 9 22 

81

У школској години 1961/62. долази до даљег повећања броја ученика који су похађали 

школу. У првом разреду било је 5 одељења, од другог до седмог разреда 4, док је у осмом разреду 

било 3 одељења. У 5 одељења I разреда укупно је било 179 ученика (у просеку око 36 ученика 

по једном одељењу). У другом разреду било је 146 ученика, у трећем 159, а у одељењима 

четвртог разреда било је 149 ученика. Значи, у нижим разредима укупно је 633 ученика похађало 

школу – 336 дечака и 297 девојчица.У вишим разредима школу је полазило 572 ученика – 

313 дечака и 259 девојчица. У петом разреду било је 137 ученика, у шестом 167, у седмом 157 

и у осмом 111 ученика. У тој школској години у бешчанску школу уписало се 1205 ученика. 

Услед недостатка учитељског кадра неки учитељи су радили у два одељења, као што је 

био случај са Милошом Шалетићем који је држао I-1 и III-1 одељења и Катицом Мишкићевић 

која је држала одељења I-2 и I-5. 

Први ред - стоје: Андрија Поленик, Бранко Мартиновић, Стјепан Николић, Стјепан Панџа, 

Јанко Јуричић, Светозар Борков, Јанош Новак, Јаков Римац. 

Други ред - седе: Душко Зинајић, Цмиљко Петковић, Стевица Јовановић. 

На крају школске године Савет за просвету Социјалистичке Републике Србије у сарадњи 

са Заводом за основно образовање и образовање наставника донео је нов Наставни план и 

програм за основну школу. Одлука о измени постојећег Наставног плана од 8. јула 1959. донета 

је на седници 27. јуна 1962. године, са применом од следеће школске године. Циљ новог 

наставног плана био је да отклоне недостатке претходног плана, да се прецизније одреде образовно-васпитни 

задаци у настави, да се утврде васпитни задаци за сваки предмет, да се утврди 

одговорност сваког наставника и да се њима помогне у бољем разумевању главне сврхе код изучавања 

програма сваког предмета. 

Поред тога што је био задужен да реализује задати наставни програм и да оствари утврђене 

задатке наставе свог програма, сваки наствник је морао да учествује и у остваривању оних 

циљева и задатака школе који су утврђени у чл. 4 Закона о основној школи. Међу тим основним 

циљевима васпитања и образовања били су и пружање ученицима основе социјлаистичког 

васпитања и општег образовања, развијање радних навика ученика, упознавање ученика 

са историјом и достигнућима југословенског и других народа на разним подручјима научног, 

82

техничког, културног и уметничког стваралаштва, 

васпитање ученика у духу братства, 

јединства у равноправности народа Југославије, 

верности својој социјалистичкој домовини 

и одбрани њене независности итд. 

Новим наставним планом је извршена 

подела предмета по разредима. У првим разредима 

предаваће се матерњи језик 6 часова 

недељно, математика 6 часова, познавање 

природе и друштва 2 часа, физичко и здравствено 

васпитање 3 часа, ликовно васпитање 

2 часа и музичко васпитање 1 час. Укупно је 

било 20 часова недељно. Иста подела предмета 

важила је и за друге разреде. У трећим 

разредима ученици су добили више два часа 

у једној радној недељи. Познавање природе и 

друштва уместо 2 имаће 3 часа, а музичко васпитање 

биће 2 часа несељно. У четвртом разреду 

добијају се нови предмети. Матерњи језик 

ће се предавати 6 часова недељно, математика 

6 часова, познавање природе 2 часа, познавање 

друштва 2 часа, основи општетехничког 

образовања 2 часа, физичко и здравствено васпитање 

3 часа, ликовно васпитање 2 часа и 

музичко васпитање 2 часа. Укупно 25 часова 

недељно. 

У вишим разредима постепено долази 

до увођења новних наставних предмета. У петом 

разреду матерњи језик ће се предавати 6 

часова недељно, математика 5 часова, познавање 

природе 2 часа, основе општетехничког 

образовања 2 часа, познавање друштва 2 часа, 

Милорад Јеловац (1951), Крчедин 

Од првог до четвртог разреда учитељ ми је био 

Милојко Филиповић. Он је за нас малишане 

био громада од човека. А тек колике је имао 

шаке. У наше време батине у школи су биле нормална 

и редовна ствар. Учитељ Милојко није тукао 

децу, само када је морао. А тада, један шамар 

би све решавао – јер његов један шамар био је 

као пет шамара код осталих учитеља. Он је са 

својом женом, учитељицом Мицом, и двема ћеркама, 

Зорицом и Снежаном, живео у школској 

згради, која је била удаљена једну кућу од моје, у 

улици Трг братства и јединства. Био сам четврти 

разред. Пролазио сам поред њихове куће. Снежана 

је седела на степеништу и свирала хармонику. 

Тада наиђе мој учитељ Милојко и упита шта радим. 

Одговорио сам „Ништа“. „Хоћеш ли да ми 

нешто помогнеш?“, рече ми, а ја на то сав сретан 

„Хоћу учитељу!“ „Сада ћу ја тебе научити како 

се врца мед“ рече ми и одведе ме у други део дворишта 

где је била једна мала шупица у којој је 

држао кошнице и сав остали прибор за врцање 

меда. Тада сам први пут видео врцаљку и први 

пут на њу врцао мед. Док сам ја у уједначеном 

ритму окретао точак, учитељ је мењао рамове. И 

онда, као случајно, прелио по мојим рукама мед, 

тако да сам их морао полизати. На крају посла, 

од учитеља сам добио теглицу меда. Тај ми се 

догађај урезао у памћење. Љубав према пчелама 

и меду коју је учитељ тада пренео на мене, задржала 

се до данашњег дана. 

страни језик 3 часа, физичко и здравствено васпитање 3 часа, ликовно васпитање 2 часа и музичко 

васпитање 2 часа. Укупно 27 часова недељно. У шестом разреду наставним планом су обухваћени 

следећи предмети: матерњи језик 5 часова недељно, математика 5 часова, познавање природе 3 

часа, основе општетехничког образовања 2 часа, географија 2 часа, историја 2 часа, страни језик 3 

часа, физичко и здравствено васпитање 3 часа, ликовно васпитање 1 час, музичко васпитање 2 часа 

и домаћинство 1 час. У седмом разреду предаваће се матерњи језик 4 часа недељно, математика 

4 часа, физика 3 часа, хемија 2 часа, билогија 2 часа, основе општетехничког образовања 2 часа, 

географија 2 часа, историја 2 часа, страни језик 3 часа, физичко и здравствено васпитање 3 часа, 

ликовно васпитање 1 час, музичко васпитање 1 час и домаћинство 1 час недељно. Свега 30 часова 

у једној радној недељи. Распоред предмета за осме разреде био је исти као и за седме. 131 

Нови наставни план и нови предмети планирани су да се уведу у основне школе од школске 

1962/63. али изгледа да су у бешчанској школи уведени већ од ове школске године. У школској 

архиви сачуване су уписнице у којима су записивана имена наставника за поједине предмете. 

Тако је, на пример, за школску 1961/62. за V-1 одељење наведено да основе општетехничког 

131 Наставни план и програм за основну школу у Социјалистичкој Републици Србији, треће издање, Београд 

1963, 5-12. 

83

Ученици првог разреда 

Први ред: ?, Никола Ромањук, Стеван Јелић, Зоран Савић, ?, ?. 

Други ред: Јелица Старчевић, Вера Божић, Зорица Бугарин, Душанка Јовановић, ?. 

Прва фото-секција у школи под вођством Петра Вучковића 

Први ред: Зорица Тунић, Милка Шапић, Љубица Ливаја, Владимир Маднић, 

Миодраг Новковић; Други ред: Мира Стојковић, ?, Душанка Бараковић, 

Бранислава Томић, Софија Божић; Чучи: ?. 

84

образовања предаје Милутин Милутиновић, ликовно васпитање Милутин Милутиновић, физичко 

васпитање Катица Дућак, у V-4, VII-3 и VIII-1 одељењу основе општетехничког образовања 

предаје Јован Пилиповић, у VII-2 одељењу домаћинство предаје Срећка Стаменковић, 

у VIII-1 ликовно васпитање предаје Милутин Милутиновић, а основе социјалистичког морала 

Веселин Вуксан. 

У извештају о раду за 1962/63. школску 

годину директор Велислав Старчевић је навео 

да је школа почела са радом у предвиђено 

време, али да се рад одвијао „кроз читаву 

школску годину под врло тешким условима“. 

И поред свих потешкоћа, наставни план 

и програм, предвиђен за ту школску годину, 

са разним изменама и допунама, изведен је 

доста успешно како у нижим, тако и вишим 

разредима. Међутим, велики број слабих 

оцена ученика на крају школске године говори 

о томе да они нису савладали и усвојили 

изведено наставно градиво. 

Велики број слабих оцена карактеристичан 

је за ученике из виших разреда и 

то из математике, српскохрватског језика, 

немачког језика и географије. Као разлоге 

за овако велики број слабих оцена из ових 

предмета директор је нашао у „недостатку, 

пре свега, материјалне базе, недовољним 

ангажовањем родитеља у вођењу бриге о 

детету, недовољном залагању наставничког 

савета, а, посебно, разредних већа и стручних 

актива, који практично и не постоје, на 

указивању помоћи оним ученицима који показују 

слабији успех.“ 132 

Стоје: Слободан Судар, Стипа Талијанац, 

Андрија Барањ, Здравко Бркљач, Милан Бајић. 

Чуче: Радомир Марковић, Јоза Костић, 

Боривој Лубен. 

Школу је током ове школске године похађао 1181 ученик, 602 дечака и 579 девојчица, 

распоређених у 34 одељења (18 у нижим и 16 у вишим разредима). У I разреду је било 138 

ученика, II 168, III 140, IV 159 – укупно у нижим разредима 605 ученика (307 дечака и 298 

девојчица). У V разреду било је 161 ученик, VI 122, VII 141 и VIII 152 – укупно у вишим 

разредима 576 ученика (295 дечака и 281 девојчица). Са одличним успехом школу је завршио 

241 ученик (157 у нижим и 84 у вишим разредима), са врлодобрим 291 ученик, са добрим 

310 и са довољним 54 ученика. Са задовољавајућим успехом ову школску годину завршило 

је 896 ученика, или 75,87% од броја који су похађали, док је 285 ученика (24,13 %) школу 

завршило са недовољним успехом. Ипак, од тог броја 58 ученика је преведено у старији 

разред иако су имали једну или две недовољне оцене. На поправни испит упућено је 113 

ученика – 49 ученика због слабе оцене из једног предмета и 64 ученика због слабе оцене из 

два предмета (сви из виших разреда), док је разред понављало 114 ученика – 112 због слабих 

оцена и два ученика јер нису редовно похађала школу. 133 

Бешчанска основна школа је једна од већих школа по броју ученика и броју одељења у 

Срему, а која није имала задовољавајуће материјалне услове за квалитетније одвијање наставе 

132 ЗД „Стара Бешка“, Основна школа Бешка, 376 од 9 VII 1963.. 

133 ЗД „Стара Бешка“, Основна школа Бешка, статистички извештај за школску 1962/63. годину. 

85

и за „пружање помоћи ученицима који заостају“. Све учионице и остале школске просторије 

биле су у функцији одржавања наставе у три смене, па тако није било могућности за допунску 

наставу. 

Директор је као разлог за овако слаб успех навео и недостатак стручног наставног кадра. 

Наставу математике и физике у бешчанској школи држало је три стручна наставника са укупно 

96 часова само у редовној настави, а ти наставници су предавали и у два одељења за основно 

образовање одраслих. Због тога је у овим предметима предавао и један наставник који није 

имао потребну струучну спрему и држао 20 часова. 

Укупан фонд часова за српскохрватски, руски и немачки језик износио је 124 часа. Те 

предмете су предавала три наставника са потребном стручном спремом, али један „знатан број 

часова предају наставници без формалних квалификација“. Још већи проблем у вези квалитетније 

обуке ученика у тим предметима је настао када су две наставнице (са потребном стручном 

спремом) отишле на породиљско одсуство. 

Верица Дугошија, Љубица Бекут, Срећка Стаменковић, Катица Дућак, 

Љубица Токин, Георгије Огризовић. 

Од ове школске године уведен је пооштрен критеријум код оцењивања и полагања поправних 

испита за VI и VII разред. Током целе школске године о томе су обавештавани ученици 

и њихови родитељи, али, изгледа, да они то нису довољано озбиљно схватили, па је и због 

тога остварен лошији успех на крају године. 

Током године су урађени многи покушаји да се ученицима са слабим оценама пружи 

помоћ и да поправе оцене. Због тога се ишло на допунску наставу за време полугодишта (на 

распусту), а током године одлични и врлодобри ученици су упућивани да помогну оним ученицима 

који нису довољно савладали градиво. Међутим, ово друго се током године показало 

неефикасним и без правих резултата, па је једино што је преостало да се одржава допунска 

настава од стране предметних наставника, али за то у школи није било довољно просторија. 

У I разреду било је укупно пет одељења, од којих су три радила по новој наставној методи, 

тзв. „групној методи“, а два по старој „букварској настави“, односно по местоди одвојено 

штампаних и писаних слова. У свом извештају директор Старчевић је навео да су у оба „слу- 

86

чаја постигнути задовољавајући резултати“, да су ученици „савладали читање и писање без 

тешкоћа и читају лепо и течно, без срицања, а писање је уредно, чисто и лепо, што је завислио 

и од упорности, спретности и доследности разредног учитеља“. Ученици су задовољавајуће 

савладали и наставу рачуна, иако школа није имала довољан број рачунаљки. 

Планирано градиво за ученике II разреда је обрађено без већих проблема и потешкоћа. 

Учитељи су доста пажње посветили говорним вежбама и правилном писменом изражавању па 

су ученици оспособљени да самостално пишу краће реченице са исправном употребом тачке и 

зареза. Са задовољавајућим успехом је савладано и градиво у рачунској настави. У циљу „обраде 

завичајне наставе, максимално су коришћени мањи излети у месту и околини“. 

Директор Старчевић није био сасвим 

задовољан са радом учитеља у појединим 

одељењима III и IV разреда. Посебно се 

то односило на млађе учитеље који нису 

довољно и редовно контролисали и исправљали 

школске и домаће писмене задатке. 

То је довело до тога да су ученици 

постали неуредни и немарни у лепом писању 

и изражавању. Слично је било и код 

рачуна, али и неких других предмета. Приметивши 

такав однос појединих учитеља, 

директор је извршио контролу њиховог 

рада, упутио им примедбе, што је допринело 

да се оствари „озбиљнији, уреднији 

и марљивији однос ученика према својим 

обавезама, више система у раду и постизање 

бољег успеха.“ 

Настава у вишим разредима се 

одвијала, као и претходних година, по систему 

предметне наставе, и она је током 

целе школске године била на задовољавајућем 

нивоу. 

Српскохрватски језик је предавало 

6 наставника, од којих су троје имало потребну 

стручну спрему. Међутим, и они 

наставници који нису били стручно квалификовани 

за предавање српскохрватског 

језика постигли су добре резултате јер они 

У Крчедину 1963. године 

Стоје: Мира Јозић, Зорица Лалић, 

Љиљана Ђорић, Вера Старчевић. 

Седи: Јелица Никић. 

тај предмет предају више година и све то време су се усавршавали. Општи успех ученика из 

овог предмета је задовољавајуићи, мада је примећено да нису довољно оспособљени у лепом 

изражавању код писања писмених задатака. Они ученици који су наставили школовање у 

средњим или средње стручним школама остваривали су добре резултате на пријемним испитима, 

што је још један доказ да је у основној школи савладано предвиђено наставно градиво. 

Руски језик предавао је један квалификовани наставник, коме је помагао, са мањим бројем 

часова, један старији наставник Рус (Николај Педи), коме је то матерњи језик и који је постигао 

одличне резултате у V разреду, где је предавао. 

Проблем је био у настави немачког језика, јер су две наставнице у току године биле на 

породиљском одсуству, па је у њиховим одељењима вршена замена, што се све одразило на 

слабији резултат. 

87

Настава математике у вишим разредима је обрађена по планираном наставном програму. 

У V разреду математику је предавала наставница која није стручно оспособљена за тај предмет, 

али се трудила да ученици савладају градиво, иако није имала помоћ од својих колега. 

Школа у Бешки поседовала је богату биолошку збирку, али се она мало користила током 

предавања биологије и познавања природе. С друге стране, приликом наставе хемије и физике 

често су се користила помоћна наставна средства, вршени су експерименти, што је изазвало 

велику пажњу код ученика и побудило интересовање за те предмете, посебно за хемију. 

Задовољавајући ниво обуке у овој школској години остварен је и из општетехничког образовања. 

Пошто школа није имала довољно савремену и опремљену школску радионицу, током 

школске године више се посветило пажње теоретској, а мање практичној обуци. 

Учници бешчанске школе 1963. године - у позадини се види стара школска зграда 

Стоје: Петар Матош, Дане Милошевић, Милорад Павић, Милорад Јеловац, Ференц Орошић. 

Чуче: Радомир Бандић, Маринко Петровић, Милан Судар, Бориша Ћаћић. 

Историју и географију у бешчанској школи предавали су стручно оспособљени наставници, 

који су се држали предвиђеног наставног плана и програма. Из географије су постигнути 

одлични резултати јер се наставник користио применом великог броја очигледних наставних 

средстава, водио ученике на излете у природу, и примењивао све друге методе како би код 

ученика повећао интерес за предмет, што му је и успело. Код историје главни проблем су били 

уџбеници који су писани „тешким стилом“ и код којих је „недовољном повезаношћу обрађена 

наставна грађа“. 

Посебну пажњу руководиоци школе и школски одбор су посветили очувању и контроли 

здравља ученика. Ове године је урађен редован систематски преглед свих ученика. Школски 

одбор је предложио да се у Бешки, при здравственој амбуланти, отвори посебна служба, дечја 

амбуланта, за школску и предшколску децу. Она би покривала четири насеља – Бешку, Крчедин, 

Марадик и Чортановце, која заједно имају око 2700 школско-обавезне деце. 

При школи је и ове године успешно радила млечна кухиња, у којој су учиници по регресираним 

ценама добијали ужину, а за 70 ученика слабог материјалног стања дељени су оброци 

бесплатно. 

88

У овој школској години је у сарадњи школе и Црвеног крста организовано летовање на 

мору за 55 ученика. У циљу јефтинијег боравка ученика, у сарадњи са друштвено-политичким 

организацијама у месту и комуни купљено је неколико нових шатора. 

Током године ученици школе су били ангажовани у организовању неколико културних и 

спортских манифестација. Ученици VII и VIII разреда, у сарадњи са наставницима, успешно 

су организовали дочек Нове године, са одредом извиђача приредили логорску ватру, припремили 

неколико приредби за одрасле. Ипак, најбоље организована приредба је била фискултурни 

слет, на којем су учествовали и ученици суседних места Крчедина и Марадика. Слет је био 

у склопу прославе „Дана младости“, коју је осмислио и водио наставник школе Николај Педи. 

Ученици бешчанске школе су успешно учествовали и на „Фестивалу омладине Срема“, а солидне 

резултате су постигли и у такмичењима у трчању, скоку у вис, балету. 134 

Први ред: Божидар Шашић, Радивој Лупуровић, Јанићије Главатовић, Јован Пилиповић, 

Милутин Милутиновић, Богдан Белић. 

Други ред: Добривоје Стефановић, Љубинка Кривошија, Љубица Токин, Вера Голубовић, 

Срећка Стаменковић, Љиљана Панић, Јелка Перковић. 

Трећи ред (чуче и седе): Веселин Вуксан, Верица Дугошија, Николај Педи, Десанка Савић, 

директор Велислав Старчевић, Георгије Огризовић, Катица Дућак. 

У овој школи постојала је ученичка заједница VII и VIII разреда чији је главни задатак 

био да организује културно забавни живот ученика, разне спортске активности, али и друштвено-користан 

рад, као што је било пошумљавање путева у месту. Ова заједница је имала укупно 

9 састанака на којима се највише расправљало о организовању радних акција за засађивање 

дрвореда, о помоћи Расаднику у берби грожђа, организовању забавног живота и чувању школске 

имовине. 

Ученици су активно учествовали у раду ДТВ „Партизан“ у којем је било регистровано 

309 дечака и 287 девојчица. У извиђачкој организацији активно је било 494 ученика (276 дечака 

и 218 девојчица). У рад спортских друштава у Бешки укључено је 56 дечака. У литерарној 

секцији ангажовано је 32 ученика, драмској 86, музичкој 78 и ликовној 18 ученика. У оквиру 

134 ЗД „Стара Бешка“, Основна школа Бешка, 376 од 9 VII 1963. 

89

слободних техничких активности 36 ученика је било у ауто-мото секцији, а 17 у фото-аматерској 

секцији. Током године одржано је 7 радних акција које су се односиле на радове у школи, 

комуналне радове и пољопривредне радове. 

Школски одбор, који је бројао 17 чланова (15 мушкараца и две жене) изабран је у новембру 

1962. године. У школском одбору било је 9 чланова СКЈ. Током школске године одржано је 

7 састанака на којима се углавном извештавало о новим прописима по новом Закону о основној 

школи, као и о другим прописима који су се односили на друштвено управљање у школама. 

Усвојен је финансијски план за 1963. годину и донета нова систематизација радних места. 

Школски одбор је био иницијатор за изградњу нових станова за просветне раднике, обезбедио 

просторију за ђачку кухињу, пратио издвајање самодоприноса за изградњу нове школе. 

Вера Голубовић и девојчице из V-1 разреда 

Први ред: ?, ?, Марија Стећук, ?, Невена Зеленика, Мира Мликота, Светлана Србљин, 

Грација Чуљак, разредна Вера Голубовић, Стана Николић. 

Други ред: ?, ?, Марица Матош, ?, Живадинка Миленковић. 

Наставничко веће је током године одржало 11 састанака на којима је, између осталог, 

усвајена измена наставног плана и програма, донет распоред допунских часова, вршена подела 

одељења нижих разреда, подела предмета на наставнике у вишим разредима, подела разредништва, 

подела учионица, донет распоред поласка по сменама, анализиран рад и успех, као и 

многа друга питања која су се тицала рада школе. 135 

За ученике VII разреда организована је екскурзија на Бледском језеру. Ученике су водили 

наставници Вера Анђелковић, Ђорђе Огризовић и Љубица Бекут. Путовало се возом од Бешке 

до Загреба. По сећањима Ивана Стећука бешчански ученици су сишли у Загребу и возили 

се чувеном Загребачком успињачом. Потом су наставили пут до Љубљане, а одатле до Бледа. 

Спавали су у мотелима поред Бледског језера. На чамцима су путовали до капеле која се налази 

на острвцету у сред језера. У повратку ученици су посетили Постојнску јаму и гледали чувену 

човечију рибицу. 


90

На почетку школске године 1963/64. школу је похађало 1156 ученика, 588 дечака и 568 

девојчица. У I разреду са 5 одељења уписано је 163 ученика, а придружено им је и 10 понављача, 

па је школску годину започело 173 ученика. Просечно по одељењу је било 34,6 ученика. У 

II било је 4 одељења са уписаних 124 ученика и 16 понављача, укупно 140 ученика или 35 по 

одељењу. Број уписаних ученика у III разреду са 5 одељења износио је 154, њима је придружено 

10 ученика који су понављали разред и 5 ученика који су се доселили у Бешку почетком 

школске године. Укупно је било 169 ученика. У IV разреду било је 4 одељења са 128 редовно 

уписаних, 18 понављача и 2 досељена што је било укупно 148 ученика. У нижим разредима, са 

18 одељења, наставу је започело 630 ученика, просечно 35 ученика по одељењу. У V разреду 

било је 159 ученика распоређених у 4 одељења. Редовно је уписано 134 ученика, 19 је понављало 

разред и 6 ученика се доселило. И у VI разреду је било 4 одељења са укупно 156 ученика, од 

којих је 137 било оних који се редовно прешли из нижих разреда, 17 ученика је понављало и 2 се 

доселило. Најмање ученика је било у VII разреду, просечно 24 по одељењу. Било је 4 одељења, 

98 редовних ученика и 6 понављача. У VIII разреду подељених у 4 одељења било је 107 ученика 

(101 редован и 6 понављача). У вишим разредима у школу је кренуло 526 ученика (266 дечака и 

260 девојчица) распоређених у 16 одељења. Просечно је било 32,88 ученика по одељењу. 136 

Почетком шездесетих година у Фудбалском клубу „Хајдук“ из Бешке за тренера пионирских 

и омладинских селекција долази Бранко Кривошија. Он је окупио ученике основне школе, 

селектирао их и почео са њима да скоро свакодневно тренира по неким новим принципима 

и стандардима. У јесен 1964. урађена је фотографија једне од пионирских екипа, на којој је 

и помоћник тренера Новица Гроздановић. На тој фотографији се налазе играчи из подмлатка 

који су били костур екипе која је 1977. направила историјски успех и пласирала се у Војвођанску 

лигу, која је тада била трећи степен такмичења у Југославији. 

Стоје: тренер Бранко Кривошија, Божидар Димић, Милан Судар, Слободан Судар, Љубан 

Релић, Стеван Саватовић, помоћни тренер Новица Гроздановић (иза), Никола Стојковић, 

Слободан Ждрал. Чуче: Драгољуб Габрић, Милан Димић, Петар Ердељанин, 

Драгиша Врачаревић, Јовица Стокић, Ђорђе Јазић, Драган Лубен. 


91

У септембру 1964. ученици VII разреда су ишли на шестодневну екскурзију на Охридско 

језеро. Вође пута су били директор Велислав Старчевић и наставници Добривоје Стефановић и 

Љуба Свилар. Кренуло се возом из Бешке, преко Београда, до Скопља и Битоља. У Битољу су 

преспавали у школској фискултурној сали на струњачама. Следећи дан су дошли у Стругу, на Охридско 

језеро, и ту преспавали у касарни. Након тога се прешло у Охрид, а ученици су спавали 

у хотелу близу језера. Током боравка на језеру за ученике бешчанске школе била је организована 

вожња чамцем и посета Светом Науму, на другом крају језера. У Охриду су ученици и наставници 

посетили народни музеј и фотографисали се испред њега, за успомену на ту екскурзију. 

Екскурзија на Охриду 1964. године 

Први ред: Борица Пејчић, Милка Стегић, Марија Рајновић, Драгица Стојановић, ?, Аница 

Чуљак, ?, Љиљана Гроздановић (вири), Љиљана Мијатов, ? (вири), Финка Јурић, ?, Даница 

Станимировић, Зорица Стаменковић, Јелена Старчевић, Вукица Јанковић, Ана Татић, Јелена 

Стјепановић, ?; Други ред: Живко Мачкић, Милан Ћалић, Стеван Сокић, Петар Боснић, 

Петар Атанацковић, Слободан Добрић, Славко Свињицки, Радомир Марковић, 

Розика Мајорчик (вири), Радомир Бандић, Невенка Шустић, ?. 

Током школске 1964/65. почела је изградња нове школе. Срушена је стара школска зграда 

која се налазила на месту где је планирана изградња нове школе, па је током године био проблем 

школског простора. Из тих разлога се настава одржавала и у згради старе општине, у центру Бешке. 

Због сталног прилива новог становништва, као и позитивног прираштаја становништва, 

у бешчанској школи било је све више ученика. У нижим разредима укупно је било 19 одељења 

- у првом, другом и трећем разреду било је по 5 одељења, док је само у четвртом разреду било 

4 одељења. У вишим разредима било је 16 одељења – 4 одељења по сваком разреду. 

Савет радне заједнице Основне школе Бешка формиран је на конститутивној седници 30. 

јануара 1965. године. За председника Савета изабран је наставник Марко Дапчевић, а у Управни 

одбор Савета Миленко Бацковић, радник, Веселин Вуксан, професор, Верица Дугошија, 

наставник, Иван Душанић, стручни учитељ, Љубинка Кривошија, наставник, Слободан Ми- 

92

лутиновић, учитељ, Катица Петровић, учитељ, Добривоје Стефановић, наставник и Десанка 

Савић, професор и уједно председник Управног одбора. 137 

У пролеће 1965. ученици виших разреда оснивне школе са својим наставницима ишли 

су на екскурзију на Авалу. Током боравка на Авали ученици су се фотографисали са својим 

разредним старешинама. Ученике су водили наставници Марко Дапчевић, Веселин Вуксан, 

Љубинка Кривошија, Вера Голубовић, Сибинка Станковић. 

Од 1. априла 1965. године као административни радник у школи је почела са радом Бешчанка 

Јелка Кривошија. 

Обележавање Ослобођења Бешке 25. октобра код споменика 

На крају ове школске године бешчанску осмогодишњу школу је похађало 1139 ученика. 

Од овог броја ученика њих 121 је понављало разред, а 135 ученика је упућено на поправни 

испит. У првим разредима понављало је 17 ученика, у другим 8, у трећим 14, у четвртим 21, у 

петим 16, у шестим 28, у седмим 7 и у осмим разредима 10 ученика. Поправни испит је одржан 

у периоду од 24. до 30. августа 1965. године. У прве разреде уписан је 161 ученик, па је због 

тога донета одлука да се отвори 5 одељења првих разреда. 

Анализирајући овакав успех ученика директор Старчевић је истакао да се током школске 

године стално радило у три смене, што је било врло напорно, како за учитеље и наставнике, а 

још више за ученике. Наставници су се трудили око деце, залагали да се направи што бољи резултат, 

организована је допунска настава. Међутим, изостала је сарадња родитеља, па су многи 

наставници морали да прекину давање допунских часова због недолска ученика. 

На седници наставничког већа одржаној 30. августа 1965. извршена је подела одељења и 

предмета по учитељима и наставницима за школску 1965/66. годину: 

I-1 Божидар Шашић 

I-2 Катица Мишкићевић 

I-3 Надежда Вуковић 

I-4 Милојко Филиповић 

137 ОШ „Браћа Груловић“, ЛЕТОПИС вођен од 1. IX 1965, стр. 1. 

93

I-5 Анђелка Николић-Пауновић 

II-1 Милица Филиповић 

II-2 Оливера Грујичић 

II-3 Ержа Војновић 

II-4 Анка Новаковић 

II-5 Анђелка Механџић 

III-1 Загорка Вујичин 

III-2 Љубинка Шалетић 

III-3 Смиљка Пилиповић 

III-4 Катица Петровић 

III-5 Катарина Седер 

IV-1 Слободан Милутиновић 

IV-2 Ружица Јакшић 

IV-3 Радмила Ангелов 

IV-4 Јанићије Главатовић 

IV-5 Драгиња Милутиновић 

У вишим разредима наставу су изводили: Љубица Токин, Јелка Перковић, Вера Анђелковић-Марчетић, 

Срећка Стаменковић, Љубинка Ћирић, Десанка Савић, Вера Голубовић, Љубинка 

Кривошија, Марко Дапчевић, Верица Дугошија, Јован Пилиповић, Љубомир Свилар, 

Георгије Огризовић, Јосип Вуков, Марија Дивјаковић, Добривоје Стефановић, Милутин Милутиновић, 

Ружица Дапчевић и Љубица Бекут. 138 

На седници Савета радне заједнице Основне школе Бешка од 1. септембра 1965, године 

донета је одлука да се за новог директора, а након расписаног конкурса, постави професор Веселин 

Вуксан, док је дотадашњи директор Велислав Старчевић отишао у старосну пензију. 139 

На дан ослобођења Бешке, 25. октобра 1965. године, одржана је седница Савета РЗ Основне 

школе Бешка, када је донета одлука да се промени име школе у Основна школа „Браћа 

Груловић“ Бешка. 140 

Милан Бајић (1950), Будисава 

Мојој разредној Вери Анђелковић 

„Исказат је тешко, исписати теже... “ Ђ. Јакшић 

Никада више нећемо туда проћи. А добро је да смо. Сад знам сасвим сигурно 

да је тај животни пут био незаобилазан. Поред тог пута стајали сте Ви педагози 

и несебично нудили и давали. Довољно и више. Узео сам колико сам умео, 

а то ми беше довољно, садржајно и племенито за поуздан животни темељ. А 

овај осврт - застој у раскораку и поглед преко рамена у прошлост, то је моја 

вољно-емотивна слабост ка старим добрим временима. И надање. Надање да 

ћу Вас у даљини још једном видети. А уздарје? Да, изродило се из Вашега дела. 

Дело дела рађа. А то је: успео сам у животу. А моје хвала? Нека то буде грумичак 

вечно живог квасца који буја и шапуће: благодарим... Ја исписах делић 

само, а остатак нека вечно плови кроз бескрај простора, времена и сећања. 

138 Осн. шк. „Браћа Груловић“, ЛЕТОПИС вођен од 1. IX 1965, стр. 8-10. 

139 Исто, 2. 

140 Исто, 3, 4. 

94

РАСПОРЕД УЧИТЕЉА И РАЗРЕДНИХ СТАРЕШИНА 

ПО ОДЕЉЕЊИМА И РАЗРЕДИМА 

У приложеним табелама приказан је распоред учитеља и разредних старешина по 

одељењима и разредима за сваку школску годину од 1941. до 1965. године. За ратне године 

(1941-1944) није дат распоред учитеља за немачку школу због недостатка тачних података о 

томе колико је било одељења и због честе промене учитељског кадра. Подаци за прве послератне 

године урађене су више по сећањима ученика и на основу пронађених школских фотографија, 

него по писаним школским документима. Највећа тајна је школска 1945/46. година за 

коју се са сигурношћу не зна да ли се и похађала, односно ко су били учитељи. По сећањима 

бешчанских ученика у тим годинама су ученике у току полугодишта пребацивали у више разреде. 

Неки ученици су по висини и стасу ишли у виши разред, а други, иако су старији, али 

ситнији, похађали су нижи разред. 

Табела садржи податке о школској години, о одељењу, односно разреду, о имену и презимену 

учитеља, односно разредног старешине и на крају о годишту ученика који у тој години 

похађају наведено одељење-разред. Дешавало се да у току године дође до промене учитеља 

или старешинства, па су у том случају наведена њихова имена. За нека одељења или разреде 

није се могло утврдити ко су били учитељи или разредне старешине, па је у том случају 

стављен знак питања. Ако се за неку школску годину десила грешка, па није добро наведено 

име просветног радника, она је вероватно настала као последица накнадних промена у школској 

администрацији, а за које не постоје сачувани документи. 

1941/42. 

I Загорка Обрадовић 1934 

I Вера Лепшановић 1934 

II Јелена Обрадовић 1933 

III Катица Стојадиновић 1932 

IV Иво Севердија 1931 

I опет. Олга Ритберг 1930 

II опет. Вера Лепшановић 1929 

1942/43. 

I Иво Севердија 1935 

II Вера Лепшановић 1934 

II Загорка Обрадовић 1934 

III Јелена Обрадовић 1933 

IV Катица Стојадиновић 1932 

I опет. Олга Ритберг 1931 

II опет. Олга Ритберг 1930 

1943/44. 

I Олга Ритберг 1936 

II Вера Лепшановић 1935 

III Загорка Обрадовић 1934 

IV Јелена Обрадовић 1933 

I опет. Катица Стојадиновић 1932 

II опет. Катица Стојадиновић 1931 

1944-45. 

Iа Катица Стојадиновић 1937 

Iб Јелена Обрадовић 1937 

IIа Софија Бута 1936 

IIб Олга фон Ритберг 1936 

III Вера Лепшановић 1935 

IV Загорка Обрадовић 1934 

95

1945-46. 

I Јелена Обрадовић 1938 

I ? 1938 

II Катица Стојадиновић 1937 

II ? Олга фон Ритберг 1937 

III Софија Бута 1936 

III ? 1936 

IV Вера Лепшановић 1935 

V Загорка Обрадовић 1934 

VI Загорка Обрадовић 1933 

1946-47. 

I-а Бранко Стојадиновић 1939 

I-б Вера Лепшановић 1939 

I-в Загорка Обрадовић 1939 

II-а Јелена Обрадовић 1938 

II-б Велислав Старчевић 1938 

III-а Катица Стојадиновић 1937 

III-б Вера Лепшановић 1937 

IV Софија Бута 1936 

I-НГ Љубомир Иванчевић 1935 

II-НГ Драгомир Клајић 1934 

1947-48. 

I-а Софија Бута 1940 

I-б Катица Стојадиновић 1940 

II-а Загорка Обрадовић 1939 

II-б Вера Лепшановић 1939 

II-в Велинка Мркшић 1939 

III-а Јелена Обрадовић 1938 

III-б Катица Петровић 1938 

IV-а Ружица Михајловић 1937 

IV-б Вера Лепшановић 1937 

Iа-НГ Бранко Бута 1936 

Iб-НГ Илија Мркшић 1936 

II-НГ Љубомир Иванчевић 1935 

III-НГ Крунослав Ткалац 1934 

1948-49. 

I-а Софија Бута 1941 

I-б Велинка Мркшић 1941 

II-а Илија Мркшић / 

Р. Михајловић 1940 

II-б Катица Стојадиновић 1940 

III-а Загорка Обрадовић 1939 

III-б Вера Лепшановић 1939 

III-в Велинка Мркшић 1939 

IV-а Јелена Обрадовић 1938 

IV-б Ружица Михајловић 1938 

I-а Крунослав Ткалац 1937 

I-б Катица Петровић 1937 

II-ПГ Бранко Бута 1936 

III-ПГ Љубомир Иванчевић 1935 

1949-50. 

I-а Вукосава Пирошки 1942 

I-б Јелена Обрадовић 1942 

II-а Винка Јовановић 1941 

II-б Софија Бута 1941 

III-а Мирко Јовановић 1940 

III-б Катица Стојадиновић 1940 

IV-а Загорка Обрадовић 1939 

IV-б Вера Дамјановић 1939 

Iа ПГ Љубомир Иванчевић 1938 

Iб ПГ Катица Петровић 1938 

II ПГ Крунослав Ткалац 1937 

III ПГ Бранко Бута 1936 

1950-51 

I-а Загорка Обрадовић 1943 

I-б Вера Дамјановић 1943 

II-а Јелена Обрадовић 1942 

II-б Софија Бута 1942 

III-а Иванка Давидовић 1941 

III-б Винка Јовановић 1941 

IV-а Мирко Јовановић 1940 

IV-б Катица Стојадиновић 1940 

V-а Катица Петровић 1939 

V-б Бранко Стојадиновић 1939 

VI-а Љубомир Иванчевић 1938 

VI-б Бранко Бута 1938 

VII Крунослав Ткалац 1937 

1951-52. 

I-а Иванка Давидовић 1944 


II-а Милош Шалетић 1943 

II-б Вера Дамјановић / 

Милица Филиповић 1943 

III-а Јелена Обрадовић 1942 

III-б Љубинка Шалетић 1942 

IV-а Милојко Филиповић 1941 

IV-б Винка Јовановић 1941 

V-а Крунослав Ткалац 1940 

V-б Љубомир Иванчевић 1940 

VI-а Катица Петровић 1939 

VI-б Бранко Стојадиновић 1939 

VII Бранко Бута 1938 

96

1952-53. 

I-а Анђелка Петриновић 1945 

I-б Винка Јовановић 1945 

II-а Милица Грбић 1944 


III-а Милош Шалетић 1943 

III-б Милица Филиповић 1943 

IV-a Јелена Обрадовић 1942 

IV-б Љубинка Шалетић 1942 

V-а Милојко Филиповић 1941 

V-б Милена Мирчетић 1941 

VI-а Крунослав Ткалац 1940 


VII Катица Петровић 1939 

VIII Бранко Бута 1938 

1953-54. 

I-а Јелена Обрадовић 1946 

I-б Милица Грбић 1946 

I-в Љубинка Шалетић 1946 

II-а Анђелка Петриновић 1945 

II-б Винка Јовановић 1945 

III-а Иванка Давидовић 1944 

III-б Катица Стојадиновић 1944 

IV-а Милош Шалетић 1943 

IV-б Милица Филиповић 1943 

V-а Смиљана Баљозовић 1942 


VI-а Милојко Филиповић 1941 

VI-б Божидар Ђурић 1941 

VII Крунослав Ткалац 1940 

VIII Бранко Бута 1939 

1954-55. 

I-а Милош Шалетић 1947 

I-б Милица Филиповић 1947 

I-в Нада Бакић 1947 

I-г Анђелија Ђурић 1947 

II-а Катица Мишкићевић 1946 

II-б Милица Грбић 1946 

II-в Љубинка Шалетић 1946 

III-а Анђелка Петриновић 1945 

III-б Винка Јовановић 1945 

IV-а Смиљка Пилиповић 1944 

IV-б Катица Стојадиновић 1944 

V-а Бранко Бута 1943 

V-б Милан Табаковић 1943 

VI-а Смиљана Баљозовић 1942 


VII Милојко Филиповић 1941 

VIII Божидар Ђурић 1940 

1955-56. 

I-а Слободан Милутиновић 1948 


I-в Јован Пилиповић 1948 

I-г Смиљка Пилиповић 1948 

II-a Милош Шалетић 1947 

II-б Милица Филиповић 1947 

II-в Јанићије Главатовић 1947 

II-г Анђелија Ђурић 1947 

III-а Катица Мишкићевић 1946 

III-б Милица Грбић 1946 

III-в Љубинка Шалетић 1946 

IV-а Анђелка Петриновић 1945 

IV-б Винка Јовановић 1945 

V-а Милена Мирчетић 1944 

V-б Светолик Дамњановић 1944 

VI-а Бута – Баљозовић - 

Јованка Вуковић 1943 

VI-б Милан Табаковић 1943 

VII Светозар Галечић 1942 

VIII Милојко Филиповић 1941 

1956-57. 

I-а Милош Шалетић - 

Анђелка Пауновић 1949 

I-б Љубинка Шалетић 1949 

I-в Винка Јовановић 1949 

I-г Иванка Давидовић 1949 

II-а Слободан Милутиновић 1948 


II-в Јован Пилиповић 1948 

II-г Смиљка Пилиповић 1948 

III-а Милица Филиповић 1947 

III-б Јанићије Главатовић 1947 

III-в Анђелија Ђурић 1947 

IV-а Катица Мишкићевић 1946 

IV-б Милица Грбић 1946 

V-а Љубинка Кривошија 1945 


VI-а Милена Ђорђевић 1944 

VI-б Светолик Дамњановић 1944 

VII Радивој Лупуровић 1943 

VIII Светозар Галечић 1942 

97

1957-58. 

I-а Милош Шалетић 1950 

I-б Катица Мишкићевић 1950 

I-в Милица Пешић 1950 

I-г Загорка Вујичин 1950 

II-а Љубинка Шалетић 1949 

II-б Иванка Давидовић 1949 

II-в Анђелка Пауновић 1949 

III-а Слободан Милутиновић 1948 

III-б Винка Јовановић 1948 

III-в Смиљка Пилиповић 1948 

III-г Јован Пилиповић 1948 

IV-а Милица Филиповић 1947 

IV-б Јанићије Главатовић 1947 

IV-в Анђелија Ђурић 1947 

V-а Веселин Вуксан 1946 

V-б Светозар Галечић 1946 

VI-а Љубинка Кривошија 1945 


VII-а Милена Ђорђевић 1944 

VII-б Бранко Бута 1944 

VIII Радивој Лупуровић 1943 

1958-59. 

I-а Јанићије Главатовић 1951 

I-б Милојко Филиповић 1951 

I-в Милица Филиповић 1951 

I-г Смиљка Пилиповић 1951 

II-а Милош Шалетић 1950 

II-б Катица Мишкићевић 1950 

II-в Милица Пешић 1950 

II-г Загорка Вујичин 1950 

III-а Љубинка Шалетић 1949 

III-б Иванка Давидовић 1949 

III-в Анђелка Николић 1949 

III-г Бранко Стојадиновић 1949 

IV-а Владимир Вујичин 1948 

IV-б Винка Јовановић 1948 

IV-в 

Смиљка Пилиповић/ 

Љубица Костић 1948 

IV-г Ружица Пејчић 1948 

V-а Бранко Бута / 

Десанка Савић 1947 

V-б Љиљана Панић 1947 

V-в Георгије Огризовић 1947 

VI-а Веселин Вуксан 1946 

VI-б Светозар Галечић 1946 

VI-в Јелисавета Ђаковић 1946 

VII-а Љубинка Кривошија 1945 

VII-б Вељко Дурман 1945 

VIII-a Радивој Лупуровић 1944 

VIII-б Николај Педи 1944 

1959-60. 

I-1 Загорка Вујичин 1952 

I-2 Винка Јовановић 1952 

I-3 Смиљка Пилиповић 1952 

I-4 Ружица Пејчић 1952 

II-1 Оливера Вељковић 1951 

II-2 Милица Филиповић 1951 

II-3 Милојко Филиповић 1951 

II-4 Смиљка Пилиповић 1951 

III-1 Милош Шалетић 1950 

III-2 Катица Мишкићевић 1950 

III-3 Надежда Вучковић 1950 

III-4 Владимир Вуjичин 1950 

IV-1 Љубинка Шалетић 1949 

IV-2 Иванка Давидовић 1949 

IV-3 Анђелка Николић 1949 

IV-4 Бранко Стојадиновић 1949 

V-1 Десанка Савић 1948 

V-2 Љубица Бекут 1948 

V-3 Љубица Токин 1948 

V-4 Радивој Лупуровић 1948 

V-5 Милутин Милутиновић 1948 

VI-1 Срећка Стаменковић 1947 

VI-2 Љиљана Панић 1947 

VI-3 Георгије Огризовић 1947 

VII-1 Веселин Вуксан 1946 

VII-2 Николај Педи 1946 

VIII-1 Љубинка Кривошија 1945 

VIII-2 Петар Вучковић 1945 

1960-61. 

I-1 Бранко Стојадиновић 1953 

I-2 Иванка Давидовић 1953 

I-3 Радмила Јовановић 1953 

I-4 Слободан Милутиновић 1953 

II-1 Загорка Вујичин 1952 

II-2 Милош Шалетић 1952 


II-4 Ружица Пејчић 1952 

III-1 Оливера Вељковић 1951 

III-2 Милица Филиповић 1951 

III-3 Милојко Филиповић 1951 

III-4 Љубица Костић 1951 


IV-2 Катица Мишкићевић 1950 

98

IV-3 Надежда Вучковић 1950 

IV-4 Владимир Вујичин 1950 

V-1 Делија Лазић 1949 


V-3 Катица Дућак 1949 

V-4 Верица Дугошија 1949 

VI -1 Љубинка Кривошија 1948 

VI -2 Љубица Бекут 1948 

VI -3 Љубица Токин 1948 

VI -4 Радивој Лупуровић 1948 

VII-1 Срећка Стаменковић 1947 

VII-2 Љиљана Панић 1947 

VII-3 Георгије Огризовић 1947 

VIII-1 Петар Вучковић 1946 

VIII-2 Николај Педи 1946 

1961-62. 

I-1 Милош Шалетић 1954 

I-2 Катица Мишкићевић 1954 

I-3 Надежда Вучковић 1954 


I-5 Катица Мишкићевић 1954 

II-1 Бранко Стојадиновић 1953 

II-2 Радмила Јовановић 1953 

II-3 Ружица Јакшић 1953 

II-4 Слободан Милутиновић 1953 

III-1 Милош Шалетић – 

Божидар Шашић 1952 

III-2 Љубинка Шалетић 1952 

III-3 Смиљка Пилиповић 1952 

III-4 Ружица Пејчић 1952 

IV-1 Оливера Вељковић 1951 

IV-2 Милојко Филиповић 1951 

IV-3 Милица Филиповић 1951 

IV-4 Љубица Костић 1951 

V-1 Петар Вучковић 1950 


V-3 Јелка Перковић 1950 

V-4 Анкица Ковачевић - 

Јован Пилиповић 1950 

VI-1 Делија Лазић 1949 

VI-2 Николај Педи 1949 

VI-3 Десанка Савић 1949 

VI-4 Верица Дугошија 1949 

VII-1 Љубинка Кривошија 1948 

VII-2 Веселин Вуксан - 

Љубица Лондровић 1948 

VII-3 Љубица Токин 1948 

VII-4 Радивој Лупуровић 1948 

VIII-1 Срећка Стаменковић 1947 

VIII-2 Љиљана Панић 1947 

VIII-3 Георгије Огризовић 1947 

1962-63. 

I-1 Јанићије Главатовић 1955 

I-2 Ружица Јакшић 1955 

I-3 Љубинка Шалетић 1955? 

I-4 Слободан Милутиновић 1955 

I-5 ? 1955 

II-1 Милош Шалетић 1954 

II-2 Катица Мишкићевић 1954 

II-3 Надежда Вучковић 1954 

II-4 Зорица Неговановић 1954 

II-5 Милојко Филиповић 1954 

III-1 Милица Филиповић 1953 

III-2 Оливера Вељковић 1953 

III-3 Ержа Војновић 1953 

III-4 Божидар Шашић 1953 

IV-1 Загорка Вујичин 1952 


IV-3 Смиљка Пилиповић 1952 

IV-4 Катица Петровић 1952 

V-1 Катица Дућак 1951 

V-2 Добривоје Стефановић 1951 

V-3 Десанка Савић 1951 

V-4 Вера Голубовић 1951 

VI-1 Петар Вучковић 1950 

VI-2 Милутин Милутиновић 1950 

VI-3 Јелка Перковић 1950 

VI-4 Георгије Огризовић 1950 

VII-1 Љиљана Панић 1949 


VII-3 Јован Пилиповић 1949 

VII-4 Верица Дугошија 1949 

VIII-1 Веселин Вуксан 1948 

VIII-2 Љубица Бекут 1948 

VIII-3 Љубица Токин 1948 

VIII-4 Радивој Лупуровић 1948 

1963-64. 

I-1 Загорка Вујичин 1956 

I-2 Љубинка Шалетић 1956 


I-4 Катица Петровић 1956 

I-5 Катарина Седер 1956 

II-1 Јанићије Главатовић 1955 

II-2 Ружица Јакшић 1955 

II-3 Радмила Ангелов 1955 

99

II-4 Слободан Милутиновић 1955 

III-1 Љубинка Шалетић 1954 

III-2 Катица Мишкићевић 1954 

III-3 Надежда Вучковић 1954 

III-4 ? 1954 

III-5 Зорица Неговановић 1954 

IV-1 Милица Филиповић 1953 

IV-2 Оливера Вељковић 1953 

IV-3 Ержа Војновић 1953 

IV-4 Анђелија Механџић 1953 

V-1 Вера Голубовић 1952 

V-2 Јелка Перковић 1952 

V-3 Радивој Лупуровић 1952 

V-4 Марко Дапчевић 1952 

VI-1 Николај Педи / 

Ружица Дапчевић 1951 

VI-2 ? 1951 

VI-3 Добривоје Стефановић 1951 

VI-4 Вера Голубовић 1951 

VII-1 Петар Вучковић 1950 

VII-2 Милутин Милутиновић 1950 

VII-3 Вера Анђелковић 1950 

VII-4 Георгије Огризовић 1950 

VIII-1 Љубица Токин 1949 

VIII-2 ? 1949 

VIII-3 Љубица Бекут 1949 

VIII-4 Верица Дугошија 1949 

1964-65. 

I-1 Милица Филиповић 1957 

I-2 Милојко Филиповић / 

Оливера Грујичић 1957 

I-3 Ержа Војновић 1957 

I-4 Анка Пилиповић 1957 

I-5 Анђелка Механџић 1957 

II-1 Загорка Вујичин 1956 

II-2 Љубинка Шалетић 1956 


II-4 Катица Петровић 1956 

II-5 Катарина Седер 1956 

III-1 Јанићије Главатовић 1955 

III-2 Ружица Јакшић 1955 

III-3 Радмила Ангелов 1955 

III-4 Слободан Милутиновић 1955 

III-5 Милојко Филиповић 1955 

IV-1 Божидар Шашић 1954 

IV-2 Катица Мишкићевић 1954 

IV-3 Надежда Вуковић 1954 

IV-4 Зорица Неговановић 1954 

V-1 Љубица Токин 1953 

V-2 Сибинка Станковић 1953 

V-3 Љубица Бекут 1953 

V-4 Љубинка Кривошија 1953 

VI-1 Вера Голубовић 1952 

VI-2 Јелка Перковић 1952 

VI-3 Веселин Вуксан 1952 

VI-4 Марко Дапчевић 1952 

VII-1 Десанка Савић 1951 


VII-3 Добривоје Стефановић 1951 

VII-4 Срећка Стаменковић 1951 

VIII-1 Верица Дугошија 1950 

VIII-2 Милутин Милутиновић 1950 

VIII-3 Вера Анђелковић 1950 

VIII-4 Георгије Огризовић 1950 

100

ЗАБАВИШТЕ 

Отварање предшколских устанава је био један од важних задатака нове послератне власти 

„јер је изградња социјализма тражила масовно учешће жена-мајки у производњи.“ 141 

За васпитање предшколске деце било је неколико установа: дечји вртићи, у које полазе 

деца старости од 3 до 7 година и у њима бораве 8-12 часова; дечји домови за предшколску децу 

– то су установе за заштиту и васпитавање незбринуте деце; лечилишта за предшколску децу, 

која су дечји вртићи за васпитавање болесне деце, и забавишта. 

Забавишта су васпитне установе за децу старости од 4 до 7 година у којима се предшколска 

деца припремају за школу. 142 

Васпитачица Цица са полазницима забавишта 1952/53. године 

Због недостатка стручних васпитачица 1948. године је отворена посебна школа за васпитаче 

предшколске деце. Дуго година је у земљи био проблем запослити стручно образованог 

васпитача за потребе предшколских установа. 

Забавиште у Бешки, по свој прилици, почело је са радом почетком школске 1952/53. године. 

Васпитачица је била извесна Цица, о којој се више ништа не зна и која је радила кратко 

у Бешки. Сачувана је фотографија васпитачице са полазницима те прве школске године. На 

њој се налази 21 полазник – 14 дечака и 7 девојчица. Учионица се налазила у Задружном дому 

(старом Дому културе). 

141 Školstvo u FNR Jugoslaviji od školske 1945-1946 do 1950-51 godine, Beograd 1952, 31. 

142 Исто. 

101

Почетком 1953/54. школске године отворено је већ друго одељење забавишта. Иако за 

овим није постојала нека стварна потреба главни разлог за његовим отварањем био је повећање 

броја наставника који су премештени у ову школу почетком године. Укупно је уписано 

60 полазника, који су подељени у два одељења са по 30 полазника. Забавиште је радило у полудневним 

сменама због недостатка школских просторија. Прво одељења је радило пре подне 

и њега је редовно похађало од 17 до 25 ученика. У другом одељењу, у коју су рапоређени млађи 

ученици, настава се одвијала у поподневним сатима. Наставу је редовно похађало од 4 до 14 

ученика, а током године и мање. Пошто је једна наставница забавишта премештена у Београд, 

ова два одељења су спојена у другом полугодишту, па је забавиште редовно похађало 30 до 45 

ученика. На крају школске године за забавиште је набављен известан број реквизита и играчака, 

као и одговарајући намештај. 143 

Због недостатка стручне васпитачице учитељица Иванка Давидовић је 1954/55. привремено 

радила у забавишту. 

Бешчанско забавиште од 1. септембра 1955. добија нову стручно оспособљену васпитачицу. 

То је Бешчанка Загорка-Зора Бакиш која је на то радно место постављена одлуком Секретаријата 

за просвету и културу среза Стара Пазова број 11783/55. 

На почетку школске 1956/57. године забавиште није почело са радом и делило је судбину 

с школом, а све због недостатка новачних средстава за нормалан рад. Између осталог, у школском 

дворишту забавишта није био оспособљен нужник за децу. 144 

Стара школска зграда која се налазила у улици Жарка Зрењанина број 28 преуређена 

је, након изградње нових школских зграда, тзв. „павиљона“, за потребе забавишта почетком 

школске 1959/60. године. Адаптиране су две простране учионице, са великим предсобљем, где 

ученици одлажу своју одећу и обућу. 

Од 1. октобра 1959. у бешчанско забавиште долази свршена васпитачица Милена Марковић. 

Тиме је попуњен број стручно оспосбљених васпитача у забавишту, па су у Бешки дуго 

година радиле васпитачице Загорка Милутиновић и Милена Марковић. 

Број полазника у забавиште на почетку 1962/63. школске године износио је 46, који су 

подељени у два одељења, односно у две одвојене старосне групе. У тој школској години са 

децом се радило по новом наставном плану и програму. Основни проблеми који су се јављали 

током године и због којих није у потпуности реализован зацртани план наставе, односили су 

се на веома слабу „материјалну базу“, односно на недостатак неопходних реквизита, играчака, 

фискултурних справа, савременијег намештаја. Осим тога, дешавало се да у зимским данима и 

код лошијих временских услова број деце која долазе у забавиште није прелазио трећину или 

половину укупно уписаних. 

Један од разлога што у забавиште није уписано више полазника, иако велики број родитеља 

ради и имају потребу да шаљу децу у забавиште, је што је стручни актив вртића донео 

одлуку да родитељи при упису детета у забавиште уплате 1.000 динара у готовом новцу, ради 

набавки потребних реквизита. Управитељ школе Велислав Старчевић је закључио да „само из 

ових разлога добар део родитеља није уписивао своју децу иако интересовање постоји“. Увидевши 

грешку коју су направили увођењем ове таксе Школски одбор је донео одлуку да се на 

почетку године не условљава упис деце у забавиште са уплатом 1.000 динара, него да се, уколико 

се за то укаже прилика, током школске године од родитеља затражи одређена материјална 

помоћ за боље функционисање забавишта. 145 

На крају школске 1964/65. године забавиште је похађало 60 полазника. 


144 ЗД „Стара Бешка“, Осмогодишња школа Бешка, 433 од 29-IX-1956. 

145 ЗД „Стара Бешка“, Осмогодишња школа Бешка, Извештај о раду дечјег вртића /забавишта/ при основној 

школи у Бешки уа школску 1962/63. год.. 

102

ШКОЛА УЧЕНИКА У ПРИВРЕДИ 

У Бешки је још од почетка XX века, тачније од 1909. године, постојала школа у којој су 

се обучавали ученици како би савладали разноврсне занатске вештине или да би постали трговци. 

Та школа се у почетку звала Занатска школа, касније Занатско-трговачка школа, а пред 

Други светски рат Стручно-продужна школа Оштине Бешка. 146 

Након рата ова школа није наставила са радом. Због недостатка стручног учитељског кадра, 

школских просторија и учила у Бешки је био велики проблем организовати нормалан рад 

основне школе, тако да о отпочињању рада занатске школе није се ни размишљало. 

Међутим, од 1952. године, осим Министарства просвете, оснивачи школа у привреди 

могли су да буду и народни одбори срезова уз сугласност виших органа. Осим тога, оснивачи 

ових школа могла су да буду и предузећа. Школу су могли да упишу само ученици који су 

завршили осмогодишњу школу или нижу гимназију. Школом управља директор у сарадњи са 

наставничким саветом. При школи се оснива школски одбор у чији састав улазе представници 

школе, општине, предузећа, занатских радњи, заинтересовани грађани. 

Постојале су ниже и више стручне школе. Основни задатак нижих стручних школа је био 

да полазнике припреме за практичан рад и квалитетно обављање послова поједних врста занимања, 

било као квалификовани радници или занатски помоћници. Та школа је требала да им 

обезбеди, осим општег образовања, стручну и теоретску обученост. Школовање у овим школама 

траје 2 до 3 године. Постојала су два типа ових школа. Један тип су биле школе у којима је 

практична обука ученика вршена у специјализованим ученичким радионицама. Други тип су 

оне у којима је теоретска обука вршена у школи, а практична обука у предузећу или код појединог 

занатлије. 147 Овај други тип школе је био организован у Бешки. 

На основу доступне архивске грађе и постојеће литературе не може се са великом сигурношћу 

утврдити када је Школа ученика у привреди у Бешки почела са радом. Највероватније 

је основана крајем 1952. или почетком 1953. јер је за школску 1952/53. годину сачувана прва 

Уписница у којој су уписани ученици само за I годину, односно разред. Од мало сачуваних докумената 

из те школе постоји један од 16. фебруара 1953. заведен под редним бројем 3 у којем 

се Секретаријату за просвету и културу Стара Пазова доставља предлог за постављање хонорарних 

наставника. У том допису је наведено да су изабрани следећи наставници: Милојко 

Филиповић, учитељ, који би предавао математику, Велислав Старчевић, директор Осмолетке у 

Бешки, који би предавао хемију, Бранко Бута, учитељ, који би предавао физику, Бранко Стојадиновић, 

који би предавао географију и Милена Мирчетић, која би предавала српски језик и 

историју. Истовремено, овим дописом се наводи да је на састанку наставника ове школе за 

управитеља изабран Милојко Филиповић. Послужитељ у школи биће Мирко Пандуровић. 148 

Није познато да ли је овај предлог надлежни Секретаријат одобрио. Предложени наставници 

су предавали у Школи ученика у привреди у Бешки, али по свој прилици Милојко Фили- 

146 Више о томе у: Душко Лупуровић, Школсто у Бешки 1690-1941, Бешка 2015, стр. 253-266. 

147 Školstvo u FNR Jugoslaviji od školske 1945-1946 do 1950-51 godine, Beograd 1952, 99. 

148 ЗД „Стара Бешка“, Школа ученика у привреди, 3 од 16. фебруара 1953. 

103

повић није био постављен за управитеља школе, пошто се у наредним годинама као управитељ 

потписивао Велисалв Старчевић, управитељ бешчанске основне школе. 

У I години (разреду) школске 1952/53. године уписан је 21 полазник. Нема података о 

томе ко је био разредни старешина, нити ко су били предавачи. Због одласка на одлсужење 

војног рока Бошко Лежимирац (рођен 1933. године) напустио је школу. Школу су похађали: 

Богдан Батинић (1936) обучавао се за кројача у Сељачкој радној задрузи „Борба“ из Бешке, Петар 

Баришић (1936) за молера код Наума Булашевића, Иштван Беде (1937) за обућара код Николе 

Блажевског, Рудолф Беде (-) за обућара код Мирка Радошевића, Михајло Јагер (1936) код 

Драгана Дикића, Бранко Јеловац (1937) за кројача у СРЗ „Борба“ (пословођа Риста Голубовић), 

Иван Катић (1935) за столара у Земљорадничкој задрузи, Рајко Кењало (1936) за ковача у СРЗ 

„Борба“, Ђорђе Клашња (1937) за тесара код Боривоја Влаовића, Лазар Марковић (1936) за 

бербера код Миленка Борковачког, Бранко Мартиновић (1937) за ковача код Милана Ранковића, 

Бранислав Нешић (1936) за молера код Наума Булашевића, Митар Павловић (1936) за тапацирера 

у Земљорадничкој задрузи, Ђура Паскаш (1936) за тапацирера у Земљорадничкој задрузи, 

Живан Петровић (1934) за млинара у Државној млини „Фрушка гора“, Мато Рењо (1937) за 

пекара код Фрање Јелића, Јозеф Саболовић (1937) за пекара код Тодора Дикића, Жарко Ћавар 

(1933) за столара у Земљорадничкој задрузи, Раде Шарац (1937) за кројача у СРЗ „Борба“ и 

Јозеф Ухрик (1937) за кројача код Милана Сокића. 149 

У школској 1953/54. години укупан број полазника који су завршили школовање износио 

је 29, од којих је 14 било у I, а 15 у II години. За обућара је обучено 3 полазника, за бербера 3, 

за ковача 2, за пекара 4, за кројача 5, за зидара 1, за столара 4, за молера 3, за тапацирера 3 и за 

тесара 1 ученик. Редовна настава општеобразовних предмета за све разреде изводила се током 

12 часова недељно за све струке. Због проблема са школским инвентаром часови практичног 

рада по струкама нису се изводили. 150 

У I години (разреду) српски језик предавао је Светозар Галечић, географију Бранко 

Стојадиновић, математику Милојко Филиповић. Школу су похађали следећи ученици: Миодраг 

Бојић (1939, Бранко) – одселио се у Чуруг и раскинуо уговор са послодавцем обућаром Михаљом 

Гажом, Милорад Вуковић (1939, Сава) – занимање за које се обучава бербер, послодавац 

Сава Вуковић, Стојан Губић (1939, Милош) – ковач, послодавац Сима Бакић, Радивој Јанкић 

(1939, Живан) – бербер, послодавац Миленко Борковачки, Филип Кајфеш (1937, Филип) – пекар, 

послодавац Милорад Станисављевић, Миленко Кривошија (1936, Ђока) – столар, послодавац 

Земљорадничка задруга, Бранко Мартиновић (1937, Иван) – зидар, послодавац Анте Јурић, 

Сава Митроповић (1939, Рада) – пекар, послодавац Зоран Макарић, Иштван Тома (1937, 

Шандор) – столар, послодавац Мирко Поповић, Милорад Тепавац (1938, Миладин) – столар, 

послодавац Мирко Поповић, Јозеф Ухрик (1937, Јозеф) – кројач, Милош Сокић, Урош Зинајић 

(1937, Миле) – обућар, послодавац Никола Блажески, Лазар Марковић (1936, Стеван) – бербер, 

послодавац Миленко Борковачки (напустио занатску школу), Добре Илијоски (1937, Ванчо) – 

столар, послодавац Душан Спировски, Живко Стојковски (1938, Мишко) – столар, послодавац 

Душан Спировски. 151 

У II години (разреду) уписано је 17 ученика (сви мушкарци), с тим да се током године 

један полазник исписао из школе, а један није школу завршио са успехом, па је на крају било 

15 ученика. Разредни наставник био је Милојко Филиповић. 152 

Почетком марта 1954. директор школе Старчевић је доставио Среском синдикланом већу 

из Инђије бројно стање ученика у привреди на дан 8. фебруара 1954. обавештавајући их да се 

149 ИАС, Школа ученика у привреди, Бешка, 

150 ЗД „Стара Бешка, Осмолетка Бешка, број73 од 3. III 1954. 

151 ОШ „Браћа Груловић“,, Уписница 1962/63. 

152 ИАС, Школа ученика у привреди, Бешка, књига 4, 1953/54. 

104

за два разреда недељно одржава 12 часова за општеобразовне предмете, док се часови практичне 

обуке не изводе. 153 

Број заинтересованих за похађање Школе ученика у привреди у Бешки се из године у годину 

мењао. Многи разлози су утицали на бројно стање полазника у тој школи. С једне стране, 

у Бешку су стално пристизали нови становници, па се број ученика основне школе из године у 

годину повећавао. Али то није био случај и са Стручном продужном школом у којој је из године 

у годину долазило до смањења броја ученика. Пошто се у то време, у околним местима, већ постојале 

више стручне школе, могуће је да су многи ученици уписавали те школе, неки похађали 

гимназију, а многи остајали да буду пољопривредници, па нису настављали школовање. 

За школску 1954/55. годину сачувана је документација за три разреда. У I разреду разредни 

старешина је Јован Пилиповић, који је предавао српскохрватски језик и математику. Уписано 

је 14 полазника, од којих је 4 завршило школу са врлодобрим успехом, 7 са добрим, док је 

3 понављало разред, од којих један ученик је раскинуо уговор и изгубио право на даље редовно 

школовање. Разред су похађали Петар Војновић (1940), Милорад Вуковић (1939), Добре Илијевски 

(1937), Шимун Ливаја (1937), Бранко Мартиновић (1937), Сава Митроповић (1939), Звонко 

Михајловић (1939), Живко Мунћан (1941), Сава Петровић (1940), Иван Прскало (1940), Михаљ 

Тома (1939), Радивој Марић (-), Ранко Лепир (1938), Карло Ухрик (1940), Анте Рогуљ (-). 154 Поред 

Јована Пилиповића, предавач у овом разреду био је још само Бранко Стојадиновић. 

У II разреду уписано је 11 ученика (10 дечака и 1 девојка). Разредни старешина је Јованка 

Вуковић, која је предавала националну историју. Српскохрватски језик предавао је Милан 

Табаковић, физику Јован Пилиповић, хемију Светозар Галечић, цртање Бранко Стојадиновић, 

фискултуру Слободан Милутиновић, док је математику предавала Јелка Тресканица, студент 

Више педагошке школе. 155 

Разредни старешина у III разреду, са 8 ученика који су завршили школу, је Милан Табаковић, 

који је предавао српскохрватски језик. У том разреду предавали су се још следећи 

предмети: економика, основи државног и друштвеног уређења ФНРЈ (ученици су тај предмет 

звали Устав), хигијена, математика, физика и фискултура. 156 Осим Милана Табаковића предавали 

су још Милојко Филиповић, Велислав Старчевић, Јован Пилиповић и др Теодор Ковач, 

општински лекар. 

И наредне школске године било је три разреда Школе ученика у привреди. У I разреду 

разредни старешина је била Смиљана Баљозовић. Уписано је 9 ученика, а током године је двоје 

напустило школу. 157 

У II разред школске 1955/56. уписани су: Божа Богуновић (1939, Рада), Петар Војновић 

(1940, Петар), Ранко Лепир (1938, Драган), Шимун Ливаја (1937, -), Златан Милошевић (1939, 

Стеван), Живко Мунћан (1941, Мирко), Иван Прскало (1940, Блаже), Никола Ротим (1939, 

Божа), Михаљ Тома (1939, Шандор), Споменка Ћујић (1939, Ђурађ Јовић), Карло Ухрик (1940, 

Јозеф). Наставници су Светозар Галечић за општу историју, Смиљана Баљозовић за физику, 

Десанка Савић за хемију. 158 

Милан Табаковић је био разредни старешина III разреду. Уписано је 8 ученика: Стојан 

Губић, Урош Зинајић, Јохан Книзл, Живка Пауновић, Павао Ротим, Милорад Тепавац, Иштван 

Тома и Даница Узелац. 159 

153 ЗД „Стара Бешка“, Осмолетка Бешка, 73/1954 од 3-III-1954. 







105

Наставници у школи били су и Милена Мирчетић, са 4 часа недељно, Милан Табаковић, 

са 5 часова недељно, Светолик Дамњановић са 6 часова недељно, Светозар Галечић са 5 часова 

недељно, Бранко Стојадиновић са 2 часа недељно, Слободан Милутиновић са 2 часа недељно. 160 

Десанка Савић је разредни старешина I разреду школске 1956/57. године. Предавала је 

српскохрватски језик, географију и математику. Школу је уписало 15 ученика, а завршило 13 

ученика – 12 дечака и 1 девојчица. Са одличним успехом школовање је завршио 1 ученик, са 

врлодобрим 1 и са добрим 7. На поправни је упућено 4 ученика. Школу су похађали: Небојша 

Божић (1940), Дане Вукобрат (1941), Благоја Газивода (1939), Никола Загорац (1941), Живко 

Јаблановић (1941), Јаника Киш (1942), Живко Кривошија (1941), Јозо Ливаја (1940), Лазар 

Максимовић (1940), Радивој Марић (1940), Петар Мунћан (1942), Зора Петровић (1941) и Милорад 

Поповић (1941). 161 

Школска 1955/56. 

Први ред: ?, Радивој Марић, ?, ?, Никола Ротим, Шимун Ливаја, Ранко Лепир, Иштван Тома. 

Други ред: наставник Милан Табаковић, Живко Мунћан, Карло Ухрик, Иван Прскало, Никола 

Бојчић, Стојан Губић, наставник Светозар Галечић, наставник Светолик Дамњановић. 

Трећи ред: Милорад Тепавац, Живка Пауновић, наставница Десанка Савић, Даница Узелац, 

Споменка Ћујић, Михаљ Тома. 

У II разреду уписано је само 8 ученика, с тим да је 1 ученик напустио школу, па их је на 

крају године било 7, од којих је 1 ученик завршио са одличним успехом, 2 ученика са врлодобрим, 

а 4 ученика је упућено на полагање поправног испита (3 ученика је положило, а 1 је 

понављао разред). Уписани су: Никола Бојчић, Влада Илић, Миле Лепир, Звонко Михајловић, 

Влада Петковић, Јосип Стећук, Карло Ухрик и Милосав Мркшић. Разредни старешина је био 

Светолик Дамњановић, који је предавао математику и физику. Велислав Старчевић је предавао 



106

српскохрватски језик, Радивој Лупуровић историју, Десанка Савић хемију, Јанићије Главатовић 

предвојничку обуку. 162 

Разредни старешина III разреда Јанићије Главатовић предавао је предвојничку обуку. 

Велислав Старчевић је предавао српскохрватски језик, Радивој Лупуровић историју, Светолик 

Дамњановић математику и физику, а Десанка Савић хемију. Уписано је 11 ученика – 10 дечака 

и 1 девојчица. 163 

У I разреду школске 1957/58. уписано је 13 ученика, од којих је 9 завршило школу – Љубомир 

Војновић (1941), Милена Грковић (1942), Слободан Дејановић (1943), Стеван Кењало 

(-), Ернест Книзл (1941), Фабијан Мартиновић (1939), Милан Модрић (1943), Звонко Петровић 

(1941) и Љиљана Прокин (1941). Разредни старешина је била Десанка Савић. 164 


Први ред: Иван Прскало, Никола Ротим, наставник Светолик Дамњановић, разредни старешина 

Јанићије Главатовић, Божа Богуновић, Милорад Тепавац, Живко Мунћан. 

Други ред: Илија Воркапић, Стојан Губић, наставница Десанка Савић, Споменка Ћујић, 

Златан Милошевић, Михаљ Тома. 

Владимир Вујичин је био разредни за II разред у којем је уписано 10 ученика. Током 

године 2 ученика су напустила школу, па је 8 завршило разред. Са одличним успехом је био 1 

ученик, са врлодобрим 3, са добрим 2, док је 2 ученика упућено на поправни испит. Са успехом 

су завршили: Дане Вукобрат (1941), Никола Загорац (1941), Живко Јаблановић (1941), Јанош 

Киш (1942), Живко Кривошија (1941), Јозо Ливаја (1940), Лазар Максимовић (1940), Петар 

Мунћан (1942). Школовање су прекинули Небојша Божић (1940) и Зора Петровић (1941). 165 

О наредним школским годинама нема података, па се претпоставља је ова школа укинута 

на крају школске 1957/58. године због малог броја полазника. Након гашења покушавало се на 

разне начине да се у Бешки одржи оваква или слична школа. У почетку је организован течај 

(курс) за висококвалификоване трговце. 166 Колико је та школа радила није познато. Сачуван 





166 Водич кроз архивске фондове Истроијског архива Срема, друга свеска, Сремска Митровица, 2004, 81. 

107

је само један Дневник рада Течаја за висококвалификоване раднике у трговини за 1960/61. 

школску годину. Постојало је само једно одељење (разред). У првом одељењу школу је похађало 

15 полазника: Живан Дороњски, Стеван Ердељанин, Милорад Живић, Радован Јакшић, 

Мирко Јакшић, Милорад Јакшић, Драган Јакшић, Влада Клапаревић, Милан Косовац, Богдан 

Механџић, Миливој Милутиновић, Лајош Молнар, Живан Недељковић, Божа Радиновић и Петар 

Саватовић. Настава се одржавала од понедељка до суботе, са по три часа дневно, једино у 

петак је било 4 часа. 167 

Распоред часова: I II III IV 

Понедељак трговачка рачуница економика привредно право 

Уторак економска географија књиговодство организација трговине 

Среда познавање робе економика коресподенција 

Четвртак познавање робе трговачка рачуница организација трговине 

Петак економска географија коресподенција орг. трговине познавање робе 

Субота трговачка рачуница књиговодство организација трговине 


Први ред: Лазар Максимовић, Никола Загорац, Петар Мунћан, Небојша Божић, Јозо Ливаја, 

Јанош Киш; Други ред: Дане Вукобрат, наставник Бранко Стојадиновић, 

наставница Десанка Савић, Зора Петровић, Живко Кривошија, Живко Јаблановић. 


108

ВЕЧЕРЊА ШКОЛА – 

ОБРАЗОВАЊЕ ОДРАСЛИХ 

Један од битних задатака нове социјалистичкe државе након рата био је да се смањи број 

неписменог становништва. Многа деца током рата нису похађала школу, па су после четири 

године прерасла за похађање наставе и тако остала неписмена. Велик број људи је живео у пасивним 

и заосталим крајевима где се није пуно придавало значају школавања, па су доласком 

у Војводину имали озбиљан проблем због неписмености. Због тога су и организоване вечерње 

школе за одрасле. Оне су добиле име по томе што су се организовале у вечерњим сатима када 

су неписмени радници и сељаци имали времена да је похађају. Исто тако, наставници који су 

предавали у вечерњим школама су тек тада били слободни, а и школске просторије су се у то 

време могле користити. 

Први пронађени подаци о раду школе за образовање одраслих у Бешки су из 1959/60. 

школске године. У III години вечерњег одељења било је уписано 24 полазника – 21 мушкарац 

и 3 жене. Разредни старешина је Веселин Вуксан. 168 

Наредне школске године у III години вечерњег одељења разредни старешина је Георгије 

Огризовић, који је предавао биологију. Српскохрватски језик предавала је Љубица Токин, немачки 

језик Срећка Стаменковић, историју Радивој Лупуровић, географију Веселин Вуксан, 

математику Петар Вучковић, физику Верица Дугошија, цртање Милутин Милутиновић и економику 

Веселин Вуксан. У одељење су уписани следећи ученици: Митар Арсеновић (1929), 

Славко Берић (1934), Војислав Васиљковић (1925), Ђорђе Веселиновић (-), Цветко Веселиновић 

(1932), Душан Димић (-), Милорад Димић (-), Славко Димић (-), Ђорђе Драгојевић (-), 

Дома Думанчић (1936), Иван Думанчић (1934), Бранка Живковић (1923), Слободан Жмирић 

(1943), Миломир Јанићијевић (1936), Стјепан Ливаја (1929), Милован Лилић (1934), Драгољуб 

Марков (1940), Витомир Милошевић (1938), Градимир Митић (1937), Мирољуб Младеновић 

(1931), Марија Мрвош (1932), Ђорђе Мрвош (1932), Видоје Пауновић (1932), Иван Ротим 

(1930), Радослав Ротим (1927), Милосав Спасић (1929), Пејча Стаменковић (1936), Стева Узелац 

(1930), Божидар Умичевић (1926), Славка Шудић (1942), Ивко Бонџић (1934) – укупно 31 

полазник. Током школовања 8 ученика је одсељено, тако да је на крају године било 23 ученика, 

од којих је 20 са успехом завршило III годину, два ученика је ишло на поправни испит који су 

и положили, док је један ученик морао да понови разред. 169 

Разредни старешина IV године вечерњег одељења био је Веселин Вуксан. Он им је 

предавао географију и економику. Љубица Токин је предавала српскохрватски језик, Срећка 

Стаменковић немачки језик, Радивој Лупуровић историју, Георгије Огризовић биологију, Петар 

Вучковић математику и физику, Љубица Бекут хемију и Милутин Милутиновић цртање. 

У одељење је уписано 38 ученика, један ученик се одселио током школске године, а двоје 

је напустило школовање. Са успехом школу је завршило следећих 35 ученика: Бошко Бајић 

(1930), Милица Бубањ (1940), Милан Будимировић (1919), Стојан Вучковић (1943), Борислав 

Дех (1939), Душан Дивјаковић (1930), Иван Живковић (1918), Матија Ивошев (1938), Милица 

168 ИАС, ОШ Бешка, књига 61, 1959/60. 

169 ОШ „Браћа Груловић“, Уписница 1960/61. 

109

Илић (1944), Драгиња Јаковљевић (1942), Лазар Јанковић (1926), Даница Ливаја (1929), Стеван 

Марков (1943), Будимир Марковић (1932), Лука Медић (1932), Милисав Миленковић (1932), 

Јован Мишић (1929), Домин Мишкић (1944), Анте Мликота (1931), Петар Мркшић (1927), 

Момчило Ненадовић (1937), Божидар Николић (1924), Ненад Николић (1930), Радосав Павловић 

(1936), Милорад Парезановић (1929), Вукашин Петровић (1933), Радош Петровић (1935), 

Ивка Пиплица (1937), Душан Пиртић (1930), Радомир Раденковић (1930), Будимир Ранђеловић 

(1925), Момчило Стојановић (1928), Миодраг Михајловић (1930), Живко Миленковић (1939), 

Богољуб Љамић (1934). 170 

Наставници са полазницима вечерње школе 1962. године 

За 1961/62. школску годину постоје подаци само за III годину вечерњег одељења. Разредни 

старешина је Веселин Вуксан. Могуће је да ове школске године није било више одељења. 

Уписано је 38 ученика, од којих 33 мушкарца и 5 жена. Током школовања 16 мушкараца и 

2 жене је напустило школу, тако да је на крају вечерњу школу завршило укупно 20 ученика 

(17+3). Велислав Старчевић је предавао српскохрватски језик, хемију и економику, Николај 

Педи немачки језик, историју Радивој Лупуровић, географију Делија Лазић, математику Љубинка 

Кривошија и физику Верица Дугошија. 171 

У школској 1962/63. години разредни старешина III године вечерњег одељења била је 

Љубинка Кривошија. Предавачи су били: Љубица Токин за српскохрватски језик, Николај 

Педи за руски језик, Радивој Лупуровић за историју, Вера Голубовић за географију, Љубинка 

Кривошија за математику, Верица Дугошија за физику, Георгије Огризовић за биологију, Веселин 

Вуксан за економику и Милутин Милутиновић за стручно цртање. Школу је уписало 36 

полазника, од којих је 20 завршило са успехом, 15 је упућено на полагање разредног испита, 

док је један полазник напустио школовање. У школу су ишли: Радоје Антић (1946), Јосип 

Бекер (1946), Љубомир Богдановић (1934), Цвијетан Божић (1944), Љубомир Грбић (1944), 

Велисав Ђорђевић (1937), Драгољуб Ђурић (1935), Живојин Живковић (1929), Ђорђе Закла- 

170 Исто. 


110

новић (1947), Миле Зекић (1938), Мија Илић (1940), Јован Карановић (1939), Живан Кечић 

(1945), Стипе Јавор (1940), Велимир Лежимирац (1933), Мирко Ливаја (1933), Анђа Мартиновић 

(1940), Јела Мартиновић (1944), Анте Мартиновић (1947), Светислав Маринковић (1939), 

Виљем Мачкић (1939), Обрад Митић (1938), Слободан Митровић (1936), Милорад Пешић 

(1933), Љупко Панџа (1939), Зора Пуљић (1947), Радослав Ранђеловић (1939), Сретен Радосављевић 

(1934), Зоран Стефановић (1938), Војислав Стојиљковић (1938), Милоје Станковић 

(1939), Даница Ђурић (1943), Веселин Стојановић (1937), Јосип Шаламон (1946), Стеван Дебељачки 

(-), Влада Вукичевић (-). 172 

У IV години вечерњег одељења уписано је 33 полазника (29 мушкараца и 4 жене). Током 

школске године школу је напустило 4 мушкарца. Са одличним успехом завршило је 8 полазника, 

врлодобрим 2, добрим 5, довољним 1 и 13 полазника је упућено на полагање поправног испита 

и одложеног разредног испита у августу. Разредни старешина је Веселин Вуксан. Школу 

су похађали: Иван Баришић (1928), Мато Билић (1934), Бранко Вељковић (1938), Милојка Главатовић 

(1945), Јаков Гроздановић (1919), Љубица Губић (1942), Андрија Гујаш (1943), Јордан 

Ђурђић (1932), Славко Зекић (1936), Драган Зечић (1946), Милорад Карановић (1940), Љубомир 

Коњокрад (1945), Славка Леђански (1938), Петар Марков (1947), Анте Марковић (1945), 

Десимир Маринковић (1937), Бранко Мартиновић (1945), Витомир Милошевић (1938), Векослав 

Нешић (1938), Крстивој Николић (1937), Добрила Павловић (1936), Дамњан Петковић 

(1938), Андрија Поленик (1946), Перо Раич (1945), Стјепан Рајић (1945), Обрад Стаменковић 

(1937), Радован Стаменковић (1936), Стјепан Тураји (1932) и Јозо Чавар (1936). 173 

О раду ове школе до 1965. године не постоје подаци, мада је она можда привремено прекидала 

са радом, па опет настављала рад, све по потреби мештана Бешке. 

172 ОШ „Браћа Груловић“, Уписница 1962/63. 

173 Исто. 

111

УПРАВИТЕЉИ И ДИРЕКТОРИ 

У периоду од 1941. до 1965. у Бешки је постојало неколико врста школа, па је због тога 

било и именовано више управитеља и директора. 

За време Другог светског рата постојала је само основна четворогодишња школа, али је 

била подељена на немачку и српску. У немачкој школи директор је био Петер Ланг, док је у 

српској школи за управитеља био предложен новопридошли учитељ, Хрват из Херцеговине, 

Иван Севердија. Међутим, по свим приступачним документима и коришћеној архивској грађи, 

он ту дужност није обављао, већ је и у српској школи ту функцију вршио Петер Ланг. Иначе, 

док је боравио у Бешки за време рата, Иван Севердија је становао као подстанар у кући код 

Зорке Лупуровић, односно у породичној кући писца ове књиге. 

Након рата у Бешки је постојала само Основна школа, а убрзо је формирана Државна 

прогимназија, касније Непотпуна гимназија. У том периоду било је два управитеља, односно 

директора. У почетку је Загорка Обрадовић била постављена за вршиоца дужности управитеља 

бешчанске основне школе, а касније је именована за управитеља. Државна прогимназија 

је почела са радом 1946/47. школске године и за директора је именован Велислав Старчевић. У 

наредним годинама у Основној школи мењали су се управитељи скоро сваке школске године, 

све до 1950. када су спојене Основна школа и Непотпуна гимназија у једну школу која се звала 

Осмолетка Бешка. Од тада, па све до 1965. директор је био Велислав Старчевић, док је школа 

у међувремену неколико пута мењала име. Истовремено, он је био директор и за забавиште, 

школу ученика у привреди и вечерњу школу одраслих. 

Петер Ланг 1941-1944 

Загорка Обрадовић 1945-1947 

Илија Мркшић 1948-1949 

Велинка Мркшић 1949-1949 

Софија Бута 1949-1950 

Велислав Старчевић 1947-1965 

112

ПЕТЕР ЛАНГ (Peter Lang) 

Рођен је 10. маја 1904. године у Жабљу. Завршио је четири 

разреда грађанске школе у Бечеју, а I и II разред мађарске 

државне учитељске школе у Баји. У Сомбору је завршио 

III и IV разред мушке учитељске школе, где је и положио 

испит зрелости 26. септембра 1923. године. Стручни учитељски 

испит је положио 16. септембра 1927. године. Од 

20. септембра 1923. постављен је за привременог учитеља у 

Црвенки. Служио је војни рок од 1. августа 1925. до 1. маја 

1926, a oд 2. јуна 1926. поново ради у Црвенки. Службовање 

у Бешки почиње 15. августа 1927. где је радио у одељењу 

са немачким наставним језиком. 174 За време боравка у Бешки 

радио је у Удружењу читалаца где је био вођа и груповођа, а 

у Културбунду заповедник Бриге за занатлије. Био је суоснивач 

Сељачке помоћи и месне групе Швапско-немачког културбунда. 

175 За време Другог светског рата био је директор 

бешчанске школе. После пресељења у Немачку, већ од 1946. постаје учитељ у Ербштетену, где 

остаје све до 1951. године. Од 15. октобра 1952. па до краја 1966. службовао је у Унтервајсаху, 

где је и пензионисан 1. јануара 1967. године. Био је председник Завичајног друштва ”Бешка” 

(Heimatortsgemeinschaft ”Beschka”). Написао је монографију Бешке на немачком језику 

”Beschka – Heimatbuch”, Erzhausen 1971. Био је ожењен Отилијом, рођеном Кадерле, са којом 

је имао кћерку Отилију и сина Отмара. Умро је 28. јуна 1972. године у Марбаху. 176 

ЗАГОРКА ОБРАДОВИЋ 

Рођена је у Адашевцима 7. фебруара 1898. од оца Адама 

и мајке Данице, рођене Крстић. Отац Адам је био дугогодишњи, 

предратни учитељ и управитељ школе у Бешки. 

Основну школу је похађала у Бешки. У Загребу је завршила 

мушку учитељску гимназију 1918. године. Добија службу у 

Бешки 1919. у новооснованој паралелки, као намесна учитељица. 

177 Крајем 1919. именована је привременом учитељицом 

нижих народних школа и постављена на службовање у 

бешчанску школу. Током Другог светског рата је и даље радила 

у Бешки. Почетком 1945. именована је прво за вршиоца 

дужности управитеља, а потом је постала и управитељ школе. 

Након 32 школске године рада у бешчанској основној школи 

пензионисана је 1951. године. Умрла је 1980. и сахрањена у 

Бешки, на породичном гробљу. 178 

174 АВ, КБУ, IV Персонални досијеи. 

175 Основна школа „Браћа Груловић“ Бешка, Spomenica opće pučke učione u Beški, 14, 17. 

176 Душко Лупуровић, Школство у Бешки 1690-1941, Бешка 2015, 243. 

177 Spomenica, 10. 

178 Д. Лупуровић, Школство, 238. 

113

ИЛИЈА МРКШИЋ 

Рођен је 13. јануара 1903. у Новом Сланкамену, од оца 

Милорада и мајке Милеве Миловановић. Четири разреда Реалне 

гимназије завршио је 1920. у Руми. Учитељску школу почео 

је да похађа у Сомбору где је завршио један разред 1921. године, 

а наставио у Београду где је завршио три разреда (1921- 

1924). Испит зрелости полаже 15. септембра 1926. у Шапцу, а 

практични учитељски испит 17. октобра 1930. у Сомбору. Без 

положеног испита зрелости постављен је 14. јула 1925. за учитеља 

школе у Старом Сланкамену. За привременог учитеља у 

Ласовцу именован је 28. августа 1926, а од 7. септембра 1927. 

поново је у Старом Сланкамену. Крајем 1927. и почетком 1928. 

био је на одслужењу кадровског рока. Службовање у белегишкој 

основној школи започео је 22. септембра 1928, где је радио 

све до рата са супругом Десанком, која је умрла 1940. године. Док је радио у Белегишу био је 

активан члан соколске чете, члан Јадранске страже „Црвеног крста“, члан српског ратарског 

певачког друштва, активан члан земљорадничке задруге, члан ватрогасне чете. 179 Друга жена 

му је учитељица Велинка Тишма са којом није имао деце. У бешчанску школу долази 1947. 

где је прво био наставник у Прогимназији, а потом учитељ и управитељ основне школе. Након 

Бешке 1949. одлази у Старе Бановце. Потом је радио као просветни инспектор. 180 

ВЕЛИНКА МРКШИЋ 

Родила се 14. маја 1914. у Голубинцима, као Тишма, од 

оца Илије и мајке Видосаве, рођене Стајић. Основну школу је 

завршила у родном месту, а учитељску 1934. у Новом Саду, где 

је и положила практични учитељски испит 1937. године. Као 

учитељица-приправница започиње службу 25. јануара 1935. у 

Кусићу, срез Бела Црква, одакле, након два месеца службе, прелази 

у Голубинце. Док је радила у родном месту била је активан 

члан соколске чете. У школи у Белегишу почела је са радом 17. 

марта 1939. године, где је била и члан Српског ратарског певачког 

друштва. 181 У фебруару 1940. из Белегиша поново прелази 

у Голубинце. За време рата радила је у партизанској школи у 

Белегишу. За учитељицу у бешчанској школи постављена је 11. 

септембра 1947. године. Након Бешке радила је у Буђановцима, 

Сремским Карловцима и Старим Бановцима. Пензионисана је 

1967. године. Била је удата за учитеља Илију Мркшића. 


180 Исто. 


114

СОФИЈА БУТА 

Рођена је 26. октобра 1900. године, као Вишњић, у 

Горњем Карловцу. Учитељску школу је завршила 1920. године 

у родном месту. Службовала је у Крњаку, Кнежевић Коси, 

Тушиловићу и Попинцима. Из Попинаца је 16. децембра 

1924. године премештена у Бешку. 182 После рата од 1950. године 

била је управитељ бешчанске Основне школе. Супруг 

јој је био Бранко Бута, бешчански учитељ, са којим је имала 

четворо деце – ћерке Стојанку, Мирјану и Бојану и сина 

Срђана. Умрла је у Тузли, где је и сахрањена. 183 

ВЕЛИСЛАВ СТАРЧЕВИЋ 

Рођен је 12. јула 1905. године у Шајкашком Сентивану (данас Ковиљ) од оца Димитрија, 

кројача и мајке Зорке, рођене Милновић. Прва четири разреда гимназије завршио је у Новом 

Саду, а учитељску школу у Сомбору и Вршцу. Испит зрелости положио је 1926. у Вршцу. У 

периоду од 1. новембра 1926. до 2. јула 1927. био је на одслужењу ђачког војног рока. Тада је 

положио испит за резервног коњичког потпоручника. Од 15. септембра исте године учитељ је 

у Белицу (срез Поречки, област Скопска), а након молбе за премештај, постављен је 15. новембра 

1927. за учитеља у родном месту. По потреби службе, 18. октобра 1928. из Сентивана 

прелази у Лок, одакле је 21. феруара 1929. премештен у Падеј. Стручни учитељски испит полаже 

27. септембра 1930. у Вршцу. Одлуком од 30. децембра 

1930. добија сталну службу. По сопственом захтеву, у Бешку 

је премештен 18. марта 1931. године. 184 Крајем 1933. прелази 

у Нове Карловце, да би већ у новембру наредне године поново 

дошао на службу у Бешку. За управитеља бешчанске школе 

постављен је 20. марта 1936. године. Истовремено је био 

управитељ и шегртске школе. Истицао се активношћу у соколској 

организацији. Пред рат био је члан Фрушкогорске Пољопривредне 

подружине. За време Другог светског рата хапшен 

је од локалне немачке власти, а 1942. одведен у логор у Јасеновац, 

заједно са Бранком Бутом. После рата био је учитељ, 

наставник и директор у Основној школи, Државној прогимназији 

и Непотпуној гимназији у Бешки, а касније директор у 

Осмогодишњој, односно Основној школи све до 1965. године, 

када је пензионисан. У том периоду основао је вечерњу занатлијску школу, у којој је обучен и 

образован велик број будућих радника и занатлија, како из Бешке, тако и из околине. За његово 

време почела је изградња прве павиљонске основне школе, а касније и велике вишеспратне 

школске зграде. Био је активан спортски радник, један од оснивача соколског покрета у Бешки, 

после рата активан у ДТВ ”Партизан”, један од оснивача КУД ”Нова лира”. 


183 Д. Лупуровић, Школство, 242. 


115

Био је ожењен Маријом Косовац из Бешке, са којом је имао синове Стојана, Милана, 

Богдана и Владимира и ћерку Јелену. 185 Син Милан је страдао у железничкој несрећи код Чортановаца 

1947. године, Стојан је завршио Карловачку гимназију и радио као ветеринарски помоћник 

у Бешки, а касније у Нафтагасу. Богдан Старчевић је рођен 1935. у Бешки, дипломирао 

права и радио у ДДОР Нови Сад. Владимир је рођен 1945, завршио грађевинску школу, 

запослио се у Холандији где и данас живи. Јелена, кћерка Велислава Старчевића, рођена 1950, 

данас живи и ради у Холандији. Велислав Старчевић је имао сестру Селену, која је, заједно са 

целом својом породицом - децом, мужем и мужевљевим родитељима, страдала за време рације 

Мађара у Другом светском рату. 186 

Умро је 1993. у Бешки и сахрањен на месном гробљу. 

Марија Старчевић, Велислав Старчевић, Јелица Станимировић (Маријина сестра); 

деца: Стојан Старчевић, Богдан Старчевић (загрлио га Стојaн), Милан Старчевић, 

Војислав Станимировић, Павле Станимировић. 

185 СПЦ у Бешки, Домовни протокол из 1905. па надаље. 

186 Подаци за биографију Велислава Старчевића добијени су од Владимира Старчевића, сина Велислава, на 

чему му се најсрдачније захваљујем. 

116

УЧИТЕЉИ И НАСТАВНИЦИ 

У периоду од 1941. до 1965. пописано је укупно 95 учитеља и наставника који су радили 

у бешчанској школи. Могуће је да неко име није забележено. Евиденција немачких учитеља у 

ратном периоду је базирана на сећањима управитеља школе Петера Ланга, који је о томе писао 

у својој монографији о Бешки. За учитеља Мејера не зна се ни име, мада и код презимена има 

дилеме да ли је Мејер или Мајер. Подаци о учитељима у српској школи из тог периода су тачни 

јер су пронађени у школском дневнику за те године. 

Попис учитеља и наставника у послератном периоду урађен је на основу доступних докумената 

и архивске грађе. По свему судећи забележени су сви просветни радници који су 

радили у том периоду, мада по сећањима старијих Бешчана, одмах након рата дошла је једна 

учитељица која је кратко радила и није се дуго задржала. Колико је тај податак тачан тешко је 

утврдити, с обзиром да су се тада учитељи често мењали. 

Учитељи и наставници бешчанских школа у првим послератним годинама су имали веома 

тежак задатак да у скоро немогућим условима за рад описмењавају децу и да их припремају 

за животне изазове у новој држави. У Бешки није било довољно школског простора, па су 

учионице биле размештене на неколико удаљених локација, што је доста отежавало извођење 

наставе. У држави није било довољно квалитетног просветног кадра, па су се многи пензионисани 

учитељи враћали у школе, како би помогли око одвијања наставе. Још већи проблем је 

био код виших разреда, односно гимназија (Прогимназија, Непотпуна гимназија), што је био 

случај са Бешком. У недостатку стручних наставника поједине предмете предавали су у кратком 

року оспособљени учитељи. Тек крајем педесетих и почетком шездесетих година XX века 

појавио се талас високообразованих стручних наставника. 

У току рада са децом учитељи и наставници су у послератном периоду имали доста слободе 

у вези одржавања дисциплине и реда на часовима. Пацке, ударање прутом (шибом) по 

туру, терање у ћошак, клечање, клечање на зрнима кукуруза, биле се само неке од казни које су 

се примењивале. Дешавале су се, али ређе, и драстичније казне – шамарање, шибање по леђима. 

Једна учитељица у Бешки је ученицима нижих разреда везивала руке, друга је чупала за 

косу и ударала главу ученика о школску клупу. Ни учитељи и наставници нису били нежнији. 

Штап је у то време био главни реквизит за одржавање дисциплине. У многим случајевима су 

сами родитељи подржавали учитеље и наставнике за физичко кажњавање своје деце. Често се 

помињала она чувена „народна“ изрека: батина је из раја изашла. 

У највећем броју случајева просветни радници из бешчанске школе су остали у најлепшим 

успоменама својим ученицима. Неки од учитеља и наставника су провели краће, неки 

дуже време у Бешки, али сви су се трудили да своје знање и животно искуство пренесу на 

ученике. Тако су многи ученици кренули стопама својих предавача и касније постали учитељи, 

наставници или професори у бешчанској или некој другој школи. Многи од њих су настављали 

школовање, постали доктори наука, научни радници, признати стручњаци у својим областима. 

Због знања које су преносили на ученике, великог труда, огромне жеље, пуно љубави, 

као и многих других заслуга за време проведено у Бешки, овом приликом се дају краће биографије 

свих учитеља и наставника који су у периоду од 1941. до 1965. године радили у Бешки. 

Поред имена, на списку побројаних просветара налази се година када су први пут почели 

117

са радом у бешчанској школи. Приликом писања биографија није се примењивао стандардни 

метод коришћења научног апарата, јер је највећи број биографија добијен од самих учитеља 

и наставника, односно од чланова њихових породица. Други значајан извор за писање ових 

биографија била је архива Основне школе „Браћа Груловић“ одакле су коришћени „Матична 

књига службеника Основне школе Бешка“ и персонални досијеи (службенички листови) за 

известан број просветних радника. Неколико персоналних досијеа пронађено је и у Архиву 

Војводине, Нови Сад, фонд 126 Краљевска банска управа, IV Просветно одељење, Персонални 

досијеи. Од објављене литературе највише података о учитељима и наставницима добијено 

је из монографија Душка Лупуровића „Школство у Бешки 1690-1941“ (Бешка, 2015), Петера 

Ланга „Бешка“ (Beschka Heimatbuch, Erzhausen, 1971), Мр Бошка Брзића “Матуранти мешовите 

учитељске школе у Сремским Карловцима 1952. Споменица” (Сремски Карловци, 2002), 

као и у зборнику Leksikon pisaca Jugoslavije, II, Novi Sad, 1979. 

Јелена Обрадовић 1941- 

Катица Стојадиновић 1941- 

Вера Лепшановић (Дамјановић) 1941- 

Олга фон Ритберг 1941- 

Хајнрих Бехер 1941- 

Фридирх Кибаух 1941- 

Иван Севердија 1941- 

Јозефина Плехел 1941- 

Ото Фелер 1941- 

Адам Евингер 1941- 

Мејер 1941 

Филип Белман 1942- 

Елвира Клумпнер 1942- 

Елзе Хауф 1942- 

Ани Пфефер 1942- 

Карл Хен 1942 

Велислав Старчевић 1945- 

Бранко Стојадиновић 1946- 

Бранко Бута 1946- 

Љубомир Иванчевић 1946- 

Драгомир Клајић 1946- 

Крунослав Ткалац 1947- 

Катица Петровић 1947- 

Ружица Михајловић 1947- 

Вукосава Пирошки 1949- 

Мирко Јовановић 1949- 

Винка Јовановић 1949- 

Иванка Давидовић 1950- 

Милош Шалетић 1951- 

Љубинка Шалетић 1951- 

Милојко Филиповић 1951- 

Милица Филиповић 1951- 

Милена Мирчетић (Ђорђевић) 1952- 

Анђелка Петриновић 1952- 

Милица Грбић (Пешић) 1952- 

Смиљана Баљозовић 1952- 

118

Божидар Ђурић 1953- 

Анђелија Ђурић 1953- 

Десанка Савић 1953- 

Светозар Галечић 1954- 

Јован Пилиповић 1954- 

Смиљка Пилиповић 1954- 

Катица Мишкићевић 1954- 

Слободан Милутиновић 1954- 

Милан Табаковић 1954- 

Нада Бакић 1954- 

Светолик Дамњановић 1955- 

Јанићије Главатовић 1955- 

Јованка Вуковић 1955- 

Анђелка Пауновић (Николић) 1956- 

Радивој Лупуровић 1956- 

Љубинка Кривошија 1956- 

Николај Педи 1957- 

Владимир Вујичин 1957- 

Загорка Вујичин 1957- 

Загорка Бакиш (Милутиновић) 1957- 

Бранислава Стојадиновић 1957- 

Веселин Вуксан 1957- 

Георгије Огризовић 1958- 

Милутин Милутиновић 1958- 

Љубица Костић 1958- 

Јелисавета Ђаковић 1958- 

Љиљана Панић 1958- 

Вељко Дурман 1958- 

Ружица Пејчић 1959- 

Петар Вучковић 1959- 

Надежда Вучковић 1959- 

Љубица Бекут 1959- 

Љубица Токин (Костадиновић) 1959- 

Срећка Стаменковић 1959- 

Оливера Вељковић 1959- 

Катица Дућак 1959- 

Анкица Ковачевић 1960- 

Радмила Јовановић 1960- 

Верица Дугошија (Козић) 1960- 

Делија Лазић 1960- 

Ружица Јакшић 1961- 

Вера Голубовић 1961- 

Јелка Седер (Перковић) 1961- 

Вера Анђелковић 1962- 

Катарина Седер 1962- 

Ержа Јохимстал (Војновић) 1962- 

Божидар Шашић 1962- 

Катица Петровић (Великић) 1962- 

Зорица Неговановић 1962- 

119

Добривоје Стефановић 1962- 

Марко Дапчевић 1963- 

Ружица Дапчевић 1963- 

Радмила Ангелов 1963- 

Анђелка Божић (Механџић) 1963- 

Љубомир Свилар 1964- 

Надежда Вуковић 1964- 

Сибинка Станковић 1964- 

Анка Новаковић 1964- 

Иван Душанић 1964- 

Јелена Обрадовић 

Рођена је 30. новембра 1901. године у Адашевцима. Четири 

разреда Више девојачке школе завршила је 1917. године 

у Новом Саду. Учитељску школу је похађала у Сомбору (прва 

два разреда) и Карловцу (трећи и четврти). Школовање је завршила 

1923. године. Прва служба јој је била у родном месту, 

где је почела са радом 8. новембра 1924. године. Решењем 

Министарства просвете, од 12. октобра 1926, постављена је за 

учитељицу у Бешки. Међутим, 15. јула 1927. премештена је у 

основну школу у Илок. Решењем Министарства просвете од 

18. октобра 1927. из Илока поново је премештена у Бешку, где 

се задржала месец и по дана, да би 30. новембра исте године, 

по потреби службе, премештена у Инђију. Коначно, 1932. године 

из Инђије прелази у Бешку, када је преузела одељење са 

немачким наставним језиком, јер су сва одељења на српском језику била попуњена. У Бешки је 

службовала све до свог пензионисања. Умрла је 1979. и сахрањена у Бешки. 

Катица Стојадиновић 

Рођена је 23. новембра 1907. на пустари Јелковац код 

Руме, од оца Павла Дамјановића, стрељаног 1914. године, и 

мајке Јулке, рођене Поповић. Основну школу завршила је у 

Угриновцима 1919. године, а у Земуну прва четири разреда 

реалне гимназије. Учитељску школу је похађала од 1925. до 

1929. у Београду, где је положила учитељски испит зрелости 

1929. године. У Бешку је као привремена учитељица постављена 

1. новембра 1929. године. По сопственом захтеву, 

премештена је 12. децембра 1930. у Државну основну школу 

у Кузмин. Решењем Министарства просвете од 27. фебруара 

1931. враћена је у бешчанску школу. И после рата је радила у 

бешчанској основној школи. Била је супруга бешчанског учитеља 

Бранка Стојадиновића. Пензионисана је 1959, а умрла 8. 

фебруара 1963. у Бешки, где је и сахрањена. 

120

Вера Лепшановић, рођена Дамјановић 

Потиче из старе трговачке бешчанске породице Дамјановић, 

који су пореклом из Доњег Товарника. Рођена је у Сурчину 

16. августа 1898. од оца Душана Дамјановића и мајке Даринке, 

рођене Коларовић. Била је удата за Софронија Зоркића са којим 

је имала сина Лазара Зоркића, који је успешно играо за бешчански 

ФК „Хајдук“. Док је службовала као учитељица у Доњем Товарнику 

умро јој је супруг Софорније од упале слепог црева. Потом 

добија службу у Новом Саду, где је радила до почетка рата. 

Други пут се удала за Николу Лепшановића са којим је имала 

ћерку Зорицу (1937). Почетком Другог светског рата преселила 

се у Бешку, где је била и учитељица све до до почетка 1952. када 

је пензионисана. Из Бешке се преселила у Земун где је провела остатак живота. Умрла је 10. 

фебруара 1970. у Новом Београду, а сахрањена на Земунском гробљу, поред сестре Зоре. 

Олга фон Ритберг 

Рођена је 12. јуна 1889. у Новом Саду од оца Душана 

фон Ритберга Кауница и мајке Анастасије, рођене Јовановић. 

У периоду од 1899. до 1903. похађала је реалну гимназију у 

Вуковару. Завршила је Женски лицеј у Загребу 1909. године. 

За учитељицу је оспособљена 7. септембра 1912. у Загребу. 

Намесном учитељицом у Лазама именована је 5. октобра 1909, а 

у Бешку долази 5. септембра 1910. као замена Даници Мандић. 

Крајем 1911. изабрана је за привремену, а 24. маја за праву 

учитељицу. Олга Ритберг је прва жена постављена за управитеља 

бешчанске школе. Она је била управитељ са најкраћим стажом на 

том положају – од 1. до 6. априла 1941. године. У Бешки је радила 

до 1947. године када се пензионише и одлази да живи у Сремску 

Митровицу код сестре Маре. Осим Маре Кнези, Олга Ритберг је 

имала још једну сестру – Лепосаву. И Лепосава фон Ритберг је била учитељица и 1912. године 

службовала у Јакову, да би се удајом за апелационог судију Петковића из Новог Сада, одрекла 

учитељске службе. Лепосава Петковић је имала кћерку Олгу, која је била академски сликар. 

Хајнрих Бехер (Heinrich Bächer) 

Рођен је 30. новембра 1900. године у Брањеву (срез Зворник, 

Босна). Прва четири разреда гимназије завршио је у Врбасу, 

а од 1921. до 1925. године похађао је Учитељску школу у Вршцу, 

након чега је одслужио војску у периоду од 1. септембра 1925. до 

1. августа 1926. године. Одмах по повратку из војске постављен 

је за привременог учитеља у Бешки и почео са радом 26. августа 

1926. године. Државни испит је положио у Вршцу 23. септембра 

1929. године. По завршетку Другог светског рата наставља са 

учитељском службом у Рујту, код Еслингена, где ради од 1946. 

до 1955, када из здравствених разлога одлази у пензију. Био је 

ожењен Бешчанком Бертом Леополд, са којом је имао ћерке Фриду 

и Елзу. Умро је 1988. године у Еслингену, где је и сахрањен. 

121

Фридрих Кибаух (Friedrich Kühbauch) 

Рођен је 1. марта 1916. године у Сарајеву. У родном месту је 

завршио основну школу. Гимназију је похађао у Сарајеву и Земуну. 

Један разред учитељске школе похађао је у Великом Бечкереку, 

а матурирао у Новом Врбасу. У Бешки је почео са службом 25. 

новембра 1938. године. Док је боравио у Бешки био је друштвено 

активан. Суоснивач је сељачке помоћи у Бешки и вођа пропаганде 

Швапско-немачког културбунда. У ратним годинама (1942. године) 

одлази у Осијек, где ради као сарадник основаног Секретаријата 

немачког школства. После рата постаје директор основне школе 

у Штросендорфу, код Лихтенфелса, где је радио до 1951. године. 

Прелази у Вилмандинген, где је директор школе и ментор за студенте 

учитељске школе. Виши учитељ постаје 1959. године. Већ од следеће 

године је виши учитељ у Ројтлингену, где ради до 1968, када постаје 

виши учитељ на педагошкој академији. Одлази у пензију 3. маја 1977. године. Објавио је више 

десетина научних, педагошких и биографских дела. Имао је троје деце – ћерке Гудрун и Изолду, 

и сина Фридриха-Вилхелма. Умро је 22. фебруара 1996. године у Ројтлингену. 

Иван Севердија 

Родио се 16. марта 1922. године у Требињу. Основну школу 

је завршио у Дубровнику, а гимназију и учитељску школу у 

Шибенику. Решењем Министарства наставе у Загребу од 11. 

октобра 1941. постављен је за учитеља у Бешки, а са учитељском 

дужношћу почео је 29. октобра 1941. године. 

Јозефина Плехел (Josephina Plechel) 

Рођена је као Степишник (Stepischnegg) 7. јануара 1898. године у месту Лесковец, код 

Цеља. У Љубечну је завршила основну школу, гимназију у Цељу, а два разреда учитељске 

школе „Цар Франц Јозеф“ у Марибору. У бешчанској школи почела је да ради од 19. децембра 

1941. године. 

Ото Фелер (Otto Fäller) 

Рођен је у Бешки 27. новембра 1920. године. Након смрти 

оца 1926. мајка Елизабета (рођена Гајер из Шова) се преудала 

за бешчанског доктора Стевана Лочког са којим је имала сина 

Богдана. Ото се после рата оженио са Бешчанком Елом Цимер са 

којом је имао ћерку и сина. Породица је живела у граду Карлсруе, 

где је Ото био заменик директора школе. Умро је 9. јула 1991. у 

Карлсруеу. 

122

Адам Евингер (Adam Ewinger) 

Родио се 24. фебруара 1921. у Бешки од оца Адама и мајке 

Елизабете Штајл из Бешке. Отац је био ратар и истовремено 

полицајац у Бешки. Адам јуниор се оженио 5. октобра 1943. у 

Крчедину са Маријом Паст. Имао је сина Дитера (1944) и ћерке 

Дитрун (1946) и Беате (1953). После рата породица Евингер је 

живела у граду Аугсбург (Немачка), где је Адам служио као 

главни учитељ једне основне школе. Умро је у Аугсбургу 24. 

фебруара 2012. године. 

Ото Евингер (Oto Ewinger) 

Рођен је 1921. године у Бешки од оца Петера и мајке Каролине, рођене Зене. У новембру 

1941. долази као учитељски приправник у бешчанску школу. На летњем распусту 1942. мобилисан 

је у СС јединицу. Пошто се никад није вратио из рата, сматра се да је 1945. погинуо. 

Мејер (Meyer, Meier) 

О учитељу Мајеру нема пуно података, па чак се не зна ни 

његово име. По сећањима бивших ученика рођен је око 1920. 

године. Петер Ланг у својој монографији о Бешки пише да је у 

бешчанску школу можда дошао из Нове Пазове. О њему је сачувана 

само једна групна школска фотографија, на којој се сликао 

са ученицима. 

Филип Белман (Philipp Bellmann) 

Рођен је 22. фебруара 1904. у Фекетићу. Након завршене основне 

школе у родном месту похађао је гимназију у Врбасу, коју је 

завршио 1923. године. Потом уписује студије теологије које је слушао 

у Цириху и Бечу. Дипломирао је 1928. у Бечу. Постаје свештеник 

у Сивцу и Фекетићу, а 1930. до 1936. пастор је у Шидским 

Бановцима. Одатле прелази у Бешку где је постављен за евенгалистичког 

свештеника, и ту је службовао све до 1944. године. У јесен 

1941, када су млади немачки учитељи мобилисани, добровољно 

постаје учитељ у Бешки. После рата помагао је као свештеник у 

немачком месту Дерна, а у марту 1946. постаје пастор у околном 

Виндебургу, где је службовао 12 година. У мају 1958. је премештен 

у Гермар где је радио све до смрти 3. децембра 1963. године. Био је 

ожењен са Маргаретом, рођеном Енг из Бановаца, са којом је имао 

сина Ота (1942) и ћерку Хелгу (1939). 

123

Елвира Клумпнер (Elvira Klumpner) 

Родила се 22. марта 1922. у Звечеву. Основну школу завршила је у Слатинском Дреновцу, 

грађанску школу у Славонској Пожеги, а учитељску школу 1940. у Загребу. За учитељицу у 

бешчанској школи постављена је 4. фебруара 1942. на предлог Управе народне групе за обнову. 

Елзе Хауф (Else Hauff) 

У бешчанску немачку школу дошла је почетком 1942. године. Врло кратко је радила у 

Бешки и не зна се где је касније постављена на службу. 

Ани Пфефер (Anni Pfeffer) 

Због мањка учитеља у Бешки, премештена је из Инђије у лето 1942. године. Кратко време 

је службовала у бешчанској школи. 

Карл Хен (Karl Henn) 

Родио се 13. јула 1922. у Бешки, као дете бешчанског 

трговца Филипа Хена, који је имао дућан у Малој Руми. Оженио 

се 31. децембра 1942. са Хеленом Шпиз из Бешке, с којом је 

имао сина Валтера (1943). За време рата је мобилисан. Погинуо 

је 6. септембра 1944. у Никинцима. Сахрањен је у породичној 

гробници у Бешки. 

Бранко Стојадиновић 

Рођен је 13. фебруара 1910. у Београду од оца Добривоја 

и мајке Марије, рођене Чачић. У Четвртој мушкој гимназији 

у Београду завршио је прва четири разреда гимназије и то у 

периоду од 1921. до 1925. године. Учитељску школу је похађао 

у мушкој учитељској школи у Београду од 1925. до 1929. где је 

положио испит зрелости 6. септембра 1929. године. У периоду 

од 3. новембра 1929. до 3. августа 1930. био је на одслужењу 

ђачког војног рока. Привремени учитељ у Платичеву постаје 3. 

октобра 1930. године, да би већ 12. децембра био премештен у 

Кузмин. Ни ту се није дуго задржао јер 21. фебруара 1931. добија 

службу у бешчанској школи. Стручни учитељски испит положио 

је у Новом Саду 29. новембра 1934. године. У периоду од 1947. 

до 1948. био је школски инспектор старопазовачког среза, да би 

1949. године премештен за препаратора у новосадском музеју. Исте године се враћа у Бешку, за 

наставника у бешчанској Непотпуној гимназији. Из Бешке прелази у инђијску oсновну школу. 

Био је ожењен Катицом, рођеном Дамјановић, бешчанском учитељицом, са којом је имао троје 

деце - Браниславу, Радмилу и Миодрага. Још док се школовао у Београду био је активан члан 

124

соколског друштва. Доласком у Бешку био је један од оснивача соколског друштва и један од 

његових најбољих такмичара. Тих првих година по доласку у Бешку био је играч ФК „Хајдук“. 

У педагошком часопису „Настава и васпитање“ објавио је низ стручних радова из области препарирања 

животиња. Умро је 4. априла 1980. године и сахрањен у Инђији. 

Бранко Бута 

Потиче из познате учитељско-свештеничке породице. Рођен је 18. фебруара 1904. у Бачинцима, 

од оца Јована, бачиначког, а касније бешчанског свештеника и мајке Лепосаве, рођене 

Раданов из Панчева. Прадеда Јован и деда Живојин били су учитељи. 

Бранко Бута је завршио Учитељску школу у Пакрацу 1923. 

године, а већ 5. септембра исте године постављен је за привременог 

учитеља у Попинцима. У основну школу у Бешку премештен 

је 16. децембра 1924. Стручни учитељски испит положио је 

у Пакрацу 11. фебруара 1926. године. Управитељ школе у Бешки 

био је у периоду од 1931. до 1936. године. Једно кратко време, од 

1938. до пролећа 1941, са породицом је боравио у Новом Саду. 

Почетком новембра 1942. године, заједно са још седамнаесторо 

Бешчана ухапшен је од стране локалне власти и немачких војника 

и одведен, прво у Сремску Митровицу, па одатле у логор у 

Јасеновац. По повратку из Јасеновца, одмах је прешао у Србију и 

једно време живео у Крагујевцу. Након рата наставио је да ради у 

бешчанској Непотпуној гимназији и Основној школи. Био је ожењен Софијом Бутом, бешчанском 

учитељицом. Умро је 7. новембра 1958. у Бешки, где је и сахрањен. 

Љубомир Иванчевић 

Родио се 12. маја 1912. године у личком месту Залужница од оца Јанка и мајке Катарине, 

рођене Поповић. У родном месту је завршио основну школу, а гимназију и богословију у 

Битољу 1934. године. За учитеља – професора завршио је 1939. године. Професорски испит 

положио је 13. новембра 1942. године. Био је професор гимназије у Смедереву од 1939. где је 

предавао веронауку, а 1941. постаје директор. Из Смедерева прелази 

1943. у Зајечар где је радио до 1945. године. Затим је једно 

време предавао у школи у Беочину (од 1946. до 1947. године), 

а након тога прелази у Бешку где ради све до 1955. године. За 

време боравка у Бешки завршава Богославски факултет у Београду 

1951. године. Као архивиста у Историјском архиву у Новом 

Саду ради од 1956. до 1957, одакле прелази у Нову Пазову 

за професора у Основној школи „Никола Груловић“. Писао је за 

многе часописе и новине (Жички благовесник, Хришћанска мисао, 

Слободна Војводина, Просветни преглед, Стражилово, Наша 

сцена, Пчелар, Задружни архив, Настава и васпитање, Архивски 

преглед, Архивист, Преглед, Књижевност и језик, Рад војвођанских 

музеја, Пољопривредник, Илустрована политика, Прилози 

за књижевност, језик, историју и фолклор, Сремске новине, Руковет, 

Политика, НИН, Зборник Матице српске за друштвене науке). 

У Зборнику Матице српске за друштвене науке, број 5, из 1953. године, објавио је чланак 

„Матичне књиге села Бешке из друге половине XVIII века“. Био је ожењен са Даницом Санадер 

из Чортановаца, са којом није имао деце. Са другом женом Настом имао је једну ћерку. 

125

Драгомир Клајић 

О пореклу и службовању наставника Клајића има врло 

мало података. Једино што се из досад расположивих извора 

утврдило је да му се отац звао Лазар. У бешчанску школу дошао 

је 1946. године као наставник у Непотпуној гимназији и по 

свој прилици радио је непуне две школске године. Директор ОШ 

„Петар Кочић“ Темерин био је од 1952. до 1966. године. 

Крунослав Ткалац 

Родио се у Новом Сланкамену 22. фебруара 1910. године, од оца Николе, дугогодишњег 

бешчанског поштара, и мајке Катице. Четири разреда ниже пучке школе завршио је 1920. у 

Товарнику, а четири разреда Реалне гимназије 1925. у Броду. Учитељску школу завршио је 

1931. у Сарајеву. У периоду од 20. октобра 1931. до 20. јула 1932. похађао је школу за резервне 

пешадијске официре у Билећи. Положио је испит за резервног 

пешадијског потпоручника, а 1939. је унапређен у поручника. 

За учитеља у Никинцима постављен је 23. марта 1933. где 

је радио све до рата. Практични учитељски испит положио је 

у Шапцу 29. октобра 1936. године. Током II светског рата служио 

је као домобрански капетан. У септембру 1944. године, на 

Титов позив, своју чету је превео у партизане. Као наставник 

математике, историје, географије, радио је у Бешки од 1947. до 

1954. године. Из Бешке прелази у Плетерницу, затим ради у Бабиној 

Греди и Жупањи. Као пензионер именован је 1970. за директора 

„Завичајног музеја Стјепана Грубера“ у Жупањи, и ту 

дужност обављао до 1974. године. Био је уредник Жупањског 

зборника, председник Огранка Матице Хрватске. Објавио је 54 

рада из историје Славоније XVIII и XIX века. Значајнија дела су: 

Школство Славоније у 18. и 19. стољећу. Мијат Стојановић 1818.-1881. (Жупања, 1973), Сава 

као пловни пут у 18. и 19. стољећу (Загреб, 1973), Бабогредска компанија (Винковци, 1994). 

Имао је синове Миљенка и Дубравка, који су рођени у Бешки. Умро је 1978. у Жупањи, где је 

и сахрањен. 

Катица Петровић 

Родила се 11. новембра 1907. године у Јајцу као Матекало, 

од оца Ивана и мајке Анђе, рођене Ћорић. Основну школу и ниже 

разреде гимназије завршила је у родном месту, а учитељску школу 

22. септембра 1926. у Сарајеву. Прва учитељска служба јој је 

почела 1. децембра 1926. у основној школи у Доњој Слатини код 

Шамца. Наредне године прелази са службом у основну школу 

у Јајцу, где ради до 1931. године. Стручни учитељски испит положила 

је у Сарајеву 26. јуна 1929. године. Из Јајца прелази у 

Бања Луку, где је радила до 1938. године. Са супругом Боривојем 

126

Петровићем прелази у Гламоч, где је радила у основној школи до почетка рата. Током рата 

отпуштена је из службе, и то 17. априла 1942. године. Са породицом одлази у избеглиштво 

у Сплит, потом у Смедерево и Београд, и за то време није радила. У Бешку долази у априлу 

1946. године. Прва послератна служба била јој је у бешчанској школи, у којој почиње са радом 

1. октобра 1947. где је прво радила као учитељица, а касније као наставник српског језика у 

вишим разредима. Из Бешке се са породицом сели у Сарајево 1957. године где је живела до 

1987. када прелази у Београд. Била је удата за апотекара Боривоја Петровића, који је радио у 

Бешки, са којим је имала ћерке Миланку (1939) и Даницу (1942). Умрла је 11. фебруара 2005. 

године у Новом Београду. 

Ружица Михајловић 

Родила се 9. марта 1911. у Уздину од оца Васе и мајке Зорке, 

рођене Топаловић. Школске 1930/31. завршила је пети разред 

Мешовите учитељске школе у Вршцу, а дипломски испит је дала 

24. јуна 1932. исто у Вршцу. Практични учитељски испит полагала 

је од 6. до 16. децембра у Београду. За учитељицу у родном 

Уздину постављена је 4. септембра 1933. и то у одељењу са румунским 

наставним језиком, пошто је говорила румунски језик. 

По сопственој молби премештена је 21. децембра 1939. у Чоку. 

Након рата постаје учитељица у Бешки, а потом у Новом Саду. 

Вукосава (Вукица) Пирошки 

Рођена је у Перлезу 22. децембра 1893. године, као Мађаров. У родном месту је завршила 

4 разреда основне школе, а 4 разреда грађанске школе у Тителу и Бечкереку. Учитељску школу 

завршила је у Сомбору. Практични учитељски испит положила 

је 17. априла 1924. у Вршцу. За сталну учитељицу у Итебеју постављена 

је 15. октобра 1916, одакле 15. октобра 1917. прелази у 

Српски Ченеј (Румунија), да би се 1. септембра 1918. запослила 

у Фењу (Румунија). Поново се враћа у Српски Ченеј 25. марта 

1919, одакле врло брзо прелази на службу у родно место. У 

Перлезу је радила од 11. маја 1919. до 18. јануара 1920. године. 

Након тога је постављена на службу у Фаркаждину, где је радила 

до 31. августа 1920. Из Фаркаждина прелази у Стари Бечеј где је 

радила три године. Поново се враћа у Перлез 1. септембра 1923. 

године. Била је удата за учитеља Зорана Пирошког, са којим је 

имала сина Стојана (1921) и ћерку Јелку (1922). Са супругом је 

заједно радила у школи у Петровграду (Зрењанин) 1935. године, 

одакле прелази у Нови Бечеј. За учитељицу у Бешки постављена 

је 16. јула 1949. и ту је радила годину дана када је пензионисана. 

127

Мирко Јовановић 

Родио се 28. јуна 1900. у месту Сладојево Копито (околина 

Даниловграда, Црна Гора) од оца Радоја и мајке Руже, рођене 

Бошковић. Завршио је учитељску школу 1924. у Вршцу, а 

практични учитељски испит положио је 1929. у Неготину. Прву 

службу добија 10. септембра 1925. у македонском месту Горњи 

Врановци. Одатле прелази у место Лука, код Неготина. Из Луке 

прелази у Бор, а 1931. из Бора у место Крепољин. Крајем 1931. 

прмештен је поново у Бор, а 22. јануара 1932. прелази у Бачко 

Петрово Село. Одлуком број 67984 од 17. октобра 1935. премештен 

је у Банатско Аранђелово, где је почетком 1936. именован за 

управитеља школе. У основну школу у Мол је премештен 23. августа 

1936. где је био све до почетка рата. У бешчанску школу 

долази 1949. где је радио до пензионисања. Био је ожењен учитељицом 

Винком Јовановић. 

Винка Јовановић 

Рођена је 15. децембра 1904. у месту Ражањ (Србија) од 

оца Милана Јовановића и мајке Стане. Завршила је учитељску 

школу 1926. у Скопљу, а практични учитељски испит положила 

је 27. септембра 1929. у Неготину. Са учитељском службом 

почиње 30. септембра 1926. у месту Луке, а потом службује у 

Бору, Крепољину, па поново у Бору. У Бачко Петрово Село премештена 

је 1932, а 1935. у Банатско Аранђелово. У Мол прелази 

23. августа 1936. где је радила до рата. У Бешки почиње са 

службом 1949. где је била све до пензионисања 1960. године. За 

учитеља Мирка Јовановића удала се 1927. са којим је имала сина 

Слободана (1928) и ћерку Оливеру (1931). Умрла је у Земуну 11. 

фебруара 1968. године. 

Иванка Давидовић 

Рођена је у Вуковару 10. октобра 1906. године. Отац јој се 

звао Михајло Поповић, а мајка Верица. У марту 1933. постављена 

је за учитељицу у Слаковцима, срез винковачки. Током 1937. 

службовала је у Богдановцима, срез вуковарски, а августа исте године 

премештена је у Бачковицу, срез бјеловарски. У бешчанској 

школи је почела да ради од 16. августа 1950. Била је удата за Бешчана 

Душана Давидовића са којим је имала једну ћерку. Умрла је 

1. марта 1978. у Инђији. 

128

Милош Шалетић 

Родио се у месту Почијевка у Црној Гори, околина Даниловграда, 

26. септембра 1908. године, од оца Пунише и мајке Јање. 

Бешчански учитељ је постао 6. јула 1951. године. Једно време је 

радио као помоћник директора школе. Био је ожењен учитељицом 

Љубинком Шалетић, са којом је имао ћерке Јаворку и Јелену. 

Умро је 4. јануара 1996. у Бешки, где је и сахрањен. 

Љубинка Шалетић 

Рођена је 16. фебруара 1917. године у Румунији, у месту Велики 

Семиклуш. Отац јој се звао Ђурица Бачић, а мајка Персида. 

Решењем Среског Народног одбора Стара Пазова број 13127 од 

31. августа 1951. запослена је у школи у Бешки као учитељица. 

Умрла је у Бешки 21. новембра 2008. где је и сахрањена. 

Милојко Филиповић 

Родио се у Кузмину 5. септембра 1913. године, од оца Негована и мајке Зорице. Основну 

школу завршио је у Кузмину, нижу гимназију и Учитељску школу у Сремској Митровици. Државни 

испит положио је у Пакрацу. Као свршени учитељ учитељске школе са положеним дипломским 

испитом именован је за учитеља државне народне школе у Белици, среза поречког, 

бановине вардарске. Одлуком број 38581/1939 Министарства просвете премештен је у Јарак, 

срез Сремска Митровица. Ту је срео своју будућу супругу Милицу Котарац, са којом је започео 

заједнички живот. После службовања у Јарку супружници Филиповић су добили премештај у 

место Шурјан на реци Тамиш у Банату, где их је априла 1941. затекао улазак Немаца у Србију 

из Румуније, због чега су они заједно са осталим народом, преко Алибунара, избегли у Панчево. 

Банат је од 1941. године био под директним протекторатом Немачког Рајха. Учитељи 

Милојко и Милица Филиповић су од Немачке главне команде 

за Банат добили налог да наставе да раде у месту Кумане, 

срез Зрењанин. У Куману су службовали од 1941-1951. године. 

По сопственом захтеву премештени су у Бешку где су почели 

са службом 6. новембра 1951. године. У току свога живота у 

Бешки, учитељ Милојко није само радио у школи као учитељ, 

већ и на вишим разредима основне школе где је предавао математику, 

лепо писање, ручни рад. Био је изузетно активан у 

општем развоју села. Десет година је водио сеоску библиотеку 

у Дому културе, водио успешно сеоски рукометни клуб, држао 

предавања сељацима из разних области, био иницијатор озе- 

129

лењавања Бешке, где и данас постоје дрвореди поред школе које је он са ђацима посадио, један 

од најактивнијих у формирању парка у Бешки. Са супругом Милицом имао је сина Предрага 

(1945), кога су прерано изгубили, и две ћерке – Зорицу (1942) и Снежану (1947). Умро је 22. 

фебруара 1978. у Бешки где је и сахрањен. 

130 

Милица Филиповић 

Родила се 26. априла 1915. године у Новом Сланкамену, 

као Котарац од оца Милорада и мајке Данице. Основну (четворогодишњу) 

школу завршила је у родном месту. Као један од 

најбољих ђака у школи добија црквену стипендију за нижу Гимназију 

коју је са успехом завршила у Земуну. Учитељску школу 

„Краљица Марија“ у Београду завршила је 1937, путујући у 

школу сваког дана лађом из Земуна у Београд. Државни испит за 

учитеља положила је у Новом Саду. Прву службу добија 1936. у 

Варевом Селу, Вардарска бановина. Одатле прелази у Карбинце, 

околина Штипа, где је службовала до 1938, када прелази у сремско 

место Јарак. Из Јарка прелази у Шурјан, а потом у Кумане, 

где је радила од 1941. до 1951. године. За учитељицу у Бешки постављена је 6. новембра 1951. 

где је радила све до одласка у пензију 1972. године. Била је супруга учитеља Милојка Филиповића. 

У току свога живота у Бешки, Милица није само радила у школи као учитељица. Она 

је била један од оснивача и активних учесника Антифашистичког већа жена (АФЖ), оснивач 

и предавач у вечерњој школи за описмењавање жена, била прва жена одборник у Скупштини 

општине. Умрла је 1989. године у Бешки где је и сахрањена поред супруга Милојка. 

Милена Мирчетић, удата Ђорђевић 

Родила се у Белегишу 10. априла 1926. године од оца Јована 

и мајке Стазе. Пре II светског рата живела је у Бешки, у 

породици Биволџић, у чију кућу се њена мајка преудала. Била 

је активна учесник НОБ-а. Завршила је Вишу просветну школу. 

У бешчанској школи је од 25. октобра 1952. године, где је предавала 

српски језик. Дуго година је радила на сакупљању грађе 

за хронику Крчедина и Бешке. Рукопис монографије Крчедина 

никада јој није објављен. За историју Бешке је само прикупила и 

хронолошки средила грађу. Била је удата за Ђорђевића са којим 

има сина. Живела је у Новом Саду, где је и умрла 4. јануара 2012. 

године. 

Анђелка Петриновић 

Рођена је 5. новембра 1931. у Голубинцима као Ковачевић, 

од оца Гаје. Завршила је основну школу у Голубинцима, а Учитељску 

школу у Сремским Карловцима. У бешчанској школи радила 

је од 5. септембра 1952. до 31. августа 1956. када прелази у 

Голубинце, где је службовала до 1977. године и започиње службу 

у Новом Саду. Била је удата за Стеву Петриновића, са којим је 

имала сина Мирка. Анђелка је преминула почетком 90-тих година 

XX века.

Милица Грбић, удата Пешић 

Родила се 31. маја 1934. године у Сремским Карловцима 

од оца Бошка. Завршила је 1952. Учитељску школу у Сремским 

Карловцима. Одмах је запослена као учитељица у Српском Милетићу, 

а већ 1. децембра 1952. године прелази у основну школу 

у Бешки, где је радила до 1959. године. У Основној школи „23. 

октобар“ из Сремских Карловаца службовала је од 1959. године. 

Пензионисана је 31. августа 1989. године. Била је активни члан 

Црвеног крста и ангажована у Колу српских сестара из Сремских 

Карловаца. Живи у Сремским Карловцима. 

Смиљана Баљозовић 

Пореклом је из Кисача где је рођена 24. маја 1927. године од оца Миленка Адамовића и 

мајке Марије, рођене Примуж. Била је удата за Јована Баљозовића. Завршила је Пољопривредни 

факултет. Решењем Савета за просвету и културу НОО Стара Пазова број 12297 од 27. августа 

1953. именована је за наставника у бешчанској школи. 

Божидар Ђурић 

Рођен је у Новим Карловцима 2. марта 1924. године од оца 

Златоја и мајке Душанке, рођене Котарац. Завршио је Филозофски 

факултет. У бешчанску школу долази 29. августа 1953. године, 

где је предавао српски језик. Био је ожењен учитељицом 

Анђелијом Ђурић. Умро је 16. октобра 1992. у Новом Саду. 

Анђелија Ђурић 

Родила се 15. маја 1932. године у Бечмену од оца Саве 

Антонијевића и мајке Катице. Завршила је учитељску школу. У 

Бешку је дошла 1953. заједно са супругом Божидаром. Радила 

је као учитељица. Умрла је у Новој Пазови 4. јуна 2016. године. 

131

Десанка Савић 

Пореклом је из Чачка, где се родила 2. јуна 1929. од оца 

Благоја Јевтовића и мајке Стојке. Завршила је природно-математички 

факултет. За наставника у бешчанској школи постављена 

је 1. септембра 1953. године. По сопственом захтеву премештена 

је у Педагошки завод Нови Сад 14. јула 1970. године. Била је 

удата за ветеринара Милета Савића, са којим има сина Зорана 

(1954). 

Светозар Галечић 

Рођен 14. априла 1927. у Голубинцима у земљорадничкој 

породици од оца Жарка и мајке Радинке. Учесник је НОБ-е. Руководилац 

СКОЈ-а у бригади и делегат на Другом конгресу УСА- 

ОЈ-а. После рата на свој захтев демобилисан из ЈНА. Завршио је 

гимназију 1948. у Новом Саду, а касније и ВПШ смер биологија 

– хемија. Од 1954. запослио се у Осмогодишњој школи у Бешки. 

Потом прелази у Нови Сад где ради као васпитач у интернату 

СТШ. Једно време је радио као управник интерната. Из интерната 

прелази у новосадски „Нафтагас“ где је радио на пословима 

стручног усавршавања радника од 1960. до 1980. када је пензионисан. 

Био је ожењен Дреном, са којом је имо синове Зорана и 

Драгана. Друга супруга му се звала Вукосава. Умро је 4. фебруара 

2017. у Новом Саду, где је и сахрањен. 

Јован Пилиповић 

Рођен је у личком месту Беглуци 28. јануара 1929. године 

од оца Јанка и мајке Анке. Радио је као учитељ у месту Пољанак 

(Кореница). У Новим Карловцима је био учитељ од 1953. до 

фебруара 1954. када прелази у Бешку, где је радио као учитељ 

и наставник у основној школи и наставник у школи за ученике 

у привреди. По сопственом захтеву 14. јула 1970. премештен је 

у земунску основну школу „Гоце Делчев“. Био је ожењен учитељицом 

Смиљком, са којом има ћерку Весну. 

132

Смиљка Пилиповић 

Рођена је 24. фебруара 1934. године у Крчедину од оца 

Милоша Ђуровића и мајке Јелке. Основну школу завршила је 

у Крчедину. Матурирала је 1953. у Карловачкој гимназији. Завршила 

је учитељску школу. На Педагошкој академији у Славонском 

Броду дипломирала је 1972. године. У основној школи у 

Новој Пазови је радила од 1953, а са службом у Бешки почиње 1. 

септембра 1954. где је радила до 30. септембра 1971. године. У 

Земуну је радила прво у Основној школи „Лазар Саватић“ у периоду 

1971-1978, па у ОШ „Раде Кончар“ од 1978. до 1991. године, 

када је пензионисана. Била је удата за учитеља Јована Пилиповића. 

Умрла је 26. априла 1992. године у Земуну и сахрањена 

на гробљу на Бежанијској коси. 

Катица Мишкићевић, удата Петровић 

Рођена је у Иригу 22. августа 1935. године од оца Петра 

и мајке Мирјане, рођене Пауновић. Завршила је четири разреда 

учитељске школе 1953. у Сремским Карловцима, а 25. јуна исте 

године је положила учитељски димломски испит. Од 1. октобра 

1953. до 31. августа 1954. радила је као учитељица-приправник 

у Осмогодишњој школи у Голубинцима. У бешчанску школу долази 

на службу 1. септембра 1954. године, где ради до одласка у 

пензију. Удала се за Новака Петровића, са којим има ћерку Ивану. 

Живи у Београду и Иригу. 

Слободан Милутиновић 

Родио се 29. априла 1932. у Чортановцима од оца Александра и мајке Милосаве. Слободанов 

деда Миливој-Милан доселио се из Сремских Карловаца у Чортановце у другој половини 

XIX века, где је отворио трговину. Слободан Милутиновић је завршио 1952. учитељску 

школу у Сремским Карловцима. За учитеља у Новим Бановцима 

постављен је 1953, а у бешчанској основној школи почео је 

са радом 15. септембра 1954. године. На почетку је био наставник 

физичког васпитања и географије. Референт за просвету у 

Општини Бешка био је у периоду од 1957. до 1959. године. Након 

укидања Општине Бешка 1960. постављен је за учитеља. Ту дужност 

је обављао до 1976. када је на основу споразума бешчанске 

школе и Народне библиотеке „Др Ђорђе Натођевић“ из Инђије 

дошло до замене запослених, па је библиотекар Ђорђе Веселиновић-Веле 

почео да ради у школи, а Слободан Милутиновић је 

постао месни библиотекар. Пензионисан је 1976. године. Био је 

друштвено активан, члан и руководилац ДТВ „Партизан“, члан 

управе ФК „Хајдук“, делегат на кошаркашким утакмицама, дугогодишњи 

председник бешчанског Црвеног крста, с којим је добио велики број признања. Као 

члан Завичајног друштва „Стара Бешка“ управљао је библиотеком „Светозар Дујановић“. Био 

је ожењен учитељицом и васпитачицом Загорком Бакиш, са којом је имао ћерку Милосаву-Милу 

и сина Велимира-Бату. Умро је 3. априла 2007. у Бешки, где је и сахрањен. 

133

Милан Табаковић 

Рођен је 6. новембра 1927. године у Новом Саду од оца 

Александра. Завршио је Филозофски факултет. Предавао је немачки 

језик. Решењем Савета за просвету и културу СНО Стара 

Пазова постављен је за наставника немачког језика у бешчанској 

школи 1. новембра 1954. где је радио до 12. септембра 1960. када 

је премештен у Футог. 

Нада Бакић 

Родила се 7. јула 1933. у Попинцима од оца Обрада. Прво 

место службовања било јој је Бешка, где је почела са радом 1953. 

и ту се задржала још једну школску годину. Из Бешке прелази 

као учитељица у чортановачку основну школу, где је радила све 

до 1989. када је пензионисана. Била је удата за Мирослава Јазића, 

који је једно време био директор бешчанске школе. Умрла 

је 7. априла 2017. и сахрањена у Новом Саду. 

Светолик Дамњановић 

Рођен је 26. фебруара 1921. године у месту Белољин, недалеко 

од Прокупља. Отац му се звао Миливоје. Завршио је Вишу 

просветну школу. У Бешку долази 1. новембра 1955. као наставник. 

Јанићије Главатовић 

Родио се у Јошаници (Србија) 29. августа 1931. године од 

оца Радована и мајке Петране, рођене Петришевић. Завршио је 

учитељску школу 1950. у Мостару. Као учитељ радио је од 1. јула 

1950. до 26. септембра 1951. у местима Чичево и Турија (околина 

Коњица). За приправника-наставника постављен је 1. октобра 

1952. у Основној школи у Љукову, а за учитеља у бешчанској 

основној школи именован је 27. августа 1955. године. Стручни 

учитељски испит положио је 16. новембра 1956. За помоћника 

директора бешчанске школе постављен је 8. септембра 1966. године. 

Био је ожењен са учитељицом Драгицом Драговац из Бешке 

са којом има ћерке Весну и Славицу. Са другом женом учитељицом 

Оливером Вељковић има ћерку Тамару (1977). Умро је 

13. октобра 2009. године и сахрањен на бешчанском гробљу. 

134

Јованка Вуковић 

Са службом у бешчанској школи, где је предавала историју 

и географију, почела је 1954. године. На породиљско одсуство 

отишла је 1956. и више се није враћала у Бешку. 

Анђелка Пауновић, удата Николић 

Родила се 22. новембра 1924. у Бешки од оца Драгутина Пауновића и мајке Латинке, 

рођене Станковић. Основну школу је завршила у родном месту. Положила је 1946. Виши течајни 

испит у Сремским Карловцима. Од 9. септембра 1950. до 8. новембра 1951. ради као 

наставник у Потпуној мешовитој гимназији у Старој Пазови. Одатле прелази у Осмолетку број 

2 у Инђији (данас ОШ „Душан Јерковић“) где је радила као наставник биологије. Током службовања 

у Инђији, 1953. полаже учитељски испит у Београду. У 

Инђији је радила до 31. октобра 1956. када прелази у Осмогодишњу 

школу у Бешку и ради као учитељица. Стручни учитељски 

испит полаже 1957. у Сремским Карловцима. У бешчанској 

школи је радила до 1. априла 1960. године. У Основној школи 

„Др Јован Цвијић“ из Смедерева службовала је у периоду од 11. 

новембра 1962. до 31. августа 1965. године. У Бешку се враћа 15. 

октобра 1965. где је као учитељица разредне наставе за ниже разреде 

радила до пензионисања 10. новембра 1985. године. Удала се 

за ветеринара Александра Николића, с којим је имала сина Бранка 

(1960) и ћерку Драгану (1964). Умрла је 2016. године и сахрањена 

на месном гробљу у Бешки. 

Радивој Лупуровић 

Рођен је 19. септембра 1922. године од оца Милорада и мајке Зорке, рођене Огризовић из 

Крчедина. Основну школу је завршио у Бешки код учитељице Олге фон Ритберг, а три разреда 

гимназије у Сремским Карловцима 1942. године. Као омладинац укључио се у народнослободилачки 

покрет. Од 26. јуна 1948. именован је за управника 

Средњошколског интерната у Белој Цркви где је радио до 1. новембра 

1950. године. Одатле прелази за наставника Осмолетке у 

Козарцима, срез Кикиндски, а од 1. септембра 1952. премештен 

је у Осмолетку у Бочарима. Тамо ради до 31. августа 1954. када 

прелази у Основну школу Крчедин и ту је одмах именован за 

директора школе, тј. од 1. септембра 1954. године. У бешчанској 

школи почиње са радом 10. октобра 1956. где је био наставник 

историје. Пензионисан је 1964. године. Био је ожењен Богданком-Смиљом 

Ранитовић из Крчедина. Није имао деце. Умро је 

30. октобра 2004. године у Бешки и сахрањен на породичном 

гробљу. 

135

136 

Љубинка Кривошија 

Рођена је 27. септембра 1926. у Бешки од оца Лазара и 

мајке Марије, рођене Дугошија. Основну школу је завршила у 

Бешки. Гимназију је похађала у Сремским Карловцима, где је 

до почетка рата завршила четири разреда. Током рата је завршила 

још два разреда, а 1946. је положила виши течајни испит. Од 

1947. до 1949. године је похађала Вишу педагошку школу, коју је 

успешно завршила са положеним дипломски испитом – група за 

математику и физику. Решењем покрајинског Повереништва за 

просвету број 10242 од 21. јануара 1950. именована је за наставника-приправника 

у Потпуној мешовитој гимназији у Бачкој Паланци, 

где је радила од 2. фебруара 1950. до 6. септембра 1951. 

године. Одатле прелази у Потпуну гимназију у Стару Пазову где 

је почела са радом 11. септембра. Стручни испит за наставника средњих школа из предмета математика 

положила је 26. децембра 1952. у Новом Саду. Од 3. септембра 1953. актом Савета за 

просвету и културу НОО среза Стара Пазова бр. 12114 премештена је за наставника-учитеља у 

Осмолетку број 2 у Инђији (ОШ „Душан Јерковић“). Ту је радила до 1956. када је од 15. септембра, 

на основу решења Савета за просвету и културу Народног одбора Општине Бешка, постављена 

за наставницу у Осмогодишњој школи у Бешки, где је предавала математику. Њени ученици су 

учествовали на разним такмичењима из математике и често освајали прва места на општинским и 

зонским такмичењима. Умрла 19. августа 2004. и сахрањена на породичном гробљу у Бешки. 

Николај Педи 

Родио се 26. новембра 1895. године у месту Ахтирка (Ахтырка), 

Совјетски Савез, данас у Украјини, од оца Павла и мајке 

Љубице. Завршио је гимназију и фискултурну школу. У Бешку је 

дошао за наставника фискултуре 1. септембра 1957, где је радио 

до пензионисања 31. августа 1965. године. Касније је као пензионер 

замењивао по потреби и једно време је предавао руски језик. 

Био је оснивач ДТВ „Партизан“ Бешка и са младим Бешчанима 

освајао многе медаље на такмичењима. Највећи успех постигнут 

је 1959. године када су ученици из Бешке освојили прво место на 

Савезном слету који се одржавао на Стадиону ЈНА у Београду. 

Био је ожењен са Аном са којом је имао сина Павла. Умро је 21. 

октобра 1981. године у Бешки и сахрањен на месном гробљу. 

Владимир Вујичин 

Рођен је 29. марта 1921. у Доњем Ковиљу од оца Михајла 

и мајке Катице. Био је велики заљубљеник у спорт, посебно у 

фудбал и атлетику. Активно је играо за ФК „Шајкаш“ из Ковиља, 

а са осамнаест година био је првак у скоку у вис на Бановинским 

атлетским играма. Седам разреда гимназије завршио је у Сремским 

Карловцима, а пред Други светски рат вратио се у родно 

место. Ту је ухапшен и протеран у Мађарску, где је био на принудном 

раду све године рата. Након рата завршио је Учитељску 

школу у Сомбору, а 1952. виши учитељски течај у Београду

стекавши диплому наставника физичког васпитања. Стручни учитељски испит положио је у 

Сремским Карловцима 20. марта 1953. године. Прва служба му је била у Оџацима где је радио 

као учитељ. Наставник у Гимназији и Учитељској школи у Сремским Карловцима био је у 

периоду 1948-1951, одакле прелази у Инђију, а потом у Сурдук, где је био управитељ школе. У 

бешчанској школи почиње са радом 1. септембра 1957. године. Из Бешке прелази у Нови Сад 

где је радио у Заводу за заштиту људи на раду. Након саобраћајне незгоде одлази у пензију 

1975. године. Умро је 6. децембра 2000. и сахрањен на месном гробљу у Бешки. 

Загорка Вујичин 

Рођена је 29. марта 1928. у Бешки од оца Марка Лупуровића 

и мајке Богосаве, рођене Грк из Старог Сланкамена. Основну 

школу завршила је у Бешки, а нижи течајни испит Карловачке 

гимназије положила је 9. септембра 1946. године. За приправника 

поште у Бешки постављена је 1. јула 1947. где је радила једно 

кратко време. Као свршена ученица Учитељске школе у Београду 

постављена је за учитељицу-приправника 16. септембра 

1954. у основној школи у Сурдуку. Ту је радила до 30. септембра 

1956. када прелази у бешчанску основну школу, где је радила као 

учитељица. У Учитељској школи у Сремским Карловцима 11. 

априла 1958. положила је стручни учитељски испит. У основној 

школи у Бешки радила је као учитељица све до пензионисања 1988. године. Удала се 1955. 

године за Владимира Вујичина, са којим има две ћерке – Бранку (1956) и Невенку (1961), наставницу 

матерњег језика у Основној школи „Браћа Груловић“ Бешка. Живи у Бешки. 

Загорка Бакиш, удата Милутиновић 

Рођена је у Бешки 9. септембра 1933. године од оца Велимира 

и мајке Анђелије, рођене Радиновић из Крчедина. Завршила 

је Учитељску школу у Сремским Карловицма 1952, а Школу 

за васпитаче 1955. године и већ од 1. септембра почиње да ради у 

бешчанском забавишту, а једно време и као учитељица у замени. 

Пензионисана је 1990. године. Била је удата за бешчанског учитеља 

Слободана-Боду Милутиновића. Умрла је 30. августа 2015. 

у Бешки, где је и сахрањена. 

Бранислава Стојадиновић 

Родила се 1931. као прво дете бешчанских учитеља Бранка и 

Катице, рођене Дамјановић. Основну школу завршила је у Бешки. 

Као апсолвент Природно-математичког факултета запослила се у 

бешчанској школи где је предавала математику и физику. После 

службе у Бешки, прешла је у новинску кућу „Политика“ где је радила 

до пензионисања. Удала се за новинара Предрага Милићевића, 

са којим има ћерку Ану. Живи у Београду. 

137

Веселин Вуксан 

Рођен је у Крчедину 27. јуна 1928. од оца Живана. У родном 

месту похађао је основну школу. Завршио је Филозофски 

факултет. У Бешку долази 1. септембра 1957. где је радио као 

наставник географије. Након одласка Велислава Старчевића у 

пензију 1965. постаје директор бешчанске школе. Потом постаје 

школски инспектор за географију и познавање друштва за Сремску 

област. До пензионисања радио је као секретар СИЗ-а за 

образовање Општине Инђија. Био је ожењен Даницом, рођеном 

Тувеџић из Крчедина, са којом има ћерку Јелицу и сина Живана. 

Умро је 2008. и сахрањен на месном гробљу у Бешки. 

Љиљана Панић 

Родила се у Зајечару 20. октобра 1929. од оца Александра 

и мајке Босиљке. Завршила је Вишу педагошку школу. У бешчанској 

школи радила је од 26. јуна 1958. до 31. августа 1963. 

године. Умрла је 9. маја 2005. године у Београду. 

Георгије Огризовић 

Родио се 13. марта 1933. у Бешки од оца Драгутина и мајке 

Ружице, рођене Лукић. Основну школу завршио је у Бешки, а 

Гимназију у Сремским Карловцима. Вишу педагошку школу (дипломски 

испит из VII групе - биологија са хемијом) положио је 30. 

септембра 1957. године у Новом Саду и на тај начин је оспособљен 

за наставника осмолетки и нижих гимназија. За наставника у бешчанској 

школи постављен је 1. септембра 1958. године. Предавао је 

билогију и хемију. Стручни испит за звање наставника положио је 

12. новембра 1962. на новосадској Вишој педагошкој школи. Пензионисан 

је 30. септембра 1999. године. Био је ожењен Љубицом 

Нинковић из Војке, наставницом бешчанске основне школе, са 

којом има сина Милутина (1966) и ћерку Драгану (1970), учитељицу 

у бешчанској школи. Умро је 5. септембра 2002. у Бешки, где је 

и сахрањен на породичном гробљу. 

Љубица Костић 

Рођена је 24 маја 1936. у Руском Селу. Завршила је учитељску 

школу. У бешчанској школи радила од 1. сепембра 1958. 

године. 

138

Милутин Милутиновић 

Рођен је у Бадњевцу (код Баточине) 5. јануара 1926. од оца 

Живадина и мајке Загорке. Основну школу завршио је у родном 

месту, а три разреда гимназије у Пожаревцу. Малу матуру 

је положио 1945, а исте године примљен је у средњу школу за 

примењену уметност у Београду. Након завршене средње школу 

уписао је Академију за примењену уметност, коју је завршио 

1952. године. Одмах почиње да ради као професор-приправник 

школе за примењену уметност у Новом Саду, где је провео 4 

године, до 1. септембра 1956. када добија отказ због укидања 

школе. За наставника ликовне уметности у школи у Бешки постављен 

је 1. септембра 1958. године, где је радио до пензионисања. 

Био је ожењен са бешчанском учитељицом Драгињом са 

којом има сина Небојшу (1955). Умро је у Инђији 31. октобра 

1983. године, а сахрањен на месном гробљу у Бешки. 

Јелисавета Ђаковић, удата Лазић 

Родила се у Врднику 22. октобра 1934. од оца Станка и мајке 

Милице Свирчевић из Инђије. Основну школу је похађала од 

1941. до 1945. у Врднику, где је положила малу матуру. Гимназију 

је завршила у Руми 1955, а Вишу педагошку школу 1957. у 

Новом Саду. У Ердевику почиње са службом 1957. где је радила 

једну школску годину. Одлуком МНО Општине Бешка за наставника 

у основној школи постављена је 1. септембра 1958. где је 

предавала српскохрватски језик. Од 1959. до 1961. службовала 

је у Новим Карловцима, а од 1961. до 1975. у Ердевику. Потом је 

радила у предузећу Панонија Транс до 1990. када је пензионисана. 

Удала се за Борислава Лазића са којим има две ћерке – Марију 

(1960) и Мирјану (1963). Живи у Старој Пазови. 

Вељко Дурман 

Рођен је у Загребу 7. октобра 1921. од оца Јована. Завршио је Вишу педагошку школу. За 

наставника у бешчанској основној школи постављен је 1. септембра 1958. године. 

Ружица Пејчић 

Рођена је у Турији 25. октобра 1934. године од оца Милана. 

Завршила је учитељску школу. За бешчанску учитељицу именована 

је 1959. године. Била је удата за агронома Новицу Пејчића, 

са којим је имала сина Небојшу (1951). 

139

Петар Вучковић 

Родио се 5. августа 1933. године у месту Мушковци (код 

Обровца, Хрватска) од оца Илије и мајке Милице. Основну школу 

завршио је у Бачком Добром Пољу, а гимназију у Сомбору. 

Вишу педагошку школу завршио је 1956. у Новом Саду. Радио 

је као наставник математике, физике и техничког васпитања. 

Прву службу добија 1956. у Станишићу, где је радио до 1. септембра 

1959. када прелази у бешчанску школу. У Бешки ради 

до 31. августа 1964. године када је премештен у Батајницу. Ту је 

и пензионисан у октобру 1996. године. Ожењен је учитељицом 

Надеждом Вучковић, са којом има сина Слободана (1957). Живи 

у Старим Бановцима. 

Надежда Вучковић 

Родила се 6. фебруара 1933. у Кленку, од оца Живана Витомировића 

и мајке Јелене. Основну школу је завршила у родном 

месту. У Сремским Карловцима је похађала гимназију и учитељску 

школу. Као учитељица службовала је прво у Петровчићу, па 

у Станишићу. У новембру 1956. венчала се за наставника Петра 

Вучковића. Заједно са њим прелази у Бешку 1959, а потом и у 

Батајницу 1964. године. Пензионисана је 1989. године. Живи у 

Старим Бановцима 

Љубица Бекут 

Рођена је у месту Негорци, Македонија, 1. августа 1935. од 

оца Ђорђа Лондровића и мајке Дуње. У Бешки је похађала основну 

школу. Завршила је Вишу просветну школу. Дипломирала 

је 1975. на Природно-математичком факултету када је стекла 

звање дипломираног биолога. Као хонорарна наставница биологије 

запослила се у Основној школи у Крчедину 18. децембра 

1958. године. За наставника у Бешку је постављена 1. септембра 

1959. где је предавала хемију и биологију све до пензионисања. 

Удала се 1959. за Драгана Бекута са којим има сина Душка, рођеног 

1962. године. Љубица Бекут је умрла 19. фебруара 2016. и 

сахрањена у Бешки. 

Љубица Токин, удата Костадиновић 

Родила се 16. јуна 1933. у Ватину, од оца Душана и мајке 

Стојанке, рођене Кордин. Завршила је учитељску школу. У Бешки 

почиње са радом 1. септембра 1959. где је радила као учитељица 

и наставница до 18. фебруара 1969. године. Умрла је у 

Берлину (Немачка) 8. августа 2009. године. 

140

Срећка Стаменковић 

Рођена је 11. марта 1933. у месту Брадина, поред Коњица 

(Босна и Херцеговина). Отац јој се звао Емил Воска (Woska). 

Основну школу је завршила од 1941. до 1945. у Крапини, 1949. је 

положила малу матуру, а 1953. велику матуру. Од 1953. до 1956. 

похађала је Вишу педагошку школу у Загребу, одсек за дефектологију. 

На Вишој педагошкој школи у Београду 1965. је ванредно 

завршила за наставницу руског језика. Прва служба јој је била 

Ловран у Истри, где је радила од 1. септембра 1956. до 30. августа 

1957. године. Исте године се удаје за агронома Мирољуба 

Стаменковића. У бешчанској школи почела је са радом 1. септембра 

1959. и ту је предавала руски и немачки језик све до 1. 

септембра 1993. када је пензионисана. Са супругом Мирољубом има ћерку Невиу (1958) и 

сина Вјерана (1972). Живи у Бешки. 

Оливера Вељковић, удата Главатовић 

Родила се 9. новембра 1939. у Сремским Карловцима од 

оца Бранислава и мајке Анкице. Основну школу „Бранко Радичевић“ 

из Сремских Карловаца похађала је од 1946. до 1950. 

када се уписује у Карловачку гимназију, коју је завршила 1955. 

године. Исте године је уписала Учитељску школу у Сремским 

Карловцима, где је дипломирала 1959. У току службовања завршила 

је 1972. године Педагошку академију у Славонском Броду 

када јој је призната виша стручна спрема за наставника разредне 

наставе. Након завршене учитељске школе, исте године добија 

службу у Бешки, где је као учитељица радила пуне 43 године и 

10 месеци, од 7. новембра 1959. до 31. агуста 2003. године. Има ћерке Виолету (1965) и Тамару 

(1977). Била је удата за учитеља Јанићија-Јанка Главатовића. Живи у Бешки. 

Катица Дућак 

Рођена је 9. августа 1940. у Марадику од оца Ђуре. Завршила 

је средњу фискултурну школу. Као стручни учитељ у Бешку 

је дошла 1. септембра 1961. и радила је у бешчанској школи 

до 1. септембра 1964. када је премештена у основну школу у Зеленики 

(Црна Гора). 

Анкица Ковачевић 

Рођена је 9. децембра 1940. у Новом Саду од оца Саве. Завршила 

је средњу музичку школу. У Бешку долази 1960. године 

где је предавала певање (музичко васпитање). Из Бешке је 31. 

августа 1962. премештена у средњу музичку школу у Врбас. 

141

Радмила Јовановић 

Родила се у Бешки 20. фебруара 1938. од оца Милана-Мике и мајке Живке, рођене Орељ 

из Сурдука. Четири разреда основне школе похађала је у Бешки, прогимназију у Новом Саду, 

а потом петогодишњу учитељску школу, коју је завршила у пролеће 1959. године. Већ на јесен 

добија службу у Марадику, а за учитељицу у Бешки постављена је 1. новембра 1960. године, 

где је радила две школске године. Удата је за Благоја Начевског, са којим има два сина. Живи у 

Карловцу (Хрватска). 

Верица Дугошија, удата Козић 

Родила се 8. октобра 1939. у Белегишу од оца Бранка и мајке 

Ђурђије, рођене Радосављевић. Стручни испит за звање наставника 

при Вишој педагошкој школи у Новом Саду положила 

је 1962. године. У бешчанску школу долази 1. октобра 1960. где 

је радила све до пензионисања 4. октобра 1995. године. Предавала 

је хемију и физику. Удала се 1968. за дипломираног агронома 

Здравка Козића, са којим има ћерку Аницу и сина Владимира. 

Живи у Бешки. 

Делија Лазић, удата Ивковић 

Пореклом је из Ердевика, где се родила 7. јула 1933. од оца 

Славка и мајке Марије, рођене Стојчевић из Дивоша. Основну 

школу завршила је у родном месту од 1941. до 1945, гимназију у 

Сремској Митровици (1945-1952). Природно-математички факултет 

завршила је 1957. у Београду. Прва служба јој је у Основној 

школи у Белегишу где је радила школске 1959/60. године. Потом 

прелази у Бешку где је радила од 1. септембра 1960. до 31. августа 

1962. када је премештена ОШ „Бошко Палковљевић Пинки“ у 

Старој Пазови. Ту је радила до 1963. године. Наредне године прелази 

у старопазовачку Гимназију, где је радила од 1961. до 1991. 

године. У то време радила је и као професор географије у Економској 

школи „25. мај“ у Старој Пазови. Пензионисана је 1991. 

године. Са супругом Небојшом Ивковићем има сина Душана (1963) и ћерку Гордану (1966). 

Живи у Старој Пазови. 

Ружица Јакшић 

Рођена је 31. августа 1934. у месту Кошка, општина Нашице 

(Хрватска), од оца Ивана Јанковића и мајке Францике, рођене 

Нађ из Осијека. Основну школу је завршила у родном месту, 

гимназију у Осијеку, а Вишу педагошку школу у Зрењанину. Као 

учитељица почела је са радом 1955. у месту Лађанска, околина 

Нашица, а потом је прешла у место Вучковац. У Бешку за 

учитељицу долази 1961. где је службовала све до пензионисања 

1990. године. Била је удата за Михајла Јакшића, са којим има синове 

Дражена (1956) и Александра (1958). Живи у Бешки. 

142

Вера Голубовић 

Родила се у Белегишу 5. јануара 1941. од оца Милорада Веселиновића и мајке Дивне, 

рођене Главашки. У Бешки је завршила основну школу, а у Сремским Карловцима 1959. гимназију. 

На Вишој педагошкој школи у Сремским Карловцима, 

групи за историју и географију, дипломирала је 1961. године. У 

бешчанској школи је радила од 15. октобра 1961. где је предавала 

географију. Државни испит је положила 1964, а две године касније 

је уписала Природно-математички факултет у Новом Саду, 

на групи географија, који је завршила у редовном року. Док је 

радила у Бешки водила је један од највећих и најпознатијих клубова 

УНИЦЕФА у Југославији. Под њеним вођством бешчанска 

школа је представљала Југославију на изложби УНИЦЕФА 

у Њујорку, као и на међународном кампу у Бугарској. На основу 

споразумног раскида уговора о раду у Бешки је престала са радом 

31. октобра 1976. када одлази у Немачку где је предавала у 

школама допунске часове на српскохрватском језику. За време 

рата деведесетих година бавила се хуманитарним радом и помагала свој деци са простора бивше 

Југославије. Била је удата за Милутина Голубовића, са којим има синове Драгана (1961) и 

Данила (1963). Живи и ради у Немачкој. 

Јелка Седер, удата Перковић 

Рођена је у Сремским Карловцима 2. октобра 1938. од оца 

Ладислава и мајке Аполоније, рођене Рибин. Основну школу 

и гимназију завршила је у Сремским Карловцима. Вишу педагошку 

школу завршила је 12. априла 1961. у Новом Саду. Од 1. 

маја почиње да ради у ОШ „Бранко Радичевић“ Црвенка, а већ 1. 

септембра 1961. распоређена је у бешчанску основну школу где је 

предавала српскохрватски језик све до пензионисања. Била је удата 

за Петра Перковића, са којим има ћерку Дубравку и сина Славка. 

Вера Анђелковић 

Рођена је 21. децембра 1941. у Бешки од оца Јакова Марчетића, 

бившег бешчанског жандармеријског наредника, и мајке 

Милене, рођене Радовановић. У Бешки је похађала основну школу 

у периоду од 1948. до 1956. године. Завршила је Гимназију у 

Сремским Карловцима 1960, а Вишу педагошку школу у Новом 

Саду 1962. године. У бешчанској школи почела је са службом 

10. децембра 1962. где је радила као наставник српско-хрватског 

језика све до пензионисања. Пензионисана је 31. августа 2000. 

године. Удала се за Томислава Анђелковића, са којим има ћерку 

Весну (1963). Живи у Бешки. 

143

Катарина Седер 

Родила се 5. новембра 1938. у Лаћарку, од оца Адама Маурера 

и мајке Марије, рођене Палаић из Сремске Митровице. 

Основну школу је похађала у Сремској Митровици, Марадику 

и Сремским Карловцима. Учитељску школу је завршила 1959. 

у Сремским Карловцима. Исте године добија службу у у босанском 

селу Прилук (околина Тузле), наредне у месту Миоче 

(Рудо). Школске 1961/62. постаје учитељица у Крчедину, а од 

1. септембра 1962. у Бешки, где је радила до 6. фебруара 1972. 

године. Током службовања у Бешки, упоредо са радом у школи 

завршила је Дефектолошки факултет у Београду. Од школске 

1972/73. ради у Жабљу као дефектолог, одакле прелази у Нови 

Сад где је предавала у специјалној школи за децу са сметњама у развоју „Др Милан Петровић“. 

Пензионисана је 1981. године. Била је удата за Славка Седера из Сремских Карловаца са којим 

има ћерку Татјану (1963). Живи у Новом Саду. 

Ержа Војновић 

Родила се 21. фебруара 1942. у Новом Саду од оца Јосипа 

Јохимстала и мајке Ерже, рођене Корокнај. Основну школу је 

завршила у Бешки. Завршила је Учитељску школу у Сремским 

Карловцима 1962. и одмах примљена у бешчанску школу. У периоду 

од 1980. до 1985. радила је у Основној школи „Пинки“ 

у Сремској Митровици. У Бешку се враћа 5. децембра 1985. и 

наставља да ради као учитељица све до пензионисања 1. октобра 

1995. године. Удата је за Лазара Војновића, са којим има синове 

Владислава (1964), Војислава (1966) и Николу (1974) и ћерку 

Миланку (1970). Живи у Бешки. 

Божидар Шашић 

Родио се 10. августа 1941. у личком месту Острвица (Хрватска) 

од оца Дмитра и мајке Милке. Првих 6 разреда основне школе 

завршио је у Дугом селу (Хрватска), а седми и осми разред у 

Бешки. Школовање је наставио у Учитељској школи у Сремским 

Карловцима, да би касније завршио Педагошку академију у Славонском 

Броду. Прву учитељску службу добија 1961. у месту Олово 

(Босна и Херцеговина) где је радио једну годину. У бешчанској 

основној школи почиње са радом 1. септембра 1962. где је 

као учитељ радио до 1974. године. Исте године постаје секретар 

у Војном одсеку Општине Инђија, а од 1980. ради у Општинском 

штабу територијалне одбране Инђије. Пензионисан је 1. јануара 

1994. године. Ожењен је Татјаном Бајић из Бешке, са којом има 

ћерке Љиљану (1969) и Биљану (1971). Живи у Бешки. 

144

Катица Петровић, удата Великић 

Рођена је 24. августа 1938. у Бешки од оца Илије Петровића 

и мајке Србиславе, рођене Бановчанин. Осмогодишњу школу 

завршила је у Бешки, а потом је уписала Мешовиту учитељску 

школу у Сремским Карловцима. Прва служба јој је била у 

Бачком Маглићу, а од 1962. прелази у бешчанску основну школу 

где је радила као учитељица 6 година. Од 1969. године ради 

у Основнј школи „Слободан Бајић-Паја“ у Пећинцима, где је и 

пензионисана. Удала се 1967. године за наставника физике из 

Пећинаца Ђорђа Великића. Са њим има двоје деце – Зорицу 

(1969) и Милана (1971). Живи у Пећинцима. 

Зорица Неговановић 

Рођена је 24. фебруара 1942. у месту Кумане код Новог Бечеја, 

од оца учитеља Милојка Филиповића и мајке Милице, рођене 

Котарац. Петогодишњу учитељску школу завршила је 1961. у 

Сремским Карловцима. У бешчанској школи почела је са службом 

1. септембра 1962. и ту радила до 31. августа 1965. године. Потом 

одлази на службу у Ђенерал Јанковић, а одатле у Основну школу 

„Владо Вуковић“ у Подлуговима, код Сарајева. Ту је боравила 13 

година, где јој је супруг, Радован Мандић, био директор школе и 

професор српскохрватског језика и књижевности. Вишу школу за 

учитеље у Београду завршила је 1977. године. Две године касније 

прелази у ОШ „Вук Караџић“ у Сремчици, а од 1986. ради у ОШ 

„Душко Радовић“, где је службовала све до пензионисања 2006. 

после пуне 42 године радног стажа. Током службовања више пута 

је награђивана од Министарства просвете. Има две ћерке Александру 

и Наташу. Живи у Београду. 

Добривоје Стефановић 

Родио се 25. марта 1925. у Алексинцу од оца Владимира и мајке Богданке, рођене Станчуловић 

из Падеја (Банат). Учитељску школу је завршио 1946. у Пироту. Прва служба му је место 

Копајкошара (околина Сврљига), где је радио као учитељ до 1948. одакле прелази у Требиње, 

где је радио као васпитач у Дому за ратну сирочад. Ту је упознао 

будућу супругу са којом има два сина – Динка и Мира. У гимназију 

у Горажду прелази 1950. где предаје музичко васпитање. Упоредо 

са радом у гимназији похађао је Вишу педагошку школу у Сарајеву, 

одсек музика, смер дириговање, коју је завршио 1954. године. Већ 

1955. премештен је у Алексинац где предаје музичко васпитање у 

гимназији. У Нови Пазар прелази 1959. где је у Учитељској школи 

предавао музичко васпитање. Од 1961. је у основној школи Врднику, 

да би 1. септембра 1962. постао наставник музичког васпитања 

у Бешки. Овде оснива ђачки женски хор са којима постиже лепе 

резултате на такмичењима – 1968, 1969. и 1970. године „бешчански 

славуји“ су освојили прво место на покрајинској смотри ђачких хорова 

у Сомбору. Из Бешке прелази у ОШ „Петар Кочић“ из Инђије, 

145

где је и пензионисан. Умро је 9. новембра 2001. у Бешки, где је и 

сахрањен. 

Марко Дапчевић 

Пореклом је из Банатског Карађорђева где се родио 15. октобра 

1935. од оца Душана и мајке Стане. Завршио је Вишу пословну 

школу. У бешчанској основној школи почиње са радом 

1. септембра 1963. године где је предавао математику и физику. 

Био је ожењен Ружом Дапчевић, са којом је имао сина Душана 

и ћерку Душицу. Умро је 9. априла 

2000. у Новом Саду. 

Ружица Дапчевић 

Рођена је као Жекић у Ковиљу 19. јануара 1939. од оца 

Ђорђа и мајке Јелене. Завршила је Вишу пословну школу. У Бешку 

је дошла 1. септембра 1963. заједно са супругом Марком. У 

Нови Сад је прешла 29. септембра 

1976. године. Умрла је 16. фебруара 

2010. у Новом Саду. 

146 

Радмила Ангелов 

Родила се 8. децембра 1931. у Смиловцима (околина Пирота) 

од оца Наполеона Георгијева и мајке Русимке, рођене Најденове. 

Основну школу завршила је у родном месту и Димитровграду. 

Учитељску школу је похађала од 1945. до 1949. у Пироту, након 

чега исте године добија службу у месту Мазгош, где је радила до 

1954. Одатле прелази у Лубницу, а од 1956. до 1958. службује у Накову. У Књажевцу је била 

учитељица у периоду 1958-1963. Школски одбор у Бешки је поставио за учитељицу 1. новембра 

1963. године. У Бешки је била до 1981. када прелази у Сремску Митровицу, где је радила једну 

школску годину. За учитељицу у Инђији постављена је 1982. и ту је радила све до пензионисања 

1986. године. Била је удата за Ивана Ангелова, са којим је имала 

синове Ангела (1953) и Кољу (1954). Умрла је 17. новембра 2005. 

у Београду. 

Анђелка Божић, удата Механџић 

Родила се у Бешки 7. септембра 1942. од оца Стевана 

Божића и мајке Кате, рођене Станисављевић. Основну школу 

је завршила у родном месту. Учитељску школу у Сремским 

Карловцима завршила је у јуну 1963, а у бешчанској основној 

школи почела је да ради већ од 20. септембра 1963, прво као 

хонорарни учитељ. У стални радни однос је примљена 10. септембра 

1964. и радила све до пензионисања 31. августа 1999.

године. Током службе завршила је 1972. Педагошку академију у 

Славонском Броду са звањем наставника разредне наставе. Удала 

се за Живојина Механџића из Бешке са којим има два сина – Радивоја 

и Горана. Живи у Бешки. 

Љубомир Свилар 

Рођен је 8. марта 1938. у Пећанима (Лика) од оца Николе. У 

бешчанску основну школу долази 20. фебруара 1964. са завршеном 

средњом техничком школом. Био је на служби до 31. октобра 

1965. годинњ када по сопственом захтеву напушта школу и одлази 

на студије. 

Надежда Вуковић, удата Ђорђевић 

Рођена је у Борчи 28. августа 1943. од оца Богољуба и мајке Ангелине, 

рођене Топалов из Руменке. Основну школу је завршила у Бешки. 

Средњу васпитачку школу у Новом Саду уписала је 1958. коју је похађала 

2 године, а потом прелази у Средњу учитељску школу у Сремске 

Карловце, коју је завршила 1963. године. Одмах по завршетку школовања 

прелази да ради као учитељица у Руменки. Следеће школске 

године, тј. од 8. октобра 1964. прелази у Бешку где је радила као учитељица 

до 15. октобра 1974. године. Из Бешке прелази у Футог, где је радила прво у основној 

школи „Херој Пинки“, а потом у школи „Мирослав Антић“, све до пензионисања 1993. године. 

Има четворо деце - ћерку и три сина. Живи у Новом Саду. 

Сибинка Станковић 

Родила се у Лесковцу 13. маја 1938. од оца Живојина. Завршила 

је Вишу педагошку школу. На службу у школу у Бешки, 

након расписаног конкурса, долази 1. новембра 1964. године. Радила 

је до 31. августа 1965. када је премештена у Јасеново. 

147

Анка Новаковић 

Рођена је 12. марта 1942. у месту Беглуци од оца Владимира 

и мајке Зоре, рођене Лукић. Завршила је учитељску школу. У 

бешчанску основну школу прешла је 1. новембра 1964. из Крчедина. 

Из Бешке је прешла у Нови Сад. Удала се за Милорада Новаковића 

са којим има ћерке Владицу и Јованку. Живи у Новом 

Саду. 

Иван Душанић 

Рођен је 8. октобра 1943. од оца Станка. Завршио је средњу 

фискултурну школу. Основна школа у Бешки му је била прва 

служба где је за наставника физичке културе постављен 10. октобра 

1964. године. Ту је радио све до 31. августа 1965. када прелази 

у основну школу „Вук Караџић“ у Београду. 

* * * 

Милена Марковић 

Рођена је 12. новембра 1938. у Крчедину од оца Саве. Завршио 

је Школу за васпитаче у Београду. Одлуком Месног народноослободилачког 

одбора Бешка број 02-5361/1 примљена је у 

бешчанско забавиште као васпитачица и почела са службом 1. 

октобра 1959. где је радила све до 31. августа 1993. када је пензионисана. 

Умрла је и сахрањена на месном гробљу у Бешки. 

148

АЛБУМ 

ГРУПНИХ ШКОЛСКИХ ФОТОГРАФИЈА 

149

Знак који се налази на предњој страници представља 

стилизовани знак фото секције школе у Бешки. 

Њега је осмислио и израдио руководилац секције наставник Петар Вучковић. 

Комбинацијом почетних ћириличних слова (Фото секција Бешка) добијен је знак ФСБ. 

Направљен је од веома танке жице, а приликом израде фотографија 

стављао се на фото папир у жељени угао (најчешће доњи десни). 

После експонирања остајао је на фотографији као бели знак на сивој или црној подлози. 

150

Школска 1940/41. година, разред III, учитељ Ото Фелер 

(имена на страни 260) 

Школска 1940/41. година, разреди V-VI, учитељ Мајер 


151

Школска 1941/42. година, разред III, учитељ Филип Белман 


Школска 1943/44. година, разред I, учитељица Олга фон Ритберг 


152

Школска 1943/44. година, разред II, учитељ Хајнрих Бехер 


Школска 1946/47. година, разред Iа, учитељица Загорка Обрадовић 


153

Школска 1946/47. година, разред Iб, учитељица Вера Лепшановић 


Школска 1946/47. година, разред Iв, учитељ Бранко Стојадиновић 


154

Школска 1946/47. година, разред IIа, учитељица Јелена Обрадовић 


Школска 1946/47. година, разред IIIа, учитељица Катица Стојадиновић 


155

Школска 1946/47. година, разред IV, учитељица Софија Бута 

(имена на странама 261 и 262) 

Школска 1946/47. година, разред V (I), 

наставници Бранко Стојадиновић, Бранко Бута и Драгомир Клајић . 

(имена на страни ххх) 

156

Школска 1946/47. година, разред VI (II), 

наставници Бранко Бута, Загорка Обрадовић и Драгомир Клајић 


Школска 1947/48. година, разред Iа, учитељицe Софија Бута и Загорка Обрадовић 


157

Школска 1947/48. година, разред Vа (Iа) и Vб (Iб), наставник Бранко Бута 


Школска 1947/48. година, разред VI (II) и VII (III), 

наставници Драгомир Клајић, Љубомир Иванчевић и Бранко Стојадиновић 


158

Школска 1948/49. година, разред IIа, учитељица Ружица Михајловић 


Школска 1948/49. година, разред IIб, учитељица Катица Стојадиновић 


159

Школска 1948/49. година, разред IIIа, учитељица Загорка Обрадовић 


Школска 1948/49. година, разред IIIб, учитељица Загорка Лупуровић 


160

Школска 1948/49. година, разред IIIв, учитељица Велинка Мркшић 


Школска 1948/49. година, разред IVa, учитељица Јелена Обрадовић 


161

Школска 1948/49. година, разред IVб, учитељица Ружица Михајловић 


Школска 1948/49. година, разред V (I), разредни Крунослав Ткалац 


162

Школска 1948/49. година, разред VI (II), разредни Бранко Бута 


Школска 1948/49. година, разред VII (III), разредни Љубомир Иванчевић 


163

Школска 1950/51. година, разред Iа, учитељица Загорка Обрадовић 


Школска 1950/51. година, разред Iб, учитељица Вера Дамјановић 


164

Школска 1950/51. година, разред IIб, учитељица Софија Бута 


Школска 1950/51. година, разред IIIб, учитељица Винка Јовановић 


165

Школска 1950/51. година, разред Vа, разредна Катица Петровић 


Школска 1950/51. година, разред Vб, разредни Бранко Стојадиновић 


166

Школска 1950/51. година, разред VIб, разредни Бранко Бута 


Школска 1951/52. година, разред IIб, учитељица Милица Филиповић 


167

Школска 1951/52. година, разред IIIа, учитељица Јелена Обрадовић 


Школска 1951/52. година, разред IVб, учитељица Винка Јовановић 


168

Школска 1951/52. година, разред Vа, разредни Крунослав Ткалац 


Школска 1951/52. година, разред Vб, разредни Љубомир Иванчевић 


169

Школска 1951/52. година, разред VIа, разредни Милојко Филиповић 


Школска 1951/52. година, разред VIб, разредни Бранко Стојадиновић 


170

Школска 1951/52. година, разред VII , разредни Бранко Бута 


Школска 1952/53. година, разред Iа, учитељица Анђелка Петриновић 


171

Школска 1952/53. година, разред Iб, учитељица Винка Јовановић 




172

Школска 1952/53. година, разред IIIа, учитељ Милош Шалетић 


Школска 1952/53. година, разред IIIб, учитељица Милица Филиповић 


173

Школска 1952/53. година, разред IVа, учитељица Јелена Обрадовић 


Школска 1952/53. година, разред IVб, учитељица Љубинка Шалетић 


174

Школска 1952/53. година, разред Va, разредни Милојко Филиповић 


Школска 1952/53. година, разред Vб, разредна Милена Мирчетић 


175

Школска 1952/53. година, разред VIа, разредни Крунослав Ткалац 




176

Школска 1952/53. година, разред VII, разредна Катица Петровић 


Школска 1952/53. година, разред VIII, разредни Бранко Бута 


177

Школска 1953/54. година, разред Iа, учитељица Јелена Обрадовић 


Школска 1953/54. година, разред Iб, учитељица Љубинка Шалетић 


178

Школска 1953/54. година, разред IVа, учитељ Милош Шалетић 


Школска 1953/54. година, разред IVб, учитељица Милица Филиповић 


179

Школска 1953/54. година, разред V, разредна Нада Бакић 


Школска 1953/54. година, разред VIа, разредни Милојко Филиповић 


180

Школска 1953/54. година, разред VIб, разредни Божидар Ђурић 


Школска 1954/55. година, разред Iа, учитељ Милош Шалетић 


181

Школска 1954/55. година, разред Iв, учитељица Нада Бакић 


Школска 1954/55. година, разред Iг, учитељица Анђелија Ђурић 


182

Школска 1954/55. година, разред IIа, учитељица Катица Мишкићевић 


Школска 1954/55. година, разред IIб, учитељица Милица Грбић 


183

Школска 1954/55. година, разред IVa, учитељица Смиљка Пилиповић 


Школска 1954/55. година, разред IV-б, учитељица Катица Стојадиновић 


184

Школска 1954/55. година, разред Vа, разредни Бранко Бута 


Школска 1954/55. година, разред Vб, разредни Милан Табаковић 


185



Школска 1954/55. година, разред VII, разредни Милојко Филиповић 


186

Школска 1954/55. година, разред VIII, разредни Божидар Ђурић 


Школска 1955/56. година, разред Iа, учитељ Слободан Милутиновић 


187

Школска 1955/56. година, разред Iв, учитељ Јован Пилиповић 


Школска 1955/56. година, разред Iг, учитељица Смиљка Пилиповић 


188

Школска 1955/56. година, разред IIа, учитељ Милош Шалетић 


Школска 1955/56. година, разред IIб, учитељица Милица Филиповић 


189

Школска 1955/56. година, разред IIг, учитељица Анђелија Ђурић 


Школска 1955/56. година, разред IIIа, учитељица Катица Мишкићевић 


190

Школска 1955/56. година, разред IIIб, учитељица Милица Грбић 


Школска 1955/56. година, разред IIIв, учитељица Љубинка Шалетић 


191



Школска 1955/56. година, разред Vб, разредни Светолик Дамњановић 


192

Школска 1955/56. година, разред VIа, разредна Јованка Вуковић 


Школска 1955/56. година, разред VIб, разредни Милан Табаковић 


193

Школска 1955/56. година, разред VIII, разредни Милојко Филиповић 


Школска 1956/57 . година, разред Iа учитељица Анђелка Пауновић 


194

Школска 1956/57. година, разред Iб, учитељица Љубинка Шалетић 


Школска 1956/57. година, разред Iг, учитељица Иванка Давидовић 


195

Школска 1956/57. година, разред IIа, учитељ Слободан Милутиновић 




196

Школска 1956/57. година, разред IIв, учитељ Јован Пилиповић 


Школска 1956/57. година, разред IIг, учитељица Смиљка Пилиповић 


197

Школска 1956/57. година, разред IIIв, учитељица Анђелија Ђурић 


Школска 1956/57. година, разред IVа, учитељица Катица Мишкићевић 


198

Школска 1956/57. година, разред IVб, учитељица Милица Грбић 


Школска 1956-57. година, разред Va, разредна Љубинка Кривошија 


199

Школска 1956/57. година, разред Vб, разредни Бранко Стојадиновић 


Школска 1956/57. година, разред VIа, разредни Бранко Бута 


200

Школска 1956/57. година, разред VIб, разредни Светолик Дамњановић 


Школска 1957/58. година, разред Iа, учитељ Милош Шалетић 


201

Школска 1957/58. година, разред Iв, учитељица Милица Пешић 


Школска 1957/58. година, разред Iг, учитељица Загорка Вујичин 


202

Школска 1957/58. година, разред IIа, учитељица Љубинка Шалетић 


Школска 1957/58. година, разред IIб, учитељица Иванка Давидовић 


203

Школска 1957/58. година, разред IIIа, учитељ Слободан Милутиновић 


Школска 1957/58. година, разред IIIб, учитељица Загорка Милутиновић 


204

Школска 1957/58. година, разред IIIв, учитељица Смиљка Пилиповић 


Школска 1957/58. година, разред IVа, учитељица Милица Филиповић 


205

Школска 1957/58. година, разред IVг, учитељица Анђелија Ђурић 


Школска 1957/58. година, разред Vа, разредни Веселин Вуксан 


206

Школска 1957/58. година, разред Vб, разредни Светозар Галечић 


Школска 1957/58. година, разред Vв, наставник Радивој Лупуровић 


207

Школска 1957-58. година, разред VIа, разредна Љубинка Кривошија 


Школска 1957-58. година, разред VIб, разредни Бранко Стојадиновић 


208

Школска 1958/59. година, разред Iа, учитељица Милица Филиповић 


Школска 1958/59. година, разред Iб, учитељ Јанићије Главатовић 


209

Школска 1958/59. година, разред IIа, учитељ Милош Шалетић 


Школска 1958/59. година, разред IIб, учитељица Катица Мишкићевић 


210

Школска 1958/59. година, разред IIв, учитељица Милица Пешић 


Школска 1958/59. година, разред IIг, учитељица Загорка Вујичин 


211

Школска 1958/59. година, разред IIIа, учитељица Љубинка Шалетић 


Школска 1958/59. година, разред IIIб, учитељица Иванка Давидовић 


212

Школска 1958/59. година, разред IIIв, учитељица Анђелка Николић 


Школска 1958/59. година, разред IIIг учитељ Бранко Стојадиновић 


213

Школска 1958/59. година, разред IVа, учитељ Владимир Вујичин 




214

Школска 1958/59. година, разред IVв, учитељица Љубица Костић 


Школска 1958/59. година, разред IVг, учитељица Ружица Пејчић 


215

Школска 1958/59. година, разред Vа, разредна Десанка Савић 


Школска 1958/59. година, разред Vб, разредна Љиљана Панић 


216

Школска 1958/59. година, разред Vв, разредни Георгије Огризовић 


Школска 1958/59. година, разред VIа, разредни Веселин Вуксан 


217

Школска 1958/59. година, разред VIб, разредни Светозар Галечић 


Школска 1958/59. година, разред VIв, разредна Јелисавета Ђаковић 


218

Школска 1958/59. година, разред VIIа, разредна Љубинка Кривошија 


Школска 1958/59. година, разред VIII, наставник Владимир Вујичин 


219

Школска 1959/60. година, разред I-1, учитељица Загорка Вујичин 


Школска 1959/60. година, разред I-3, учитељица Смиљка Пилиповић 


220

Школска 1959/60. година, разред I-4, учитељица Ружица Пејчић 


Школска 1959/60. година, разред II-1, учитељица Оливера Вељковић 


221

Школска 1959/60. година, разред II-2, учитељица Милица Филиповић 


Школска 1959/60. година, разред II-3, учитељ Милојко Филиповић 


222

Школска 1959/60. година, разред III-1, учитељ Милош Шалетић 


Школска 1959/60. година, разред III-2, учитељица Катица Мишкићевић 


223

Школска 1959/60. година, разред III-3, учитељица Загорка Вујичин 


Школска 1959/60. година, разред III-4, учитељи Владимир Вујичин и Загорка Вујичин 


224

Школска 1959/60. година, разред IV-2, учитељица Иванка Давидовић 


Школска 1959/60. година, разред IV-3, учитељица Анђелка Пауновић-Николић 


225

Школска 1959/60. година, разред V-3, разредна Љубица Токин 


Школска 1959/60. година, разред V-4, разредни Радивој Лупуровић 


226

Школска 1959/60. година, разред V-5, разредни Милутин Милутиновић 


Школска 1959/60. година, разред VI-1, разредна Срећка Стаменковић 


227

Школска 1959/60. година, разред VI-2, 

разредна Љиљана Панић и наставница Срећка Стаменковић 


Школска 1959/60. година, разред VI-3, разредни Георгије Огризовић 


228

Школска 1959/60. година, разред VII-1, разредни Веселин Вуксан 


Школска 1959/60. година, разред VII-2, разредни Николај Педи 


229

Школска 1959/60. година, разред VIII-2, разредни Петар Вучковић 


Школска 1960/61. година, разред II-2, учитељ Милош Шалетић 


230

Школска 1960/61. година, разред IV-3, учитељица Надежда Вучковић 


Школска 1960/61. година, разред V-2, разредни Милутин Милутиновић 


231

Школска 1960/61. година, разред VII-1, разредна Срећка Стаменковић 


Школска 1960/61. година, разред VII-3, наставница Делија Лазић 


232

Школска 1960/61. година, разред VIII-1, разредни Веселин Вуксан 


Школска 1961/62. година, разред I-3, учитељива Надежда Вучковић 


233

Школска 1961/62. година, разред II-4, учитељ Слободан Милутиновић 


Школска 1961/62. година, разред III-1, учитељица Загорка Вујичин 


234

Школска 1961/62. година, разред III-3, учитељица Смиљка Пилиповић 


Школска 1961/62. година, разред V-3, разредна Катица Дућак 


235

Школска 1961/62. година, разред V-4, разредна Анкица Ковачевић 


Школска 1961/62. година, разред VI-1, разредна Делија Лазић 


236

Школска 1961/62. година, разред VI-2, разредни Николај Педи 


Школска 1961/62. година, разред VI-3, разредна Десанка Савић 


237

Школска 1961/62. година, разред VI-4, разредна Верица Дугошија 


Школска 1961/62. година, разред VIII-1, разредна Срећка Стаменковић 


238

Школска 1962/63. година, разред IV-1, учитељица Загорка Вујичин 


Школска 1962-63. година, разред VI-2, разредни Милутин Милутиновић 


239

Школска 1962/63. година, разред VI-3, разредна Јелка Перковић 


Школска 1962/63. година, разред VII -1, разредна Љиљана Панић 


240

Школска 1962/63. година, разред VII -4, разредна Верица Дугошија 


Школска 1963/64. година, разред III-4, учитељица Зорица Неговановић 


241

Школска 1963/64. година, разред IV-2, учитељица Оливера Вељковић 


Школска 1963-64. година, разред V-1, разредна Вера Голубовић 


242

Школска 1963-64. година, разред V-4, разредна Јелка Перковић 


Школска 1964-65. година, разред VI-1, разредна Ружица Дапчевић 


243

Школска 1963/64. година, разред VII-1, разредни Петар Вучковић 


Школска 1963/64. година, разред VII-2, разредни Милутин Милутиновић 


244

Школска 1963/64. година, разред VIII, разредна Љубица Токин 


Школска 1964/65. година, разред I-1, учитељица Милица Филиповић 


245

Школска 1964/65. година, разред I-4, учитељица Анка Новаковић 


Школска 1964/65. година, разред I-5, учитељица Анђа Механџић 


246

Школска 1964/65. година, разред II-1, учитељица Загорка Вујичин 


Школска 1964/65. година, разред II-2, учитељица Љубинка Шалетић 


247

Школска 1964/65. година, разред II-3, учитељица Смиљка Пилиповић 


Школска 1964/65. година, разред II-4, учитељица Катица Петровић 


248

Школска 1964/65. година, разред III-1, учитељ Јанићије Главатовић 


Школска 1964/65. година, разред III-2, учитељица Ружица Јакшић 


249

Школска 1964/65. година, разред IV-1, учитељ Божидар Шашић 


Школска 1964-65. година, разред IV-3, учитељица Надежда Вуковић 


250

Школска 1964-65. година, разред IV-4, учитељица Зорица Неговановић 


Школска 1964-65. година, разред V-1, разредна Љубица Токин 


251

Школска 1964-65. година, разред V-3, разредна Љубица Бекут 


Школска 1964-65. година, разред VI-1, разредна Вера Голубовић 


252

Школска 1964-65. година, разред VI-2, разредна Јелка Перковић 


Школска 1964-65. година, разред VI-3, разредни Веселин Вуксан 


253

Школска 1964-65. година, разред VI-4, разредни Марко Дапчевић 


Школска 1964-65. година, разред VII-1, разредна Десанка Савић 


254

Школска 1964-65. година, разред VII-2, разредни Николај Педи 


Школска 1964-65. година, разред VII-3, разредни Добривоје Стефановић 


255

Школска 1964-65. година, разред VII-4, разредна Срећка Стаменковић 


Eкскурзија на Авали 1965. године, разред V-2, разредна Сибинка Станковић 


256

Eкскурзија на Авали 1965. године, разред V-4, разредна Љубинка Кривошија 


Eкскурзија на Авали 1965. године, разред VI-1, разредна Вера Голубовић 


257

Eкскурзија на Авали 1965. године, разред VI-3, разредни Веселин Вуксан 


Eкскурзија на Авали 1965. године, разред VI-4, разредни Марко Дапчевић 


258

ИМЕНА ЛИЧНОСТИ НА ФОТОГРАФИЈАМА 

Као једна од најдражих животних успомена су и школске фотографије. Да ли су оне 

настале у школском дворишту, на неком такмичењу, на екскурзији или на крају године када 

су се фотографисали сви ученици са учитељима или разредним старешинама, те фотографије 

представљају сведочанства једног од најлепшег периода живота сваког човека. У многим 

школама је уништена архивска грађа па је веома тешко пратити њихов историјат, али као помоћ 

су увек долазиле школске фотографије, које су се налазиле у приватним збиркама бивших 

ученика, из којих се доста тога могло сазнати. На многима је писало која је школска година и 

који је разред (ученици су држали школску таблицу са натписом), из фотографије се видело 

ко је учитељ, односно разредни старешина, па и директор, могао се пребројати број ученика и 

ученица, установити која је школска зграда и слично. 

Неки бешчански ученици можда немају породичне фотографије из најраније младости, 

или се нису фотографисали, или су те фотографије нестале временом. Због тога се до сада 

сакупљене школске фотографије објављују као један заједнички албум фотографија бешчанских 

ученика, учитеља и наставника, како би сведочиле о неким прошлим временима и давним 

успоменама. 

Због тога је као најобимнији, можда најтежи, али вероватно најзначајнији задатак 

код писања ове монографије био прикупљање групних школских фотографија и означавање 

ученика, директора, учитеља, наставника и осталих фотографисаних особа. 

Код обележавања ученика примењивао се исти принцип као и у претходној књизи о 

бешчанској школи. Имена су писана од првог горњег реда, с лева на десно. Међутим, нису 

сваки пут ученици фотографисани у школском дворишту или поред школе, већ се дешавало да 

су, вероватно због лоших временских услова, фотографисани у учионицама. У тим случајевима 

одступило се од претходног принципа, па су ради лакшег праћења, обележавани прво ученици 

који су били најближе фотографу и чију су ликови били најјаснији. Дешавало се да су на неким 

фотографијама ученици неправилно распоређени, без одговарајућег реда, па је било веома 

тешко тачно и видљиво обележити ученике тако да буду препознатљиви. У тим случајевима 

примењивао се принцип наизменичности, односно ученици у једном реду су обележавани с 

лева на десно по распореду првог најближег. 

Препознавање ученика је био доста захтеван посао јер је обухватао велики број 

школских фотографија за 25 школских година. На место оних ученика за које се није знао 

идентитет стављен је знак питања. Дешавало се да различите особе неког ученика обележе 

другим именом. Тај проблем је решаван на тај начин што се тражио још неко ко ће да потврди 

идентитет ученика, а у противном, уколико се није могло утврдити тачно име ученика, на место 

његовог имена стављан је знак питања. 

Могуће је да је дошло до грешке код идентификације појединаца и да су погрешно 

написана имена. Велики број Бешчана је са великим задовољством и огромном жељом 

учествовало у препознавању ученика и вероватно је долазило до грешака јер је исписано 

неколико хиљада имена ученика бешчанске школе. У том случају извињење аутора оним 

ученицима чије име је погрешно наведено, са позивом да се изврши исправка. 

259

Школска 1940/41. година, разред III, учитељ Ото Фелер (странa 151) 

Први ред: учитељ Ото Фелер, Хајнрих Јунг, Петер Лихт, Роберт Ајзенлефел, Хајнрих Сол, Јохан Мајер, 

Лудвиг Велкер, Хајнрих Пфаф, Карл Дингес, Фриц Швеблер, Адам Вебел, Ернст Пфаф, Андреас 

Фалкенбургер, Филип Фелер. 

Други ред: Едит Ноненмахер, Инге Ренер, Рихард Шлајхер, Адам Бернхард, Фрида Бехер, Јулиана 

Штумпфхаузер, Магда Книзл, Елизабет Капес, Марта Бубенхајмер, Кристина Валтер, Самуел Друм, 

Андреас Најдер. 

Трећи ред: Лујза Штрекер, Марија Најдер, Ерна Мај, Елизабет Вебер, Елизабет Сенгер, Фина Најдер, 

Кристина Вебер, Марта Балг, Елизабет Вајс, Ела Кинер, Хелма Книзл, Елза Милер, Елизабет Гутвајн, 

Хедвиг Штрекер, Елизабет Јунг, Катарина Хунштајн. 

Четврти ред – седе: Алојз Чепл, Лудвиг Тома, Карл Штели, Франц Клаус. 

Школска 1940/41. година, разреди V-VI , учитељ Мајер (странa 151) 

Први ред: Магдалена Швинд (девојчица са белом крагном), Хилда Сол, Сузана Фетр, Розина Бајнтнер, 

Хилдегард Друм. ?, ?, Паула Даненфелсер, Розина Најдер 

Други ред: учитељ Мајер, Розина Гутвајн, Лујза Штајл, Кате Бернхард, Ела Вајс, Ана Вајс, ?, ?, Елизабет 

Шрам (у белој кошуљи са кратким рукавима). 

Трећи ред: Јохан Вендел, Јакоб Гутвајн, Рајнхард Фет, ?, Филип Вајс, Ернст Кинер, Јохан Капес, Ото 

Клајн, ?, Јозеф Швинд, Рихард Хаузер, Јохан Шнајдер, Петер Даутерман. 

Четврти ред – седе: Хајнрих Вебер, Филип Велкер, Роберт Вајс, Карл Шларб, Петер Тома, ?, Андреас 

Балг (у крилу држи Отмара Ланга). 

Школска 1941/42. година, разред III, учитељ Филип Белман (странa 152) 

Први ред: ?, ?, ?, Ото Дитрих, Ото Дингес, Петер Кретер, Петер Беч, ?. 

Други ред: Валтер Гут, ?, Гинтер Штифел, Николаус Тома, Рихард Шол, ?. 

Трећи ред: Отилие Ланг, Елза Бехер, ?, Лидија Клајн, ?, ?, ?, Хилде Вик. 

Четврти ред: ?, Лујзе Вендел, ?, Јудит Фет, учитељ Филип Белман, Магда Евингер, Хилда Хајнрих, 

Хермине Даутерман, Хилде Пфаф. 

Пети ред: Елза Капес. Магда Ухрик. 

Шести ред: ?, ?, Јани Барбареско, Рихард Шефер, Јохан Бенцер. 

Школска 1943/44. година, разред I, учитељица Олга фон Ритберг (странa 152) 

Први ред: ?, ?, ?, Недељко Баришић, Јозо Баришић, Ружа Јурић, Маслаћ, Анђа Божић, Јела Шустић, ?, 

Перо Маслаћ. 

Други ред: Стана Зекић, ?, ?, ?, Тома Јурић, Ката Рајић, Манда Петровић, ?, Десанка Јовановић, ?. 

Трећи ред: Љубица Атанацковић, Боса Дошен, Загорка Боснић, Јања Ливаја, Милица Бајић, Мирослава 

Јовановић-Вулетић, учитељица Олга фон Ритберг, Драгица Десница, Зорица Лепшановић, Олгица 

Обрадовић, Ружа Јурић, ?. 

Четврти ред: Мирјана Јонузовић, Нада Механџић, Софија Плавшић, Рајка Пиплица, Митра Механџић, 

Анђелија Механџић, Ангелина Петровић, Љубица Митровић, ?. 

Пети ред – седе: Илија Марков, Мирко Коцкаревић, Жарко Коларевић, Сава Давидовић, Стеван 

Степанчевић, Славко Драговац, Славко Зекић, Петар Лупуровић, Мато Рењо. 

Школска 1943/44. година, разред II, учитељ Хајнрих Бехер (странa 153) 

Први ред: ?, ?, ?, ?, Хајнрих Вебел, ?. 

Други ред: Петер Вагнер, Јохан Сол, ?, Филип Хен, Хорст Хен, Хорст Туро, ?, 

Трећи ред: Лудвиг Сол, ?, Ернст Сам, ?, ?, Ханс Шублер, 

Четврти ред: ?, ?, ?, ?, ?, ?, 

Пети ред: Шварц (фотографов син), учитељ Хајнрих Бехер, Шварц (фоторафов рођак), 

Шести ред: ?, ?, ?, ?. 

Седми ред (леже): ?, ?, ?. 

260

Школска 1946/47. година, разред Iа, учитељица Загорка Обрадовић (странa 153) 

Први ред: Иван Черкез, ?, ?, Петар Баришић, ?, Гојко Јовановић, Миле Зекић. 

Други ред: ?, Миланка Петровић, ?, Јовановић, Катица Ситаш, ?, ?, Зорка Топић, Милена Говорчин, 

Нада Тепавац, Душанка Главатовић. 

Трећи ред: Ивка Јурић, Мирјана Лубен, Гордана Лукач, ?, Аница Влахек, Анђелија Стаматовић, Анђа 

Думанчић, учитељица Загорка Обрадовић, Васиљка Кажић, Наталија Лубен, Споменка Ћујић. 

Четврти ред: Стеван Веселиновић, ?, Виљем Мачкић, Анте Жуљ, ?, Милан Јовановић, ?, ?, Михаљ Тома. 

Пети ред: ?, Филип Кајфеш, Миодраг Бојић. 

Школска 1946/47. година, разред Iб, учитељица Вера Лепшановић (странa 154) 

Први ред: Јово Карановић, Тодор Бајић, ?, Јозо Прскало, Лазар Веселиновић, ?, Стеван Мазанек. 

Други ред: Ружица Жмирић, Ката Рајић, ?, ?, Јања Жуљ, Ружа Маслаћ, Емилија Думанчић. 

Трећи ред: Љиљана Лупуровић, Мирослава Ћирић, ?, Живка Пауновић, ?, ?, ?, Вера Тунић, учитељица 

Вера Лепшановић. 

Четврти ред: Анђа Думанчић, ?, Нада Матуновић, Манда Медић, Олгица Нешковић, Мара Шарац, 

Милица Кричковић. 

Пети ред (седе): Бранко Петровић, ?, Лазар Влаовић, ?, Лоренц Фолкман, Јозеф Ухрик, Владимир 

Језеркић, Милорад Тепавац. 

Шести ред: ?, Стојан Губић, ?, ?. 

Школска 1946/47. година, разред Iв, учитељ Бранко Стојадиновић (странa 154) 

Први ред: ?, Сава Јовановић-Ченко, ?, Небојша Ивановић. 

Други ред: Милена Говорчин (доле), ?, Милена Павловић, Невенка Думанчић, Олгица Модрић. 

Трећи ред: Маруна Мликота, Стојанка Кривошија, Душанка Кнежевић, Марија Љубовић, Ангелина 

Миоковић, ?, Манда Ћавар. 

Четврти ред: ?, Михајло Гвоздек, Манда Ливаја, Стеван Сегедински, учитељ Бранко Стојадиновић, 

Јовица Сегедински, Риста Булашевић, Живко Поповић, Јања Думанчић. 

Пети ред – седе: ?, Славко Жмирић, Љубомир Језеркић, Анте Рогуљ, Душан Станишљевић, Ненад 

Јовановић, Љубомир Зекић, Тома Борков. 

Школска 1946/47. година, разред IIа, учитељица Јелена Обрадовић (странa 155) 

Први ред: ?, ?, ?, ?, ?, Петар Лупуровић, ?, ?, ?, ?. 

Други ред: ?, Дивна Лондровић, Ирена Штимац, Смиља Јованић, ?, ?, Јелена Столић, Даринка Шашић, 

Драгица Кајфеш, Даница Мутић, Јања Јурић, Вера Средић, Емил Кајфеш. 

Трећи ред: Панта Савић, ?, Стојанка Средић, Видосава Михајловић, Кристина Молнар, Марија Механџић, 

учитељица Јелена Обрадовић, Иванка Матекало, Мирјана Дороњски, ?, Елизабета Барбареско, ?, Гојко 

Јездић. 

Четврти ред: ?, ?, ?, Катица Петровић, Марија Брозовић, Лидија Книзл, ?, ?, Славка Леђански-Узановић, 

Софија Жмирић, ?, ?. 

Школска 1946/47. година, разред IIIа, учитељица Катица Стојадиновић (странa 155) 

Први ред: Страхиња Цветић, ?, ?, ?, ?, ?, Никола Павловић, Јаника Фелди, ?. 

Други ред: ?, Даница Вечериновић, ?, Лепосава Главатовић, Косара Бацковић, Љубица Лондровић, 

Љубица Бекут, ?, ?, Розалија Шкривањ. 

Трећи ред: ?, Дома Думанчић, ?, Анђа Черкез, ?, учитељица Катица Стојадиновић, Мирослава 

Веселиновић, Милица Радмиловић, ?, Јања Јурић 

Четврти ред: Зорка Главатовић, ?, ?, ?, Јован Павловић, Јосим Момировић, ?, Милош Радмиловић, ?. 

Школска 1946/47. година, разред IV, учитељица Софија Бута (странa 156) 

Први ред: ? (вири), ?, Срђан Лупуровић, ?, Илија Карановић, Спасоје Тунић, Бранко Кричковић, Петар 

Савић, учитељица Софија Бута (иза), Вељко Ракита, Војислав Сариђански, Слободан Димитријевић, 

Лазар Радосављевић, Ђурица Павловић, ?, Стеван Хушак, Илија Лупуровић (иза), ?. 

Други ред: Десанка Јаблановић, ?, Мила Ливаја, Милица Кричковић, Марија Бојчић, Десанка Боровица, 

261

Евица Павловић, Вера Стојановић, Ангелина Петровић, Драгица Десница, ?, Верица Бугарски. 

Трећи ред: ?, ?, Љубица Атанацковић, Нада Механџић, ?, ?, ?, Радинка Поповић, Марица Јурић, Милена 

Божић, ?, Мира Митроповић, Мара Арсенијевић, Марија Немет, Мијо Јурић. 

Чеврти ред (леже): ?, ?. 

Школска 1946/47. година, разред V (I), наставници Бранко Стојадиновић, Бранко Бута и Драгомир 

Клајић (странa 156) 

Први ред: Здравко Думанчић, ?, Никола Драговац, ?, Лазар Јовановић-Кикаш, ?, Душан Карановић, 

Матко Думанчић. 

Други ред: Даринка Јовановић, Лидија Бечл, Богданка-Бода Обрадовић, Вера Мијалчић, Зора Радовановић, 

Вида Дороњски, Олгица Марчетић. 

Трећи ред: Павле Старчевић, Марка Мадацки, Бојана Бута, Душанка Старчевић, Милка Тепавац, Загорка 

Станисављевић, ?. 

Четврти ред: Тодор Обрадовић, наставник Бранко Стојадиновић, разредни Бранко Бута, наставник 

Драгомир Клајић, ?. 

Пети ред: Милан Родић, Бранко Кривошија, Ремзи Јонузовић, Петар Карановић, Винко Думанчић. 

Школска 1946/47. година, разред VI (II), наставници Бранко Бута, Загорка Обрадовић и Драгомир 

Клајић (странa 157) 

Први ред: ?, Александар Митровић, Михајло Мадацки, Стјепан Коловић, Сава Јокић, Константин 

Божић, Владимир Давидовић. 

Други ред: Милена Дрљача, Мирјана Личина, Софија Бабајић, Стеванка Тепавац, Катица Лубен, Софија 

Лупуровић, ?. 

Трећи ред: Душан Кнежевић, Софија Клашња, Драгица Драговац, Мара Лондровић, Драгица Бајић, 

Аница Сегедински, ?. 

Четврти ред: Адолф Лаутерер, наставник Бранко Бута, наставница Загорка Обрадовић, наставник 

Драгомир Клајић, Иван Вукосављев. 

Пети ред: Павле Михајловић, Стеван Сегедински, Александар Матуновић, Милош Мијатов, Славко 

Темуновић, Јуре Пиплица. 

Школска 1947/48. година, разред Iа, учитељица Софија Бута (странa 157) 

Први ред: Сава Димитријевић, Сава Митроповић, Јуре Розић, Милан Јовановић, Анте Ореч, Војислав 

Радовановић, Бошко Тунић, Илија Думанчић, Иван Мишић, Митар Ћирковић, Тома Борков. 

Други ред: Стипе Јавор, Стеван Кењало, Душан Мушицки, Живко Поповић, ?, ?, Слободан Матуновић. 

Трећи ред: Олгица Модрић, Босиљка Чавић, ?, Драга Тарбук, учитељица Софија Бута, учитељица 

Загорка Обрадовић, Анђелка Станисављевић, Јелица Божић, Анкица Вукобратовић, Стана Средић, 

Јелица Стојановић. 

Четврти ред: Споменка Ћујић, Нада Ђурић, Драгољуб Марков, Момчило Тарбук, Радослав Миоковић, 

Карло Ухрик, Миша Маслаћ, Љубомир Војновић, Бојана Чича, Наталија Лубен. 

Школска 1947/48. година, разред Vа (Iа) и Vб (Iб), наставник Бранко Бута (странa 158) 

Први ред: Лазар Војновић, Живан Петровић, Миленко-Бата Кривошија, ?, Тома Јурић, Никола Војновић, 

Славко Вуцелић, Илија Радосављевић, Драгутин Бакиш, Ђорђе Дивнић, Цмиљко Ливаја, Стипе Јурић. 

Други ред: Перо Маслаћ, Цане Давидовић, Божа Милошевић, Томислав Радмиловић, Славко Драговац, Славко 

Зекић, Стипо Рајић, ?, Милан Личина, Иштван Кугли, Александар Хушак, Дане Тишма, Сретен Аранђеловић. 

Трећи ред: Анђа Божић, ?, Ружа Јурић, Радмила Божић, Манда Петровић, ?, Зорица Лепшановић, Стана 

Зекић, Софија Пауновић, Зорка Лончар, Марија Станисављевић, Мирослава Јовановић-Вулетић, Ката 

Рајић. 

Четврти ред: Олга Обрадовић, Ђурђа Обрадовић, Маргита Сабо, Боја Тишма, Јованка Милошевић, 

Милија Родић, учитељ Бранко Бута, Магдалена Книзл, Милица Бајић, Ружа Мишић, Смиља Бизумић, 

Анђелија Механџић, Загорка Боснић. 

Пети ред: - седе: Мато Рењо, Нада Механџић, Олга Гајић, Рајка Пиплица, Љиљана Симић, Митра Механџић, 

Мирјана Марчетић, Софија Плавшић, Боса Рајић, Мила Ливаја, Цвета Жуљ, Жарко Коларевић, ?. 

262

Школска 1947/48. година, разред VI (II) и VII (III), наставници Драгомир Клајић, Љубомир 

Иванчевић и Бранко Стојадиновић (странa 158) 

Први ред: Јуре Пиплица, Лазар Јовановић-Кикаш, Сава Јокић, Богослав Влаовић, ?, ?, ?, Александар 

Матуновић, Душан Карановић, Ремзи Јонузовић, Винко Думанчић, Никола Драговац. 

Други ред: ?, Милена Дрљача (сагла се), Стеванка Тепавац, Вера Механџић, Вера Станисављевић, 

Софија Клашња, Драгица Бајић, Богданка-Бода Обрадовић, Марија Молнар, Марка Мадацки, Софија 

Лупуровић, Душица Марчетић, Драгица Драговац. 

Трећи ред: Мирјана Личина, Софија Бабајић, Вида Дороњски, Вера Мијалчић, Даринка-Цица Јовановић, 

Олгица Марчетић, наставник Драгомир Клајић, наставник Љубомир Иванчевић, наставник Бранко 

Стојадиновић, Бранаислава Батало, Мица Медић, Мара Лондровић, Бранко Кривошија. 

Четврти ред: Здравко Думанчић, ?, Јосип Зекић. 

Школска 1948/49. година, разред IIа, учитељица Ружица Михајловић (странa 159) 

Први ред: Митар Ћирковић, Сава Винокић, Драгослав Јовановић, Илија Думанчић, Јуре Розић, Радослав 

Миоковић, Сава Митроповић, Љубомир Војновић, Иван Мишић, Ђорђе Заклановић, Анте Ореч. 

Други ред: Душан Мушицки, Милош Сурчић, ?,, Благоје Орешчанин, ?, Стојан Губић, ?, Слободан 

Матуновић, Војислав Радовановић, ?, Милан Јовановић, ?. 

Трећи ред: Богданка Бајић, Наталија Лубен, Јелица Божић, ?, ?, учитељица Ружица Михајловић, Катица 

Ситаш, Нада Ђурић, ?, Анђелка Станисављевић, Анкица Вукобратовић, Стана Средић. 

Четврти ред: Миша Маслаћ, Илија Воркапић, Олгица Модрић, Бојана Чича, Драга Тарбук, ?, Олга 

Домазетовић, Јелица Стојановић, Ангелина Станисављевић, Момчило Тарбук, Драгољуб Марков. 

Школска 1948/49. година, разред IIб, учитељица Катица Стојадиновић (странa 159) 

Први ред: Небојша Божић, ?, Милорад Карановић, Петар Кишдобрански, ?, ?, ?, Милорад Тепавац, 

Драган Шапић, Јохан Книзл. 

Други ред: Љиљана Прокин, Десанка Јовановић-Вулетић, Биљана Маринковић, Вера Тунић, Јела 

Столић, учитељица Катица Стојадиновић, Ђука Иваниш, Даница Мутић, Драгица Рајић, ?, Љуба Мутић. 

Трећи ред: ?, Мићо Богуновић, Херта Книзл, ?, Ангелина Станисављевић, Загорка Имброњев, Софија 

Вуковић, Ружица Станимировић, ?, Лазар Грбић, ?. 

Школска 1948/49. година, разред IIIа, учитељица Загорка Обрадовић (странa 160) 

Први ред: ?, Филип Кајфеш, Јован Јовановић, ?, ?, ?, ?, Јакоб Беч, Миле Зекић, ?, Гојко Јовановић. 

Други ред: ?, Душанка Главатовић, Аница Влахек, Васиљка Кажић, Споменка Ћујић, учитељица Загорка 

Обрадовић, Миланка Петровић, Илинка Јеринкић, Живка Кечић, ?. 

Трећи ред: ?, Петар Баришић, Миодраг Бојић, ?, Анђелка Стаматовић, Анђа Думанчић, Невенка 

Думанчић, Ивка Јурић, Иван Черкез, Михаљ Тома, Златан Милошевић. 

Школска 1948/49. година, разред IIIб, учитељица Загорка Лупуровић (странa 160) 

Први ред: Јово Карановић, Стеван Мазанек, Тодор Бајић, Петар Лупуровић, Сава Јовановић-Ченко, 

Бранко Нешић, Илија Марков, Ђорђе Тарбук, Лазар Влаовић, Милан Соколовић, Иван Черкез, Карло 

Ухрик. 

Други ред: Мара Шарац, Шима Божић, Вида Марков, Станислава Бојчић, Лепосава Војновић, учитељица 

на пракси Загорка Лупуровић, Милка Алексин, Елизабета Барбареско, Анђелка Бојчић, Јања Жуљ, 

Луција (у крилу држи девојчицу Ружу Жуљ). 

Трећи ред: Никола Јурић, Владимир Језеркић, Анђелка Стаматовић, Љиљана Лупуровић, Ружа Маслаћ, 

Емилија Думанчић, Мирослава Ћирић, Живка Пауновић, ?, Петар Грумбах. 

Школска 1948/49. година, разред IIIв, учитељица Велинка Мркшић (странa 161) 

Први ред: Босиљко Мликота, Душан Станишљевић, Љубомир Језеркић, Небојша Ивановић, Илија 

Иваниш, ?, Душан Бакић, Анте Рогуљ, Љубомир Зекић. 

Други ред: Мијо Јурић, ?, Живко Поповић, Јован Сегедински, Михајло Гвоздек, Ненад Јовановић, 

Стеван Сегедински, Живко Јовановић, Раде Шарац (у белој кошуљи), Риста Булашевић. 

Трећи ред: Анђа Думанчић, Гордана Утјешановић, Маруна Мликота, Стојанка Кривошија, Милена 

263

Павловић, Манда Ћавар, учитељица Велинка Мркшић (у наручју држи Мирјану Инић), Душанка 

Главатовић, Марија Љубовић, Анђелка Стаматовић, Споменка Бакић, Марица Алексин. 

Четврти ред: Тома Борков, Александар Аранђеловић, Бранко Петровић, Живка Пауновић, Ивка Јурић, 

Даринка Војновић, Манда Медић, Манда Ливаја, Душанка Кнежевић, Стојан Губић, Душан Ралић. 

Школска 1948/49. година, разред IVa, учитељица Јелена Обрадовић (странa 161) 

Први ред: ?, ?, Јован Павловић, ?, ?, Панта Савић, Гојко Јездић, ?, Страхиња Цветић, ?, Павао Ротим. 

Други ред: Софија Жмирић, Дивна Лондровић, Јања Јурић, Дома Думанчић, Смиља Јованић, учитељица 

Јелена Обрадовић, Драгица Кајфеш, Јела Столић, Катица Петровић, Вида Михајловић, Лидија Книзл, 

Аница Коловић. 

Трећи ред: Јела Мишић, Розалија Шкривањ, Мира Поповић, Стојанка Средић, Ружица Радовановић, 

Вида Дороњски, Марија Механџић, Марија Брозовић, Ирена Штимац, Милица Бараковић, Славица 

Леђански-Узановић, Даница Дошен. 

Школска 1948/49. година, разред IVб, учитељица Ружица Михајловић (странa 162) 

Први ред: Цмиљко Ливаја, ?, ?, Бранко Миоковић, Душко Мушицки, Јоза Ћавар, Стева Степанчевић, 

Драгомир Кечић. 

Други ред: Рајка Пиплица, Ивка Рогуљ, Мирјана Наранчић, Боса Дошен, Милица Старчевић, учитељица 

Ружица Михајловић, Милка Иваниш, Даринка Шашић, Милица Вукобратовић, Мара Петровић, Милица 

Јанковић. 

Трећи ред: ?, ?, Ђуро Паскаш, Ђурица Павловић, ?, Јела Радосављевић, ?, Јован-Бата Јовановић, Георгије 

Клашња, ?, Богдан Паскаш. 

Школска 1948/49. година, разред V (I), разредни Крунослав Ткалац (странa 162) 

Први ред: Бранко Кричковић, Бошко Сурчић, Мијо Јурић, Миленко Кривошија, Никола Стевић, Илија 

Карановић, Мирко Ротим, ?. 

Други ред: ?, ?, ?, Петар Грбић, Војислав Сариђански, разредни Крунослав Ткалац, Славко Зекић, ?, 

Лазар Радосављевић, Слободан Димитријевић. 

Трећи ред: Славко Драговац, Ђорђе Закић, Дане Тишма, Илија Лупуровић, ?, Никола Павловић, Милош 

Радмиловић, Срђан Лупуровић, Јаника Фелди, Иштван Тома, Мијо Јурић, ?. 

Школска 1948/49. година, разред VI (II), разредни Бранко Бута (странa 163) 

Први ред: Никола Николајевић, Бошко Лежимирац, Тома Јурић, Никола Лончар, Илија Радосављевић, 

Илија Јованић, Илија Узелац, Славко Вуцелић. 

Други ред: Жарко Коларевић, Иштван Кугли, Лаза Влаовић, Анђа Божић, Софија Стојановић, Анђелија 

Старчевић, Ката Рајић, Мирослава Јовановић-Вулетић, Марија Станисављевић, Стана Зекић, Радмила 

Божић, Лазар Војновић, Милан Личина. 

Трећи ред: ?, Зорица Лепшановић, Љубица Митровић, Деса Јовановић, Зора Радовановић, Анђелка 

Механџић, наставник Бранко Бута, Боја Тишма, Загорка Боснић, Смиља Бизумић, Милија Родић, 

Јованка Милошевић. 

Четврти ред: Перо Маслаћ, Божа Милошевић, Митра Механџић, Магда Книзл, Зорица Сегедински, 

Мира Марчетић, Софија Плавшић, Даринка Јовановић, Милица Бајић, Милица Јокић, Цвета Жуљ, 

Ружа Мишић, Љиљана Симић, Рајка Пиплица, Томислав Радмиловић, Сретен Ранђеловић. 

Школска 1948/49. година, разред VII (III), разредни Љубомир Иванчевић (странa 163) 

Први ред: Богдан Ракита, Милан Лупуровић, Ремзи Јонузовић, наставник Љубомир Иванчевић, ?, Павле 

Старчевић, Петар Карановић, Богдан Старчевић. 

Други ред: Бојана Бута, Софија Вукобратовић, Бранка Батало, Богданка-Бода Обрадовић, Драгица 

Бајић, Марка Мадацки, Вера Давидовић. 

Трећи ред: Матко Думанчић, Василије Главатовић, Живко Думанчић, Бранко Кривошија, Константин 

Божић. 

264

Школска 1950/51. година, разред Iа, учитељица Загорка Обрадовић (странa 164) 

Први ред: Милан Кењало, Славко Средић, Јанош Барањ, Стеван Лапош, Ивица Шагољ, Стеван 

Скерлетовић, Ратко Матијашевић, Александар Обрадовић, Антоније Јовановић, Милутин Поповић, 

Рихард Книзл, ?, Миле Лепир. 

Други ред: Босиљка Пиплица, Терушка Киш, Маришка Сич, Зорица Рафајловић, Драгица Бојчић, 

Радмила Радмиловић, Душанка Микић, Јела Кривошија, учитељица Загорка Обрадовић, Розалија 

Јохимстал, Јулкица Алимпијевић, Ана Пашко, Катица Лапош, Вера Кажић, Љуба Губић, Нада Јовановић, 

Анка Кечић. 

Трећи ред – седе: Ивица Себал, Жарко Јовановић, Љубомир Грбић, Јован Богуновић, Јанко Такач, Ђорђе 

Катић, Јован Станимировић. 

Школска 1950/51. година, разред Iб, учитељица Вера Дамјановић (странa 164) 

Први ред: Матија Јањанин, Ивица Харак (Месарош), ?, ?, Јозо Јурић, ?, Милутин Главатовић, Владимир 

Бајић, ?, Ранко Бајић, Бора Станисављевић, Слободан Жмирић, Миле-Пурга Крајновић, Павле Бабик, 

Никола Главатовић, Антун Розић, Стјепан Марков, Сава Јовановић. 

Други ред: Јелена Мартиновић, ?, Снежана Матуновић, ?, Олга Павлица, Светлана Кривошија, 

учитељица Вера Дамјановић, Надежда Вуковић, Слободанка Главатовић, Вера Радошевић, ?, ?, ?, Јања 

Николић. 

Трећи ред – седе: ?, Ерика Фалкман, Ивка Мајић, Дома Јурић, Анте Прскало, ?, Димитрије Димитријевић, 

Бранко Мартиновић, Љубоја Уремовић, ?, ?. 

Школска 1950/51. година, разред IIб, учитељица Софија Бута (странa 165) 

Први ред: ?, Драгиша Грковић, Ратко Лупуровић, Желимир Божић, Душан Тарбук, Стеван Татић, Ђорђе 

Милановић, Адам Мачкић, ?, ?, Павле Гвоздек, Андрија Гујаш, ?, ?. 

Други ред. Стеван Кеча, Петар Милић, ?, Стјепан Баришић, ?, ?, Душан Бакић. 

Трећи ред: Милосава Сучевић, Славица Косанић, Боса Мајић, Марија Беде, ?, Олгица Бизумић, 

учитељица Софија Бута, Катица Божић, Борка Бикаревић, ?, Невенка Мајић, Херта Книзл. 

Четврти ред: Зорица Рафајловић, ?, Цвета Борков, ?, Хилда Вилих, ?, ?, Ева Марков. 

Школска 1950/51. година, разред IIIб, учитељица Винка Јовановић (странa 165) 

Први ред: Александар Кинер, Петар Којић, Никола Бојчић, Ернест Книзл, Емил Такач, Стјепан 

Баришић, Данило Лончар, Иван Перехинац, Иван Ковачић, Јохан Витман, Живко Мунћан, Милорад 

Обрштаревић, Стеван Узановић. 

Други ред: млађа сестра Катице Кричковић, Марика Шипицки, Љубица Обрадовић, Нада Божић, 

Мирјана Инић, Флорина Беч, учитељица Винка Јовановић, Даница Петровић, Љубица Мутић, Зора 

Петровић, Барбара Витман, Вера Марчетић, Милка Леко, Катица Киш, Ката Јуркић, Нада Веселиновић. 

Трећи ред: Петар Милић, Живко Кривошија, Милорад Поповић, Милосава Сучевић, Ката Пиплица, 

Јелица Бајић, Милка Алексин, Даница Стојановић, Јелица Даниловић, Катица Кричковић, млађа сестра 

Катице Кричковић. 

Школска 1950/51. година, разред Vа, разредна Катица Петровић (странa 166) 

Први ред: Иштван Беде, Рудолф Беде, Јово Карановић. 

Други ред: Недељко Мартиновић, Гојко Јовановић, Јакоб Беч, Бранко Петровић, Риста Булашевић, 

Љубомир Зекић, ?, Божо Богуновић, Михајло Гвоздек, Раде Шарац, Никола Ротим, ? 

Трећи ред: Елизабета Барбареско, Милена Говорчин, разредна Катица Петровић, ?, Миланка Петровић, 

Стојанка Кривошија, Анђелка Стаматовић, Емилија Думанчић, Шима Божић, Душанка Главатовић, 

Драгица Рајић. 

Четврти ред: Анђа Думанчић, Мирослава Ћирић, Манда Медић, ?, Даница Дошен, Гордана Утјешановић, 

Милена Павловић, Мирослава Дороњски, Марица Алексин, Ружа Маслаћ.. 

Пети ред: Живка Кечић, Владимир Језеркић, Стана Бојчић, Босиљка Петровић, Нада Тепавац, Аница 

Коловић, Јелица Костић, Кристина Молнар, Милорад Тепавац. 

265

Школска 1950/51. година, разред Vб, разредни Бранко Стојадиновић (странa 166) 

Први ред: Златан Милошевић, Фрања Харак, Ненад Јовановић, Анте Жуљ, Душан Ралић, Ђура 

Војновић, Стојан Губић, Драган Зинајић, Благоје Божовић, Милорад Вуковић, Живко Поповић, Лазар 

Веселиновић. 

Други ред: учитељ Бранко Стојадиновић, Ангелина Миоковић, Манда Ливаја, Мара Шарац, Евица 

Чича, Душанка Кнежевић, Цвета Ковачић, Живка Пауновић, Марија Љубовић, Урош Зинајић, Петар 

Баришић, Душан Станишљевић. 

Трећи ред: Ружа Пиплица, Споменка Ћујић, Васиљка Кажић, Десанка Боснић, Даринка Војновић, Вида 

Марков, Даница Петровић, Аница Влахек, Драгица Иваниш, Ивка Јурић, Мирјана Лубен. 

Четврти ред: Илинка Јеличић, Радованка Панић, Никола Јурић, ?, Миле Зекић, Михаљ Тома, Филип 

Кајфеш. 

Школска 1950/51. година, разред VIб, разредни Бранко Бута (странa 167) 

Први ред: Смиља Јованић, Даница Узелац, Дивна Лондровић, Милица Кричковић, Милица Смуђа, 

Мирјана Наранчић, Милица Бајић, Ивка Рогуљ, Милица Радмиловић, Мирјана Поповић, Вера 

Стојановић, Милица Зекић. 

Други ред: Милица Бараковић, Стојанка Средић, Марија Механџић, Љубица Атанцковић, Јелена Стојић, 

Љубица Рајић, Мирјана Јонузовић, Катица Петровић, Даринка Шашић, Славка Леђански, Видосава 

Михајловић, Даница Маровић. 

Трећи ред: Милица Јанковић, ?, Лидија Книзл, Јелена Мишић, Јелена Радосављевић, разредни Бранко 

Бута, Иванка Матекало, Јања Јурић, Милица Вукобратовић, Марија Брозовић. 

Школска 1951/52. година, разред IIб, учитељица Милица Филиповић (странa 167) 

Први ред: ?, Бора Станисављевић, Јозо Јурић, Лазар Бугарски, Пера Стојановић, Никола Главатовић. 

Други ред: ?, Ивка Мајић, Марија Беде, ?, Сава Јовановић, Антун Розић, Милутин Главатовић. 

Трећи ред: Ерика Фалкман, Славица Косанић, Анђелка Јовановић, ?, Јелена Мартиновић, Софија 

Мићин, Снежана, ћерка учитељице Милице Филиповић, Анкица Илијевић, Олга Павлица, Дома Јурић. 

Четврти ред: Снежана Матуновић, Верица Радошевић, Светлана Кривошија, учитељица Милица 

Филиповић, Јања Николић, Надежда Вуковић, Цвета Борков, Слободанка Главатовић. 

Пети ред: Љубоја Уремовић, Миле Крајновић, Стјепан Марков, Ивица Харак-Месарош, Владимир 

Бајић, Анте Прскало, Павле Бабик, Матија Јањанин. 

Школска 1951/52. година, разред IIIа, учитељица Јелена Обрадовић (странa 168) 

Први ред: ?, ?, ?, ?, Шимун Ливаја, Благоје Орешчанин. 

Други ред: Петар Дебељачки, Андрија Ливаја, Миле Чича, Петар Мунћан, Небојша Божић, Петар 

Терзић, Радивој Атанацковић. 

Трећи ред: Даница Сучевић, Милена Грковић, Анка Јаковљевић, Ержебет Јохимстал, Драгица Рајић, 

Драга Јаковљевић, Анђелка Божић, Милица Миленковић. 

Четврти ред: Луција Уремовић, Анђа Мартиновић, Марица Тадић, Анђелија Механџић, учитељица 

Јелена Обрадовић, Ката Ливаја, ?, Олгица Обрштаревић, ?. 

Пети ред: Петар Мудри, ?, Милан Боројевић, Радивој Миленковић, ?, Бранко Лежимирац, Милан 

Модрић, ?, ?. 

Школска 1951/52. година, разред IVб, учитељица Винка Јовановић (странa 168) 

Први ред: Петар Милић, Сава Митроповић, Јохан Витман, Иван Ковачић, Живан Кривошија, Петар 

Којић, ?, Филип Кинер, Виљем Мачкић, ?. 

Други ред: Милосава Сучевић, Катица Кричковић, ?, Љубица Мутић, Барбара Витман, Даница Петровић, 

Нада Божић. 

Трећи ред: сестре близнакиње Катице Кричковић, Јелица Даниловић, Љубица Обрадовић. Мирјана 

Инић, учитељица Винка Јовановић, Ката Пиплица, Јелица Бајић, Вера Марчетић, Нада Веселиновић, 

Олгица Домазетовић, Катица Киш, Марка Шипицки. 

Четврти ред: Стјепан Баришић, Живојин Механџић, Ернест Книзл, Живко Мунћан, Милорад Поповић, 

Ђорђе Заклановић, Иван Перехинац, Рада Јанкић, ?, Анђелко Зекић. 

266

Школска 1951/52. година, разред V-а, разредни Крунослав Ткалац (странa 169) 

Први ред: Карло Ухрик, Сава Димитријевић, Мијо Зекић, Љубомир Војновић, Чедомир Вукобрат, 

Никола Ротим, Јосип Вукоја, Димитрије Павков, Душан Мушицки. 

Други ред: Раде Шарац, Маруна Мликота, Дабић Цвета. Љиљана Лупуровић, Ката Ђопа, Вида Марков, 

Босиљка Чавић, ?. 

Трећи ред: Ружа Маслаћ, Даница Мутић, Вера Веселиновић, разредни Крунослав Ткалац, Споменка 

Ћујић, Загорка Бојчић, Љубица Божовић, Анкица Вукобратовић, Јелица Стојановић. 

Четврти ред-седе: Милојко Терзић, Анте Ореч, Илија Думачић, Звонко Михајловић, Миле Тепавац, 

Јохан Книзл, Стева Марков, Момчило Тарбук. 

Школска 1951/52. година, разред Vб, разредни Љубомир Иванчевић (странa 169) 

Први ред: Лазар Грбић, Слободан Матуновић, Лазар Влаовић, Милорад Вуковић, Илија Воркапић, 

Мишо Маслаћ, Радослав Миоковић, Јуре Розић, Војислав Радовановић, Анте Рогуљ, Живко Поповић, 

Благоје Божовић. 

Други ред: Велинка Павловић, Милка Платиша, Ружа Петровић, ?, Драга Тарбук, Анђелија 

Станисављевић, разредни Љубомир Иванчевић, Јелица Божић, Софија Вуковић, Мира Штикавац, 

Биљана Маринковић, Загорка Имброњев. 

Трећи ред: Милорад Карановић, Драган Шапић, Стипе Јавор, Мићо Богуновић, Божо Богуновић, Иван 

Мишић, Филип Кајфеш, Стојан Губић, Милош Сурчић. 

Школска 1951/52. година, разред VIа, разредни Милојко Филиповић (странa 170) 

Први ред: Владимир Језеркић, Јово Карановић, Михајло Гвоздек, Гојко Јовановић, учитељ Милојко 

Филиповић, Милена Говорчин, Стојанка Кривошија, Мирослава Дороњски. 

Други ред: Кристина Молнар, Нада Тепавац, Босиљка Петровић, Емилија Думанчић, Анђа Думанчић, 

Елизабета Барбареско. 

Трећи ред: Живка Кечић, Бранко Петровић, Станислава Бојчић, Невенка Думанчић, Душанка Главатовић, 

Милена Павловић, Манда Медић. 

Четврти ред: Недељко Мартиновић, Љубомир Зекић, Анђелка Стаматовић, Риста Булашевић. 

Школска 1951/52. година, разред VIб, разредни Бранко Стојадиновић (странa 170) 

Први ред: Јован Павловић, Славко Петровић, Ненад Јовановић, Михаљ Тома, Урош Зинајић, Марко 

Јелић, Даринка Војновић, Евица Чича. 

Други ред: Драгица Иваниш, Милица Зекић, Марија Љубовић, Живка Пауновић, Милица Бараковић, Живка Поповић, ?. 

Трећи ред: Душанка Кнежевић, Ангелина Миоковић, Васиљка Кажић, Даница И. Петровић, учитељ 

Бранко Стојадиновић, ?, Десанка Бакић, Иштван Тома, Јован Јовановић, Аница Влахек. 

Четврти ред: Јела Мишић, Златан Милошевић, Манда Ливаја, Никола Јурић, Ивка Јурић, Стеван 

Мазанек, Ружа Пиплица. 

Школска 1951/52. година, разред VII , разредни Бранко Бута (странa 171) 

Први ред: Драга Банић, Мирко Шапић, Славко Драговац, Драгутин Кечић, Илија Живковић, Бранко 

Миоковић, Дане Тишма, Павао Ротим, Ђорђе Закић, Гојко Кричковић. 

Други ред: разредни Бранко Бута, Катица Петровић, Иванка Матекало, Дивна Лондровић, Јаворка 

Шалетић, Мирјана Наранчић, Славка Леђански, Смиља Јованић, Марија Механџић, Даринка Шашић, 

Милица Вукобратовић. 

Трећи ред: Јела Радосављевић, Вида Михајловић, Марија Брозовић, Милица Бајић, Даница Узелац, 

Милица Јанковић, Милена Божић. 

Четврти ред – седи: Богдан Паскаш. 

Школска 1952/53. година, разред Iа, учитељица Анђелка Петриновић (странa 171) 

Први ред: учитељица Анђелка Петриновић, ?, Сава Влаовић, ?, ?, ?, Радослав Вуковић, ?, ?, ?, ?, ?, 

Ладислав Сич, ?. 

Други ред: ?, Славка Плавшић, ?, ?, Сава Лепир, Милорад Јеловац, ?, ? Јовановић, ?, ?, ?, ?. 

Трећи ред: Луција Ливаја, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, Бранка Радошевић. 

267

Школска 1952/53. година, разред Iб, учитељица Винка Јовановић (странa 172) 

Први ред: Ратко Бикаревић, ?, ?, ?, Стеван Наранчић, Владимир Старчевић, Рајнхолд Беч, Слободан 

Буквић, Ђура Хајдуковић, ?, ?, Живан Кечић, Ратомир Татић, ?, Стеван Грковић, Боривоје Тепавац. 

Други ред: ?, ?, Ружа Ливаја, Душанка Заклановић, Мирјана Механџић, Јелица Механџић, учитељица 

Винка Јовановић, Добрила Јовановић-Вулетић, Споменка Јовановић-Вулетић, Биљана Тепавац, Милка 

Чавар, ?. 

Трећи ред: Јелена Микић, ?, ?, ?, Мирослава Релић, Милојка Главатовић, Ксенија Жеравица, Босиљка 

Рајновић. 


Први ред: Никола Перехинац, Димитрије Тепавац, Ранко Бајић, Константин-Коља Божић, ?, Радован 

Вукичевић, Анте Пиплица, Ивица Харак-Месарош, ?, ?. 

Други ред: ?, Бранко Мартиновић, Александар Димитријевић, ?, ?, Анђелко Николић, ?, Јелица 

Дороњски. 

Трећи ред: Димитрије Димитријевић, Зора Петровић, ?, учитељица Катица Стојадиновић (у крилу седи 

јој син Миодраг-Миша Стојадиновић), Вида Кнежевић, ?, Мирослава Божић, ? Ждрал. 

Четврти ред: Милан Кењало, ?. 

Школска 1952/53. година, разред IIIа, учитељ Милош Шалетић (странa 173) 

Први ред: Ивица Шагољ, Антоније Јовановић, Рихард Книзл, Миле Лепир, Ивица Ореч, Здравко 

Веселиновић, Ратко Матијашевић, Јоза Илић, Петар Кричковић, Бајрам Јонузовић, Небојша Божић, 

Јовица Митровић, Ђорђе Катић, Бошко Ђопа, Јаника Барањ, учитељ Милош Шалетић. 

Други ред: Драгица Бојчић, Босиљка Пиплица, Радивој Миленковић, Жарко Јовановић, Стеван 

Скерлетовић, Јанко Такач, Миодраг Марков, Александар Обрадовић, Љубомир Грбић, Ивица Себал, 

Бранко Лежимирац, Јела Кривошија, Љуба Губић, Јулијана Алимпијевић. 

Трећи ред: Зорица Рафајловић, Вера Кажић, Розалија Јохимстал, Елизабета Греш, Анка Кечић, Тереза 

Киш, Игњација Жуљ, Ана Пашко, Олгица Обрштаревић, Маришка Сич. 

Школска 1952/53. година, разред IIIб, учитељица Милица Филиповић (странa 173) 

Први ред: Цвета Борков, Марица Тадић, Ивка Мајић, Сава Лубен, Андрија Гујаши, Стеван Узановић, 

Павле Бабик, ?, Никола Главатовић, Милутин Главатовић, Сава Јовановић. 

Други ред: Софија Мићин, Надежда Вуковић, Јања Николић, Светлана Кривошија, Верица Радошевић, 

учитељица Милица Филиповић, Стојанка Веселиновић, Јела Мартиновић, ?, Дома Јурић. 

Школска 1952/53. година, разред IVа, учитељица Јелена Обрадовић (странa 174) 

Први ред: Петар Мудри, Петар Терзић, Радивој Атанацковић, Андрија Ливаја, Петар Мунћан, 

Александар Павлица, Благоје Орешчанин, ?, Шимун Ливаја, Петар Дебељачки, Милан Модрић, ?, ?. 

Други ред: ?, Богданка Ивановић, Милица Миленковић, Драгица Рајић, Анђелка Божић, Анђелија 

Механџић, Драга Јаковљевић, Милена Грковић, Анка Јаковљевић, ?, Даница Сучевић, Луција Уремовић, 

Ката Ливаја. 

Трећи ред: Зора Јурић, Марица Тадић, Томислав Дебељачки, Милан Боројевић, Миле Чича, учитељица 

Јелена Обрадовић, Анђелко Зекић, ?, Мара Рончевић, Херта Книзл, ?. 

Школска 1952/53. година, разред IVб, учитељица Љубинка Шалетић (странa 174) 

Први ред: Ђорђе Милановић, Павле Гвоздек, ?, Сима Вејновић, Стеван Кеча, Никола Бојчић, ?, Ивица 

Перихинац, Драгиша Грковић, Стјепан Баришић, Петар Ротим, Стеван Татић. 

Други ред: Ева Марков, ?, Милосава Сучевић, Хилда Вилих, Анђелко Зекић, ?, Желимир Божић, 

Душан Тарбук, Звонко Петровић, Ратко Лупуровић, Данило Лончар, Вера Јагер, Катица Киш, Надежда 

Матуновић. 

Трећи ред: Борка Бикаревић, Катица Јовановић, ?, Ивка Мајић, Нада Веселиновић, Олгица Бизумић, 

Катица Божић, Нада Божић. 

268

Школска 1952/53. година, разред Va, разредни Милојко Филиповић (странa 175) 

Први ред: Милан Ракић, Марко Ћавар, Милорад Поповић, Петар Милић, Обрен Димитријевић, Ранко 

Лепир, Анте Рогуљ, ?, Живко Јаблановић, Бенедикт Думанчић, ?. 

Други ред: разредни Милојко Филиповић, Сава Јанкић, Петар Кишдобрански, Виљем Мачкић, Јанко 

Петковић, Ернест Книзл, Љубица Обрадовић, Ката Јуркић, Ката Такач, Јелица Стојановић, Босиљка 

Чавић. 

Трећи ред: Ангелина Ротим, Зорица Филиповић, Даница Петровић, Даница Стојановић, Јелица 

Даниловић, Милка Брозовић, Надежда Грубовић, Марика Шипицки, Милосава Љубовић, Ката Пиплица, 

Љубица Мутић. 

Четврти ред: Василије Кажић, Милорад Шилер, Војислав Радовановић. 

Школска 1952/53. година, разред Vб, разредна Милена Мирчетић (странa 175) 

Први ред: ?, ?, Марко Петровић, Звонко Михајловић, Сава Митроповић, Љубомир Војновић, Живојин 

Механџић, Лазар Грбић, Живко Кривошија, Ђорђе Заклановић, Јохан Витман, Живко Мунћан, Филип 

Кинер. 

Други ред: Чедомир Вукобрат, Дане Вукобрат. 

Трећи ред: ?, ?, Јулијана Милер, Флорина Беч, Барбара Витман, Мирјана Инић, разредна Милена 

Мирчетић, Ружица Станимировић, ?, ?, ?, Маргарета Герге, Јулијана Хауг. 

Четврти ред: ?, Катица Кричковић, Нада Средић, ?, Јелица Бајић, Љиљана Прокин, Зора Петровић, ?. 

Школска 1952/53. година, разред VIа, разредни Крунослав Ткалац (странa 176) 

Први ред: Милорад Тепавац, Миле Зекић, Јосип Вукоја, Анте Ореч, Душан Мушицки, Јово Карановић, 

Даница Петровић, Ружа Маслаћ, Даница Мутић, Никола Ротим, Бранко Мартиновић. 

Други ред: Анкица Вукобратовић, Ружа Пиплица, Споменка Ћујић, Анђелка Бојчић, Вера Веселиновић, 

разредни Крунослав Ткалац, Станислава Бојчић, Ивка Јурић, Ката Ђопа, Вида Марков, Златан 

Милошевић. 

Трећи ред: Карло Ухрик, Милојко Терзић, Јохан Книзл, Момчило Тарбук, Драга Тарбук, Манда Медић, 

Димитрије Павков, Илија Думанчић, Спаса Кмезић. 


Први ред: Михаљ Тома, Иван Мишић, ?, Филип Кајфеш, Стипе Јавор, Милош Сурчић, Милорад 

Вуковић, Радослав Мајсторовић, Слободан Матуновић, Радослав Миоковић. 

Други ред: Јуре Розић, Мишо Маслаћ, Илија Воркапић, Мићо Богуновић, Стојан Губић, Живко Поповић, 

Милорад Карановић. 

Трећи ред: Мира Штиковац, Биљана Маринковић, Евица Чича, Јелица Божић, разредни Бранко 

Стојадиновић, Анђелка Станисављевић, Даринка Војновић, Велинка Павловић, Маргарета Герге. 

Четврти ред: Мара Љубовић, Софија Вуковић, Загорка Имброњев, Драга Иваниш. 

Школска 1952/53. година, разред VII, разредна Катица Петровић (странa 177) 

Први ред: Александар Аранђеловић, Владимир Језеркић, Ненад Јовановић, Гојко Јовановић, Бранко 

Петровић, Јован-Беља Павловић, Јакоб Беч, Риста Булашевић, Михајло Гвоздек, Никола Јурић, Љубомир 

Зекић, Славко Петровић, Петар Домазетовић, ?. 

Други ред: Анђелка Стаматовић, Стојанка Кривошија, ?, Бранко Миоковић, Гојко Јездић, Павао Ротим, 

?, Катица Петровић, Ђурђица Галовић, Миланка Петровић, Елизабета Барбареско, Милена Говорчин, 

Ангелина Миоковић, разредна Катица Петровић. 

Трећи ред: Живка Пауновић, Кристина Молнар, Мара Шарац, Десанка Бакић, Душанка Главатовић, 

Босиљка Петровић, Аница Влахек, Анђа Думанчић, Јелена Мишић, Душанка Кнежевић, Милица 

Бараковић, Васиљка Кажић, Милица Радмиловић. 

Школска 1952/53. година, разред VIII, разредни Бранко Бута (странa 177) 

Први ред: Славко Драговац, Драгомир Кечић, Илија Ковановић, Јован Димић, Илија Живковић. 

Други ред: разредни Бранко Бута, Јаворка Шалетић, Иванка Матекало, Смиља Јованић, Даринка 

Шашић, Милена Божић, Мирјана Вјештица, Лидија Книзл. 

269

Трећи ред: Мирјана Наранчић, Милица Вукобратовић, Јелена Радосављевић, Марија Механџић, Марица 

Брозовић, Видосава Михајловић, Невенка Станковић, Дивна Лондровић. 

Четврти ред: Богдан Паскаш, Момчило Клашња, Срђан Лупуровић, Гојко Кричковић, Мирко Шапић, 

Срђан Радаковић. 

Школска 1953/54. година, разред Iа, учитељица Јелена Обрадовић (странa 178) 

Први ред: Иван Ротим, Александар Обрадовић, Фабијан Петровић. 

Други ред: Светозар Божић, ?, Живко Обрштаревић, Радивој Вуковић, Имре Короканаи, Никола Ђопа, 

Стеван Сибинкић, Иван Матош, 

Трећи ред: Љубица Јелић, Марица Радомир, Татјана Бајић, Славица Поповић, Милица Веселиновић, 

учитељица Јелена Обрадовић, Иванка Павлица, Душанка Павлица, Даница Ливаја, ?, Мирјана 

Стаматовић. 

Четврти ред: Димитрије Шатрић, Драгољуб Јовановић, Јосип Јохимстал. 

Школска 1953/54. година, разред Iб, учитељица Љубинка Шалетић (странa 178) 

Први ред: учитељица Љубинка Шалетић, Стеван Блажевски, ?, ?, Радивој Булашевић, Владимир 

Тепавац, Драгољуб Јовановић (више), Слободан Коњовић (ниже), ?, Бранко Добрић, Душан Кривошија 

(више), Велимир Косанић (ниже), ?, Милутин Кривошија. 

Други ред: Марка Такач, Мира Тунић, Радмила Кечић, Ангелина Косанић, Вера Пауновић, Анкица 

Станисављевић, Радмила Средић, Србислава Јовановић, Душанка Бебић, Анкица Гвоздек. 

Трећи ред: Волга Бркљач, Нада Бркљач, ?, Душанка Јовановић, Анђелка Батало, Снежана Филиповић, 

Јулишка Кугли, Вера Сибинкић, Јелица Сибинкић (млађа сестра Јелице). 

Четврти ред: ?, Ђорђе Јанковић, Карло Молнар, Слободан Кривокапић, Милан Механџић 

Школска 1953/54. година, разред IVа, учитељ Милош Шалетић (странa 179) 

Први ред (дечаци): Томислав Дебељачки, Петар Кричковић, Стеван Граф, Милан Леко, Јоза Илић, 

Небојша Божић, Ратко Матијашевић, Миле Лепир, Јовица Митровић, Бајрам Јонузовић, Ивица Шагољ. 

Други ред (девојчице): Јулијана Алимпијевић, Љуба Губић, Розалија Јохимстал, Вера Кажић, Анка 

Кечић, Елизабета Греш, Јела Кривошија, Игњација Жуљ, Зорица Рафајловић, Ана Пашко, Олгица 

Обрштаревић. 

Трећи ред: Радивој Миленковић, Антоније Јовановић, Бранко Лежимирац, Маришка Сич, учитељ 

Милош Шалетић, Драгица Бојчић, Јаника Барањ, Ђорђе Катић, Ивица Себал, Скерлетовић Стеван. 

Школска 1953/54. година, разред IVб, учитељица Милица Филиповић (странa 179) 

Први ред: Душан Бакић, Лазар Бугарски, Јозо Јурић, ?, Андрија Фелдежди, ?, Сава Јовановић, Матија 

Јањанин, Андрија Гујаши, Никола Главатовић, Бора Станисављевић, Ивица Ивић. 

Други ред: васпитачица Цица, Надежда Вуковић, ?, Стојанка Веселиновић, Катица Јовановић, Јања 

Николић, ?, Вера Радошевић, Светлана Кривошија, Марија Беде, Ивка Мајић, Цвета Борков, ?. 

Трећи ред: Милутин Главатовић, Стеван Кеча, ?, учитељица Милица Филиповић, ?, Анте Прскало, 

Стеван Узановић, Анте Розић. 

Школска 1953/54. година, разред V, разредна Нада Бакић (странa 180) 

Први ред: Петар Терзић, ?, Ђорђе Милановић, Петар Мунћан, Никола Бојчић, Ратко Лупуровић, 

Миодраг Марков, ?. 

Други ред: ?, Желимир Божић, ?, Милан Модрић, Петар Милић, ?, Сима Вејновић, Петар Кишдобрански. 

Трећи ред: ?, Милка Леко, Нада Средић, Даница Сучевић, Драгица Рајић, Херта Книзл, Милка Алексић. 

Четврти ред: Хилда Вилих, Ева Марков, Олга Бизумић, разредна Нада Бакић, ?, Љиљана Прокин, Ружа 

Ливаја. 

Школска 1953/54. година, разред VIа, разредни Милојко Филиповић (странa 180) 

Први ред: Васко Кажић, Иван Черкез, Јово Карановић, Никола Ротим, Пера Мајсторовић, Петар 

Кишдобрански, Карло Ухрик, 

Други ред: Бенедикт Думанчић, Милан Ракић, Анкица Букобратовић, Ева Марков, Анђелка Бојчић, 

270

Зорица Филиповић, Милорад Поповић, Милорад Шилер, 

Трећи ред: Милка Брозовић, Марика Шипицки, Надежда Грубовић, Даница Петровић, учитељ Милојко 

Филиповић, Љубица Мутић, Јелица Даниловић, Ката Пиплица, Ангелина Ротим. 

Четврти ред: Живко Јаблановић, Ернест Книзл. 

Школска 1953/54. година, разред VIб, разредни Божидар Ђурић (странa 181) 

Први ред: Илија Воркапић, Живко Механџић, Ђорђе Заклановић, Живко Мунћан, Чедомир Вукобрат, 

Стеван Кењало, ?, Марко Петровић, Дане Вукобрат. 

Други ред: Вера Марчетић, Катица Кричковић, Маргарета Герге, Загорка Имброњев, Стипе Јавор (дечак 

у средини), Барбара Витман, Анђелија Станисављевић, Вера Павловић, Флорина Беч. 

Трећи ред: ?, Јелица Божић, Јелица Бајић, разредни Божидар Ђурић, Софија Вуковић, Мирјана Инић, 

Јулијана Милер. 

Школска 1954/55. година, разред Iа, учитељ Милош Шалетић (странa 181) 

Први ред: Петар Лапош, Петар Грбић, ?. Ференц Пашко. 

Други ред: Слободан Габрић, Душко Косанић, ?. 

Трећи ред: учитељ Милош Шалетић, ?, ?, Анте Мартиновић, ?, ?. 

Четврти ред: Ђорђе Дикић, ?, Меланија Бањеглав, Софија Рашета, Ивица Аничић, Ратомир-Кине 

Средић, Тодор Умичевић, Здравко Вукичевић, Ружица Влаовић, Мира Ждрал, Љиљана Јазић, Жарко 

Хрњачки, Лајош Ситаш. 

Пети ред; Јожеф Киш, Љубица Шарац, Никола Стегић, Мирјана Шарац, Иштван Магура, ?. 

Школска 1954/55. година, разред Iв, учитељица Нада Бакић (странa 182) 

Први ред: ?, Божа Рајић, Иван Тадић, Слободан Тунић, Никола Мачкић, ?, Сава Тонковић. 

Други ред: ?, ?, ?, ?, Ивица Мајич, ?, Слободан Савић, ?. 

Трећи ред: ?, учитељица Нада Бакић, Розалија Јухас, ?, ?, ?, ?, Цвета Бајић, ?, Стеван Јовановић, 

Владимир Вукичевић. 

Четврти ред: ?, Миодраг Стојадиновић, ?, ?, ?, ?, ?, Маринко Шудич. 

Школска 1954/55. година, разред Iг, учитељица Анђелија Ђурић (странa 182) 

Први ред: учитељица Анђелија Ђурић, Младен Момировић, Коста Груловић, Јован Јовановић, Јовица 

Радуловић, Томислав Коловић, Немања Дороњски, Сава Грковић, Фрања Жуљ. 

Други ред: Имре Сабадош, Живко Влаовић, Зоран Конопек, Светозар Јовановић, Душко Косанић, 

Светозар Борков, ?, Милан Дроњак, Јован Кричковић, Станко Вукомановић, Душан Екерт, Владимир 

Љубовић. 

Трећи ред: Душан Вујић, Милена Милутиновић, Иванка, Љиљана Ђорић, Софија Рашета, Нада Божић, 

Мира Орлић, ?, ?. 

Четврти ред: Нада Судар, ?, Душанка Павлица, Даница Шапић, Мира Рафајловић, Станка Вукомановић. 

Школска 1954/55. година, разред IIа, учитељица Катица Мишкићевић (странa 183) 

Први ред: Фабијан Петровић, ?, Божа Стојак, Александар Обрадовић, Стеван Сибинкић, Јосип 

Јохимстал, Иван Ротим. 

Други ред: Радивој Вуковић, Никола Ђопа, Светозар Божић, Миодраг Голубовић, Живко Обрштаревић, 

?, Јован Поповић, Слободан Јовановић-Кајмачар, Димитрије Шатрић, Ратко Бикаревић 

Трећи ред: Бранка Радошевић, ?, Софија Поповић, ?, Маријанка Турчан, учитељица Катица Мишкићевић, 

Татјана Бајић, Иванка Павлица, Љубица Јелић, Мирјана Стаматовић, Јовановић?. 

Четврти ред: Стеван Сибинкић, Даница Ливаја, Иван Матош. 

Школска 1954/55. година, разред IIб, учитељица Милица Грбић (странa 183) 

Први ред: Никола Бакић, Јован Медић, Милутин Поповић, Слободан Јовановић, Сава Влаовић, Ференц 

Ханцко, Душан Зинајић. 

Други ред: Андрија Беде, Слободан Дакић, Стипа Рајић, Вукица Петровић, Ката Граф, Матија Билић, 

Биљана Тепавац, Радмила Јовановић, ?, Душанка Бебић, Миле Тривановић, Стеван Блажевски. 

271

Трећи ред: Терезија Тома, Миланка Станисављевић, Илонка Киш, Нада Дотлић, Загорка Инић,учитељица 

Милица Грбић, Милица Павловић, Радмила Јованић, Софија Релић, Марица Радомир, Радмила 

Максимовић. 

Четврти ред: Војин Томић, Вера Лубен, Золтан Киш. 

Школска 1954/55. година, разред IVа, учитељица Смиљка Пилиповић (странa 184) 

Први ред: ?, Ивица Ивић, ?, Љубомир Грбић, Лазар Бугарски, Анте Прскало, Стеван Узановић, Павле 

Конопек, Стјепан Блажевић, Жарко Јовановић. 

Други ред: ?, Босиљка Пиплица, ?, Марија Беде, Константин-Коља Божић, Домин Мишкић, Јелица 

Дороњски, непознато дете, Славко Средић, Вида Кнежевић, Маринко Шубић, Радослав Стојак, Рихард 

Книзл, Терушка Киш, Слободан Арсенијевић. 

Трећи ред: Душанка Микић, Љубоје Уремовић, ?, учитељица Смиљка Пилиповић, Марица Јелић, 

Миодраг Марков, Радмила Радмиловић. 

Школска 1954/55. година, разред IVб, учитељица Катица Стојадиновић (странa 184) 

Први ред: Зора Петровић, ?, ?, учитељица Катица Стојадиновић, Олга Обрштаревић, Зора (Владимира) 

Петровић, Милан Кењало. 

Други ред: ?, Димитрије Димитријевић, Анкица Илијевић, Мирослава Божић, Јела Мартиновић, Дома 

Јурић, ?, Небојша Божић, Олга Павлица, Слободанка Главатовић, ?, Георгије Блажевски, ?. 

Трећи ред: Димитрије Тепавац, Бранко Добрић, Анђелко Николић, Бранко Мартиновић, ?, Бранко 

Лежимирац, Младен Грковић, Јаника Барањ, Радован Вукичевић, Стјепан Граф. 

Школска 1954/55. година, разред Vа, разредни Бранко Бута (странa 185) 

Први ред: Душан Бакић, Бајрам Јонузовић, Петар Мунћан, Ратко Матијашевић, Милан Леко, Драган 

Игњатовић. 

Други ред: Ђорђе Катић, Желимир Божић, ? Молнар, Јанко Петковић, Бора Станисављевић, Антоније 

Јовановић, учитељ Бранко Бута. 

Трећи ред: Нада Средић, Сава Јовановић, Милица Михајловић, Драгица Бојчић, Зорица Рафајловић, 

Јулијана Алимпијевић, Маришка Сич, Јелка Кривошија, Ана Пашко, Зора Петровић, Елизабета Греш, 

Стеван Татић. 

Четврти ред: Вера Кажић, Томислав Дебељачки, Љуба Губић, Стипе или Бора Блажевић, Миле Чича, 

Ивица Шагољ, Розалија Јохимстал, Ратко Лупуровић, Катица Јовановић. 

Школска 1954/55. година, разред Vб, разредни Милан Табаковић (странa 185) 

Први ред: Матија Јањанин, Ђорђе Милановић, Андрија Фелдежди, Филип Кинер, Никола Бојчић, 

Стеван Кеча, Данило Лончар. 

Други ред: Верица Радошевић, Анђелка Божић, ?, Јања Николић, Драгица Јаковљевић, Светлана 

Кривошија. 

Трећи ред: Анђелко Зекић, Надежда Вуковић, Анкица Јаковљевић, ?, Анка Кечић, Снежана Матуновић, 

разредни Милан Табаковић, Ивка Мајић, Зора Јурић, Милица Мајић, Јелена Мартиновић, Иван Јурић. 

Четврти ред: ?, Стјепан Марков, Миле Лепир, Милутин Главатовић, ?, ?, Никола Главатовић, Јаника 

Киш, Ивица Себал, Јован Митровић, Антун Розић. 


Први ред: Живко Јаблановић, Жарко Јовановић, Давид Мандић, Марко Ћавар, Петар Милић. 

Други ред: Петар Терзић, Стеван Кењало, Звонко Петровић, Микица Модрић, Стјепан Мишић. 

Трећи ред: разредни Бранко Стојадиновић, Љиљана Прокин, Олга Бизумић, Милка Леко, Драгица 

Рајић, ?, Ружа Ливаја. 

Четврти ред: Јованка Лупуровић, Ева Марков, Херта Книзл, Нада Атанацковић. 

Школска 1954/55. година, разред VII, разредни Милојко Филиповић (странa 186) 

Први ред: Љубан Грубеша, Чедомир Вукобрат, Зоран Томић, Живко Кривошија, Петар Кишдобрански, разредни 

Милојко Филиповић, Ђорђе Заклановић, Живко Механџић, Васко Кажић, Божидар Шашић, Никола Ротим. 

272

Други ред: Љубица Мутић, Ката Пиплица, Ангелина Ротим, Драга Тарбук, Недељко Мартиновић, 

Златан Милошевић, Дане Вукобрат, Ернест Книзл, Бенедикт Думанчић, Милан Ракић, Мишо Маслаћ, 

Мирјана Инић, Милка Брозовић, Софија Вуковић, Надежда Грубовић, Јелица Бајић. 

Трећи ред: Флорина Беч, Маргарета Герге, Анђелка Станисављевић, Ружа Пиплица, Зорица Филиповић, 

Вера Марчетић, Даница Петровић, Споменка Ћујић, Анкица Вукобратовић, . 

Четврти ред – чуче: Биљана Маринковић, Катица Кричковић. 

Школска 1954/55. година, разред VIII, разредни Божидар Ђурић (странa 187) 

Први ред: Илија Думанчић, Ненад Јовановић, Радослав Миоковић, Милојко Терзић. 

Други ред: Милош Сурчић, Стјепан Барић, Петар Домазетовић, Славко Петровић, Димитрије Павков, 

Александар Аранђеловић, Радослав Мајсторовић, Душан Мушицки, Никола Шапић, Иван Мишић. 

Трећи ред: Ивка Јурић, Никола Јурић, Марко Брадарић, Зорка Обрадовић, Душанка Кнежевић, Милица 

Бајић, Драгиња Иваниш, Вера Веселиновић, Анђа Думанчић, Ђорђе Дроњак, Јосип Јагер, Милица 

Бараковић. 

Пети ред: Васиљка Кажић, Даница Петровић, Мира Барић, директор Велислав Старчевић, разредни 

Божидар Ђурић, Мира Штиковац, Даница Мутић, Јелена Мишић. 

Школска 1955/56. година, разред Iа, учитељ Слободан Милутиновић (странa 187) 

Први ред: ?, Цмиљко Томић, Мирослав Мајић, ?, Јосип Петровић, Стеван Јовановић, Давид Рајић. 

Други ред: учитељ Слободан Милутиновић, ?, Бранислав Давидов, Владимир Терзић, Милица 

Јовановић, ?, Душанка Бешић, ?, ?, Лазар Дамјановић, Коста Опачић. 

Трећи ред: Цвета Бајић, ?, ?, Ксенија Јовановић, Јадранка Сегедински, Славица Макарић, Тереза Хушак, 

Славица Алимпијевић, Татјана Бараковић, Зора Гардиновачки, Анкица Турчан. 

Четврти ред: Мирјана Вујић, Тимотије Божић, Петар Релић, МаринкоЋавар, Петар Радаковић, Никола 

Обрштаревић, Ивица Коњевић, Петар Мајић, Сава Петровић, Милка Стевић, Миланка Вукичевић, ?. 

Школска 1955/56. година, разред Iв, учитељ Јован Пилиповић (странa 188) 

Први ред: Петар Јовић, ?, Иванка Чуљак, Мира Орлић, Анка Губић, Мирјана Јазић, Лука Марић, ?, 

Милан Бакиш, ?, ?, ?, ?, ?, ?. 

Други ред: ?, Сава Грковић, ?, ?, ?, ?, ?, Божо Стојак, ?, ?, Петар Жмирић, Сава Тонковић. 

Трећи ред: Мирјана Тунић, Мира Петковић, ?, ?, ?, ?, ?, Љиљана Јазић, ?, ?. 

Школска 1955/56. година, разред Iг, учитељица Смиљка Пилиповић (странa 188) 

Први ред: Петар Анђелић, ?, Стеван Родић, Ђорђе Заклановић, Стеван Сувајџић, Велимир Косанић, 

Мирко Косанић. 

Други ред: Александар Пандуровић, Мирољуб Стаменковић, Милутин Батало, Живко Бизумић, Јоза 

Мазанек, Јосип Вацлавек, учитељица Смиљка Пилиповић. 

Трећи ред: Јован Дикић, ?, Споменка Дивнић, Љуба Боснић, Маришка Кугли, Јелена Шалетић, ?, Ђурђа 

Родић, Светозар Мишковић. 

Четврти ред: Петар Станковић, Нада Божић, Смиља Радаковић, Војислав Кењало, Мира Пандуровић, 

?, Никодије Ђорић. 

Школска 1955/56. година, разред IIа, учитељ Милош Шалетић (странa 189) 

Први ред: Јожеф Киш, Тодор Умичевић, Петар Андрић, Петар Лапош, Ференц Пашко, Ђорђе Дикић, 

Стјепан Панџа, Лајош Ситаш, Жарко Хрњачки, ?. 

Други ред: Ивица Аничић, Ружица Влаовић, Мира Ждрал, ?, Љубица Шарац, ?, Зорица Марков, ?, 

Софија Рашета, Мира Шарац, ?. 

Трећи ред: Ратомир-Кине Средић, Душко Косанић, ?, Меланија Бањеглав, ?, Драгица Ђорђевић, 

Слободан Габрић, Никола Стегић, Здравко Вукичевић, учитељ Милош Шалетић. 

Школска 1955/56. година, разред IIб, учитељица Милица Филиповић (странa 189) 

Први ред: Драгутин Зечић, Јосип Јеланчић, Ратомир Милановић, Божа Стојак, Јозо Мајић, Миливој 

Шапић, ?. 

273

Други ред: учитељица Милица Филиповић, Драган Ћирковић, Петар Марков, Сава Цекић, Слободан 

Кривокапић, Карло Молнар, Радомир Кривокапић, Цмиљко Петковић, Стеван Дебељачки, Лазар Лубен. 

Трећи ред: Катица Марков, Радмила Буквић, Анђелка Божић, Љубица Груловић, Ружица Дорн, ?, 

Љубица Кричковић, Ружица Ливаја. 

Четврти ред: Илија Јовановић, Марија Дакић, Боривој Петровић. 

Школска 1955/56. година, разред IIг, учитељица Анђелија Ђурић (странa 190) 

Први ред: Јован Кричковић, Милан Дроњак, Владимир Љубовић, Андрија Беде, Марко Жуљ, Светозар 

Борков, Светозар Јовановић, Зоран Конопек. 

Други ред: Јован Радуловић, Ивица Костић, Душко Екерт, Живко Влаовић, Немања Дороњски, Ђорђе 

Божић, Фрања Жуљ, Душко Вујић. 

Трећи ред: Милена Милутиновић, Нада Божић, ?, Нада Судар, учитељица Анђелија Ђурић, Љиљана 

Ђорић, Душанка Павлица, Мира Рафајловић, Даница Шапић. 

Четврти ред: Томислав Коловић, Коста Груловић, Младен Момировић. 

Школска 1955/56. година, разред IIIа, учитељица Катица Мишкићевић (странa 190) 

Први ред: ?, Живко Обрштаревић, Јосип Јохимстал, Иван Ротим, Драгољуб Јовановић, Никола Ђопа, ?. 

Други ред: ?, Радивој Вуковић, Славица Поповић, Даница Ливаја, Јордан Живковић, Фабијан Петровић, 

учитељица Катица Мишкићевић. 

Трећи ред: Софија Поповић, Мирјана Стаматовић, Љубица Јелић, Анка Холда, Маријанка Турчан, 

Татјана Бајић, Бранислава Радошевић. 

Четврти ред: Димитрије Шатрић, Стеван Сибинкић, Иванка Павлица, Иван Матош, Ратко Бикаревић. 

Школска 1955/56. година, разред IIIб, учитељица Милица Грбић (странa 191) 

Први ред: Никола Бакић, Слободан Дакић, Сава Влаовић, Ференц Ханцко, Стипа Рајић. 

Други ред: Слободан Јовановић, Душан Зинајић, ?, Милан Тривановић, Војин Томић, Золтан Киш. 

Трећи ред: ?, Ката Грах, Вера Лубен, Терезија Тома, Марица Радомир, Нада Дотлић, Загорка Инић, 

Радмила Максимовић, Радмила Јованић. 

Четврти ред: Вукица Петровић, Матија Билић, Илонка Киш, Јован Медић, Софија Релић, Милица 

Павловић, Миланка Станисављевић. 

Школска 1955/56. година, разред IIIв, учитељица Љубинка Шалетић (странa 191) 

Први ред: Антал Вацлавек, Милутин Кривошија, Слободан Коњовић, Душан Кривошија, Владимир 

Тепавац, Миодраг Голубовић, Милан Механџић. 

Други ред: учитељица Љубинка Шалетић, Вера Сибинкић, Милојка Главатовић, Ката Лапов, Душанка 

Бебић, Марка Такач, Србислава Јовановић. 

Трећи ред: Радмила Кечић, Јулишка Кугли, Анкица Станисављевић, Снежана Филиповић, Анђелка 

Батало, Душанка Јовановић. 

Четврти ред: Ђорђе Јанковић, Верица Пауновић, Љиљана Тунић, Волга Бркљач, Нада Бркљач, Ангелина 

Косанић, Анкица Гвоздек, Стеван Блажевски. 


Први ред: ?, Никола Мојсиловић, Богдан Вукичевић, Ратомир Татић, Живан Кечић, Стеван Наранџић, 

Миодраг Марков, Владимир Јовановић, Слободан Буквић, Ратко Бикаревић (?). 

Други ред: Јелица Дороњски, Босиљка Рајковић, ?, Добрила Јовановић, Владимир Старчевић, Мирјана 

Механџић, учитељица Винка Јовановић, Рајнхолд Беч, Споменка Јовановић, Душанка Заклановић, 

Мирослава Релић, Милојка Главатови. 

Трећи ред: Љубица Тасић, Милка Чавар, Ксенија Жеравица, Милка Боснић, ?. 

Школска 1955/56. година, разред Vб, разредни Светолик Дамњановић (странa 192) 

Први ред: Љубомир Грбић, Влада Стојановић, Шиља (доселио се из Срем Карловаца), Душан Бакић, 

Бајрам Јонузовић, Ивица Ивић, Никола Перехинац, Домин Мишкић, Стеван Бобош. 

Други ред: Иван Шудић, Анте Прскало, Радивој Вукичевић, ?, ?, Матија Јањанин, Ђорђе Катић, 

274

Александар Обрадовић, ?, Бранко Мартиновић, Димитрије Димитријевић 

Трећи ред: Јела Мартиновић, Дома Јурић, Зора Петровић, ?, наставник Светолик Дамњановић (у крилу 

држи сина од наставнице Јованке Вуковић), Мара Петровић, Анђелка Ивановић-Галамбош, Верица 

Ђорђевић, ?. 

Четврти ред: Вида Кнежевић, Марица Јелић, ?, Босиљка Пиплица, Слободанка Главатовић. 

Школска 1955/56. година, разред VIа, разредна Јованка Вуковић (странa 193) 

Први ред: Павле Гвоздек, Ратко Матијашевић, Петар Мунћан, Пашко Шудић, Миле Леко, ?. 

Други ред: Андрија Ливаја, Миле Чича, Бора Станисављевић, Антоније Јовановић, Марко Шудић. 

Трећи ред: Вера Кажић, Милосава Сурчић, Розалија Јохимстал, наставница Јованка Вуковић, Елизабета 

Греш, Маришка Сич, Љуба Губић. 

Четврти ред: Јулијана Алимпијевић, Ана Пашко, Јела Кривошија, Зорица Рафајловић, Марица Тадић. 

Школска 1955/56. година, разред VIб, разредни Милан Табаковић (странa 193) 

Први ред: Милутин Главатовић, Марко Ћавар, Никола Главатовић. 

Други ред: Стеван Кеча, Данило Лончар, Драга Јаковљевић, Надежда Вуковић, Анђелија Божић, Вера 

Радошевић, Снежана Матуновић, Адам Мутић, Анђелко Зекић. 

Трећи ред: Милица Мајић, Ката Ливаја, Ката Карико, ?, разредни Милан Табаковић, Анка Кечић, 

Драгица Павков, Светлана Кривошија, Јања Николић. 

Четврти ред: Антун Розић, ?, Јосип Сакал, Сима Вејновић, Ивица Себал. 

Школска 1955/56. година, разред VIII, разредни Милојко Филиповић (странa 194) 

Први ред: Божидар Шашић, Чедомир Вукобрат, Васко Кажић. 

Други ред: наставник Бранко Стојадиновић, наставник Светозар Галечић, Живко Механџић, Дане 

Вукобрат, Ђорђе Заклановић, Зоран Томић, Даница Петровић, Љубица Мутић, наставник Светолик 

Дамњановић, Катица Кричковић, наставник Милан Табаковић. 

Трећи ред: Бенедикт Думачић, Биљана Маринковић, Ката Пиплица, Гордана Вуковић, Надежда 

Грубовић, Анђелка Думанчић, Вера Марчетић, Слободан Матуновић. 

Четврти ред: Зорица Филиповић (са хармоником), директор Велислав Старчевић, разредни Милојко 

Филиповић, Анђелка Станисављевић (са гитаром). 

Пети ред – чуче: Живко Кривошија, Мирјана Инић, Софија Вуковић, Милан Ракић (држи лопту). 

Школска 1956/57 . година, разред Iа учитељица Анђелка Пауновић (странa 194) 

Први ред: ?, ?, Лазар Тасић, Милан Бекут, ?, ?, ?, ?, Сава Кричковић, Живан Бањеглав, ?, ?, ?. 

Други ред: ? (дете), ?, ?, ?, ?, Нада Главатовић, ?, ?, ?, ?, ?, ?, учитељица Анђелка Пауновић. 

Трећи ред: ?, ?, ?, ?, ?, Јелица Розић, ?, ?, Нада Косанић, ?, ?, Милорад Косанић (млађи брат Наде Косанић). 

Школска 1956/57. година, разред Iб, учитељица Љубинка Шалетић (странa 195) 

Први ред: Раде Бандић, Бранислав Тепавац, Небојша Умичевић, Ђорђе Ковачевић, ?, Славко Јовановић, 

Анте Тадић, Ива Андрић, Ивица Липовчан, Вукичевић, Драгутин Влаовић. 

Други ред: Мирјана Таслак, Мирјана Петковић, Љубица Перехинац, Радмила Родић, Гордана Терзић, 

Ката Матош, учитељица Љубинка Шалетић, Марија Јасеновски, Нада, Лепосава Станисављевић, 

Марица Грубеша, Софија Медић, Невенка Мликота. 

Трећи ред: Јулијана Ситаш, Сека Јовановић-Кајмачар, Нада Цицварић, Вера Узановић, Вера Старчевић, 

Љиљана Радуловић, Евица Николић, Мира Батало, Душанка Бараковић, Софија Божић. 

Школска 1956/57. година, разред Iг, учитељица Иванка Давидовић (странa 195) 

Ипред свих: учитељица Иванка Давидовић. 

Први ред: ?, Перо Анђелић, ?, Марко Костић, Јања Барунчић, Светозар Јовановић, ?, ?, Фабијан Мликота, 

Десанка Шапић, Славко Мандић, Јелица Коњевић. 

Други ред: Владимир Јеременко, Ружица Думанчић, Иван Стећук, Ержа Шерег, Мирко Лончар, Маришка 

Вајланд, Ружа Маркић, Благоје Блажевски, Анкица Прскало, Богољуб Димитријевић, Славица Релић. 

Први ред: Милан Дакић, Јозо Ливаја, Јелена Поленик, Владимир Рончевић, ?. 

275

Школска 1956/57. година, разред IIа, учитељ Слободан Милутиновић (странa 196) 

Први ред: Петар Релић, Тимотије Божић, Иван Коњевић, Петар Радаковић, Јосип Петровић, Владимир 

Терзић, Петар Мајић, Сава Ковачевић, Здравко Вукичевић, Маринко Ћавар. 

Други ред: Меланија Бањеглав, Цвета Бајић, Јосип Јеланчић, Милка Стевић, Коста Опачић, Душанка 

Бешић, Јанко Томић, Јадранка Сегедински, Лазар Дамјановић. 

Трећи ред: Славица Алимпијевић, Татјана Бараковић, Зорица Чортан, учитељ Слободан Милутиновић, 

Ксенија Јовановић, Анкица Турчан, Мирјана Вујић, Славица Макарић. 

Четврти ред: Бранислав Давидов, Никола Обрштаревић, Сава Петровић. 


Први ред: Фрања Комадина, Петар Грбић, Миле Милосављевић, Иван Зекић. 

Други ред: учитељица Катица Стојадиновић, Ђорђе Божић, Милан Кукуљ, ?, Дане Богуновић, Карло 

Зекић. 

Трећи ред: Анте Мартиновић, Вероника Чуљак, Милица Чавић, Марица Жмирић (скроз десно). 

Четврти ред: Ивица Рајић, Јелица Рајић, Радмила Аничић, Ана Николић, ?, Мирјана Димитријевић, 

Мирјана Веселиновић, Славица Шипош. 

Пети ред: Мирко Бијелић, Јелица Јурић, Илонка Мудри, Јулишка Холик, Јелица Чавић, Нада Атанацковић, 

Миленко Милутиновић. 

Школска 1956/57. година, разред IIв, учитељ Јован Пилиповић (странa 197) 

Први ред: Маринко Ћавар, Здравко Вукичевић, Петар Жмирић, Ференц Јагер, ?, ?, Јован Јовановић, ?, 

Лука Марић, Стојадин Јанковић, ?. 

Други ред: Мира Петковић, Љиљана Јазич, ?, Анка Губић, ?, ?, ?, ?, Невенка Мликота, ?, Илона Корокнаи 

(ниже). 

Трећи ред: Мира Орлић, Петар Јовић, Милица Пауновић, Сава Грковић, ?, ?, Милан Бакиш, Мирјана 

Јазић, Василије Бацковић. 

Четврти ред: Карло Молнар, ?, ?, учитељ Јован Пилиповић држи у наручју непознато дете, Мирјана 

Тунић, Нада Ралић, Сава Тонковић. 

Школска 1956/57. година, разред IIг, учитељица Смиљка Пилиповић (странa 197) 

Први ред: Тихомир Божић, Карло Драшлер, Александар Пандуровић, Петар Станковић, Јован Дикић, 

Веља Косанић, Новица Гроздановић, Јован Кричковић. 

Други ред (стоје): Никодије Ђорић, Ђорђе Божић, ?, Стеван Сувајџић, Живко Бизумић, Марко Жуљ, 

Иштван Ковач, учитељица Смиљка Пилиповић, Ивица Костић, Мирољуб Стаменковић, Војислав 

Кењало, Јосип Вацлавек, Шима Готовац, Милутин Батало, Светозар Мишковић. 

Трећи ред (седе): ?, ?, Љуба Боснић, Споменка Дивнић, непознато дете, непознато дете, непознато дете, 

Јелена Шалетић, ?, Јелица Живковић, ?. 

Четврти ред: ?, ?, Љубица Петровић, Ђурђа Родић, Анкица Бахат, Мирјана Пандуровић, Смиља 

Радаковић, Илонка Кугли, Нада Божић, ?, ?. 

Школска 1956/57. година, разред IIIв, учитељица Анђелија Ђурић (странa 198) 

Први ред: ?, Миша Јокић, Живко Влаовић, Душко Екерт, ?. 

Други ред: Ивица Костић, Андрија Беде, Љубица Зец, Јовица Радуловић, Владимир Љубовић. 

Трећи ред: Душко Вујић, Јоза Ливаја, Милан Дроњак, Даница Шапић, Љиљана Ђорић, Нада Судар, 

учитељица Анђелија Ђурић, Милена Милутиновић, Анђа Јокић, ?, Фрања Жуљ, Младен Момировић, 

Ђорђе Дикић. 

Четврти ред: Светозар Борков, Рада Габрић, Коста Груловић, Мира Рафајловић, Анкица Гвоздек, Зоран 

Конопек, Слободан Габрић, Ратомир Средић, Никола Стегић. 

Пети ред: Марко Жуљ, Ђорђе Божић, Нада Божић, Миле Бојчић, Томислав Коловић. 

Школска 1956/57. година, разред IVа, учитељица Катица Мишкићевић (странa 198) 

Први ред: Ђорђе Јанковић, ?, Фабијан Петровић, Радивој Вуковић, Иван Ротим, Јордан Живковић, 

Владимир Тепавац, Иван Матош, ?, Ратко Бикаревић, Стеван Сибинкић. 

276

Други ред: Славица Веселиновић, ?, Радмила Радмиловић, Живко Обрштаревић, Јован Поповић, 

Димитрије Шатрић, ?, Драгољуб Самарџић, Александар Обрадовић, Јосип Јохимстал, Драгољуб 

Јовановић, Милутин Кривошија, ?, Љубица Јелић, Снежана Филиповић, Вера Сибинкић. 

Трећи ред: Иванка Павлица, Анка Хлода, Анкица Станисављевић, Даница Ливаја, Маријанка Турчан, 

Анкица Гвоздек, Славица Поповић, Ангелина Косанић, Нада Бркљач, Волга Бркљач, Татјана Бајић, 

Бранислава Радошевић. 

Четврти ред: брат Ангелине Косанић. 

Школска 1956/57. година, разред IVб, учитељица Милица Грбић (странa 199) 

Први ред: Душан Зинајић, Слободан Дакић, Стипа Рајић, ?, Никола Бакић, Ференц Ханцко, Јован Медић, 

Душан Кривошија, ?, Стеван Блажевски, Золтан Киш, Никола Добрић, учитељица Милица Грбић. 

Други ред: Матија Билић, Анђелка Батало, Душанка Јовановић, Душанка Бебић, Србислава Јовановић, 

Биљана Тепавац, Вукица Петровић, ?, Илонка Киш, ?, Милојка Главатовић, Вера Лубен, Нада Дотлић, 

Софија Релић. 

Трећи ред: Марка Такач, Терезија Тома, Миодраг Голубовић, Радмила Максимовић, Војин Томић, 

Радмила Кечић, Милан Тривановић, Загорка Инић, Милан Механџић, Милица Павловић, Слободан 

Коњовић, Марица Радомир, Верица Пауновић. 

Школска 1956-57. година, разред Va, разредна Љубинка Кривошија (странa 199) 

Први ред: ?, ?, Стеван Грковић, Милан Кењало, Стеван Наранџић, Јанош Ханцко, Сава Лепир, Бошко 

Ђопа, Ђура Хајдуковић. 

Други ред: Милка Чавар, Петар Јовановић, ?, Владимир Јовановић, Ратомир Татић, Радослав Вукичевић, 

Верица Кричковић, Владимир Старчевић. 

Трећи ред: Ксенија Жеравица, Луција Ливаја, Славица Плавшић, разредна Љубинка Кривошија, 

Мирослава Релић, ?, Љубица Микић, Радмила Средић, Милорад Јеловац. 

Четврти ред: Слободан Буквић, Филип Џалто. 

Школска 1956-57. година, разред Vб, разредни Бранко Стојадиновић (странa 200) 

Први ред: Славко Средић, Јанко Петковић, Јоза Илић, Павле Бабик, Ђорђе Катић, Павле Конопек, ?, 

Домин Мишкић. 

Други ред: Зора Петровић, Јелица Дороњски, ?, Мирјана Механџић, Драгица Радомир, Ладослав Сич, ?. 

Трећи ред: ?, Рихард Книзл, Дома Јурић, Марко Дотлић, Споменка Јовановић, ?, Бранко Ралић, Добрила 

Воркапић, Добрила Јовановић, Никола Мојсиловић, Јосип Секереш, Оља Ћурчић, Радослав Вуковић, 

Радослав Бечелић. 

Четврти ред: Јелица Мартиновић, Бранко Мартиновић, Слободанка Веселиновић, учитељ Бранко 

Стојадиновић, Даница Кричковић. 

Пети ред-чуче: ?, Љубоје Уремовић, Иконија Вукобрат, Здравко Конопек, Ружица Жуљ, Милан 

Јаковљевић, Славка Боснић. 

Школска 1956/57. година, разред VIа, разредни Бранко Бута (странa 200) 

Први ред: Маринко Шубић, Павле Конопек, Бранко Симовић, Бошко Ђопа, Марко Шудић. 

Други ред: Жарко Јовановић, Илија Шагољ, Стевица Татић, Константин-Коља Божић, ?. 

Трећи ред: ?, Радослав Стојак, Анте Пиплица, Душан Тарбук, ?, Божо Стојановић, Драгица Бојчић, 

разредни Бранко Бута. 

Четврти ред-чуче: Зорица Рафајловић, Катица Јовановић, Георгије Блажевски, Босиљка Мазул, Олга Павлица. 

Школска 1956/57. година, разред VIб, разредни Светолик Дамњановић (странa 201) 

Први ред: Ивица Ивић, Слободан Самарџић, Александар Обрадовић, Миле Чича. 

Други ред: Бајрам Јонузовић, Петар Гршић, Владимир Стојановић, Душан Бакић, Јелена Мартиновић, 

Слободанка Главатовић, Љиљана Керац. 

Трећи ред: Вера Кажић, Драгица Јаковљевић, Домин Мишкић, наставник Светолик Дамњановић, 

Марица Јелић, ?, Мара Петровић, Љуба Губић. 

Четврти ред: ?, ?, Јулка Алимпијевић, Ивица Себал, Верица Ђорђевић, ?, Босиљка Пиплица, Анте Прскало. 

277

Школска 1957/58. година, разред Iа, учитељ Милош Шалетић (странa 201) 

Испред свих: учитељ Милош Шалетић 

Први ред: Адам Лаукс, Марица Грубеша, Душанка Бараковић, Вујко Берић, Љубица Јанковић, Милан 

Бајић, Споменка Пандуровић, Стеван Јовановић, Нада Разбицки, Живка Стојковић, Велимир Механџић, 

Љуба Лончар, Снежана Вељковић, Зоран Радмановић. 

Други ред: Миливој Жмирић, Александра Рончевић, Рада Петровић, ?, Радмила Бацковић, Светлана 

Стојшин, Даница Даутовић, Дијана Николић, Мија Ромањук, Јулишка Сич, Милан Габрић, Борица 

Пејчић, Стеван Турчан. 

Трећи ред: Влатко Мадацки, Минда Петровић, Јосип Дорн, Небојша?, Исмет?. 

Школска 1957/58. година, разред Iв, учитељица Милица Пешић (странa 202) 

Први ред: Ивица Мартиновић, ?, Славко Џалто, Миодраг Бацковић, Драган Цекић, ?, Антон Вацлавек, 

Живко Здјелар, Миодраг Новковић, Косанић?. 

Други ред: ?, Ивица Чуљак, Ненад Мутић, Славко Вацлавек, Недељко Крајновић, Душан Орешчанин, 

Славко Рашета, ?, Јоза (Јосип Шуберт), ?. 

Трећи ред: ?, ?, Живана Марић, Бранислава Томић, Јелена Старчевић, учитељица Милица Пешић, Нада 

Вучетић, Емилија Немеш, ?, ?, ?. 

Четврти ред: Мара Тркуља, Милка?, Мира Рашета, ?, Радмила Груловић, ?, Јелица Кузмановић, ?, ?. 

Школска 1957/58. година, разред Iг, учитељица Загорка Вујичин (странa 202) 

Први ред: Бранко Зинајић, ?, ?, Јаника Киш, Бранко Барунчић. 

Други ред: Стојан Лепир, ?, ?(Ђура Милосављевић), Петар Бајић, Славко Јовановић, Јован Мишковић, 

?, Јосип Шустић, ?, Душан Јавор. 

Трећи ред: Славица Ристић, Савка Лепир, ?, Меланија Божић, Нада Радонић, учитељица Загорка 

Вујичин (у крилу држи ћерку Бранку), Миланка Милутиновић, Наташа Милутиновић, Марија Михаљ, 

Марица Тадић, Марица Томић, ?. 

Четврти ред: Марија Марков, Лепа Станисављевић, Љубица Воркапић, Рада Стојић, ?, Драгица Зечић, 

Анђа Николић. 

Школска 1957/58. година, разред IIа, учитељица Љубинка Шалетић (странa 203) 

Први ред: Анте Тадић, Ђорђе Веселиновић, Небојша Умичевић, Бранислав Тепавац, Ивица Липовчан, 

Ђорђе Ковачевић, ?, ?, Михаљ Турај. 

Други ред: учитељица Љубинка Шалетић, Стеван Шипош, Ива Андрић, Владимир Вукичевић, ?, ?, 

Ђорђе Косанић, ?, Сава Петровић. 

Трећи ред: Драгица Воркапић, Љубица Перехинац, Мирјана Таслак, Евица Николић, Љиљана Радуловић, 

Нада Цицварић, Софија Божић, Вера Старчевић, Драгица Стојановић, Љиљана Јовановић-Кајмачар, 

Мирјана Батало, Софија Медић, ?. 

Четврти ред: Гордана Терзић, ?, Милица Конопек, Ката Матош, Ружа Маркић, Јагер, Радмила Родић, Драгутин 

Влаовић, Јулијана Ситаш, Мира Петковић, Аница Јагер, Марија Јасеновски, Невенка Мликота, ?, ?. 

Школска 1957/58. година, разред IIб, учитељица Иванка Давидовић (странa 203) 

Први ред: Мирко Никић, Богољуб Димитријевић, Томислав Пиплица, Благоје Блажевски, Владимир 

Јеременко, Мирко Лончар, Душан Момировић, Мирко Стегић, Милан Дакић, Бошко Ливаја. 

Други ред: ?, Слободан Петровић, Ђорђе Заклановић, Славко Макарић, Светозар Јовановић, ? (дете 

испред учитељице), учитељица Иванка Давидовић,?, ?, Петар Радаковић, Ивица Мајић, Јања Барунчић, 

Славица Релић. 

Трећи ред: Душанка Јаковљевић, ?, ?, Јелица Коњевић, ?, Ружица Думанчић, Милица Бркљач, Десанка 

Пајкић, Радмила Судар, Мира Рајић, ?, Владимир Рончевић. 

Четврти ред: Иван Стећук (клечи), ?, Марко Костић, Ержа Шерег, Славко Мандић, Фабијан Мликота, 

Светозар Пандуровић, Маришка Вајланд, Недељко Мартиновић, Анкица Прскало, Јелена Поленик. 

278

Школска 1957/58. година, разред IIIа, учитељ Слободан Милутиновић (странa 204) 

Први ред: Бранислав Давидов, Сава Петровић, Лазар Дамјановић, Петар Релић, Петар Мајић, Тимотије 

Божић, Никола Обрштаревић. 

Други ред: Драган Зечић, Цмиљко Томић, Јосип Јеланчић, Иван Коњевић, Јосип Петровић, Маринко 

Ћавар, учитељ Слободан Милутиновић. 

Трећи ред: Душанка Бешић (стоји), Јанко Томић (стоји), Никола Мачкић, Владимир Терзић, Јадранка 

Сегедински, Цмиљко Томић, Анте Марковић, Јосип Мајић, Мирослав Мајић (стоји), Маришка Кугли 

(стоји). 

Четврти ред: Јулишка Ситаш, Цвета Бајић, Тереза Хушак, Мирјана Вујић, Татјана Бараковић, Ксенија 

Јовановић, ?, Меланија Бањеглав, ?, Милка Стевић, Миланка Вукичевић, Славица Алимпијевић. 

Школска 1957/58. година, разред IIIб, учитељица Загорка Милутиновић (странa 204) 

Први ред: Карло Зекић, Милан Кукуљ, Петар Марков, Миленко Милутиновић, Иван Зекић, Анте 

Мартиновић, Андрија Холик. 

Други ред (дечаци): Петар Грбић, Ђорђе Божић, Јозо Ливаја, ?, Ивица Рајић, Светозар Јовановић, Миле 

Милосављевић, учитељица Загорка Милутиновић. 

Трећи ред (девојчице): Катица Сегедински, Мирјана Димитријевић, Славица Шипош, Анђа Ђурић, 

Славица Ранђеловић, Радмила Аничић, Ката Павловић, Ружа Ливаја, Нада Димитријевић. 

Четврти ред: Драгица Талијанац, Илонка Мудри, Јелица Јурић, Марица Жмирић, 

Јулишка Холик, Јелица Рајић, Ана Николић, Душанка Павлица, Вера Чуљак, Мира Шарац. 

Школска 1957/58. година, разред IIIв, учитељица Смиљка Пилиповић (странa 205) 

Први ред: Пера Анђелић, Живко Бизумић, Јован Кричковић, Иштван Ковач, Војислав Кењало, Миша 

Јокић, Милутин Батало, Јован Дикић, Мирољуб Стаменковић, Јосип Вацлавек, Александар Пандуровић. 

Други ред: ?, ?, Нада Божић, Љуба Боснић, Радмила Ђотић, ?, Смиља Радаковић, Ђурђа Родић, Јелица 

Живковић, Мира Пандуровић, Анкица Бахат, ?, Угра Јовић. 

Трећи ред: Петар Станковић, ?, Стеван Сувајџић, Илонка Кугли, Светозар Мишковић, ?, учитељица 

Смиљка Пилиповић, дете, Јелена Шалетић, Тихомир Божић, ?, Карло Драшлер, Споменка Дивнић, 

Никодије Ђорић. 

Школска 1957/58. година, разред IVа, учитељица Милица Филиповић (странa 205) 

Први ред: Јошка Киш, Драган Јовановић (Ћирковић), Илија Јовановић, учитељица Милица Филиповић, 

?, Стјепан Панџа, Тодор Умичевић. 

Други ред: ?, Јоза Мајић, ?, Никола Ђопа, Ратко Милановић, Слободан Дакић, ?, Боривој Петровић, 

Софија Рашета, Мирољуб Петровић 

Трећи ред: Нада Божић, Ружица Дорн, Љиљана Петров, Љубица Кричковић, Катица Марков, Љубица 

Груловић, Љубица Шарац, Мирјана Ждрал. 

Четврти ред – леже: Душан Зинајић, Сава Цекић, ?, Ференц Пашко, Цмиљко Петковић, Јосип Вацлавек. 

Школска 1957/58. година, разред IVг, учитељица Анђелија Ђурић (странa 206) 

Први ред: Ивица Костић, Милан Дроњак, ?, Никола Стегић, Станко Вукомановић, Зоран Конопек. 

Други ред (стоје - дечаци): Рада Габрић, Фрања Жуљ, Томислав Коловић, Светозар Јовановић, Душко 

Вујић, Младен Момировић, учитељица Анђелија Ђурић, Живко Влаовић, Јован Радуловић, Стеван 

Марков, Владимир Љубовић, Радомир Габрић, Слободан Габрић. 

Трећи ред (седе - девојчице): Софија Рашета, Мира Рафајловић, Нада Божић, Нада Судар, ?, Анђелка 

Јокић, Љиљана Ђорић, Даница Шапић, Милена Милутиновић. 

Четврти ред: Радоје Антић, Коста Груловић, Анкица Гвоздек, Светозар Борков, Душко Екерт. 

Школска 1957/58. година, разред Vа, разредни Веселин Вуксан (странa 206) 

Први ред: ?, Милан Трбојевић, ?, Миодраг Голубовић, Драгољуб Јовановић-Кајмачар, Никола 

Мојсиловић, ?, Живко Обрштаревић. 

Други ред: ?, Даница Ливаја, Нада Опачић, Анкица Гвоздек, Верица Пауновић, Зорка Грујић, Ангелина 

Косанић, Радмила Средић, Анђелка Батало. 

279

Трећи ред: Марка Такач, Анка Хлода, Милан Механџић, ?, ?, разредни Веселин Вуксан, Петар Пешкан, 

Радивој Вуковић, Стеван Радивојевић. 

Четврти ред: ?, ?, Загорка Инић, Ференц Ханцко, Татјана Бајић. 

Школска 1957/58. година, разред Vб, разредни Светозар Галечић (странa 207) 

Први ред: Александар Обрадовић, Сава Лепир, ?, Стипа Рајић, Владимир Тепавац, Јосип Бекер, Јосип 

Мишић, Рајко Кожуљ, Стеван Сибинкић. 

Други ред: Босиљко Јурић, Јован Медић, Золтан Киш, Јосип Јохимстал, Иван Ротим, Драгољуб 

Самарџић, Ђорђе Јанковић, Миле Тривановић. 

Трећи ред: Душан Павков, Милица Веселиновић, Константин Красојевић, Нада Дотлић, разредни 

Светозар Галечић, Србислава Јовановић, Слободан Коњовић, Анкица Станисављевић, Фабијан 

Петровић. 

Четврти ред: Александар Мирковић, Вукица Петровић, Димитрије Шатрић, Волга Бркљач, Софија 

Релић, Нада Бркљач, Војин Томић, Душанка Бебић, Павле Педи. 

Школска 1957/58. година, разред Vв, наставник Радивој Лупуровић (странa 207) 

Први ред (спреда): Ратко Бикаревић, Терезија Тома, Стеван Блажевски, ?. 

Други ред: Петар Живковић, ?, Иван Матош, Вера Лубен, Иванка Павлица, Радмила Радмиловић. 

Трећи ред: Славица Поповић, Марица Радомир, Милица Павловић, Милутин Кривошија, ?, Бранко Добрић. 

Четврти ред: Илонка Киш, Вера Сибинкић, ?, Стјепан Баушка, Мирјана Стаматовић. 

Пети ред: Никола Перехинац, Душан Кривошија, Мила Керац, Јован Поповић, Љубомир Грбић. 

Шести ред: наставник историје Радивој Лупуровић, Сава Гроздановић (стоји), Петар Билић, Љубица 

Јелић, Душанка Јовановић, Никола Бакић. 

Школска 1957-58. година, разред VIа, разредна Љубинка Кривошија (странa 208) 

Први ред. Бранко Лежимирац, ?, Филип Џалто, Ратомир Татић, ?, ?, Владимир Јовановић, Александар 

Обрадовић, Ђорђе Обрадовић, Стјепан Блажевић, Ђура Хајдуковић. 

Други ред: ?, Бошко Ђопа, Слободан Буквић, ?, ?, Коста Релић. 

Трећи ред: Ксенија Жеравица (стоји), Верица Кричковић, ?, ?, Луција Ливаја, разредна Љубинка 

Кривошија, Славка Плавшић, Мара Петровић, ?, ?. 

Четврти ред: Душанка Заклановић, Мирослава Релић, Видосава Кнежевић, ?, ?, Милка Чавар, ?, ?, ?. 

Пети ред: Стеван Грковић, Војислав Драгојевић , Стеван Наранџић, Јанош Ханцко, Владимир Старчевић, ?. 

Школска 1957-58. година, разред VIб, разредни Бранко Стојадиновић (странa 208) 

Први ред: наставник Бранко Стојадиновић. 

Други ред: ?, ?, Рихард Книзл, Јелица Дороњски, Добрила Воркапић, Зора Петровић, ?, Радмила 

Радмиловић, ?, ?, ?, Славка Боснић, Иван Шудић, ?, Јосип Секереш, ?, Босиљка Рајновић. 

Трећи ред: Радослав Вуковић, Бранко Мартиновић, ?, Јанко Петковић, Славко Средић, Сава Лепир, 

Ладислав Сич, Момчило Дакић, ?, Бранко Николић, Марко Дотлић, Бранко Ралић, Милан Јаковљевић, 

Љубоје Уремовић. 

Четврти ред: Ружица Жуљ, Добрила Јовановић, Оља Ћурчић, Споменка Јовановић, Мирјана Механџић, 

Драгица Радомир, Слободанка Веселиновић, Иконија Вукобрат. 

Пети ред – лежи: Здравко Конопек. 

Школска 1958/59. година, разред Iа, учитељица Милица Филиповић (странa 209) 

Први ред: Бранко Стојак, Андреас Лаукс (није ученик), Божидар Јовановић, Петар Јурић, Велислав 

Батало, Петар Боснић, Јоза Маковски. 

Други ред: Иван Фледежди, Велимир Механџић, Живко Мачкић, Михајло Пеле, Јован Божић, ?, Илија 

Ливаја, ?, Стеван Петровић (у реду ниже). 

Трећи ред: Вера Ђурић, Анђелка Обрадовић, ?, Нада Пандуровић, Милица Дамјанчевић, учитељица 

Милица Филиповић, Љубица Релић, Магдалена Јасеновски, Милена Бајић. 

Четврти ред: Љубица Јеловац, Верица Косанић, Невенка Шустић, Вукица Јанковић, Светлана Сомборац, 

Радојка Главатовић, Анђелка Јурић, Смиља Јовановић. 

280

Школска 1958/59. година, разред Iб, учитељ Јанићије Главатовић (странa 209) 

Први ред: Владимир Марков, Предраг Живковић, Боривој Лубен, Светозар Божић, Андрија Барањ, 

Слободан Ждрал, Радомир Марковић, Љубица..., Вера Божић, Нада Гостовић. 

Други ред: Јовица Стокић, Милан Ћалић, Миле Божић, Бранислав Стаматовић, Душан Белић, Слободан 

Судар, Петар Беде, Ненад Живковић, Зоран Радмановић, Ружица Чуљак, Нада Илић, Марица ... 

Трећи ред: Вера Лучић, Катица Кугли, Даница Станимировић, Бранка Марковић, Ружица Катић, Вера 

Заклановић, Радомирка Марковић, Бранка Буквић, Нада Шуша, Марић, ?, Вероника Копуновић. 

Школска 1958/59. година, разред IIа, учитељ Милош Шалетић (странa 210) 

Први ред: учитељ Милош Шалетић, Снежана Вељковић, Евица Такач, ?, Љуба Лончар, Влатко Мадацки, 

Вујко Берић, Марица Грубеша, Даница Даутовић, ?, Адам Лаукс. 

Други ред: Јулишка Сич, Александра Рончевић, Јосип Дорн, Светлана Стојшин, Милан Бајић, Споменка 

Пандуровић, Миливој Жмирић, Љубица Јанковић, Милан Габрић, Душанка Бараковић, Мирко Матић. 

Трећи ред: Дијана Николић, Стеван Сич (није ученик), Живка Стојковић, Борица Пејчић, Маринко 

Петровић, Стевица Јовановић. 

Школска 1958/59. година, разред IIб, учитељица Катица Мишкићевић (странa 210) 

Први ред: Раде Бандић, Бранислав Спасић, Јаков Кожуљ, ?, учитељица Катица Мишкићевић, Живан 

Груловић, Милентије Миленковић, Милка Шапић, Ђура Милосављевић, ?, Павле Богић. 

Други ред: Никола Милић, Сава Воркапић, Бојана Главатовић, ?, Мира Стојковић, Стевица Јелић, 

Љубица Ливаја, Надица Саватовић, ?, Зорица Тунић, Цвета Радаковић, Радојка Кеча. 

Трећи ред: ?, Катица Косанић, Радмила Бугарин, Невена Оџић, ?, Душанка Антић, Ана Стјепановић, ?, 

Марица Томић. 

Школска 1958/59. година, разред IIв, учитељица Милица Пешић (странa 211) 

Први ред (наизменично): Јосип Шуберт, ?, Мира Рашета, Мара Тркуља, Ивица Чуљак, Славко Рашета, 

Миодраг Бацковић, Славко Вацлавек, Славко Џалто, учитељица Милица Пешић, Ивица Мартиновић, 

Антон Вацлавек, Миодраг Новковић, Душан Орешчанин, Живана Марић, ?, Славка, ?, Милка. 

Други ред: ?, Недељко Крајновић, Живко Здјелар, Ненад Мутић, Драган Цекић, Цвета?, Шана Антић, ?. 

Трећи ред: ?, Бранислава Томић, Емилија Немеш, Јелена Старчевић, ?, Нада Вучетић, Радмила Груловић, 

Јелица Кузмановић. 

Школска 1958/59. година, разред IIг, учитељица Загорка Вујичин (странa 211) 

Први ред: Јаника Киш, Петар Бајић, Стојан Лепир, Јосип Шустић, Стеван Јовановић, Славко Јовановић, 

?, Рада Стојић. 

Други ред: учитељица Загорка Вујичин, ?, Јован Мишковић, ?, Сима Стојковић, Иштван Репаши, Бранко 

Барунчић, Тихомир Лучић, Тодор Ћирковић. 

Трећи ред: девојчица?, Миланка Милутиновић, Меланија Божић, Катица Репаши, Марија Михаљ, Нада 

Радонић, Савка Лепир, Марица Тадић, Верица Недин, Љубица Воркапић. 

Четврти ред: Босиљка, Славица Ристић, Драгица Зечић. 

Школска 1958/59. година, разред IIIа, учитељица Љубинка Шалетић (странa 212) 

Први ред: Љиљана Јовановић-Кајмачар, Ђорђе Веселиновић, Мирјана Батало, Нада Хрњачки, Зора 

Пуљић, Јоза Мајић, Мирјана Таслак, Ружа Маркић, ?, Мира Петковић. 

Други ред: Анкица Јурекић, Драгица Стојановић, Софија Медић, Марија Јасеновски, Евица Николић, 

Радмила Родић, Вера Старчевић, Љиљана Радуловић, Ката Матош, Љиља, ?, Михаљ Турај, Милица 

Конопек, Љубица Перехинац. 

Трећи ред: Небојша Умичевић, Аница Јагер, Драгутин Влаовић, учитељица Љубинка Шалетић, Ђорђе 

Ковачевић, Гордана Трезић, Ивица Липовчан. 

Школска 1958/59. година, разред IIIб, учитељица Иванка Давидовић (странa 212) 

Први ред: Мирко Никић, Мирко Лончар, Милка Шапић, Иванка Барунчић, ?, Ружица Думанчић, Петар 

Жмирић, Владимир Јеременко, Милан Дакић, Владимир Рончевић (ниже). 

281

Други ред: Славко Мандић, Иван Стећук, Марија Рајић, Славица Релић, Душанка Јаковљевић, Јелица 

Коњевић (ниже, у белој хаљини), учитељица Иванка Давидовић, Десанка Пајкић, Јелена Поленик, 

Десанка Шапић, Мирко Стегић, Радмила Судар. 

Трећи ред: Благоје Блажевски, Богољуб Димитријевић, непозната девојчица, Мира Рајић, Анкица 

Прскало, Фабијан Мликота, Маришка Вајланд. 

Школска 1958/59. година, разред IIIв, учитељица Анђелка Николић (странa 213) 

Први ред: ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, Иванка Чуљак. 

Други ред: ?, Лазар Тасић, ?, ?, Сава Кричковић, ?, ?, учитељица Анђелка Николић, Милан Бекут, ?, 

Славко Крал, ?, ?, Јелица Шудић, ?. 

Трећи ред: Славко Бешић, Луција Јозић, ?, Славица Бикић, Нада Косанић, Иванка Мартиновић, Јелица 

Јовић, Ана Розић, ?, Драгица Ђорђевић, Мирољуб Стаменковић. 

Школска 1958/59. година, разред IIIг учитељ Бранко Стојадиновић (странa 213) 

Изнад ученика учитељ Бранко Стојадиновић. 

Први ред: ?, ?, Бранислав Тепавац, ?, ?, ?, Живан Бањеглав, ?, ?, ?, Петар Радаковић, ?, ?. 

Други ред: ?, Анте Тадић, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?. 

Трећи ред: ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?. 

Школска 1958/59. година, разред IVа, учитељ Владимир Вујичин (странa 214) 

Први ред: Сава Петровић, Јанко Томић, Лазар Дамјановић, Ратомир Средић, Тимотије Божић, Цмиљко 

Томић, Јосип Јеланчић, Петар Мајић, Никола Мачкић. 

Други ред: ?, Владимир Терзић, Мирослав Мајић, ?, Маринко Ћавар, Илија Јовановић, Никола 

Обрштаревић, Анте Марковић, Петар Андрић, Ђорђе Нешић послужитељ. 

Трећи ред: Милка Стевић, Мирјана Вујић, Миланка Вукичевић, Славица Алимпијевић, учитељ 

Владимир Вујичин, Душанка Бешић, Милена Јеременко, Петар Релић, Иван Коњевић. 

Четврти ред: Маришка Кугли, Јулишка Ситаш, Цвета Бајић, Татјана Бараковић, Ксенија Јовановић, 

Тереза Хушак, Бранислав Давидов, Мирољуб Петровић, Душко Косанић. 


Први ред: Томислав Коловић, Миле Милосављевић, Иван Чуљак, Јозо Ливаја, Петар Марков, Драган 

Цураковић, Светозар Мишковић. 

Други ред: Драган Јовановић, Младен Момировић, Андрија С. Беде, Иван Зекић, Милан Кукуљ, ?, 

Андрија Холик, Ратомир Антић, Светозар Јовановић. 

Трећи ред: Марица Жмирић, Ката Николић, Ружица Ливаја, Илонка Мудри, учитељица Винка Јовановић, 

Јелица Јурић, Загорка Димитријевић, Јулишка Холик, Верица Чуљак, Ђорђе Божић, Анте Мартиновић. 

Четврти ред: Славица Ранђеловић, ?, Радмила Аничић, Мирјана Димитријевић, Анђа Ђурић, Нада 

Атанацковић, Катица Сегедински ?, Миленко Милутиновић, Карло Зекић. 

Школска 1958/59. година, разред IVв, учитељица Љубица Костић (странa 215) 

Први ред: ?, ?, ?, Јовица Кричковић, Јовица Дикић, Ђорђе Ковач, Марко Жуљ, Велимир Косанић, Војислав Кењало. 

Други ред: Стеван Сувајџић, Никодије Ђорић, Петар Станковић, Миша Јокић, Карло Драшлер, Јосип 

Вацлавек, Живко Бизумић, Милутин Батало. 

Трећи ред: ?, ?, ?, ?, Новица Гроздановић, учитељица Љубица Костић, Јелена Шалетић, Јелица Живковић, 

Маришка Кугли. ?, Љуба Боснић. 

Четврти ред: Невенка Рајновић, Нада Божић, ?, Смиља Радаковић, ?, Ђурђа Родић, ?, Анкица Бахат, 

Споменка Дивнић, Мира Пандуровић. 

Школска 1958/59. година, разред IV-г, учитељица Ружица Пејчић (странa 215) 

Први ред: ?, Сава Тонковић, ?, ?, ?, ?. 

Други ред: Љиљана Јазић, ?, Стојадин Јанковић, ?, ?, ?, Милан Бакиш, Илија Радаковић, ?, Сава Грковић, Божа Стојак, ?. 

Трећи ред: Анка Губић, ?, ?, Љиљана Тунић, учитељица Ружица Пејчић, Мирјана Тунић, ?, ?, ?. 

Четврти ред: ?, ?, Мира Орлић, ?, Мирјана Јазић, ?, Милица Пауновић, ?, ?, ?. 

282

Школска 1958/59. година, разред Vа, разредна Десанка Савић (странa 216) 

Први ред: Душанка Илић, Иван Тадић, ?, Светислав Вукобрат, Миливој Шапић, Милош Тодоровић, 

Петар Јовановић, Слободан Јањин, Слободан Павловић, Богдан Вукичевић. 

Други ред: ? (девојчица у белом пуловеру), Љубомир Бандић, Ратомир Милановић, Љубица Груловић, 

?, Катица Марков, ?, Радмила Буквић, Љубица Шарац. 

Трећи ред: Илонка Гал, Илона Космина, Алојза Космина, Сава Цекић, Мирјана Ждрал, Жарко Хрњачки, 

Љубица Шарац, Јосип Берта, Агнеза Коловић. 

Четврти ред: Никола Ђопа, Антон Вацлавек, Љубица Кричковић, Ференц Пашко, разредна Десанка 

Савић, Божица Ралић, Тодор Умичевић, Ружица Дорн, Ивица Аничић. 

Пети ред: Јован Вученовић, Иштван Магура. 

Школска 1958/59. година, разред Vб, разредна Љиљана Панић (странa 216) 

Први ред: ?, Катица Грдић, Душан Вујић, Радомир Габрић, ?, Живко Јеловац, ?, Живко Влаовић, Анђелка 

Јокић, ?, Јелица Никић, Влада Љубовић, ?. 

Други ред: Гордана Лазаревић, Јовица Радуловић, Анка Болановић, Јован Дикић, Розалија Корокнај, 

Александар Обрадовић, ?, Радослав Татић, Љиљана Ђорић, Милан Дроњак, ?. 

Трећи ред: ?, Коста Груловић, Мира Рафајловић, Милан Тривановић, Милена Милутиновић, Миодраг 

Стојадиновић, Александра Санадер, Живко Јеловац, Вероника Прикел, Зоран Конопек, Софија Рашета. 

Четврти ред: Анкица Гвоздек, Волга Бркљач, Нада Судар, син Љиљане Панић, разредна Љиљана Панић, 

Верица Сокић, Марко Ромчев, Нада Бркљач, Слободан Габрић. 

Школска 1958/59. година, разред Vв, разредни Георгије Огризовић (странa 217) 

Први ред: Душко Екерт, Јанко Јуричић, ?, ?, Ђорђе Радовић, Светислав Обрадов, ?, Маринко Шудић, 

Давид Рајић, ?, Јаков Римац. 

Други ред: Јордан Живковић, ?, Андрија Поленик, ?, Недељко Мишковић, Стјепан Николић, Лазар 

Лубен, Стјепан Панџа, Никола Стегић, ?. 

Трећи ред: Душан Зинајић, Стеван-Гоган Јовановић, Јанош Новак, Станко Вукомановић, Цмиљко 

Петковић, ?, ?, ?, Светозар Борков. 

Четври ред (седе): Милојка Главатовић, Светлана Велићански, разредни Георгије Огризовић, Јулка 

Пауновић, Марија Лалић, Зорка Влалукин (чучи). 

Пети ред (чуче): ?, Анђелка Божић, Зорка Мартиновић, Драган Брзановић, Даница Шапић. 

Школска 1958/59. година, разред VIа, разредни Веселин Вуксан (странa 217) 

Први ред: Золтан Киш, ?, Анђелко Николић, Миодраг Голубовић, Радивој Вуковић, Милан Крајновић, 

Јосип Пасти, Драгољуб Јовановић, Ференц Ханцко, Бранко Даутовић, Бранко Лежимирац. 

Други ред: Вера Пауновић, Зорка Грујић, Ангелина Косанић, Радмила Кечић, Злата Азлен, Станка 

Терзић, ?, Радмила Средић, ?. 

Трећи ред: Ђурђица Бошковић, Даница Ливаја, Анђелка Батало, разредни Веселин Вуксан, Милан 

Механџић, Пера Пешкан, Стеван Радивојевић. 

Четврти ред: Марка Такач, Милан Трбојевић, Татјана Бајић, Живко Обрштаревић, Нада Опачић. 

Школска 1958/59. година, разред VIб, разредни Светозар Галечић (странa 218) 

Први ред: Јосип Бекер, Золтан Киш, Слободан Коњовић, Фабијан Петровић, Јосип Јохимстал, Никола 

Мојсиловић, ?, Димитрије Шатрић, ?. 

Други ред: Сава Лепир, Босиљко Јурић, Илија Дражић, Стеван Радивојевић, Рајко Кожуљ, Иван Ротим, 

Јосип Мишић, Константин Красојевић, Стојан Јовановић, Александар Мирковић. 

Трећи ред: Ђорђе Јанковић, Софија Релић, Милица Веселиновић, Војин Томић, Надица Атанцковић, 

Живко Јеловац. 

Четврти ред: Јован Медић, Србислава Јовановић, Дана Татић, разредни Светозар Галечић, Вукица 

Петровић, Душанка Бебић 

Пети ред (чуче): Нада Дотлић, Анкица Станисављевић, Вера Пешкан, Вера Сапун. 

283

Школска 1958/59. година, разред VIв, разредна Јелисавета Ђаковић (странa 218) 

Први ред: Ивица Матош, Петар Живковић, Бранко Добрић, Сава Гроздановић, Никола Перехинац, 

Љубомир Грбић, ?, Драгољуб Самарџић, Никола Бакић, Драгољуб Јовановић-Кајмачар, Стјепан 

Баушко. 

Други ред: Славица Поповић, Радмила Максимовић, Петар Билић, Душанка Јовановић, Милица 

Павловић, Милана Керац, Душан Кривошија, Вера Сибинкић, Слободан Коњовић, Радмила Радмиловић, 

Мирјана Стаматовић. 

Трећи ред: Марица Радомир, Снежана Филиповић, разредна Јелисавета Ђаковић, Љубица Јелић, Илонка Киш, ?. 

Четврти ред: Иванка Павлица, Павле Педи, Терезија Тома, Вера Лубен, Ратко Бикаревић, Стеван 

Блажевски. 

Школска 1958/59. година, разред VIIа, разредна Љубинка Кривошија (странa 219) 

Први ред: Константин Релић, Стеван Грковић, Владимир Старчевић, Стеван Блажевски, ?, Владимир 

Јовановић, Ратомир Татић. 

Други ред: ?, Бошко Ђопа, ?, Стеван Неранџић. 

Трећи ред: Душанка Заклановић, Славка Плавшић, Милка Чавар, Верица Кричковић, Видосава 

Кнежевић, Јанош Ханцко, ?, ?, ?. 

Четврти ред: Ксенија Жеравица, разредна Љубинка Кривошија, Луција Ливаја. 

Пети ред: Ђорђе Обрадовић, ?, Мирослава Релић, Филип Џалто, Слободан Буквић. 

Школска 1958/59. година, разред VIII, наставник Владимир Вујичин (странa 219) 

Први ред: Јосип Ливаја, Анте Пиплица, Душан Тарбук, Георгије Блажевски, Павле Конопек, Радослав 

Стојак, Слобода Самарџић, Ђорђе Крајновић, ?. 

Други ред: ?, Љиљана Керац, Анкица Илијевић, разредни Владимир Вујичин, Босиљка Мазул, Зорка 

Красојевић, Драгица Бојчић, Константин-Коља Божић 

Трећи ред: Маринко Шубић, Божо Стојановић, ?, Павле Вуковић, Жарко Јовановић. 

Четврти ред-лежи: Никола Јовановић. 

Школска 1959/60. година, разред I-1, учитељица Загорка Вујичин (странa 220) 

Први ред (спреда): Драгица Јанковић, Милка Дринић, Светлана Србљин, Анђелко Костић, Бошко Думанчић. 

Други ред: Марица Матош, Невена Зеленика, Иванка Зеленика, Зденко Ливаја, Милорад Гроздановић, 

Ивица Рајић. 

Трећи ред: Марија Стећук, Ружица Милкота, Љубица Римац, Мира Мликота, Голуб Манић, Иштван 

Ковач, Богдан Бајић. 

Четврти ред: Марица Чуљак, Здравка Чавар, Драгица Рајић, Живдаинка Миленковић, Јосип Андрић, 

Љупко Баришић, Илија Јозић, Влада Чавар. 

Пети ред: Грација Чуљак, Стана Николић, Јања Томић, Љубица Ласо, Петар Рајић, ?, Драгутин Батало. 

Шести ред: учитељица Загорка Вујичин, поред ње стоји и држи књигу Мира Ћуже. 

Школска 1959/60. година, разред I-3, учитељица Смиљка Пилиповић (странa 220) 

Први ред (спреда): Драган Стегић, Ивица Мајић, Милица Здјелар, Драгица Богуновић. 

Други ред: Зорица Божић, Милка Ћалић, Босиљка Бикаревић, Војислав Јовић, Живко Јанковић, Гојко 

Јанковић. 

Трећи ред: Марица Мартиновић, Драгица Тривунџа, ?, Душан Чича, Иван Чуљак, Антун Ханцко, Јован 

Ђорић. 

Четврти ред: ?, Тончика Ачај, Драга Малобабић, Илија Крајиновић, Стојан Јовановић, Ивица Петровић. 

Пети ред: Милица Атанацковић, Илинка Митић, Мира Пјетар, Матија Шерег, ?, Никола Стојковић. 

У средини: учитељица Смиљка Пилиповић и Радивој Алан. 

Школска 1959/60. година, разред I-4, учитељица Ружица Пејчић (странa 221) 

Први ред (спреда): Евица Дивић, ?, Радмила Мишковић, Мира Стјепановић, Владимир Коцић, Љиља Таслак. 

Други ред: Љубомир Стојковић, Иван Шимуновић, Љубица Богић, Петар Тркуља, Владо Сапун, Милан 

Перовић, Милутин Половина. 

284

Трећи ред: Радмила Мишкић, Кара Фелдежди, Љубица Рафајловић, Драгољуб Габрић, Душан Микић, 

Стојан Радаковић, Милојко Ђорђевић. 

Четврти ред: ?, Нада Јањанин, Мара Краснић, Војислав Јовановић, Бошко Тадић, Бојана Бешић. 

Школска 1959/60. година, разред II-1, учитељица Оливера Вељковић (странa 221) 

Први ред (спреда): Боривој Лубен, Бранка Буквић, Вера Заклановић, Предраг Живковић. 

Други ред: Ружица Катић, Андрија Барањ, Бранка Марковић, Даница Станимировић, Катица Јухас, 

Слободан Ждрал. 

Трећи ред: Зоран Радмановић, Иштван Томајек, Јовица Стокић, Нада Илић, Милан Ћалић, Ненад 

Живковић. 

Четврти ред: Слободан Судар, Светозар Божић, Славица Рајић, Миле Божић, Ружица Чуљак, Боба 

Мишковић. 

Пети ред: Ђурђа Николић, Бранислав Стаматовић, Цвета Средић, Нада Шуша, Вера Божић, Петар Беде. 

Шести ред: ?, Стипа Талијанац, Стевица Јовановић, Нада Гостовић, Радослав Божовић, Душан Белић. 

Школска 1959/60. година, разред II-2, учитељица Милица Филиповић (странa 222) 

Први ред (спреда): Јован Божић, Љубица Релић, Светлана Сомборац, Весна Пилиповић, Михајло Пеле. 

Други ред: Невенка Шустић, Љубица Јеловац, Верица Косанић, Тодор Боровица, Милена Бајић, Верица 

Ђурић, Босиљка Вукомановић. 

Трећи ред: Радојка Главатовић, Иван Фелдежди, Миленко Ливаја, Анђа Стојановић, Петар Боснић, 

Тодор Ћирковић, учитељица Милица Филиповић. 

Четврти ред: Вукица Јанковић, Милица Дамјанчевић, Анђелка Обрадовић, Божидар Јовановић, 

Велислав Батало, Велимир Механџић. 

Пети ред: Зденка Чавар, ?, ?, Магдалена Јасеновски, ?, Бранко Стојак. 

Шести ред: Бошко Јовановић, Петар Бајић, Живко Мачкић, ?, Владимир Рајић, ?. 

Школска 1959/60. година, разред II-3, учитељ Милојко Филиповић (странa 222) 

Први ред (спреда): Софија Сувајџић, Руженка Такач, Милорад Косанић, Весна Николић. 

Други ред: Јован Манић, Милан Судар, Петар Мартиновић, Каменко Дамњановић, Аница Пиплица, 

Милка Стегић. 

Трећи ред: Небојша Пејчић, Маринко Петровић, Аница Дакић, Миломир Ћирковић, Мирјана Будимир, 

Аница Стојановић. 

Четврти ред: Радомир Бандић, Дане Милошевић, ?, Љубан Релић, Милорад Јеловац, Марко Габрић. 

Пети ред: Славица Обрштаревић, Иванка Жуљ, ?, Ана Мајић, Босиљка Мајић, Мирјана Стевић 

Шести ред: ?, Милан Јовановић, Бориша Ћаћић, Петар Матош, Душко Јавор. 

Школска 1959/60. година, разред III-1, учитељ Милош Шалетић (странa 223) 

Први ред (спреда): Марица Такач, Љуба Лончар, Јосип Дорн, Милан Габрић. 

Други ред: Радмила Бацковић, Светлана Стојшин, Споменка Пандуровић, Влатко Мадацки, Милан 

Бајић, Живан Бањеглав. 

Трећи ред: Живка Стојковић, Дијана Николић, Евица Такач, Миливој Жмирић, Мирослав Косанић, 

Мирко Матић. 

Четврти ред: учитељ Милош Шалетић, Љубица Јанковић, Душанка Бараковић, Марица Грубеша, 

Светозар Пандуровић, Адам Лаукс, Рада Петровић. 

Пети ред: Нада Разбицки, Борица Пејчић, Снежана Вељковић, Љубица Јовановић, Даница Даутовић. 

Шести ред: Неда Орлић, Софија Божић, Драгица Радојковић, Мира Ћаћић. 

Школска 1959/60. година, разред III-2, учитељица Катица Мишкићевић (странa 223) 

Први ред (спреда): Невенка Оџић, Зорица Тунић, Павле Богић, Живко Груловић, Стојанка Станисављевић. 

Други ред: Катица Косанић, Љубица Ливаја, Милентије Миленковић, Никола Милић, Анђелка 

Максимовић, Милка Шапић, Василије Станковић. 

Трећи ред: Милош Грбић, Цвета Радаковић, Надица Саватовић, Ђура Милосављевић, Раде Бандић, ?. 

285

Четврти ред: Марица Бајић, Мира Стојковић, Јаков Кожуљ, Ана Стјепановић, Петар Атанацковић. 

Пети ред: Бојана Главатовић, ?, Сава Воркапић, Јосип Јуричић, Радиша Топић. 

Шести ред: Бранислав Спасић, ?, Радојка Кеча, Љубица Јовановић, учитељица Катица Мишкићевић. 

Школска 1959/60. година, разред III-3, учитељица Загорка Вујичин (странa 224) 

Први ред (спреда): ?, Јелица Кузмановић, ?, Јелена Старчевић, Живана Марић, Надица Вучетић, 

Бранислава Томић. 

Други ред: Драган Цекић, Емилија Немеш, Миодраг Новковић, Славко Џалто, ?, Радмила Груловић, 

Живко Здјелар. 

Трећи ред: Миодраг Бацковић, Ненад Мутић, Мара Тркуља, ?, Душанка Антић, Славка Чогеља, Мира 

Рашета. 

Четврти ред: учитељица Загорка Вујичин, Јосип Мазанек, Владимир Вукичевић, Недељко Крајновић, 

Душан Момировић, Драган Савић, Антон Вацлавек. 

Пети ред: Мирко Чуљак, Ивица Мартиновић, Славко Вацлавек, Јосип Шуберт, Радован Ђорђевић, 

Душан Орешчанин. 

Школска 1959/60. година, разред III-4, учитељ Владимир Вујичин (странa 224) 

Први ред (спреда): ?, Јаника Киш, Сима Стојковић, Мирко Никић, Размена Филиповски, Марија Михаљ, 

Марија Тадић. 

Други ред: Јосип Шустић, Рада Стојић, Бранко Барунчић, Бранко Зинајић, Миланка Милутиновић, 

Меланија Божић, Љубица Воркапић, наставник Владимир Вујичин. 

Трећи ред: Иштван Репаши, Јован Мишковић, Стеван Јовановић, Савка Лепир, Драгица Зечић, Анђа 

Николић, Марица Тадић, учитељица Загорка Вујичин. 

Четврти ред: Ђорђе Заклановић, Слободан Петровић, Стојан Лепир, Драгица Мутић, Нада Радонић, 

Катица Репаш, Живка Вукомановић. 

Школска 1959/60. година, разред IV-2, учитељица Иванка Давидовић (странa 225) 

Први ред (спреда): Мирко Лончар, Иван Стећук, Бошко Ливаја, Јелица Коњевић, Славица Релић, 

Десанка Шапић. 

Други ред: Анкица Прскало, Маришка Вајланд, ?, Богољуб Димитријевић, Владимир Јеременко, 

Светозар Јовановић. 

Трећи ред: Мирко Стегић, Фабијан Мликота, Славко Мандић, Душанка Јаковљевић, Десанка Пајкић, 

Ружица Думанчић. 

Четврти ред: учитељица Иванка Давидовић, Радмила Судар, Мира Рајић, Јелена Поленик, Лазар 

Дамјановић, Стеван Дебељчки, Петар Жмирић. 

Пети ред: ?, Јања Барунчић, ?, Јосип Петровић, Благоје Блажевски. 

Школска 1959/60. година, разред IV-3, учитељица Анђелка Пауновић-Николић (странa 225) 

Први ред (спреда): Иванка Мартиновић, Јелица Јовић, Јелица Розић, Лазар Тасић, Стојан Микић, Сава 

Кричковић. 

Други ред: Ружица Лубен, Славко Крал, Ана Розић, Луција Јозић, Нада Косанић, Драгица Ђорђевић. 

Трећи ред: учитељица Анђелка Николић, Славко Бешић, Јуре Ливаја, Милан Бекут, Милка Бандић, 

Љубица Петровић, Мира Орлић. 

Четврти ред: Јелица Јокић, Зора Чортановачки, ?, Милица Јокић, ?, ?. 

Пети ред: ?, Станка Кеча, Мирољуб Стаменковић, Јован Јовановић, ?, Влатко Мадацки. 

Школска 1959/60. година, разред V-3, разредна Љубица Токин (странa 226) 

Први ред (спреда): Бранислав Давидов, Ксенија Јовановић, Љиљана Тунић, Јоза Ливаја. 

Други ред: Петар Релић, Зорица Тунић, Мирјана Веселиновић, Ђорђе Драгојевић. 

Трећи ред: Милан Бакиш, Лука Марић, Миланка Вукичевић, Љиљана Јазић, Петар Мајић. 

Четврти ред: Светозар Борков, Милена Јеременко, Ержа Такач, Зора Пиплица, Душан Павков. 

Пети ред: Драгутин Зечић, ?, Јелица Јурић, Даница Шапић, Јован Кричковић. 

Шести ред: Тимотије Божић, Маришка Кугли, Ката Павловић, Мирјана Јазић, Петар Санадер. 

286

Последња два реда: Томислав Коловић, Илија Радаковић, Илија Јовановић, Мирјана Вујић, Бранислава 

Радошевић, ?, Имре Сабадош. 

Школска 1959/60. година, разред V-4, разредни Радивој Лупуровић (странa 226) 

Први ред (спреда): Љубица Боснић, Богдан Топић, Андрија Беде, Бранко Лалић, Милка Васиљевић. 

Други ред: Радмилa Аничић, Верица Кечић, Ксенија Јовановић, Пера Релић, Светлана Шороња, Илонка 

Мудри. 

Трећи ред: Светозар Мишковић, Јаника Шикет, Младен Момировић, Иван Коњевић, Марија Лалић, 

Анђелка Стојковић. 

Четврти ред: Мира Пандуровић, Зорица Лазаревић, Славица Даутовић, Стеван Сувајџић, Ацка 

Филиповски, Славица Шипош. 

Пети ред: Анте Марковић, Никола Мачкић, Маринко Рајић, ?, Ивица Костић, Ђорђе Божић. 

Шести ред: Ана Николић, Јосип Јеланчић, Предраг Рапић, Никодије Ђорић. 

Школска 1959/60. година, разред V-5, разредни Милутин Милутиновић (странa 227) 

Први ред: ?, ?, Сава Грковић, ?, Миленко Милутиновић, ?, ?, ?, ?. 

Други ред: ?, ?, ?, Маринко Ћавар, ?, ?, ?, Божа Стојак. 

Трећи ред: ?, ?, ?, ?, разредни Милутин Милутиновић, Драгослав Зечић, ?, ?, Светозар Јовановић 

Четврти ред: ?, ?, Илонка Корокнаи, ?, ?, ?, ?, ?, Јулишка Холик, Карло Зекић, ?. 

Пети ред (чучи): Тихомир Божић. 

Школска 1959/60. година, разред VI-1, разредна Срећка Стаменковић (странa 227) 

Први ред (спреда): Алојза Космина, Илонка Гал, Илона Космина, ?, Љубица Шарац, Агнеза Коловић, 

Љубица Груловић, Слободан Павловић, Тодор Умичевић 

Други ред: Ференц Кугли, Слободан Јањин, ?, Рајко Кожуљ, Јован Вученовић, Миодраг Голубовић, 

Сава Цекић, Јосип Берта, Иван Тадић. 

Трећи ред: Ференц Пашко, ?, Богдан Вукичевић, Анђелко Николић, Иштван Магура. 

Четврти ред: разредна Срећка Стаменковић, Ратко Милановић, Миливој Шапић, Милош Тодоровић, 

Јосип Кухинек, Ружица Дорн, ?, Љубица Кричковић, Катица Марков, Мирјана Ждрал, Радмила Буквић. 

Пети ред: Јосип Пасти, Ђорђе Дикић, ?, Жарко Хрњачки, Љубомир Бандић, Ивица Аничић, Радмила 

Средић, Душанка Илић, Миодраг Стојадиновић. 

Школска 1959/60. година, разред VI-2, разредна Љиљана Панић (странa 228) 

Први ред (спреда): Вера Сокић, Коста Груловић, Мира Рафајловић, Зоран Конопек, Марко Ромчев, 

Иштван Киш. 

Други ред: Живко Јеловац, Вероника Прикел, ?, Владимир Љубовић, Слободан Габрић, Волга Бркљач. 

Трећи ред: Јелица Никић, Анкица Гвоздек, Милена Милутиновић, Миодраг Стојадиновић, Нада Судар, 

Радомир Габрић, Анка Болановић, . 

Четврти ред: Миле Тривановић, ?, ?, ?, Нада Бркљач, Љиљана Ђорић, Андрија Боћан. 

Пети ред: ?, Анђа Јокић, Катица Грдић, ?, Вера Сапун, наставница Срећка Стаменковић, разредна 

Љиљана Панић. 

Шести ред: Александар Обрадовић, Радослав Татић, Јон Ердељан, Јован Дикић, Јовица Радуловић, 

Душан Вујић. 

Седми ред: Сава Лепир, Живко Влаовић, Нада Дотлић, ?, ?. 

Школска 1959/60. година, разред VI-3, разредни Георгије Огризовић (странa 228) 

Први ред (спреда): Драган Брзановић, Душан Павков, Станко Вукомановић, Недељко Мишковић, 

Цмиљко Петковић. 

Други ред: Давид Рајић, Божа Рајић, Стјепан Николић, Зорка Влалукин, Татјана Васиљевић, Јулка 

Пауновић. 

Трећи ред: Андрија Поленик, Јаков Гело, Јаков Римац, Стејпан Панџа, Боривој Петровић, Душан Зинајић. 

Четврти ред: Лазар Лубен, Јордан Живковић, Јаков Римац (други), Стеван-Гоган Јовановић, Јанко 

Јуричић, Лајош Ситаш, Никола Стегић, Светислав Обрадов, 

287

Пети ред: Душан Екерт, Маринко Шудић, Јован Галичић, ?, Ђорђе Радовић. 

Изнад њих разредни Георгије Огризовић. 

Школска 1959/60. година, разред VII-1, разредни Веселин Вуксан (странa 229) 

Први ред (спреда): Нада Атанацковић, Радмила Кечић, Татјана Бајић, Србислава Јовановић, Злата 

Азлен, Марка Такач, Вера Санадер, Нада Опачић. 

Други ред: Тереза Волф, Вера Пешкан, Софија Релић, Петар Пешкан, Стеван Радивојевић, Војин Томић, 

Милан Трбојевић, Драгољуб Бошковић, Ненад Рапић, Радивој Вуковић, Бранко Даутовић. 

Трећи ред: разредни Веселин Вуксан, Милан Механџић, Анђелка Батало, Ђурђица Бошковић, Вера 

Пауновић, Станка Терзић, Милица Веселиновић, Ангелина Косаниић, Даница Ливаја, Јован Главаш. 

Четврти ред: Александар Мирковић, Драгољуб Самарџић, Драгољуб Јовановић-Кајмачар, Јосип 

Јохимстал, Живко Обрштаревић, Золтан Киш, Слободан Коњовић, Никола Мојсиловић, Петар 

Јовановић, Маринко Маркић. 

Школска 1959/60. година, разред VII-2, разредни Николај Педи (странa 229) 

Први ред (спреда): Константин Красојевић, Радослав Дебељачки, Милица Павловић, Анкица 

Станисављевић, Снежана Филиповић, Вера Лубен, Славица Поповић, Вера Влаовић. 

Други ред: Никола Бакић, Павле Педи, Милутин Кривошија, Ђорђе Јанковић, Димитрије Шатрић, 

Душан Кривошија, Иванка Павлица, Марица Радомир, Дана Татић, Илонка Киш, Љубица Јелић, Никола 

Перехинац. 

Трећи ред: Петар Живковић, Вера Сибинкић, ?, Радмила Радмиловић, Душанка Бебић, Душанка 

Јовановић, Мирјана Стаматовић, Радмила Максимовић, Јован Поповић, Иван Матош. 

Четврти ред: Стеван Блажевски, Коста Релић, разредни Николај Педи, Стјепан Баушка, Терезија Тома, 

Ратко Бикаревић, ?, Бранко Добрић. 

Пети ред: Владимир Јовановић-Вулетић. Јован Медић, Иван Ротим, ?. 

Школска 1959/60. година, разред VIII-2, разредни Петар Вучковић (странa 230) 

Први ред: Бранко Ралић, Радослав Вуковић, Винко Рогуљ, Павле Бабик, Константин-Коља Божић, 

Јосип Секереш, Здравко Конопек, Љубоје Уремовић, Споменка Јовановић. 

Други ред: Ладислав Сич, Милорад Тепавац, Милан Јаковљевић, Јоза Илић, разредни старешина Петар 

Вучковић, Радослав Бечелић, Босиљка Рајновић, Иконија Вукобрат. 

Трећи ред: Добрила Јовановић, Љиљана Керић, Ружица Жуљ, Славка Боснић, Даница Кричковић, ?, 

Драгица Радомир. 

Четврти ред: Оља Ћурчић, Добрила Воркапић, Зора Петровић, Мирјана Механџић, Слободанка 

Веселиновић. 

Школска 1960/61. година, разред II-2, учитељ Милош Шалетић (странa 230) 

Први ред: учитељ Милош Шалетић, Мирко Берић, Бошко-Ота Јовановић, Богдан Бацковић, Лајош 

Шкривањ, Милосав Давидовић, Милош Левар, Борко Тасић. 

Други ред: ?, Марија Џалто, Мира Јозић, Љиљана Пурић, ?, Агата Стјепановић, Љубица Јурић, Љубица 

Мајсторовић, Нада Бајић, ?, ?, Зорица Бугарин. 

Трећи ред: Недељка Кукуљ, ?, Љубица Мандић, ?, Нада Вељковић, Ружица Мартиновић. 

Четврти ред: Атеван Сич, Славко Жмирић, Мирко Обрштаревић, Светозар Алимпијевић, ? (сагнут), 

Хранислав Ђорђевић, Богосав Јанковић, Мирко Мајић, Стево Главаш, Раде Столић. 

Пети ред: Милан Димић, ?, Стојан Дошен, Ратко Станишљевић, ?. 

Школска 1960/61. година, разред IV-3, учитељица Надежда Вучковић (странa 231) 

Први ред: Владимир Вукичевић, Недељко Крајновић, Ненад Мутић, ?, Радован Ђорђевић, Јелена 

Старчевић, ?, учитељица Надежда Вучковић, Радмила Груловић, Драгица Стојановић, Мирко Чуљак, 

Славко Вацлавек, Антон Вацлавек, Живко Здјелар. 

Други ред: ?, Мира Рашета, ?, ?, Ивица Мартиновић, Јосип Шуберт, Славко Џалто, Драган Цекић. 

Трећи ред: Живана Марић, Милка Ђурић, Славица Чогеља, Душанка Антић, Јелица Кузмановић, 

Бранислава Томић, дете Слободан Вучковић (син учитељице Надежде), Емилија Немеш. 

288

Школска 1960/61. година, разред V-2, разредни Милутин Милутиновић (странa 231) 

Први ред: Марица Жмирић, Милица Чавић, ?, разредни Милутин Милутиновић, Станка Кеча. 

Други ред: Анкица Розић (држи брата Лазара Јурића), Милка Бандић, Марија Рајић, Љиља Пандуровић, 

Љиљана Радуловић, Мирјана Петковић, Нада Главатовић, Јелица Чавић. 

Трећи ред: Јелица Рајић, ?, Јелица Шудић, Драгица Ђорђевић, Јован Петровић, Иван Стећук. 

Четврти ред (лежи): Анте Тадић. 

Школска 1960/61. година, разред VII-1, разредна Срећка Стаменковић (странa 232) 

Први ред: Слободан Јањин, Јосип Пасти, Љубомир Бандић, Богдан Вукичевић, Ратомир Милановић, 

разредна Срећка Стаменковић, Миодраг Голубовић, Анђелко Николић, Ђорђе Дикић, Јово Вученовић, 

Никола Ђопа (сагнут), Миливој Шапић, Светислав Вукобрат. 

Други ред (дечаци): Ференц Ханцко, Тодор Умичевић, Слободан Павловић, Рада Вукичевић, Ференц 

Пашко, Јосип Мајорчик, Јосип Берта, Жарко Хрњачки, Сава Цекић, Миле Крајновић. 

Трећи ред (девојчице): Љубица Шарац, Алојза Космина, Радмила Буквић, Радмила Средић, Душанка 

Илић, Божица Ралић, Илонка Гал, Љубица Груловић, Ружица Дорн, Агнеза Коловић, Катица Марков, 

Мирјана Ждрал. 

Школска 1960/61. година, разред VII-3, наставница Делија Лазић (странa 232) 

Први ред: Душан Екерт, Лазар Лубен, ?, Боривој Петровић, Андрија Поленик, Ђорђе Радовић, Јордан 

Живковић, Јанко Јуричић, Лајош Ситаш. 

Други ред (наизменично): Јаков (Дане) Римац, Јулка Пауновић, Недељко Мишковић, наставница Делија 

Лазић, Никола Стегић, Стјепан Панџа, Стеван-Гоган Јовановић, Светислав Обрадов, Јаков (Петар) 

Римац, Јаков Гело. 

Трећи ред (чуче): Маринко Шудић, Драган Брзановић, Станко Вукомановић, Цмиљко Петковић, Стјепан 

Николић, Душан Зинајић, Божа Рајић, Давид Рајић, Јован Галичић. 

Школска 1960/61. година, разред VIII-1, разредни Веселин Вуксан (странa 233) 

Први ред: Пера Пешкан, ?, Анђелка Батало, Слободан Коњовић, Радмила Кечић, ?, Нада Опачић, 

разредни Веселин Вуксан, ?, Нада Крамарић, Милица Веселиновић, Надица Атанацковић, ?, ?, 

Србислава Јовановић, Славица Поповић, Верица Пауновић. 

Други ред: Никола Мојсиловић, Даница Ливаја, Софија Релић, Ангелина Косанић, Стеван Радивојевић, 

Татјана Бајић, Миодраг Мирковић. 

Трећи ред: ?, Живко Обрштаревић, Драгољуб Јовановић-Кајмачар, Бранко Даутовић, Војин Томић, 

Золтан Киш, Драгољуб Бошковић, Стојан Јовановић, Јосип Јохимстал, Драгољуб Самарџић, Милан 

Механџић. 

Школска 1961/62. година, разред I-3, учитељива Надежда Вучковић (странa 233) 

Учитељица Надежада Вучковић. 

Први ред: Миленко Мајсторовић, Ђорђе Батало, Петар Ердељанин, Десанка Обрадов, Луција Јуричевић, 

?, Светлана Павић, Ружица Мликота, ?, Драгица Јозић. 

Други ред: Драган Чогеља, Драган Миленковић, Петар Римац, Драган Бандић, Надица Благојевић, ?, ?, 

Зорка Сувајац, Наташа Милутиновић, Даница Зинајић, Бранислава Батало, ?, Јања Пјетар. 

Трећи ред: Душан Перовић, Јован Микић, Ратко Језеркић, ?, Бранислав Бодловић, Бранко Стојановић, 

Никола Тепавац, Радивој Рајковић, Винко Маковски, ?. 

Школска 1961/62. година, разред II-4, учитељ Слободан Милутиновић (странa 234) 

Први ред: Ана Крешо, Љубица Јеланчић, Радивој Главатовић, Александар Панић, Мара Јавор, Нада 

Орлић, Лепосава Станисављевић, учитељ Слободан Милутиновић, Нада Божовић, Марија Прскало, 

Славољуб Стојић, Антун Крешо, Мирослав Хорват, Драган Зороја. 

Други ред: Ивица Талијанац, Љубиша Атанацковић, Андреас Лаукс, ?, ?, Ђурђинка Мирковић, Ђорђе 

Рашета, Драган Дороњски, Новица Штрбоја, Стеван Саватовић. 

Трећи ред: Антон Шикета, Павле Јовановић, Драгица Миленковић, Евица Боровић, Мира Кожуљ, Весна 

Главатовић, Стева Јеремић, Сава Жмирић. 

289

Школска 1961/62. година, разред III-1, учитељица Загорка Вујичин (странa 234) 

Први ред (наизменично): Љупко Баришић, Влада Чавар, Славко Јовановић, ?, Бошко Думанчић, Јосип 

Андрић, Петар Рајић, Иштван Ковач, Голуб Манић. 

Други ред: Ивица Рајић, Никола Ардељан, Грација Чуљак, Јања Томић, Здравка Чавар, Стана Николић, 

Мира Ћуже, Драгица Рајић, Живадинка Миленковић, Мира Мликота, Милка Дринић, Невена Зеленика, 

Марица Чуљак, Драгица Јанковић. 

Трећи ред (девојчице) - клече: Ружица Мликота, Марија Стећук, Љубица Римац, Катица Бубић, Злата 

Врачаревић, Марица Матош, Иванка Зеленика, Радмила Марић. 

Четврти ред (дечаци): Јожа Драшлер, Драгутин Батало, Милорад Гроздановић, Драгиша Врачаревић, 

Анђелко Костић, Зденко Ливаја, Илија Јозић, Јоза Ливаја. 

Школска 1961/62. година, разред III-3, учитељица Смиљка Пилиповић (странa 235) 

Први ред: Илија Крајиновић, Драгица Малобабић, ?, Драгица Богуновић, Драгица Тривунџа, Марица 

Мартиновић, Милица Атанацковић, Милка Ћалић, Илинка Митић, Драгица Здјелар, Ненад Бандић, ?, 

Боса Бикаревић, Весна Пилиповић (ћерка учитељице Смиљке), учитељица Смиљка Пилиповић. 

Други ред: Гојко Јанковић, Ивица Петровић, Зорица Божић, ?, Тончика Ачај, Матија Шерег, Мира 

Пјетар, Љубица Тадић, ?, Душан Чича, Стојан Јовановић, ?. 

Трећи ред: Антун Ханцко, Драган Стегић, Фрањо Костић, Ивица Мајић, ?, Војислав Јовић, Фрања 

Мајорчик, Радивој Алан, Јован Ђорић, Јован Механџић, Ненад Бандић, Иван Чуљак. 

Школска 1961/62. година, разред V-3, разредна Катица Дућак (странa 235) 

Први ред (наизменично): Мара Тркуља, Василије Станковић, Милан Бајић, Јосип Шустић, Мира 

Чачић, Цвета Радаковић, Марица Грубеша, разредна Катица Дућак, Мира Рајић, Марица Томић (иза), 

Драгица Зечић, Љуба Лончар (иза), Марија Михаљ, Љубица Јанковић, Катица Косанић, Ивица Мајић, 

Розика Мајорчик, Адам Лаукс, Милош Грбић. 

Други ред: Миодраг Бацковић, Пера Фелдежди, Драган Савић, Јосуп Јуричић, Здравко Бркљач, 

Миленко Вукичевић, Сима Стојковић, Радован Ђорђевић, Јосип Шуберт, Бранко Јуркић, Бранко 

Зинајић, Ђура Милосављевић. 

Школска 1961/62. година, разред V-4, разредна Анкица Ковачевић (странa 236) 

Први ред (наизменично): Јелена Старчевић, Неда Орлић, ?, ?, Споменка Пандуровић, ?, ?, ?, 

Славица Ристић, разредна Анкица Ковачевић, Драгица Мутић, ?, ?, Размена Филиповски, Радмила 

Бацковић, Љубица Јовановић, Миланка Милутиновић, ?, Меланија Божић. 

Други ред: Стеван Бундић, Стојан Лепир, Иштван Репаши, ?, Живан Бањеглав, Бранислав Спасић, 

Рада Петровић, Живко Здјелар. 

Трећи ред: Недељко Чавић, Драган Цекић, Живан Груловић, Милентије Миленковић. 

Школска 1961/62. година, разред VI-1, разредна Делија Лазић (странa 236) 

Први ред – стоје: Зора Чортан, Ержа Шерег, Аница Јагер, Јованка Ристић, Верица Старчевић, Младен 

Момировић, Томислав Пиплица, Мирјана Таслак, Милутин Батало, ?, Светозар Јовановић, разредна 

Делија Лазић, Перо Анђелић, Душанка Јаковљевић, ?, Марија Сабо, Љубица Перехинац, Нотар Никић, 

Владимир Рончевић, ?, Ђорђе Опачић, Стеван Шипош, Ратко Добродолац. 

Други ред – чуче: Драгутин Влаовић, ?, ?, Јелица Никић, Јелица Штрбоја, Вера Узановић, ?, Стеван 

Родић, ?, Јосип Петровић, ?. 

Трећи ред – седе: Славко Бешић, Славко Зорић, ?, ?, ?, ?. 

Школска 1961/62. година, разред VI-2, разредни Николај Педи (странa 237) 

Први ред (наизменично): Марко Жуљ, Станка Кеча, Милка Шапић, Љиља Пандуровић, Јелица 

Чавић, Милица Конопек, Фабијан Мликота (иза), Љиљана Радуловић, Мирољуб Стаменковић (иза), 

разредни Николај Педи, Анкица Розић, Милица Бикић, Маришка Вајланд, Ружа Маркић, Милена 

Боровница, Мирјана Петковић, Десанка Шапић, Славица Петровић, Милка Бандић, Марија Рајић, 

Нада Главатовић, Драгица Ђорђевић. 

290

Други ред: Иван Стећук, Тома Јозиновић, Сава Кричковић, Јуре Ливаја, Мирослав Кечић, Јован 

Петровић, Здравко Вукичевић, Петар Јурић, Паво Мајић, Славко Мандић, Жика Костадиновић, 

Здравко Вукичевић, Јелица Шудић, Јелица Рајић. 

Трећи ред: Ивица Липовчан, Ђорђе Ковачевић, Анте Тадић, Бошко Ливаја, Грго Рајић. 

Школска 1961/62. година, разред VI-3, разредна Десанка Савић (странa 237) 

Први ред: Мира Орлић, ?, ?, ?, разредна Десанка Савић, ?, Јанко Косић, Мирко Лончар, Петар Марков. 

Други ред: Јања Барунчић, ?, ?, Невенка Мликота, ?, ?, ?, Петар Радаковић, Анте Баришић, Марко Грумбах. 

Трећи ред: ?, ?, Доминко Батинић, Катица Матош, Славица Релић, Иванка Мартиновић, Владимир 

Јеременко, ?, Петар Јовић. 

Четврти ред: Бранислав Тепавац, Милан Бекут, ?, ?, ?, ?, Славко Крал, ?, Богољуб Димитријевић, Анте 

Мартиновић. 

Школска 1961/62. година, разред VI-4, разредна Верица Дугошија (странa 238) 

Први ред: Ана Николић, Марија Пејић, Споменка Дивнић, Јулкица Ситаш, Ружица Србин, разредна 

Верица Дугошија, Евица Николић, Ружица Думанчић, Драгица Талијанац, Мира Батало, Радмила 

Судар, Софија Медић, Анкица Крамарић, Дома Јурић, Луција Јозић, Ивка Стојановић. 

Други ред: ?, Анкица Азјенић, Љиља Јурић, Јован Јовановић, Сава Петровић, Милица Јеловац. 

Трећи ред: Михаљ Турај, Иштван Ковач, Антун Мајурачек, Ратомир Средић, Небојша Умичевић, 

Никодије Ђорић, Иван Андрић, Ружица Лубен, Лазар Тасић, Драгутин Павлица, Лазар Дамњановић. 

Четврти ред – седе: Мирко Стегић, ?, Ђорђе Веселиновић. 

Школска 1961/62. година, разред VIII-1, разредна Срећка Стаменковић (странa 238) 

Први ред: Катица Марков, Јосип Кухинек, Иван Тадић, Никола Ђопа, Петар Стаматовић, Јосип Пасти, 

Анђелко Николић, Рајко Кожуљ, ?, Миодраг Голубовић, Ратомир Милановић, ?, Ференц Ханцко, Богдан 

Вукичевић, Јосип Берта. 

Други ред: Светислав Вукобрат, Миодраг Стојадиновић, Ангелина Јанковић, Љубица Груловић, Алојза 

и Илона Космина, Мирјана Ждрал, разредна Срећка Стаменковић, Љубица Шарац, Ружица Дорн, 

Љубица Кричковић, Сава Цекић, Ференц Пашко. 

Трећи ред (чуче): Тодор Умичевић, Милош Тодоровић, Слободан Павловић, Стојан Главаш, Бранислав 

Милошевић, Љубомир Бандић, Слободан Јањин, Миливој Шапић. 

Школска 1962/63. година, разред IV-1, учитељица Загорка Вујичин (странa 239) 

Први ред: учитељица Загорка Вујичин, Петар Рајић, Милан Томић, Јосип Андрић, Бошко Думанчић, 

Јоза Ливаја, Иштван Ковач, Голуб Манић, Милорад Гроздановић, Ивица Рајић, ? (вири из другог реда), 

Богдан Бајић, Драгиша Врачаревић, Никола Ардељан. 

Други ред: Мира Мликота, Грација Чуљак, Мира Ћуже, Јања Томић, Стана Николић, Марица Чуљак, 

Марица Матош, Милка Дринић, Светлана Србљин, Невенка Зеленика, Живадинка Миленковић, Здеавка 

Чавар, Драгица Јанковић. 

Трећи ред: Радмила Марић, Ружица Мликота, Анђелко Костић, Влада Чавар, Зденко Ливаја, Јожа 

Драшлер, Драгутин Батало, Љупко Баришић, Љубица Римац, Драгица Рајић. 

Школска 1962-63. година, разред VI-2, разредни Милутин Милутиновић (странa 239) 

Први ред (наизменично): Надица Вучетић, Љубица Ливаја, Душанка Бараковић, Рада Стојић, Радмила 

Бугарин, Влада Мандић, Милан Габрић, Недељка Орлић, Сава Воркапић, Милка Шапић, разредни 

Милутин Милутиновић, Љубица Јанковић, Влатко Мадацки, Мирка Стојковић, Радмила Стевић. 

Други ред (чуче): Драгица Стојановић, Миодраг Новковић, Вујко Берић, Снежана Јаковљевић, Зора 

Тунић, Душанка Антић, Милка Ћурић, Злата Хорват. 

Школска 1962-63. година, разред VI-3, разредна Јелка Перковић (странa 240) 

Први ред (наизменично): Јелена Дражић, Љубица Јанковић, Мира Чачић, Цвета Радаковић, Љуба Лончар, 

Марица Грубеша, Розика Макорчик, Катица Косанић, Марица Томић, Мира Рајић, Марија Михаљ, Драгица 

Зечић, разредна Јелка Перковић, Бранко Јуркић, Здравко Бркљач, Јосип Шустић, Миодраг Бацковић, 

291

Радован Ђорђевић, Јосип Јуричић, Милан Бајић, Ђура Милосављевић, Никодије Ђорић. 

Други ред: Василије Станковић, Милош Грбић, Пера Фелдежди, Миленко Вукичевић, Адам Лаукс, 

Богољуб Димитријевић, Милан Мудринић, Јосип Шуберт, Бранко Зинајић. 

Школска 1962/63. година, разред VII -1, разредна Љиљана Панић (странa 240) 

Први ред (наизменично): ?, Љубица Перехинац, Светозар Јовановић, Душанка Јаковљевић, разредна 

Љиљана Панић, Верица Старчевић, Јелица Штрбоја, Томислав Пиплица, ?, ?, Милутин Батало, Милена 

Кривокапић. 

Други ред: Сима Добродолац, Вера Узановић, Стеван Шипош, ? (дечак изнад), ?, Славко Зорић, Драгутин 

Влаовић, Јосип Петровић. 

Трећи ред: Нотар Никић, ?, Недељко Јовичић, ? (ниже), ?. 

Школска 1962/63. година, разред VII -4, разредна Верица Дугошија (странa 241) 

Први ред (наизменично): Ивка Стојановић, Ружица Лубен, Милица Јеловац, Евица Николић, разредна 

Верица Дугошија, Мира Батало, ?, Јовица Јовановић, ?, ?, Лазар Тасић, Ана Николић, ?, ?. 

Други ред: ?, Споменка Дивнић (ниже), Евица Николић, Ана Розић, ?, Луција Јозић, Ружица Србин, 

Софија Медић, Драгица Талијанац, ?, ?, ?. 

Трећи ред: Небојша Умичевић, Ђорђе Веселиновић, Сава Петровић, Ратомир Средић, Лазар Дамјановић, 

Мирко Стегић, Иван Андрић. 

Школска 1963/64. година, разред III-4, учитељица Зорица Неговановић (странa 241) 

Учитељица Зорица Неговановић 

Први ред: Бранко Ковачевић, ?, ?, ?, ?, Славко Јакшић, Ивица Мајић, Иван Чуљак. 

Други ред: ?, Гроздана Милошевић, ?, Јелица Мицић, Анђелка Пиплица, Марија Јурић, Радица 

Радојковић, Марица Илић, Љиљана Бановић, Мира Позник, Марија Андрић. 

Трећи ред: ?, Слободан Кечић, Маринко Барунчић, ?, Славиша Драшлер, Анте Михаљевић, Цмиљко 

Шитум, Милан Обрадовић, Драгослав Бацковић, Мишко Маћарак. 

Школска 1963/64. година, разред IV-2, учитељица Оливера Вељковић (странa 242) 

Први ред: ?, ?, учитељица Оливера Вељковић, ?, ?. 

Други ред: ?, Стеван Јелић, ?, ?, ?, ? (загрљена од девојчице иза). 

Трећи ред: Бранислав Мркшић, Павле Јасеновски, Јелка Механџић, Злата Механџић (млађа сестра 

Јелке), Славка Малобабић, Душанка Јовановић, Светлана Станковић. 

Школска 1963-64. година, разред V-1, разредна Вера Голубовић (странa 242) 

Први ред (наизменично): Милорад Гроздановић, Иштван Ковач, Драгутин Батало, Светозар Божић, 

Богдан Бајић, Радмила Марић, Невена Зеленика, Марица Матош, Стана Николић, Милка Дринић, Мира 

Ћуже, Грација Чуљак, ?, Светлана Србљин, Јања Томић, Катица Бубић, Драгица Рајић, Живадинка 

Миленковић, Стеван Јовановић, Марија Стећук, Ивица Рајић, разредна Вера Голубовић, Влада Чавар. 

Други ред: Јосип Андрић, Бошко Думанчић, Илија Јозић, Злата Вучковић (девојчица изнад), Љупко 

Баришић, Јоза Ливаја, Никола Ардељан, Драгиша Врачаревић, Зденко Ливаја, Слободан Ждрал, 

Анђелко Костић, Голуб Манић, Јожа Драшлер, ?. 

Школска 1963-64. година, разред V-4, разредна Јелка Перковић (странa 243) 

Први ред: Евица Дивић, Мара Пандуровић, Милутин Половина, Вера Божић, Бојана Бешић, разредна 

Јелка Перковић, Марица Милутиновић, Радмила Мишкић, Асунта Божић, Мара Краснић. 

Други ред: Луција Ливаја, ?, Љиља Таслак, Јагода Пешић, Јелица Шипош, ?, Радмила Мишковић, 

Анђелка Ливаја, Љубица Рафајловић, Радмила Благојевић, Ката Фелдежди, Мирјана Ћеранић, Славица 

Зорић. 

Други ред: Ђорђе Дринић, Иван Шимуновић, Милојко Ђорђевић, Бошко Тадић, Јоза Костић, Милан 

Перовић, Ђорђе Јазић, Драгољуб Габрић, Владо Сапун, Момчило Кеча, Душан Микић, Љубомир Стојковић. 

Трећи ред: Војислав Јовановић, Раде Врањеш. 

292

Школска 1964-65. година, разред VI-1, разредна Ружица Дапчевић (странa 243) 

Први ред: Никола Милић, Даница Станимировић, Бранка Буквић, Милан Ћалић, разредна Ружица 

Дапчевић, Нада Шуша, ?, Радомирка Марковић, Вера Лучић, Марија Рајновић, ?. 

Други ред (чуче): Зоран Радмановац, Боривој Лубен, Радован Божовић, Милорад Пурић, Александар 

Милутиновић, Јовица Стокић, Радомир Марковић, Слободан Судар, Бранислав Стаматовић, Ненад 

Живковић, Петар Беде, Предраг Живковић. 

Школска 1963/64. година, разред VII-1, разредни Петар Вучковић (странa 244) 

Први ред (стоје наизменично): Светозар Пандуровић, Недељко Крајновић, Јосип Дорн, Ненад Мутић, 

Софија Божић, Драгица Радојковић, разредни старешина Петар Вучковић, Бранислава Томић, Јулијана 

Сич, Стеван Шипош, Јован Мишковић, Радиша Топић, Карло, Ивица Чуљак. 

Други ред: Ивица Мартиновић, Емилија Немеш, Надица Радоњић, Невена Бикаревић, Јелица 

Кузмановић, Нада Саватовић, Славка Чогеља, Антон Вацлавек. 

Трећи ред: Бојана Главатовић, Мара Тадић, Надица Лалић, Светлана Стојшин, ?, Снежана Јаковљевић. 

Школска 1963/64. година, разред VII-2, разредни Милутин Милутиновић (странa 244) 

Први ред (наизменично): Миодраг Новковић, Вујко Берић, Недељка Орлић, ?, разредни Милутин 

Милутиновић, Сава Воркапић, Љубица Ливаја, Влада Мандић, Драгица Стојановић, Илија Орловић, 

Влатко Мадацки, Милка Шапић, Радмила Стевић, Марко Жуљ. 

Други ред (седе): Душанка Антић, Љубица Јанковић, Рада Стојић (изнад), Душанка Бараковић, Зорица 

Тунић, Надица Вучетић, Мира Стојковић, Радмила Бугарин. 

Школска 1963/64. година, разред VIII-1, разредна Љубица Токин (странa 245) 

Први ред - стоје: Славко Зорић, Здравко Вукичевић, Јосип Петровић, Ержебет Шегер, Драгутин 

Влаовић, Недељко Јовичић, ?, Томислав Пиплица, Младен Момировић, Милена Кривокапић, Милутин 

Батало, Душанка Јаковљевић, Љубица Перехинац, Светозар Јовановић, Радмила Паламар, разредна 

Љубица Токин. 

Други ред – чуче: Ђорђе Ковачевић, Ружа Рајић, Јованка Ристић, ?, Ивка Станић, Вера Старчевић, 

Мирјана Таслак, Вера Узановић, Славко Бешић. 

Школска 1964/65. година, разред I-1, учитељица Милица Филиповић (странa 245) 

Први ред: Радивој Дакић, Љупко Жуљ, Мијо Ливаја, Драган Пандуровић, Миливој Поповић, Бранислав 

Бркљач, Ангелина Граф, Олгица Топић, Ана Шлат. 

Други ред (стоје): Марица Павловић, Божидар Павловић, Ђорђе Радиновић, Славица Станић, Бранка 

Николић, Радмила Јеловац, Радивој Дебељачки, Момир Плакаловић, Томислав Шудић. 

Трећи ред (седе на клупи): Љубица Јовановић, Божа Тепавац, Милева Кресоја, Нада Јеланчић, Раде 

Јовановић, Вера Дороњски, Љубица Борков. 

Четврти ред (седе на земљи): Мирко Павловић, Цмиљко Розић, Љубица Поштић, Невенка Шапић, 

Љиљана Јовановић, Евица Губић, Милица Митић, Анкица Андрић, Мирко Батинић (клечи). 

Школска 1964/65. година, разред I-4, учитељица Анка Новаковић (странa 246) 

Први ред: Маришка Рончевић, Мате Чуљак, Драга Чуљак, Стеван Илијевић, Ружица Станишљевић, ?, 

учитељица Анка Пилиповић, Стојан Веселиновић. 

Други ред: ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, Јелица Вучетић. 

Трећи ред: Роса Радовић, ?, ?, ?, Драган Батинић, Зоран Костић, Радован Илић, ?, ?. 

Четврти ред: Снежана Андрејић, ?, Марија Мутић, ?, ?, Љубомир Шапић, ?, ?. 

Школска 1964/65. година, разред I-5, учитељица Анђа Механџић (странa 246) 

Први ред: учитељица Анђа Механџић, Босиљко Бановић, Ђорђе Батало, Милан Божовић, Ружица 

Крајновић, Јован Поповић, Бошко Петровић, Споменка Дороњски, Драган Зеленика, Зоран Бакић, 

Војислав Радаковић. 

Други ред: Анђелка Делинац, Љубица Живковић, Јелка Вуксан, Зорица Лупуровић. 

Трећи ред: Јоза Мајић, Мира Пејчић, Звонко Пиплица, Петар Мандић, Сава Стојановић, Катица Јурић, 

293

Нада Шитум, Бернадица Јурић, Зоран Стаменковић. 

Четврти ред – седе: Светлана Божић, Ђура Јанковић, Мира Журовски, Марица Чуљак, Светислав 

Милић, Живадинка Живковић, Жељко Маркић, Бранко Стојановић. 

Школска 1964/65. година, разред II-1, учитељица Загорка Вујичин (странa 247) 

Први ред: учитељица Загорка Вујичин, Драгомир Лучић, ?, Љубица Војновић, Снежана Ристић, ?, ?, 

Анђелко Крешо. 

Други ред: Велимир Божић, Петар Обрштаревић, Ева Гајер, Милица Мутић, Марија Тјешински, Павле 

Обрштаревић, Драган Мликота. 

Трећи ред: Иван Прскало, ?, Петар Стојановић, ?, Франка Јеремић, Ђорђе Рафајловић, Тодор Божић. 

Четврти ред: Лазар Ђурић, Љупко Јозић, Светлана Дакић, Невенка Кузмановић, Славица Јурић, Никола 

Михајловић, Матеј Мајић. 

Школска 1964/65. година, разред II-2, учитељица Љубинка Шалетић (странa 247) 

Иза ученика учитељица Љубинка Шалетић. 

Први ред: Ружица Матић, Томо Карачић, Душан Неговановић, Драгица Поповић, Златко Липовчан, 

Слободан Лежимирац, Богољуб Гак, Бранка Вукадиновић. 

Други ред: Стеван Малобабић, Анђелка Јозиновић, Драгица Тадић, Тон Пјетар, Грозда Филиповски, 

Иванка Михаљ, Анте Ђурић. 

Трећи ред: Душан Јовановић, ?, Јелица Лончар, Мирјана Божић, Ката Андрић, ?, Славољуб Мишић. 

Четврти ред: Смиља Андрић, Јован Миленковић, Љубица Илић, Јелица Јурић, Зорица Савић, Дражен 

Јакшић, Јелица Катнић. 

Школска 1964/65. година, разред II-3, учитељица Смиљка Пилиповић (странa 248) 

Први ред: Луција Михаљевић, Драган Алан, Миланка Ћувиза, ?, ?, Весна Пилиповић, учитељица 

Смиљка Пилиповић. 

Други ред: Драган Чобановић, Лајош Ханцко, Бранислав Релић, Милица Живковић, Нада Релић, 

Душанка Рајак, Злата Милијановић, Анђелка Андрић, Миломир Штрасер, ?. 

Трећи ред: Душанка Малобабић, Ивица Мајић, Лазар Маленић, Новка Тодоровић, Милица Саватовић, 

Душанка Шапић, Ката Петровић, Славко Бркљач. 

Четврти ред: ?, Лазар Јурић, Милица Стојшић, Анте Џалто, Мира Божић, Јован Клашња, 

Марјан Краснић. 

Школска 1964/65. година, разред II-4, учитељица Катица Петровић (странa 248) 

Први ред: учитељица Катица-Кајка Петровић, послужитељ Ђорђе Нешић, секретар школе Богдан 

Белић, административни радник Јелка Кривошија. 

Други ред: Бранка Лончар, Бранка Вујичин, Јадранка Спасић, Веселин Ћеранић, Марија Шипицки, 

Марица Тјешински. 

Трећи ред: Зора Стојиљковић, Никола Ливајушић, Илија Костић, Јелена Крижанац, Јелица Ђопа, 

Ружица Стаматовић, Злата Механџић, Вера Кугли. 

Четврти ред: Слободан Тепавац, Зоран Пауновић, Даница Јанковић, Розалија Шкривањ, Влада Чуљак, 

Гордана Стојиљковић, Невенка Вујичин (сестра Бранке Вујичин), Стипо Рајић. 

Пети ред: Ђорђе Шипицки, Маринко Калајица, Драган Стаматовић, Милан Куриљ, Иван Ковачевић, 

Миленко Јовановић, Фрањо Вранић. 

Школска 1964/65. година, разред III-1, учитељ Јанићије Главатовић (странa 249) 

Иза ученика учитељи Јанићије Главатовић. 

Први ред: Мирко Ћувиза, Анте Нликота, Дара Шпика, Ђорђе Војновић, Звонко Грах, Мира Лончар, 

Ђорђе Митровић, Ката Раић. 

Други ред: ?, Марија Шудић, ?, Марица Лепир, Јосип Јеремић, Ана Готовац, Лука Билић, Јелица 

Стојановић, Биљана Јоксимовић. 

Трећи ред: Драган Лучић, Бранка Стојановић, Звонко Јурец, Вера Ливаја, Ката Шудић, Ђорђе Влаовић, 

Смиљка Ћуже, Бранко Гршић, ?. 

294

Четврти ред – седе: Анте Николић, Иван Калеб, Јоза Грах, Миленко Мајсторовић, Марко Чуљак, Боривој 

Кнежевић, ?, Златомир Боровица. 

Школска 1964/65. година, разред III-2, учитељица Ружица Јакшић (странa 249) 

Иза ученика учитељица Ружица Јакшић. 

Први ред: Здравко Дубравац, Божица Ћеранић, Ранко Габрић, Светлана Николић, Јела Илић, Илија 

Краиновић, Шима Краиновић, Славко Томић, Аница Немеш. 

Други ред: Иванка Марков, Стево Кресоја, ?, Бранко Ђопа, Даница Томић, Бранко Ливаја, Милица 

Живковић, ?, Стана Микић. 

Трећи ред: Цвета Плакаловић, Лазар Рончевић, Бранислава Божовић, Славко Стојановић, Анкица 

Михајловић, Здравко Петровић, Надица Дебељачки, Јосип Репаш. 

Четврти ред: Ивица Рајић, Цмиљко Баришић, Зденка Аничић, Александар Такач, Марија Турић, Ивица 

Мликота, Љиља Јанковић, Радослав Шуша. 

Школска 1964/65. година, разред IV-1, учитељ Божидар Шашић (странa 250) 

Први ред: Душан Ковачевић, Небојша Милутиновић, Иван Михаљевић, Мирко Обрштаревић, Биљана 

Таслак, учитељ Божидар Шашић, Анђелка Јурић, Љубан Јурић, Никола Томић, Јела Ливаја. 

Други ред: Розалија Плели, Зорица Живковић, Јелка Ливаја, Мира Андрић, Марија Јурец, Летица 

Живковић, Катица Мајић, Светлана Ђорђевић. 

Трећи ред: Иван Мартиновић, Гордана Петровић, Славко Јурић, Ана Михаљевић, Милка Релић, Славко 

Павловић, Ружица Мартиновић, Радмила Тодоровић, Радивој Дошен 

Четврти ред: Дамјан Михаљ, Јован Стојковић, Добрица Новаковић, Живко Божић, Жељко Божић, Рада 

Тркуља, Милован Бончић, Михајло Бркљач. 

Школска 1964-65. година, разред IV-3, учитељица Надежда Вуковић (странa 250) 

Први ред: Петар Римац, Драгутин Стаматовић, Ђорђе Батало, Ружица Розић, учитељица Надежда 

Вуковић, Петар Ердељанин, Ружица Мликота, Јован Микић, Драгица Јозић. 

Други ред: Бранка Батало, Радивој Језеркић, Драган Чогеља, Даница Зинајић, Бранислав Бодловић, 

Зорка Сувајац, Драган Миленковић, Јања Пјетар. 

Трећи ред: Светлана Павић, Нада Благојевић, Јања Пиплица, ?, ?, Негица Ђурић, Мирјана Зораја. 

Четврти ред (седе): Душан Перовић, Никола Тепавац, Никола Стојковић, Марко Степановић, Мирко 

Мајић, Радивој Рајковић, Винко Маковски. 

Школска 1964-65. година, разред IV-4, учитељица Зорица Неговановић (странa 251) 

Први ред: Иван Михаљевић, Слободан Кечић, ?, Стева Јакшић, Бранко Ковачевић, Бранко 

Стојановић, Иван Мајић, Драгомир Бандић, учитељица Зорица Неговановић, Цмиљко 

Шитум, Анте Михаљевић, ?, Милан Обрадовић, Славко Јакшић, Маринко Барунчић, 

Драгослав Бацковић. 

Други ред (чуче): ?, ?, ?, ?, Десанка Обрадов, Марица Илић, Луција Јуричевић, ?, Анђелка 

Пиплица, Радица Радојковић, Гроздана Милошевић, Јелица Мицић, Мира Андрић. 

Школска 1964-65. година, разред V-1, разредна Љубица Токин (странa 251) 

Први ред: наставница Вера Голубовић, разредна Љубица Токин, ?, Љубица Јеланчић, Лепосава 

Станисављевић, ?, , Јаков Радовић, послужитељ Ђорђе Нешић, Зоран Савић, Драган Зороја, ?, 

наставница Љубинка Кривошија, наставник Иван Душанић. 

Други ред: Јоза Анђелић, Стеван Пантелић, ?, Мирослав Хорват, ?, Ивица Фрањић, Ружица Мликота, ?, 

Ивица Талијанац, Мира Кожуљ. 

Трећи ред (дечаци): ? (клечи), Радивој Главатовић, ?, Сава Жмирић, Стеван Саватовић, 

директор Велислав Старчевић, Славољуб Стојић, ?, Андреас Лаукс, ?, наставник Добривоје 

Стефановић. 

Четврти ред (девојчице): Весна Главатовић, Евица Боројевић, Нада Божовић, Мара Јавор, 

Драгица Миленковић, Ђурђинка Мирковић, Марија Прскало. 

295

Школска 1964-65. година, разред V-3, разредна Љубица Бекут (странa 252) 

Први ред: ?, Боривој Механџић, Звонко Таслак, Јелена Бајић, разредна Љубица Бекут, Тодор Вучетић, 

?, Анђелка Стјепановић, Драгица Богуновић. 

Други ред: Јоза Стојановић, Анђелка Розић, Зорица Стојановић, Драгица Станимировић, ?, Маринко 

Стјепановић, Драгомир Ранђеловић, Драган Лубен, Иван Мајић. 

Трећи ред: Слободанка Новковић, Персида Бакиш, Петар Мајорчик, Јелена Старчевић, ?, Моравка 

Пауновић, Љубица Грбић, Ангелина Релић. 

Четврти ред: Душан Влаовић, ?, Стојан Јовановић, Петар Сокић, Матија Шерег, Никола Рафајловић, 

Чедомир Ковачевић, Никола Ромањук. 

Школска 1964-65. година, разред VI-1, разредна Вера Голубовић (странa 252) 

Први ред: Драгица Рајић, Невенка Зеленика, Ђурђа Николић, Стеван Јовановић, Мира Ћуже, учитељ 

Милош Шалетић, Јања Томић, Нада Гостовић, Иштван Ковач, Голуб Манић, Бошко Думанчић. 

Други ред: Јосип Андрић, Миле Божић, Андрија Барањ, Марица Матош, Илија Јозић, Јоза Ливаја, 

разредна Вера Голубовић, Мира Чуљак, Живадинка Миленковић, Милка Дринић, Зорица Дринић, Бора 

Арсић, Зденко Ливаја, Здравка Чавар. 

Трећи ред: Митар Буњевац, Светлана Србљин, Милорад Гроздановић, Иванка Зеленика, Драгиша 

Врачаревић, Драгица Јанковић, Никола Ардељан, Јожа Драшлер, Злата Вучковић, Анђелко Костић. 

Четврти ред: Марија Стећук, Марица Чуљак, ?, Грација Чуљак, Мира Мликота, Стана Николић, ?, ?, 

Ивица Рајић, Богдан Бајић, Живадинка Стојановић. 

Школска 1964-65. година, разред VI-2, разредна Јелка Перковић (странa 253) 

Први ред: Стјепо Крешо, Вера Божић, Нада Пандуровић, Бојана Бешић, Никола Стипановић, Евица 

Дивић, Мара Краснић, Сима Стојковић, Милан Перовић. 

Други ред: разредна Јелка Перковић, Војислав Јовановић, Мирјана Ћеранић, Јелица Шипош, ?, Јагода 

Пешић, Љиља Таслак, Радмила Благојевић, Када Фелдежди, Љубомир Стојковић, ?. 

Трећи ред: Љубиша Атанацковић, Јоза Костић, Владо Сапун, Иван Шимуновић, Мирослав Пиплица, 

Ђорђе Јазић, Бошко Тадић, Душан Микић, Љубомир Габрић. 

Четврти ред: Момчило Кеча, Љубица Рафајловић, Петар Чарапић, Радмила Мишкић, Радмила 

Мишковић, Раде Врањеш, Анђелка Ливаја, Марица Милутиновић, Ђорђе Дринић. 

Школска 1964-65. година, разред VI-3, разредни Веселин Вуксан (странa 253) 

Први ред: Анђа Стојановић, Смиља Рајић, Милка Ћалић, Драгица Здјелар, Стеван Петровић, ?, Иван 

Карачић, Драгица Тривунџа, Иван Чуљак, разредни Веселин Вуксан. 

Други ред: Вероника Михаљ, ?, Мира Пјетар, Живко Јанковић, Јован Механџић, Гојко Јанковић, Зорица 

Божић, Драган Стегић, Славица Зорић. 

Трећи ред (клече): Војислав, Антон Ханцко, Тодор Боровица, Смиља, Илинка Митић, Тончика Ачај, 

Боса Бикаревић, Ивица Петровић. 

Четврти ред (седе): Драгица Малобабић, Марица Тркуља, Јања Мајић, Јован Ђорић, Фрања Фелдежди, 

Верица Ђурић, Мара Мартиновић, Радивој Алан, Милојко Ђорђевић. 

Школска 1964-65. година, разред VI-4, разредни Марко Дапчевић (странa 254) 

Горњи ред: ?, ?, ?, Љубица Мајсторовић, ?, ?, Ђурђа Шиник, ?, ?, разредни Марко Дапчевић, Стево 

Главаш (испод Дапчевића, окренут надесно), ?, Мирко Берић, ?. 

Други ред: Ивица Чуљак, ?, ?, ?, Анђа Стјепановић, Мира Стјепановић, Илија Дмитровић, ?, Нада 

Вељковић, ?, ?, ?. 

Трећи ред (клече): Љубица Мандић, ?, ?, ?, ?, Ружица Мартиновић, ?, ?, ?, Богосав Јанковић. 

Четврти ред (седе): ?, ?, Светозар Алимпијевић, ?, Лајош Шкривањ, ?, ?, Петар Мартиновић, Слободан 

Ждрал, ?. 

Школска 1964-65. година, разред VII-1, разредна Десанка Савић (странa 254) 

Горњи ред - наизменично: разредна Десанка Савић, Бошко Ранковић (у позадини), Љубица Јеловац, 

Невенка Шустић, Верица Ђурић, ?, Љубица Релић, Радојка Главатовић, ?, Светлана Сомборац, Вукица 

296

Јанковић, ?, Зденка Чавар, Магдалена Јасеновски, Смиља Радаковић, ?, ?, Тодор Ћирковић, Станко 

Јурић, ?, Стојан Микић, Иван Фелдежди, Живко Мачкић, Петар Матош (није ученик одељења), Станко 

Јуричић (није ученик одељења). 

Други ред: Велислав Батало, Смиља Јовановић, Божидар Јовановић, Петар Боснић, Михајло Пеле, 

Јован Божић, Бранко Стојак, Стеван Петровић, Миленко Ливаја, Тихомир Лучић, Петар Јурић. 

Школска 1964-65. година, разред VII-2, разредни Николај Педи (странa 255) 

Први ред: Слободан Судар, Никола Милић, Стипа Талијанац, Нада Шуша, Милорад Пурић, Александар 

Милутиновић, Милан Ћалић. 

Други ред: Боривој Лубен, ?, Вера Заклановић, Радослав Божовић, разредни Николај Педи, Радомирка 

Марковић, Бранислав Стаматовић, Предраг Живковић. 

Трећи ред: Бранко Батинић, Душан Белић, Даница Станимировић, Радомир Марковић, Марија Рајновић, 

Ненад Живковић, Петар Беде. 

Школска 1964-65. година, разред VII-3, разредни Добривоје Стефановић (странa 255) 

Први ред: Петар Матош, Маринко Петровић, Радован Ротим, Нада Татић, Марко Габрић, Душан Бундић, 

Душко Јавор, Петар Атанацковић. 

Други ред: Милка Стегић, Зорица Ранђеловић, разредни Добривоје Стефановић, Славица Обрштаревић, 

Аница Пиплица. 

Трећи ред: Штефка Ћосмак, Љиљана Гроздановић, Динко Стефановић, Радмила Милетић, Бориша 

Ћаћић, Радомир Бандић. 

Четврти ред: Јован Манић, Драгица Стојановић, Љиљана Мијатов, Милорад Јеловац, Љубан Релић, 

Мирјана Стевић, Љиљана Бајић, Софија Сувајџић. 

Школска 1964-65. година, разред VII-4, разредна Срећка Стаменковић (странa 256) 

Први ред: Стеван Сокић, Аница Чуљак, Меланија Вукобрат, Недељко Чавић, Стоја Мартић, куварица 

у школској кухињи Милица Стевановић, Финка Јурић, Живана Марић, разредна Срећка Стаменковић, 

Бошко Ранковић, Карло Мајић, Александра Рончевић, Божица Ранђеловић. 

Други ред: Станко Јуричић, Јелена Стјепановић, Светозар Косијер, Јованка Војновић, Марко Мликота, 

Брана Бандић, Славко Свињицки, Љубица Кажић, Марија Станић. 

Трећи ред: Бошко Мијић, Ката Николић, Слободан Добрић, Зорица Стаменковић, Живко Свирчевић, 

Драга Сувајац. 

Eкскурзија на Авали 1965. године, разред V-2, разредна Сибинка Станковић (странa 256) 

Горњи ред: разредна Сибинка Станковић, Загорка Топић, Нада Орлић, Иванка, Катица Мликота, Славка 

Малобабић, Јелка Механџић, Смиља Станић, ?, ?. 

Други ред: Светлана Станковић, Луца Крајновић, Гордана Станковић, Љиљана Младеновић, Светлана 

Груловић, Душанка Јовановић, Ката Јозиновић, Наташа Јокић, ?. 

Трећи ред (чуче): Ненад Бандић, Звонко Билић, Живко Мартић, Бранислав Мркшић, ?, ?, Стеван Јелић. 

Eкскурзија на Авали 1965. године, разред V-4, разредна Љубинка Кривошија (странa 257) 

Горњи ред: Лепосава Станисављевић, Слободан Кузмановић, разредна Љубинка Кривошија, Драган Зороја. 

Други ред: Нада Божовић, Драгица Миленковић, Љубица Јеланчић, Чедомир Надобан, Ђурђинка 

Мирковић, Весна Главатовић, Мара Јавор. 

Трећи ред (чуче): Драган Дороњски, Радивој Главатовић, Сава Жмирић, ?, Јаков Радовић, Зоран Савић, 

Ивица Тaлијанац. 

Eкскурзија на Авали 1965. године, разред VI-1, разредна Вера Голубовић (странa 257) 

Горњи ред: разредна Вера Голубовић, Ивица Рајић, Миле Божић, Андрија Барањ, ?, Стеван Јовановић. 

Други ред: Драгица Јанковић, Голуб Манић, ?, Цвета Средић, Мирјана Мликота, ?. 

Трећи ред: ?, ?, Мира Чуљак, Марија Стећук, ?, Светлана Србљин, ?, Злата Вучковић. 

Четврти ред: Никола Арсић, Драгиша Врачаревић, Анђелко Костић, Богдан Бајић, Драгутин Батало, 

Никола Ардељан, Милорад Гроздановић. 

297

Eкскурзија на Авали 1965. године, разред VI-3, разредни Веселин Вуксан (странa 258) 

Први ред: Иван Чуљак, Милка Ћалић, Марица Рајић, Главатовић, Вера Ђурић. 

Други ред: разредни Веселин Вуксан, Смиља, Јован Ђорић, Јован Механџић, Милојко Ђорђевић. 

Трећи ред: Гојко Јанковић, Драган Стегић, Славица Зорић, Вероника Михаљ, ?, Радивој Алан. 

Eкскурзија на Авали 1965. године, разред VI-4, разредни Марко Дапчевић (странa 258) 

Горњи ред: разредни Марко Дапчевић, Љубица Мајсторовић. 

Други ред: Нада Бајић, Нада Лалић, Зорица Бугарин, Гордана Првуљ, Лајош Шкривањ, Борко Тасић, 

Милан Димић, Бранко Радуловић, ?. 

Трећи ред: Љубица Мандић, Богосав Јанковић, Недељка Кукуљ, ?, Љубица Јурић, Нада Вељковић, 

Ружица Мартиновић, Цвета Мартић, ?, Владимир Марков. 

Четврти ред (чуче): Мирко Берић, Светозар Алимпијевић, Стево Главаш, Ивица Чуљак, Јозо Розић, 

Илија Дмитровић, Петар Мартиновић. 

298

УСПОМЕНЕ 

ИЗ ЗАБАВИШТА И ШКОЛСКИХ ДАНА 

299

300

Забавиште 1953/54. школске године 

са васпитачицом Цицом и Милијаном Радошевић 

Забавиште 1955/56. школске године са учитељицом Иванком Давидовић и 

Милијаном Радошевић 

301

Забавиште 1956/57. школске године са Милијаном Радошевић, учитељицом 

Иванком Давидовић и васпитачицом Загорком Милутиновић 

Забавиште 1956/57. школске године са Милијаном Радошевић, учитељицом Иванком 

Давидовић и васпитачицом Загорком Милутиновић 

302

Забавиште 1956/57. школске године са Милијаном Радошевић, 

васпитачицом Загорком Милутиновић и учитељицом Иванком Давидовић 


са васпитачицом Загорком Милутиновић и Милијаном Радошевић 

303


са Милијаном Радошевић и васпитачицом Загорком Милутиновић 


са васпитачицом Загорком Милутиновић 

304


са васпитачицом Миленом Марковић 

Забавиште 1960/61. школске године са васпитачицом Миленом Марковић, 

Милијаном Радошевић и васпитачицом Загорком Милутиновић 

305

Забавиште 1962/63. школске године са васпитачицом Загорком Милутиновић, 

Милијаном Радошевић и васпитачицом Миленом Марковић 

Учитељ Бранко Бута са ученицима IV разреда 1950/51. школске године 

306

Учитељи Бранко Стојадиновић и Слободан Милутиновић 

са ученицима из одељења II-1 и II-4 на Дунаву 

Учитељи Бранко Стојадиновић и Слободан Милутиновић 

са ученицима из одељења II-1 и II-4 на Дунаву 

307

Пионири Бешке 1945. под вођством Милице Бајић 

Фудбалери 16. маја 1951. године 

Први ред: ?, Славко Зекић, Мијо Јурић. 

Други ред: Славко Драговац, Јован Димић. 

308

Са такмичења фолклорних група у Старом Сланкамену 1957. године 

Наизменично: Рада Симић (кореограф), Милица Бајић, Јаника Барбареско, Марија Станисављевић, 

Милан Лупуровић, Дара Јовановић, Петар Јовановић, Рада Нешић (у шеширу), 

Мика кореограф из Новог Сада, Софија Јонузовић, Бранко Стојадиновић (окренуо главу), 

Маринко Рењо (у шеширу), Мирјана Марчетић, Цвеја Давидовић, Богослав Влаовић; 

седи и свира хармонику Саво Хорват из Новог Сада 

1957. година 

Миле Тривановић, Катица Мишкићевић, Милица Грбић, Милан Механџић; 

чучи: Воја Томић 

309

Херцег Нови 6. јул 1957. године; први ред: ?, Светолик Дамњановић, Иванка Давидовић; 

други ред: ?, Анкица Станисављевић, ?, Милан Механџић, Воја Томић, Драгутин Влаовић, 

Добрила Јовановић, ?, ?, Миодраг Стојадиновић; трећи ред (седе): Бранко Лежимирац, 

Желимир Божић, Радослав Мајсторовић, Сава Јовановић, ?. 

Винтгар, Словенија 30. мај 1958. године 

Бранислава Стојадиновић, Анђелка Николић и Радивој Лупуровић 

310

ДТВ Партизан 1959. године 

Горњи ред: ?, Павле Бабик, Николај Педи, Слободан Самарџић, Павле Конопек; 

доњи ред: Маринко Шубић, Јоза Илић, Небојша Цвејић, Александар Обрадовић. 

Херцег Нови 1959. године 

311

У школском дворишту 1960. године 

Горњи ред: ?, Анђа Ђурић, наставница Љубица Токин, Марија Пасти, Илонка Мудри; 

доњи ред - седе: Невенка Рајновић, Илона Корокнаи. 

Испомоћ ученица у школској кухињи 1960. године 

Први ред: Љиљана Тунић, Бранислава Радошевић, Срећка Стаменковић, ?, ?; 

други ред: Вукица Петровић, ?, Љиља Груловић. 

312

Део наставничког колектива 1960. године - фогорафисао Петар Вучковић; 

Милутин Милутиновић, Надежда Вучковић, Драгиња Милутиновић, Винка Јовановић, 

Мирко Јовановић; деца: Слободан Вучковић и Небојша Милутиновић 

Девојчице са разредном Срећком Стаменковић 1960. године 

Први ред (спреда): Радмила Средић (стоји), Илонка Гал, Љубица Кричковић, Ружица Дорн, 

Илона Космина; Други ред: Катица Марков, Љубица Груловић, Алојза Космина, Радмила 

Буквић, Љубица Шарац, Мирјана Ждрал; Трећи ред: разредна Срећка Стаменковић, ?. 

Четврти ред: наставница Љиљана Панић, ?, Душанка Илић, Агнеза Коловић. 

313

Зора Петровић изводи слетске вежбе на фудбалском игралишту у Бешки 

Фудбалери 1961. године; 1. ?, 2. Богдан Вукичевић, 3. Жарко Хрњачки, 4. Слободан Јањин, 

5. Милош Тодоровић, 6. Ференц И. Ханцко, 7. Рада Вукичевић, 8. Слободан Павловић, 

9. Анђелко Николић, 10. Ференц Пашко, 11. Сава Цекић, 12. Иван Аничић, 13. Никола Ђопа. 

314

Дечаци VI-4 одељења 1962. године 

Први ред: Сава Петровић, Антун Мајурачек, Иштван Ковач, Мирко Стегић, 

Драгутин Павлица, Иван Андрић, Јован Јовановић; Други ред: Михаљ Турај, Небојша 

Умичевић, Никодије Ђорић, Ђорђе Веселиновић, Ратомир Средић, Лазар Дамњановић. 

Девојчице VI-4 23. јуна 1962. године: Први ред: разредна Вера Дугошија, Ана Николић, 

Анкица Азјенић (?), Драгица Талијанац, Ружица Думанчић, Ружица Србљин, Евица Николић, 

Луција Јозић, Мирјана Батало, Радмила Судар, Ивка Стојановић, Дома Јурић, Љиља Рајић; 

други ред: Марија Пејић, Ружица Лубен, Милица Јеловац, Споменка Дивнић, 

Јулишка Ситаш, Софија Медић, Анкица Крамарић; трећи ред: ?, ?. 

315

Садња дрвећа у парку 27. септембра 1962. године 

Први ред: Нада Главатовић, ?, Марија Сабо, ?, Јованка Ристић, Мирјана Таслак, Душанка 

Јаковљевић, Љиљана Радуловић, Ружица Лубен, ?, Ружица Думанчић; 

други ред: Вера Старчевић, ?, Весна Мликота, наставник Добрица Стефановић, ?, ?, ?. 

Фолклорна секција - Вера Дугошија, Зора Пиплица, Даница Шапић, Мирјана Тунић, Смиља 

Радаковић, Мира Вујић, Бранко Стојадиновић, Марија Поленик, Срећка Стаменковић; 

чуче: Мирјана Веселиновић, ?, Љиљана Тунић, Ацка Филиповски. 

316

Наставнице 1964. године 

Катица Дућак, Десанка Савић, Вера Анђелковић и Љубинка Кривошија 

ДТВ Партизан 1965. године; први ред: Петар Боснић, Милан Судар, Драгиша Врачаревић, 

Михајло Пеле, Јовица Стокић, Милорад Павић, Каменко Дамњановић, Никола Ердељан, 

наставник Иван Душанић; други ред: Миро Хорват, Ђорђе Јазић, Стеван Саватовић, Божидар 

Димић, Драган Стегић, Бранко Таслак, Бранислав Мркшић, Живко Мартић. 

Испред: Миле Божић и Недељко Мартиновић (држи балон). 

317

Фото секција 1965. године 

Фолклорна секција 1965. године 

318

ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА 

Један од великих разлога зашто је ова књига написана био је случајно проналажење 

првокласне изворне архивске грађе. Приликом истраживања код писања прве монографије о 

бешчанској школи велика помоћ у проналажењу фотографија, докумената и остале грађе била 

је од мештана Бешке. У том скоро двадесетогодишњем истраживању од суграђана је добијено 

мноштво различитог материјала – вредног и мање употребљивог. Између осталог, од Анђелке 

Старчевић (рођене Станисављевић), иначе снахе директора Велислава Старчевића, добијене су 

старе школске рукописне књиге које су се налазиле у породичној збирци. У једном школском 

магацину случајно је пронађена школска Споменица, у којој су се бележили догађаји од друге 

половине XIX века. Осим те књиге, у школској архиви није више ништа значајно пронађено. 

Сазнавши за овај рад и писање књиге, радник основне школе у Бешки Мирко Берић, упозорио 

је аутора да постоје неке старе књиге на таванцу у шупи која се налазила поред старе школске 

кухиње, иза павиљона. Истраживајући тај таванац нису пронађене неке важне школске књиге, 

ни документа за период који је обухватала прва књига. Али, у ћошковима таванца, полупрокисла 

и доста оштећена налазила се архивска грађа из послератног периода. На тај начин су та важна 

документа (која се не налазе ни у Архиву Срема где се иначе чува архивска грађа бешчанске 

школе) трајно сачувана, јер само после неколико година та зграда је продата. Сва та документа, 

као и неке књиге, које су тамо пронађене, пренете су у просторије Завичајног друштва „Стара 

Бешка“. У тим документима се налазе разни годишњи извештаји директора школе, спискови 

учитеља и наставника, спискови ученика, извештаји са полагања матурских и поправних 

испита и слично. Да није било те грађе ова монографија би била много сиромашнија и не би 

се дошло до аутентичних података о историјату бешчанске школе у периоду од 1941. до 1965. 

године. 

Аривска грађа 

Завичајно друштво „Стара Бешка“, Основна школа Бешка, Државна Прогимназија Бешка, 

Непотпуна гимназија Бешка, Осмогодишња школа Бешка (нерегистрована документа); 

ЗД „Стара Бешка“, Милена Ђорђевић, Хронолигија Бешке, рукопис; 

Основна школа „Браћа Груловић“ Бешка, Матична књига службеника Основне школе Бешка; 

ОШ „Браћа Груловић“ Бешка, Spomenica opće pučke učione u Beški; 

ОШ „Браћа Груловић“ Бешка, Збирка службеничких листова; 

Архив Војводине, Нови Сад, Ф. 185.400 – Подаци за породице аутоколониста; 

Архив Војводине, Ф. 126 Краљевска банска управа, IV Просветно одељење, Персонални 

досијеи; 

Архив Српске академије наука и уметности, Сремски Карловци, Карловачки магистрат; 

Историјски архив Срем (ИАС), Сремска Митровица, Основна школа „Браћа Груловић“ Бешка; 

ИАС, Школа ученика у привреди Бешка; 

ИАС, Фонд Народноослободилачки одбор Бешка. 

319

Литература 

Бошко Брзић, Матуранти мешовите учитељске школе у Сремским Карловцима 1952. Споменица, 

Сремски Карловци, 2002; 

Водич кроз архивске фондове Историјског архива Срем, прва свеска, Сремска Митровица 2003; 

Водич кроз архивске фондове Историјског архива Срем, друга свеска, Сремска Митровица, 

2004; 

Spomenka Budić, Jasmina Klemenović, Jovana Milutinović, Razvoj školskog sistema (1945-2001), 

Novi Sad 2003; 

Dr Rade Davidović, Opština Inđija (geografska monografija), Novi Sad 1988; 

Раде Глушица, Храбри пилот погођен изнад Бешке, Дневник, Нови Сад, недеља, 13. јул 1980; 

Др Теодор Ковач, Употреба алкохола код ученика у Бешки, Медицински преглед (повремено 

издање Српског лекарског друштва-подружнице за Војводину), Нови Сад 1957, год. X број 1; 

Душан Г. Ковачевић, Корени и помени, Школа и село Угриновци после 1944., књига II, 

Угриновци, 2015; 

Peter Lang, Beschka – Heimatbuch, Erzhausen 1971; 

Peter Lang, Ludwig David und Ursula Eisenlöffel, Deutsche Faimilien aus Beschka und ihre 

Nachkommen 1860-2010, München 2011; 

Душко Лупуровић, Школство у Бешки 1690-1941, Бешка 2015; 

Dragica Marković, Migracije stanovništva Beške (diplomski rad), Novi Sad 1980; 

Општи закон о школству, са Уводним законом, регистром и експозеом Родољуба Чолаковића, 

Београд 1958; 

Наставни план и програм за основну школу у Социјалистичкој Републици Србији, треће 

издање, Београд 1963; 

Попис становништва, домаћинстава и станова у 2002. Становништво. Упоредни преглед броја 

становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991. и 2002. Подаци по насељима. Књига 9. Београд, 

мај 2004; 

Službeni glasnik, Ministarstvo narodne prosvjete, Tom 4, Zagreb 1944; 

Љиљана Шашић, Историјат развоја школства у Бешки, дипломски рад; 

Školstvo u FNR Jugoslaviji od školske 1945-1946 do 1950-51 godine, Beograd 1952. 

320

ГЕОГРАФСКИ РЕГИСТАР 

Аб – 10 

Адашевци – 113, 120 

Алексинац – 145 

Алибунар – 129 

Аугсбург – 123 

Ахтирка (Ахтырка) – 139 

Бабина Греда – 126 

Бадњевац – 139 

Баја – 113 

Бајинци (Србац) – 13 

Банат – 129, 145 

Банатско Аранђелово – 128 

Банатско Карађорђево – 146 

Бања Лука – 126 

Баточина – 139 

Бачинци – 125 

Бачкa Паланка – 136 

Бачки Маглић – 145 

Бачко Добро Поље - 140 

Бачко Петрово Село - 128 

Бачковица – 128 

Беглуци – 132, 147 

Бела Црква – 114 

Белегиш – 12, 72, 114, 130, 

142, 143 

Београд – 9, 11, 12, 13, 25, 36, 

47, 48, 50, 62, 65, 67, 70, 72, 

73, 74, 76, 83, 92, 102, 114, 

120, 121, 124, 127, 130, 133, 

135, 136, 137, 138, 139, 141, 

142, 144, 145, 146, 148, 320 

Берлин – 67, 140 

Беч - 113, 123 

Бечеј – 113, 127 

Бечмен – 131 

Бешка – 7, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 

15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 

23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 

31, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38, 

39, 40, 41, 42, 43, 44, 45, 47, 

48, 49, 50, 51, 52, 54, 55, 56, 

57, 58, 59, 60, 61, 62, 64, 65, 

66, 67, 68, 69, 70, 71, 72, 73, 

74, 76, 77, 78, 79, 80, 83, 88, 

89, 90, 91, 92, 93, 94, 101, 102, 

103, 104, 105, 106, 107, 108, 

109, 111, 112, 113, 114, 115, 

116, 117, 118, 120, 121, 122, 

123, 124, 125, 126, 127, 128, 

129, 130, 131, 132, 133, 134, 

135, 136, 137, 138, 139, 140, 

141, 142, 143, 144, 145, 146, 

147, 148, 150, 307, 313, 319, 320 

Бешеново – 11 

Билећа – 126 

Битољ – 76, 92, 125 

Бихаћ – 13, 65 

Блатуша – 13, 14, 49 

Богдановци – 128 

Бор – 128 

Борча – 147 

Босанска Градишка - 13 

Босански Петровац – 13 

Босна – 121 

Босна и Херцеговина – 141, 144 

Бочари – 135 

Брадина – 141 

Брањево – 121 

Бриње – 13 

Бротња – 13 

Бугојно – 11 

Буђановци – 114 

Буковица – 11, 13 

Ваљево – 13 

Ватин – 140 

Велика Ремета – 10. 12 

Велики Бечкерек – 122, 127 

Велики Семиклуш – 129 

Вијака – 11 

Вилмандинген – 122 

321 

Виндебург – 123 

Винковци – 19, 20, 126, 128 

Винтгар – 68, 309 

Високо – 11 

Висућ – 13 

Водотеч – 13 

Вођеница – 13 

Војводина – 11, 12, 30, 31, 41, 

60, 61, 109, 118, 125 

Врбовско – 13 

Вргин Мост – 13, 14 

Вршац – 115, 121, 127, 128 

Вуковар – 20, 121, 128 

Гермар – 123 

Гламоч – 126 

Годачица – 13 

Голи оток – 9 

Голубинци – 114, 130, 132, 133 

Горажде – 145 

Горњи Врановци – 128 

Горњи Карловац, види Карловац 

Горњи Ковиљ – 13 

Госпић – 13 

Гргетег – 11, 12, 22 

Даниловград - 128 

Дарковци – 11, 16 

Дерна – 123 

Дивош – 142 

Добрица – 13 

Добричевићи – 11 

Добре Воде – 13 

Добро Село – 13 

Доња Слатина – 126 

Доњи Ковиљ, види Ковиљ 

Доњи Лапац – 13 

Доњи Товарник – 121 

Дреноштица – 13 

Дубровник – 53, 56, 65, 66, 122

Дувно – 11 

Дуго Село – 144 

Ђердап – 36 

Ђердапска клисура – 74 

Ербштетен – 113 

Ердевик – 12, 13, 139, 142 

Ерзхаусен – 15, 113, 118, 320 

Еслинген – 121 

Жабаљ – 113, 144 

Жича – 13 

Жупања – 126 

Загреб – 15, 16, 19, 23, 44, 90, 

113, 121, 122, 124, 126, 139, 

141, 320 

Зајечар – 36, 125, 138 

Залужница – 125 

Звечево – 124 

Зворник – 121 

Земун – 10, 12, 13, 120, 121, 

122, 128, 130, 132, 133 

Илок – 120 

Инђија – 10, 11, 16, 18, 67, 104, 

120, 124, 125, 128, 133, 135, 

136, 137, 138, 139, 144, 145, 146 

Ириг – 10, 11, 12, 13, 133, 

Истра – 141 

Итебеј – 127 

Јазак – 12, 13 

Јајце – 126 

Јаково – 121 

Јарак – 129, 130 

Јасеновац – 19, 20, 125 

Јасеново – 147 

Јелковац пустара – 120 

Јошан, Удбина – 13 

Јошаница – 134 

Југославија – 9, 10, 11, 15, 21, 

23, 24, 28, 59, 61, 69, 72, 73, 

91, 143 

Кале – 11 

Калесија – 14 

Капела Батрина – 19 

Карбинци – 130 

Карловац – 115 

Карлсруе – 122 

Катиновац – 13 

Кисач – 131 

Кленак – 140 

Кнежевић Коса – 115 

Књажевац – 146 

Ковиљ (Шајкашки Сентиван, 

Доњи Ковиљ) – 13, 115, 136, 146 

Козарци – 135 

Коњиц – 11, 13, 14, 134, 141 

Копајкошара – 145 

Кореница – 13, 132 

Костајница – 13 

Крагујевац – 62, 125 

Крапина – 141 

Крепољин – 128 

Крњак – 115 

Крушедол – 10, 12, 13 

Крушедол-прњавор – 10, 11, 13 

Крчедин – 10, 11, 18, 19, 43, 61, 

76, 77, 83, 87, 89, 123, 130, 133, 

135, 137, 138, 140, 144, 148 

Кузмин – 120, 124, 129 

Кула (Широка Кула), Госпић – 13 

Кумане – 129, 130, 145 

Купрес – 11 

Лазе (Сремске Лазе) – 121 

Ласовац – 114 

Лаћарак – 144 

Лединци – 11, 12 

Лесковац – 13, 14, 147 

Лесковец (Словенија) – 122 

Лика – 12, 147 

Лихтенфелс – 122 

Ловран – 141 

Лубница – 146 

Лука – 128 

Љесовина (Коњиц) – 13 

Љубечна – 122 

Љубљана – 44, 90 

Мађарска – 136 

Мазгош – 146 

Мајске Пољане – 14 

Македонија – 76, 140 

Маличка - 14 

Марадик – 10, 76, 77, 80, 88, 

89, 141, 142, 144 

322 

Марбах – 113 

Марибор – 122 

Мачва – 13 

Медвеђа – 13 

Медитерaн – 61 

Минхен – 20, 320 

Миоче – 144 

Мол – 128 

Мушковци – 140 

Наково – 146 

Негорци – 140 

Неготин – 128 

Независна држава Хрватска 

(НДХ) – 10, 15 

Немачка – 9, 16, 67, 113, 123, 

140, 143 

Никинци – 124, 126 

Никшић – 13 

Ниш – 36 

Нишка Бања – 36 

Нова Пазова – 131, 133 

Нови Београд – 121, 127 

Нови Бечеј – 127 

Нови Врбас – 122 

Нови Карловци – 12, 13, 131, 

132, 139 

Нови Пазар – 145 

Нови Сад – 10, 11, 13, 17, 22, 

27, 32, 34, 38, 41, 44, 61, 72, 

114, 115, 116, 118, 120, 121, 

124, 125, 127, 130, 131, 132, 

134, 136, 137, 138, 139, 140, 

141, 142, 143, 144, 146, 147, 

148, 308, 319, 320 

Нови Сланкамен – 11, 114, 

126, 130 

Обровац – 140 

Олово – 144 

Ондић – 13 

Осијек – 16, 122, 142 

Османлије – 11 

Острвица – 144 

Острожац – 11, 14 

Оточац – 13 

Павловци – 11, 12 

Падеј – 115, 145

Пакрац – 125, 129 

Панчево – 35, 125 

Парсовићи – 11 

Перлез – 127 

Перна – 13, 14 

Петловача – 13 

Петровчић – 12, 140 

Петровград (Зрењанин) – 127 

Пећани – 147 

Пећинци – 12, 13, 43, 145 

Пирот – 14, 145, 146 

Плетерница – 50, 126 

Подгорица – 10, 13 

Подлугови – 145 

Подхум – 11 

Пољанак – 132 

Понор – 13 

Попинци – 12, 13, 115, 125, 134 

Постојна – 44 

Постојнска јама – 90 

Почијевка – 129 

Прилук – 144 

Приморски Долац – 11 

Прокупље – 134 

Пуста Река – 13 

Равно Село (Шове) – 20 

Радујевац – 36 

Ражањ – 128 

Раковац - 11 

Рачић (Бихаћ) – 13 

Рашко Поље – 11 

Реткоцер (Медвеђа) – 13 

Ривица – 11 

Ријека – 44 

Рипањ – 13 

Ројтлинген – 122 

Рудо – 144 

Рудо Поље – 13 

Рујт – 121 

Рума – 114, 120, 139 

Руменка – 147 

Румунија – 127, 129 

Руско Село – 138 

Савинац – 13 

Сарајево – 17, 65, 73, 122, 126, 

127, 145 

Сврљиг – 145 

Славонија – 11, 16, 126 

Славонска Пожега – 11, 16, 

50, 124 

Славонски Брод – 141, 146 

Сладојево Копито – 128 

Слатински Дреновац – 124 

Словенија – 68, 309 

Слуњ – 13 

Смедерево – 125, 127, 135 

Смиловци – 146 

Солакова Кула – 11 

Сомбор – 13, 113, 114, 115, 

120, 127, 136, 140, 145 

Сплит – 65, 127 

Србац – 13 

Србија – 12, 14, 26, 28, 62, 74, 

82, 83, 125, 128, 129, 134, 319 

Србица – 13 

Срем – 10, 17, 18, 21, 23, 85, 89 

Сремска Митровица – 7, 10, 

19, 21, 23, 107, 121, 125, 129, 

142, 144, 146, 318, 319 

Сремски Карловци – 10, 11, 

19, 24, 28, 36, 37, 43, 114, 118, 

130, 131, 133, 135, 136, 137, 

138, 140, 141, 143, 144, 145, 

146, 147, 274, 319, 320 

Сремчица – 145 

Српске Моравице - 13 

Српски Ченеј (Румунија) - 127 

СССР – 9, 28 

Стара Кршља – 13 

Стара Пазова – 10, 12, 13, 33, 

40, 41, 43, 44, 55, 102, 103, 129, 

131, 134, 135, 136, 139, 142 

Стари Бановци – 114, 140 

Стари Бечеј, види Бечеј – 113, 127 

Сурчин – 121 

Суња – 13 

Сурдук – 137, 142 

Тамиш – 129 

Темерин – 129 

Товарник – 126 

Требиње – 122, 145 

Трешњевица – 11, 13 

Трусина – 11 

Тузла – 115, 144 

Турија – 134, 139 

Турјак – 13 

Тушиловић – 115 

Угриновци – 12, 13, 22, 120, 320 

Удбина – 13 

Уздин – 127 

Украјина – 136 

Улцињ – 62, 63 

Унтервајсах – 113 

Фаркаждин – 127 

Фекетић – 123 

Фењ (Румунија) – 127 

Фрушка Гора – 18 

Фундина – 13 

Футог – 134, 147 

Херцег Нови – 62, 65, 67, 73, 

309, 310 

Херцеговина – 11, 14, 23, 112 

Холандија – 74, 116 

Хоматлије – 11 

Цеље – 122 

Цирих – 123 

Црвенка – 113, 143 

Црна Гора – 128, 141 

Црни Поток – 13 

Чачак – 132 

Чичево – 134 

Чока – 127 

Чортановци – 10, 12, 13, 17, 

61, 76, 77, 80, 88, 125, 133 

Шабац – 114, 126 

Шамац - 126 

Шаш – 13 

Шибеник – 122 

Шидски Бановци – 123 

Шљивовац – 13 

Штип – 130 

Штросендорф – 122 

Шурјан – 129, 130 

323

ШТАМПАЊЕ КЊИГЕ ПОМОГЛИ СУ: 

ОПШТИНА ИНЂИЈА 

МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА БЕШКА 

ЈКП „ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА“ ИНЂИЈА 

ЈП „ИНГАС“ ИНЂИЈА 

ЈКП „КОМУНАЛАЦ“ ИНЂИЈА 

ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА УПРАВЉАЊЕ ПУТЕВИМА И 

ПАРКИРАЛИШТИМА „ИНЂИЈА ПУТ“ ИНЂИЈА 

ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА САКУПЉАЊЕ И ОДЛАГАЊЕ ОТПАДА И 

ОДРЖАВАЊЕ ДЕПОНИЈА „ИНГРИН“ ИНЂИЈА 

ЗЕМЉОРАДНИЧКА ЗАДРУГА „БЕШКА“ БЕШКА 

ДОМ КУЛТУРЕ „БРАНКО РАДИЧЕВИЋ“ БЕШКА 

СЗР „УРЕЂЕЊЕ БЕШКА“ 

СМР „МЕСАР БАТА“ БЕШКА 

РЕСТОРАН „ПАРК“ БЕШКА 

АУТОСЕРВИС „ТЕПАВАЦ М&Н“ БЕШКА 

СЗР „ГУМИС“ БЕШКА 

СТР „ТАМАРА“ БЕШКА 

СТР „БАМБИ“ БЕШКА 

СТР „МИРА“ КРЧЕДИН 

СТР „МИНИ“ БЕШКА 

СТР „ПЕТАР ПАН“ БЕШКА 

СУР „ПИЦЕРИЈА ДОН“ БЕШКА 

СЗОР „ОПТИКА СОЛЕ“ БЕШКА 

ЦВЕЋАРА „ОРХИДЕЈА“ БЕШКА 

СТР „АНЧИ-ТЕХНО ШОП“ БЕШКА 

ФР „БРАНА“ БЕШКА 

СТР „ДИСКОНТ ПИЋА ИВАНКА“ БЕШКА 

„ОМИК“ ДОО БЕШКА 

СУР „GRILL KAMEL“ БЕШКА 

324

СУР „CAFFE SPORTISSIMO“ БЕШКА 

СУР„OFFSIDE 1979“ БЕШКА 

АГЕНЦИЈА „СИГМА“ БЕШКА 

СТР „СТЕП“ БЕШКА 

СР „КОД КАТЕ“ БЕШКА 

„CELMAX“ ДОО БЕШКА 

СТР „ТАЛИЈЈА“ БЕШКА 

СТР „ДУЊА“ БЕШКА 

СР „РЕКОРД 2016“ БЕШКА 

УР „САЛАШ НО 18“ БЕШКА 

СР „МЕТЕОР“ БЕШКА 

ФР „ЈАСМИНА СТАР“ БЕШКА 

Јован Дикић (Бешка), Ђура Беуковић (Бешка), Антоније Јовановић (Бешка), 

Љиљана Борковачки (Нови Сад), Марија Неговановић (Бешка), 

Јовица Лајевић (Инђија), Драгољуб Јовановић (Бешка), 

Даница Петровић (Београд), Миланка Петровић (Умаг), 

Иванка Матекало (Париз), Даница Коловић (Бешка), 

Јован Медић (Бешка), Софија Младеновић (Љубљана), Бранко Ливаја (Бешка), 

Анђелија Старчевић (Бешка), Јелка Глушица (Бешка), 

Стојанка Кривошија (Бешка), Радена Лончар (Бешка), Слађана Боројевић 

(Бешка), Милан Бајић (Будисава), Владимир Старчевић (Емен, Холандија) 

и још многи други који су уплатили донацију за покриће трошкова штампања 

након предаје рукописа у штампарију и њихова имена због тога се не налазе на 

овом списку. 

Свима којима су помогли у припреми и финансирању штампања ове 

монографије издавачи се најсрдачније захваљују. 

325

Душко Лупуровић 

ШКОЛСТВО У БЕШКИ 1941-1965 

Едиција “Стара Бешка”, књига једанаеста 

Издавач 

Основна школа „Браћа Груловић“ Бешка 

Суиздавач 

Завичајно друштво „Стара Бешка“ Бешка 

За издаваче 

др Нада Џамић Шепа 

Душан Стојшић 

Лектор и коректор 

Милорад Бабић 

Прелом слога 

Василије Механџић 

Штампа 

ALFAteam, Петроварадин 

Тираж 

500 примерака 

ISBN 978-86-911915-3-5 

Бешка, 2017. 

326

CIP - Каталогизација у публикацији 

Библиотека Матице српске, Нови Сад 

37(497.113 Beška)”1941/1965” 

ЛУПУРОВИЋ, Душко, 1961- 

Школство у Бешки : 1941-1965 / Душко Лупуровић. - Бешка : Основна 

школа “Браћа Груловић” : Завичајно друштво “Стара Бешка”, 2015 

(Петроварадин : Alfateam). - 323 стр. : илустр. ; 30 cm. - (Едиција “Стара 

Бешка” ; књ. 11) 

Тираж 500. - Библиографија. - Регистар. 

ISBN 978-86-911915-3-5 

a) Школство - Бешка - 1941-1965 

COBISS.SR-ID 315401991 

327

328

skolstvo u beski 1941-1965

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?