Skolstvo u Beski 1690-1941

1

2

Душко Лупуровић 

ШКОЛСТВО У БЕШКИ 

1690-1941 

Бешка, 2015. 

3

4

САДРЖАЈ 

Предговор .................................................................. 7 

Скраћенице ................................................................. 9 

Глава прва: Из прошлости Бешке ...................................... 11 

Глава друга: Од првог помена школе у Бешки до терезијанских реформи 

школства (1690-1773/74) .................................... 19 

Клирикална школа .................................................... 21 

Народно-вероисповедна школа .................................... 27 

Глава трећа: Бешчанска школа у Војној граници (1773/74-1860) 35 

Граничарско-тривијална школа .................................... 37 

Српска општинска школа ............................................ 43 

Глава четврта: Од насељавања Немаца до распада Аустро-угарске 

монархије (1860-1918) ......................................... 63 

Српска народна основна школа (1860-1883) ..................... 65 

Немачка школа (1860-1883) ......................................... 72 

Заједничка Општа народна школа (1883-1918) .................. 75 

Глава пета: Школство у Краљевини СХС, односно Краљевини 

Југославији (1918-1941) .................................................. 101 

У првим послератним годинама (1918-1929) ..................... 103 

Од школског закона из 1929. до почетка II светског рата 

(1929-1941) .............................................................. 127 

Глава шеста: Управитељи и учитељи бешчанских школа 

(1690-1941) ................................................................. 191 

Управитељи бешчанске школе ..................................... 194 

Учитељи у Бешки (1690-1941) ....................................... 207 

Глава седма: Шегртска школа (1908-1941) ........................... 251 

Глава осма: Грађа ......................................................... 267 

Спискови ученика основне школе ................................. 269 

Спискови ученика шегртске школе ................................ 301 

5

Имена ученика на школским фотографијама ....................... 313 

Извори и литература ..................................................... 331 

Резиме ...................................................................... 337 

Zusammenfassung (Резиме на немачком језику) .................... 343 

Географски регистар ..................................................... 350 

Именски регистар ......................................................... 355 

6

ПРЕДГОВОР 

Проучавањем историје школства на територији Срема од његових 

првих помена па све до II светског рата бавили су се историчари током 

целог XX века. Иако је и раније било историјских радова на ту 

тему, већина их је настала оснивањем и отварањем архива по Србији и 

сређивањем постојеће архивске грађе, тако да су многи изворни документи 

били доступни како историчарима и архивским радницима, тако и 

истраживачима-аматерима. Резултат тога је обиље изванредних радова 

из прошлости наших школа написаних у другој половини XX и почетком 

XXI века. Осим тога, историја школства била је једна од важнијих тема 

код изучавања прошлости насеља у Срему, па је један знатан број радова 

настао коришћењем не само домаћих већ и страних архива – у Бечу, 

Будимпешти, Темишвару, Загребу. Међутим, мало је оних објављених 

монографија у којима су обрађене историје школа појединих насеља, и 

то не само што се тиче места у Срему или Војводини, него у целој Србији. 

Историја бешчанске школе привукла је пажњу писца ових редова 

самом чињеницом да је њен први помен из далеке 1690. године. У 

вишегодишњем истраживачком раду проналажена је литература из које 

су до сад ретко коришћени подаци, као и оригинална архивска документа 

и рукописи разбацани по многим фондовима наших архива, по архиву 

основне школе у Бешки, рукописној збирци Завичајног друштва „Стара 

Бешка“, али и по приватним библиотекама и збиркама. 

Целокупан овај рад подељен је на три целине, које су особене 

свака за себе, али без којих не би била квалитетно обрађена тема ове 

књиге. 

Прва целина представља део који се односи на историјат бешчанских 

школа које су постојале у периоду који је обухваћен у овом раду. 

Одређивање периода у развоју школства у Бешки урађено је на основу 

већ раније утврђених периода који су били карактеристични за историју 

сремских школа. Специфичност развоја Бешке у прошлости, определила 

је и мало измењену периодизацију бешчанског школства (улазак у састав 

Војне границе, досељавање Немаца). Овде су обухваћене све школе које 

су тада постојале – клирикална, вероисповедна, граничарско-тривијална, 

општинско-српска, немачко-конфесионална, општа народна, државна 

народна основна школа, затим шегртска, занатско-трговачка и стручно 

продужна школа. 

7

У другој целини обрађене су биографије управитеља и учитеља 

бешчанских школа. Објављивањем њихових имена и биографија, али и 

доступних фотографија, отргнути су од заборава сви они просветни радници 

који су део свог живота посветили образовању и васпитању младих 

Бешчана. Осим тога, поједине биографске јединице послужиће истраживачима 

неких других места и школа за податке где су ти учитељи службовали 

пре или после Бешке. Код писања појединих биографија одступило 

се од унапред задатог периода истраживања, тј. за учитеље који су 

живели и радили после II светског рата наведени су подаци о њиховом 

службовању и осталим активностима све до смрти. 

И на крају, трећа целина овог рада су школске фотографије и 

спискови ученика. Као посебна документарна вредност ове књиге је 

објављивање 77 предратних школских фотографија, од којих је најстарија 

из 1905. године. Огроман задатак је био идентификација појединих ученика 

на тим фотографијама. Сакупљањем и објављивањем школских 

фотографија заустављено је њихово даље уништавање. Сви они који су 

сачували школску фотографију и предали је за објављивање, као и они 

који су помогли у препознавању имена ученика на њима, омогућили су 

да се за сва времена сачува један важан део прошлости Бешке од заборава, 

и тако се на достојан начин одужили својим прецима. 

Велики је број сарадника и консултаната који су својим несебичним 

трудом помогли аутору да ова књига добије садашњи садржај и изглед. 

Пуно би простора било утрошено за објављивање њихових имена. 

Сви они који су учествовали у сугерисању и креирању појединих тема 

ове монографије, добро знају ко су, и ја им се свима овом приликом 

најсрдачније захваљујем. Свакако, да велику захвалност дугујем и запосленима 

у Матици српској у Новом Саду, Архиву српске академије наука 

и уметности у Сремским Карловцима, Архиву Војводине у Новом Саду, 

Завичајној збирци Народне библиотеке „Ђорђе Натошевић“ из Инђије, 

Основној школи „Браћа Груловић“ из Бешке и многим другима. 

Посебно се захваљујем свим члановима Завичајног друштва 

„Стара Бешка“ који су ми пружили максималну помоћ и подршку у 

вишегодишњем истраживању и писању ове монографије. Велика заслуга, 

да монографија бешчанске школе има овакав изглед, припада и историчару 

Живку Марковићу (1927-2008), који ми је пуно помогао својим 

примедбама и сугестијама. 

И на крају, огромну подршку сам добио од чланова своје породице 

који су са пуно стрпљења и љубави пратили писање сваке странице 

ове књиге. 

8

СКРАЋЕНИЦЕ 

АВ, ИДД 

АВ, КБУ 

АС, МП 

АСАНУК, ПМА „А“ 

АСАНУК, ПМА „Б“ 

АСАНУК, Конз. 

АСАНУК, СНПок 

АСАНУК, ШД 

ИАС, МКВ 

ИАС, МКР 

ИАС, МКУ 

ИАС, ОШ 

РОМС, М 

СПЦ 

Архив Војводине, Нови Сад, 

Илирска дворска депутација 

Архив Војводине, Нови Сад, 

Краљевска банска управа 

Архив Србије, Београд, Министарство просвете 

Архив Српске академије наука и уметности, 

Сремски Карловци, 

Патријашијско-митрополијски архив, Фонд „А“ 


Сремски Карловци, 

Патријашијско-митрополијски архив, Фонд „Б“ 


Сремски Карловци, Конзисторијална акта 


Сремски Карловци, Српски народни покрет 


Сремски Карловци, Школска депутација 

Историјски архив „Срем“, Сремска Митровица, 

Српска православна црква у Бешки, 

Матична књига венчаних 



Матична књига рођених 



Матична књига умрлих 


Основна школа „Браћа Груловић“ Бешка 

Рукописно одељење Матице српске, Манускрипти 

Српска православна црква Ваведења пресвете 

Богородице у Бешки 

9

10

Г л а в а 

п р в а 

ИЗ ПРОШЛОСТИ БЕШКЕ 

11

12

Иако о пореклу имена Бешке постоји неколико различитих 

тумачења, до данас није тачно утврђено одакле оно потиче и шта значи. 

Углавном су се све те теорије базирале на претпоставци да је реч „бешка“ 

турског порекла и да означава или колевку (бешику), или бешику 

рибе, или пак да је кованица две турске речи: beş и kaya, што значи пет и 

камен, односно пети камен тј. пета станица или одредиште у војној или 

некој другој терминологији. 

Међутим, све те теорије о турском пореклу имена Бешке губе на 

смислу чињеницом да је тај топоним постојао и пре доласка Турака у ове 

крајеве. Име Бешка носе острво и манастир на Скадарском језеру, који 

потичу из XIV века. Манастир је задужбина деспотице Јелене, кћерке кнеза 

Лазара, што је записано на ктиторском натпису из 1438. године. 

Према тумачењу нашег истакнутог историчара-турколога Олге 

Зиројевић, „бешка“ је вероватно стара словенска реч, која је постепено 

у савременом говору изгубила првобитно значење. Име „Бешка“ се 

у већини случајева јавља као хидроним, односно везано је за близину 

воде, па се претпоставља да је та реч имала везе са здрављем, односно 

да је тим именом означавано место које је било здраво за живот или где 

је био извор здраве воде. 

На основу наведеног, може се претпоставити да је Бешка средњевековно 

место, вероватно настало у време насељавања Словена у ове 

крајеве. Када је то тачно било, тешко је утврдити. 

Први подаци о месту Бешка датирају из 1546. године, када је она 

била, као и сва остала сремска места, у саставу Османског царства. У 

административној подели припадала је Будимском пашалуку, у оквиру 

кога је била прво у Осјечком, па у Сремском санџаку, а у саставу Сланкаменачке 

нахије. 

Након века и по под окриљем Османлија, Бешка потпада под 

управу аустријске Коморе. Према одредбама Карловачког мира из 1699. 

године, Срем је био подељен на два дела - аустријски и турски. Горњи 

Срем, па и Бешка, ушли су у састав аустријског Срема. По ранијој одлуци 

из 1697. односно 1698. године, Бешка је припала Одескалкијевом 

спахилуку. 

13

Одескалкијев спахилук је био подељен на Горње – Илочко властелинство 

и Доње – Иришко властелинство. Бешка је ушла у састав Иришког 

властелинства. Уређење тог спахилука је приведено крају тек око 

1710. године, па су у то време сва села добила печате. Из те године је 

сачуван и печат села Бешке. У средини печата се налази плуг, окренут 

врхом надесно, изнад плуга се налази цртало, окренуто врхом налево. 

Изнад плуга и цртала се промаљају три класа пшенице. Испод плуга је 

ораница, а са њене леве стране су три класа, а с десне пет класова 

пшенице. Око печата је исписано: SIGILVM*PAGI*BESKA*1710 (Печат села 

Бешка 1710). 

Мир у овом делу Срема није трајао дуго јер је већ 1716. године 

почео аустријско-турски рат, који је окончан 1718. године миром у Пожаревцу, 

по којем је Аустрија, између осталог, добила југоисточни Срем, 

цео Банат и северну Србију. 

Нови аустријско-турски рат је трајао од 1737. до 1739. године. 

Аустријска војска је била смештена у Срему, а за њу су морали бити 

обезбеђени храна, огрев, подвоз, превоз артиљерије и муниције, храна 

за коње. Свим тим морала је бити обезбеђена и тврђава у Петроварадину, 

чиме су били посебно оптерећени и становници Бешке. 

Куга у Срему се појавила 1738. године, која је пренета из Србије 

и Ердеља, преко војске и трговаца. Бешка је тада тешко страдала јер је 

умрло 253 мештана. 

Београдскум миром из 1739. Хабзбуршка монархија је изгубила 

раније освојену северну Србију, па је граница између Аустрије и Тур- 

14 

Печат Бешке из 1710. године

ске поново била на Сави и Дунаву. Тиме је настала потреба проширења 

Славонске крајине, па користећи податке из пописа 1735/36. године, 

Аустрија је 1745. отпочела ново делимично уређење Војне границе, које 

се завршило 1747. године. Према том уређењу настале су, у оквиру Славонске 

крајине, три регименте – Петроварадинска, Бродска и Градишка. 

У састав Војне границе је ушла и Бешка, чији су се становници претходно 

изјаснили ко је за Границу, а ко за Провинцијал. Онај други део 

становништва, предвођен свештеником Захаријем Анђелићем, настанио 

је пустару Инђију. С друге стране, граничари су добили земљиште на 

коришћење и били су ослобођени плаћања пореза и давања работе. Они 

нису били власници те земље, као ни њихови официри, него су само 

били њени уживаоци и нису је могли продавати. Од реорганизације Војне 

границе из 1747. године, Бешка постаје седиште компаније или чете, у 

оквиру Петроварадинске регименте. 

Међутим, живот у Војној крајини није био онакав како су многи 

Бешчани очекивали. Сремски граничар је био оптерећен превеликим 

обавезама како у рату тако и у миру. Новопридошли граничарски официри, 

међу којима се истицао Секула Витковић, вршили су стални терор 

над становништвом, а посебно су се на њихове поступке жалили Бешчани. 

У то време је била актуелна пропаганда Русије на овим просторима о 

пресељавању становништва. Неки српски официри су већ били у служби 

Руског царства, па су вршили агитовање међу незадовољним граничарима. 

Тако је 1752. године отпочела сеоба Срба у Русију, која је била 

настављена и наредне године, под вођством Јована Хорвата, Јована Шевића 

и Рајка Прерадовића. У ту сеобу укључили су се и бешчански граничари, 

који су насељени у Нову Србију, 1 а месту, где су настањени, дали 

су име по насељу из старог краја – Бешка. Колико се Бешчана-граничара 

иселило у Русију није познато, али је чињеница да се у то време скоро 

преполовио број становника Бешке. 

До новог уређења Војне границе дошло је 1785. када је уведен 

тзв. „кантонални систем“ чији је творац био генерал Женејн. Петроварадинска 

регимента била је подељена у 2 кантона, а Бешка је ушла у 

састав 2. кантона и 2. походног батаљона. 

Када је почетком фебруара 1788. године Аустрија објавила рат 

Турској, народ у Србији се понадао да ће најзад доћи крај вишевековној 

владавини Османлија. Још пре избијања рата, под директним утицајем 

Аустрије, у Србији су формирани добровољачки одреди – фрајкори, 

који су требали да преузму на себе што веће терете ратовања. 

Најпознатији фрајкори су били Михаљевићев, Брановачког и Марјанов. 

У Михаљевићевом фрајкору, у чети капетана Радича Петровића, налазио 

се од јануара 1788. и Карађорђе. Као саборац Карађорђа у 

Михаљевићевом фрајкору нашао се и један Бешчанин – Јеврем Анђелић, 

1 Данас у саставу Украјине. 

15

двадесетпетогодишњи фенрих (заставник), који је као нижи официр Петроварадинске 

регименте добровољно прешао у Србију. 

По избијању устанка 1804. године, дакле само тринаест година након 

престанка аустријско-турског рата, знатан део оног српског становни-штва 

који је пребегао у Срем, спремно се понудио да помогне Карађорђевим 

устаницима. Један део Сремаца је одмах прешао Саву и прикључио се 

устаничкој војсци, други су помагали устанике новцем, храном, одећом, 

трећи оружјем и муницијом итд. Међу првим Сремцима који се срећу код 

Карађорђа је сликар-иконописац Матија Петровић, граничар из Бешке, 

први Карађорђев тобџија, прозван „Мата Немац“. Устаницима су се придруживали 

многи Срби из најискренијих националних побуда, али је било и 

авантуриста, дезертера из аустријске војске. Међу таквима је био и чувени 

хајдук из Саса (Нових Карловаца) Лаза харамбаша, који је са целом својом 

дружином приступио устаничкој војсци. И чланови хајдучке дружине харамбаше 

Стојана Огризовића из Крчедина су се у првим годинама устанка 

прикључили Карађорђевој војсци. Међу њима је био и Бешчанин Никола 

Дороњски кога су Турци убили у Србији. 

Почетком XIX века Петроварадинска регимента је усталила организационо 

војно устројство, те је била подељена на 12 компанија (чета) 

чија су седишта била: Адашевци, Бешка, Голубинци, Купиново, Лаћарак, 

Моровић, Сремска Митровица, Стара Пазова, Стари Бановци, Сурчин, 

Хртковци и Шимановци. 

Великој Мајској скупштини, одржаној 13. маја 1848. године у 

Сремским Карловцима, присуствовало је десетак хиљада људи из свих 

крајева. Од Бешчана на Скупштини је био граничар Софроније Томашевић 

као представник народа. Тада је одлучено да се Срем, Војна граница у 

Срему, Барања и Бачка са бечејским и шајкашким окрузима, и Банат са 

границом и Кикиндским диштриктом прогласе за Војводство Србија; да 

се тадашњи митрополит Јосиф Рајачић прогласи за српског патријарха; 

да се за војводу изабере тадашњи пуковник Стеван Шупљикац. Ове одлуке 

су биле предате цару на одобрење. Решено је да се формира Главни 

одбор чији би најважнији задатак био да организује народни отпор, да се 

по селима и градовима формирају локални одбори и пододбори који би 

представљали нову народну власт. У то време је одмах формиран и бешчански 

пододбор на челу са свештеником Александром Стефановићем, 

као председником. 

Крајем марта 1849. године мађарска војска је извршила јаку 

офанзиву на бачком делу ратишта што је изазвало појачани талас избеглица. 

У то време је на ове просторе дошла и војска бана Јелачића. На 

сремског сељака су пале још додатне обавезе према војсци - смештај, 

исхрана, подвоз и слично. Али то није било оно најгоре што је дошло са 

војском. Прелазећи велике раздаљине војска бана Јелачића је са собом 

пренела у Срем и Бачку колеру, тифус и дизентерију. Велики број избеглица 

пристигао је и у Бешку. Њиховим досељавањем почела је да се 

16

шири колера у месту. Прве жртве колере у Бешки су забележене у мају 

1849. године и до краја јуна је умрло 40 особа. Колера је подједнако 

косила и Бешчане и избеглице, јер су и једни и други живели у скоро 

немогућим условима. 

Средином 1849. године распуштени су месни пододбори, а затим 

долази и до прекида ратних дејстава поразом Мађарске. Царским патентом 

од 18. новембра 1849. основано је Војводство Србија и Тамишки 

Банат, у које су улазили Бачка, Банат и румски и илочки срез Сремске 

жупаније, док је горњи Срем са Вуковаром припао Хрватској. Петроварадинска 

регимента, у чијем саставу се и даље налазила Бешка, заједно са 

војним комунитетима - Земуном, Петроварадином и Карловцима, потпала 

је под власт Српско-банатске земаљске војне команде у Темишвару, 

и ту остала све до 1871. године. 

Досељавање Немаца у Бешку је почело 1860. године. Већи део 

новонасељеног немачког становништва припадао је евангелистичкоаугсбуршкој 

конфесији (лутерани), док је мањи део био евангелистичко-реформистичке 

конфесије (калвини). 

Нагодбом између Аустрије и Мађарске из 1867. године, створена 

је Аустроугарска монархија, чиме је држава била подељена на Аустријско 

царство и Угарско краљевство. Већ следеће године закључена је Угарско-хрватска 

нагодба, па је у административном погледу Срем припао 

хрватско-славонском подручју са центром у Загребу. 

Развојачење Војне крајине је отпочело 1873. године, а коначно 

спајање грађанског дела Хрватске и Славоније са бившом територијом 

Војне крајине извршено је 1. септембра 1886. године оснивањем 8 великих 

жупанија, које су подељене на котаре. Целокупна Петроварадинска и 

један део Бродске регименте припојени су Сремској жупанији са седиштем 

у Вуковару. Том новом територијалном поделом Бешка је у оквиру 

краљевине Хрватске, Славоније и Далмације била у Сремској жупанији и 

припадала старопазовачком котару. 

Када је у септембру 1914. српска војска ушла у Срем, код Бешчана- 

Срба тај је догађај изазвао одушевљење, док код Бешчана-Немаца страх 

и панику. Скоро сви Немци су избегли на север. Врло брзим повлачењем 

српске војске и повратком Немаца у Бешку, долази до хапшења преко 50 

угледних Срба из места. Међу њима су парох Светозар Дујановић и академска 

сликарка Даница Јовановић. Сви су одведени на Петроварадинску 

тврђаву. Тамо су, поред свештеника и сликарке, по преком суду стрељани 

још општински бележник Владимир Марковић, кројач Светозар Бојић, поседник 

Владимир Рац и студент ветерине Милан Варићак. 

Ослобађањем Срема 1918. године Бешка улази у састав Краљевине 

Срба, Хрвата и Словенаца. И даље је била у Сремској жупанији, са седиштем 

у Вуковару, а котар је остао Стара Пазова. 

Нова административно-територијална подела извршена је 1921. 

доношењем Видовданског устава. Уредба о подели на области донета је 

17

1922. када је основана Сремска област, која се териоторијално поклапала 

са бившом Сремском жупанијом, чије је седиште било у Вуковару. 

Сремска област се делила на десет срезова, бивших котара. Бешка је 

била у саставу старопазовачког среза. Та Уредба није одмах спроведена 

у пракси, па је стара жупанијска подела остала на снази до 1927. године. 

Краљевина Југославија је проглашена 1929. године, када се и на 

целој државној територији променио административно-територијални 

систем. Створене су бановине, у оквиру којих су постојали срезови и општине. 

Срем улази у састав Дунавске бановине, чије је седиште Нови 

Сад. Бешка је и даље у саставу среза Стара Пазова, све до 1936. године 

када је на територији Срема у Дунавској бановини основан нови срез 

– Сремски Карловци, у чији састав је ушла општина Бешка, и ту је била 

све до почетка Другог светског рата. 2 

2 Делови необјављеног рукописа: Душко Лупуровић, Бешка – од првих помена до 

1914. године. 

18


д р у г а 

ОД ПРВОГ ПОМЕНА ШКОЛЕ У 

БЕШКИ ДО ТЕРЕЗИЈАНСКИХ 

РЕФОРМИ ШКОЛСТВА 

(1690-1773/74) 

19

20

КЛИРИКАЛНА ШКОЛА 

О школству из периода средњевековног Срема за сада је мало података. 

Може се претпоставити да су при црквама, а вероватно више по 

манастирима, углавном обучавани будући свештеници. Из тог времена 

је тек понеки писани податак. У попису Сремског санџака из 1566/67. 

године у Ердевику је забележен Козма учитељ, 3 што наводи на закључак 

да је у том месту вероватно постојала српска школа. Пролазећи кроз Митровицу 

1663. године Евлија Челебија је записао да у граду постоји пет 

виших школа (медреса) и десет основних школа (мектеба), које су „задужбине 

оснивача појединих џамија“. Забележио је и да се митровачка 

деца „не занимају науком“. У то време су постојале основне школе и у 

Земуну, Иригу, Гргуревцима, Фрушки, Сланкамену, Карловцима, Петроварадину, 

Гивизу (Черевићу). 4 Вероватно су и понека српска училишта, 

која су у то време постојала и углавном била при манастирима и црквама, 

била организована као некадашње средњовековне школе у којима су 

се описмењавали и обучавали будући свештеници. 

Пред крај турске владавине, у другој половини XVII века, а пре 

„Великог бечког рата“ (1683-1699), Срем је био густо насељен, са најбројнијим 

српским становништвом. Тада је у Срему пописано 320 села, 

10 вароши и два града. 5 Велики број манастира, којих је највише било 

на Фрушкој гори, и цркава, представљали су и даље најважније (и скоро 

једине) центре писмености и културе. 

Предвиђајући скоро ослобођење од дугогодишње турске владавине, 

Срби у Срему су схватали велики значај потребе да у својим 

најближим редовима имају истакнуте представнике који ће их заступати 

у духовном, културном, а све више и у политичком животу. Дугогодишња 

ратна разарања донела су честе миграције становништва, мало се задржало 

угледних народних трибуна, али и оних људи који су макар били 

писмени. Било је неопходно у што краћем року радити на описмењавању 

и образовању придошлог становништва и припремати нове народне 

прваке. Да би се то остварило, прво је требало отворити школе које би 

3 Bruce W. McGowan, Sirem sancağı mufassal tahrir defteri, Ankara 1983, 52. 

4 Evlija Čelebi, Putopis, odlomci o jugoslovenskim zemljama, Sarajevo 1973, 353, 355, 

514-515, 517-518, 520-521. 

5 Марко Јачов, Срем на прелому два века (XVII-XVIII), Београд 1990, 5. 

21

изнедриле обучене и оспособљене свештенике и учитеље, са циљем што 

бржег и квалитетнијег описмењавања народа. 

Велика и тешка ратна разарања, са краја XVII века, проузроковала 

су несагледиве последице по народ ових крајева - велики број становника 

Срема је изгинуо, један део одведен у ропство, док се други раселио. 

У јеку ратног вихора, 1690. године, на опустошену територију пристигле 

су избеглице под вођством патријарха Арсенија III Чарнојевића. 

Не желећи да се дуже задрже на овим просторима, због опасности од 

нових сукоба Аустрије и Турске, они су наставили пут до Сент Андреје 

и Коморана. Један део људства се ипак задржао у Срему и насељавао 

Патријарх српски Арсеније III Чарнојевић 

на празним сеоским огњиштима. Из тог времена, до данашњих дана, 

задржале су се неке бешчанске породице чији су давни преци дошли у 

Великој сеоби. Претпоставља се да су то породице Вуковић, Дороњски, 

Биволџић, као и породица Анђелић, из које су касније потицали познати 

бешчански и инђијски свештеници. 

Поред обичног становништва, за време Велике сеобе, у Бешку и у 

околна места населио се и одређен број свештеника са својим породицама 

6 који су свакако били задужени да раде на што бржем описмењавању 

народа у овим крајевима, што је утицало на отварању већег броја народних 

училишта и школа. 

6 У Срему је 1710. године највише свештеничких кућа било у Иригу - 15, затим у Карловцима 

од 10 до 12, па у Бешки где је било 4 (Др Славко Гавриловић, Срем од краја 

XVII од средине XVIII века, Нови Сад 1979, 44). 

22

Из тог времена је и најстарији помен школе у Бешки, која је први 

пут забележена 1690. године 7 и спада у најстарије српске школе у Срему. 

Поред ње, у најстарија сремска српска училишта убрајају се манастирска 

школа у Хопову из 1573, српска народна школа у Грабову из 

1625, српска сеоска школа у Нерадину из 1652. године. 8 

Учење у тадашњим школама било је организовано по принципима 

некадашњих средњевековних училишта. Црква је била носилац писмености 

и образовања па су и школе биле организоване као парохијска 

или манастирска училишта. Њих су похађала углавном деца која би се 

обучавала за свештенике, учитеље или трговце, али и она деца чији 

су родитељи били имућни и као такви могли да финансирају за то време 

врло скупо школовање. Учитељску дужност најчешће су обављали 

Манастир Хопово – бакрорез из 1756. године 

свештеници, ђакони или калуђери и њихов рад се сводио на обучавање 

појединаца или мањих група ученика. Припремање ученика је почињало 

учењем слова, читања, писања, понекад и рачунања, по принципима 

тадашње наустице, али се углавном све сводило на учење и читање 

црквених књига и молитви. 

Свакако да у то време није могло бити речи о неким напреднијим 

облицима организовања школа. Становништво у Срему је пред крај XVII 

века било јако осиромашено и живело у веома тешким условима. Томе 

су највише допринели чести ратови између Турске и Аустрије, који су 

7 Antun Cuvaj, Građa za povijest školstva Kraljevine Hrvatske i Slavonije od najstarijih 

vremena do danas, knjiga druga, Zagreb 1907, 251. 

8 Андрија М. Огњановић, Војвођанске народне школе и њихови учитељи од 1573 до 

1774 године, Зборник за друштвене науке, 20, Матица српска, Нови Сад 1958, 88. 

23

још више утицали на ионако бројне миграције локалног живља, па никако 

није могло доћи до устаљења одређеног школског система. 

С обзиром да су се школе тога доба углавном налазиле при црквама 

или манастирима, о њима су највише бринуле црквене општине, које 

су их и отварале. Црквене општине су бирале и учитеља, оспособљавале 

учионице и вршиле надзор над школама. У то време било је мало зграда 

које су се користиле само у школске сврхе. Веома је значајан податак да 

је за 1692. годину забележено да у Бешки постоји школска зграда. 9 Где 

се налазила и како је изгледала, питања су на која се сада тешко може 

одговорити. Претпоставља се да је била поред старе дрвене цркве, која 

се налазила у Старој Бешки. 10 

Сама чињеница да је у Бешки још крајем XVII века постојала школска 

зграда говори да се у то време придавао велики значај описмењавању 

и просвећивању деце, те да је у месту било довољно оспособљених 

учитеља и свештеника који су врло савесно обављали тај веома важан и 

одговоран посао. 

Бешка је 1732. године била једно од највећих места у Срему са 

137 православних домова. До те године у месту је била стара, дрвена 

и неосвећена црква, а исте године направљена је нова црква од камена, 

чију изградњу су финансирали сами мештани, који су се договорили 

да се међусобно опорезују и тако убрзају радове. Да би помогли својој 

цркви, а тако и вероисповедној школи, многи Бешчани су куповали и 

поклањали скупе црквене књиге. На жалост, евиденција о томе није 

вођена или није сачувана. До данас је сачуван један део те збирке старих 

књига из бешчанске цркве. У архиви цркве Ваведења пресвете Богородице 

у Бешки сачуване се следеће књиге које су штампане крајем 

XVII и почетком XVIII века: Пролог за март, април и мај (Москва, 1696), 

Пролог за јун, јул и август (Москва, 1696), Пролог за септембар, октобар 

и новембар (Москва, 1696), Пролог за децембар, јануар и фебруар (Москва, 

1696), Триптих (Москва,1704), Пентикостар (Москва 1704), Служебник 

малог формата (Москва, 1707), Општи минеј (Москва, прва половина 

XVIII века), Октоих (руско издање, прва половина XVIII века), Требник 

(руско издање, прва половина XVIII века), Апостоли (руско издање, прва 

половина XVIII века), Минеј за фебруар (Москва, 1724), Минеј за март 

(Москва, 1724), Минеј за април (Москва, 1724), Минеј за мај (Москва, 

1724), Минеј за јун (Москва, 1724), Минеј за јул (Москва, 1724), Минеј 

за септембар (Москва, 1724), Минеј за октобар (Москва, 1724), Минеј за 

новембар (Москва, 1724), Минеј за децембар (Москва, 1724), Учитељно 

9 Andrija M. Ognjanović, Graničarske narodne škole i njihovi učitelji na teritoriji Vojvodine 

od 1774. do 1872. godine, Novi Sad 1964, 76. 

10 Данас потес у бешчаском атару. Ту се некад налазила Бешка, а сматра се да је 

садашња локација Бешке насељена крајем XVII или одмах почетком XVIII века. 

24

јеванђеље - посни период (Москва, 1724), Престоно јеванђеље (Москва, 

1735). 11 

Тих година је у бешчанској цркви службовао поп Рафаил-Рака 

Дороњски, 12 који је вероватно био главни покретач идеје да се у Бешки 

оснује свештеничко училиште. Поред обучавања свештеничких кандидата, 

он је у то време организовао и рад бешчанске школе. За време 

његовог боравка у Бешки (у којој је службовао до краја треће деценије 

Клирикално училиште (илустрација) 

XVIII века) кроз школу је прошао велики број младића који су касније постали 

свештеници. Међу његовим ученицима били су, између осталих, 

Захарије Миливојевић, Илија Томић, Стојко Јефтић, Петар Дороњски, 

Јован Пејић, Теодор Пауновић, Михајло Стојковић и Никола Остојић. 13 

После попа Раке у бешчанској школи учитељ је био поп Атанасије. 14 

Он је у Бешки обављао свештеничку дужност, а поред тога је и припремао 

будуће свештенике. Код њега су се обучавали Никола Ивковић и 

11 Црква Ваведења Пресвете Богородице у Бешки, Сремски Карловци – Бешка 2003, 65. 

12 A. Ognjanović, Graničarske narodne škole, 75. 

13 Српски Сион, год. XII, број 16, Ср. Карловци 1903, 496; Димитрије Руварац, Српска 

митрополија карловачка око половине XVIII века, Ср Карловци 1902, 59, 85, 62. 61, 64, 

77; Архив за историју српске православне карловачке митрополије, година III, свезак 1, 

Ср. Карловци 1912 (1913), 34, 35, 36, 7. 

14 Д. Руварац, Српска митрополија, 61, 67. 

25

Стојан Владисављевић, а вероватно и други свештенички кандидати о 

којима нема сачуваних података. 15 

Следећи учитељ у бешчанској парохијалној школи је Никола 

Ивковић, 16 ученик попа Атанасија. Тридесетих година XVIII века постаје 

бешчански свештеник, а касније и учитељ. На основу доступних података 

зна се да су код Николе Ивковића обучавани Лазар Вуковић, Никодим 

Рајковић и Мојсије Ковачевић. 17 

Сигурно да је у Бешки тад било још учитеља тј. вероучитеља, чија 

имена нису позната због оскудних података из тог времена. То потврђује 

и податак да је из те школе изашао велики број оспособљених свештеника, 

рођених Бешчана, који су у XVIII веку служили по многим сремским 

црквама и манастирима. Многи од њих су службовали у родном месту – 

поп Атанасије, поп Рафаил, Стојко Дороњски, Лазар Вуковић, Захарије 

Анђелић, Илија Остојић, Михајло Павлица, Григорије Анђелић, Кузман 

Јуришић, Григорије Рацић, Тимотије Механџић. Један број тих Бешчана 

је био на служби у многим местима Срема или фрушкогорским манастирима 

- Стојко Јефтић, Михајло Стојковић, Петар Дороњски, Илија 

Томић, Никодим Рајковић, Михајло Томић, Мојсеј Ковачевић, јеромонах 

Кирил, Генадије Костић, Димитрије Анђелић, Лазар Јуришић, Тимотије 

Поповић. 18 

15 Исто, 61. 

16 Црква Ваведења Пресвете Богородице у Бешки, Сремски Карловци – Бешка 2003, 123. 

17 Архив за историју Српске православне карловачке митрополије, година III, свезак 1, 

Ср. Карловци 1912 (1913), 36; Српски Сион, год. XIII, број 19, Ср. Карловци 1903, 591, 592. 

18 О бешчанским свештеницима више у: Црква Ваведења Пресвете Богородице у Бешки, 

Сремски Карловци – Бешка, 2003. 

26

НАРОДНО-ВЕРОИСПОВЕДНА ШКОЛА 

Веома лоше стање у којем се налазило школство у Срему у првој 

половини XVIII века није било карактеристично само за тај део аустријске 

територије, него је таква ситуација била скоро у целој земљи. О народним 

школама и даље су углавном бринули свештеници и калуђери, који 

су највише пажње поклањали томе да деца редовно посећују веронауку, 

а мање колико ће се образовати и научити читању и писању. 19 

Колики је велики значај писмености народа увидели су сви највиши 

црквени представници. Тако је још 1706. године патријарх Арсеније III 

Чарнојевић тражио од аустријских власти дозволу за отварање школа и 

штампарија. Исто су тражили митрополити Исаија Ђаковић и Вићентије 

Поповић. У тим захтевима се донекле и успело, јер је са формирањем 

Потиско-поморишке границе, почетком XVIII века, почело и оснивање 

школа. Тај задатак је био поверен Александру Каланеку. Иако је Каланек 

увидео потребу оснивања школа у Славонији и Срему и извршио све припремне 

радње у ту сврху, Дворски ратни савет је донео изричиту одлуку 

да се прекину све даље радње око тога. 20 

И поред свега, у том периоду је отворен одређен број српских народних 

школа, које су заједно са већ постојећим парохијалним школама, 

допринеле бржем и ширем описмењавању народа. Почетком XVIII века, 

осим у Бешки, постојале су народне и парохијалне школе у Карловцима, 

Каменици, Иригу, Шиду, Марадику, Бежанији, Карловчићу, Петровчићу, 

Шуљму, Нештину, Черевићу итд. 21 

Веома важну улогу у развоју школства одиграо је митрополит 

Мојсеј Петровић. Он је увидео да без образованих учитеља нема ни квалитетне 

обуке ученика. Из тих разлога је још 1727. године у Карловцима 

отворио Високу школу, а као учитеља довео Руса Максима Суворова 

који је понео из Русије 400 буквара и 100 граматика. 22 Тако је отпочела 

постепена русификација српских школа. У народним и вероисповедним 

школама учило се читање из руског буквара. Он је садржавао азбуку 

и слогове, десетословље, молитву Господњу, символе вере и блажен- 


20 РОМС, М. 10662 (Др. Димитрије Кириловић, Српске школе у Војводини од 1690. до 

1810, 2,3). 

21 А. Огњановић, Војвођанске народне школе, 89-98. 

22 Исто, 96. 

27

ства. Поред буквара, ђаци су користили још часловце, псалтире, акатисте, 

дела апостолска, јеванђеље и др. Они ученици који су почели своје 

школовање наустицом, односно писањем слова и азбуке напамет, затим 

срицањем слогова, речи и краћих реченица, звали су се начинитељи. 

Учили су још и јутарње молитве, молитве пре спавања, пре јела и сл. 

Често се дешавало да су деца наустицу учила по неколико година. Након 

наустице, ученици почињу да уче из буквара, те се називају букварци. 

То учење је могло исто да траје две, три године, а многи ученици 

су тиме завршавали своју школу. Након тога се прелазило на часловац, 

Митрополит Мојсеј Петровић 

који се учио око две године. Ти ученици су се звали часловци. Нека 

деца су и по четири године учила из часловца, и тада завршавала своје 

школовање. Затим се користио псалтир, из кога се читало и учило, а 

ученици који су га употребљавали називани су псалтирци. Тиме је било 

завршено школовање деце. Они који би добро научили да читају и пишу, 

настављали би даље да уче из других црквених књига, те би тако стицали 

право да буду рукоположени за свештеника. 23 

Школа је почињала 1. октобра и радним даном је трајала од 7 до 9 

сати пре подне и од 1 до 4 сата поподне. У школу се није ишло недељом 

и четвртком, за државни празник, као и за време жетве, бербе и сл. 24 

Велики борац за отварање школа и унапређивање рада у њима је 

био митрополит Вићентије Јовановић. У његово време из Русије је стигло 

7 учитеља под вођством Емануела Козачинског, који постаје ректор 

23 Andrija Ognjanović, Novosadske narodne osnovne škole i njihovi učitelji od 1703. do 

1940. godine, Novi Sad 1964, 10,12. 

24 Д-р Димитрије Кириловић, Српске основне школе у Војводини у 18 веку (1740-1780), 

Сремски Карловци 1929, 12. 

28

свих школа у Београдско-карловачкој митрополији. Пошто је још раније 

била отворена карловачка школа, Вићентије Јовановић је, након што су 

1733. године пристигли нови учитељи, наложио свим протама да обавесте 

народ да се деца упућују у ту школу. 25 Његовом заслугом у свим 

селима су отворене школске кутије по црквама, у циљу изградње школе, 

плаћања учитеља, куповине књига... 

И његови наследници, прво Арсеније IV Јовановић-Шакабента, 

па Исаије Антоновић, уложили су много труда у даљем развоју школства 

код Срба. Године 1749. за митрополита је изабран Павле Ненадовић. 

Бешчански поштар Јаков Андрејевић 

Настављајући рад својих претходника око подизања школа по 

селима, митрополит Ненадовић је исте године основао Клирикални 

фонд. Пошто је први приложио новац у тај фонд, позвао је све манастире, 

цркве, епископе, калуђере, свештенике и виђеније грађане да 

му се прикључе. Према плану улагања у тај фонд бешчанска црква је 

морала годишње да издваја 12 форинти. Бешчански поштари Јаков и 

Андрија Андрејевић обавезали су се да ће годишње давати 6 дуката. 26 

Долазак руских учитеља и књига на просторе где су живели Срби, 

допринео је њиховом све већем окретању према православној Русији. 

Бечки двор је био веома забринут због јачања руског утицаја, те је због 

тога 1747. године основана Илирска дворска депутација, као посебна 

дворска власт за Србе. Улога Илирске дворске депутације се заснивала 

на регулисању и надзору над целокупним црквено-школским животом 

25 Петар Деспотовић, Школе Срба у Угарској и Хрватској, свеска прва (од 1690-1740), 

Крагујевац 1888, 59,60. 

26 Стеван Болманац, Шематизам источно-православне митрополије српске у Аустро- 

Угарској год. 1878, Панчево 1878, 149-155; АСАНУК, ПМА „Б“,47/1749. 

29

Срба на територији Хабзбуршке монархије. За првог председника Илирске 

дворске депутације је изабран гроф Фрањо Колер. Прва ствар коју је 

он урадио била је да се забрани употреба руских књига, а контролу над 

штампањем српских књига преузела је Илирска дворска депутација. 27 

На даљи развој школства и просвећивања народа у Бешки битан 

утицај су одиграле и друштвено-економске прилике које су средином 

XVIII века владале у Срему. 

Тежак живот за време аустријско-турског рата 1737-39. године, велики 

број заражених и умрлих у епидемији куге током тог рата, 28 те масовна 

пресељења у Инђију (1746) 29 и Русију (1752) 30 веома су битно утицали да 

дође до постепеног привредног и културног заостајања Бешке, која је 1732. 

године имала 137 насељених домова, 31 а средином XVIII века само 60. 32 

Слична ситуација је била у многим местима Срема, посебно граничарским, 

јер је и Бешка од 1746. године у саставу новоформиране Војне границе. 

И поред свих тешкоћа и недаћа које су их задесиле, Бешчани су 

око 1752. године саградили нову школску зграду. 33 Тешко је утврдити ко 

су били први учитељи у тој школи, као и колико је имала ученика, али је 

њен значај у даљем развоју Бешке био огроман јер су се у њој обучавали 

многи будући учитељи, свештеници, сликари... 

У бешчанској школи је 1754. године ученик био извесни Радивој 

Мирков, који је је за 5 форинти купио црквену штампану књигу Требник 

и о томе оставио запис на доњим маргинама. 34 

Постоји податак да је 1755. у Бешки службовао Василије Рајковић, 

поред чијег имена је забележено „magister“, значи учитељ. 35 Он је већ 

следеће године био постављен за свештеника у Бешки, што не искључује 

могућност да је и даље обучавао децу у школи, с обзиром да је у Бешку у 

то време пристизало ново становништво и попуњавало расељене куће. 

За врло кратко време, од 1751. до 1759. године, број насељених 

домова у Бешки је порастао са 60 на 105. 36 Повећањем броја становника, 

порастао је и број школске деце, тако да се вероватно у Бешки тих година 

развоју школства давао још већи значај. 

27 Д. Кириловић, Српске основне школе у Војводини, 66-68. 

28 М. Јачов, Срем, 87. 

29 Радослав Марковић парох, Православна српска парохија у Инђији крајем 1900 године, 

Ср. Карловци 1901, 4. 

30 Љубивоје Церовић, Срби у Украјини, Нови Сад, б.г., 132, 133. 

31 Д. Руварац, Српска митрополија, Б, 6. 

32 АСАНУК, ПМА „А“, 170/1751. 

33 Срета Пецињачки, Граничарско-тривијалне школе на подручју Карловачке митрополије 

у 1772. години, Настава и васпитање, Београд 1969, 6. 

34 СПЦ у Бешки, Требник, руско издање, прва половина XVIII века. 

35 Архив Војводине, Илирска дворска депутација (скр. ИДД), фасц. 1309-90. 

36 АСАНУК, ПМА „А“,170/1751; ПМА „А“,407/1759. 

30

У попису сремских места из 1756. забележено је да постоје школе 

(школске зграде) само у Митровици и Иригу, док се у Марадику школа 

градила. За многа места је забележено да немају ни школе, а ни 

учитеља. Посебно је занимљив податак за Бешку да „школи неимјејут и 

дјети нехотјат обученију давати“. 37 Остали су нејасни разлози што је пописивач 

навео ове податке, нарочито ако се зна да је Бешка тада већ имала 

105 насељених кућа. С обзиром да је постојала школска зграда, и да 

се у каснијем периоду наводи да постоје школа, ученици и учитељи, вероватно 

је постојао неки, за сада непознат разлог, што се наводи овакав 

податак, вероватно добијен од локалних власти. У то време је постојала 

Запис бешчанског ученика Радивоја Миркова из 1754. године 

школа и у Крчедину, у коју је 1753. ишло 11 ученика, учитељ био Петар 

Недељков (Гршић), 38 која је била на попису активних школа и 1759. 

године. 39 То само потврђује закључак да су постојали одређени мотиви, 

можда финансијске природе, који су утицали на то да у попису из 1756. 

у великом броју места у Срему нису забележене школе. 

Већ следеће године постоје подаци о бешчанској школи. На основу 

„хесапа цркве шанца Бешке“ за период 25. новембар 1757 - 1. новембар 

1758, у коме су приказани приходи и расходи цркве, може се увидети 

брига мештана о развоју школства. Ту је назначено да је за школску 

касу издвојено 12 форинти. 40 То значи да се поступало по митрополитовом 

наређењу и издвајало за школске потребе. 41 

37 Д. Руварац, Српска митрополија, Б, 15-33; АСАНУК, Varia, Протокол визитације 

црквеј, школ, клери, и православних христиан Епархији Сремскеје зачасја октобра 25 го 

1756 го у Нерадину. 

38 А. Огњановић, Војвођанске народне школе, 102; АВ, ИДД, фасц. 1309-90. 

39 АСАНУК, ПМА „А“,407/1759. 

40 Исто, 352/1758. 

41 На основу истог тефтера сазнаје се колико је поједино место у Срему издвајало у школску 

касу. По 4 форинте и 15 новчића издвајали су Белегиш, Буковац, Инђија, Крчедин, Лединци, 

Нови Карловци, Чортановци и многа друга насеља, по 12 форинти Каменица, Крушедол, 

Марадик, Нерадин, Сланкамен, а понека места, као Беочин, Сурдук, нису ништа издвајала. 

31

Канонска визитација из 1759. године забележила је да у Бешки 

постоји школа и да има ученика, али да нема „магистра“ (учитеља). Те 

године је плата по школама сремских насеља била вероватно 35 форинти 

годишње, колико су добили бановачки „магистер“ Лазар Мијатов и 

неименовани новокарловачки учитељ. 42 

Опис граничарског места (шанца) Бешке из 1759. године 

У то време је и за остале школе у Срему био велики проблем наћи 

учитеља. Због малог броја оспособљених учитеља, у многим местима 

су ту дужност и даље обављали ђакони или свештеници. Почетком XVIII 

века учитељи су били у веома лошој материјалној ситуацији и живели 

су углавном од прихода са земље добијене од мештана на коришћење. 

Стан су имали у некој сељачкој кући или при школској згради. Родитељи 

су учитељима давали нешто животних намирница, а исто тако и дрва 

за огрев. Негде се учитељ хранио сваки дан у другој кући у месту где 

42 АСАНУК, ПМА „А“,407/1759. 

32

је службовао. 43 Тамо где је учитељ био плаћан, новац се скупљао путем 

таса у цркви, недељом или празником, а ако то није било довољно, 

учитељска плата се покривала из црквених прихода. 44 

О значају постављања оспособљених учитеља, као и оних који 

поседују моралне и радне способности, увиделе су и више црквене 

власти, које су и највише бринуле о томе. О томе какви треба да буду 

учитељи сачувано је у рукопису из друге половине XVIII века, под називом: 

„Правило о својствима и дужностима доброг учитеља“. Наведено је 

које треба да буду главне особине доброг учитеља: 

1. да буде истински хришћанин, 

2. да осећа љубав према својим ученицима, 

3. да има бодрост и крепост духа, 

4. да је стрпљив, 

5. да је способан, 

6. да је пажљив, 

7. да има добру нарав. 45 

Колики је био број ученика у тадашњим школама, као и оној у Бешки, 

за сада је мало података. Ипак, претпоставља се да их је било мало, с 

обзиром на број становника у то време, велику смртност деце, неодговорност 

и непослушност родитеља код слања деце у школу, али и због лоших 

услова школовања, немања одговарајућих школских зграда. На пример, 

школе у Шимановцима и Јакову 1759. године имале су по 10 ученика. 46 

Вероватно је и бешчанску школу похађао приближно толики број деце. 

Већ 1762. године забележено је да ученици похађају школу у Бешки 

у којој ради учитељ. За тог неименованог учитеља наведено је да 

„добро трудитсја“. 47 

У бешчанској школи 1767. учитељ је ђакон Лазар Јуришић, 48 

који је ту дужност вероватно обављао све до 1769. године, када добија 

синђелију и постаје свештеник у Старој Пазови. 49 

У Бешки је 1772. године учитељ један Бешчанин, чије je име остало 

непознато, а који је обављао само учитељску дужност. 50 То је наведено 

због тога што су учитељи у школама поред своје основне дужности 

43 Školstvo u Hrvatskoj i Slavoniji od njegovog početka do konca 1895. godine, sastavljeno 

po službenim podacima, Zagreb 1896, 5. 

44 Лазар Ћелап, Земунски војни комунитет, САНУ Споменик CXVIII, Одељење друштвених 

наука, нова серија, 19, Београд 1967, 80. 

45 АСАНУК, ПМА „Б“, 27/1800. 

46 Срета Пецињачки, Нови подаци о старим српским школама у Срему (1758/59- 

1767/68), Настава и васпитање, година XV (I), број 1, Београд 1966, 471. 

47 Исто, 472; АСАНУК, ПМА „А“,319/1762. 

48 АСАНУК, ПМА „Б“,90/1767. 

49 Исто, ПМА „А“,375/1773. 

50 С. Пецињачки, Православно-тривијалне школе, 5. 

33

имали и неке друге обавезе, углавном везане за цркву (били су и црквени 

појци, црквени звонари, помагали свештеницима приликом сахрана), 

а понекад су били и сеоски писари. 51 Издржавање учитеља је и даље 

било скупо и представљало огроман намет мешатнима, који су већ били 

превише оптерећени разним пореским обавезама, а на овај начин би се 

смањио број плаћених службеника у месту. 

Тај неименовани бешчански учитељ није имао унапред одређену 

плату него је добијао од сваког родитеља 1 форинту и 8 новчића годишње 

по ученику. У школи је било 18 ученика који су учили српско читање и 

писање и хришћанске поуке. Црква је водила рачуна о школским трошковима 

и ту обавезу су преузимали тутори и свештеници. У њиховој надлежности 

било је и постављање учитеља. Школска зграда у Бешки, стара 

двадесетак година, већ је оронула, па су се вршиле поправке на њој 

како би се оспособила за одржавање наставе. За то време су се часови 

привремено одржавали у свештеничкој кући. 52 

О раду народне школе у Бешки у том периоду за сада нема више 

доступних података, али се са великом сигурношћу може рећи да она 

није престајала са радом, да су се у њој често мењали учитељи, као 

и да се број ученика мењао из године у годину. Учитељи су углавном 

били млади ђакони, чији је главни циљ био да што пре постану свештеници. 

Због тога је квалитет наставе био доста лошији, а самим тим је и 

напредовање у описмењавању деце у школама ишло спорије. 

Постојање клирикалне, а после ње и народне школе, омогућило 

је да је Бешка током целог XVIII века представљала непресушни извор 

оспособљених свештеника и учитеља, који су службовали по многим 

насељима Карловачке митрополије. Тиме је Бешка, у првој половини 

XVIII века, била један од важнијих културно-просветних центара Срема. 

51 Исто, 72. 

52 Исто, 5. 

34


т р е ћ а 

БЕШЧАНСКА ШКОЛА 

У ВОЈНОЈ ГРАНИЦИ 

(1773/74-1860) 

35

36

ГРАНИЧАРСКО-ТРИВИЈАЛНА ШКОЛА 

(1773-1793) 

Настојећи да повећа и унапреди писменост народа, а да бригу о 

томе преузме држава, Марија Терезија је одлучила да донесе Закон о школама. 

Осим тога, новим преуређењем Војне границе, јавила се потреба 

за још већим бројем образованих подофицира, али и чиновника (писара, 

рачуновођа) који би радили у канцеларијама компанија или регименти. 

У циљу спровођења што квалитетније школске реформе позван 

је опат Јохан Игнац Фелбигер, који је, дошавши у Беч 1774. године, 

постављен за члана новоосноване Дворске школске комисије. 

Разматрајући све примљене предлоге Фелбигер је саставио, а Марија 

Терезија одобрила и објавила 6. децембра 1774. закон о школама под именом 

„Општа школска уредба за немачке нормалне, главне и тривијалне 

школе у Аустрији“ („Allgemeine Schulordnung für die deutschen Normal-, 

Haupt- und Trivialschulen in sämmtlichen kaiserl. königl. Erbländern“). 

Основни принцип на којем се заснивала та уредба је био да се 

све школе у Аустрији подведу под надзор државе, и да учитељи морају 

бити образовани и оспособљени за обављање свог посла, али и прописано 

награђени. Наређено је да се у свим местима поред цркве или 

парохијалног дома изграде школе у којима би настава била заједничка. 

Школска обавеза за децу почињала је од навршених шест година и 

трајала би до дванаесте године. Народне школе су се оснивале као нормалне, 

главне и тривијалне. Нормалне школе су отваране у седиштима 

покрајинске управе, а главне и тривијалне школе по селима и паланкама. 

У тривијалним школама су се изучавили: веронаука, читање, писање, 

рачун (до правила тројног), упутство о поштеном животу, упутство о привреди 

и занатима. У главним школама се поред ових предмета појављују 

и историја, географија, цртање, наука о домаћинству и пољопривреди, 

вежбање у писменом саставу и основе латинског језика. 53 

Овом Уредбом су сви учитељи, који су предавали у граничарскотривијалним 

школама, постали царско-краљевски војни службеници 

које је именовала врховна граничарска власт, носили војничку униформу 

и примали плату из државне благајне. 

53 A. Ognjanović, Graničarske narodne škole, 15,16. 

37

Право да управљају овим школама имале су само војне власти, 

односно командни кадар у оквиру компаније, а контролу и надзор 

су обављали виши учитељи главне школе која се налазила у седишту 

компаније. У оквиру регименте су постојале ниже школске комисије 

које су биле подређене Школским комисијама при Генералним војним 

командама. 

Тада је за школског инспектора за српске и румунске школе 

на територији Славонске генералне команде био постављен Стефан 

Вујановски. 54 

Ученици који нису продужавали школовање у латинској школи 

или гимназији, настављали би пофторну (недељну) школу. Те школе су 

се морале отварати у сваком месту и радиле би само недељом и празницима. 

У њих су ишли ученици до навршене двадесете године живота. 

И даље су стални надзор у школама вршили месни свештеници, а повремену 

контролу државни школски надзорници. Веронауку су предавали 

свештеници који су били обавезни да знају методику тог предмета. 

Учитељи су водили дневнике и месечно су подносили извештаје вишим 

школским органима. Учење у тривијалним школама заснивало се на 5 

основних наставних принципа (тзв. Фелбигерова методика): 

1. заједничко учење, 

2. заједничко читање, 

3. метода слова или литерална метода, 

4. табеларна метода и 

5. учење помоћу питања и одговора. 55 

Принцип заједничког учења заменио је дотадашњи принцип 

појединачног учења. По њему учитељ је постављао питање свим ученицима, 

а прозвани ученик морао је да одговори на постављено питање гласно, 

а сви остали ученици у себи. По принципу заједничког читања сви ученици 

су истовремено читали исти задани текст. Почињало се упознавањем 

слова - немачке латинице, а затим готских слова. За боље учење слова 

примењивала се метода штица-механичко учење имена слова (по абецеди 

- а, бе, це , де ...). Читање се учило постепено као и код писања. На табли 

је било написано једно слово, па један слог, па реч и на крају цела реченица. 

За то време учитељ је објашњавао како се слова пишу, како тре- 

54 Др Никола Гавриловић, Српске и румунске граничарске школе од Темишварског сабора 

до појаве Уроша Несторовића (1790-1810), Зборник за историју, 26, Матица српска, 

Нови Сад 1982, 179. 

Стефан Вујановски је рођен 1737. године у Костајници. У Карловцима је завршио 

Покрово-богородичну школу, а гимназију у Шопрону. У Бечу је завршио права. За директора 

славонско-сремског дистрикта је постављен 1778. године. Умро је 1829. године. 

(Никола Гавриловић, Дневник Уроша Несторовића о обиласку школа из 1810. године, 

Зборник за историју, 17, Матица српска, Нови Сад 1978, 138) 

55 A. Ognjanović, Graničarske narodne škole, 16, 17. 

38

ба ученици да седе док пишу, како држе руку и перо итд. У школама Војне 

границе свако поподне се вежбало лепо писање. Осим читања и писања, 

у граничарским школама су се училе напамет разне молитве и текстови из 

катихизиса и читанке, применом табеларне и литералне методе (методе 

почетних слова). Помоћу тих метода доста брзо су се могли научити напамет 

и обимнији текстови. Рачунање се учило и усмено и писмено. Учило 

се сабирање, одузимање, дељење и множење. Веронаука је била веома 

битна у тим школама јер се доста придавало религиозном васпитању народа. 

Осим тога, учило се и црквено појање. 56 

У тим годинама учитељи у Славонској војној граници имали су 

од 180 до 300 форинти годишње плате што су финансирали мештаниграничари. 

Увидевши да је то велики терет за народ, Марија Терезија 

је одлучила да сваки граничарски учитељ добија 8 форинти месечно из 

граничарских доходака, а остатак да се подели међу народом. 57 

Граничарско-тривијална школа у Бешки отпочела је са радом у 

јулу 1773. године. У ту школу, поред Бешчана, ишли су и ученици из 

Крчедина и Чортановаца, насеља која су тада припадала бешчанској 

компанији. 58 

Рад те школе је надгледао и контролисао командир компаније 

(чете). Његов задатак је био да редовно присуствује годишњим испитима, 

или, уколико није био у могућности, да одреди једног официра 

који би био стални школски надзорник. Сви учитељи на територији чете 

морали су њему слати редовне месечне, тромесечне, полугодишње, 

годишње и друге извештаје и остале писане ствари. 

У тој првој години рада, бешчанску граничарско-тривијалну школу 

је похађало укупно 60 ученика - 59 Срба и 1 римокатолик. Тада је 26 

ученика учило немачко читање, а 10 ученика основе писања. Учитељ је 

био Петрус Тусланд (Thuesland). Описан је као добар и вредан учитељ, 

доброг понашања. Познавао је добро немачки и латински језик (јер је 6 

година боравио у латинској школи), имао је леп рукопис и врло добро је 

знао рачун. Донекле је знао и српски језик. Годишња плата му је износила 

120 форинти у готовом и 2 пласта сена и 6 хвати дрва за огрев што 

је добијао у натури. То су плаћали становници Бешке и осталих места 

која су била у саставу компаније, а на основу свог непокретног иметка 

које је било подељено у три класе. Од тих прихода саграђена је у тој години 

и нова школска зграда. 59 

56 Исто, 19-22. 



58 Срета Пецињачки, Граничарско-тривијалне и комунитетско-немачке школе Срема 

и Шајкашке у 1773/74. години, Зборник за историју, 18, Нови Сад 1978, 90. 

59 Исто. 

39

Осим у Бешки, граничарско-тривијалне школе постојале су у 

следећим сремским местима: Адашевци, Стари Бановци, Бољевци, Голубинци, 

Добановци, Дреновци, Јарак, Кленак, Купиново, Лаћарак, Мартинци, 

Митровица, Моровић, Пазова, Платичево, Сланкамен, Сурчин, 

Хртковци, Шашинци и Шимановци. 60 

И следеће 1774/75. школске године учитељ у бешчанској 

граничарско-тривијалној школи је Петрус Тусланд, чија је плата у готовом 

и у натури била иста као и претходне године. Школу је похађало 56 

ученика, који су сви били Срби. Немачко читање је учило 43 ученика, почетно 

писање 8, а писање по диктату и рачунање 6 ученика. 61 

Школске 1780/1781. године учитељ у граничарско-тривијалној 

школи био је Карл Гајслер. За њега је речено да поседује просечна 

знања, али да се труди да ученике обучава по новим методама. 62 

На основу једног документа Генералне команде у Бечу сазнаје се 

да је 1785. године у бешчанској граничарској школи радио један учитељ 

(име му није наведено) који службује већ 50 година, па је било потребно 

да се замени млађим. 63 

Променама у организацији Војне крајине из 1785. године од стране 

генерала Јохана фон Женејна (Geneyne), када је уведен тзв. Кантонални 

систем, дошло је до битних промена и у организовању школа. Увидевши 

многе проблеме у вези са школама, генерал Женејн је одлучио да смањи 

број ученика и да се у свакој дивизији уреди само једна „дивизијска 

школа“ која ће бројати 120 ученика. Тиме би се задовољиле потребе 

Границе за неопходним војним и цивилним лицима, који би били обучени 

за своју службу. У те школе су ишла само одабрана деца из имућнијих 

породица и већих граничарских задруга. Остала деца су остајала код 

куће, бавила се пољопривредом, и ишла у православне граничарске 

школе, које су биле организоване као тривијалне и општинске. 64 И даље 

је највише општинских школа било у Петроварадинској регименти. Тако 

је почетком XIX века у целој Славонској војној граници била 61 општинска 

школа, а од тога 52 у Петроварадинској регименти. 65 

60 Исто, 89-96. 

61 Срета Пецињачки, Граничарско-тривијалне школе Срема у школској 1774/5. години, 

Настава и васпитање, година XXVIII, број 1, Београд 1979, 227. 

62 Konduitliste der gemeinen deutschen Schullehrer bei dem löbl. k. k. slavonischen 

peterwardeiner Regiment. 




65 Исто, 18. 

40

Према том новом уређењу Војне границе Петроварадинска регимента 

је била подељена на 2 кантона, а Бешка је ушла у састав другог 

кантона. 66 

На основу извештаја Школске комисије Славонске генералне команде 

за Петроварадинску регименту, у зимском течају 1789/90. године 

постојало је 13 тривијалних школа. У оквиру Првог кантона радиле су 

школе у Адашевцима, Дреновцима, Хртковцима, Јарку, Лаћарку, Мартинцима 

и Митровици. У Другом кантону школе су радиле у Бешки, Голубинцима, 

Купинову, Пазови, Сланкамену и Шимановцима. Укупан број 

ђака који је похађао зимски течај износио је 379, од тога 244 у Првом и 

135 у Другом кантону. 67 

Тада је бешчанску тривијалну школу редовно похађао 31 ученик. 

Они су сви били Срби и редовно су читали школске молитве. Једанпут 

су се причестили - 12. децембра 1789. године. Учитељи су били Игнац 

Адлерсбергер и Михајло Иванишевић. На основу изнетог извештаја 

сазнаје се да је тих година Михајло Иванишевић, као 16-годишњак, почео 

учитељску службу у родном месту. 

Годишња плата Игнаца Адлерсбергера износила је 180 форинти, 

док је Михајло Иванишевић имао 60 форинти. Те плате су исплаћиване 

из касе граничарских прихода. Рад обојице учитеља је оцењен врло 

повољно јер су се залагали у обучавању деце и приликом извођења наставе 

примењивали нове прописе. Веронаука се учила 24 школска часа, 

а предавао је бешчански свештеник Григорије Рацић. Током зимског 

течаја пређен је планирани школски програм - 7 часова познавања слова, 

6 часова читања и писања, 18 часова читања, писања и рачуна, 18 

часова правописа и 14 часова диктанда. Укупно је било 107,5 радних 

дана. За време зимског течаја коришћени су следећи приручници за наставно 

и надзорно особље као и за ученике: 1 примерак методике, 1 кратак 

преглед методике, 1 дужности наставника, 1 вештина постављања 

питања за правила и примере, 1 приручник за управитеље сеоских школа 

(I и II део), 1 веронаука, 1 јеванђеље, 1 рашчлањено и објашњено 

јеванђеље, 3 букварске таблице, 1 велика табла за срицање рукописних 

слова, 15 буквара и срицаљке за сеоске школе у Славонији, 16 читанки 

за сеоске школе - II део, 1 увод у краснопис са боденим предсловима, 

18 увода у краснопис без слова, 13 рачуница I део, 1 рачуница II део, 20 

увода у правопис. Све књиге су се чувале у школском орману. Школски 

надзорник је био фенрих 68 Шијак, који је у току течаја обишао школу 20 

66 Франц Штефан Енгел, Опис Краљевине Славоније и Војводства Срема, Зборник Матице 

српске за књижевност и језик, књ. 19/III, Нови Сад 1971, 549-554. 

67 Др. Никола Гавриловић, Школе у Славонској војној граници у зимском течају 1789- 

1790. године, Зборник за историју, 10, Нови Сад 1974, 81-88. 

68 Заставник. 

41

пута. Он је председавао завршним испитом, који је одржан 26. јануара 

1790. године. 69 

Почетком последње деценије XVIII века (око 1793. године) престале 

су са радом граничарско-тривијалне школе, па се и у Бешки она 

више не помиње. Иако су терезијанске реформе имале за циљ, између 

осталог, да спроведу германизацију школа, то ипак није успело из више 

разлога. 

Свакако да је један од битнијих разлога био недостатак 

квалитетнијег учитељског кадра. Уколико су у ове крајеве долазили за 

учитеље Немци, предавање на службеном језику би било квалитетно, 

али би била слаба комуникација са ђацима, који су врло тешко учили немачки 

језик. С друге стране, када су за учитеље постављани Срби, споро 

би се напредовало у учењу немачког језика, посебно писања, тако да 

би се школовање отезало и по неколико година више него што би иначе 

било потребно. 

Истовремено, и поред наредби виших војних власти да су деца 

обавезна да похађају граничарско-тривијалне школе, постојала је стална 

опструкција од стране родитеља Срба-граничара, тако да су те школе 

биле слабо посећене. Њихов став је био да ако деца већ морају ићи у 

школе, да то буду српске, у којима ће се предавати на народном језику. 

Та пракса неслања деце у школу није била карактеристична само за Бешку, 

већ и за многа друга места. Због тога је митрополит Стратимировић 

послао циркулар свим протопрезвитератима да сва мушка и женска деца 

морају ићи у школе, а што је била и наредба Генералне команде. Наложио 

је и учитељима да се деца првенствено уче оченашу, вјерују, Богородице 

дјево и 10 божјих заповести. 70 

69 Др. Никола Гавриловић, Школе у Славонској војној граници у зимском течају 1789- 

1790. године, Зборник за историју, 10, Нови Сад 1974, 82, 87. 

70 АСАНУК, ПМА „Б“, 25 /1798. 

42

СРПСКА ОПШТИНСКА ШКОЛА 

(1773-1860) 

Поред тривијалних школа у Војној граници постојале су општинске 

и вероисповедне школе, у којима су радили приватни учитељи. Општине 

су обезбеђивале исправну школску зграду и стан за учитеља. У 

вези сa оснивањем тих српских школа, Илирска дворска депутација је 

издала „Устав за илирске мале школе“ од 2. новембра 1776. године. По 

том Уставу православне парохије су морале да оснују српске тривијалне 

школе које би издржавала црквена општина. Учитељ је био обавезан да 

положи испит пред школским директором и бирала га је општина. Учење 

у тим школама сводило би се на обуку читања, писања, рачуна и веронауке. 

Српске школе су углавном имале два разреда. Њихово издржавање 

је било доста тешко пошто су општински приходи намењени за школе 

били мали, јер су настајали стављањем новчаних прилога у школске 

кутије, па су због тога имућнији мештани често давали добровољне прилоге 

или завештања у корист школа. 71 

Школске 1773/74. године у Бешки је, поред граничарске школе, 

увелико радила општинска школа. Није забележено ко је те године 

био учитељ, али се зна да је учитељска плата износила 135 форинти 

годишње. 72 

Ипак, постоји податак да је 1780. године учитељ био Лазар 

Дороњски. 73 За свој рад у бешчанској школи оцењен је врло повољно. 

Годишња плата му је износила 25 форинти у готову, што је обезбеђивала 

црква, и 200 ока пшенице у натури, што је падало на терет сељакаграничара. 

Те године су у вероисповедној школи у Бешки ученици учи- 

71 Lazar Ćelap, Srpske škole u Slavonsko-sremskoj vojnoj granici, Arhivist, godina XIV, sveska 

1-2, Beograd 1964, 169-172. 

72 Срета Пецињачки, Граничарско-тривијалне и комунитетско-немачке школе Срема 

и Шајкашке у 1773/74. години, Зборник за историју, 18, Нови Сад 1978, 90. 

Забележено је да су народне школе постојале и у суседним местима Крчедину и Чортановцима, 

где су учитељи добијали исту плату као и учитељ у Бешки. 

73 Можда је он неименовани учитељ из 1772. године, када је записано да у бешчанској 

вероисповедној школи ради један Бешчанин (примедба аутора). 

43

ли читање, писање, црквене песме и основе вере. Школски надзорник је 

био свештеник Кузман Јованов. 74 

Лазар Дороњски је умро у фебруару 1789, а на то учитељско место 

дошао је Петар Ћурчић. То је утврђено на основу једне забелешке, која 

се налази на страници матичне књиге умрлих из 1789. године: „Ја доле 

именовати прими школску службу 1 маја при парохији Григорија Рацића 

и Тимотија Мејанџића у присуствиј Г. Фенрика Ши/јака/ у лету 1789.“ 

Није записано да је баш то Петар Ћурчић, али на основу упоређивања рукописа 

може се скоро са сигурношћу тврдити да се о њему ради. 

Веома значајан моменат у развоју школства у овим крајевима је 

оснивање и почетак рада Карловачке гимназије 1791. односно 1792. године. 

Схватајући значај њеног отварања, митрополит Стефан Стратимировић 

је, уз огромну финансијску помоћ Димитрија Анастасијевића Сабова, као 

и осталих Срба-Карловчана, основао Карловачку гимназију, кроз коју су 

касније прошли и многи Бешчани. 75 

Упоредо са српском општинском школом, у Бешки је радила и 

граничарско-тривијална школа, у коју су ишла деца из околних насеља 

која су била у саставу 12. Бешчанске компаније. Нова школска зграда 

за граничарску школу је саграђена 1773. године, док је српска 

црквено-општинска школа била у врло лошем стању. Када је и за ту 

школу саграђена нова зграда не може се тачно утврдити. У то време су 

мештани Нерадина (1774. године) саградили нову школску зграду која 

се састојала из 7 просторија: велике учионице, две собе за учитеља, 

кухиње, оставе и ходника. По истом плану су све црквене општине морале 

зидати школске зграде. 76 

У бешчанској народној школи и даље је учитељ Петар Версаковић 

(Ћурчић), 77 који је ту дужност обављао све до 1801. године. 78 

Следеће школске године учитељ је био Григорије Марковић, 79 

када је бешчанску школу похађало 40 ученика. 80 До незнатног смањења 

броја школске деце долази у наредној школској години (1802/1803) 

74 Срета Пецињачки, Подаци о српским вероисповедним школама и учитељима 

Сремско-славонске и Шајкашке војне границе у 1780. години, Зборник за историју, 

16, Нови Сад 1977, 131-138. 

75 Коста Петровић, Историја Српске православне велике гимназије карловачке, Нови 

Сад 1991, друго издање, 47-57. 

76 Нови васпитач, орган за педагошку књижевност, свеска за месец фебруара 1900, 

Сремски Карловци 1900, 45. 

77 АСАНУК, Конз. 146/1794; ПМА „А“, 33/1797. 

78 СПЦ Бешка, Циркуларни протокол од 19. јуна 1801. до 10. јула 1815. године. 

На првој страници тог Протокола записано је следеће: „Сеј циркуларниј протокол взјал 

Господин парох Георгиј Димитријевић иже свидетелетвует Петр Ћурчић, магистер“. 

79 АСАНУК, Конз. 60-61/1801. 

80 A. Cuvaj, Građa za povijest školstva, knjiga prva, 779. 

44

када је у школу ишло 37 ученика. 81 У то време, на прелазу два века, 

у Бешки је било 180 православних домова, 328 брачних парова и 1225 

становника. 82 

Петар Ћурчић је 1804. године поново забележен као учитељ у 

Бешки. 83 

Српска народна школа, која се издржавала од мештана и црквене 

општине, и поред свих тешкоћа на које је наилазила, није престајала са 

радом. Била је оптерећена сталним проблемима око организовања наставе, 

међу којима је свакако највећи био изналажење учитељског кадра. 

Пронаћи, па и било каквог, учитеља био је за све школе тога времена велики 

проблем. Увидевши да у многим селима постоје саграђене школе, у 

којима би се, да постоји учитељ, одржавала настава, Вујановски је предлагао 

митрополиту Стратимировићу, а и молио га, да изда наредбу да у 

местима где нема учитеља, а где су два пароха, један обавезно треба да 

држи школу. 84 

Други велики проблем био је приволети децу да редовно похађају 

школу, односно натерати њихове родитеље да их у школу шаљу. То баш 

и није било лако решити с обзиром да је у то време Аустрија водила рат 

са Француском, па су многи граничари, а тако и они из Бешке, били мобилисани. 

Пошто је и војна команда 12. Бешчанске компаније отишла 

заједно са граничарима на ратиште, у селу није постојала одговарајућа 

дисциплина па тако ни деца нису редовно похађала школу. О тим, за 

Бешчане тешким и драматичним данима, сачуван је запис: „У лету 1805- 

го, 4-го августа отшедши солдати у табор на Француза по други пут купио 

са господином капетаном от Обућина. Потом нису више били него от месец 

и дошли су натраг кући, а г. капетан оставши у робству са неколико 

момака и дошао кући 27. априла.“ 85 

Аустријске власти нису биле најзадовољније кантоналним системом, 

па је крајем 1802. године основана посебна комисија са намером да 

се изврши нова реорганизација Војне границе. На челу те комисије налазио 

се генерал-мајор Клајн, који је у јесен 1803. боравио у Карловцима и 

са митрополитом Стратимировићем разговарао о будућем граничарском 

систему. Стратимировић, као већ доказани борац за духовно и култур- 


Углавном је то био просечан број ученика који су похађали школу и у околним местима. 

Тако је те године у крчединској школи било 40 ученика, чортановачкој 23, сланкаменачкој 

30, новокарловачкој 29, голубиначкој 34, војачкој 37, белегишкој 30 итд. 

82 Славко Гавриловић, Статистички подаци о Србима Сремске архидијецезе 1800- 

1820. године, Зборник за историју, 7, Нови Сад 1973, 131-133. 

83 АСАНУК, Конз. 116/1804. 

84 АСАНУК, ПМА „Б“, 90 I /1791. 

85 Петар Момировић, Стари српски записи и натписи из Војводине, књига II, Нови Сад 

1995, запис 3353, стр. 231-232. 

45

но уздизање свог народа, и овог пута се борио да се у оквиру новог граничарског 

система посебна пажња посвети народним (вероисповедним) 

школама. 86 Био је противник немачких школа, посебно и због тога што је 

Дворски ратни савет декретом из 1792. године наредио да свештенички 

кандидати у Војној граници пре него што се зађаконе, морају поднети 

сведочанство да су завршили нормалну (немачку) школу и да добро говоре 

немачки језик. 87 Због тога је у писму упућеном надвојводи Карлу, 

председнику Дворског ратног савета, навео да је „искуство ... показало 

да су немачке нормалне школе, које постоје у свим пуковским седиштима, 

усмерене ка стварању добрих војника, вештих подофицира, а да су 

за образовање добрих хришћана и моралних људи потребне националне 

вероисповедне школе“. 88 

И пре него што је објављен Основни закон о Војној граници извршена 

је реорганизација школског система у Провинцијалу, која се 

примењивала и у Војној граници. Новим Школским уставом од 11. августа 

1805. године, аустријска власт је желела да унапреди рад у школама, 

а највише ради тога да би на што бржи и ефикаснији начин дошла до 

потребног јој школованог војничког и руководећег људства. 

По овом Школском уставу школе су и даље биле подељене на 

тривијалне, главне и нормалне. У сваком селу би се основала тривијална 

школа у којој би радио један учитељ. У тривијалним школама (каква је 

постојала у Бешки) и даље су се обрађивали главни наставни предмети: 

вероноаука, читање, писање и рачунање. Школска обавеза за сву мушку 

и женску децу је била између 6 и 12 година. Уколико је постојала потреба, 

а било могућности, могле су се отварати и посебне девојачке школе. 

Учитељи су поред редовних обавеза морали да воде неопходну школску 

администрацију. 89 Како би могли да обављају учитељску дужност морали 

су да заврше Норму у Сомбору 90 , где су учили нормалну методу, рачун, 

словенску граматику, науку вере и црквено појање. Након тромесечног 

течаја, полагао се испит за учитеља и тек после успешно завршеног 

школовања могло се добити учитељско место. 91 

Због жеље да се изврше још озбиљније промене у образовању 

православног становништва, а незадовољна досадашњим радом цркве 

по том питању, аустријска влада је 1810. године одлучила да наста- 

86 Др. Никола Гавриловић, Српске и румунске граничарске школе, 186. 

87 Исто, 183. 

88 Исто, 186,187. 

89 Исто, 189. 

90 Нормалне школе тзв. Норме у Хабзбуршкој монархији су постајале у Сомбору, 

Осијеку, Темишвару и Пешти. 

91 Andrija M. Ognjanović, Novosadske narodne osnovne škole i njihovi učitelji, od 1703. do 

1940. godine, Novi Sad 1963, 33. 

46

ви са радом на реформама српских и румунских 

православних школа у Угарској. 

Да би се тај план што боље остварио за 

врховног школског инспектора православних 

српских и румунских школа у угарском 

Провинцијалу и Војној граници, изабран је 

угледни Србин Урош Несторовић. 92 Његов 

први задатак је био да изврши инспекцију 

у свим школама, да утврди стање школских 

зграда и неопходних наставних средстава 

у њима, обученост учитеља и износ 

њихових плата, бројно стање ученика и 

њихово напредовање у обучавању, затим 

однос родитеља према школским обавезама 

деце, и начин на који се вршила наста- 

Урош Несторовић 

ва веронауке. На основу свих података требало 

је да одреди потребна новчана средства ради повећања броја школа 

и унапређења рада у постојећим школама, као и промене у начину 

награђивања учитеља. 

У току своје инспекције, Несторовић је током августа 1810. године 

обишао Петроварадинску регименту и Сремски школски дистрикт. У 

Петроварадинској регименти је уочио да су школске зграде биле углавном 

у добром стању, и то највише због тога што је о њима водила рачуна 

команда регименте и надлежни официри компанија. За граничарске 

учитеље Несторовић није имао лепих речи, описујући их као лоше, некултурне, 

и да не знају примењивати у настави нормалну методу. 93 

92 Урош Несторовић се родио 1765. године у Будиму, од оца Стефана. У Пешти је завршио 

гимназију. Филозофске науке је изучио у Вроцлаву, а правне у Бечу, а од 1791. био 

је намештен за чиновника Илирске дворске канцеларије. Од 1796. постављен је за угарског 

дворског агента. Пошто је 1810. године изабран за врховног инспектора православних 

српских, румунских и грчких школа у Хабзбуршкој монархији, извршене су суштинске 

промене у школству у првој половини XIX века. Његовим заузимањем је отворена 

српска учитељска школа у Сент Андреји 1812. године. Био је оснивач школског фонда, 

црквеног-школског таса. Написао је разна дела која се тичу методолошког обучавања 

учитеља као и неке уџбенике за учитељску школу. Умро је 1825. године. (Др. Никола 

Гавриловић, Дневник Уроша Несторовића о обиласку школа из 1810. године, Зборник 

за историју, 17, Матица српска, Нови Сад 1988, 133; Богдан Ж. Ђурђевић, Учитељски календар 

и шематизам за просту годину 1905, Земун 1905., 93 (I)). 

93 Др. Никола Гавриловић, Дневник Уроша Несторовића о обиласку школа из 1810. године, 

Зборник за историју, 17, Матица српска, Нови Сад 1988, 153. 

За голубиначког учитеља Несторовић је навео да је то „неки оштар и приглуп човек да 

не заслужује да носи име учитеља“, за војачког да је незналица и да је „слаб човек толико 

да ... није умео ни да сриче“, док је у школи у Вогњу учитељ „крајње слаб, једва 

47

На основу ове инспекције Несторовић је доставио цару Представку 

о својим запажањима и мерама које треба да се спроведу. Између 

осталог он је предложио да православне школе буду под управом Врховне 

школске инспекције, да се у свим школама као обавезна уведе нормална 

метода, да школе у Војној граници добију свог директора, да се 

најбољи учитељи могу рукоположити у свештенике, а да ђакони могу 

постати учитељи. 94 

Следећи податак о бешчанској школи и учитељима је из 1810. године. 

У то време је достигао врхунац сукоб између два бешчанска свештеника 

– Георгија Димитријевића и Георгија Радишића. По доступним подацима, 

свештеник Димитријевић је по свој прилици имао незгодну нарав. 

На њега се, још раније, жалио и поп Филип Нештинац, који је и напустио 

службу у Бешки, а на његово место дошао Георгије Радишић. 

Жалећи се на поступке свог сапароха, Радишић је у допису упућеном 

Конзисторији навео све притужбе у 18 тачака. Између осталог, под седмом 

тачком је навео да Димитријевић „узме Магистора одведе те са њим 

поваздан пије ... само да није у школи, или у цркви“. Жалио се да поп 

Димитријевић није дозвољавао учитељу да му помаже у цркви („кад 

моја чреда уочи недеље на вечерње неда магистору доћи но одведега у 

село“), али ни ђацима да му по обичају носе свету водицу. 95 

Није наведено како се звао тај учитељ, али се поуздано зна да 

је 1811. године у Бешки службовао учитељ Јован Поповић. 96 Пошто је 

учитељ Поповић требало да се жени са Катом Радишић, кћерком попа 

Георгија, то је очигледно изазвало завист код Димитријевића. Он је 

учитеља и попову кћерку називао погрдним именима. Потврду о недоличном 

понашању свештеника Димитријевића изнео је Конзисторији 

лично учитељ Поповић, а тачност навода потписао бешчански трговац 

Георгије Стојановић. Текст тог „Атестата“ гласи: „Да ја долу подписани 

атестирам своеручно по мојој совестију како је гдин отац Георгије 

Димитријевић парох бешчанскиј хулио на дшћер Радишића пароха, перво 

казао је да је курва и ода по олтару, и да се она згертала на слуге, 

и мене казао немој је узети курва је, није само она него сва је њена 

фамилиа непоштена и лопови, второ од диака Радишића узео книгу и 

записао у книги Радишића дшћериј велики реп, и не мало сваки дан 

у школу долази и све новине и различное хуле и срамоту износиј на 

исту девојку, и ја сам принужден оставити службу моју, трето, у церквиј 

рече мене на бденију на велики петак кад је читао евангелиа страстна 

узми попову девојку па је уведи у олтар. И казао ми је недај поповому 

сину апостол читати и казао ми не иди поред њене куће она је чинилица 

зна честито да чита, а о нормалној методи нема ни појма“. 

94 Исто, 133-162. 

95 АСАНУК, Конз. 5/1810. 

96 АСАНУК, Конз. 120/1811. 

48

изакопаће чини паћеш нагазити и казао је док сам год жив хоћу је кудити, 

с њеног отца када је потреба да кога прате у гробље Радишић моли 

да пошаљем диака тражити њега, и ја пошљем Марианкиној кући гди он 

свагда находи се највише онде диаку код ње запрети не мој казати гди 

сам ја Радишићу, за које горе описано своеручно атестирам. В Бешке 24 

го јулија 1811 лета. Јован Поповић, учитељ. При свидјетељу Георгије 

Стојановић, купцу.“ 

Занимљиво је и сведочење бешчанског мајстора и трговца Георгија 

Стојановића и његове жене Јованке, који су у јулу 1811. потврдили 

све невоље које су задесиле учитеља Поповића: „Ми доле подписани 

свој крест, имја, и прозвишћа полажемо, и на сваком месту ову 

истину оћемо казати и заклети се ако нуждно буде: да Попа Георгие 

Димитриевић, немало свакиј дан дојде нашеј кући, као комшији, и новине 

доноси за Поп радишића дшћер да је курва и различито куди ју код 

све моје куће, и код гостију моји при ручку, и јесте оставио свое гости 

и дошао мојој кући, и при асталу казује, што ни откога неможемо чути, 

каково неваљалство на ју и самог Учитеља питалисмо, јели истина, што 

износи на њега и пак на Девојку срамоту, он се куне да истина није, и да 

мора пре времена оставити службу и бегати от њега, јер гди ме год сретне, 

а гдиси био, јеси ли се састајао с Катом? она је курва.“ 97 

У матичним књигама венчаних бешчанске цркве није утврђено да 

ли се Јован Поповић оженио Катом Радишић, али је сигурно да је под 

тим околностима напустио Бешку и већ 1813. био учитељ у Крчедину. 

На основу сведочења Софије Домазет, по истој ствари, сазнаје се да је 

Илија Домазет, син Софије и Николе, био један од Бешчана који је завршио 

учитељску школу и да је те године службовао у Сланкамену. Софија 

Домазет је навела да је свештеник Димитријевић „кудио“ кћер Георгија 

Радишића јер је мислио да ће њен син Илија, док је посећивао Бешку и 

бешчанску школу, просити Кату Радишић. 98 

У Бешки је 1811. године школу похађало 25 ученика који су учили 

буквар, часослов, псалтир, катихизис и словенску граматику. За учитеља 

је забележено да „приљежно“ обучава ђаке по наведеним предметима 

као и „книге церковне“, да је добре нарави и да редовно иде у цркву. 

Школска зграда је била у осредњем стању. 99 

Тада су у свим местима Карловачког протопрезвитерата, осим у 

Буковцу, школе радиле, имале своје учитеље, ученици су редовно похађали 

наставу. 

97 Исто. 

98 Исто. 

99 АСАНУК, Известие о состојании училишч находјашчихсја в Протопресвитерат Карловачком 

по Течении II 1811. лета. 

49

Преглед учитеља и броја ученика за Карловачки протопрезвитерат 

за 1811. годину: 100 

рЕДНИ 

брОЈ 

БРОЈ 

ШКОЛА 

м е с т о 

БРОЈ 

СТАНОВНИКА 

(срба) 

брОЈ 

уЧен. 

у Ч и т е љ 

1. 

I 

II 

III 

Карловци 3493 

53 

112 

60 

2. Буковац 745 - - 

Јован Арсенијевић 

Алексије Поповић 

Павле Анђелић 

3. Чортановци 514 25 Тома Ивковић 

4. Бешка 1151 25 Јован Поповић 

5. Крчедин 1260 30 Стефан Максимовић 

6. Сланкамен 1056 28 Илија Михајловић 

7. Сурдук 1222 30 Андрија Животић, ђакон 

8. Нови Карловци 1851 30 Петар Димшоглић 

9. Стара Пазова 658 20 Аксентије Рогић 

10. Голубинци 1740 29 Арсеније Лазић 

11. Инђија 1008 23 Петар Бранковић 

12. Марадик 772 24 Јован Поповић 

13. Крушедол 854 23 Гаврило Стефановић 

14. 

I 

II 

III 

Ириг 3333 

28 

100 

112 

Адам Мирковић, ђакон 

Михајло Владисављевић 

Петар Марић 

15. Ривица 695 21 Јован Страјнић 

16. Врдник 1048 20 Јаков Поповић 

17. Нерадин 810 ? Василије Поповић 

18. Јазак 1502 32 Петар Петровић 

19. Павловци 493 18 Стефан Јосић 

20. Каменица 1086 64 Теофан Јовановић 

21. Лединци 931 40 Симеон Адамовић 

22. Черевић 1452 68 Антоније Марковић 

23. Беочин 1045 30 Јован Стефановић 

24. Грабово 706 24 Лазар Поповић 

25. Свилош 500 21 Лука Гавриловић 

26. Сусек 1093 34 Антоније Мишчевић, ђакон 

27. Нештин 953 32 

Филип Христифоровић, 

ђакон 

100 Исто; АСАНУК, ПМА „А“, 74/1811. 

50

Радећи још више на развоју школства, при том схватајући сву важност 

школовања и стручног оспособљавања учитеља, Урош Несторовић 

успева да код аустријских власти оствари да се уместо Норме отвори 

учитељска школа. Тако је 1812. године у Сент Андреји отворена прва 

учитељска школа у целој Угарској, која је 1816. премештена у Сомбор. 

Даљим његовим ангажовањем урађени су школски уџбеници за потребе 

српских народних школа писаних народним језиком, а које је забранио 

митрополит Стефан Стратимировић, који је желео да се и даље учи 

из књига писаних старословенским писмом. 101 

Распоред часова и предмета из 1811. године 

Иако се Урош Несторовић и даље залагао да новопостављени 

учитељи долазе из учитељских школа у Сент-Андреји или Сомбору, 

томе се увелико супротстављао митрополит Стратимировић, борећи се 

да у школама службују ђакони. У тој тихој борби, митрополит се служио 

и многим лукавствима - младе ђаконе је наметао школама, односно 

оспособљене учитеље је производио у ђаконе који су на тај начин 

били везани за цркву. 102 Поштујући тежње митрополита Стратимировића, 

у многим школама су месни ђакони постали учитељи. Због тога се и у 

Бешки, у наредном периоду, ђакони често појављују као учитељи. 

Већ у другој деценији XIX века скоро свако место у Срему је имало 

школу која је редовно радила. Број ученика је био различит од места 

до места, али се на основу тога, као и податка да је и најмање сремско 

место имало школу, могло закључити да је Срем био један од региона 

101 A. Ognjanović, Novosadske narodne osnovne škole, 36. 

102 Славко Гавриловић, Митровица трговиште у Срему XVIII и XIX века (1716-1848), 

Београд 1984, 159. 

51

са развијеним школством. Када се томе дода податак да је у свим школама 

радио плаћени учитељ, тиме се само потврђује чињеница да се код 

деце у сремским насељима водила велика брига о образовању. 103 

У бешчанској школи је 1813. године било 26 ученика који су учили 

исте предмете као и две године раније. Овога пута, за школску зграду је 

записано да се налази у добром стању, што значи да су на њој у претходним 

годинама вршене неопходне поправке. Учитељ је Аксентије Рогић. 

О његовом раду је забележено да је редовно ишао у цркву, да је доброг 

понашања и да ученике добро обучава. 104 

У школској 1815/16. учитељ је Бешчанин ђакон Григорије Стаматовић, 

који је ту дужност обављао до 1818. године. 105 Визитација школа 

по насељима карловачког протопрезвитерата обављена је током 1817. 

године. Овог пута је за школску зграду у Бешки забележено да се налази 

у врло лошем стању. За учитеља Стаматовића наведено је да је „наравов 

кротких, в церков ходит приљежно.“ Школу је похађало 32 ученика 

који су учили буквар, часослов, псалтир, катихизис и аритметику. 106 

У Бешки је, као и у осталим граничарским местима, надзор над 

школама и даље вршио командант компаније. Бешка је била седиште 12. 

компаније Петроварадинске регименте и сигурно да је, у односу на остала 

насеља у компанији, најбоља контрола рада требало да буде управо 

у бешчанској школи. Међутим, по свој прилици то није била пракса. 

Официри су, изгледа, више водили рачуна о својим војним обавезама, 

којих је тих година било напретек, а мање о томе шта се радило по 

школама. У школама је ионако био јак утицај цркве, јер је црквена општина 

плаћала школске трошкове и плату учитеља. Када се томе дода 

да су официри и свештеници углавном били у изузетно добрим односима, 

као што је био случај у Бешки, онда је јасно зашто је надзор скоро 

у потпуности био у рукама црквене општине, месних свештеника и протопрезвитера. 

То је свакако допринело да се постепено запусти контрола 

школа, да се услови школовања временом погоршавају, да деца све 

чешће почињу избегавати школске обавезе и томе слично. Те чињенице 

103 АСАНУК, ШД, свежањ 14 бр. 64-1813. Тада је у Шиду било 79 ученика, Руми 138, Иригу 

233, Беочину 42, Лединцима, 29, Нерадину 29, Путинцима 14, Врднику 25, Черевићу 

75, Стејановцима 14, Марадику 16, Инђији 19. Плата учитеља у Марадику је износила 

100 форинти у новцу, док у Инђији 130 форинти у новцу плус одређења давања у натури 

(дрво за огрев, жито, кукуруз и слично). 

104 АСАНУК, Известие о состојании Народних училишч находјашчихсја в Протопресвитерат 

Карловачком по I Течении 1813. лета. 

105 П. Момировић, Стари српски записи и натписи из Војводине, књига III, Нови Сад 

1996, запис 3851, 17; АСАНУК, Списание Народних училишч у Протопресвитерату Карловачкому 

принадлежашчих за истекшее 1817. лето по течении II. 

106 АСАНУК, Списание Народних училишч у Протопресвитерату Карловачкому принадлежашчих 

за истекшее 1817. лето по течении II. 

52

је употпунио и један извештај од 28. августа 1818. године, који је говорио 

о стању у школама Војне границе у првој половини XIX века. У њему 

је забележено да „ученици в школу нехотјат приходити, стационе команданти 

тих непосешчајут, некаја зданија школскаја в худом состајании...“ 

Осим тога, наведено је и то да се девојчице не шаљу у школу, да ученици 

немају књига и папира, као и да у школама нема довољно дрва за 

огрев. 107 

Крајем 1823. године за ђакона у Бешку долази Алекса Радовановић, 

родом из Сибача, који је можда по потреби обављао и дужност месног 

учитеља. 108 

Ђакон Нестор Недељковић је обављао учитељску дужност у Бешки 

1826. године, 109 а вероватно и коју године после, с обзиром да је био 

помоћник бешчанским паросима. 110 

У циљу проширивања наставе у Војној крајини на сву школско 

способну и обавезну децу, по предлогу Дворског ратног савета у Бечу, 

1829. године прописана су основна начела која су била обавезна у школама: 

1. у оном месту где је већ постојала пространа школа у обавези да је 

похађају била су сва деца оба пола, која не станују даље од једног сата 

хода, 

2. тамо где је постојећа школа била тесна, обавезно је било или да се та 

школа прошири или да се уведе полудневна настава, тако да једна група 

деце похађа школу пре подне, а друга после подне, 

3. народна настава се састојала од читања и писања, који су се морали 

одвијати на отаџбинском језику (vaterländischen sprache), на нешто 

рачунања и веронауку; настава је трајала обично две, а код полудневног 

похађања школе три године, и то од навршене седме до девете, односно 

десете године живота, након чега се још две године ишло у тзв. 

недељну школу, 

4. у оним местима где није било општинских народних школа морало се 

следеће урадити: 

- у свакој државној (немачкој) школи основати један најнижи разред за 

ту општу народну наставу на народном језику (Nationalsprache), 

- у циљу повећања броја школа и њиховог отварања у оним местима где 

их нема, као школске зграде треба користити или неке општинске собе, 

парохијски дом или приватне куће, те да се настава повери, док се не 

107 СПЦ, Бешка, Протокол циркуларни церкве храма Светаја Ваведенија в Бешче сушчија 

от лета 1818. 

108 ИАС, МКР од 7. јануара 1824. године. 

109 Сербски летописи за годину 1826, трећа частица, Будим 1826, 5. 

110 ИАС, МКР за 1826. годину. 

53

постави редовни учитељ, или једном свештенику или било коме другом 

иоле способним за тај посао. 111 

Иако је било наређено да се у школама као наставни језик користе 

отаџбински и народни језик, у сремским школама које су биле под 

управом Петроварадинске регименте, а тако и у Бешки, ученици су учили 

старословенским писмом писане молитвенике и песмарице, како би 

их могли читати и певати у цркви. 

Наредни подаци о бешчанској школи највише се односе на персоналне 

промене учитељског кадра. У школској 1829/30. службовао је 

Дамјан Лукић, 112 којег је следеће године заменио учитељ Димитрије 

Чобић. 113 

И наредни учитељ Гаврило Поповић није се дуго задржао у Бешки. 

У бешчанској школи почео је службовати 1832. године. 114 Док је боравио 

у Бешки за њега је забележено да „весма добро јуност обучавает.“ 115 Од 

1833. године за учитеља је постављен Јован Радојчић, родом из Јаска, 

који је ту дужност обављао све до јесени 1835. године, када прелази у 

Нове Карловце. 

На основу извештаја о неким школама провинцијалног Срема 

из 1835/36. године може се и још понешто сазнати о стању у школама 

тога времена, а тако и о приликама које су владале у бешчанској школи. 

Тада су се у народним школама изучавали катихизис, псалтир, часослов, 

буквар, историја, рачун и писање. Углавном су сва села имала 

једноразредне школе, односно имале су једног учитеља и једну учионицу, 

а самих разреда је било два или три. Број ђака који су похађали 

школу није био велик. У школу су ишли већином дечаци и тек понека 

девојчица. 116 

111 А. Ђукић, Прилог историји српских школа у Аустро-Угарској, Бранково коло за забаву, 

поуку и књижевност, 1897 III, Сремски Карловци 1897, 632-638. 

112 Др Славко Гавриловић, Рума трговиште у Срему 1718-1848/49, Нови Сад 

1969,192. 

113 ИАС, МКР од 7. јануара 1831. 

114 Петар Момировић, Стари српски записи и натписи из Војводине, књига III, Нови 

Сад 1996, запис 4552, 154. 

115 СПЦ, Бешка, Протокол циркуларни церкве храма Светаја Ваведенија в Бешче сушћија 

от лета 1818. 

116 Срета Пецињачки, Подаци о славено-сербским училиштима провинцијалног Срема 

школске 1835/36. године, Настава и васпитање, година XXV (XI), број 3., Београд 1976, 

295-301. 

По том извештају у Путинцима је било свега 9 ученика (7 дечака и 2 девојчице), у 

Краљевцима 22 (16+6), Петровцима 15 (13+2), Стејановцима 13 (11+2), Вогњу 11 (8+3), 

Добринцима 10 (8+2), Лежимиру 26 (20+6), Бачинцима 5, Чалми 20 итд. 

54

Забележено је да је у школској 1837/38. години у бешчанској 

школи био учитељ Урош Папулић. 117 

Ђакон Урош Докић је дошао на службу у Бешку крајем 1838. године, 

када је за њега наведено да је добар учитељ, да је добре нарави 

и да редовно иде у цркву. У школи је било 42 ученика који су имали 

следеће „предмете учебне“: буквар, часослов, псалтир, катихизис, словенску 

граматику и числение. За школску зграду је наведено да јој је 

стање „худое“ тј. врло лоше. 

Те године учитељ у Војки био је Бешчанин Матија Радишић, син 

бешчанског свештеника Георгија Радишића. Матија Радишић се родио 

1806. године, похађао је Карловачку богословију, а завршио Српско клирикално 

училиште у Вршцу. Након службовања у Војки, 1842. прелази у 

Србију где је био учитељ у многим местима: Мрчајевци, Смедеревска Паланка, 

Тршка црква, Пожаревац, Ореовица, Добрња, па опет Пожаревац, 

Рановац, Зајечар и Злот. Утврђено је да је у Србији службовао до 1852. 

године. 118 

Учитељ Докић је вероватно боравио у Бешки до краја школске 

1840. јер је 1842. године постављен за администратора парохије у 

Мохову. 119 

Школске 1840/41. учитељ је Љубомир Цветковић, родом из Чортановаца. 

У школу је ишао 41 ученик, који су учили молитве, катихизис, 

срицање, читање буквара, часослова и псалтира, затим библијску 

историју, „численицу“ (рачун) и писање. За учитеља Цветковића забележено 

је да савесно обавља своју дужност, како у подучавању предмета, 

тако и у певању. Био је добре нарави и редовно је ишао у цркву. Школска 

зграда је била у добром стању. 120 

Исти број ученика је похађао школу и 1842/43. године, 121 што је био 

случај и следеће године, када је у Бешки живело 1388 становника, углавном 

Срба. 122 Тај податак је узет из једног, врло занимљивог и драгоценог 

извештаја, који се односи на попис становништва, брачних парова, броја 

деце која су похађала школу и учитеље, а који је урађен за 1843/44. годину. 

На основу њега се може доста сазнати о стању школства у Срему тога доба. 

117 Аугуст фон Коцебу, Књаз от Херцеговине или Урош и Теодора, превод Константин 

Поповић, Нови Сад 1838, пренумеранти Бешка. 

118 АСАНУК, Конз. 33 ex 34 /1839. 

119 Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non 

uniti ritus I. regni Hungariae partiumque eidem anpexarum nec non magni principatus Transilvaniae 

item literarius seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem 

ejusdem ritus procurant sub benogno-gratiosa protectione excelsi consilii regii locumtenentialis 

Hungarici per Aloysium Reesch de le Wald, pro anno 1843/4, Budae, 14. 

120 АСАНУК, Конз. 154 /1842. 


122 Universalis schematismus, 1843/4, 6. 

55

Овом приликом ће се изнети подаци само за насеља Карловачког 

протопрезвитерата: 123 

р. 

бр. 

м е с т о 

бРОЈ 

стан. 

брОЈ 

бр. пар. 

брОЈ 

уЧен. 

у Ч и т е љ 

01. Буковац 1021 201 50 Урош Папулић 

02. Чортановци 556 121 34 Петар Јовановић 

03. Бешка 1388 332 41 Павле Гавриловић 

04. Крчедин 1681 358 54 Петар Јовановић 

05. Сланкамен 909 227 39 Павле Нешковић 

06. Сурдук 1352 311 51 Стефан Николајевић 

07. Нови Карловци 2163 510 60 Стефан Рајковић 

08. Стара Пазова 751 183 32 Симеон Несторовић 

09. Голубинци 2005 407 39 Михајло Змејановић 

10. Инђија 881 196 21 Стефан Гагић 

11. Марадик 730 153 20 Мирон Стајић 

12. Крушедол 715 152 20 Василије Вујчић 

13. Ириг 3426 649 104 

Јосиф Горјановић 

Александар Васић 

Димитрије Дожудић 

14. Ривица 753 163 19 Аврам Смиљанић 

15. Врдник 1016 226 17 Стефан Михајловић 

16. Нерадин 1088 215 38 Павле Ожеговић 

17. Јазак 1597 363 48 Андрија Јанковић 

18. Павловци 582 117 15 

Димитрије 

Димитријевић 

19. Каменица 1035 199 50 Стефан Крестић 

20. Лединци 1109 236 35 Никола Драговић 

21. Черевић 1106 211 51 Никола Максимовић 

22. Баноштор 553 126 19 Јован Николић 

23. Беочин 1006 211 37 Михајло Теодоровић 

24. Грабово 610 137 17 Јован Грујић 

25. Свилош 417 90 12 Миливој Стефановић 

26. Сусек 1015 218 25 Андрија Лукић 

27. Нештин 810 168 23 Павле Гавриловић 

28. Карловци 2724 472 - 

Григорије Авакумовић 

Александар Остојић 

Димитрије Араницки 

У школској 1845/46. години бешчанску школу похађало је 66 ученика. 

Број становника у Бешки се, у односу на претходни попис од пре 

три године, смањио и тада је живело 1352 становника у 180 домова. 124 

123 Исто, 5-8. 

124 АСАНУК, Фонд породице Рајачић, кутија 9. 

56

Знатно повећање броја школске деце, у односу на претходни попис, 

било је школске 1846/47. године када је бешчанску школу похађало 

75 ученика. 125 

У међувремену, после Љубомира Цветковића, у периоду од 1842. 

до 1848. године, у Бешки је дужност ђакона и учитеља обављао Павле 

Гавриловић, родом из Нерадина. 126 

Сазнавши да се у школама Петроварадинске регименте не користи 

латинично писмо и предавање се не обавља на „илирском“ и на 

„славонском језику“, Дворски ратни савет је позвао на одговорност Генералну 

команду у Петроварадину. Изгледа да ни генерал-команда није 

била довољно упозната са тим, па је упутила свим компанијама допис 

да се провере наводи Дворског ратног савета. Пошто су биле чињенице 

да је настава у школама вршена на црквено-словенском језику, Генерална 

команда у Петроварадину предложила је да се настава у православним 

школама изводи по истим принципима као и у католичким народним 

школама, да се користи исти метод, исте књиге штампане латиничним 

словима, а да једина разлика буде код вероисповедне наставе. 

Поновљено је још једном да се настава мора обављати на „отаџбинском“ 

језику, а она не зависи од врсте вероисповести, па се на тај начин постиже 

једнакост у образовању за све држављане. Догађаји из 1848. године 

прекинули су и осујетили процес увођења латинице у српским (основним) 

школама. 127 

Колико је школа у Бешки радила у време револуционарних 

догађаја 1848/49. године за сада није довољно познато. Велики број 

граничара из бешчанске компаније је био мобилисан и налазио се или 

на стражама или на ратиштима. Иако се у току целог српског народног 

покрета у Срему нису одигравала већа ратна дејства, постојала је 

стална опасност од упада непријатељске војске. Та стална напетост, 

несигурност народа допринели су да пољопривредна земљишта остају 

необрађена, па су и најмлађи чланови кућних задруга, а иначе школарци, 

заједно са женским члановима, били принуђени да брину о газдинству. 

Између осталих и то су били веома битни разлози који су утицали 

на могући привремени прекид рада школе. 

Средином 1848. године, после Мајске скупштине, у Бешки је организован 

пододбор чији је председник био свештеник Александар 

Стефановић, а један од чланова учитељ Михајло Михајловић, који је 

рођени Бешчанин. 128 

Почетком наредне године, услед јаких ратних сукоба, у Бешку 

пристиже велики број избеглица из Бачке и Баната, који са собом до- 

125 Universalis schematismus, Aloysium Reesch de le Wald, pro anno 1846/7, Budae, 7. 

126 Исто; Universalis schematismus, 1843/4, 5; ИАС, МКР за 1844. годину. 

127 А. Ђукић, Прилог историји српских школа у Аустро-Угарској, 664-667. 

128 АСАНУК, СНПок, 527/1848. 

57

носе и колеру. Завладала је велика епидемија и умрло је велики број 

како Бешчана тако и избеглица. У таквим условима школа готово сигурно 

није радила, јер је по свој прилици био заведен један облик карантина 

и забрањено окупљање мештана. 129 

Неки подаци говоре да су већ током 1849/50. године школе у Срему 

нормално наставиле са радом. Један такав извештај се односи на 

стање школа у местима земунског протопрезвитерата, када су све школе 

радиле, а школске зграде су биле у таквом стању да се у њима нормално 

могла вршити настава. Број ученика је био неједнак, али у просеку је износио 

близу 40 по разреду. У школама су се углавном учили упознавање 

писмена, срицање слова, читање буквара, часослова, псалтира, затим 

писање, катихизис, црквена историја, рачунање. Те граничарске школе 

су и даље издржавале црквене општине, које су и плаћале учитеља. Изузетак 

су чинила само нека плаћања у натури која су долазила од стране 

дечјих родитеља. 130 

С обзиром да су у селу крајем 1849. били учитељ Павле Гавриловић 

131 и учитељ родом из Бешке Михајло Михајловић, као и да је за 

1850. годину забележено да је школу похађало 43 ученика, онда се са 

доста сигурности може рећи да је и школа у Бешки врло брзо, одмах по 

престанку ратних дејстава и смиривању епидемије колере, наставила са 

радом. 

Те године је у Бешки било 180 православних домова, 238 брачних 

парова, 1001 становник – 521 мушарац и 480 жена. 132 

После тих тешких времена, када је народ пуно пропатио, јер је доста 

породица остало без својих чланова, који су или изгинули на ратиштима, 

или их је покосила епидемија колере, Бешчани су одлучили да изграде 

нову школску зграду. Како изгледа, на основу података из домовних 

протокола и пописа Бешке, та школа је саграђена на месту где је већ 

постојала стара школска зграда, а налазила се преко пута цркве. 

О изградњи те нове школске зграде сачуван је драгоцени запис: 

„Школа је садашња сазидана 1852. године при капетану бившем заповеднику 

12. сатније Мојсеју Вукомановићу, и при паросима Петру Бошковићу 

и Стефану Шевићу“. 133 

129 О томе више видети у: Славко Јовин, Епидемија колере у Војводини 1848-1849, Нови 

Сад 1987. 

130 Срета Пецињачки, Подаци о српским школама Земунског протопопијата у школској 

1849/50. години, Годишњак града Београда, књига XXIII, Београд 1976, 83-90. 

131 ИАС, МКР за 1849. годину. 

132 АСАНУК, Конз. 166/1851. 

133 Душан Стојшић-Душко Лупуровић, Хроника Старе Бешке, Beščanske novine, broj 

4/5, jun 2001., Beška 2001; Та школска зграда је сачувана до данашњих дана, тренутно је 

у приватном власништву и налази се у улици Цара Душана број 1. 

58

У тој згради, коју је подигла српска општина, од школског 

намештаја било је 10 клупа, један сто, једна столица и табла. 134 У школу 

је „марљиво“ ишло 55 ученика (30 дечака и 25 девојчица). 135 

Љубомир Цветковић је поново био учитељ у Бешки од 1852. до 

1854. и у то време је у школу ишло 50 ученика. 136 У лето 1854. за учитеља 

долази Бешчанин Тимотије Стаматовић. 137 Његова плата је износила 

100 форинти годишње и исплаћивала се из прихода бешчанске црквене 

општине. 138 

Школска зграда у Дунавској улици 

У школском систему граничарских народних школа долази до 

промена од 1853/54. године. Уместо дотадашњег начина учења путем 

срицања прешло се на гласовни метод („гласковање“), као и на метод 

писања са читањем. Истовремено је уведена и очигледна настава, за 

чију примену је одштампан Буквар (Fibel) и Прва читанка, по којима је уз 

сваку реч постојала и одговарајућа слика. 139 

Од 1855/56. године долази до промена и у организовању школа. Од 

тада се све тривијалне школе из дворазредних, са двогодишњим течајем 

134 ОШ Бешка, Spomenica opće pučke učione u Beški, 2. 

135 Исто, 3. 

136 ИАС, МКР од 21.12.1852; Handbuch der Wojwodschaft Serbien und des Temeser Banates 

sammit der Militärgränze für das Jahr 1854., Temesvar 1854, 276; АСАНУК, Конз. 24/1854. 

137 Handbuch der Wojwodschaft Serbien und des Temeser Banates sammit der Militärgränze 

für das Jahr 1855., Temesvar 1855, 381; АСАНУК, Конз. 265/1854. 

138 АСАНУК, Конз. 370/1854; 449/1855. 

139 A. Ognjanović, Graničarske narodne škole, 39, 40. 

59

првог разреда, претварају у троразредне (први, други, трећи разред). 

Истовремено су све главне школе претворене у четвороразредне. 140 

Мештани Бешке су почетком 1855. године планирали да купе 

школско звоно, па су у ту намену многи дали прилог о Светом Сави. 

Прикупљено је 22 форинте. Међутим, 2. фебруара исте године бешчанска 

црква је покрадена и однете су све паре које су се налазиле у туторском 

орману. Свештеник Петар Бошковић је о томе обавестио карловачког 

проту Павла Николића објаснивши шта се десило: „... Будући су врата 

от куле црковне, која са западне стране на хор воде, због звоњења на 

јуност сколску и навијања црковног сата, свагда отворена стајала, тако 

истиј сточатец кроз та врата на хор уђе и чрез уже, које је он са собом 

донео, у цркву доле спусти, орман туторски обије, и што се онде нашло 

новца однесе.“ Украдено је укупно 34 форинте, од којих је 12 форинти 

било црквених пара. 141 

Број становника Бешке средином XIX века није се пуно мењао, па 

самим тим ни број ученика. Током школске 1855. године бешчанско училиште 

је похађало 45 ученика. 142 

Редован обилазак и контрола насеља карловачког протопрезвитерата 

обављени су и 1856. године. Поред пописа свештенства, броја 

православних домова, становништва, урађен је и попис школа и наведен 

број ученика. Бешчанска школа је те године бројала 50 ученика на 1069 

становника. 143 

Већ наредне године број ученика се знатно повећао па је бешчанску 

школу похађало 67 ученика. 144 

Веома важан период за развој српских основних школа у Српском 

Војводству почиње од 1857. године када Ђорђе Натошевић 145 постаје 

царско-краљевски школски саветник. Ступајући на ту дужност одмах је 

140 Исто, 40. 

141 АСАНУК, Конз. 58/1855. 

142 АСАНУК, Конз. 59/1856. 

143 АСАНУК, Конз. 238/1857. 

144 АСАНУК, Конз. 96/1858. 

145 Ђорђе Натошевић се родио у Сланкамену 19. јула 1821. године. У родном месту 

је завршио основну школу док је гимназију похађао у Карловцима и Сегедину. Права 

је завршио у Пожуну (Братислави), а медицинске науке у Пешти и Бечу. Од 1850. године 

ради као лекар у Новом Саду, од 1853. године предаје у новосадској гимназији, 

да би од 1857. до 1867. године радио као надзорник српских школа. Те године одлази 

у Србију, где је био задужен да изврши уређење школа. Ту се задржао две године, а 

по повратку наставио је свој рад као главни школски референт. Обављајући ту дужност 

Ђорђе Натошевић је мого учинио за унапређење српског школства. Написао је Буквар и 

Српске читанке које су се користиле у Угарској, Србији, Црној Гори и Босни. Умро је 11. 

јула 1887. године у Горњем Карловцу, а сахрањен у Новом Саду. (Богдан Ж. Ђурђевић, 

Учитељски календар за преступну годину 1904. која има 366 дана, Земун 1903, 119). 

60

извршио обилазак неких основних школа и о томе саставио извештај. 

Крајем 1857. године боравио је у Срему, па иако није прегледао бешчанску 

школу, из његовог извештаја може се сазнати о веома битним подацима 

о стању школства тога доба. 

Скоро у свим прегледаним сремским основним школама већина 

деце, од укупног броја способне, су похађала школу, али нередовно. 

Оно што је било врло незадовољавајуће су учионице, наставна средства 

и уџбеници. Учионице су биле мале, влажне и запуштене. Наставних 

средстава и уџбеника је било мало за нормално одржавање наставе. 

Натошевић је за учитеље навео да нису довољно обучени и да 

немају методику (мада је понеке учитеље и похвалио, као оне у Иригу и 

Лежимиру). 146 

Ђорђе Натошевић 

Врло лоша ситуација која је била у сремским школама, а вероватно 

слична и у Бешки, може се сагледати на основу његовог извештаја за 

суседна места Инђију и Марадик: 

„У Инђији од шездесеторо деце способне за школу, исту посећује 

педесет. Настава се изводи по старим методама. Учинак ђака се може 

оквалификовати као једва задовољавајући... Сврха читања је изгледа 

само механичка спретност. Писање се изводи по старој методи, па је 

стога напредак веома слаб. Писмено рачунање је веома слабо, а усменом 

рачунању се деца уопште не вежбају...“ 

146 Др Радмило Достанић, Натошевићеви непознати списи, Нови Сад 1996, 95. 

61

Тада се Натошевићу жалио директор школе, богати инђијски 

трговац Стерио, да има пуно непријатности од родитеља због тога што 

сву способну децу пријављује за школу, док ови не желе да их шаљу. 147 

У то време марадичка школа је била једна од најлошијих. Од 39 

способне деце у школу је ишло само 16. Натошевић о тој школи каже 

следеће: „... Деца, сем неколико молитви, не знају ништа. Учитељсуплент 

Ковачевић од нових метода не зна ништа а нема ни потребне 

књиге. Школу деца похађају врло немарно, а врло мали број их има потребне 

књиге. Школска зграда је у врло лошем стању, а учионица је 

сама по себи исувише мала, а уз то служи као учитељев стан. Плату за 

протеклих осам месеци учитељ уопште није добио“. 148 

Плата учитеља у Бешки средином XIX века износила је 5 форинти 

месечно у новцу, 800 ока жита, 8 фунти свећа, 6 хвати дрва и бесплатан 

стан. Међутим од 1858. године месечна плата је повишена на 12 форинти, 

уз исте принадлежности у натури. 149 

О бешчанским учитељима тих година не постоје тачни подаци. 

Међутим, по записима из матичних књига цркве Ваведења пресвете 

Богородице у Бешки може се закључити да је од око 1856. па све 

до 1861. године службовао учитељ Михајло Михајловић, коме је можда 

помагала супруга Марија Михајловић, за коју је забележено да је 

„детонаставница“. 150 

У то време у Бешку су се почели насељавати Немци. Поред борбе 

која се почела водити на економском плану између староседелаца и новопридошлог 

становништва, у наредном периоду водило се непрекидно 

надметање између Срба и Немаца и за очување просветних, културних, 

верских традиција као основних предуслова за њихов даљи опстанак на 

овим просторима. 

147 Исто, 74. 

148 Исто, 77. 

149 ОШ Бешка, Spomenica, 2. 

150 ИАС, МКР од 22. јануара 1861. и од 13. августа 1861. 

62


ч е т в р т а 

ОД НАСЕЉАВАЊА 

НЕМАЦА ДО РАСПАДА 

АУСТРОУГАРСКЕ МОНАРХИЈЕ 

(1860-1918) 

63

64

СРПСКА НАРОДНА ОСНОВНА ШКОЛА 

(1860-1883) 

Насељавање Немаца у Бешку није српско становништво оставило 

равнодушним. У месту је, по том питању, било пуно противника и 

незадовољника. О томе сведочи и запис бешчанског хроничара: „Године 

1860. почеше се Немци у Бешку насељавати, која је дотле чисто србско 

село била, при капетану бившем заповеднику 12. Сатније, Јосифу Тесла 

родом из Хрватске, који је био православни Србин. Истина том се 

насељавању Немаца противило свештенство и народ, али поред свега 

протеста населише Немци у Бешку подпомогнути горе именованим сатником, 

прво из Старог Кера, 151 Црвенке и Буљкеса, 152 а затим из других 

села из Бачке...“ 153 

Капетан Јосиф Тесла, стриц Николе Тесле 

151 Змајево. 

152 Бачки Маглић. 

153 Кроника цркве бешчанске, страна 1. 

65

„Детонаставник“ бешчанске школе од друге половине 1861. и 

током 1862. године био је Василије Константиновић. 154 Од следеће године 

учитељ је Петар Јовановић, 155 да би од 1864. службовао Александар 

Рајковић, 156 све до 1867. године, када постаје учитељ у Сремским 

Карловцима. 157 Због његовог преласка у Карловце учитељско место у 

Бешки је до 1868. године остало упражњено, па је расписан конкурс. За 

будућег бешчанског учитеља била је предвиђена плата од 200 форинти 

годишње, 6 хвати дрва за огрев и бесплатан школски стан. 158 Како би још 

више поправила услове школовања, бешчанска црквена општина (која је 

имала статус и политичке општине) у децембру 1868. донела је одлуку 

да се 100 јутара пашњака црквене земље одреди за „црквено-просветне 

сврхе“. 159 

Тада у Бешку долази учитељ Никола Стојановић, који остаје кратко 

и већ следеће године напушта бешчанску школу. 160 

На основу записника са седница црквеног одбора може се закључити 

да до пред крај 1869. године Бешка није имала учитеља јер је перовођа 

на тим састанцима био Павле Бошковић, 161 син свештеника Петра 

Бошковића, а који је, вероватно, као ђакон обављао и привремену 

учитељску дужност. 

Већ у наредном периоду Бешка добија новог учитеља. На седници 

бешчанске црквене општине, почетком јануара 1870. за перовођу је изабран 

„србско-народни учитељ“ Живојин Чудомировић. 162 

Почетком априла 1870. године, од највиших црквених власти Карловачке 

митрополије, упућен је свим црквеним општинама формулар 

под називом „Таблични исказ за год. 1870 о стању србских народних 

основних школа у србској православној обштини“. Намера је била да се 

што јасније сагледа слика стања српских школа у циљу утврђивања полазних 

основа српског народног сабора за њихово будуће уређивање. 

Сачуван је извештај бешчанске црквене општине који је изванредaн 

докуменат о стању школе. У Бешки је 1870. године живело 977 

Срба православне вере, од тога 480 мушкараца и 497 жена. Брачних парова 

је било 209. Школско способне српске деце било је 175 - од 6 до 12 

година било је 128 (62 дечака и 66 девојчица), а од 12 до 15 година 47 

154 ИАС, МКР од 24. новембра 1861. 


156 ИАС, МКУ од 13. августа 1864; МКР од 23. октобра 1866. 

157 ИАС, МКР од 23. јуна 1867; A. Ognjanović, Graničarske narodne škole, 81. 


159 СПЦ у Бешки, Записник Србске источно православне Црквене Обштине Бешчанске 

од 1869. године, књига I, 16,17. 

160 Spomenica, 3. 

161 Исто, 1-6. 

162 Исто, 8. 

66

(23 дечака и 24 девојчица). Од тог броја у школу је ишло 36 дечака и 43 

девојчица – укупно 79. Сва деца нису редовно похађала школу. Забележено 

је да само 53 ученика редовно иду у школу. Од тог броја 42 ученика 

је имало све књиге, да би на крају констатовано да је само пет ученика 

у претходној школској години завршило са успехом школовање и да 

добро знају читати и писати. 

Редован учитељ је Живојин Чудомировић који је имао плату колико 

је и наведено у конкурсу – 200 форинти, 6 хвати дрва за огрев 

(чија је вредност била 60 форинти) и бесплатан стан. Школа се звала 

„Србско народна основна школа у Бешки“, имала је три разреда, налазила 

се преко пута православне цркве и била је у власништву политичке 

општине Бешка. Зграда, са пет прозора, била је у добром стању, окречена, 

сува и патосана, са једним нужником. У оквиру школе налазило се 

и велико школско двориште од 400 квадратних метара и башта, али не и 

воћњак, па се деца нису обучавала воћарству. Имала је једну учионицу 

у којој су се налазили сто, столице и катедра. Школа није имала сву потребну 

наставну опрему. На зиду су три немачке мапе – Европа, Аустрија 

и мапа Земље (две полулопте). Није било слика из библијске историје. 

Школа је имала штице, и то: 1, 2, 3, 4, 5, 8, таблу за рачун, слику светог 

Саве и слику Веровање у сликама. У школи није постојала библиотека. У 

оквиру школске зграде налазио се и учитељски стан који се састојао од 

две собе, кухиње, коморе и подрума. 

Укупни школски годишњи приходи су 354 форинте, које су 

добијене од месне политичке (тј. црквене) општине. Годишњи трошкови 

су исто износили и они су расподељени на учитељску плату 200 

форинти, 60 форинти за дрва за огрев учитељског стана, за школског 

послужитеља 9 форинти, 60 форинти за дрва за огрев учионице и 25 форинти 

за набавку школске опреме током године. 

Школа није имала месног школског управитеља или старатеља 

који би био изабран од општинског одбора јер је по наредби 12. Бешчанске 

компаније од 14. фебруара 1869. године број 18, управа и надзор над 

школом остала у рукама политичке општине. Те године је председник 

бешчанске црквене општине био Лука Пупавац, а потпредседник Јован 

Веселиновић, и они су као представници и политичке општине вршили 

надзор и контролу рада школе. Њих двојица су у опису рада учитеља 

Чудомировића навели да се добро влада, али да се слабо труди, па му 

је учитељска способност осредња. Општински представници, поред Пупавца 

и Веселиновића, били су и Коста Бакиш, Григорије Заклановић, 

Гаја Бајић, Ђорђе Јовановић, Живан Пауновић, Матија Дороњски, Стефан 

Невајда, Стефан Вукобрадовић и Тадија Лебдановић. 163 

163 АСАНУК, Varia, Таблични исказ за год. 1870 о стању србских народних основних 

школа у србској првославној обштини. 

67

Сагледавајући главне узроке слабог напретка народних школа у 

Војној граници, Главно заповедништво је 1870. донело одлуку да се забрани 

даље премештање учитеља из једне у другу школу током школске 

године. Премештај се убудуће могао вршити само по завршетку школске 

године и то тек онда када учитељ преда извештај о раду у школи за претходни 

период. 164 

Већ следеће године донета је Уредба за граничарске народне 

школе, по којој су све тривијалне школе - и граничарске и православне, 

у Војној граници, претворене у општинско-комуналне народне 

школе, и све су постале четвороразредне. Оне школе где је 

био мали број ученика, и где је један учитељ обучавао све полазнике 

од првог до четвртог разреда, називале су се једноразредне. У дворазредним 

школама било је два учитеља. Један учитељ је предавао 

првом и другом, а други учитељ трећем и четвртом разреду. У троразредним 

школама је било три учитеља који су поделили одељења на 

основу броја ученика по разредима. Четвороразредне школе су имале 

четири одељења са четири учитеља. Деца су полазила у школу са 6, а 

завршавала са 13 година, с тим да су први и четврти разред похађали 

две године. У тим школама су се изучавали следећи предмети: веронаука 

са моралним поукама, матерњи језик ученика школе, рачун, 

познавање природе и природних појава, географија и историја, а с 

обзиром на ученички завичај и отаџбину, и њен устав, геометријски 

облици, певање, гимнастика и пољопривредне поуке, а за девојчице 

практични радови у врту. Оно што је посебно ражестило Србе у Војној 

граници је што су морали своје школе предати држави у власништво 

јер по новим прописима „свака народна школа ... постаје јавна установа, 

коју могу посећивати сва школска младеж без обзира на веру“. 

Пошто је Уредба озакоњена, све су школске зграде и остале непокретности 

бивших народних школа прешле у власништво општинскокомуналних 

народних школа. Сав школски намештај и остали инвентар 

предат је у надлежност новооснованом школском одбору. По тим 

прописима могле су се основати вероисповедне или приватне школе 

(које су морале имати најмање 40 ученика), али поред сопствене 

зграде, намештаја, плаћеног учитеља, пореза за ту школу, морао се 

плаћати и порез за општинску школу. Учитељи, и у једним и у другим 

школама, морали су завршити трогодишњу учитељску школу. 165 Тако 

је најнижи степен школске управе постао месни школски одбор на 

чијем челу је био начелник општине тј. кнез. 166 

164 A. Ognjanović, Graničarske narodne škole , 41. 

165 A. Ognjanović, Graničarske narodne škole, 42-45. 

166 Тешко се могло установити тачан састав тих одбора, али се зна, за неке године, 

ко су били начелници општине (кнезови) у Бешки, а тако и председници 

школског одбора. За првог општинског начелника, након развојачења 1873. годи- 

68

У то време, тачније 9. јуна 1872. године, долази до укидања 

Војне границе. Прелазак насеља из Војне крајине испод војне управе 

под грађанску тј. цивилну управу био је постепен. То се одразило и на 

школе, начин рада, финансирање, полазност ученика, квалитет рада 

учитеља. 

У Петроварадинском школском окружју, коме је припадала и Бешка, 

1871/72. било је укупно 85 школа - 1 грађанска дечачка и 2 грађанске 

мешовите школе са 8 разреда, 2 троразредне дечачке, 4 једноразредне, 

1 дворазредна и 1 троразредна девојачка, те 70 једноразредних и 4 дворазредне 

мешовите опште народне школе. Ниже реалне средње школе 

биле су у Земуну и Сремској Митровици, гимназија у Сремским Карловцима, 

а грађанска школа у Петроварадину. Од свих тих школа, у 66 се 

настава вршила на српско-хрватском, у 4 на немачком, у 11 на српскохрватско-немачком 

и у 4 на словачком језику. Поред основних предмета, 

у 27 школа учило се још господарство, у 31 школи воћарство, у 20 пчеларство 

и у 19 свиларство. Осим тих школа било је и 16 вероисповедних. 

Укупно је било 89 учитеља, 7 учитељица и један равнајући учитељ (директор 

школе). У све школе Петроварадинског школског окружја ишло је 

4763 дечака и 4489 девојчица старости од 6 до 12 година, те 562 дечака 

и 519 девојчица старости од 12 до 14 година. У грађанским школама је 

било 114 дечака и 9 девојчица, а у општим народним школама 4529 дечака 

и 4145 девојчица. Од тога је Срба и Хрвата било 3942 дечака и 3464 

девојчица, других Словена 260 дечака и 284 девојчица, Мађара 24 дечака 

и 13 девојчица, Италијана 16 дечака и 8 девојчица, Немаца 401 дечак 

и 385 девојчица. Била је 81 школска зграда, од којих су 78 биле у власништву 

школе, 2 изнајмљене и 1 бесплатно уступљена. У добром стању 

се налазило 58 школских зграда. Довољно школског намештаја је било у 

45 школа, а само у 10 школа довољно школског прибора. 167 

Те школске године бешчанска српска школа је имала 66 полазника 

(37 дечака и 29 девојчица). 168 

Бешчански црквени одбор је 9. јула 1872. године потврдио закључак 

политичке општине да школа постане српско-народно вероисповедна. 169 

Истовремено је одбор донео одлуку да се завршни испит у школи одржи 

29. јула 1872. године. 170 На седници главне Скупштине православне опне, 

изабран je Лука Јовановић, од 1873. до 1876. Григорије Заклановић, од 1876. до 

1879. Адам Рац и Светозар Бајић, од 1879. до 1882. Драгутин Варићак, од 1882. до 

1885. Јосип Армбруст, од 1885. до 1888. опет Драгутин Варићак (Spomenica, 154). 

167 Štatisitka nastave u Kraljevini Hrvatskoj i Slavoniji i hrvatsko-slavonskoj Vojnoj krajini 

školske godine 1871-72, Zagreb 1873, 114-121. 

168 A. Ognjanović, Graničarske narodne škole,76. 


од 1869. године, књига I, 26. 

170 Исто, 27 

69

штине бешчанске од 8. октобра 1872, извршен је избор управитеља и 

надзорника школе. За управитеља школе изабран је једногласно парох 

Петар Бошковић, а за надзорника трговац Матија Дамјановић. 171 

Живојин Чудомировић је службовао у Бешки пуних шест година, 

све до краја 1875. године. Поред њега, у Бешки је у немачкој школи 

био учитељ Паул Полерецки. Списак осталих учитеља Петроварадинског 

школског окружја, старопазовачког котара, 1874/75. школске године 

био је следећи: 172 

1. Батајница Светозар Јовановић, 

2. Белегиш Васа Милутиновић, Кристина Милутиновић, 

3. Војка Радивој Плавшић, Милева Дроњак, 

4. Голубинци Петар Бугарски, Јаков Росановић, Софија Чачић, 

5. Крчедин Милош Видаковић, Александра Девић, 

6. Нова Пазова Драгутин Ајтнер, 

7. Нови Бановци Јакоб Хајнц, Адам Натер, 

8. Нови Карловци Димитрије Лукач, 

9. Нови Сланкамен Мојсеј Бизумић, Ад Мислер, 

10. Стара Пазова Илија Шотић, Иван Каменар, Мартин Копчик, 

Ева Шотић, 

11. Стари Бановци Ђура Јосифовић, Јелена Јосифовић, 173 

12. Стари Сланкамен Павле Јовановић, 

13. Сурдук Петар Павловић, Милева Павловић, 

14. Чортановци Никола Констатиновић. 

Спајање једноразредних дечачких и девојачких „учиона“ у Бешки, 

у дворазредне мешовите народне „учионе” извршено је почетком 

1875. године. 174 Тада је расписан конкурс за постављање учитељице 

у једноразредној девојачкој народној школи, као и једног учитеља у 

мешовитој једноразредној школи у Бешки. За свако ово учитељско место 

предвиђена је годишња плата од 300 форинти, стан или станарина од 

100 форинти годишње, 6 хвати дрва и 6 форинти писарине, као и право 

на 5 годишњих доплата од 10% и на пензију. 175 

На место учитеља Чудомировића је, у децембру 1875. године, дошао 

Бешчанин Живан Лубен. 176 Крајем 1879. бешчанску школу напушта Живан 

Лубен, одлази у Голубинце, а на његово место долази Васа Милутиновић. 177 

Српска школа у Бешки је, 1880/81. године, имала три разреда. У 

први разред је уписано 53 ученика а завршило га је 51 (30 дечака и 21 

171 Исто, 29. 

172 Statistika narodnjega školstva u Dalmaciji, Hrvatskoj i Slavoniji, Zagreb 1875, 199. 

173 Учитељ у Старим Бановцима у ствари био је Живојин Бута. 


175 Napredak, Zagreb, od 1.1.1875, 16. 

176 Исто, 100. 


70

девојчица) због тога што двоје због болести није похађало школу. Други 

разред је завршило 20 ученика (9+11), а трећи 19 (11+8). У тој школској години 

школовање је завршило 90 ученика, 50 дечака и 40 девојчица. 178 

Који су се наставни предмети тада изучавали и како је изгледао 

тадашњи Дневник односно Izvješće o napredku učenika види се из 

следеће табеле: 

1. Разред (одјел), 

2. Текући број и број главног именика, 

3. Презиме и име, 

4. Вјера, 

5. Доба, 

6. Родно мјесто, 

7. домовина, 

8. пољеће, 

9. Колико је дана од школе изостао (ла), 

10. владао (ла) се је , 

11. Вјеронаук, 

12. Читање, 

13. Словница, 

14. Устмени и писмени израз мисли, 

15. Немачки језик, 

16. Земљопис и повестница, 

17. природне знаности, 

18. рачунство, 

19. геометријско обликословје и рисање, 

20. писање, 

21. господарство, 

22. пјевање, 

23. гимнастика, 

24. женско ручно дјело, 

25. Опазка 

Већ од 1881/82. школске године у бешчанској српској школи је 

четири одељења. У првом разреду је уписано 23 ученика (12 дечака и 

11 девојчица), а зато што један дечак није похађао друго полугодиште 

завршило га је 22. У други разред је уписан 31 ученик. Током школске 

године је умрло два детета, тако да је школовање завршило 29 ученика 

(16 дечака и 13 девојчица). Трећи разред је завршило 10 дечака и 11 

девојчица, док је у четвртом разреду од 13 уписаних завршило 11 ученика, 

7 дечака и 4 девојчице. Значи, школске 1881/82. године српску школу 

у Бешки је завршило 83 ученика, од тога 44 дечака и 39 девојчица. 179 

Почетком следеће школске године уписано је 47 дечака и 44 

девојчице, укупно 91 ученик. Вероватно је 25. фебруара 1883. завршена 

школска година, с обзиром да је тада закључен списак ученика са 

завршним успехом. Школу је завршило 85 ученика, што значи да 6 ученика 

није похађало наставу до краја. Од њих шесторо, троје је дечака 

и три девојчице. Један дечак је умро, један није уопште похађао 

школу, а један није ишао у школу у другом полугодишту. Од девојчица 

једна је умрла, док две нису ишле у школу у другом полугодишту. 180 

178 Izvješće o napredku učenika (učenica) 1882-1889. 


180 Исто. 

71

НЕМАЧКА ШКОЛА 

(1860-1883) 

Када су се у Бешку 1860. године почели досељавати Немци, прва 

ствар коју су желили да уреде, поред хитног решавања најважнијих 

питања везаних за верски живот, била је обезбеђење што бољих услова 

за школовање деце. 

У почетку није било пуно Немаца у Бешки, али развојачењем 

Војне крајине почели су долазити у већем броју. Иако су насељени Немци 

били две конфесије - евангелистичко-аугсбуршке (лутеранске) 181 и 

евангелистичко-реформистичке (калвинске), 182 то им није сметало да 

се у почетку заједнички организују у оснивању сопствених црквенопросветних 

институција у месту. 

Првих дана евангелисти нису имали свог пастора у Бешки, па су 

за обављање својих верских обреда морали ићи у Нову Пазову. Тамо је 

био главни пасторат, а у Бешки и Крчедину су отворене филијале. Бешчанска 

филијала је добила дозволу да може довести левиту (помоћника 

свештеника) који би обављао све потребне црквене обреде - крштење 

деце, сахрањивање покојника, а такође и да обавља учитељску дужност. 

Његове услуге су користили и Крчединци. 183 

Ову дужност је у Бешки већ од 1861. године обављао Филип Лаутенбах 

(Philipp Lautenbach). Настава се одржавала у једној изнајмљеној 

соби. Од 1863. ту дужност је преузео Самуел Фрајбс (Samuel Freibs). 184 

Децембра 1863. бешчански Немци су успели да из Шова (Равно Село) 

доведу левиту-учитеља Фридриха Штајнмеца (Friedrich Steinmetz). 185 

Његовим доласком почело се обављати квалитетније верско школовање 

деце на немачком језику. У ту школу су слали децу и имућнији Немци из 

Крчедина, а који су могли да финансирају трошкова превоза у Бешку. 

Даљим убрзаним досељавањем у Бешку, Немци су све више имали 

потребу за оснивањем своје самосталне школе, а касније и пастора- 

181 У даљем тексту – евангелисти или лутерани. 

182 У даљем тексту – реформисти или калвини. 

183 Peter Lang, Beschka – Heimatbuch, Erzhausen 1971, 34. 

184 Исто, 31; Friedrich Renz, Heimatbuch der Krčediner Deutschen, Krčedin 1930, 12. 

185 P. Lang, Beschka, 12. 

72

Данило Марковић 

та. За остварење тих циљева веома су били заинтересовани и крчедински 

Немци. 

Из тих разлога је 15. априла 1869. године одржано у Бешки 

саветовање под председавањем новопазовачког пастора Андреаса Вебера 

и наредника 12. компаније у Бешки Данила Марковића, као представника 

војних власти. Том скупу су присуствовали и представници 

крчединске црквене општине. На крају је закључено да су бешчанска 

и крчединска црквена општина спремне 

да оснују самосталну црквену општину, 

заједнички изаберу пастора који би био 

обавезан да истовремено обучава децу у 

бешчанској евангелистичкој цркви. Договорено 

је да би пастор имао годишњу плату 

од 240 форинти, 60 мерица житарица, 

3 хвата тврдог дрвета за ложење, 4 хвата 

дрва за огрев, бесплатан стан и одежду, 

80 круна за сахрану или крштење, а једну 

форинту по венчању. Након тога је и 12. 

децембра исте године одржан заједнички 

састанак са истим захтевима. Том приликом 

су се крчедински Немци обавезали 

да ће, у циљу куповине школске зграде 

и црквене сале у Бешки, давати 5 форинти 

од сваког кућног броја, 50 круна по 

јутру земље и 5 форинти по сваком браку. Бешчани су се обавезали да 

ће све то вратити Крчединцима када код њих буде постављен самостални 

учитељ. После свих тих састанака и подношења многих захтева, 31. 

јула 1874. године Бешка је, од стране царско-краљевске Генералне команде 

у Загребу, Управе пограничних земаља Одсека за културу, проглашена 

за матичну општину, а Крчедин за њену филијалу. 186 

Немачка конфесионална школа у Бешки је отворена 1865. године, 

187 у којој је све до 1869. радио Фридрих Штајнмец. Исте године долази 

до раздвајања две конфесије Немаца у Бешки. 

Немци-евангелисти су 1870. купили кућу у центру Бешке коју су 

испочетка оспособили за школу и за цркву. 188 Те године, у својству свештеника 

и учитеља, у Бешку долази Паул Полерецки, са платом од 240 форинти, 

60 метара пшенице, 4 хвата сламе, 3 хвата дрва и уз бесплатан 

стан. 189 

186 F. Renz, Heimatbuch der Krčediner Deutschen, 23-28. 



189 Исто. 

73

Од 27. септембра 1874. бивша крајишка зграда, у којој је био капетански 

стан, прелази у општинско власништво. Општина је ту зграду 

претворила у школу и дала је Немцима на коришћење. 190 

Паул Полерецки је обављао учитељску дужност све до 1876. године 

када немачка школа губи верски карактер. Тада у бешчанску немачку 

школу долази свршени учитељ Даворин Јаковић, који је овде службовао 

до следеће године. 191 

Од 1877. године у немачкој школи у Бешки је радио Јосип 

Стефановић и ту се задржао до 1879. када прелази у Карловце. 192 

Школска зграда у улици Краља Александра број 71 

Никола Крајновић је дошао за учитеља 1879. године и у Бешки је 

службовао до 1881. године. 193 

Због немогућности запослења свршеног учитеља немачку децу је 

до 1883. обучавао реформистички свештеник Паул Шнајдер. Како би се 

попунило то упражњено учитељско место, за које је била предвиђена 

плата од 350 форинти, 20 кубних метара дрва годишње и уз бесплатан 

стан, 13. априла 1883. отворен је конкурс. 194 То место је попунио у септембру 

учитељ Мартин Левачић, који је по сопственој молби из никиначке 

школе прешао у Бешку. 195 




193 Исто. 

194 Službeni glasnik kr. hrv.-slav.-dalm. Zemaljske vlade, odjela za bogoštovje i nastavu, 

Godina 1883, Zagreb 1883, 113; Napredak, časopis za učitelje, uzgojitelje, sve prijatelje 

mladeži, tečaj dvadeset i četvrti, Zagreb 1883, 355. 

195 Službeni glasnik 1883, 177; Spomenica, 3. 

74

ЗАЈЕДНИЧКА ОПШТА 

НАРОДНА ШКОЛА 

(1883-1918) 

Сви напредни бешчански културно-просветни посленици тога 

доба, и Срби и Немци, имали су заједнички став о потреби спајања две 

школе. Сједињавањем српске и немачке деце омогућило би се боље 

организовање школе и постигла квалитетнија обука. Главни иницијатор 

отварања заједничке школе био је српски учитељ Васа Милутиновић. 

Тако су, одлуком Краљевске земаљске владе, Одјела за богоштовје и 

наставу, од 5. септембра 1883. године (број 11142), обе једноразредне 

опште народне школе (српска и немачка), спојене у троразредну општу 

народну школу. 196 

У тој првој години школа се састојала од три одељења првог разреда 

- једно за српску децу и два за немачку. У други разред су ишла 

само српска деца, док је трећи разред био мешовит. Укупно је 231 ученик 

завршио школу. У првом разреду српског одељења било је 36 ученика, 

у два одељења на немачком језику 85 (једно одељење са 52, а друго 

са 33 ученика), у другом разреду школу је завршио 41 ученик, док је 

у трећем, мешовитом разреду, укупно било 69 ученика. 197 

Васа Милутиновић је постављен 4. децембра 1883. године за 

равнајућег учитеља (управитеља) бешчанске школе. Почетком 1884. у 

бешчанску школу долази Анка Млинарић, која је постављена за помоћну 

учитељицу. 198 Те године је заслугом Васе Милутиновића школа добила 

свој врт. Он је од сопственог врта направио школски, а у замену је од општине 

добио једно јутро земље на коришћење. 199 

Број ученика у Бешки се из године у годину повећавао. У 1884. 

години забележено je 149 православне школске деце (77 дечака и 72 

девојчице). 200 

196 Službeni glasnik 1883, 186. 



199 Исто, 4. 

200 Шематизам источно-православне србске архидијецезе сремско-карловачке за 1884, 

Н. Сад 1884. 

75

Голубиначки учитељ Живан Лубен, иначе бивши бешчански 

учитељ, поднео је априла 1885. молбу одбору српске православне 

цркве у Бешки за „неку годишњу подпору из црквене благајне за његову 

кћерку Вукосаву која I разред Више девојачке школе у Новом Саду полази.“ 

Одбор је једногласно донео закључак да се Вукосави Лубен одобри 

годишња новчана помоћ у износу од 60 форинти, највише ради тога 

јер је Живан Лубен „рођен Бешчанин, више година службовао овде као 

учитељ на обште задовољство, што је наканио своју кћерку Вукосаву за 

учитељицу.“ 201 

Почетком школске 1886/87. године, уместо Анке Млинарић, у 

бешчанску школу је постављена Амалија Павичић. Пошто је она желела 

да службује у Старој Пазови, а то јој је омогућено, на њено место 

је, из Старе Пазове, дошла Марија Братић. 202 Врло брзим даљим преласком 

Братићеве у Митровицу, на упражњено место учитељице у Бешки 

долази Анка Јовановић, која је службовала од 1. априла до 1. јуна 

1889. године. 203 Доласком Данице Мандић у Бешку, то учитељско место 

ће бити попуњено на један дужи период. 

*** 

Промене које су настале у организовању државе, започете коначним 

спајањем цивилне и војне управе, утицале су на реорганизацију 

постојећег школског система. Током 1888. године донет је „Закон об 

уређењу пучке наставе и образовања пучких учитеља у краљевинах 

Хрватској и Славонији“. По том Закону су се све народне школе делиле 

на ниже и више. У оквиру нижих народних школа налазиле су се и опетовнице 

(пофторне школе). Народне школе су могле бити „јавне“ (које 

су издржавале политичке општине и у које су могла ићи сва деца без обзира 

на вероисповест), „конфесионалне“ (које су углавном издржаване 

од појединих верско-црквених општина) и „приватне“. 

Нижа народна школа, каква је била у Бешки, имала је четири разреда. 

Они ученици који не би наставили школовање у вишим народним 

или средњим школама, похађали би четврти разред две године. Уколико 

би то дозвољавале могућности, школе су могле да из тог разлога отворе 

пети разред. Када би број ученика у нижој народној школи прелазио 80 у 

три године узастопно (за сва четири разреда), онда би се отварало ново 

учитељско место. Ако би се у истој школи за неки разред пријавило више 

од 80 ученика онда би се отварала паралелка (два одељења истог разреда). 

У I и II разреду нижих народних школа могле су радити и учитељице, 

а оне су морале женску децу обучавати у ручном раду и домаћинству. 

201 СПЦ у Бешки, Седнички записник Црквеног одбора од 18. априла 1885. 

202 Spomenica, 5, 6. 

203 Исто, 6. 

76

Учитељ у тим школама је морао бити оне вероисповести којој су припадали 

и ученици које је обучавао. У оној школи где је било више учитеља, 

један од њих је био постављан за равнајућег (управитељ школе). 

Трошак одржавања школе падао је на политичку општину. Села, 

која су припадала бившој Војној крајини, покривала су трошкове школа 

из општинских школских благајни, док су плате учитеља и остали трошкови 

покривани из заједничког земаљског школског намета и других пореза. 

Школске зграде народних школа, по одредбама овог Закона, морале 

су бити на приступачним и здравим местима, суве, светле и проветриве. 

Важан услов је био да има доста простора за ученике. Обавезно 

се при свакој школи морао налазити учитељски стан. 

Наставни предмети који су прописани за ниже народне школе 

су: наука вере (са читањем црквено-словенског писма), матерњи језик 

- читање, писање, словница, вежбе у говору и писменом изразу мисли, 

рачун и геометрија, најважније из земљописа, историје, физике и природописа 

на темељу читанака, лепо писање, цртање, световно и црквено 

певање, гимнастика, практична упута у најважније струке господарства. 

Исто тако, за девојчице су били предвиђени још женски ручни рад 

и упута у домаћинство. 

После завршене школе ученици су били обавезни, уколико не би 

наставили даље школовање, да похађају опетовницу, која је трајала две 

до три године. Опетовница се држала по два часа два пута недељно, при 

томе не рачунајући у то време веронауку. Ову опетовницу учитељи су 

морали држати бесплатно. 

Свака општина је била у обавези да учитељима обезбеди стан 

(или станарину у износу од 100 форинти за целу годину). Они нису били 

обавезни да раде дуже од 30 часова недељно. Плату су добијали из општинске 

благајне за сваки месец унапред. Основна плата им је била 400 

форинти годишње. Поред сталних (дефинитивних) учитеља, могли су 

бити постављени привремени или намесни учитељи. 

У свакој школи је морао бити изабран општински школски одбор. 

У састав тог одбора улазили су: начелник политичке општине, свештеник, 

учитељ, односно равнајући учитељ, лекар, два до пет чланова школске 

општине, школски патрон. Општински школски одбор се бирао на 

три године. Он је предлагао избор и именовање учитеља, водио рачуна 

о материјалном стању школе, о редовности похађања школе, посредовао 

је у могућим свађама између учитеља и родитеља. Школски одбор је контролисао 

да учитељи обављају своју дужност према важећим прописима. 

Чланови школског одбора између себе су бирали председника и његовог 

заменика. Састајали су се најмање једном месечно. 

77

У овом Закону су донети прописи и о црквеној управи у школама. 

По њему дотичне црквене власти су самостално руководиле и надзирале 

комплетну обуку у вери. 204 

Поступајући по одредбама овог Закона школа у Бешки добија ново 

име и печат. Она се звала: „Обћа нижа пучка школа у Бешки“. Облик и 

изглед печата је до данас сачуван. 

Школска зграда, саграђена 1852. године, која је била у својини 

црквене општине, морала се редовно одржавати и на њој се вршити поправке. 

О томе је водио рачуна Црквени одбор. На састанку тог одбора 

22. јула 1888. донета је одлука да се направе сви нови прозори на школи, 

двоје нових врата – једна на ходнику и једна на учионици, да се постави 

нови под у учитељском стану, да се кухиња затвори и да се у њој 

узида штедњак. 205 

Изглед фасаде школске зграде у улици Краља Александра број 4 

У то време је у Бешки био мањак школских просторија. Учионице 

су биле у две зграде, које су биле у власништву црквених општина. 

Политичка општина је 1888. године намеравала да гради нову школску 

зграду и као добро место изабрана је кућа где су некад становали свештеник 

Стефан Шевић и његова супруга Софија, коју је свештенички пар 

завештао црквеној општини, а налазила се у улици Краља Александра 

број 4. Црквена општина је намеравала да прода ту зграду политичкој општини 

за 2.000 форинти. План је био да се поред те куће, која је била у 

врло лошем стању, изгради нова школска зграда. 206 

По свему судећи, та кућа није продата већ је остала у власништву 

црквене општине, али је на кућевном плацу саграђена школска зграда 

која је била у власништву политичке општине, касније школске општине. 

204 Zakon od 31. listopada 1888. ob uredjenju pučke nastave i obrazovanja pučkih učitelja 

u kraljevinah Hrvatskoj i Slavoniji, Zagreb 1888. 

205 СПЦ у Бешки, Седнички записник Црквеног одбора од 22. јула 1888. 

206 СПЦ у Бешки, Седнички записник Црквеног одбора од 26. октобра 1888. 

78

Иако је бешчанска школа била под патронатом политичке општине, 

која је покривала све трошкове, главна школска зграда је и даље 

остала у власништву црквене општине и за њу је политичка општина 

плаћала кирију црквеној општини. Плаћање кирије није увек било редовно, 

па су се представници црквене општине жалили котарској области у 

Старој Пазови. 207 

Чланови црквеног одбора, на састанку од 7. априла 1889. године, 

донели су закључак да се на основу донетог закона из претходне 

године обрате котарској области како би им ова одобрила изградњу 

и издржавање „своје конфесионалне пучке школе“. Исто тако су 

закључили да „ова црквена општина односно становници ове општине 

који су грч. источне вере нису дужни за мјестне комуналне школе никакове 

трошкове сносити“. 208 Главни разлог за такав закључак црквене 

Печати бешчанске школе из друге половине XIX века 

општине је вероватно што су у општинску школу ишли и Срби и Немци, 

што су учитељи били Срби, Немци и Хрвати, а вероучитељи из све три 

конфесије, док је у политичкој општини велика већина била Срба, јер се 

Немци још нису били довољно укључили у друштвени, политички, а ни у 

привредни живот. Због тога су православни Срби у Бешки сматрали, пошто 

највећи део пореза долази из њихових прихода, а преко тог пореза 

се финансира школа, да они не би требало да сносе трошкове те школе, 

већ своје конфесионалне. Ти закључци и предлози црквене општине 

нису се остварили у будућности, па су и даље ученици, и Срби и Немци, 

и осталих народа који су живели у Бешки, ишли у заједничку школу. 

Бешчанска школа је у то време имала врло квалитетан учитељски 

кадар. Поред редовне обуке ученика, брижљиво и стручно су младим 

Бешчанима држали предавања из пољопривреде, посебно из воћарства 

и виноградарства. За то су постојали добри услови јер су имали велик 

207 Исто. 

208 СПЦ у Бешки, Седнички записник Црквеног одбора од 7. априла 1889. 

79

и богат школски врт. Колико је то био квалитетан рад и колико се радило 

о талентованим и вредним учитељима показало се 1890. године када 

је бешчанска школа учествовала на осјечкој изложби, која је трајала од 

18. августа до 22. септембра, а учитељ Мартин Левачић награђен „златном 

колајном“ из „Упута у воћарство и виноградарство“. Истовремено је 

бешчанска школа награђена „сребрном колајном“ за приказане примерке 

оплемењивања воћа. 209 

За школског надзорника у Бешки, 23. септембра 1890. године, 

именован је Драгутин Варићак, који је био и члан школског одбора. 

Остали чланови су били Максим Живковић, Самуел Грецмахер, Паул 

Шнајдер, Васа Милутиновић, Јохан Вајс, Светозар Веселиновић, Миша 

Веселиновић и Јозеф Жачек. За заменике су изабрани Андреас Буш и Радован 

Королија. 210 

На крају 1889/90. школске године 

учитељ Мартин Левачић је премештен у дечачку 

школу у Митровицу. 211 На његово место 

је 13. октобра 1890. постављен Аугуст 

Мацингер, који се у Бешки задржао до 31. 

августа 1891. године. 212 Уместо Мацингера 

долази учитељица Јелка Кучера, која је 

службовала до 8. новембра 1892. године. Од 

20. новембра учитељску дужност преузима 

Драгутин Шешеринац. 213 

Општу народну школу у Бешки обишли 

су 28. децембра 1892. краљевски котарски 

предстојник Платон Михајловић и начелник 

бешчанске општине Ђорђе Екмеџић, 

Самуел Грецмахер 

пензионисани царско-краљевски капетан. 

Они су извршили инспекцију школе, прегледали 

школске записнике и том приликом наложили управитељу школе 

Васи Милутиновићу да „у будуће имаде школске записнике ћирилицом 

водити“. Тако је и статистика за школску 1892/93. писана ђирилицом. 214 

За месног школског надзорника је од 24. априла 1893. именован 

начелник општине Ђорђе Екмеџић. 215 Те године је у школу пошло 260 ученика 

(138 дечака и 122 девојчица). По вероисповести број школске деце 

209 Škola, Osiek 1890, broj 2, god. 1. 


211 Službeni glasnik kr. hrv.-slav.-dalm. Zemaljske vlade, odjela za bogoštovje i nastavu, 

Godina 1890, Zagreb 1890, 230. 


213 Исто, 6,7. 

214 Исто, 156. 

215 Исто. 

80

је овако изгледао: римокатолика 7 (1 дечак и 6 девојчица), православаца 

130 (72+58), евангелиста 96 (49+47) и реформиста 27 (16+11). Било је 

два прва разреда (у Iа је ишло 48 ученика, а у Iб 54), два друга разреда 

(IIа - 40, IIб - 39), једно треће одељење (са 59 ученика) и једно четврто 

(са 21 учеником). На крају те школске године остварен је следећи успех 

ученика: првог реда са одликом завршило је 69 ученика, првог реда 99, 

другог реда 42, трећег реда 42 и неиспитаних је било 8 ученика. 216 

Како је изгледала најстарија сачувана комплетна статистика ученика 

у бешчанској школи приказано је у следећем прилогу: 

Статистика бешчанске школе из 1893. године 

Четврто учитељско место за учитеља евангелистичке вере систематизовано 

је 1893/94. школске године, које је подразумевало и 

добијање редовних принадлежности. 217 На то место је, 16. октобра 1893. 

године, постављен Михаел Гезел. 218 На тај начин се појавила потреба и 

за проширењем школских просторија. 

У то време у Бешку долази за свештеника Светозар Дујановић. 219 

Његовом заслугом, као и Драгутина Варићака, угледног Бешчанина, 

дугогодишњег начелника општине и председника школског одбора, 

216 Исто, 157. 



219 Светозар Дујановић је 23. јануара 1891. године дошао у Бешку као администратор 

парохије, а 19. априла 1892. изабран је за бешчанског пароха. 

81

остварен је план да се на ћошку у центру Бешке, косо од цркве, сазида 

нови општински уред, 220 а да се стари уред, који се налазио на „Егзерцир 

плацу“ 221 преуреди у школску зграду. Темељи новог општинског 

уреда су постављени 28. августа 1893, а усељен је 6. новембра 1894. године. 

Освећење новоусељене зграде обавио је 17. новембра Светозар 

Дујановић у пратњи Васе Милутиновића, равнајућег учитеља. Тој свечаности 

присуствовали су, поред угледних грађана Бешке, краљевски котарски 

предстојник Платон Михајловић и краљевски инжињер Милорад 

Шимић, који је тада радио на регулисању бешчанских цеста. Поводом 

те свечаности био је приређен „заједнички објед при коме се друштво 

поразвеселило, те након подуже пријатељске забаве за успомену на 

освећење нове обћинске зграде целокупно се фотографисати дало“. 222 

Освећење општинске зграде 1894. године 

Пресељењем општине ослобођен је простор за школску просторију, 

која је реновирана и одмах усељена. Тако је Бешка добила трећу 

школску зграду. Распоред тих школских зграда, као и улица и осталих 

јавних зграда у Бешки, својом руком је скицирао свештеник Светозар 

Дујановић и описао у Кроници бешчанске цркве. 223 

Крајем године учитељ Драгутин Шешеринац одлази на службу 

у Нове Јанковце, а на његово место је 28. децембра дошао грађански 

учитељ Павле Мандић. 224 

Због заразе богиња која је завладала у Бешки, 8. марта 1894. године 

била је прекинута школска настава. 225 

220 Где се и сада налази. 

221 Егзерцир плац (Exerzierplatz) је плац, односно место где су се војници окупљали за 

време постојања Војне границе. 


223 Душан Стојшић, Душко Лупуровић, Хроника Старе Бешке, Beščanske novine, broj 

4/5, jun 2001, Beška 2001. 



82

У приказаној табели наведени су предмети који су се изучавали у 

појединим разредима школске 1894/95. године: 

ПРЕДМЕТ I II III IV 

ВЈЕРОНАУК да да да да 

ХРВАТСКИ ИЛИ 

СРПСКИ ЈЕЗИК 

ЧИТАЊЕ да да да да 

СЛОВНИЦА не да да да 

УСТМЕНИ И ПИСМЕНИ 

ИЗРАЗ МИСЛИ 

не не да да 

СТВАРНА ОБУКА НА ТЕМЕЉУ ЧИТАНКЕ да да да да 

РАЧУНСТВО И ГЕОМЕТРИЈСКО ОБЛИКОСЛОВИЈЕ да да да да 

КРАСОПИС да да да да 

РИСАЊЕ не да да да 

ГОСПОДАРСТВО не не не да 

ЖЕНСКИ РУЧНИ РАД И КУЋАНСТВО да да да да 

СВЈЕТОВНО И ЦРКВЕНО ПЈЕВАЊЕ да да да да 

ГИМНАСТИКА да да да да 

Наредбом земаљске владе од 13. децембра 1895. године прописана 

је јединствена образовна основа за све ниже народне школе. Имала 

је за циљ да одреди минимум прописа које је свака школа била дужна 

да примењује. 

У оквиру српског или хрватског језика циљ је био да се ученици 

опособе да правилно, лепо и брзо читају писану и штампану ћирилицу и 

латиницу, да схвате прочитано и да своје мисли могу и усмено и писмено 

правилно изразити. У првом полугодишту првог разреда се почињало 

вежбама у говору да би се касније прелазило на савладавање слогова, 

речи, реченица, те вршило преписивање из буквара на плочу, или 

оловком на хартију. У другом полугодишту се већ прелазило на читање 

са вежбањем у говору. У другом разреду су задаване писмене вежбе 

и за сваки месец је био предвиђен један школски задатак који се писао 

у посебну свеску. У трећем разреду су се училе песмице напамет и 

почињало се са граматиком - подмет, прирок, именице, придеви, заменице, 

бројеви, глаголи итд. 

Бешчанска школа 1896. године прераста у четворазредну, када 

је отворено пето учитељско место за учитеља реформистичке вероисповести, 

са основном платом од 400 форинти, бесплатним станом или 

годишњом станарином од 100 форинти и осталим примањима везаним 

за то намештење. 226 На то место је постављен Фердо Шпанијел, бивши 

новопазовачки учитељ. Тако је учитељски кадар за школску 1896/97. 


83

Сведочанство ученика Петра Давидовића из 1896. године 

годину изгледао овако: Васа Милутиновић - равнајући учитељ, Павле 

Мандић - придељени учитељ, Даница Мандић - учитељица, Фердо 

Шпанијел - учитељ и Михаел Гезел - привремени учитељ. Веронауку су 

држали свештеници: православни парох Светозар Дујановић, реформистички 

жупник Паул Шнајдер и евангелистички жупник Самуел Грецмахер. 

Школски одбор је имао 8 чланова. Председник одбора је био општински 

начелник Андрија Механџић. У његов састав су још ушли изабрани 

чланови Драгутин Варићак и Андреас Буш, вирилни чланови (чланови 

по постављењу, тј. по функцији) - Самуел Грецмахер, који је био 

потпредседник одбора, Паул Шнајдер, Светозар Дујановић, општински 

лекар Јозеф Жачек и равнајући учитељ Васа Милутиновић. 227 

Те године је у визитацији сремских села, па и Бешке, по налогу виших 

црквених власти, био карловачки парох Василије Константиновић. 

227 Школски календар за годину 1896/7, 214. 

84

Бивши бешчански учитељ је том приликом забележио да „уредну 

четвороразредну школу полази око 140 деце“. 228 

По наредби виших школских власти од 18. јула 1896. године је у 

Бешки, у посебно изнајмљеној учионици, отворена вишеразредна школа 

за децу која су боловала од трахоме. 229 Настава за ту децу, коју је држала 

учитељица Даница Мандић, почела је 18. септембра. 230 

Промене у учитељском особљу долазе и 1897. године када је због „дисциплинске 

пресуде“ Павле Мандић премештен у вишу народну школу у Нову Градишку, 

а на његово место, по сопственој молби, постављен Ђорђе Прерадовић. 

У бешчанској школи је била прекинута настава за децу првог и другог разреда, 

и то за период од 26. фебруара до 6. марта 1898. због епидемије. 231 

Јозеф Жачек, лекар и члан Школског одбора 

На попису становништва од 31. децембра 1900. године у Бешки 

је живело у 558 домова 3074 становника (1608 мушкараца и 1466 жена). 

Структура становништва по вероисповести је следећа: 186 римокатолика, 

1257 православаца, 1116 евангелиста, 470 реформиста, 26 јеврејске 

вероисповести и 19 осталих вероисповести. Те године је било 272 неписмених 

мушкараца старијих од 6 година и 327 жена. 232 

Септембра 1900. учитељ Михаел Гезел напушта бешчанску школу, 

па тако остаје упражњено место учитеља и оргуљаша евангелистич- 

228 Сигурно се односило само на православну децу (Василије Констатиновић, Тридесет 

дана на убаву путу, Срем. Карловци 1899, 10.). 

229 Болест слузокоже очију. 


231 Исто, 7, 99. 

232 Popis žiteljstva od 31. prosinca 1900. u Kraljevinama Hrvatskoj i Slavoniji. Demografske 

prilike po prebivalištima, Zagreb 1914, 332, 333. 

85

ке вероисповести. Месец дана касније на то место долази Новопазовчанин 

Самуел Шумахер. 233 

У Бешки су школске 1902/1903. године службовали Васа Милутиновић, 

као равнајући учитељ, Фердо Шпанијел, Даница Мандић, Ђорђе 

Прерадовић и Самуел Шумахер. Редовну школу је похађало 199 дечака и 

142 девојчице, док је у опетовници било укупно 67 полазника, тј. 42 ученика 

и 25 ученица. 234 

Статистика по насељима и школама старопазовачког котара за 

1903. годину: 235 

Р. 

бр. 

1. Бановци нови 

2. Бановци нови 

Место Школа Име учитеља 

3. Бановци стари 

4. Белегиш 

5. Бешка 

6. Буковац 

7. Чортановци 

8. Голубинци 

нижа 

мешовита 

немачка 

нижа меш. 

нижа 


нижа 


нижа 


нижа 


нижа 


хрв. и срп. 

нижа меш. 

9. Карловци нови нижа 


10. Крчедин 

11. Пазова нова 

нижа 


нижа 


Број ученика 

м. ж. 

укупно 

Роман Посавац - - - 

Драгутин Бренер - - - 

Тодор Петровић 

Јелена Огризовић - - - 

Аквилина Поповић 

Јанко Вранешевић 

Стеван Личинић 108 119 227 

Катарина Јанковић 

Васа Милутиновић 

Фердо Шпанијел 

Даница Мандић 199 142 341 

Ђорђе Прерадовић 

Самуел Шумахер 

Мита Марјановић 

Селима Коларовић 

- - - 

Јован Гајић 

Даница Бичанска 

65 67 132 

Даворин Прстец 

Бранко Јанковић 

Јосип Вучић 

Матилда Никман 101 99 200 

Јелена Берић 

Јелка Ђорђевић 

Милош Жегарац 

Дане Узелац 

Никола Вујчић 

Анка Милиновић 

189 138 327 

Зорка Николић 

Милош Видаковић 

Драгутин Ајтнер 

Мирослав Фалкенбургер 

Зора Гершак 262 257 519 

Марија Хохмајер 

Јулка Гашпаровић 

Људевит Јесенски 

Илија Радовац 

Катарина Зековић 

- - - 


234 Julije Gollner, Posebni koledar i šematizam pučkih škola i učiteljskog osoblja u kraljevinama 

Hrvatskoj i Slavoniji, za prostu godinu 1903. tečaj drugi, Zagreb 1902, 125. 

235 Исто, 125,126. 

86

12. Пазова стара словачка 

13. Пазова стара 

14. 

15. 

16. 

17. 

Сланкамен 

нови 


нови 


стари 


стари 

18. Сурдук 

19. Војка 

српска нижа 


нижа 



меш. 

нижа 




нижа 


нижа 


Мартин Копчик 

Иван Каменар 

Бењамин Каменар 

Јулије Копчик 

Ида Рохач 

Вилма Радл 

Мирослав Каменар 

Раде Мандић 

Вукосава Шимић 

Јулије Хавлик 

Фрањка Хавлик 

Луција Рајндл 

Иван Барковић 

Милан Црнојачки 

Иван Барковић 

Фрањо 

Стефановић 

- - - 

72 61 133 

168 141 307 

- - - 

- - - 

Никола Лалић - - - 

Светозар 

Врачаревић 

Александра 

Зековић 

Вукасовић Мил. 

Ђорђе Јаношевић 

Раде Гавриловић 

Милева Петровић 

Даринка Петровић 

Анђелина 

Јаношевић 

87 94 181 

264 163 427 

Фебруара 1903. године, у 21. години живота, умире учитељ пореклом 

из Бешке Павле Груловић. Рођен је 1882. од оца Косте и мајке Милеве. 

Завршио је основну школу у Бешки, три разреда грађанске школе 

у Новом Саду, а 1902. Учитељску 

школу у Сомбору. Исте године именован 

је за привременог учитеља ниже народне 

школе у Врднику. Међутим, после 

кратке болести, 15. фебруара 1903. 

умире код родитеља у Бешки, где је и 

сахрањен. 236 

Крајем XIX и почетком XX века 

Бешка је изнедрила плејаду свршених 

учитеља. Поред Павла Груловића, 

Учитељску школу у Сомбору су завршили 

и Живан Лубен, Милена Бошковић 

(унука бешчанског свештеника и првог 

Павле Груловић 

236 Констанатин Т. Костић, Из прошлости учитељске школе у Сомбору, Нови Сад 

1938, 131; Službeni glasnik,1902, 120; СПЦ у Бешки, Домовни протокол од 1893. 

87

управитеља школе Петра Бошковића), 237 Катарина Косовац, 238 Љубица 

Јовановић, 239 а касније Даринка Дујановић 240 и Видосава Релић. 241 

На основу владине наредбе од 12. маја 1905. године дошло 

је до измене у наставном плану за ниже народне школе у селима и 

трговиштима. 242 Како је изгледао тај нови школски програм, по предметима 

и разредима, може се сагледати из књиге Испитно извјешће, у 

којој се водио и успех ученика. 

П Р Е Д М Е Т I II III IV V 

Наука вјере да да да да да 

Хрватски или српски језик да да да да да 

Рачунство или геомерија (обликовање) 

с цртањем 

да да да да да 

Стварна обука да да да да да 

Краснопис да да да да да 

Рисање (цртање) слободно да да да да да 

Пјевање ( световно и црквено) да да да да да 

Гимнастика да да да да да 

Господарство и госп. ручни рад за 

дјечаке 

не не не да да 

Кућанство не не не да да 

Ручни рад за дјевојчице да да да да да 

После пуних 40 година службовања дугогодишњи бешчански 

учитељ и управитељ школе Васа Милутиновић је пензионисан 1905. године, 

а на његово место је 13. марта исте године дошао адашевачки 

управитељ Адам Обрадовић. 

Школске 1906/1907. учитељица Драгица Милетић предавала је 

немачкој деци у I разреду који је завршило 75 ученика. Успех ученика 

за тај разред је следећи: првог реда са одликом 20, првог реда 38, другог 

реда 8 и трећег реда 9. Равнајући учитељ Адам Обрадовић је држао 

заједничку наставу за I и IIа разред и то углавном за српску децу (био 

је само један ученик Мађар-римокатолик). Школу је завршило 80 ученика, 

од тога 17 првог реда са одликом, 42 првог реда, 18 другог реда, 1 

трећег реда и 2 неиспитана. Учитељица Даница Мандић је предавала у 

IIб разреду са 48 ученика, у који су ишли ученици немачке народности. 

Успех први са одликом је постигло 13 ученика, 30 их је било првог реда 

и 5 другог реда. У трећем разреду, који је био мешовит и бројао 79 ученика, 

предавао је Фердо Шпанијел. У IVб разреду, у првом полугодишту 

учитељ је био Михаел Медл, а у другом Самуел Шумахер. У том раз- 

237 Исто, 108. 

238 Исто, 152. 

239 Исто, 155. 

240 Исто, 172. 

241 Исто, 174. 


88

реду је укупно било 55 ученика. Ђорђе Прерадовић је био разредни IVа 

и V разреду са укупно 54 ученика. Ученицама од трећег до петог разреда 

ручни рад је држала Драгица Милетић. Веронауку су предавали Светозар 

Дујановић, Фердо Шпанијел (за реформисте) и Филип Хецел (за 

евангелисте). На завршном испиту од чланова Школског одбора били су 

присутни Павле Старчевић и Теобалд Бубенхајмер. 243 

Наредне школске године завршни испит је одржан 24. јуна 1908. 

Прве разреде је завршило 106 ученика (42 српске и 64 немачке народности), 

друге разреде 94 ученика (34+60), заједнички трећи разред завршило 

је 80 ученика. У IVа и Vа са српском децом је било 48 ученика, а у 

IVб и Vб је било 57 ученика немачке народности. 244 

Евангелистичка црква у центру Бешке 

Самуел Шумахер се одрекао учитељске службе 1908. године. 

Ради попуне тог учитељског места бешчанска школа је отворила конкурс. 

За то место била је предвиђена годишња плата од 800 круна, бесплатан 

стан или станарина у износу од 200 круна, награда за обављање 

оргуљашке дужности од 400 круна, а коју би уживао све дотле док би 

испуњавао захтеве евангелистичке црквене општине, те 20 кубних метара 

огревних дрва годишње. 245 По конкурсу, у бешчанску школу је постављен 

новопазовачки учитељ Михаел Медел. 

Школске 1908/1909. године било је уписано 382, а школу је завршило 

380 ученика. Учитељи су били Адам Обрадовић, Даница Мандић, 

Ђорђе Прерадовић, Филип Трумпф, Драгица Милетић и Фердо Шпанијел. 

243 ИАС, ОШ, Ispitno izvešće za 1906/7, књига 19. 



89

Завршни испит одржан је 25. јуна 1909. године. На њему су присуствовали, 

поред равнајућег учитеља Адама Обрадовића и реформистичког свештеника 

Паула Шнајдера, општински бележник Буш и школски одборници 

Теобалд Бубенхајмер, Петар Јовановић и Милош Лупуровић. 246 

Милош Лупуровић 

Теобалд Бубенхајмер 

Нема сачуваних података о кретању броја школске деце 

1909/1910. школске године, осим да је школу завршило 358 ученика. 247 

У то време долази до честих промена учитељског кадра, нарочито оних 

учитеља који је требало да предају на немачком језику, посебно за сваку 

конфесију. У бешчанској школи су тада врло кратко време боравили 

учитељи Филип Трумпф, Ђуро Кускуновић и Едуард Хофман, да би се од 

1909. године усталили Карл Лилге за евангелистичку, и Јосип Жерт за 

реформистичку децу. 

У школској 1910/11. години I и IIа разред држао је равнајући 

учитељ Адам Обрадовић, IIб Јосип Жерт, IIIа Олга фон Ритберг, IIIб и IVа 

Карл Лилге и IVб и V Ђорђе Прерадовић. Статистика за ту школску годину 

је овако изгледала: 248 

Број ученика по вероисповести по успеху 

На 

поч. 

На 

крају 

Рк. Пр. Ев. Реф. 

I са 

од. 

I II III 

Полугодиште 

Неиспитан 

I 361 364 10 141 158 65 66 229 32 24 3 

II 364 360 10 139 156 65 68 237 30 22 3 



248 Исто. 

90

Тада је Бешка имала 3505 становника. Структура становништва 

по вероисповести је била следећа: 305 римокатолика, 5 грко-католика, 

1414 православаца, 1251 евангелиста, 516 реформиста, 14 јеврејске вероисповести; 

по матерњем језику: 1421 је говорило српски или хрватски 

језик, 28 словенски, 249 2 чешки, 16 словачки, 186 мађарски, 1797 немачки, 

4 румунски и 51 остали или непознати језик. Број неписмених Бешчана 

је био 672, док их је 51 знало само читати, а не и писати. 250 

Почетком 1911/12. школске године у школу је требало да крене 

377 ученика. Учитељица Олга Ритберг је држала Iа и IIа са укупно 76 полазника, 

Карл Лилге Iб са 74, Драгица Милетић IIб са 51, Јосип Жерт IIIа 

са 63, Ђорђе Прерадовић IIIб и IVа са 61 и Адам Обрадовић IVб и V са 52 

ученика. 251 

Мушка опетовница са 29 ученика поверена је Јосипу Жерту а женска 

Олги Ритберг са 39 ученица. За појање и обуку у црквено-словенском 

језику задужен је био Ђорђе Прерадовић, ручни рад у првим и другим 

разредима предавала је Олга Ритберг, док су веронауку држали, као и 

раније, вероучитељи - месни свештеници. 252 

Пред почетак године многи родитељи су изразили жељу да се распоред 

деце по школским просторијама изврши тако да деца која су становала 

ближе тргу (плацу) иду у школу која се ту налазила, а деца ближа 

центру да похађају те школе. Међутим управа школе није могла да испуни 

тај захтев јер нису постојале реалне могућности за тако нешто. 253 

Наредбом Краљевске земаљске владе од 18. октобра 1911. године, 

учитељица Даница Мандић је послата у пензију док је службу у месту 

и даље обављала намесна учитељица Олга фон Ритберг. 254 

Почетком следеће године долази до нових персоналних промена 

јер је извршен међусобни премештај учитељица Драгице Милетић и Анке 

Врбанчић, која је дошла из Мрацлина. 255 

По наредби виших власти све школе су биле обавезне да у својим 

местима одрже аналфабетске курсеве. Међутим, учитељски збор је 

закључио да је у Бешки незнатан број неписмених, а пошто постоји шесторазредна 

школа није потребно одржавати курс. 256 

У школској 1912/13. години уписано је 387 ученика подељених на 

шест учитеља - Олга Ритберг, Анка Врбанчић, Карл Лилге, Јосип Жерт, 

249 Словеначки језик. 

250 Popis žiteljstva od 31. prosinca 1910. u Kraljevinama Hrvatskoj i Slavoniji. Demografske 

prilike i zgrade za stanovanje. Sa dva kartograma, Zagreb 1914, 317, 318. 

251 Записник Учитељског збора од 8. септембра 1911. 

252 Исто. 

253 Исто. 

254 Записник Учитељског збора од 11. новембра 1911. 

255 Записник Учитељског збора од 16. фебруара 1912. 

256 Записник Учитељског збора од 8. маја 1912. 

91

Ђорђе Прерадовић и Адам Обрадовић. Мушку опетовницу је похађало 22 

ученика под надзором Ђорђа Прерадовића а женску 34, коју је држала 

Анка Врбанчић. Адам Обрадовић је предавао „појање и обуку у црквенословенском 

језику“, док је „ручни рад“ за прве и друге разреде држала 

Анка Врбанчић, односно Олга Ритберг за III, IV и V разред. 257 

Пошто је 11. новембра 1912. Ђорђе Прерадовић премештен у 

Лаћарак, од 1. децембра исте године у бешчанској школи је постављен 

учитељ Јован Милојевић. 258 

Број уписане деце 1913/14. школске године је био 353, док их је 

на крају године завршило свега 342. У првим разредима, које су држали 

Јован Милојевић и Јосип Жерт, укупно је 100 ученика завршило школу. 

Анка Врбанчић и Јован Милојевић су предавали другим разредима 

у којима је на крају школовања било 89 ученика. Два трећа разреда су 

имала укупно 88 ученика, а њихови су учитељи били Олга Ритберг и Карл 

Лилге. Четвртим разредима су предавали Карл Лилге и Адам Обрадовић 

и ту је завршило школовање 42 ученика. Пети разред са 23 ученика је 

држао управитељ школе Адам Обрадовић. Успех ученика у тој школској 

години је овако изгледао: првог реда са одликом 57 ученика, првог реда 

207, другог реда 45, трећег реда 27 док је 6 ученика остало неиспитаних 

(1 у првим разредима, 1 у другим, 3 у трећим и 1 у петом разреду). Главни 

разлози неоцењивања тих ученика су: четири ученика су самовољно 

напустила школу, један је умро а један је остао неиспитан због превелике 

удаљености куће од школе. 259 

У већ раније формираној учитељској и ђачкој библиотеци, те године 

је за библиотекара изабран учитељ Јован Милојевић. 

Услови рада у бешчанској школи су из године у годину постајали 

све лошији. Велики број деце по једном учитељу, мањак учионица (оне 

које су постојале биле су мале и неприкладне), недостатак огревног 

дрвета и други разлози приморали су Учитељски збор да предложи општинским 

властима у Бешки да планирају изградњу нове школе и то на 

месту где су се тада налазили Iб и IIб разреди. 

Колико су били лоши услови рада може се сагледати из два примера. 

Први је жалба учитеља Јосипа Жерта. Он је навео да се учионица 

у којој ради, а која је изнајмљена од евангелистичке црквене општине, 

налази у згради у црквеном дворишту где је становао звонар. Зграда 

је била врло ниска, висине 2 метра, није имала довољно светлости, 

зими се није могла загрејати а лети „жега не може да се подноси, те се 

морају ради зрачења за врјеме читаве обуке отворити прозори и врата.“ 

Сматрао је да му је и здравље због тога пропало. 


258 Записник Учитељског збора од 11. децембра.1912. 

259 Записник Учитељског збора од 3. септембра1913; Исто од 30. јуна 1914. 

92

Други пример о тешким условима рада у бешчанској школи односи 

се на преоптерећеност школских просторија. У згради „на плацу“ 

држала се настава трећег разреда, две опетовнице, дворазредна шегртска 

школа, а ту се налазила и зборница. 

Разматајући жалбу Јосипа Жерта и сагледавајући бројне проблеме 

који су се односили на услове рада у школи, Учитељски збор је донео 

закључак да школа у којој ради Жерт није прикладна за обучавање 

деце и да је под хитно треба заменити бољом. Пошто политичка општина 

плаћа високу закупнину за три школе и један учитељски стан, а које 

и не одговарају школским потребама, предложено је да се већ те године, 

од новца прикупљеног за градњу школе, почне градити једна школска 

зграда са три или четири учионице и станом за равнајућег учитеља и 

то на плацу који је општина купила у ту сврху. 260 

Закон о уређењу учитељских плата донет је 6. августа 1914. године. 

По њему је плата за учитеље нижих народних школа изгледала овако: 

Основна плата 1400 К (круна), I и II петогодишња доплата по 200 К, III 

и IV по 250 К, V, VI и VII по 300 К; станарина је 320 К; привремени учитељ 

добија 1200 К а намесни 900 К и за стан 240 К. 261 

Почетак школске 1914/15. године у Бешки обележен је трагичним 

догађајима. У лето 1914. године, очекујући долазак српске војске, 

многи Бешчани нису крили своју радост. Али, када се српска војска, 

која је дошла до Старе Пазове, повукла у Србију, наишли су тешки тренуци 

за многе виђеније Бешчане. Неки бешчански Немци су из освете 

потказали свој суграђане, па је 26 Срба из Бешке ухапшено и заточено 

у Петроварадинској тврђави. Тамо је, по преком суду, без доказа о кривици, 

шест Бешчана осуђено на смрт стрељањем. Убијени су свештеник 

Светозар Дујановић, академска сликарка Даница Јовановић, студент ветерине 

Милан Варићак, општински бележник Владимир Марковић, поседник 

Владимир Рац и кројач Светозар Бојић. 

Због ратних дејстава, учитељи Јован Милојевић и Карл Лилге 

били су мобилисани па је због тога уведена полудневна настава у свим 

разредима осим у IVб и V разреду. Распоред учитеља по разредима и 

број уписаних ученика је: Олга Ритберг пре подне је држала Iа са 54 ученика 

и IIа разред поподне са 30 ученика, Анка Врбанчић Iб пре подне са 

63 и IIб после подне са 38 ученика, Јосип Жерт је предавао пре подне у III 

разреду у којем је било 66 ученика, а после подне је држао IVа разред са 

44 ученика; равнајући учитељ Адам Обрадовић је у целодневној настави 

предао IVб разреду са 31 учеником и V разреду са 29 ученика. Укупно је 

било уписано 355 ученика. Девојчице виших разреда је обучавала Олга 

Ритберг, а нижих Анка Врбанчић. 262 

260 Записник Учитељског збора од 30. јуна 1914. 



93

Светозар Дујановић 

Даница Јовановић 

С обзиром да је Општински школски одбор из Бешке донео одлуку 

да се од 1914/15. школске године изврши раздвајање деце немачког и 

српско-хрватског матерњег језика, а што је предлагано још у марту 1914. 

године, 263 претпоставља се да је то и урађено за ту школску годину, али 

се зна да се тако поступило у школској 1915/16. години. 

Почетак те школске године је донео још веће персоналне проблеме 

у бешчанској школи. Пошто су се учитељи Јован Милојевић и 

Карл Лилге налазили у војсци, а учитељица Анка Врбанчић на замени 

у Репишћу, 364 уписаних ученика је било подељено између Олге Ритберг, 

Јосипа Жерта и Адама Обрадовића. Због тога је учитељски збор 

затражио од Краљевске жупанијске области да се Анка Врбанчић врати 

у Бешку или да се постави нова учитељица, посебно због тога што је 

Јосип Жерт био слабог здравља, а он је био једини учитељ који је предавао 

немачкој деци. 

Тако је Олга Ритберг држала Iа, IIа и IIIа разреде са српском децом, 

Јосип Жерт Iб, IIб и IIIб разреде које су похађали Немци и Мађари, 

док је у мешовитом IV и V разреду и даље предавао управитељ школе 

Адам Обрадовић. 264 

У међувремену, у школу се враћа Анка Врбанчић, a Јосип Жерт 

одлази на боловање. У другом полугодишту из војске се враћа Карл Лилге 

и преузима IIб од Анке Врбанчић и IIIа од Олге Ритберг. 

Те године у школу је ипак кренуло 375 ученика, током године их 

се петоро одселило, док се двоје доселило још у првом полугодишту. 


264 Записник Учитељског збора од 28. августа 1915. 

94

Друго полугодиште је отпочело 372 ученика од којих се четворо одселило, 

тако да је на крају школске 1915/16. било укупно 368 ученика. Од 

укупног броја свршених ученика њих 12 је римокатоличке вероисповести, 

146 православаца, 134 евангелиста и 46 реформиста. Успех ученика 

је следећи: првих са одликом 85, првих 201, других 58, трећих 12 и неиспитаних 

12. 265 

За следећу (1916/17) школску годину учитељски кадар у Бешки 

је појачан учитељицом која је дошла из осјечке учитељске школе 

- Златом Баумајстер, која је преузела први разред са српском децом. 

Анка Врбанчић је предавала деци првог разреда на немачком наставном 

језику, Олга Ритберг IIа и IIIа на српско-хрватском, а Карл Лилге 

IIб и IIIб разреду на немачком језику. Адам Обрадовић је у мешовитом 

IV и V разреду предавао на српско-хрватском језику. Укупно је уписано 

389 ученика. У мушкој опетовници са 56 ученика, предавао је Карл 

Лилге, а у женској са 55 ученица, Злата Баумајстер. 266 Јован Милојевић 

је демобилисан 2. јануара 1917. и одмах преузео III разред са 58 ученика, 

који је био раздељен на IIIа и IIIб. 267 У марту је била завршена и 

оспособљена нова школска просторија која је додељена Анки Врбанчић. 

Послужитељ у тој учионици, као и осталим школским просторијама, био 

је Лука Мандић. 268 

Због епидемије богиња, наредбом краљевског котарског лекара, 

школа је била затворена 2. маја, а наставила са радом 11. јуна 1917. године. 

Злата Баумајстер је школској управи пренела своју све већу забринутост 

због услова у којима подучава децу. Она је навела да њена 

учионица, која је својина евангелистичке црквене општине, нема основне 

услове за нормалан рад, да се деца често разбољевају, те инсистира 

да добије здравију учионицу. С обзиром да је Фридрих Туро био вољан 

да своју кућу, где је и раније била школа, преуреди у просторије за школу 

и стан за учитељицу, она је замолила да се о том предлогу размисли 

и што пре тако и реши. 269 

Наредна школска година је почела 1. октобра 1917. године. Укупно 

је било уписано 348, а у школу кренуло 347 ученика, док је у опетовницама 

било 122 ученика. Проблем који се већ неколико година понављао 

у школи, био је недовољна количина огревног дрвета које је требало 

да обезбеди Општинско поглаварство за потребе учитеља. То је веома 



267 Записник Учитељског збора од 2. јануара 1917. 



95

неповољно утицало на редовно одвијање наставе, на шта су се посебно 

жалили Адам Обрадовић, Јован Милојевић и Олга Ритберг. 270 

Почетком 1918. из Херцеговине у Бешку су стигла сиромашна деца 

о чијем смештају су се посебно бринули учитељи из бешчанске школе, а 

многи су их примили у своје куће. Укупно је стигло педесет осморо деце, 

од којих је једно умрло, а троје, због лошег здравственог стања, послато 

у болницу. Сва су деца била смештена у добро стојећим кућама. Одмах 

је 20 школско способне деце уписано у школу, док су остали били обавезни 

да недељом и празником долазе у цркву. 271 

На крају првог полугодишта Учитељски збор је анализирао постигнути 

успех те закључио да је могао бити и бољи, а један од разлога 

слабијег успеха је што у школу још нису биле стигле неке школске књиге 

и писаћи материјал, иако је равнајући учитељ лично ишао у Загреб због 

тога и добио обећања да ће тај материјал стићи што пре. 272 

Статистика за школску 1917/18. годину је овако изгледала: 

Раз. 

На 

поч. 


Изостало 

Умрло 

Дошло 

На 

крају 

Рк. Пр. Ев. Рф. I од. I II III Неисп. 

I 120 13 - 17 124 1 63 44 16 16 73 15 4 16 

II 115 3 1 7 118 7 53 41 17 20 52 53 7 16 

III 66 2 - 1 65 2 30 23 10 4 34 5 7 15 

IV 26 1 1 1 25 3 14 5 3 4 16 - - 5 

V 20 4 - - 16 - 11 5 - 7 7 - - 2 

Свега 347 23 2 26 348 13 171 118 46 51 182 43 18 54 

Подела нижих разреда по језичкој припадности је извршена и наредне 

школске године. Јован Милојевић, Олга Ритберг, Злата Баумајстер 

и Адам Обрадовић су предавали на српско-хрватском, а Анка Врбанчић 

и Карл Лилге на немачком језику. Мушку опетовницу је похађало 44 дечака 

под надзором Карла Лилгеа, а женску 58 девојчица под надзором 

Анке Врбанчић. Настава се одвијала целодневно у свим разредима осим 

у III разредима где је била полудневна због великог броја ученика и мале 

школске просторије. 273 

На састанку Учитељског збора од 2. септембра 1918. године донет 

је закључак да се поднесе захтев вишим школским властима да се на 

основу параграфа 18. Школског закона из 1888. године, у Бешки отвори 

паралелкa почевши од школске 1918/19. године. Тај захтев је овако из- 

270 Записник Учитељског збора од 3. октобра 1917. 


272 Записник Учитељског збора од 1. марта 1918. 


96

гледао: „Овај закључак образлажује учитељски збор тиме, што је и у Iб 

годишту број дјеце прекорачио споменути параграф 18 Школ. зак. максимални 

број полазника, те би и за тај разред била потребна паралелка, 

но с обзиром на данашњу несташицу на учитељству и материјалним 

средствима бит ће обуци на тој школи помогнуто и тиме да се отвори 

само једна паралелка, наиме за 3. год. кому је у том случају паралелка 

потребнија, јер је већи број дјеце у њему и јер се спајају дјеца двојакога 

наставног језика.“ 

Против овог закључка поднели су жалбу учитељи Јован Милојевић 

и Карл Лилге, који су сматрали да би увођењем паралелке били највише 

оштећени. Они су навели низ разлога против тог предлога, између којих 

и то да би се повећали трошкови управној општини за набавку школског 

намештаја, плаћање високе кирије за школску просторију, те на крају, 

да у ствари и број деце која стварно похађају школу не прелази максимални 

број због тога што деца често одсуствују из школе због пољских 

радова, болести и слично. На седници учитељског збора од 30. септембра 

1918. године уважени су ови њихови разлози те је о томе обавештена 

Краљевска жупанијска област у Вуковару. 

Декретом од 28. септембра 1918. године именована је намесном 

учитељицом у Бешки Даринка Дујановић, па јој је додељен IIIв разред. 274 

У међувремену, Сабор Краљевина Хрватске, Славоније и Далмације 

променио је члан 152. Школског закона од 31. октобра 1888. којим је 

укинут целибат учитељица и уз претходну владину дозволу пружио им 

могућност удаје. Тако је одлукама из новембра 1918. године дозвољена 

слободна удаја оним сталним и привременим учитељицама које би се венчале 

за сталног учитеља. Истом одлуком престала је и улога месног школског 

надзорника. 275 

Поводом проглашења Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 

у бешчанској школи је 13. децембра 1918. одржана свечана седница 

учитељског збора под председавањем Адама Обрадовића, а у присуству 

Анке Врбанчић, Карла Лилгеа, Олге Ритберг, Злате Баумајстер, Даринке 

Дујановић и Јована Милојевића, као перовође. Тим поводом је записано 

следеће: 

„Дана 1. децембра у краљевскому српском главном граду Београду 

извршено је дело највеће историјске важности за троимени народ 

Срба, Хрвата и Словенаца. Након неизмерних столетних патња народа, 

кога су силни непријатељи хтели да униште, а само зато, што је 

свагда љубио и бранио рођену груду и златну слободу, дошао је славни 

дан ослобођења испод туђинскога јарма. Непролазном славом овенчана 

Србија извршила је свој велики историјски завет, те је после крвавих 

борби, у којима је потекло читаво море крви најбољих и највреднијих 



97

њезиних синова, ујединила цео свој раздељени и туђинским притиском 

разбраћени народ. Слава јој вечна! 

... И ми, учитељи народни, који смо ту слободу на дну душе скривено 

жељковали, поздрављамо пуним срцем нашу ослобођену отаџбину, 

њенога славнога Владаоца, оца свих нас - и великих и малих, највећега 

заштитинка просвете! 

Поздрављамо троимени, јединствени и слободни народ Срба, 

Хрвата и Словенаца! Нек му је вечно срећно његово ново Краљевство! У 

слободи је рођено - у слободи нек свагда живи! 

О мила, о слатка, о дивна слободо!“ 276 

Сл. 1. Васа Милутиновић, разред I, школска 1904/1905. година 

(имена на страни 313) 

276 Записник Учитељског збора од 13. децембра 1918. 

98

Сл. 2. Ђорђе Прерадовић, разред IIIб и IVa, школска 1904/1905. 

Сл. 3. Адам Обрадовић, разред I и IIа, школска 1906/1907. година 


99

Сл. 4. Адам Обрадовић, разред IVа и Vа, школска 1907/1908. година 


Сл. 5. Адам Обрадовић, разред III и IVа, школска 1908/1909. година 


100


п е т а 

ШКОЛСТВО У КРАЉЕВИНИ СХС, 

ОДНОСНО КРАЉЕВИНИ 

ЈУГОСЛАВИЈИ 

(1918-1941) 

101

102

У ПРВИМ ПОСЛЕРАТНИМ 

ГОДИНАМА (1918-1929) 

Наставак школске 1918/19. године одвијао се у веома тешким 

условима проузрокованих негативним последицама минулог рата, а што 

се највише одражавало на нередовност похађања школе, мањак учитеља, 

недовољан број исправних учионица, недостатак огревног дрвета и томе 

слично. 

С обзиром да су већ те школске године престале надлежности аустроугарске 

власти, заменивши их месна народна већа, дошло је и до 

промене наставног програма па је наређено да се у тој школској години 

деца уче читању, писању, писменим радњама и граматичким вежбама на 

матерњем језику, а све у складу са Наставним основама Српског православног 

школског савета. До значајних промена 

је дошло у градиву III, IV, V и VI разреда, које 

се односило на изучавање историје, земљописа, 

привреде. Завршни годишњи испит је планиран 

да се организује у склопу једне целодневне прославе, 

на којој би се одржавале декламације, 

слике из народне историје, изложба ручних радова 

и сл. 277 

У саставу одбора Народног већа у Бешки 

је био учитељ Јован Милојевић, у својству секретара, 

док је председник био Адам Вереш, евангелистички 

жупник. У одсуству Јована Милојевића, 

на састанку одбора 23. децембра 1918. године, а 

Адам Вереш 

на предлог одборника Симе Тривановића, упућен 

је предлог Сремском великом жупану у Митровици 

да се равнајући учитељ Адам Обрадовић „премести 

на које друго место“, а да се за равнајућег учитеља у Бешки постави 

Ђорђе Прерадовић и то због тога што је „Прерадовић ради свог 

политичког мишљења и уверења био прогоњен и из Бешке премештен.“ 

На наредној седници учитељ Милојевић се оштро супротставио том 

277 Andrija M. Ognjanović, Novosadske narodne osnovne škole i njihovi učitelji od 1703. do 

1940. godine, Novi Sad 1964, 88-91. 

103

закључку, наводећи да је Сима Тривановић лични пријатељ бившег бешчанског 

учитеља Ђорђа Прерадовића, који је у последње време често боравио 

у Бешки и агитовао против Адама Обрадовића и Јована Милојевића. 

Јован Милојевић је на учитељском збору образложио да је тужба у којој 

се наводи да је Адам Обрадовић „аустријски служник и несрбин“, а 

коју је послао Тривановић, дело Ђорђа Прерадовића, који већ 15 година 

болује од „фикс идеје да постане равнајућим учитељем у Бешки“. 

Одборници Народног већа Петар Огризовић, Сима Петровић, Максим 

Биволџић и Живан Грковић изјавили су да су одлучно против предлога 

да се Адам Обрадовић смени и на његово 

место постави Ђорђе Прерадовић. Чак су 

тражили да се тај предлог као неоснован 

и некомпетентан одбаци. У том смислу је 

Учитељски збор донео закључак и упутио 

га вишим школским властима. 278 Како 

је тај спор решен није документовано, 

али сигурно у корист Адама Обрадовића 

и Јована Милојевића, јер до промене 

равнајућег учитеља у Бешки у наредном 

периоду није дошло. 

Почетком 1919. донет је Закон о изменама 

и допунама Закона о народним 

Адам Обрадовић 

школама од 19. априла 1914. године, 

по коме је учитељска плата одређивана 

по следећим принципима: почетна плата 

сталном учитељу износила је 2400 динара, и повећавала се сваких 9 

периода (првих 8 периодичних повишица износила је по 300 динара, а 

последња за 200 динара, које се додају по завршетку сваке треће године, 

тако да је последња плата требало да буде 5000 динара), бесплатан 

стан и бесплатан огрев или накнада у новцу. 279 

У школској 1918/19. години бешчанску основну школу је похађало 

402 ученика. Православних ученика је било 167, римокатолика 15, евангелиста 

165 и реформиста 55. На крају школске године остварени успех 

ученика је овако изгледао: први са одликом 73, први 213, други 47, трећи 

22 и неиспитаних 47. Учитељ Јован Милојевић је држао Iа разред са 54 

ученика (53 православаца и 1 римокатолик), а Анка Врбанчић Iб у који је 

укупно ишло 77 ученика - 70 евангелиста и 7 римокатолика. У једином 

другом разреду било је 57 ученика евангелистичке вере којима је предавала 

Олга фон Ритберг. Учитељ Карл Лилге држао је IIIа разред где 

је било 74 ученика (54 евангелиста, 19 реформиста и 1 римокатолик), а 

IIIб разреду, са 46 ученика, предавала је Даринка Дујановић. У том раз- 

278 Записник Учитељског збора од 4. јануара.1919. 


104

реду је било 12 православаца, 23 евангелиста, 9 реформиста и 1 римокатолик. 

Слична шаролика верска структура је била и у IIIв разреду где 

је предавала Злата Баумајстер. Од 49 ученика у том разреду, 17 је било 

православаца, 15 евангелиста, 12 реформиста и 4 римокатолика. Адам 

Обрадовић је држао IV и V разред. У IV разреду је било 41, а у V 10 ученика 

(9 православаца и 1 евангелист). 280 Велики број неиспитане деце је 

био, једним делом, због крајње сиромашног стања њихових родитеља, 

а другим делом због тога што босанско-херцеговачку децу усвојитељи 

нису хтели да шаљу у школу. У тој школској години за библиотекара 

учитељске и ученичке књижнице изабран је Јован Милојевић. 281 

На почетку прве школске године у ослобођеној Бешки било је 

уписано 407 ученика. По утврђеном распореду Адам Обрадовић је преузео 

Iа разред са 54 полазника, Злата Баумајстер Iб са 75 полазника, Јован 

Милојевић IIа са 45 ученика, Анка Врбанчић IIб разред са 61 учеником, 

Даринка Божић 282 IIIа са 58 ученика, Олга Ритберг IIIб са исто 58 ученика 

и Карл Лилге IV и V разред са 56 ученика. Мушку и женску опетовницу 

држали су Јован Милојевић и Даринка Божић. Женски ручни рад су предавале 

Даринка Божић, српским девојчицама у првом и другом разреду, 

Злата Баумајстер у првом разреду немачкој деци, Анка Врбанчић у другом 

разреду, док је Олга Ритберг предавала III, IV и V разреду. Библиотекар 

је и даље био Јован Милојевић. 283 

Учитељица Iб, Злата Баумајстер, поднела је управи школе пријаву 

да је у њеном разреду број полазника нарастао на 83, па пошто их је велики 

број, споро се реализовао наставни програм, па је захтевала да се 

за исти разред оснује паралелка. Због тога је затражено од Краљевске 

жупанијске области у Вуковару да се оснује паралелка у Iб разреду, тим 

пре што осим наведених полазника има још осморо пријављене деце 

која су навршила 7 година, а ради превеликог броја ученика и поред 

упорне молбе родитеља нису били примљени. На тај начин би у Iб разреду 

био 91 полазник. 284 

По наредби виших школских власти од 25. септембра 1919. године 

извршена је измена распореда учитељства по разредима. Према 

том новом распореду равнајући учитељ Адам Обрадовић преузео је IV и 

V разред док је Карл Лилге премештен у Iб, а Злата Баумајстер у Iц, оба 

на немачком језику. Српски Iа разред је поверен намесној учитељици из 

Бешке Загорки Обрадовић, са полудневном наставом. 285 



282 Учитељица Даринка Дујановић, кћерка стрељаног свештеника Светозара, удала се 

за Бешчанина Ђоку Божића, па је променила презиме. 



285 Исто. 

105

Даринку Божић, која се захвалила на служби, заменила је Мара 

Кнези 286 започевши службовање 8. септембра 1919. године преузимањем 

IIIа разреда и женске опетовнице. 

На захтев вероучитеља Јована Буте и Адама Вереша, сазвана је 

ванредна седница Учитељског збора 8. октобра 1919. године. Они су навели 

да је због уведене полудневне наставе, а посебно у IIIа и IIIб разреду, 

слаб напредак деце у прописаном градиву. Зато су предложили да се 

прекине са полудневном наставом тако што би се одмах изнајмиле још 

две потребне школске собе за новоотворене паралелке. Учитељски збор 

је уважио захтеве вероучитеља и закључио да се обрате Краљевској 

жупанијској области у Вуковару како би се Управна општина у Бешки натерала 

да што пре преуреди две собе за новоотворене паралелке. 287 

Због све већег броја ученика у Бешки, који је настао и због 

затварања Мађарске жељезничке школе у Инђији, управа школе је још 

једном потврдила да би једино решење било изградња нове школске 

зграде за све школе у Бешки. Закључено је да је још пре много година 

земљишна заједница предала Управној општини око 200 јутара оранице 

у сврху оснивања фонда за изградњу школе. По најновијем налазу аграрног 

повереника тај фонд је био неовлашћено употребљаван углавном за 

покриће општинских потреба, које су морале бити финансиране општинским 

порезима. Утврђено је да је за све време рата Општинско поглаварство 

без знања Општинског заступства, велики део тог фонда уложио у 

аустро-угарске зајмове. Зато је на седници од 8. октобра 1919. године, 

Учитељски збор затражио од Краљевске жупанијске oбласти да пошаље 

изасланика како би истражио манипулације школским фондом и под хитно 

решио дугогодишње проблеме у вези са огревним дрветом. 288 

Поступајући по захтеву управе школе, Жупанијско поверенство је 

након извршене инспекције утврдило неодговорност у поступку припрема 

и организовања градње нове школске зграде. Оно је закључило да је 

та неодговорност и лоше пословање Управне општине једино криво да 

школска зграда није досад изграђена. 289 

У то време је постојало 6 школа, односно учионица у Бешки и њима 

је укупно припадало 120 кубика дрва за огрев, а од Општине је добијено 

само 40 кубика. Због тога је почетком 1920. године, услед јаке зиме и 

недостатка огревног дрвета, одржавана скраћена настава. Учитељ Јован 

Милојевић је своју школску собу загревао сопственим дрвима, и то, како 

је сам навео, од 12. децембра 1919. па све до 24. јануара 1920. године. 

Његова учионица се истовремено користила за потребе шегртске школе, 

у њој су се деца обучавала у црквеном појању, а ту је била и зборница. 

286 Мара Кнези, рођена Ритберг, сестра Олге Ритберг. 


288 Исто. 

289 Исто. 

106

Почетком фебруара у школу су стигла дрва, али мека (врба и топола). 

То је изазвало велико незадовољство бешчанских учитеља, али и 

ђачких родитеља, па су биле честе притужбе на ту ситуацију. Проблем 

око огревних дрва стигао је и до Краљевске жупанијске области у Вуковару, 

која је отписом број 6905 од 30. марта 1920. године одредила да 

се огревна дрва морају доставити свим учитељима, а Јовану Милојевићу 

одмах вратити његова. Захтевано је да се утврди чијом кривицом огрев 

није стигао на време, па се због тога заостало у настави. 290 

Број ученика на крају те школске године износио је 405. Ученика 

православне вере је било 138, римокатолика 23, евангелиста 184, 

а реформиста 60. Била су три прва разреда која су држали Загорка 

Обрадовић, Карл Лилге и Злата Баумајстер. У Iа разреду завршило је 

школовање 52 ученика, у Iб 45, а у Iв 47. Два друга разреда похађало је 

укупно 96 ученика којима су предавали Јован Милојевић (38 ученика) и 

Анка Врбанчић (58 ученика). Учитељице Олга Ритберг и Мара Кнези су 

предавале у два трећа разреда са укупно 107 ученика. У IV и V разреду 

наставу је изводио Адам Обрадовић за ученике свих вероисповести. У IV 

разреду школу је завршио 51 ученик, док је у V било само 7 ученика. 291 

На почетку школске 1920/21. године по попису школско способне 

деце требало је да буде 467 ученика, али их је у школу кренуло само 

445. Учитељско особље су чинили Олга Ритберг, Злата Баумајстер, Анка 

Врбанчић, Загорка Обрадовић, Карл Лилге, Јован Милојевић, Мара Кнези 

и Адам Обрадовић. Мушку опетовницу је преузео Карл Лилге, а женску 

Злата Баумајстер. Због недостатка школских соба, којих има 6, а треба 8, 

полудневна настава се одржавала за IV и V разред пре подне, а за Iа, IIа и 

IIIб после подне. Сви остали разреди су имали целодневну наставу. 292 

Учитељица Злата Баумајстер је обавестила школску управу да се 

захваљује на служби због одласка на факултет, па је престала са радом 

3. децембра 1920. године. На њено место је из Марадика дошла 

учитељица Штефанија Клер која је отпочела са радом 17. децембра преузевши 

Iв разред. У бешчанској школи је у то време дошло до још једне 

персоналне промене. Одлуком Повереништва за просвету и вере од 20. 

децембра, дозвољено је Јовану Милојевићу да, од 1. јануара 1921. па 

до краја школске године, може службовати на Српској вероисповедној 

школи у Загребу, а на његово место је дошла намесна учитељица Марија 

Малушевић. 293 

Како је бешчанска школа била организована у том времену и какви 

су јој предлози за побољшање наставе, може се сагледати из једног 

290 Записник Учитељског збора од 21. априла 1920. 

291 ИАС, ОШ, Ispitno izvešće za 1919/20, књига 25; Записник Учитељског збора од 28. 

јуна 1920. 



107

одговора Учитељског збора Поверништву за просвету и вере. У том допису 

је наведено следеће: „На овој се школи ради помањкања школских 

просторија у половици разреда држала, а и сада држи нераздијељена обука 

са прописаним бројем обучених сати, но теже и са мање успјеха, него 

да се држи прије и послије подне. Дочим су дјеца у ван школско вријеме 

слабо помогла родитељима у пољском раду или чувању куће, јер су им 

родитељи отишли на пољски рад само у јутро а вратили се касно увече. 

Обука нека се у зимским мјесецима почиње и свршује као и досада тј. од 

8-12 и од 2-4. Раније не, ради млађе дјеце нижих разреда, а касније не, 

ради зимскога раног смркавања. Велики двомјесечни празници нека се 

не дијеле. Овомјесни учитељи били су неколико година надзорници при 

вршидби, те су као такови провели готово цијеле велике празнике. Према 

томе, а и према тврдњи многих угледних ратара највећи је рад жетва 

и вршидба, која почиње од 1. јула и траје до конца августа. Упутно не би 

Печат Општинског школског одбора у Бешки 

било, да се велики школски празници подијеле на мање одсјеке, ни ради 

тога, што се искуством доказало, да се послије 8-10 дневног прекида обуке 

(ради епидемије или већих црквених празника) није могло са дјецом 

обучавање наставити без понављања, па и поновнога учења онога што се 

већ знало но заборавило, на што се потрошило више времена, а то би се 

тада догађало више пута у години. У свим мјесецима осим студена, просинца 

и сијечња (када су дани најкраћи), могла би се обука држати више 

сати, да би се надокнадио број сати који би се изгубио тиме, што би се 

поред седмичног празника отпустила дјеца на дан два ради неодгодивих 

пољских послова“. 294 

Школску 1920/21. гдоину завршило је 432 ученика. Било је три прва 

разреда у којима су предавали Олга Ритберг, Анка Врбанчић и Штефанија 

Клер. У два друга разреда наставу су држали Загорка Обрадовић и Карло 


108

Лилге. Са трећим разредима су радили Марија Малушевић и Мара Кнези, 

док је у једном IV и једном V разреду предавао Адам Обрадовић. 

Рaз. 

Iа 

Iб 

Iв 

IIа 

IIб 

IIIа 

IIIб 

IV 

V 

УЧИТЕЉ 

Олга 

Ритберг 

Анка 

Врбанчић 

Штефанија 

Клер 

Загорка 

Обрадовић 

Карл 

Лилге 

Марија 

Малушевић 

Мара 

Кнези 

Адам 


Адам 


Статистика по разредима на крају године: 295 

бр. 

уч. 

пол 

по вероисповести 

по успеху 

рк. пр. ев. рф. I са од. I II III неис. 

57 о 5 52 - - 14 27 5 8 3 

58 м 2 - 56 - 10 31 10 4 3 

53 ж 2 - 43 8 14 28 4 4 3 

47 о 6 41 - - 12 31 4 - - 

55 о 2 - 38 15 8 37 10 - - 

53 м 2 18 26 7 5 23 17 8 - 

45 ж 2 8 30 5 9 21 12 - 3 

46 о 4 21 16 5 12 27 7 - - 

18 о - 10 2 6 5 13 - - - 

СВЕГА 432 25 150 211 46 89 238 69 24 12 

Број ученика је у току године и даље варирао највише због тога 

што је долазило до досељавања и расељавања појединих породица, али 

и до умирања деце због обољења од честих заразних болести које су 

тада харале. 

Следеће школске године на место Марије Малушевић дошао је из 

новокарловачке у бешчанску школу Бешчанин Ђорђе Јовановић. У другом 

полугодишту он је заменио и Мару Кнези у IIIб разреду, која је у 

међувремену отишла у Сремску Митровицу. Укупан број деце која су започела 

1921/22. школску годину износио је 411, док је на крају године 

школу завршило 404 ученика. У току школске године одселило се 23 ученика, 

једно дете је умрло, а доселило се 17 школске деце. У Iа разреду 

је било 45 ученика, а учитељица им је Загорка Обрадовић. У Iб Карл Лилге 

је обучавао 58 ученика. У три друга разреда предавали су Олга Ритберг, 

која је имала 42 ученика, Штефанија Клер, са 45 ученика и Анка 

Врбанчић, са 47 ученика. У трећим разредима наставу је држао Ђорђе 

Јовановић (у IIIа је било 52 а у IIIб 56 ученика). Управитељ школе Адам 

Обрадовић је држао IV разред са 48 и V разред са 9 ученика. 296 Ради попуне 

једног упражњеног учитељског места, 7. јула 1922. године из Сремских 

Михаљеваца у Бешку долази учитељица Милена Мушкиња. 



109

Општинско поглаварство Бешке није успело ни за следећу школску 

годину да обезбеди још две недостајуће школске просторије. У школској 

1922/23. години Iа и Iб разред и даље су били мешовити односно у њих 

су ишла деца свих народности, па је решено да ће се настава одржавати 

на „државном матерњем језику“. Како би ученици немачке народности 

научили свој матерњи језик, настава на немачком језику се 

одржавала у III, IV и V разреду два часа недељно по предвиђеном распореду. 

За то су били задужени Штефанија Клер за III разред и Карл 

Лилге за IV и V разред. 297 

Распоред по разредима био је следећи: Iа – дечаци - Анка 

Врбанчић, Iб – девојчице - Штефанија Клер, IIа – мешовити - Загорка 

Обрадовић, IIб – мешовити - Карл Лилге, IIIа – дечаци - Олга Ритберг, IIIб 

– девојчице - Милена Мушкиња, IVа – мешовити - Ђорђе Јовановић, IVб и 

V – мешовити - Адам Обрадовић. Учитељица Анка Врбанчић је почетком 

школске године премештена у Копривницу, а на њено место је, из Загреба, 

дошла Јосипа Чањевац. 298 

У периоду од 23. фебруара до 15. марта 1923. због болести 

учитељице Загорке Обрадовић њен IIа разред је додељен Карлу Лилгеу. 

Међутим, пошто је Лилге већ држао, поред свог IIб разреда, мушку 

опетовницу, више одељење шегртске школе, те IV и V разреде, по 

два сата недељно на немачком језику, учитељица Милена Мушкиња се 

добровољно јавила да ће непрекидно обучавати IIIб разред од 8,00 до 

12,00 часова, а IIа, уместо Лилгеа, од 13,00 до 17,00 за све радне дане. 299 

На крају школске године статистика по броју ученика и успеху је 

следећа: 300 

Разреди 

број 

ученика 

на крају 

године 

по вероисповести 

рк. пр. ев. реф. 

I са 

одл. 

по успеху 

I II III неис. 

I 100 15 10 57 18 18 63 13 8 4 

II 112 5 43 53 11 16 77 18 - 1 

III 120 4 40 63 13 23 72 19 1 5 

IV 73 8 20 28 17 6 57 9 - 1 

V 22 1 10 3 8 10 10 - - 2 

СВЕГА 427 33 123 204 67 73 279 59 3 13 





110

Распоред учитељског особља по разредима се и школске 1923/24. 

године одвијао по већ предвиђеном распореду и без већих неспоразума: 

раз. учитељ број ученика одељење настава 

Iа Карл Лилге 57 мешовито целодневна 

IIа Јосипа Чањевац 41 дечаци целодневна 

IIб Штефанија Клер 51 девојчице целодневна 

IIIа Адам Обрадовић 60 

IIIб Загорка Обрадовић 42 

IVа Олга Ритберг 47 дечаци целодневна 

IVб Милена Мушкиња 55 девојчице целодневна 

V Ђорђе Јовановић 34 мешовито целодневна 

У школи је постојао проблем нормалног одржавање наставе због 

недостаткa просторија. Зато је п'ланирано да се од краја септембра 1923. 

године оспособе још две учионице. 

За мушку опетовницу са 46 ученика био је задужен Ђорђе 

Јовановић, за женску са 60 ученица Олга Ритберг, женски ручни рад ће 

свака учитељица одржавати у свом разреду, у I разреду Јосипа Чањевац, 

а у V Олга Ритберг. Немачки језик, као необавезни предмет, уз награду 

од 10 динара по сату, држаће у III разреду Карл Лилге, а у IV и V 

Штефанија Клер. Штефанија Клер је 11. новембра 1923. премештена у 

Вишу народну школу у Шиду, а на њено место је постављена учитељица 

из Долова, Вера Дујановић, која је са радом почела 15. новембра и одмах 

преузела IIб разред. 301 

Решењем Покрајинске управе у Загребу од 22. фебруара 1924. године 

додељен је допуст учитељици Јосипи Чањевац, па је на њено место 

постављена Љубица Млинарић. 

У марту су одржавана два предавања из практичне обуке: 

- Адам Обрадовић, равнајући учитељ, одржао је 29. марта са IV и V разредима, 

уз присуство целог учитељског збора, прво у школском врту, а 

затим у школи, предавање из господарства са темом „О оплемењивању 

воћака спајањем и цепљењем“, 

- Загорка Обрадовић је 31. марта одржала предавање из граматике 

за све ученике трећих разреда са методском јединицом „Именичке 

заменице“. 302 

Следећи месец, Милена Мушкиња је одржала расправу на тему 

„Живот и школа“. 

Због појаве шарлаха код школске деце школска година је завршена 

нешто раније - 18. јуна 1924. године 303 

301 Записник Учитељског збора од 5. септембра 1923. и 15. новембра 1923. 



111

Статистика за ту школску годину је изгледала овако: 

Разреди 

бр. 

ученика 


године 

по вероисповести по успеху 

рк. пр. ев. реф. 

I са 

одл. 

I II III неис. 

I 52 5 19 23 5 7 36 9 - - 

II 89 11 10 52 16 10 64 11 - 4 

III 97 3 39 43 12 21 63 10 - 3 

IV 87 1 31 44 11 18 58 6 - 5 

V 33 3 7 15 8 5 25 1 - 2 

СВЕГА 358 23 106 177 52 61 246 37 - 14 

Наредне школске године уписано је 329 школске деце. Опетовницу 

су похађали 31 дечак и 70 девојчица. За управника школске библиотеке 

изабран је Ђорђе Јовановић. Учитељ Бранислав Вељковић је требало 

да преузме IIIа разред са дечацима, али је 1. октобра отишао у војску, 

тако да је његов разред прузела Вера Дујановић. Почетком септембра је 

одржан састанак свих учитеља, на којем су они изнели своја негодовања 

и озбиљне примедбе на рачун Општинског поглаварства Бешке јер нису 

извршене предвиђене оправке на учионицама и учитељским становима. 

Учитељица Олга Ритберг је изјавила да ће уколико се то у најкраћем року 

не уради затражити обласни комисијски преглед. 304 

Учитељ Карл Лилге је 11. децембра 1924. премештен у Стару Пазову, 

а на његово место је дошао Бранко Бута, да би 16. децембра учитељицу 

Милену Мушкињу, која је прешла у Добановце, заменила Софија Бута. И 

Бранко и Софија Бута су отпочели са радом 9. фебруара 1925. године. 305 

На крају школске године било је 293 ученика. Чак 40 ученика се или одселило 

или из другог разлога изостало, а само се 4 ученика доселило. И од 

тих 293 ученика, на крају године 20 ученика нису задовољили знањем да 

наставе даље школовање. 306 

На почетку 1925/26. школске године у бешчанску школу је кренуло 

280 ученика – 84 у првим, 54 у другим, 44 у трећим, 62 у четвртим разредима 

и 36 у петом разреду. 

Управитељ школе Адам Обрадовић одлази у пензију 27. октобра 

1925. године, а на његово место постављен је Бешчанин Ђорђе Јовановић. 

Том приликом је у записнику са седнице Учитељског збора бешчанске школе 

записано: „Указом Њ.В. Краља од 27. октобра 1925. О.Н. Бр. 72508 из 

1925 којим је равнајући учитељ Адам Обрадовић стављен у стање покоја, а 




112

управу школе према наређењу В. Жупана Области сремске од 28. новембра 

1925. Бр. 52.482 еx 1925 преузима учитељ Ђорђе Јовановић.“ 307 

Док се није попунило упражњено учитељско место за IIа разред 

који је држао пензионисани Адам Обрадовић, дошло је до спајања са IIб 

те је њима Бранко Бута држао целодневну наставу. Из Старе Пазове у 

Бешку је поново дошао Карл Лилге и почео са радом 6. јануара 1926. године, 

те преузео IIа разред и предавање господарства за V разред. 308 

У току школске године честе су биле промене бројног стања ученика. 

Главни разлог за то су биле миграције. Промене места боровка 

родитеља из разних разлога утицале су на то да су деца често морала 

мењати средину и прилагођавати се новим учитељима, друговима и 

уопште новој средини, а што је углавном неповољно утицало на њихов 

успех. Један од разлога који је утицао на смањење броја ученика у школи 

је била и повећана смртност деце у тим временима, због лоших услова 

живота, неодговарајуће здравствене заштите, несрећних случајева у 

којима су гинула деца и слично. 

На примеру из школске 1925/26. године приказана је статистика 

промене бројног стања ученика. 

Табела за 1925/26. школску годину: 

Раз. 

Iа 

Iб 

IIа 

IIб 

III 

IVа 

IVб 

V 

У Ч И Т Е Љ 

Олга 


Софија 

Бута 

Карл 

Лилге 

Бранко 

Бута 

С В Е Г А 

Ђорђе 

Јовановић 

Бранислав 

Вељковић 

Вера 

Вељковић 




Полугодишта 

На почетку Изостало 

Придошло 

Умрло 

полугодишта (отишло) 

Свега 

I 49 3 1 - 45 

II 45 - - - 45 

I 36 - - 2 38 

II 38 2 - 1 37 

I 27 1 - - 26 

II 26 - - 2 28 

I 27 1 - - 26 

II 26 - - - 26 

I 44 3 - - 41 

II 41 2 - 1 40 

I 32 1 - - 31 

II 31 1 - - 30 

I 29 - 1 - 28 

II 28 - - - 28 

I 37 1 - - 36 

II 36 - - - 36 

I 281 10 2 2 271 

II 271 5 - 4 270 



113

Из приложене табеле се види да је у бешчанску школу кренуо 281 

ученик, да их је у првом полугодишту одселило 10, умрло двоје и придошло 

исто двоје. На крају првог полугодишта укупан број деце је износио 

271. У току другог полугодишта се одселило још петоро деце, а четворо 

се доселило, што значи да је укупан број ученика на крају школске године 

износио 270. 

Што се тиче оствареног успеха у тој школској години занимљиво 

је да је укупан број неиспитаних ученика износио 23. Првих са одликом 

је било 54, првих 161, других 31 и трећих један ученик. 

Решењем Министарства просвете од 27. септембра 1926. године 

број 20171 учитељ Брансилав Вељковић изабран је за „редовног слушаоца 

више педагошке школе у Београду“ и пошто је прихватио избор, разрешен 

учитељске дужности у бешчанској школи. 309 

Почетком школске 1927/28. године долази до низа персоналних 

промена у бешчанској школи. Хајнрих Бехер је постављен за привременог 

учитеља и почео са радом 26. августа 1926. године. Учитељице 

Вера Вељковић и Јелена Обрадовић су по потреби службе премештене 

из Бешке у Илок. Учитељ из Црвенке Петер Ланг и учитељица из Шибеника 

Марина Сладаковић су распоређени у Бешку. Марина Сладаковић 

није одмах почела са радом због болести и о томе је обавестила надлежне 

власти тражећи краћи допуст. 310 Већ у другој половини октобра 

1927. године, прво Вера Вељковић, а одмах потом и Јелена Обрадовић, 

враћају се у Бешку. 

У наредне три године долази до повећања броја школске деце 

тако да је са 280 ученика, који су завршили школску 1926/27. годину, 

њихов број порастао на 358 за школску 1929/30. годину. Како је то изгледало 

за сваку годину посебно приказано је табеларно, уз податке о броју 

ученика по вероисповести и по успеху. 

Табела броја ученика за период 1926-1929: 

- први део 

школска 

година 

број 

деце 


године 

број деце по вероисповести 

православних 

римокатолика 

евангелиста 

реформиста 

1926/27 280 79 28 142 31 

1927/28 296 103 25 126 42 

1928/29 358 112 28 165 53 



114

- други део 

школска 

година 

број 

деце 


године 

број деце са завршеним успехом 

врло 

добрих 

добрих 

слабих 

одличних 

неоцењених 

1926/27 280 67 184 14 2 13 

1927/28 296 73 184 31 4 4 

1928/29 358 88 221 32 3 14 

Учитељица Марина Сладаковић је 5. октобра 1928. године отишла 

у пензију, па је на састанку учитељског збора, на којем је присуствовао 

и срески школски надзорник Бењамин Каменар, одато „признање 

дугогодишњој просветној раденици на њезиноме агилном и живом раду 

око васпитања и моралног подизања многих генерација.“ 311 

Сл. 6. Непознати учитељ, школска 1918/1919. година (око) 


115

Сл. 7. Олга Ритберг, разред Iа, школска 1920/21. година 


Сл. 8. Штефанија Клер, разред Iв, школска 1920/21. година 


116

Сл. 9. Марија Малушевић, разред IIIа, школска 1920/21. година 

Сл. 10. Мара Кнези, разред IIIб, школска 1920/21. година 


117

Сл. 11. Олга Ритберг, разред IIа, школска 1921/22. година 


Сл. 12. Ђорђе Јовановић, разред IIIa, школска 1921/22. година 

118

Сл. 13. Ђорђе Јовановић, разред IIIб, школска 1921/22. година 

Сл. 14. Адам Обрадовић, разред IV и V, школска 1921/22. година 

(имена на странама 314 и 315) 

119

Сл. 15. Јосипа Чањевац, разред Iа, школска 1922/23. година 


Сл. 16. Разред IIб, школска 1922/23. (учитељ Карл Лилге није на слици) 


120

Сл. 17. Адам Обрадовић, разред IVб и V, школска 1922/23. година 


Сл. 18. Загорка Обрадовић, разред IIIб, школска 1923/24. година 

121

Сл. 19. Вера Вељковић, разред IIб, школска 1923/24. година 


Сл. 20. Карл Лилге, разред I, школска 1924/25. година 


122



Сл. 22. Карл Лилге, разред IIа, школска 1925/26. година 

123

Сл. 23. Бранислав Вељковић, разред IVа, школска 1925/26. година 


Сл. 24. Загорка Обрадовић, разред V, школска 1925/26. година 


124

Сл. 25. Софија Бута, разред Iа, школска 1927/28. година 


Сл. 26. Вера Вељковић, разред Iа, школска 1928/29. година 


125

Сл. 27. Хајнрих Бехер, разред Iб, школска 1928/29. година 

Сл. 28. Петер Ланг, разред Iв, школска 1928/29. година 

126

ОД ШКОЛСКОГ ЗАКОНА ИЗ 1929. 

ДО ПОЧЕТКА II СВЕТСКОГ РАТА 

(1929-1941) 

Нови школски закон донет је 5. децембра 1929. године под именом 

„Закон о народним школама у Краљевини Југославији“. Тим Законом 

све народне школе постале су државне установе чији је задатак био 

„да, наставом и васпитањем у духу државног и народног јединства и 

верске трпељивости, спремају ученике за моралне, одане и активне чланове 

државне, народне и друштвне заједнице; да шире просвету у народу 

непосредно и посредно сарадњом са културним установама за народно 

просвећивање“. 

Настава је била општа и обавезна, али и бесплатна. Нису се 

уплаћивале никакве уписнине, школарине или неке друге таксе. Уведено 

је обавезно осмогодишње школовање. На тај начин су народне школе 

биле подељене на основне и више народне школе. Школовање у основним 

школама је трајало 4 године, након чега се прелазило у више народне 

школе, које су ђаци похађали до своје четрнаесте године и које су 

трајале исто 4 године. Уколико су ђаци после завршених четири разреда 

основне школе наставили школовање у некој средњој, занатској или 

сличној школи били су ослобођени даљег похађања народне школе. 

Овим Законом се под народним школама подразумевало и забавиште, 

које није било обавезно и могло се отварати на захтев општина 

или родитеља. 

Свака је школа добила свој нови печат на којем је био државни 

грб, назив школе и име места где се школа налазила. 

Школе су издржаване од школских општина које су биле основне 

школске управне јединице. Школска општина је морала да обезбеди 

одговарајућу школску зграду, да је одржава, те да обезбеди: „потребне 

учионице и радионице, удешене према хигијенским и педагошким правилима; 

по могућству дворана за школске свечаности, која ће служити 

и за собну гимнастику; потребне канцеларије и зборница; станови за наставнике 

и послужитеље“. Осим тога школска општина је водила рачуна 

да се набави одговарајући школски намештај, школска учила, огрев, да 

се отворе школске кухиње, обданишта за децу, школска купатила итд. 

127

Одређени су наставни предмети који ће се учити у народним школама, 

а то су: 

1. наука о вери са моралним поукама, 

2. народни (српско-хрватско-словеначки) језик, 

3. народна повест (историја), 

4. земљопис, 

5. рачун са основама геометрије и геометријског цртања, 

6. познавање природе, 

7. практична привредна знања и умења према потребама краја, 

8. хигијена, 

9. домаћинство, 

10. ручни рад са нарочитом применом народних мотива, 

11. цртање, 

12. лепо писање, 

13. певање, 

14. телесне вежбе по соколском систему. 

Осим тога, обавезна је била и веронаука за све признате вероисповести. 

Њу су предавали свештеници или учитељи одговарајуће 

конфесије, које је постављао министар просвете. 

Школа је трајала 10 месеци - од 1. септембра до краја јуна. У 

јулу и августу био је велики школски одмор. Завршна школска свечаност 

предвиђена је за 28. јун, када би се вршило награђивање и похваљивање 

ученика. 

Наставу у свим народним школама вршили су учитељи, који су по 

служби могли бити привремени и стални. Привремени учитељ утврђује 

се за сталног онда када положи практични учитељски испит. Свака народна 

школа имала је свог управитеља, којег, из реда месних учитеља, 

поставља министар просвете. 

Свака школска општина имала је свој месни школски одбор. У 

његов састав улазили су председник општине, управитељ школе, општински 

лекар, те пет угледних лица из места које бира општински одбор. 

Дужности школског одбора биле су доста значајне и разнолике, 

али се сводило на то да је морао да води рачуна о упису деце у школу, 

о њиховом редовном похађању, о материјално-финансијском пословању 

школе, водио је рачуна о набавци неопходних техничких ствари за школу, 

сарађивао са вишим школским властима и извршавао њихове наредбе, 

те унапређивао просветне прилике у својој школској општини. 

Рад школа су надзирали и контролисали срески школски надзорници, 

као и бански школски надзорници. У обилазак и контролу школа 

ишли су и министри просвете. 312 

312 Закон о народним школама у Краљевини Југославији, с кратким тумачењем и 

објашњем у вези са Законом о чиновницима од 31 VII 1923, Загреб, 1929. 

128

На основу решења Среског начелства број 1525 од 24. септембра 

1929. године извршена је поновна подела разреда међу учитељима. У Iа 

(српско одељење) са 54 ученика постављена је Вера Вељковић, у Iб (немачко 

одељење) са 42 ученика Хајнрих Бехер, у Iв (немачко одељење) 

са 42 ученика Петер Ланг, у IIа (српско одељење) са 38 ученика Ђорђе 

Јовановић, у IIб (немачко одељење) са 64 ученика Бранко Бута, у IIIа (мешовито 

одељење) са 70 ученика Софија Бута, у IIIб са 17 и IVа са 40 ученика 

Загорка Обрадовић, у IVб са 33 и V са 23 ученика Олга Ритберг. У 

мушкој опетовној школи наставу је држао Бранко Бута, а у женској Вера 

Вељковић и то недељом од 8 до 10 часова и четвртком од 8 до 11 часова 

пре подне. Женски ручни рад поверен је Олги Ритберг у првим разредима, 

Софији Бути у трећим разредима, а Загорки Обрадовић у четвртом и 

петом разреду. Мушки ручни рад одржаваће Петер Ланг и Хајнрих Бехер 

за прве разреде, а Бранко Бута од другог до петог. 313 

Почетком нове школске 1929/30. године долази до нових персоналних 

промена, јер је Вера Вељковић по властитој молби премештена у 

Петроварадин, а на њено место постављена је учитељска кандидаткиња 

Катица Дамјановић за привремену учитељицу у IIа разред и почела да 

ради од 29. октобра. 314 

У Бешки је 14. априла 1930. године одржан „француски дан“ ради 

сакупљања прилога „за помоћ наших пријатеља Француза, који су услед 

поплаве настрадали“. Одржано је предавање о односима наше државе и 

Француске уз „суделовање шк. деце са песмама и декламацијама“. 315 

Крајем школске године, тачније 20. јуна 1930. године, у бешчанској 

школи извршена је инспекција школског рада од стране министра просвете 

К. Ђорђевића. Он је том приликом рад појединих учитеља оценио 

овако: Катица Дамјановић - оцена 3, Хајнрих Бехер - 4, Петер Ланг - 4, 

Бранко Бута - 4, равнајући учитељ Ђорђе Јовановић - 4, Софија Бута - 4, 

Загорка Обрадовић - 4, Олга Ритберг - 4. 316 

Школска година је, као обично, завршена 28. јуна, на „дан народног 

просвећивања“, када је одржана дечија забава, а том приликом је 

скупљено 463 динара добровољног прилога. Ту школску годину завршило 

је 405 ученика (136 православних, 17 римокатолика, 250 евангелиста 

и 2 реформиста), од којих је 92 било одличних, 91 врло добрих, 163 добрих, 

24 слабих, 26 рђавих, а 9 ученика није било испитано. 317 

Због великог броја уписане деце за школску 1930/31. годину, али 

и због тога што су школске просторије мале и у неке се није могло сместити 

више од 40-45 деце, на састанку Месног школског одбора од 2. ав- 


314 Записник Учитељског збора од 5. новембра 1929. 

315 Записник Учитељског збора од 11. априла 1930. 


317 Записник Учитељског збора од 2. јула 1930. 

129

густа 1930, а под председништвом председника Андреаса Шерера, општинског 

начелника, разматран је предлог да се отвори девето одељење 

и постави „девета учитељска особа“ и то за немачки језик. Као битан 

разлог наведено је да се први и други разред не деле на одељења по 

броју деце него по народности „јер се у I и II разреду одржава настава са 

немачком децом на немачком, а са Србима и осталом децом на државном 

језику, те је немогуће уписани број деце разделити на 8 учитељских 

особа тако да би сва деца имала целодневну наставу већ би два одељења 

морала имати полудневну наставу“. Пошто је девета школска просторија 

обезбеђена, као и намештај и новац за станарину, Школски одбор је 

прихватио тај предлог с тим да је донет закључак да на то место дође 

учитељица која ће моћи одржавати наставу на немачком језику. Број 

деце по народности и вероисповести који ће похађали основну школу 

1930/31. школске године био је следећи: 318 

По народности 

Срба Хрвата Немаца Мађара 

Свега 

м ж м ж м ж м ж м ж м+ж 

I 25 25 1 - 39 40 10 3 75 68 143 

II 19 16 - - 41 34 1 3 61 53 114 

III 15 8 - - 38 27 5 3 58 38 96 

IV 19 14 - - 21 19 - 2 40 35 75 

Свега 78 63 1 - 139 120 16 11 234 194 428 

разред 

разред 

По вероисповести 

правосл. римокат. еванг. реформ. 

Свега 

м ж м ж м ж м ж м ж м+ж 

I 25 25 10 2 30 29 10 12 75 68 143 

II 19 16 1 1 25 27 16 9 61 53 114 

III 15 8 5 2 25 25 13 3 58 38 96 

IV 19 14 - 2 17 15 4 4 40 35 75 

Свега 78 63 16 7 97 96 43 28 234 194 428 

318 Архив Војводине, Краљевска банска управа, Просветно одељење, IV 34574/930. 

130

Овај захтев МШО није наишао на одобрење виших школских власти 

па је на почетку школске 1930/31. дошло до поделе разреда између 

8 учитеља. Виша народна школа у Бешки је почела са радом 1. октобра 

и она се одржавала само у два одељења – једно мушко одељење 

у којем је наставу држао Петер Ланг и једно женско са учитељицом 

Софијом Бутом. 319 Катица Дамјановић је крајем године по сопственој 

молби прешла у Кузмин, а на њено место је, као привремена учитељица, 

постављена Душанка Вукосављевић, која је почела са радом 3. новембра 

1930. године. 320 Министар просвете М. Секулић је одлуком од 24. 

децембра одобрио учитељици Душанки Вукосављевић одсуство од 1. 

јануара 1931. до 1. јануара 1932. године, са правом добијања свих новчаних 

принадлежности, ради похађања предњачке школе Савеза сокола 

Југославије, те је она напустила школу у Бешки 7. јануара 1931, а њу је 

привремено мењао Хајнрих Бехер. 321 

Нови проблеми са бројем учитеља 

настају и крајем јануара када је 

управитељ школе Ђорђе Јовановић отишао 

на боловање. Замењивао га је Бранко 

Бута. У то време, на једно упражњено 

место учитељице, из Кузмина се враћа 

Катица Дамјановић, а затим и Бранко Стојадиновић, 

који је почео са радом 21. фебруара 

1931. године. 322 Средином марта 

1931. године из Падеја у Бешку је прешао 

Велислав Старчевић у замену за оболелог 

Ђорђа Јовановића, 323 који је умро 

9. маја 1931. године. На његово место, 

управитеља школе у Бешки, постављен је 

Бранко Бута. 

Старопазовачки срез, под чијом политичком 

управом је била Бешка, бројао је 

17 насеља. У пет насеља, поред државног 

наставног језика, предавање се одвијало 

Хајнрих Бехер са ученицима 

и на немачком језику, а у једном и на словачком. Скоро у свим местима 

била је слаба полазност у вишим разредима. Једино је у Сремским Карловцима 

постојало забавиште, и то два одељења са 120 деце. Какво је 




322 Записник Учитељског збора од 6. фебруара 1931; Spomenica, 15. 


131

било бројно стање ученика, средином априла 1931. године, у осталим 

местима старопазовачког среза биће приказано у следећем прегледу: 324 

а) одељења са државним наставним језиком 

Основна школа (ОШ) 

ред. 

број ученика по разредима 

МЕСТО 

број 

I II III IV свега 

1 Белегиш 97 47 98 48 290 

2 Бешка 65 44 28 34 171 

3 Војка 115 121 110 58 404 

4 Голубинци 155 46 113 83 397 

5 Крчедин 79 55 59 45 238 

6 Нови Бановци 15 15 13 8 51 

7 Нови Карловци 121 101 100 84 406 

8 Нова Пазова 6 3 1 3 13 

9 Нови Сланкамен 102 63 70 74 309 

10 Новосл. Виногр. 12 14 12 13 51 

11 Срем. Карловци 142 120 103 113 478 

12 Ср. Михаљевци 44 34 34 33 145 

13 Стари Бановци 55 50 38 34 177 

14 Стара Пазова 60 52 50 38 200 

15 Стари Сланкамен 26 18 21 25 90 

16 Сурдук 51 42 54 42 189 

17 Чортановци 28 27 34 22 111 

Свега 1173 852 938 757 3720 

Виша народна школа (ВНШ) 

ред. 

Укупно 

МЕСТО 


број 


(ОШ+ВНШ) 

1 Белегиш 73 19 22 16 130 420 

2 Бешка 29 3 6 5 43 214 

3 Војка 42 31 22 28 123 528 

4 Голубинци 38 173 65 - 276 673 

5 Крчедин 22 13 7 2 44 282 

6 Нови Бановци 10 3 5 3 21 72 

7 Нови Карловци 36 43 42 32 153 559 

8 Нова Пазова - - - - - 13 

9 Нови Сланкамен 38 40 28 27 133 442 

10 Новосл. Виногр. 10 - - - 10 61 

11 Срем. Карловци 70 9 - - 79 557 

12 Ср. Михаљевци 9 8 - - 17 162 

13 Стари Бановци 24 37 26 14 101 278 

14 Стара Пазова 17 9 - - 26 226 

15 Стари Сланкамен 30 9 - - 39 129 

16 Сурдук 29 8 14 10 61 250 

17 Чортановци 17 9 3 5 34 145 

Свега 494 414 240 142 1290 5010 

324 АВ, КБУ, IV 16204/931. 

132

б) одељења са немачким наставним језиком 

ред. 

број 

МЕСТО 




1 Бешка 73 74 66 41 254 

2 Крчедин 34 29 33 22 118 

3 Нови Бановци 24 28 23 16 91 

4 Нови Сланкамен 25 15 24 16 80 

5 Нова Пазова 152 180 144 145 621 

Свега 308 326 290 240 1164 

ред. 

бр. 

МЕСТО 



Укупно 

I II III IV свега (ОШ+ВНШ) 

1 Бешка 30 23 7 3 63 317 

2 Крчедин 9 12 5 - 26 144 

3 Нови Бановци 14 4 9 10 37 128 

4 Нови Сланкамен 10 10 4 2 26 106 

5 Нова Пазова 75 71 67 - 213 834 

Свега 138 120 92 15 365 1529 

в) одељења са словачким наставним језиком 

ред. 

број 

МЕСТО 




1 Стара Пазова 170 178 191 209 748 

ред. 

број 

МЕСТО 


број ученика по разредима Укупно 

I II III IV свега (ОШ+ВНШ) 

1 Стара Пазова 149 74 - - 223 971 

Крајем школске године у Бешки је у Основној школи (прва четири 

разреда) био 171 ученик на државном језику и 254 на немачком, а у 

Вишој народној школи само 43 на државном и 63 на немачком језику. У I 

разреду Више народне школе било је укупно 59 ученика (29 на државном 

и 30 на немачком наставном језику), у II разреду 26 (3+23), у III разреду 

13 (6+7) а у IV разреду 8 (5+3). 325 

325 АВ, КБУ, IV 16204/931. 

133

На крају школске 1930/31. године статистика основне школе је овако изгледала: 

Раз. У Ч И Т Е Љ бр. по вероисповести по успеху 

уч. рк. пр. ев. реф. одл. в.д. доб. сл. рђ. нц. 

Iа 

Катица 

Стојадиновић 

48 7 37 4 - 9 12 13 4 4 6 

Iб 

Хајнрих 

Бехер 

50 3 - 35 12 6 16 20 4 - 4 

Iв 

Iг 

IIа 

IIб 

IIв 

IIIа 

IIIб 

IVа 

Петер 

Ланг 

Олга 


Олга 


Бранко 

Бута 

Петер 

Ланг 

Бранко 

Стојадиновић 

Велислав 

Старчевић 



22 - - 18 4 3 7 7 4 - 1 

16 1 14 - 1 3 6 6 - 1 - 

42 5 36 - 1 10 11 16 5 - - 

51 - - 36 15 14 17 13 6 - 1 

24 - - 17 7 3 9 12 - - - 

48 2 18 18 10 9 14 18 6 - 1 

45 3 3 32 7 7 10 20 7 - 1 

37 - 17 17 3 8 17 12 - - - 

IVб Софија Бута 37 2 15 15 5 9 11 15 - - 2 

С В Е Г А 420 23 140 192 65 81 130 152 36 5 16 

С обзиром на велики број ученика немачке народности 

установљено је да постоје оправдани разлози за отварање тзв. „немачког“ 

одељења, али није постојала прикладна просторија где би оно било 

смештено. По том питању се састајао Месни школски одбор под председништвом 

Андреаса Шерера и чланова Николе Старчевића, Јакоба Хајдта, 

Јохана Хајпа, Марка Лупуровића, Милана Говорчина и општинског лекара 

Стевана Лочког. Одбор је предложио да се уведе полудневна настава 

и тако ослободи једна учионица. Одлуком Министарства просвете 

број 60454 од 5. новембра 1931. године, у бешчанској школи дошло 

је до отварања два одељења (четврто и пето) са немачким наставним 

језиком. 326 

Доласком у Бешку учитеља Бранка Стојадиновића и Велислава 

Старчевића основано је соколско друштво које је њиховом заслугом окупило 

велики број школске деце III, IV и V разреда. Тада је основана и соколска 

читаоница. 327 

Учитељица Душанка Вукосављевић јавила се на дужност у бешчанску 

школу, након завршеног допуста, 1. јануара 1932. године, и 

326 АВ, КБУ, IV 36045/931; Записник Месног школског одбора од 17. октобра 1931. 

327 Записник Учитељског збора од 7. септембра 1931. и 17. октобра 1931. 

134

њеним доласком соколски покрет је још више добио на снази и то време 

је било једно од најзначајнијих периода у историји бешчанског сокола. 328 

Дотадашњег заменика управитеља школе Бранка Буту Министарство 

просвете именовало је управитељем школе у Бешки одлуком број 

7256/932 од 17. фебруара 1932. године. Учитељица Јелена Обрадовић се 

у јануару поново вратила на службу у Бешку, па је по сопственом захтеву 

преузела немачко одељење. 329 

Крај школске године обележен је на Видовдан када је у школи 

одржана свечаност у којој је било рецитовања, певања, а ученици су 

одиграли и један позоришни комад. 330 

Поред редовних школских обавеза бешчански учитељи су се бавили 

и другим активностима које су биле уско повезане и са васпитавањем 

деце и омладине. Управитељ школе Бранко Бута је био просветар при 

соколском друштву, у којем је Бранко Стојадиновић био начелник, а Душанка 

Вукосављевић начелница. Загорка Обрадовић је била благајник 

Месног одбора Црвеног крста, Петер Ланг секретар, а Хајнрих Бехер повереник 

подмлатка Црвеног крста. 331 

Соколски подмладак са старешинама Душанком Вукосављевић 

и Бранком Стојадиновићем на плацу 1932. године 


329 Записник Месног школског одбора од 23. марта 1932; Записник Учитељског збора 

од 6. јуна 1932. 


331 АВ, КБУ, IV 26332/932. 

135

Бешка је 1932. године имала 3925 становника у 760 домова. 332 Док 

се број становника у Бешки повећавао из године у годину, с друге стране 

број школске деце у Вишој народној школи је стално опадао. Многи су 

разлози утицали на ту појаву. 

Један је био неслање деце у школу због потребе обављања 

многобројних кућних послова. Међутим, ни држава није била енергична 

да до краја спроведе закон. Бешчанска школа је била само једна од 

многобројних у којој деца нису редовно или скоро никако похађала више 

разреде. То је било карактеристично за сва насеља старопазовачког среза, 

као скоро и за целу Дунавску бановину. 

Родитељи су често били позивани на 

разговор у школу како би објаснили недолазак 

у школу, о чему је бринуо Школски 

одбор. Често су родитељи били упозоравани 

да морају поштовати закон, бивали 

и новчано кажњавани, али то није битно 

променило однос према похођању школе 

ученика виших разреда. 

Из свих тих разлога Министарство 

просвете је послало распис школама у 

којем се тражило од МШО да спроведу 

закључак о даљем одржавању наставе у 

вишим народним школама. 

Бешчански школски одбор је на тај распис одговорио закључком 

Печат Месног школског одбора 

да у Бешки постоје мала газдинства, да људи не живе у задругама, па 

због тога деца након завршетка I разреда Више народне школе помажу 

својим родитељима у обради земље и у другим кућним пословима. 

Даље је наведено да су родитељи у већини случајева сиромашни па 

шаљу децу што пре на било какву службу. У Бешки није било довољно 

квалитетних учионица ни за ученике основне школе (I-IV разред), а оне 

постојеће су скоро све мале и тескобне. Није било ни довољно наставника 

за одржавање наставе у Вишој народној школи. Проблем је био 

и финансијске природе, јер је бешчанска општина тешко и нередовно 

испуњавала прописане обавезе око издржавања те школе. Из свих тих 

разлога МШО је предложио да се у I разреду Више народне школе одржава 

редовна настава, а да се у II, III и IV разреду настава укине. 333 

332 Almanah Kraljevine Jugoslavije, sveska četvrta priručne biblioteke, Opšta državna 

uprava, Banovine – srezovi, opštine i gradovi, sastav, statisitka i šematizam svih državnih 

ustanova, Zagreb 1932, 321. 

333 Записник Месног школског одбора од 11. јануара 1932. 

136

Исти закључак донеле су и школе у околним местима – Крчедину, 334 

Чортановцима, 335 Крушедолу, 336 Голубинцима, 337 Старим Бановцима, 338 

Белегишу, 339 Сурдуку, 340 Новим Бановцима, 341 Новој Пазови 342 итд. Просветно 

одељење Дунавске Бановине, поводом тих закључака многих 

школа, доставило је Министарству просвете мишљење о предлогу среског 

школског надзорника старопазовачког среза да се укину III и IV разреди 

у Вишим народним школама на подручју среза. 343 По тим захтевима 

је позитивно решено па су, на основу одлуке Министарства просвете 

Краљевине Југославије Одељења за основну наставу број 87620 од 23. 

новембра 1932. године, а на предлог Краљевске банске управе у Новом 

Саду број 61450/932, у Бешки крајем 1932. затворени II, III и IV разред 

Више народне школе. 344 Исти поступак је вођен и за школе у Старој 

Пазови, 345 Старим Бановцима, 346 Новим Карловцима, 347 Војки и Новом 

Сланкамену 348 за које је донета иста одлука као и за бешчанску школу. 

Вероватно су школе у другим сремским местима имале сличне проблеме. 

Огроман и скоро нерешив проблем у бешчанској школи је и даље 

био недовољан број учионица. Одељења је било 11, а учионица свега 9. 

Учионица која је била крај евангелситичке цркве у то време постала је 

неупотребљива за школске потребе, јер је постојала велика опасност да 

се згради сруши. Због тога је МШО одлучио да се у њој од 1. априла 1932. 

године више не одржава настава. Та зграда је током године срушена, а 

на њено место је евангелистичка црквена општина саградила нову зграду 

у којој би требало да буде смештена и учионица. Ради попуњавања 

потребног броја учионица затражено је од српске православне црквене 

општине да одобри просторију где се до тада налазила гостионица за 

потребе школе, што је и остварено. Ни у осталим учионицама ситуација 

није била боља јер већина од њих није задовољавала основне захтеве 

за одржавање наставе. Учионице су биле ниске, мрачне, али и удаљене 

334 АВ, КБУ, IV 18421/932, 19792/932. 

335 Исто, 19797/932. 

336 Исто, 20468/932. 

337 Исто, 19796/932. 

338 Исто, 19794/932. 

339 Исто, 19795/932. 

340 Исто, 19800/932. 

341 Исто, 19793/932. 

342 Исто, 19801/932. 

343 Исто, 3644/932. 

344 Исто, 65960/932. 

345 Исто, 66308/932. 

346 Исто, 66309/932. 

347 Исто, 66314/932. 

348 Исто, 66324/932. 

137

од центра села. Школска зграда где се налазио стан и учионица Олге 

Ритберг била је толико оронула да је на њој било неопходно извршити 

озбиљније спољне и унутрашње поправке. 

Срески школски надзорник В. Орешчанин, при обиласку бешчанске 

школе средином 1932. године, упоређујући број одељења и ученика 

по одељењима, дошао је до закључка да је непропорционалан број ученика 

по појединим одељењима. Утврдио је да у одељењима са немачким 

наставним језиком има 4 наставника у 4 одељења са 268 ученика, 

а са државним наставним језиком у 7 одељења има 272 ученика, па је 

предложио да би требало два учитељска лица преместити, што је ипак 

оставио управи школе да одлучи. По том питању огласио се управитељ 

школе Бранко Бута који се обратио среском начелству у Старој Пазови 

са предлогом да у школи остане 11 одељења образлажући тиме да су 

већином учионице у Бешки мале и тескобне, да не могу примити више 

од 40 ученика, да су сви млађи наставници, који би у овом случају добили 

премештај, активни у ваншколским 

активностима, посебно 

у соколском друштву, затим 

да је већина наставника везана 

за Бешку женидбом и удајом. 

Због тога је доставио свој предлог 

распореда ученика и наставника 

по одељењима, како 

на државном тако и на немачком 

језику. И поред свих напора 

управитеља школе да не дође 

Штамбиљ Државне основне школе Бешка 

до затварања једног одељења, 

то се ипак остварило, јер је 

Просветно одељење Краљевске 

банске управе Дунавске Бановине својом одлуком од 2. септембра 1932. 

затворило шесто одељење народне школе на државном језику. 349 

Укидањем шестог одељења на државном наставном језику два 

наставника су постала прекобројна. Управитељ школе на састанку Наставничког 

збора затражио је да се или гласањем одреди или да се сам 

пријави неко од наставника са државног одељења за премештај. Пошто 

се тада тога нико није прихватио, одлуку је донело Министарство просвете 

које је преместило учитељицу Душанку Вукосављевић у Кузмин, а 

њен Iб разред додељен је Загорки Обрадовић. 350 

Укидање II, III и IV разреда Више народне школе био је један од 

разлога за укидање шестог одељења у бешчанској школи и то је и даље 

349 АВ, КБУ, IV 47581/932; Записник Месног школског одбора од 24.априла 1932. и од 

31. августа 1932. 

350 Записник Учитељског збора од 12. септембра, 15. октобра и 29. октобра1932. 

138

Реформистичка црква у Бешки 

једна од главних тема међу наставницима, с обзиром да је још једно наставничко 

место било прекобројно. Као једно од решења наметнуло се 

премештање брачног пара Стојадиновић - Бранка и Катице, и доласком 

једног учитеља на њихово место. Међутим, Соколско друштво у Бешки, 

са апотекаром Николом Грахором, као старешином на челу, стало 

је у одбрану свог начелника Бранка Стојадиновића, тражећи обуставу 

премештаја. Бешчанско соколско друштво се обратило Соколској жупи 

Нови Сад, наводећи да је „начелник брат Стојадиновић потребан овом 

друштву као кора хлеба и без њега друштво не може опстојати“. На основу 

представке Соколског друштва у Бешки, Соколске жупе Нови Сад и 

Савеза Сокола Краљевине Југославије, начелник Просветног одељења 

је закључио „да би требало изаћи на сусрет 

Соколским установама, ову грешку, 

ако има могућности, исправити, а одлуке 

о њиховом премештају из Бешке ОН бр. 

82310/932 ставити ван снаге“, 351 што је 

било и учињено. 

Почетком 1933. године бешчански 

учитељи су били главни иницијатори за 

обнављање народне књижнице и читаонице 

у месту, те су поводом тога упутили 

захтев КБУ за одобрење правила. По том 

питању КБУ је тражила мишљење среског 

начелника о члановима оснивачима у погледу 

њихове „националне исправности 

и гаранције за успешан рад“. 352 

На крају школске 1932/33. године 

у Бешки је било 10 одељења – пет са 

државним и пет са немачким наставним 

језиком, и 10 наставника, од којих су четири 

радила у одељењима са немачким, а шест са државним наставним 

језиком. На основу те чињенице школски надзорник је закључио да је 

један од наставника у одељењима са државним наставним језиком био 

прекобројан, а да је у одељењима са немачким наставним језиком једно 

наставничко место било упражњено. Министарство просвете је због тога 

упутило захтев да се изврши провера да ли неко од наставника који су 

предавали на државном наставном језику може радити у одељењу са немачким 

наставним језиком. Ниједан од наставника није хтео да се прихвати 

оваквог постављења. Разматрајући ту ситуацију, школски надзорник 

је још једном установио да ниједан наставник није у могућности да 

пређе у немачко одељење, па је Министарство просвете донело одлуку 

351 АВ, КБУ, IV 47581/932 

352 Исто, 24814/933. 

139

да се Велислав Старчевић премести из Бешке у Нове Карловце. 353 И даље 

је остала потреба за једним наставником који би предавао у одељењу са 

немачким наставним језиком. 

Почетком нове школске године МШО је закључио да се број ученика 

у одељењима са државним наставним језиком повећао јер I разред 

Више народне школе полазе и немачка деца по пристанку њихових 

родитеља. Због тога је МШО одлучио да се достави предлог просветним 

властима да се једно (пето) одељење са немачким наставним језиком 

затвори, а једно (шесто) одељење са државним наставним језиком 

отвори. 354 У то време председник Месног школског одбора био је Сава 

Бајић, а чланови др Стеван Лочки, Петар Огризовић, Георг Сене, Никола 

Старчевић и Јохан Хајп. У међувремену, на састанку Учитељског 

збора извршен је распоред одељења. Пошто је премештајем Велислава 

Старчевића једно одељење остало без наставника одлучено је да замену 

у том одељењу врше наизменично сви наставници по недељу дана. 355 

У школи је било укупно 8 учионица, а 10 одељења. 

Бројни преглед разреда, одељења и наставника на Државној 

основној школи у Бешки школске 1933/34. године 356 

Разред 

I 

II 

III 

IV 

V 

Одељење 


са наставом на Предаје у одељењу 

државном немачком 

а 49 - Катица Стојадиновић 

б - 59 Хајнрих Бехер 

а 60 - Загорка Обрадовић 

б - 63 Јелена Обрадовић 

а 51 - Софија Бута 

б - 65 Бранко Бута 

а 51 - Бранко Стојадиновић 

б - 56 Петер Ланг 

а 52 - врши се замена 

б 48 - Олга Ритберг 

СВЕГА 311 243 

353 Исто, 46015/933. 

354 Исто, 56306/933. 


356 АВ, КБУ, IV 56306/933. 

140

У новембру 1933. године Министарство просвете Краљевине 

Југославије Одељење за основну наставу на основу предлога МШО и начелника 

Просветног одељења КБУ донело је одлуку да се не може затворити 

пето одељење са немачким наставним језиком, али да се може отворити 

шесто одељење са државним наставним језиком. 357 

Статиситика броја ученика по одељењима на крају 

школске 1933/34 године: 358 


Разред На На 

Рф. и 

вр. добањен 

неоце- 

Пр. Рк. 

од. 

слаб рђав 

поч. крају 

ев. 

доб. 

Iа 49 49 38 7 4 11 12 18 3 - 5 

Iб 60 60 - 1 59 5 14 29 2 8 4 

IIа 60 58 44 10 4 13 22 21 - - 2 

IIб 64 65 - 1 64 6 22 29 7 - 1 

IIIа 55 48 39 5 4 4 16 24 - - 4 

IIIб 65 63 - 1 62 5 17 35 4 - 2 

IVа 50 49 41 4 4 3 11 24 - - 11 

IVб 58 56 - 2 54 10 14 32 - - - 

V 102 95 27 2 66 13 35 27 - - 20 

Свега: 563 543 189 33 321 70 163 239 16 8 49 

Пред почетак школске 1934/35. МШО је одлучио да се све школске 

зграде дотерају споља, двапут окрече, а стари црепови измене. Требало 

је и учионице реновирати и двапут окречити. 359 

Поводом трагичне смрти краља Александра I Ујединитеља у 

бешчанској школи је 10. октобра 1934. године одржана комеморативна 

седница, а сви наставници су позвани да минутом ћутања одају „дужну 

пошту и пијетет великом државнику драге нам отаџбине, који је као 

највећи поборник учвршћивања светског мира, постао жртва гнусног 

марсељског атентата“. 360 

Почетком новембра 1934. године из Нових Карловаца у Бешку 

враћа се Велислав Старчевић, па је целокупно наставничко особље од 

тог тренутка бројало 10 наставника. У бешчанској школи су тада били: 

управитељ Бранко Бута, наставници Софија Бута, Бранко Стојадиновић, 

Катица Стојадиновић, Олга Ритберг, Загорка Обрадовић, Јелена Обрадовић, 

Хајнрих Бехер, Петер Ланг и Велислав Старчевић. 

По Закону о задужбинама, управљање над њима прешло је из 

руку Општинске управе у руке Месног школског одбора. Задужбина беш- 

357 Исто. 


359 Записник Месног школског одбора од 5. августа 1934. 


141

Заклетва учитеља Петера Ланга из 1934. године 

чанске школе износила је 1.742,97 динара у готовом новцу и 150 динара 

у обвезницама. МШО је донео решење да се од средстава школске задужбине 

оснује „Фонд за помагање сиромашних ученика“. Закључено је 

да постојећа имовина послужи као главница том новом фонду, а да се од 

камата набављају одећа и обућа за сиромашне ученике. Како би се средства 

у овом фонду повећала одлучено је да у њега улазе сви приходи од 

школских приредби, поклони добротвора и слично. 

Забрињавајућа ситуација и даље је била са школским зградама, 

које су скоро све биле у врло лошем стању и нису задовољавале техничке 

и хигијенске услове за одржавање квалитетне наставе. За постојећих 

десет одељења школа је имала 8 учионица. Школска општина и даље 

није имала довољно својих зграда већ је узимала под закуп три школске 

зграде за које је годишње плаћала 15.000 динара закупнине. Школа није 

била централна, већ су учионице биле разбацане по селу, па је и надзор 

над радом наставника и ученика био отежан. Из тих разлога је МШО покренуо 

иницијативу за градњу нове школе. Донета је одлука да се од Општинске 

управе затражи повраћај средстава из давно формираног Фонда 

за градњу школе. 361 

На састанку МШО, одржаног 10. јануара 1935. године, усвојен је 

буџет за нову школску годину. Састанком је председавао председник 

МШО Сава Бајић. Буџет се састојао из следећих ставки: 

361 Записник Месног школског одбора од 17. децембра 1934. 

142

I Расходи 

а) Лични расходи 

- плата послужитељима 7.200 дин 

- награда благајнику 500 дин 

- станарина за 4 учитеља 7.200 дин 

б) Материјални расходи 

- књиге, учила, штампане ствари, уџбеници, 

материјал за писање и цртање 

15.000 дин 

- набавка штампе за школу 500 дин 

- за Пољопривредни гласник 160 дин 

- за Просветни гласник 80 дин 

- остали часописи 80 дин 

- уље за патос 1.500 дин 

- метле, корпе 100 дин 

- набавка исправног намештаја 400 дин 

- чишћење нужника 200 дин 

- чишћење оџака 900 дин 

- електрично осветљење 400 дин 

- оправка школских зграда 3.000 дин 

- израда и довоз огревних дрва за учионице 4.000 дин 

- за резање дрва 360 дин 

- најамнина за школску зграду у власништву 

Српске прав. црквене општине 

6.000 дин 

- најамнина за школску зграду у Дунавској улици 3.600 дин 

- најамнина за школску зграду у власништву 

Марије Вукомановић 

3.600 дин 

- осигурање зграда 150 дин 

- за порез на земљу 200 дин 

- за непредвиђене трошкове 1.000 дин 

- за дуговања 4.000 дин 

Укупно: 62.530 дин 

II Приходи: 

62.530 дин 

(који треба да се остваре од Управне општине Бешка) 

Проблем око израде буџета и расподеле расхода настао је 

сазнањем да огревна дрва намењена за наставно особље нису укључена 

у трошкове јер је до сада то финансирала Имовна општина, а то она 

више не чини, а МШО је закључио да на том плану не може ништа да учини, 

па су наставници препуштени сами себи тј. да се сналази свако за 

своје потребе. 362 

362 Записник Месног школског одбора од 10. јануара 1935. 

143

Сл. 29. Катица Стојадиновић, разред Iа, школска 1929/30. година 


Сл. 30. Ђорђе Јовановић, разред IIа, школска 1929/30. година 


144

Сл. 31. Софија Бута, разред IIIа, школска 1929/30. година 


Сл. 32. Загорка Обрадовић, разред IIIб и IVа, школска 1929/30. година 


145

Сл. 33. Олга Ритберг, разред IVб и V, школска 1929/30. година 




146

Сл. 35. Катица Стојадиновић, разред IIа, школска 1931/32. година 


Сл. 36. Бранко Бута, разред II и III, школска 1931/32. година 

147

Сл. 37. Олга Ритберг, разред IIIа, школска 1931/32. година 


Сл. 38. Загорка Обрадовић, разред V, школска 1931/32. година 


148

Сл. 39. Загорка Обрадовић, разред Iа, школска 1932/33. година 


Сл. 40. Душанка Вукосављевић, разред Iб, школска 1932/33. година 


149

Сл. 41. Хајнрих Бехер, разред Iв, школска 1932/33. година 

Сл. 42. Софија Бута, разред IIa, школска 1932/33. година 


150

Сл. 43. Јелена Обрадовић, разред IIб, школска 1932/33. година 


Сл. 44. Катица Стојадиновић, разред IIIа, школска 1932/33. година 


151

Сл. 45. Петер Ланг, разред IIIб, школска 1932/33. година 


Сл. 46. Бранко Стојадиновић, разред Iа ВНШ (Vа), школска 1932/33. година 


152





153

Сл. 49. Загорка Обрадовић, разред IIа, школска 1933/34. година 




154

Сл. 51. Бранко Стојадиновић, разред IVа, школска 1933/34. година 


Сл. 52. Петер Ланг, разред IVб, школска 1933/34. година 


155

У марту је Соколско друштво у Бешки приредило јавну вежбу коју 

је припремио Бранко Стојадиновић са циљем да се што више школске 

деце прикључе раду сокола, а што је већ раније било одлучено на састанку 

Наставничког збора. 363 

Почетком школске 1935/36. године извршена је подела одељења 

по наставницима: Iа разред Бранко Стојадиновић са 40 ученика, IIа Олга 

Ритберг са 53 ученика, IIIа Катица Стојадиновић са 43 ученика, IVа Загорка 

Обрадовић са 57 ученика, Iа Више народне школе Софија Бута са 

51 учеником – предавање на државном језику. На немачком наставном 

језику – Iб Хајнрих Бехер са 70 ученика, IIб Јелена Обрадовић са 62 ученика, 

IIIб Бранко Бута са 54 ученика, IVб Петер Ланг са 61 учеником, Iб 

Више народне школе Велислав Старчевић са 47 ученика. Укупно је било 

538 полазника, од којих 248 дечака и 290 девојчица. 364 Колико је било 

одељења, ученика и наставника у целом старпазовачком срезу биће табеларно 

приказано. 365 

Табеларни преглед бројног стања одељења, ученика и 

наставника среза Стара Пазова на дан 1. новембар 1935. године 

ред. 

број 

Број 

одељења 


Број наставника 

МЕСТО 

м ж свега м ж свега 

1 Белегиш 7 172 165 337 4 3 7 

2 Бешка 10 248 290 538 5 5 10 

3 Буковац 3 67 73 140 1 1 2 

4 Војка 8 243 228 471 3 5 8 

5 Голубинци 12 254 326 471 5 7 12 

6 Крчедин 9 209 177 386 4 5 9 

7 Нови Бановци 4 101 93 194 1 2 3 

8 Нови Карловци 9 231 229 460 4 5 9 

9 Нова Пазова (нем) 12 329 333 662 2 10 12 

10 Нова Пазова (држ) 1 10 10 20 1 - 1 

11 Нови Сланкамен 10 239 224 483 4 6 10 

12 Новосл. Виногр. 1 21 32 53 1 - 1 

13 Срем. Карловци 13 307 307 614 3 10 13 

14 Срем. Михаљевци 3 76 84 160 1 2 3 

15 Стари Бановци 4 132 140 272 2 3 5 

16 Ст. Пазова (слов) 14 384 404 788 6 8 14 

17 Ст. Пазова (држ) 4 113 115 228 2 2 4 

18 Стари Сланкамен 2 59 63 122 2 - 2 

19 Сурдук 4 117 85 202 1 3 4 

20 Чортановци 3 72 82 154 1 2 3 

СВЕГА 132 3384 3480 6864 53 79 132 


364 Записник Учитељског збора од 1. септембра 1935; АВ, КБУ, IV 60625/935. 

365 АВ, КБУ, IV 60625/935. 

156

Скупштина учитељског друштва старопазовачког среза за 1936. 

годину одржана је у мају у Бешки и то на Дунаву. 366 

Одлуком министра просвете од 20. марта 1936. године ОН бр. 

54125 за управитеља школе постављен је Велислав Старчевић, а Бранко 

Бута за заменика управитеља. 

У лето те године су све школске зграде обишли нови управитељ 

школе Велислав Старчевић и одборник МШО Хајнрих Книзл и установили 

да је било неопходно да се пред почетак нове школске године изврше 

одређене најхитније поправке на тим објектима. Закључили су да 

Школска књижица Ангелине Вучетић за 1933/34. школску годину 

је било потребно да се све зграде и учионице окрече, да се прозори поправе, 

да се ограде у школама на плацу поправе, да се на зградама кров 

претресе и дотрајали цреп измени. Тада су у школу стигле и три понуде 

за набавку школских уџбеника и писаћег материјала и то до књижаре 

„Славија“, књижаре „Зима и друг“ и књижаре Ђорђа Ивковића, све из 

Новог Сада. МШО је донео одлуку „да се прими понуда књижаре Славија 

чији је власник Владимир Лежимирац из Новог Сада“, иначе бивши ученик 

ове школе. Школски одбор је радио у саставу: Лудвиг Бечл, председник, 

Илија Божић, Сава Бајић, Хајнрих Книзл и Тодор Пауновић. 367 

Те године су све школе биле обавезне да на свечан начин обележе 

60-годишњицу Црвеног крста. У Бешки је прослава поводом тог 

јубилеја одржана у септембру 1936. године, а ученици виших разреда, 

које су организовали Загорка Обрадовић, Катица Стојадиновић и Петер 

Ланг, прикупили су по селу своту од 452 динара добровољних прилога. 368 

У то време је подмладак Црвеног крста, у чији састав су улазила школска 

деца, бројао укупно 129 чланова – 58 дечака и 71 девојчица. 




157

Сведочанство Мирјане Огризовић из 1935. године 

Нередовно похађање школе била је стална појава са којом се и 

даље морао борити МШО, стално опомињујући родитеље, позивајући их 

на разговор и давање изјава. Често је долазило до тога да се родитељи 

и новчано кажњавају из тих разлога. Посебно је слаба полазност у школу 

била четвртком јер је тај дан већина родитеља, слабијег имовног стања, 

користила за прање и крпљење дечјег веша и одеће. Због тога је Наставнички 

збор предложио Просветном одељењу да се у зимском периоду 

четвртком не држи предавање. Закључено је да многи ученици виших 

разреда посећују игранке „које врло лоше делују на њихово морално 

васпитање,“ па је наставницима наложено да деци најстроже забране 

посете игранкама и баловима. 369 

Као и сваке године и почетком 1937. извршене су припреме око 

прославе Светог Саве. Програм прославе састојао се из неколико делова. 

Први део је одржан у учионици Бранка Буте, где су после водоосвећења 

деца православне вере рецитовала прикладне песме. Други део свечаности 

одржан је у црквеној сали СПЦ где се, после уводног предавања 

Катице Стојадиновић, певало, рецитовало, а на крају је одржан и један 

позоришни комад. Општинско повереништво Црвеног крста у Бешки је за 


158

ту прилику обезбедило средства да се за неколико сиромашних ученика 

купи нова одећа. 370 

Учитељ Бранко Стојадиновић је био један од најбољих такмичара 

у бешчанском соколском друштву. Поред тога што је био активан члан 

и један од вођа друштва, водио је бригу и о подмлатку, те је стално 

укључивао школску децу у рад друштва и учлањивао их. Средином 1937. 

године дошло је до смањења броја ученика који су учлањени у Соколско 

друштво, на што је Стојадиновић одмах реаговао предложивши да сваки 

наставник у свом одељењу што више апелује на децу да приступе Соколу. 

Пошто је било у плану да се на Усековање одржи окружни слет Сокола, 

учитељ Стојадиновић је предложио да сва „школска омладина изађе 

на вежбалиште а да наставници науче вежбе“. 371 

На састанку Месног наставничког већа у Бешки, одржаног 31. маја 

1937. године, управитељ школе Велислав Старчевић поднео је извештај 

са прве конференције управитеља народних школа сремскокарловачког 

среза одржаног 29. маја 1937. године у Сремским Карловцима. На тој 

конференцији је школски надзорник Димитрије Рашић изнео своје захтеве 

у вези рада у школи и ван ње, а које поделио у три групе: 

1. административни, 

2. педагошко-васпитни и 

3. ваншколски (народно просвећивање). 

За главну школску администрацију био је надлежан управитељ 

школе, али и сваки наставник је био дужан да води своју личну архиву. 

Школски надзорник је констатовао да наставници мало познају педагошку 

литературу па је предложио да се користи стручна литература и као 

прву књигу препоручио „Напутак за рад у школи“ од Диздара. Саветовао 

је да се у школама уместо таблица уведу бележнице (свеске). Препоручио 

је да се води рачуна о томе да ученици у првим разредима упознају 

своју околину, а да наставници за свако одељење саставе историју места 

коју треба истаћи на видно место у учионици. Школски надзорник 

је инсистирао да се школској деци не брани, већ да се мотивишу да се 

учлањују у Соко, па је предложио да се на часовима певања певају соколске 

песме, а на ручном раду шију соколске униформе, цртају цртежи 

и сл. На крају, да би се што више приближили наставници и ученици 

с једне стране, и ђачки родитељи с друге, предложио је да се у свакој 

школи оснује „Заједница дома и школе“. Препоручио је да свака школа 

има своју кухињу и да крајње сиромашна деца двапут недељно добијају 

ручак у њој. 372 

По препоруци школског надзорника, а уз огромно ангажовање 

Бранка Стојадиновића, у Бешки је 13. јуна одржан јавни гимнастички час 

370 Записник Учитељског збора од 9. децембра 1936. и од 23. јануара 1937. 



159

са утакмицом на којем су учествовала сва школска деца. 373 Програм вежби 

садржао је следеће: 

- просте вежбе, 

- просте вежбе за старије ученике, 

- трчање на 60 м, 

- трчање – штафета, 

- скок у даљ, 

- троскок, 

- скок у вис, 

- вежбање справама и са справама, 

- трчање у џаку, 

- трчање са јајима, 

- сваки разред по једну игру. 

Школски надзорник Димитрије Рашић је у јуну обишао бешчанску 

школу и извршио инспекцију рада у њој. Том приликом је дао детаљан 

опис рада сваког наставника, који се преноси у целини: 374 

„1) Старчевић Д. Велислав, наставник II одељења I разреда више народне 

школе, који је уједно и управитељ школе. Има израђен метод и са 

пуно успеха ради. Поседује природне наставничке способности које се 

показују у следећем: у вољи и љубави за рад, у тактичном опхођењу са 

децом, у јасном и разумљивом настављању, у прилагођавању индивидуалним 

особинама деце, у економисању са говором и временом. Настоји 

да у свима предметима провејава родољубиви и национални дух, према 

природи предмета примењује концентрацију. Говор му је умеран и тактичан; 

служи се у довољној мери одређеним средствима наставе. Држи 

се према наставном програму, деца темељно знају што су научила; благ 

у опхођењу са децом. Као управитељ школе врши савесно дужност и на 

време решава и отправља званична акта. Уредно саопштава наређења и 

расписе надлежних органа. Владање му је примерно. Карактеран је и 

моралан у сваком погледу. Активно сарађује у свима хуманим друштвима 

у месту и то: Месном сокол. друштву, у земљорадничкој задрузи, 

у пчеларској подружини, као и у певачком друштву сокола и певачком 

друштву учитељ. среза. Тешкоће у раду јесу: оскудица у уџбеницима код 

деце, врло неуредан полазак школе, незнање државног језика код деце. 

2) Бута Б. Софија, наставница Iа разреда. Предана је у својој служби, 

ради по педагошко дидактичким принципима. Своје педагошко знање 

примењује у целости. Озбиљна је и родитељски блага, доследна у говору 

и раду. Ради савесно и марљиво. Градиво које је свршено деца 

темељно знају. Дисциплина је добра, али ауторитативна. Делимично 

примењује концентарацију наставе, те настоји да изазове саморадњу 

код деце. Владање јој је примерно и на достојној висини. Члан је сокол- 



160

Учитељски брачни пар Стојадиновић 

ског друштва. Сметње у настави у раду јесу у томе што је учионица изложена 

зими временским непогодама. 

3) Стојадиновић Д. Бранко, наставник IIа разреда. Метод му је израђен 

те прати развој принципе школе рада и по њима се равна према месним 

приликама. У настави је јасан и разумљив, концентрацију изводи 

вазда и спретно. Држи се тачно наставног 

програма. Редовно свршава 

свој програм. У раду је тактичан, 

доследан и праведан. Као добар 

цртач окретно цртежом зна приказати 

поједине ситуације. Према индивидуалним 

особинама деце разумно поступа, 

те омогућује извесну слободу рада 

ученицима. Оргинална способност му 

је у томе што је вешт у препарирању 

животиња, и што је одличан организатор 

соколског рада код деце. Уопште 

рад у школи и ван школе обавља са 

вољом и љубављу. Владање у служби 

и ван службе је примерно. Активно 

сарађује у Соколу као начелник 

друштва и у Д. Ц. Крста као повереник. 

4) Стојадиновић Б. Катица, наставница 

IVа разреда. Метод израђен предаје 

јасно. Језик јој је чист, држање у разреду 

одлично. Концентрацију изводи 

у пуној мери, грађу веже са животним 

приликама. Ученици су већим делом 

активни. Вредна је и предана послу. У раду је тактична и доследна. 

Живи у добрим односима са наставничким колегиумом те је примерног 

владања у сваком погледу. Чланица је Сокол. друштва те редовно вежба 

одређене вежбе за чланице. Недостатак учила и неуредан долазак деце 

на предавање чине јој сметње у настави и раду. 

5) Обрадовић А. Загорка, наставница Iа разреда више народне школе. 

Ради са највећом љубављу и одушевљењем. Метод јој је израђен кога 

прилагођује постепено савременим захтевима педагогије. Психолошких 

и логичких продубљивања код деце има. Поседује истрајну енергију за 

рад у свима правцима. Реално знање код ученика постиже и примерном 

дисциплином која је више ауторитативна. За истакнути је рад у националним 

предметима, где родољубиви дух овде доминира. Одличног 

је владања у школи и ван школе. Члан је свих културних просветних 

установа у месту. Активно сарађује у повереништву Ц. Крста у својству 

благајника. Затим вредно спрема децу у соколским вежбама. 

161

6) Обрадовић А. Јелена, наставница IIIб разреда. У настави пази на повезаност 

мисли, њих везује и ствара целину утврђеног знања. Сва начела: 

психолошка, педагошка и методичка примењује доста спретно. Ученици 

су активни и често долази иницијатива од њих. Поседује особиту вољу 

за рад те се истиче у прикупљању народних мотива. Влада се у служби и 

ван службе примерно. Дечје слабо познавање језика (мањинске народности) 

као и нехигијенска учионица као и недостатак наставних средстава 

много ометају у настави и раду ове заиста амбициозне наставнице. 

Члан је просветно културних друштава у месту. 

7) Бута Ј. Бранко, наставник IIб разреда, са немачким наставним језиком. 

Метод му је израђен и врло добар. Служи се највише развојном методом 

те при том су деца активна. Ученици више сами долазе до потребних 

дефиниција. Градиво одређено програмом деца знају, јер су га стекла 

у вези са осећањем. Концентрацију са другим предметима провађа. Зна 

оценити психу разреда што се очитује у томе што ученици лако реагирају 

на поступак учитељев. Даје утисак окретног и спретног радника те држи 

све елементе у прегледу. Служи се у довољној мери одређеним средствима 

наставе. Говор му је јасан и тактичан, а ученици имају прилике 

да слободно описују, саопштавају и рецитирају. Потпуно влада немачким 

језиком. По природи је озбиљан и праведан. Влада се примерно у 

школи и ван школе. Активно сарађује у Сокол. друштву као просветар, у 

пчеларској задрузи као и српској земљорадничкој задрузи. 

8) Ритберг Д. Олга, наставница IIIа разреда. То је вредна и амбициозна 

наставница ради правилно и методочки. Наставничке способности 

испољава. Држи се прописаног наставног програма, пажљива је према 

околини и учтива према старијима, у опхођењу са ученицима је очински 

блага, тихе је и одмерене природе, држање у колегиуму коректно. 

Наглашује прилично практичну страну предмета. Солидна у сваком погледу 

и са успехом ради. Деца знају свршено градиво. Концентрацију 

предмета врши делимично. Ради бољег предочивања служи се цртањем 

на школској табли. Влада се у служби и ван службе. Чланица је Сокол. 

друштва и благајница Подмл. Д. Ц. Крста. Иначе другог позитивног рада 

у народном просвећивању нема. 

9) Бехер Х. Хајнрих, наставник Iб разреда немачко одељење. Има 

одговарајућу стручну спрему. Ради са љубављу. Прописно свршава градиво 

и деца знају. По самом признању ради по Хербартовој школи, али 

зато вредно чита новија дела савремене педагогије, те зато обећава да 

ће у свему поступити у духу чл. 44 Закона о народ. школама и расписа 

Мин. просвете 81085/35. У опхођењу са децом је благ и стрпљив. За 

предавање се спрема, те употребљава наставна средства уколико их при 

руци има. Држање пред разредом му је природно, зато у његовој школи 

не влада уморност ученика, него напротив весеље и расположење. 

Делимично примењује концентрацију предмета. Влада се у школи и ван 

162

школе примерно. Члан је и сарађује у месној немачкој грађанској читаоници. 

10) Ланг К. Петар, наставник IVб разреда – немачко одељење. То је наставник 

амбициозан, те показује одлике окретног радника с примедбом 

да треба више давати важност практичној примени у животу и посебно 

самој васпитној страни. Довољно економише са говором и са временом, 

полаже да ученици осете своју властиту вредност до које се долази 

једино личним продуктивним радом; труди се да упозна индивидуалне 

разлике ученика, нарочито у облицима изражавања и то: у говору, 

писању, цртању, декламовању и др. Полаже важност на карактеристике 

предмета и на његове васпитне предности, нарочито у хигијени, 

језику и природним наукама. Проучава савремена педагошка питања, 

те се стално усавршава и интересује одређеним питањима на стручним 

конференцијама за сваки прогрес. Воли свој позив, те је доста окретан 

у своме раду. Према властитом признању способан је за израду физикалних 

справа, те је дао иницијативу да се организује физикални и 

хемијски кабинет. Примедбе претпостављених прима и према њима подешава 

свој рад. Влада се у служби и ван службе примерно. Сарађује у 

Грађанској немачкој читаоници а члан је свих просветних месних установа“. 

На почетку школске 1937/38. године извршена је следећа подела 

по разредима и одељењима: 

- одељења са државним наставним језиком: I разред Загорка Обрадовић, 

II разред Софија Бута, III разред Бранко Стојадиновић, IV разред Олга 

Ритберг, I разред Више народне школе Катица Стојадиновић, 

- одељења са немачким наставним језиком: I разред Хајнрих Бехер, II 

разред Јелена Обрадовић, III разред Бранко Бута, IV разред Петер Ланг и 

I разред Више народне школе Велислав Старчевић. 

Женски ручни рад био је додељен Софији Бути за IIIа разред, Јелени 

Обрадовић за IIIб,Олги Ритберг за IVа и IVб, а Катици Стојадиновић за Iа 

и Iб разред Више народне школе. Мушки ручни рад у IIIа држао је Бранко 

Стојадиновић, у IIIб Бранко Бута, у IVа и IVб Петер Ланг, а у Iа и Iб разреду 

Више народне школе Велислав Старчевић. 375 

Одавање помена стрељаним Бешчанима на Петроварадинској 

тврђави 1914. године била је дугогодишња традиција Основне школе у 

Бешки. У Огласној књизи Наставничког већа заменик управитеља школе 

Бранко Бута је 10. септембра 1937. године забележио: „Сутра 11. септембра 

1937. на Усековање навршава се 23 године од мученичке смрти 

у Петроварадину стрељаних Бешчана 1914. године. Месно Соколско 

друштво приређује у православној цркви помен и парастос палим жртвама. 

Како је овај дан од великог значаја за све Југословене а нарочито 

за нас Бешчане, сутра ће се обуставити сваки наставни рад. Наставни- 


163

ци ће преко школске деце ставити на срце ђачким родитељима да и они 

обуставе сваки посао (брање винограда) и да светој литургији и помену 

присуствују, како би на тај начин одали поштовање великим жртвама“. 376 

Због и даље врло лоших услова рада у учионицама, а који трају 

још од почетка столећа, жалили су се скоро сви наставници. Због тога је 

26. августа 1937. године извршен још једном детаљан преглед школских 

зграда о чему је посебна комисија саставила детаљан извештај: 

„На основу одлуке Начелства среза Ср. Карловачког бр. 6093/37, 

одређени чланови комисије састали су се данас 26-VIII, прегледали све 

зграде у којима су смештена поједина школска одељења, па су нашли 

следеће: 

У згради Срп. Православне црквене општине у улици Дунавској бр. 

1. смештено је једно школско одељење и у истој згради један учитељски 

стан. 

У улици Краља Александра бр. 2, у кући Срп. Православне црквене 

општине смештено је једно школско одељење и у истој згради постоји 

један учитељски стан. 

У истој улици под кућним бројем 4. смештена су само два школска 

одељења. Та зграда има и пространо двориште, лежи у центру места, 

па је и то место изабрано за зидање будуће централне школе. 

Према соколском вежбалишту у кући бр. 69, својина општине Бешка, 

смештено је једно школско одељење и има један учитељски стан. 

У истој улици под кућним бројем 71 два школска одељења и 

учитељски стан. Зграда је приватна својина. И у згради под кућним 

бројем 73. која је приватна својина једно одељење и учитељски стан. 

Ни једна од ових зграда у потпуности не одговара техничким прописима 

и не задовољава културно санитетске услове, сем зграде под 

бројем 69. 

Осветлења су недовољна како у учионицама тако и у становима. 

Површина отвора прозорских према површини патоса је: у згради бр. 1. 

1/15, у бр. 2. 1/15, у бр. 3. 1/12, у бр. 4. 1/8, у бр. 5. 1/17 и 1/8, у бр. 6. 

1/10. 

Поред рђавог осветљења и недовољне кубатуре ваздуха, зграде 

се налазе још и у веома рђавом стању, јер се прозори и врата рђаво 

затварају, негде недостаје и каратавана, те се зграде рђаво загревају и 

не одржавају потребну топлоту. 

Исто тако рђави су и други услови – недостатак воде и нехигијенски 

нужници. 

Од свију побројаних зграда у најгорем је стању зграда бр. 3 

својина општине бешчанске, чији је кров у тако дерутном стању да ни 

оправка није могућа сем измене целог крова...“ 

376 Огласна књига Државне Народне Школе у Бешки, 10. септембар 1937. 

164

Комисија је саставила предлог најнужнијих оправки на зградама 

како би оне могле да послуже привремено бар за једну школску годину. 

За прву зграду, у Дунавској улици, предвиђено је да се изврши претрес 

крова, да се опшије димњак, изврши кречење учионица и ходника, 

кречење фасаде, моловање учитељског стана, покривање тавана блатом 

у дебљини 10 цм и површини од 66 м 2 , фарбање и местимично гитовање 

прозора, да се изврши оправка 10 прозора и 8 врата, потребно је „набавити 

и наместити вентил. цев у клозету“, оправити капију те очистити 

олуке и премазати их фирнајзом. За другу зграду, у улици Краља Александра 

бр. 2, потребно је урадити претрес крова, оправити и опшити поцинкованим 

лимом димњак, излепити таван блатом у дебљини 10 цм 

површине 81 м 2 , окречити учионице, извршити моловање, израдити нове 

одводне цеви од поцинкованог лима, испланирати земљу са падом од 

зграде према дворишту (ради спречавања продора кишне воде у темељ 

зидова зграде), оправити дрвену шупу, оправити све прозоре, добро изгитовати 

и учврстити их, офарбати све прозоре, оправити дрвена улазна 

врата и капију, те урадити још неколико ситнијих оправки на инвентару. 

У трећој згради, требало је исто претрести кров, оправити и опшити 

димњак, окречити две учионице и ходник. За четврту зграду, улица 

Краља Александра број 69, планирано је извршити местимичну оправку 

крова, окречити учионицу и ходник, офарбати прозоре, средити нужнике 

(оправити 2 врата, седишта и патос, набавити и наместити вентилациону 

цев, ископати нову јаму) и избушити бунар за воду. У петој и шестој 

згради, у улици Краља Александра број 71. и 73. предвиђене су сличне 

поправке – претресање крова, фарбање и гитовање прозора, поправке 

врата и прозора како би се добро затварали. 

Комисија је закључила да зграду у улици Краља Александра број 

2 треба затворити, а МШО је закључио да то треба одмах да се уради јер 

његови чланови нису хтели да на себе преузму одговорност за евентуалну 

несрећу до које би могло доћи даљим коришћењем те школе. Наложено 

је политичкој општини у Бешки да „хитно приступи стварању срестава 

за изградњу централне школске зграде, за коју постоји већ изабрано 

земљиште и планови.“ Закључено је да пошто општинска управа 

већ годишње троши за плаћање кирије и огрева око 37.000. динара, могла 

би да узме бескаматни кредит у износу од око 600.000.-700.000. динара 

на 20 година, те би тако могла да изгради једну централну школску 

зграду. 377 

Тако је дугогодишња жеља мештана, бешчанских учитеља и 

школских власти за изградњом централне школске зграде у Бешки почела 

да добија своје конкретне обрисе. Због тога је дошло до даљег 

истраживања у вези са загубљеним школским фондовима, који су се 

377 АВ, КБУ, IV 6996/937; 4698/938; Записник Месног школског одбора од 15. децембра 

1937. 

165

односили на изградњу школе. Управитељ школе Велислав Старчевић је 

установио да се у благајни Општинског поглаварства у Бешки до 1929. 

године налазио фонд за изградњу школске зграде, а да и поред изузетно 

лошег стања тих објеката до изградње нове школе није дошло јер је 

Општинска управа од 87.581 динара, колико су фондови износили, потрошила 

78.464 динара за друге потребе. Највећи део утрошеног новца 

употребљен је за куповину акција Привилеговане аграрне банке, а 

дивиденде од тих акција су утрошене за покриће многобројних расхода 

бешчанске Управне општине. Из тих разлога МШО затражио је од Општинске 

управе у Бешки да средства која су била намењена Фонду за 

подизање школе врати МШО у акцијама Привилеговане аграрне банке по 

номиналној вредности од 500 динара по комаду, а постојећи фонд, у износу 

од 9.387 динара, који се налазио на рачуну Штедионице у Старој Пазови, 

да се пребаци у Државну хипотекарну банку на име МШО и „преда 

на руковање истом“. 378 

Пошто је у фебруару дошло до затварање једне школске зграде 

(у ул. Краља Александра бр. 2), а по решењу КБУ број 4697/938, школа 

је остала са свега шест учионица, па се поред у досадашња четири 

одељења полудневна настава одржавала још у четири одељења. Распоред 

одржавања полудневне наставе у бешчанској школи овако је изгледао: 

до затварања једне школске зграде: 

- у одељењима са државним наставним језиком: IIа, IIIа и Iа Више народне 

школе, 

- у IIIб одељењу са немачим наставним језиком, 

после затварање једне школске зграде: 

- у одељењима са државним наставним језиком: Iа, IIIа, IVа и Iа ВНШ, 

- у одељењима са немачким наставним језиком: IIб, IIIб, IVб и Iб ВНШ. 379 

Помоћна зграда (учионица) која се налазила у школском врту била 

је потпуно разрушена чиме је био онемогућен даљи рад у врту где се 

обављала пољопривредна обука ученика. Управитељ школе је 15. марта 

1938. године упутио захтев Општинској управи за реновирање те зграде, 

али је ова одговорила да то не може урадити јер средства у ту сврху 

нису планирана у буџету општине. Пошто је било неопходно што пре да 

се оспособи ова учионица, МШО је предложио да се изваде багремова 

стабла из школског дворишта и да се продају на јавној лицитацији, а да 

се од оствареног прихода оправи та помоћна школска зграда. 380 

Решењем КБУ ПО IV бр. 15909/938 у Бешки је затворено једно 

одељење са немачким наставним језиком и то I разред Више народне 

школе, јер је школске 1937/38. било уписано свега 27 ученика од којих 

378 Записник Месног школског одбора од 9. фебруара 1938. 

379 Записник Месног школског одбора од 2. марта 1938; АВ, КБУ, IV 13588/938. 

380 Записник Месног школског одбора од 29. марта 1938. 

166

је 23 редовно похађало школу. С друге стране, ради даљег културнопросветног 

развоја бешчанске школске омладине, МШО је предложио да 

се отвори II разред Више народне школе са државним наставним језиком 

тј. шесто одељење. С обзиром да је школа располагала довољним бројем 

просторија, и имала земљиште за практичну пољопривредну обуку, настава 

би се одржавала током целе школске године. 381 Тако је одлуком 

КБУ 31241/938 од 21. јула 1938. године у Бешки одобрено отварање II 

разреда Више народне школе са државним наставним језиком. На тај начин 

је повећан број ученика који би похађали школу од нове школске године 

и он је износио 520. 382 

Школски буџет за 1938/39. школску годину усвојен је на састанку 

МШО одржаног 27. августа 1938. године, а трошкови (исказани у динарима) 

који су предвиђени да се покрију били су следећи: 

1. Оправка и кречење школских зграда 8.000,00 

2. Кирије за изнајмљивање школских зграда 15.600,00 

3. Огрев и осветљење за школске просторије 15.000,00 

4. Одржавање чистоће 4.000,00 

5. Одржавање школског врта 500,00 

6. Набавка и одржавање школског намештаја 2.000,00 

7. Набавка и одржавање учила 1.000,00 

8. Канцеларијски материјал за школу и школски одбор 1.500,00 

9. Набавка књига за школску библиотеку 300,00 

10. Претплата за Просветни гласник и друге педагошке новине 500,00 

11. Издаци за школске прославе и екскурзије - 

12. Помоћ за набавку уџбеника и школ. прибора 

за сиромашне ученике 6.000,00 

13. Набавка препоручених књига за награде ђацима 500,00 

14. Плаћање школске послуге 12.000,00 

15. Плаћање станарине учитељима 5.400,00 

16. Огрев за управитеља школе - 

17. Огрев наставницима 14.000,00 

18. Хонорар управитељу школе 2.400,00 

Свега: 88.700,00 

Председник Месног школског одбора био је председник општине 

Јохан Вајс, а у саставу одбора су били још и Тодор Кечић, Хајнрих Книзл, 

др Стеван Лочки, Јован Бајић, Карл Дингес. На редовној седници одбора 

од 17. септембра 1938. разматрана је нередовност похађања наставе од 

стране ученика. Управитељ школе Велислав Старчевић је доставио списак 

свих тих ученика, који је Месни школски одбор размотрио и донео 

одлуку да се сви родитељи казне на основу 61. тачке Закона о народним 

381 Записник Месног школског одбора од 25. јуна 1938. 


167

школама опоменом, као првом мером, „тиме да ће се за даље неуредно 

шиљање детета у школу кажњавати према одредбама Закона новчаном 

казном“. Том приликом је Одбор саставио списак од 79 сиромашне деце 

којима ће се купити књиге и школски прибор за ту школску годину. 383 

Почетком нове школске године није дошло до промена у односу 

на бројно стање учитеља у бешчанској школи, а ни до персоналних. 

Верочитељи у бешчанској школи били су Јован Живановић (постављен 

1932. године) за децу православне вероисповести, Јосип Петерњек за 

римокатолике, Филип Белман (постављен 1936) за ученике реформистичке 

вероисповести и Јулије Шперинг за евангелисте, постављен на 

то место 1938. године. 384 

Печат Државне народне школе Бешка 

У сврху даљег прикупљања новчаних средстава неопходних за 

подизање централне школске зграде, 30. септембра 1938. одржана је 

лицитација ради продаје школског земљишта званог „Заједница“ у површини 

од 2 јутра и 287 квадратних хвати. На лицитацији су учествовали 

Павле Бојић, Јакоб Штели, Влада Јовановић, Миленко Лупуровић, Ћура 

Томан, Мирко Јовановић и Јакоб Доналф. Победио је Јакоб Доналф и купио 

земљу за 1.630 динара. Новац је одмах уложен код филијале Државне 

хипотекарне банке у Новом Саду у Фонд за подизање школе. 385 

У новембру 1938. године, попуњавајући новоотворено шесто 

одељење, у бешчанску школу долази учитељ Фридрих Кибаух. 386 У 

тој школској години извршена је подела разреда на следећи начин: у 

Iа разреду предавала је Олга Ритберг, у Iб Хајнрих Бехер, у IIа Загорка 

Обрадовић, у IIб Фридрих Кибаух, у IIIа Софија Бута, у IIIб Јелена 

383 Записник Месног школског одбора од 17. септембра 1938. 

384 АВ, КБУ, IV 5790/939. 

385 АВ, КБУ, IV 13588/938. 


168

Обрадовић, у IVа Катица Стојадиновић и у IVб Петер Ланг. Била су два разреда 

у Вишој народној школи у којима су предавали Бранко Стојадиновић 

(у I разреду) и Велислав Старчевић (у II разреду). 

У то време се брачни пар Бута, Софија и Бранко, преселио у Нови 

Сад, где су живели све до почетка рата. 

Опште одељење Министарства просвете Краљевине Југославије 

својом одлуком број 46002 од 18. новембра 1938. на основу решења Министарског 

савета бр. 933 од 21. септембра 1938. године доделило је 

бешчанској школи да се из кредита одређеног за јавне радове из I транше 

државног зајма исплати отсеком помоћ за грађење народне школе износ 

од 5.000,00 динара. 387 

Тако су најзад отпочеле припремне радње око изградње нове 

школске зграде у Бешки. Из Фонда за подизање школе при Државној 

хипотекарној банци одобрен је кредит од 11.288,70 динара за куповину 

грађевинског материјала. 388 Kомисија Месног школског одбора је извршила 

избор земљишта за изградњу нове школске зграде. Тада је Просветном 

одељењу Краљевске банске управе достављено писмо следеће 

садржине: „У прилогу част нам је доставити комисијски записник са ситуационим 

планом о избору земљишта за подизање нове школске зграде, 

с молбом да се овај избор земљишта чим пре одобри, како би се 

благовремено могао сачинити план за градњу школе. Поред земљишта 

означеног у ситуационом плану, откупиће се и суседно земљиште, које 

је својина „Ватрогасне чете“ (друштва), са којим општински одбор сада 

води преговоре. У Бешки 18. марта 1939. год. перовођа, Велислав Д. 

Старчевић, управитељ школе, претседник Weiss“. 389 Начелство Среза 

сремско-карловачког донело је одлуку, а према предлогу Општинске 

управе у Бешки и закључка општинског одбора од 14. фебруара 1939, о 

именовању комисије за избор земљишта за градњу школе у Бешки. У састав 

комисије ушли су следећи чланови: 

1. Бошко Декански, срески начелник, 

2. Душан В. Поповић, срески школски надзорник, 

3. Др Милан Будимировић, срески санитетски референт, 

4. Влајко Јанић, инжењер, 

5. Велислав Д. Старчевић, управитељ школе, 

6. Јохан Вајс, председник Месног школског одбора, 

7. Др Стеван Лочки, члан Месног школског одбора. 

Комисија је донела одлуку да се састане у понедељак, 13. марта, 

па је након извршеног прегледа земљишта саставила следећи записник: 

387 АВ, КБУ, Техничко одељење, V 1-9/939. 

388 АВ, КБУ, IV 8789/939. 

389 АВ, КБУ, IV 26159/939. 

169

Ситуација школског земљишта у улици Краља Александра број 4 

„Записник Комисије за избор земљишта за градњу нове школске зграде 

у Бешки вођен 13 марта 1939 године према наређењу Среског начелника 

среза Сремско Карловачког број 1640/27 II – 1939 г. 

Одређена комисија прегледала је места к. ч. бр. 256, 257/2, 

258 предвиђена за градњу школске зграде и нашла је да за градњу 

најподесније место к. ч. бр. 256, 257/2 и 258 у улици Кр. Алекснадра 

која је својина Школске општине. 

Потребно је подићи школску зграду са десет до једанаест учионица 

и нуз просторијама. 

Место је: 

1. Уклоњено од уличне граје, налази се у средини села, приступачно 

свој деци, 

2. Терен сув, подземна вода налази се у дубини од 4 метра. Ископане су 

две сондажне јаме до дубине од 1,5 мет. Код прве сондажне јаме налази 

се слој хумуса у дебљини 80 цм, а даље је мешавина хумуса са иловачом. 

Пробно оптерећење вршено је на дубини од 1 мет. и 1,30 мет. Показало 

се да је носивост земљишта у дубини од 1,30 м једнака 1,5 кг. по 

квадратном цм. Носивост је довољна. Носивост код друге сондажне јаме 

у дубини 1,30 мет. износи око 1 кгр. на квадратни цм. Дакле овде је терен 

нешто слабији а то ће бити из разлога што је овде пре била ископана 

јама која је сада затрпана. Може се узети код прорачунавања темеља за 

нову зграду да је носивост земљишта 1,5 кгр. по квадратном цм. 

3. Парцела је окренута према истоку тј. улична страна је окренута прма 

истоку а то је нарочито подесно за школу пошто ће се учионице код нове 

зграде ситуирати на ову страну. 

170

Ситуација школског земљишта у улици Краља Александра број 4 

171

4. Величина ове парцеле износи 47,50 x 42,77 = 2.031,57 м 2 . Према потребама 

школе дужина зграде износила би око 41 мет. ширина 16 мет. Према 

томе да би се добило и двориште потребно за 500 ученика требало би 

откупити к. ч. бр. 257/1 у површини 198 кв. хв. тј. 685,91 м 2 или к. ч. бр. 

3 са површином од 449 кв. хв. тј. 1520,82 м 2 . 

Комисија се сложила да је ово место са изнетих разлога 

најподесније за зидање школске зграде, далеко је од кафана, прилаже 

се ситуациони план земљишта, моли се да се избор изволи одобрити. 

Деловођа, Велислав Старчевић, управ. школе, 

Инжињер, Ing Влајко Јанић, 

Претседник, Бошко Декански, 

Чланови, шк. надзорник Душан В. Поповић, 

бановински лекар Dr. Лочки Р. Стеван, 

претседник М. шк. одбора Weiss“. 390 

Пресек школске зграде у улици Краља Александра број 4 

Од 1. септембра 1939. године у Бешку долази учитељ Милисав 

Лазић и преузима IVа разред са наставом на државном језику. На почетку 

те школске године у школу је кренуло 529 ученика, од којих је 251 

било дечака, а 278 девојчица. У I разред основне школе било је уписано 

60 дечака и 56 девојчица – укупно 116, у II разред 39 дечака и 61 

девојчица – укупно 90, у III разред 48 дечака и 60 девојчица – укупно 

108, а у IV 53 дечака и 40 девојчица – укупно 93. У I разред Више народне 

школе уписано је 73 ученика, од којих је 35 дечака и 38 девојчица, 

док је у II разреду Више народне школе било 44 ученика – 15 дечака и 

29 девојчица. Настава се и даље обављала у десет одељења, с тим да 

је у шест одељења одржавана на државном, а у четири на немачком 

језику. У пет школских зграда настава је одржавана у шест учионица, 

постојала је једна канцеларија и једна библиотека, у којој се налазило 

443 књига намењених наставницима и 56 за ученике. Интересовање за 

узимање књига било је добро. Имовина школске општине се састојала 

390 АВ, КБУ, V 15/939. 

172

од 3 школске зграде, 2 јутра и 287 м 2 ораница, намештаја, учила, фонда 

за изградњу школе од 90.447 динара, а у благајни школске општине 

налазило се 66.200 динара. Сва школска дворишта су имала површину 

од 4975 м 2 , површина школске баште је износила 12130 м 2 , земљиште 

за практичну пољопривредну наставу 640 м 2 , док је површина терена за 

подизање нове школе износила 2035 м 2 . 391 

Статистика свих насеља среза Сремски Карловци 

на крају 1939/40. школске године 392 

Број Број 

Ред. Назив школске 


Назив школе одељењника 

м ж свега 

настав- 

број општине 

1. Бешка 

Државна народна 

школа 

10 10 250 275 525 

2. Буковац 


школа 

3 3 72 74 146 

3. Инђија Краљ Александар 14 15 298 298 596 

4. Инђија Краљ Петар 6 6 155 127 282 

5. Крчедин 


школа 

8 10 192 222 421 

6. Лединци Бранко Радичевић 3 3 89 78 167 

7. Инђија 


школа 

1 1 36 24 60 

8. Инђија Вук Караџић 1 1 30 17 47 

9. Ср. Каменица Чика Јова Змај 7 7 194 170 364 

10. Ср. Карловци Бранко Радичевић 13 19 322 326 648 

11. Чортановци 


школа 

3 3 71 76 147 

С В Е Г А : 70 78 1716 1687 3403 

На основу решења Министарског савета Министарства просвете 

Краљевине Југославије од 16. априла 1940. године одобрена је 

бешчанској школи II транша државног зајма за градњу школске зграде у 

износу од 10.000,00 динара. 393 

Преглед и утврђивање стања свих школских зграда у Бешки извршени 

су и 9. августа 1940. године од стране изабране комисије чији је 

извештај гласио: 

„Комисија одређена одлуком Среског начелства бр. 4069/40 састала 

се 9 августа 1940 г. ради прегледа Школских зграда у Бешки и 

установила је: 

1. Зграда у Дунавској улици бр. 1 власништво Српске Православне Црквене 

општине, састоји се из једне учионице и једног школског стана. Зи- 

391 АВ, КБУ, IV 4955/940. 

392 АВ, КБУ, IV 4955/940. 

393 АВ, КБУ, V 1-2/940. 

173

дано од набоја, налази се у доста трошном стању али с обзиром на месне 

прилике и преке потребе школе може се привремено употребљавати 

за школу у року од 1 год. дана. У близини зграде има добре воде и 

земљиште за двориште, зграда је довољно пространа. Учионица одговара 

по величини броју деце уписаних у једно одељење. У близини се не 

налазе механе, општинска судница, жандармериска постаја и др. те рад 

неће бити ометан. 

2. Зграда у Кр. Александра улици бр. 2, власништво Српске Православне 

Црквене општине састоји се из једне учионице и једног учитељског стана. 

Зидана од набоја, налази се у врло трошном стању. Одговара осталим 

условима изнетим у тачци број 1 с том разликом што је учионица 

много мања. 

Само с обзиром на потребе школе у овоме месту /10 одељења на 5 учионица 

у коју је и ова убројана/ зграда се може изузетно употребљавати у 

школске сврхе за једну годину дана. 

3. Зграда у Кр. Александра улици бр. 69, власништво Школске општине 

Бешка састоји се из једне учионице, једног учитељског стана и 1 

канцеларије. Зидана од тврдог материјала у добром је стању, учионица 

има 263 куб. мет. запремину, добро осветљена, са пространим двориштем, 

пијаће воде у близини нема, одвојена од механа, општинске суднице 

и сеоске буке, једина зграда у Бешки која одговара за школске сврхе. 

Може се употребљавати за школу док се не подигне централна школа. 

4. Зграда у Кр. Александра улици бр. 71, власништво Школске општине 

Бешка, састоји се из две учионице и једног учитељског стана. Зидана од 

тврдог материјала. Учионице су мале, недовољно осветљене. Потребна 

је генерална оправка зграде, двориште је пространо а сама зграда је 

одвојена од сеоске буке. 

С обзиром на горе изложено стање, зграда се може употребљавати у 

Школске сврхе у року од 1 год. дана. 

5. Зграда у Кр. Александра ул. бр. 73, власништво Вукомановић Марије 

зидана од набоја дужина 18 м. ширина 9,70 м. састоји се из једне учионице 

и учитељског стана неупотребљивог. Учионица има дужине 8,63 м. 

и ширине 5 мет. што значи да није довољно пространа и неодговара прописима, 

висина учионе је свега 2,90 мет. недовољно осветљена са 3 прозора 

величине 0,95/1,65 м. што чини једва 1/10 површине од површине 

учионице. Зграда је у јако хрђавом стању, кровна конструкција је натрула 

и кров је покривен црепом и требало би потпуно да се претресе. Леп 

на једном делу таванице опада и доводи у опасност ученике у учионици. 

Хигијенски услови за живот ученика у овој учионици услед мале кубатуре, 

недовољног осветлења и трошности зграде ничим нису обезбеђени. 

Ова зграда не може се даље употребљавати у школске сврхе без опасности 

по здравље ученика. 

174

Општина Бешка има израђене и одобрене планове и предрачуне 

за градњу нове Школске зграде у којој би биле смештене све учионице. 

Цигле и свота од 380.000 дин. обезбеђени су. 

Са изложенога Комисија је мишљења да се Школске зграде 

под тач. 1, 2, 3, 4 могу употребљавати у року од 1 год. дана у Школске 

сврхе, зграда под ред. бр. 5 са изложених разлога неможе се даље 

употребљавати за школу те је треба одмах отказати. 

Општина Бешка да се упути да у томе року подигне нову Школску 

зграду и обезбеди редовну наставу.“ 394 

И поред дугогодишњег огромног напора и велике жеље свих 

Бешчана, а посебно наставника и чланова Школског одбора, да се у 

центру места изгради централна школска зграда, до тога није дошло. 

Градња нове пројектоване школске зграде није реализована, како се 

у неким документима из тог времена наводи, из „техничких разлога“. 

Припремљени материјал, тј. 180.000 комада купљених цигли, због дугог 

стајања (2 године), почео је да пропада. Пошто им је у том тренутку 

била веома повољна тржишна цена Месни школски одбор је на седници 

одржаној 16. марта 1941. године, под председништвом Николе Бајића, 

у присуству чланова Тодора Кечића, Карла Дингеса, Павла Дороњског, 

Драгутина Огризовића и управитеља школе Велислава Старчевића, донео 

одлуку да се „замоли Кр. банска управа за одобрење да школски одбор 

може цигљу продати и за примљени новац, заједно са фондом за 

подизање школе при главном филијалу Државне хипотекарне банке у 

Новом Саду у суми од дин. 122.235,- купи за школу одговарајућа количина 

10 до 12 кат. јутара земље оранице...“ 395 

На почетку 1940/41. школске године уписано је 605 ученика. У Iа 

разреду било је 66 ученика, у Iб 73, у IIа 48, IIб 49, у IIIа 46, у IIIб 55, у IVа 

54 и IVб 59 ученика. У два разреда Више народне школе било је 155 ученика 

– 89 у I разреду и 66 у II разреду. 396 

У жељи да се и даље усавршавају савремене методе у обуци ученика 

Месно наставничко веће посетило је огледну школу у Новом Саду 

23. октобра 1940. године „ради посматрања рада у истој и евентуалног 

примењивања у својој школи“. 397 

О стању које је у то време владало у бешчанској школи најбоље 

говори обавештење у виду наредбе које је управитељ школе Велислав 

Старчевић доставио свим наставницима у школи. Оно гласи: 

394 АВ, КБУ, IV 43492/940. 

395 АВ, КБУ, IV 18027/941. 

396 ИАС, ОШ, Главни уписник ученика Државне основне школе у Бешки за школску годину 

1940/41, књига 37. 

397 АВ, КБУ, IV 63193/940. 

175

„Наставницима-цама ове школе у месту, 

1) Запазио сам у више махова да поједини наставници напуштају место 

службовања (путују) не подносећи пријаву, како сам то раније (прошле и 

ове године) тражио. Овај мој захтев, поред постојећих наређења, заснован 

је на параграфу 70 у вези са параграфом 82 Закона о чиновницима, у 

којима нема двосмислености. Стога, позивајући се на параграфе 70 и 82 

Закона о чиновницима, поново наређујем: да за сваки одлазак из места 

службовања има наставник-ца претходно поднети пријаву у којој ће навести 

куда путује, разлог и место (тачна ознака) где ће се налазити. Свако 

неизвршење овога наређења сматраћу као повреду дужности службе, 

предвиђену т. 3 и 11 параграфа 188 Закона о чиновницима и поднећу 

пријаву ради покретања дисциплинског поступка. 

2) Сви они наставници-це који врше било какве споредне дужности 

дужни су, у смислу параграфа 81 алинеја 3 Закона о народним школама 

и тачки 15 параграфа 188 Закона о чиновницима, за све ове, сем 

предвиђено параграфима 1 и 8 Закона о народним школама, тражити 

претходно одобрење. Стога, позивом на горње одредбе Закона о народним 

школама и Закона о чиновницима, позивам све оне чији ваншколски 

рад подлеже горњим прописима, да поднесу уредно таксиране молбе 

за одобрење овога, најдаље до 7-ог о.м. у противном сваки овакав рад 

биће наставницима до добијања одобрења, забрањен. 

3) Решењем конференције управитеља народних школа овога среза од 

2. X о.г. „Дан уједињења (1. децембар) треба да буде што свечаније 

прослављен, о чему су наставници-це благовремено на седници месног 

настав. већа обавештени. Према овоме све тачке програма треба претходно 

да се доставе шк. надзорнику ради прегледа и одобрења. Стога 

Вас позивам да ми, најкасније до 10. XI о.г. сваки наставник-ца на ¼ табака 

поднесе све тачке које мисли у програм унети. 

4) У последње време је запажено да се школска деца – ученици, како у 

школи тако и ван ове, не понашају онако како се то жели. Сматрам да је, 

ради поправке оваквог стања, неопходан контакт између школе – наставника 

и дома – родитеља, који је у последње време попустио. С тога, а да 

би се ово стање, штетно по интересе школе, васпитаника, васпитача, па 

и државне заједнице, поправило, мислим да је неопходно потребно чим 

пре сазвати родитељски састанак, како би се родитељима дала потребна 

обавештења и упутства у погледу васпитања деце. Како је недеља 

најпогодније време за ове састанке, јер су и учитељи и ђачки родитељи 

тада најмање заузети послом, известите родитеље преко школске деце 

да ће се први родитељски састанак одржати у недељу 10. новембра о.г. 

у 2 сата после подне, у учионици гђе Стојадиновић (Дунавска ул. бр. 1). 

Овом састанку обавезно ће присуствовати сви наставници-це ове школе. 

Наставници-це за овај састанак нека припреме потребне кратке реферате 

за своја одељења, а ја ћу као увод одржати предавање. 

176

Уколико неко од наставника-ца има да стави на горње било какве 

примедбе, нека ми то благовремено писмено достави. 

4. новембра 1940 год Бешка Управитељ школе Вел. Старчевић“ 398 

Учитељ Бранко Стојадиновић је у децембру 1940. године у свом Iа 

разреду Више народне школе организовао сакупљање прилога од ученика 

за божићну помоћ за сиромашне ученике. Ова племенита акција код 

свих ученика имала је веома леп одзив, а наставничко веће се сагласило 

да „поред васпитно педагашког значаја, ова племенита настојања 

развијају код деце социјално осећање и 

свест о потреби помагања социјално незбринутих.“ 

Управитељ школе Велислав 

Старчевић је препоручио свим наставницима 

у школи да овакву акцију спроведу у 

својим одељењима. 399 

На упражњено учитељско место, 

које је настало одласком учитеља Милисава 

Лазића у Сарајево у Школу за резервне 

официре, у бешчанску школу 5. децембра 

долази Ђорђе Арацкић. 

У среду, 26. фебруара 1941. године, 

по подне у пола пет, одржана је филмска 

представа за ученике у гостионици 

код Тура, коју је приређивао путујући 

биоскоп. Улазница за ученика је коштала 

1 динар или одговарајућа вредност 

кукуруза. 400 

Велислав Старчевић 

Догађаји који су већ увелико потресали Европу и који су наговештавали 

тешке и неизвесне дане, почели су се све више осећати и у 

Краљевини Југославији, па тако и Бешки. Први који је био „мобилисан“ 

је управитељ школе Велислав Старчевић. Он је 31. марта 1941. године 

обавестио наставничко веће да је позван на „војну вежбу“ те да од наредног 

дана неће бити на послу. Његову дужност је преузела најстарија 

учитељица Олга Ритберг. У огласној књизи забележена је наредба да се 

од 1. априла прекида даљи рад у школама: 

„Наставницима-цама ове школе, 

По наређењу Краљ. бан. управе обуставља се настава у школама до 

даље наредбе а наставници се несму удаљавати из места службовања 

о коме се наређењу обавештавају сви наставници. 1. IV 1941 год Бешка 

Управитељ школе Ритберг Д. Олга.“ 401 

398 Огласна књига Државне Народне Школе у Бешки, 4. новембар 1940. 

399 Огласна књига Државне Народне Школе у Бешки, 20 децембар 1940. 

400 Огласна књига Државне Народне Школе у Бешки, 26 фебруар 1941. 

401 Огласна књига Државне Народне Школе у Бешки, 1. април 1941. 

177

Уместо Велислава Старчевића и Фридриха Кибауха у бешчанску 

школу дошли су Драгослав Мићовић и Марија Стојковић, задржавши се 

у Бешки само неколико дана или можда недеља. Учитељ Милисав Лазић 

већ раније је напустио школу јер је у Сарајеву похађао Школу за резервне 

официре. На списку учитеља није се налазио ни Фридрих Кибаух. 

У бешчанској школи су тада радили: управитељ школе Олга Ритберг, 

Ђорђе Арацкић, Хајнрих Бехер, Драгослав Мићовић, Марија Стојковић, 

Јелена Обрадовић, Загорка Обрадовић, Бранко Стојадиновић, Катица 

Стојадиновић и Петер Ланг. 

Учитељица Олга Ритберг само шест дана обављала је дужност 

управитеља школе – од 1. до 6. априла. Београд је бомбардован у раним 

јутарњим сатима 6. априла 1941. године, када је Југославија нападнута 

и тиме јој је објављен рат од стране Немачке. 

Тиме је прекинут дотадашњи релативно миран и просперитетан 

заједнички живот свих народа у Бешки. Наступиле су тешке године за 

многе Бешчане, а посебно за бешчанске учитеље српске националности 

који су били понижавани, затварани, одвођени у логоре. У тим околностима 

прекинут је дотадашњи рад у бешчанској школи. Петер Ланг 

постаје привремени управитељ, а касније и равнајући учитељ тј. директор 

школе. Школа добија ново име – Државна мјешовита пучка школа 

Бешка. 



178

Сл. 54. Петер Ланг, Iб, школска 1934/35. година 


Сл. 55. Катица Стојадиновић, разред IIа, школска 1934/35. година 


179

Сл. 56. Загорка Обрадовић, разред IIIа, школска 1934/35. година 


Сл. 57. Бранко Бута, разред IVб, школска 1934/35. година 


180

Сл. 58. Бранко Стојадиновић, разред V, школска 1934/35. година 


Сл. 59. Бранко Стојадиновић, разред Iа, школска 1935/36. година 


181





182

Сл. 62. Катица Стојадиновић, разред IIIа, школска 1935/36. година 


Сл. 63. Бранко Бута, разред IIIб, школска 1935/36. година 


183

Сл. 64. Загорка Обрадовић, IVa разред, школска 1935/36. година 


Сл. 65. Велислав Старчевић, разред Iб ВНШ (V), школска 1935/36. година 


184

Сл. 66. Бранко Стојадиновић, разред IIа, школска 1936/37. година 


Сл. 67. Олга Ритберг, разред IIIа, школска 1936/37. година 


185

Сл. 68. Катица Стојадиновић, разред IVа, школска 1936/37. година 


Сл. 69. Бранко Стојадиновић, разред IIIа, школска 1937/38. година 


186



Сл. 71. Петер Ланг, разред IVб, школска 1938/39. година 


187

Сл. 72. Бранко Стојадиновић, разред V, школска 1938/39. година 




188

Сл. 74. Милисав Лазић, разред IVа, школска 1939/40. година 


Сл. 75. Велислав Старчевић, разред Iа ВНШ (V), школска 1939/40. година 


189

Сл. 76. Петер Ланг, разред I, школска 1940/41. година 


Сл. 77. Хајнрих Бехер, разред IIб, школска 1940/41. година 


190


ш е с т а 

УПРАВИТЕЉИ И УЧИТЕЉИ 

БЕШЧАНСКИХ ШКОЛА 

(1690-1941) 

191

192

Током двеста педесет година постојања и рада школа у Бешки, 

који су обухваћени у овом раду, кроз учионице и зборнице прошао је 

велики број учитеља и управитеља. За већину њих утврђен је временски 

период службовања у бешчанским школама, али за известан број 

учитеља се то није могло утврдити. Недостатак архивске грађе за добар 

део XVIII века, доста је онемогућио потпунији преглед свих учитеља 

у Бешки. 

У почетку постојања клирикалне школе у Бешки учитељи су били 

свештеници и они су припремали и уводили будуће свештенике у службу. 

Било је веома важно да у то време буде што више образованих младих 

пароха који су, поред тога што су обављали свештеничку дужност, 

већ у првој половини XVIII века водили протоколе крштених, умрлих и 

венчаних. Нажалост, ти протоколи, за већину сремских насеља, нису сачувани. 

Водили су и домовне протоколе, у којима су уписивали све мештане 

посебно за сваки дом („нумеру“). Постоји податак да је за бешчанску 

парохију вођен такав домовни протокол за 1733. годину. За сада, 

најстарији сачувани бешчански домовни протокол је из 1784. године. 

Бешчански вероучитељи из прве половине XVIII века били су 

најбројнији и најпознатији, тако да је велики број полазника из Срема 

али и шире, долазио у Бешку и похађао ову школу. 

Касније, током XVIII века, када школа губи клирикални карактер, 

учитељи су углавном свештенички кандидати (ђакони), али и свештеници, 

мада све више то постају и они учитељи који су завршили грађанске 

школе. То се посебно односи на време терезијанских реформи у школству. 

У првој половини XIX века у бешчанским школама службовали су 

поред свршених учитеља и ђакони. Већ од средине века то није случај, 

јер су у служби само они учитељи који су припремљени у препарандијама 

(учитељским школама). У то време се у Бешку насељавају Немци, чија је 

школа у почетку имала верски карактер, па су и учитељи били свештеници, 

али касније су углавном учитељи Хрвати, који су добро говорили 

немачки језик. 

Од краја XIX, па све до средине XX века, карактеристично за бешчанску 

школу је било да су у њој службовали учитељски брачни парови. 

Наиме, од 1888. године учитељицама је била забрањена удаја, што 

је трајало све до 1918. када је дозвољена удаја учитељицама које су се 

193

венчале за сталног учитеља. У Бешки су радили учитељски брачни пар 

Вељковић – Вера и Бранислав, Бута – Бранко и Софија и Стојадиновић – 

Бранко и Катица. 

Између два рата су и учитељи и учитељице били веома друштвено 

активни. Већина је била ангажована у соколском покрету, радили су 

при Црвеном крсту, укључени у рад земљорадничких задруга, певали у 

црквеном хору, водили записнике црквене општине, неки су били и политички 

активни. 

Први управитељ бешчанске школе био је свештеник Петар 

Бошковић, изабран 1872. године од бешчанске црквене општине, која 

је у то време финансирала рад школе. У каснијим периодима бешчанске 

управитеље (равнајуће учитеље, равнатеље) одређивали су државни 

органи задужени за просвету и школство. Након шест мушкараца 

управитеља школе, 1. априла 1941. именована је Олга племенита Ритберг 

за управитељицу. Једини управитељ школе који је родом из Бешке 

био је Ђорђе Јовановић, иначе брат од стрица Данице Јовановић, прве 

академске сликарке Срема, стрељане 1914. године. 

У овој књизи нису набројани вероучитељи тј. они свештеници 

који су предавали веронауку. Углавном су то били свештеници 

сваке конфесије која је постојала у Бешки – источно-православне, 

евангелистичко-аугсбуршке и евангелистичко-реформистичке. На почетку 

XX века у бешчанску школу су долазили углавном новосланкаменачки 

жупници који су предавали веронауку деци римокатоличке вероисповести, 

што није дуго трајало, па су деца-римокатолици (већином 

Мађари) ишла у разред са православном децом и по слободном избору 

присуствовали веронауци. 

УПРАВИТЕЉИ БЕШЧАНСКИХ ШКОЛА 

1. ПЕТАР БОШКОВИЋ 1872-1883 

2. ВАСИЛИЈЕ МИЛУТИНОВИЋ 1884-1905 

3. АДАМ ОБРАДОВИЋ 1905-1925 

4. ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ 1925-1931 

5. БРАНКО БУТА 1931-1936 

6. ВЕЛИСЛАВ СТАРЧЕВИЋ 1936-1941 

7. ОЛГА РИТБЕРГ 1941-1941 

194

ПЕТАР БОШКОВИЋ 

Родио се 19. априла 1817. године, вероватно у Сурдуку. Ту је од 

1842. до 1847. године обављао учитељску дужност. 402 За свештеника је 

рукоположен 1848. од вршачког епископа Стефана Поповића, када добија 

на администрацију беочинску парохију. 403 Крајем 1851. године, као капелан 

и администратор парохије у Беочину, молио је Конзисторију да 

добије службу у Бешки, 404 што му је следеће године и одобрено. Током 

свог службовања у Бешки, једно време је био и учитељ у Чортановцима 

(1854. године). 405 Бешчански свештеник постаје 1852. године. 406 У архиви 

бешчанске цркве сачувани су Домовни протоколи из 1861. године па 

надаље, које је он водио врло уредно, сваке четири године, заједно са 

својим сапарохом Стефаном Шевићем. За управитеља бешчанске школе 

изабран је 8. октобра 1872. и ту дужност је обављао, вероватно, све до 

1883. године. Са женом Јеленом је имао три сина – Павла (рођеног 1844. 

године), Константина (1846) и Милана (1853). Умро је 22. новембра 1888. 

године у Бешки где је и сахрањен. Поводом његове смрти Управни одбор 

бешчанске црквене општине, на састанку 6. децембра 1888. године, 

а на предлог присутног протопрезвитера Стефана Чобанића, донео је 

закључак да се његово име „ради вечног спомена уведе у записник … из 

признања за … многогодишње заслужно свештеничко службовање“. 407 

402 СПЦ у Сурдуку, запис на задњој страни Типика, Москва 1848; A. Ognjanović, Graničarske 

narodne škole, 92. 

403 Шематизам источно- православне србске архидијецезе сремско-карловачке за 1884, 

Нови Сад 1884, 25. 

404 АСАНУК, Конз. 473/1851. 


406 Душко Лупуровић, Историја бешчанске цркве од првих помена до 1941. године, 

Црква Ваведења Пресвете Богородице у Бешки, Сремски Карловци-Бешка, 2003, 23. 

407 СПЦ у Бешки, Седнички записник од 6. децембра 1888. године. 

195

Константин-Коста Бошковић је постао касациони судија, оженио 

се Софијом Мауковић са којом је имао седморо деце, од којих су четворо 

умрли мали. Његова кћерка Пава била је удата за историчара Виктора 

Новака. 

Милан Бошковић родио се 1855. у Бешки. Пострижен је у манастиру 

Беочин 1886. и добија монашко име Герман. Следеће године постаје 

јеромонах манастира Велика Ремета, да би 1892. био забележен као 

јеромонах манастира Хопово. Од 1918. је игуман манастира Лепавина, 

где је умро 1931. године и сахрањен у манастиру. 

Павле Бошковић се родио 19. јануара 1844. у Сурдуку. Основну 

школу завршио је у Бешки, а 1867. године Карловачку богословију. Био 

је спомоћник у Бешки свом оцу Петру. Службовао је од 1872. у Попинцима, 

a од 1899. у Руми. Са женом Олимпијадом имао је кћерке Милену, 

Зорицу, Јелену и Софију 408 и сина Славка. Милена Бошковић је рођена 4. 

јула 1869. у Бешки, где је и завршила основну школу. Након завршена четири 

разреда Више девојачке школе у Новом Саду, уписала је Учитељску 

школу у Сомбору, коју је завршила 1886. 409 Исте године постаје привремена 

учитељица у Купинову. 410 Била је удата за пароха Петра Костића из 

Старог Футога. Умрла је 26. марта 1905. у Руми. Имала је сина Милана, 

рођеног 1895. у Старом Футогу, који је докторирао правне науке, а као 

адвокат и јавни бележник радио у Иригу, Сремским Карловцима и Земуну. 

Био је изасланик румског Збора и делегат на Великој народној 

скупштини у Новом Саду, новембра 1918. године. После II светског рата 

радио је у Комисији за испитивање ратних злочина у Војводини. Као референт 

ове Комисије урадио је обимну студију под насловом „Злочини 

и штете на културно историјским споменицима у Срему и Војводини“. 

До пензионисања (1956) радио је у Државном архиву Србије као научни 

сарадник. Умро је 1964. у Београду. 411 

408 СПЦ у Бешки, Домовни протокол из 1867. 

409 К. Костић, Из прошлости учитељске школе у Сомбору, 108. 


411 Ратко Рацковић, Свештеници Бошковићи и њихови потомци, Годишњак Завичајног 

друштва „Стара Бешка“, Бешка 2009, 52-67. 

196

ВАСИЛИЈЕ МИЛУТИНОВИЋ 

Рођен је 1844. године у Старим Бановцима. Основну школу је 

завршио у Бановцима и Панчеву. Похађао је граничарску препарандију 

у Сремској Митровици коју је завршио 1865. године. Прва служба му 

је у Шимановцима, где је радио од 1865. до 1866. као конфесионални 

учитељ. Одатле прелази у Белегиш где је службовао до 1879. године. 

У међувремену је у Сомбору положио 

практични учитељски испит (1872), 

па је проглашен правим учитељем општих 

народних школа. 412 На предлог 

Окружног школског одбора премештен 

је у Бешку 1879. године на место Живана 

Лубена. Васа Милутиновић је био 

главни иницијатор да се у Бешки споје 

српска и немачка школа. За равнајућег 

учитеља (управитеља) бешчанске школе 

постављен је 4. децембра 1883. године. 413 

Пензионисан је 1905. године, после пуних 

40 година службовања. 414 Са супругом Христином имао је троје деце - синове 

Саву (1871), Владимира (1875) и кћерку Мирославу (1883). 415 

Сава је живео и радио у Митровици као чиновник имовинске општине. 

Други син Васе Милутиновића, Владимир, завршио је осјечку 

гимназију и Богословију у Сремским Карловцима. Био је капелан у 

Бјеловару, где је у гимназији предавао веронауку. Свештеничку службу 

започиње у Бршљаници, а наставља у Јамени. Од 1909. године прелази 

у Митровицу, где је био прота митровачког округа. Из Митровице 1936. 

прелази у Земун. Говорио је француски, немачки, енглески и есперанто. 

Одликован је Златним крстом, Орденом Светог Саве, Орденом Карађорђа 

с мачевима. Бавио се писањем историјских списа, теолошких радова, 

али и приповедака за децу. Био је издавач митровачке „Недеље“, а са 

бешчанским свештеником Јованом Бутом уређивао је „Православље“. 

Прота Владимир Милутиновић је умро 1949. године у Земуну где је и 

сахрањен. 416 


413 Službeni glasnik,1884, 138. 


415 СПЦ у Бешки, Домовни протокол из 1893. 

416 Душан Познановић, Други у аутобиографији, записи о наставницима и ђацима Митровачке 

гимназије, Сремска Митровица 1998, 59-62. 

197

АДАМ ОБРАДОВИЋ 

Рођен је 16. априла 1870. године у Адашевцима од оца Кирила, 

учитеља, а касније и пароха, и мајке Љубице. Основну школу и 

гимназију завршио је у Новом Саду, а учитељску школу 1890. године у 

Горњем Карловцу. Прву учитељску службу добија 1. септембра 1890. у 

Шидском Товарнику, одакле 1892. прелази у Малу Вашицу где постаје 

привремени учитељ. 417 Крајем 1897. године прелази у Адашевце у троразредну 

школу, 418 где 1899. постаје равнајући учитељ. 419 У Бешку долази 

13. марта 1905. уместо пензионисаног Васе Милутиновића, те је одмах 

постављен за равнатеља у петоразредној школи. 420 Краљевским указом 

од 27. октобра 1925. године одлази у пензију, након 35 година и 2 месеца 

службе. 421 

417 Službeni glasnik 1892, 331; Spomenica 8; Школски календар 1896/97, 193; J. Gollner, 

Posebni koledar i šematizam pučkih škola, 171. 

418 Službeni glasnik 1897, 203; Школски одјек, бр. 33., Нови Сад 20.11.1897., год I , стр. 

280. 


420 Spomenica 8. 


198

Са супругом Даницом, рођеном Крстић, имао је сина Предрага и 

кћерке Загорку и Јелену, будуће бешчанске учитељице. Адам Обрадовић 

је имао брата Владимира, који је био свештеник у Вашици и Адашевцима. 

Владимир Обрадовић је био ожењен Бојаном Анастасијевић, са којом 

је имао сина Радована и кћерку Јованку. Радован је дипломирао права 

у Загребу, добио службу у Горском Котару и постао срески начелник у 

Костајници, Двору на Уни, а пред II светски рат у Книну. Тамо је једва 

остао жив, побегавши од освете хрватских екстремиста у Далмацију, која 

је била под италијанском окупацијом. Кћерка Владимира Обрадовића, 

Јованка, била је професор немачког језика, удата за пулмолога др Светислава 

Костића. 

За време службовања и живљења у Бешки оставио је дубоки траг 

на просветном и културном пољу. Био је велики родољуб и патриота. 

Бринуо је о талентованој деци, па се максимално трудио да за сиромашне, 

а надарене ученике изнађе могућности и убеди родитеље да им деца 

наставе школовање. Такав је пример са браћом Лежимирац - Владимиром 

и Бориславом. Великом заслугом учитеља Адама Обрадовића њих 

двојица су наставила школовање и касније постали надалеко познати 

књижари, чија је књижара „Славија“ постала једна од најпознатијих новосадских 

књижара. Свој велики патриотизам и човекољубље, показао је 

после стрељања свештеника Светозара Дујановића 1914. године, када је 

преузео бригу о деци несретно настрадалог бешчанског пароха. Његовим 

заузимањем кћерке Светозара Дујановића, Даринка и Вера, завршиле су 

учитељску школу и једно време биле учитељице у Бешки, док је син Владимир 

студирао медицину у Прагу. Због свих тих својих особина Бешчани 

су свог дугогодишњег учитеља прозвали „Српска мајка“. Заједно 

са свештеником Јованом Бутом и учитељом Ђорђем Јовановићем, био 

је један од организатора преноса посмртних остатака бешчанских мученика, 

стрељаних 1914. године, из Петроварадинске тврђаве у Бешку. 

Он је у том Одбору изабран за секретара, док је председник био Богдан 

Механџић. Један је од оснивача соколске организације у месту, основане 

1931. године. 

Адам Обрадовић бавио се и писањем. Објављена му је књига Несретник 

или Посљедице доброг и лошег васпитања : слика из народног 

живота у три чина с’ предигром. За младеж (Нови Сад, 1913), коју 

је посветио свом прерано преминулом сину Предрагу, а у Рукописном 

одељењу Матице српске у Новом Саду налази се рукопис Племенито сироче: 

позоришна игра у 3 чина с певањем. 

Дугогодишњи бешчански учитељ и управитељ школе, писац и 

родољуб, заљубљеник у децу, „Српска мајка“, умро је 6. септембра 

1947. године у Бешки и сахрањен поред свог сина Предрага и супруге 

Данице. 

199

ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ 

Рођен је 2. марта 1881. године у Бешки, од оца Андрије и мајке 

Персиде, рођене Црвенчанин. Основну школу је завршо у родном месту, 

а учитељску у Осијеку. У Босуту је, као намесни учитељ, службовао до 

1904, 422 одакле је крајем године прешао у Нове Карловце, као привремени 

учитељ. 423 Правим учитељем именован је 1907. године. 424 Једно кратко 

време био је учитељ у Ашањи 1911. године, одакле опет прелази у 

Нове Карловце, где је био привремено намештен. 425 Из Нових Карловаца 

422 Богдан Ж. Ђурђевић, Учитељски календар и шематизам за просту годину 1905, 

Земун 1905, страна X. 



425 Školski zakon od 31. listopada 1888. provedbenim naredbama i načeknim rješidbama., 

priredio i uredio Antun pl. Cuvaj od Carevdara, kraljevski savjetnik, zemaljski školski nadzornik, 

itd, knjiga III. (poslijednja), Zagreb 1913, 453; Imenik 1912, 82; М. Косовац, Српска 

православна митрополија карловачка, 299. 

200

прелази у Бешку 30. септембра 1921. године. 426 За управитеља бешчанске 

школе постављен је 1925. године, на место пензионисаног Адама 

Обрадовића. 

Био је ожењен Даницом, рођеном Суботић, из Бољеваца, са 

којом је имао синове Драгутина (1911) и Љубомира (1913). Отац Данице 

Суботић је био парох Љубомир Суботић. Син Ђорђа Јовановића, Драгутин, 

завршио је Змај Јовину гимназију у Новом Саду, а Правни факултет 

у Београду. Након Другог светског рата жени се Цветом, рођеном 

Стојковић, пореклом из Дарде (Барања). Са њом је имао кћерку Даницу 

(1948) која има сина Милоша. Драгутин Јовановић је умро 20. априла 

1966. године у Новом Саду и сахрањен на Алмашком гробљу. Други син 

Ђорђа Јовановића, Љубомир, убијен је од усташа 1942. у Вуковару. 427 

Ђорђе Јовановић је умро 9. маја 1931. године у Бешки, где је и 

сахрањен. 


427 СПЦ у Бешки, Домовни протокол из 1905. па надаље. 

201

БРАНКО БУТА 

Потиче из познате учитељско-свештеничке породице. Рођен је 

18. фебруара 1904. године у Бачинцима, од оца Јована, 428 бачиначког, 

а потоњег бешчанског свештеника и мајке Лепосаве, рођене Раданов из 

Панчева. Деда Бранка Буте, Живојин, рођен у Сурчину, учитељску службу 

је почео 1. октобра 1858. у Старој Пазови, наставио у Старим Бановцима 

(где је 1896/97. био равнајући учитељ) и Угриновцима. Прадеда Јован 

био је у периоду од 1857. до 1862. године учитељ у Старим Бановцима. 

Бранко Бута је завршио Учитељску школу у Пакрацу 1923. године, 

да би одмах затим, тачније 5. септембра, био постављен за привременог 

учитеља у Попинцима. У основну школу у Бешку премештен је 16. децембра 

1924. 429 Стручни учитељски испит положио је у Пакрацу 11. фебруара 

1926. године. Управитељ школе у Бешки био је у периоду од 1931. до 

1936. године. Једно кратко време, од 1938. до пролећа 1941. године, са 

428 О свештенику Јовану Бути више у: Црква Ваведења Пресвете Богородице у Бешки, 

Сремски Карловци-Бешка 2003, 134. 


202

породицом је боравио у Новом Саду. Почетком новембра 1942. године, 

заједно са још седамнаесторо Бешчана, учитељ Бранко Бута је ухапшен 

од стране локалне власти и немачких војника и одведен, прво у Сремску 

Митровицу, па одатле у логор у Јасеновац. Поред њега, између осталих, 

били су ухапшени учитељ и управитељ школе Велислав Старчевић, општински 

лекар Стеван Лочки, жандармеријки наредник Јаков Марчетић. 

На интервенцију друге супруге др Стевана Лочког, Ержике (Јелисавете) 

удовице Фелер, којој су два сина, Егон и Ото, били на Источном фронту, 

као и бешчанског апотекара Хенриха Брикера, из Јасеновца су децембра 

исте године ослобођени сви Бешчани, тако и Бранко Бута. По повратку из 

Јасеновца, одмах је прешао у Србију и једно време живео у Крагујевцу. 

Након рата наставио је да ради у бешчанској Непотпуној гимназији и 

Основној школи. 

Био је ожењен Софијом Бутом, бешчанском учитељицом, са којом 

је имао четворо деце: Стојанку, Мирјану, Бојану и Срђана. 430 Умро је 7. 

новембра 1958. у Бешки, где је и сахрањен. 


203

ВЕЛИСЛАВ СТАРЧЕВИЋ 

Рођен је 12. јула 1905. године у Шајкашком Сентивану 431 од оца 

Димитрија, кројача и мајке Зорке, рођене Милновић. Прва четири разреда 

гимназије завршио је у Новом Саду, а учитељску школу у Сомбору и 

Вршцу. Испит зрелости положио је 1926. у Вршцу. У периоду од 1. новембра 

1926. до 2. јула 1927. био је на одслужењу ђачког војног рока. Тада 

је положио испит за резервног коњичког потпоручника. Од 15. септембра 

био је учитељ у Белицу (срез Поречки, област Скопска). Међутим, 

пошто је поднео молбу за премештај, постављен је 15. новембра 1927. 

за учитеља у родном месту. По потреби службе, 18. октобра 1928. године, 

из Сентивана прелази у Лок, одакле је 21. феруара 1929. премештен 

у Падеј. Стручни учитељски испит полаже 27. септембра 1930. у Вршцу. 

Одлуком од 30. децембра 1930. добија сталну службу. По сопственом 

захтеву, у Бешку је премештен 18. марта 1931. године. 432 Крајем 1933. 

прелази у Нове Карловце, да би већ у новембру наредне године поново 

дошао на службу у Бешку. За управитеља бешчанске школе постављен је 

431 Шајкаш. 


204

20. марта 1936. године. Истовремено је био управитељ и шегртске школе. 

Истицао се активношћу у соколској организацији. За време Другог 

светског рата хапшен је од локалне немачке власти, а 1942. одведен у 

логор у Јасеновац, заједно са Бранком Бутом. После рата био је наставник 

и директор у Непотпуној гимназији у Бешки, а касније директор у 

основној школи све до 1965. године, када је пензионисан. У то време је 

основао вечерњу занатлијску школу, у којој је обучаван и образован велик 

број будућих радника и занатлија, како из Бешке тако и из околине. 

За његово време почела је изградња прве павиљонске основне школе, а 

касније и велике вишеспратне школске зграде. Био је активан спортски 

радник, један од оснивача соколског покрета у Бешки, после рата активан 

у ДТВ „Партизан“, један од оснивача КУД „Нова лира“. 

Био је ожењен Маријом Косовац из Бешке, са којом је имао синове 

Стојана, Милана, Богдана и Владимира и кћерку Јелену. 433 Син 

Милан је страдао у железничкој несрећи код Чортановаца 1947. године, 

Стојан је завршио Карловачку гимназију и радио као ветеринарски 

помоћник у Бешки, а касније у Нафтагасу. Богдан Старчевић је рођен 

1935. у Бешки, дипломирао права и радио у ДДОР Нови Сад. Владимир је 

завршио грађевинску школу, запослио се у Холандији где и данас живи. 

Јелена, кћерка Велислава Старчевића, рођена 1950, данас живи и ради 

у Холандији. Велислав Старчевић је имао сестру Селену, која је, заједно 

са целом својом породицом - децом, мужем и мужевљевим родитељима, 

страдала за време рације Мађара у Другом светском рату. 

Дугогодишњи бешчански учитељ, управитељ и директор Велислав 

Старчевић умро је 1993. у Бешки и сахрањен на месном горбљу. 


205

ОЛГА ФОН РИТБЕРГ (OLGA VON RITTBERG) 

Рођена је у Новом Саду 12. јуна 1889. 

године од оца Душана фон Ритберга Кауница 

и мајке Анастасије, рођене Јовановић. 

Отац Душан је био начелник Вуковара 

1904. године. 434 Завршила је четири разреда 

реалне гимназије у Вуковару од 1899. 

до 1903. године и Женски лицеј у Загребу 

1909. године, где је и положила завршни 

испит и 21. јуна 1909. добила диплому. 

За учитељицу је оспособљена у Загребу 

7. септембра 1912. године. Намесном 

учитељицом именована је у Лазама 5. октобра 

1909, а у Бешку долази 5. септембра 

1910. као замена Даници Мандић. За привремену 

учитељицу у Бешки именована је 

27. новембра 1911. године, а 19. децембра 

1912. за праву (сталну) учитељицу. 435 

Олга Ритберг је прва жена постављена 

за управитеља бешчанске школе. Она је 

била управитељ са најкраћим стажом на 

том положају – од 1. до 6. априла 1941. 

године. У Бешки је радила до 1947. године када се пензионише и одлази 

у Сремску Митровицу, код сестре Маре. Осим Маре Кнези, Олга Ритберг 

је имала још једну сестру – Лепосаву. И Лепосава фон Ритберг је била 

учитељица, за коју се зна да је 1912. године службовала у Јакову. Удајом 

за апелационог судију Петковића из Новог Сада одрекла се учитељске 

службе. Лепосава Петковић је имала кћерку Олгу, која је била уметнички 

сликар. 

Олга фон Ритберг је за својих пуних 35 година учитељске службе 

у Бешки оставила неизбрисиви траг у просветно-педагошком раду и много 

лепих успомена код многих генерација бешчанских ђака. 

434 Imenik 1904, 85. 

435 Архив Србије, Министарство просвете, персонални досијеи, F - XXVI, 66. Spomenica, 

9; Službeni glasnik 1911, 303. 

206

УЧИТЕЉИ У БЕШКИ (1690-1941) 

1. Рафаил-Рака Дороњски 1706-1726 

2. Атанасије 1722-1732 

3. Никола Ивковић 1722 

4. Василије Рајковић 1755-1756 

5. Лазар Јуришић 1767-1769 

6. Петрус Тусланд 1773-1775 

7. Лазар Дороњски 1772-1789 

8. Карл Гајслер 1780-1781 

9. Игнац фон Адлерсбергер 1789-1790 

10. Михајло Иванишевић 1789-1790 

11. Петар Ћурчић 1789-1801; 1804 

12. Григорије Марковић 1801 

13. Јован Поповић 1810-1812 

14. Аксентије Рогић 1813 

15. Григорије Стаматовић 1815-1818 

16. Нестор Недељковић 1826-1827 

17. Дамјан Лукић 1828-1830 

18. Димитрије Чобић 1830-1831 

19. Гаврило Поповић 1832-1833 

20. Јован Радојчић 1833-1835 

21. Урош Папулић 1837-1838 

22. Урош Докић 1838-1841 

23 Љубомир Цветковић 1841-1842; 1852-1854 

24. Павле Гавриловић 1842-1849 

25. Тимотије Стаматовић 1854-1856 

26. Михајло Михајловић 1856-1861 

27. Филип Лаутенбах 1860-1863 

28. Василије Константиновић 1861-1863 

28. Самуел Фрајбс 1863-1863 

30. Петар Јовановић 1863-1864 

31. Фридрих Штајнмец 1863-1869 

32. Александар Рајковић 1864-1867 

33. Никола Стојановић 1868-1869 

34. Живан Чудомировић 1869-1874 

35. Паул Полерецки 1870-1876 

36. Живан Лубен 1874-1879 

37. Даворин Јаковић 1875-1876 

38. Јосип Стефановић 1876-1878 

207

39. Никола Крајновић 1879-1881 

40. Васа Милутиновић 1879-1905 

41. Паул Шнајдер 1882-1883 

42. Мартин Левачић 1883-1890 

43. Анка Млинарић 1883-1886 

44. Амалија Павичић 1886-1886 

45. Марија Братић 1886-1889 

46. Анка Јовановић 1889-1889 

47. Даница Мандић 1889-1910 

48. Аугуст Мацингер 1890-1891 

49. Јелка Кучера 1891-1892 

50. Драгутин Шешеринац 1892-1893 

51. Павле Мандић 1893-1897 

52. Михаел Гезел 1893-1900 

53. Фердо Шпанијел 1896-1909 

54. Ђорђе Прерадовић 1897-1912 

55. Самуел Шумахер 1900-1908 

56. Адам Обрадовић 1905-1925 

57. Драгица Милетић 1906-1911 

58. Михаел Медел 1906-1907 

59. Филип Трумпф 1908-1909 

60. Ђуро Кускуновић 1908-1908 

61. Едуард Хофман 1908-1909 

62. Карл Лилге 1909-1927 

63. Јосип Жерт 1909-1916 

64. Олга фон Ритберг 1910-1941 

65. Анка Врбанчић 1911-1922 

66. Јован Милојевић 1912-1920 

67. Злата Баумајстер 1916-1920 

68. Даринка Дујановић 1918-1919 

69. Мара Кнези 1919-1922 

70. Загорка Обрадовић 1919-1941 

71. Марија Малушевић 1920-1921 

72. Штефанија Клер 1920-1923 

73. Ђорђе Јовановић 1921-1931 

74. Милена Мушкиња 1922-1924 

75. Јосипа Чањевац 1922-1924 

76. Вера Дујановић 1923-1929 

77. Љубица Млинарић 1924-1924 

78. Бранислав Вељковић 1924-1926 

79. Софија Бута 1924-1939 

80. Бранко Бута 1925-1939 

81. Хајнрих Бехер 1926-1941 

82. Марина Сладаковић 1927-1928 

208

83. Петер Ланг 1927-1941 

84. Катица Дамјановић 1929-1941 

85. Душанка Вукосављевић 1930-1932 

86. Бранко Стојадиновић 1931-1941 

87. Велислав Старчевић 1931-1941 

88. Јелена Обрадовић 1932-1941 

89. Фридрих Кибаух 1938-1941 

90. Милисав Лазић 1939-1941 

91. Ђорђе Арацкић 1940-1941 

92. Драгослав Мићовић 1941-1941 

93. Марија Стојковић 1941-1941 

Рафаил-Рака Дороњски* 

Почетком XVIII века у бешчанској цркви службовао је поп Рафаил- 

Рака Дороњски. Поред тога што је обављао свештеничку дужност, један 

је од првих бешчанских учитеља, односно вероучитеља, јер су се код 

њега обучавали и припремали будући свештеници. У Бешки је служио 

до краја треће деценије XVIII века, када прелази у манастир Крушедол 

и тамо постаје намесник истог, настављајући да и даље обучава свештеничке 

кандидате. Међу првим ученицима попа Раке јављa се Захарије 

Миливојевић. У опису фрушкогорских манастира из 1753. забележено 

је да је архимандрит манастира Хопово био Захарије Миливојевић, који 

се родио око 1691. године у Тителу и ишао у бешчанску школу код попа 

Раке. Постригао се за монаха 11. фебруара 1706. године и прешао у 

манастир. 436 На основу тога се закључује да је поп Рака још пре 1706. 

службовао у бешчанској цркви и у старој школи учио „књигама“ младе 

нараштаје. Поред Захарија Миливојевића, код попа Раке обучавали су 

се још и Илија Томић, марадички свештеник, родом из Бешке, 437 Стојко 

* Податак о презимену попа Раке утврђен је на основу једне тужбе из 1753. од стране 

Николе Станкова из Бешке против Бошка Дероњца, иначе сина или унука поп-Раке 

(Историјски архив Београда, Фонд Земунски магистрат, ИАБ-10-18-1-1). 

436 Српски Сион, год. XII, број 16, Ср. Карловци 1903, 496. 

437 Забележено је „училсја код попа Раке, нињешњаго намјестника крушедолскаго“, тј. 

„учио у Бешци“ (Архив за историју српске православне Карловачке митрополије, година 

III. свезак 1, јануар, фебруара и март 1913, Сремски Карловци 1912, 34; Димитрије Руварац, 

Српска митрополија карловачка око половине XVIII. века, Ср. Карловци 1902, 59). 

209

Јефтић, шелевреначки свештеник, 438 рођен у Бешки, 439 Петар Дороњски, 

свештеник села Патке, 440 а после и Крчедина, исто рођен у Бешки, 441 

Јован Пејић, бешчански свештеник, родом из Лока, 442 Теодор Пауновић, 

слакаменачки свештеник, 443 Михајло Стојковић, голубиначки свештеник, 

родом из Бешке, 444 Никола Остојић, марадички, а потом бешчански свештеник, 

рођен у Бешки. 445 

Атанасије 

У првој половини XVIII века у бешчанској цркви и вероисповедној 

школи службовао је поп Атанасије. Заједно са поп Раком био је један од 

утемељивача ове школе и заједно су припремали будуће свештенике. 

Утврђено је да су код њега похађали „школе“ Никола Ивковић и Стојан 

Владисављевић, а вероватно и други свештенички кандидати за које данас 

нема доступних података. Пошто се Никола Ивковић зађаконио и запопио 

1722. године, када постаје бешчански свештеник, а касније и 

учитељ, то значи да је поп Атанасије још пре 1722. био вероучитељ. 446 

Код њега се обучавао и батајнички свештеник Стојан Владисављевић, 

који је 1730. прешао из Србије у Срем. 447 Поп Атанасије је умро 14. децембра 

1732. године. 448 

Никола Ивковић 

Родио се 1796. године у бачком месту Рогатица. Као ученик попа 

Атанасија оспособљен је за свештеника, па је рукоположен 1722. од 

крушедолског владике Никанора Мелентијевића. 449 Тих година постаје 

бешчански свештеник, а касније и учитељ. На основу оскудних извора 

438 Шелевренци су село које се налазило близу Марадика, а расељено у другој половини 

XVIII века. 

439 За попа Стојка је забележено да „училсја код намјестника крушедолскаго Рафаила“, 

као и да је „учио у Бешци код попа Рафаила“ (Архив, 35; Д. Руварац, Српска 

митрополија карловачка, 85). 

440 Село између Крчедина и Бешке, расељено око 1746. године, када су становници 

Патке прешли у новонасељену Инђију, у Бешку и Крчедин. 

441 Архив, 35; Д. Руварац, Српска митрополија карловачка, 62. 




445 Д. Руварац, Српска митрополија карловачка, 59. 

446 Д. Руварац, Српска митрополија карловачка, 61 

447 Исто. 

448 Исто. 

449 Исто. 

210

утврђено је да су код Николе Ивковића обучавани будући свештеници 

Лазар Вуковић, 450 Никодим Рајковић 451 и Мојсеј Ковачевић. 452 

Василије Рајковић 

Родио се у Бешки. За свештеника је рукоположен 1751, а две године 

касније добија синђелију. 453 Прво постаје учитељ у Адашевцима где 

је радио од 1753. године па све до доласка у Бешку. 454 Од 1755. године 

службовао је у Бешки, поред чијег имена је забележено „магистер”, што 

значи учитељ. 455 Већ 1756. није обављао учитељску дужност јер је отпочео 

свештеничку службу у једној од четири парохије у Бешки. Имао је 

брата Ђурађа. По жениној смрти, 1766. године, прелази у манастир где 

се замонашио. 456 

Лазар Јуришић (Сердановић) 

Рођен је 1744. године у Бешки од оца Сердана и мајке Анђелије. 

Са женом Маријом је имао четворо деце. Први пут у бешчанској школи, 

као учитељ-ђакон, забележен је 1767. године. 457 Синђелију је примио 

26. октобра 1769. и већ следеће године постаје свештеник у Пазови, 

где је службовао до 1794. године. 458 За време свог боравка у Пазови, 

Лазар Јуришић је 1780. обављао дужност школског надзорника, 459 а и 

450 Лазар (монашко име Леонтије) Вуковић родио се у Бешки и након завршене школе 

постаје бешчански парох 1740. године, да би се 6 година касније постригао и прешао у 

манастир Ремету. 

451 Никодим Рајковић је такође Бешчанин. После успешно завршене школе код попа 

Николе, постаје свештеник у селу Сакуле (село које се налазило у близини Угриноваца) 

одакле прелази у манастир Крушедол где се замонашио. 

452 Мојсеј Ковачевић, потоњи јеромонах крушедолског манастира, рођен је у Бешки око 

1718. године. Након завршеног школовања код попа Николе, зађаконио се 1738. године, 

а за свештеника је рукоположен 1742. од митрополита Павла Ненадовића. Међутим, 

исте године му је жена умрла па је отишао у манастир Крушедол где се постригао. (Више 

о томе у: Црква Ваведења Пресвете Богородице у Бешки, Сремски Карловци – Бешка, 

2003). 

453 АСАНУК, ПМА „Б“ 90/1767. 


455 АВ, ИДД фасц. 1309-90. 

456 Д. Руварац, Српска митрополија карловачка, Б. Статистички преглед сремске – 

архидијецезе у XIII. веку, 16; Црква Ваведења Пресвете Богородице у Бешки, 125. 

457 АСАНУК, ПМА „Б“ 90/1767. 

458 Симеон Араницки, Православна српска парохија у Старој Пазови крајем године 

1911, Ср. Карловци 1912, репринт издање, Стара Пазова 1995, 37. 

459 Срета Пецињачки, Подаци о српским вероисповедним школама и учитељима 

211

веручитеља, јер је школске 1789/90. предавао катихизис у тривијалној 

школи у Пазови. Из Пазове је прешао у Шатринце, да би 3. октобра 1797. 

добио иришку парохију, а уједно постао и администратор у Нерадину. 460 

Петрус Тусланд (Petrus Thussland) 

Рођен је 1740. године у Босу (Тирол). Шест година је боравио у 

латинској школи па је добро познавао поред немачког и латински језик. 

Описан је као добар и вредан учитељ, лепог понашања. Имао је леп рукопис 

и врло добро је познавао рачун. Донекле је знао и српски језик. 

У новооснованој граничарско-тривијалној школи у Бешки 1773. године 

био је први учитељ, где је службовао и следеће године. 461 Седам година 

касније учитељ је у Дреновцима. 462 

Лазар Дороњски 

Рођен је око 1757. године у Бешки. У другој половини XVIII века у 

описима бешчанске школе спомиње се учитељ који је родом из Бешке, 

али није наведено његово име. Вероватно се радило о Лазару Дороњском, 

који је први пут наведен као учитељ у Бешки 1780. године. Тада је за 

свој рад у бешчанској школи оцењен врло похвално. 463 Вероватно је био 

учитељ у Бешки до 1789. када је умро и сахрањен на старом бешчанском 

гробљу. Био је ожењен Маријом, са којом је имао 2 кћерке и 4 сина. 464 

Карл Гaјслер (Karl Geissler) 

Рођен је око 1743. године у пруској Шлезији. Похађао је шест 

година латинску школу, па је добро знао латински, немачки и српски 

језик. У школској 1773/74. години био је учитељ у граничарској школи 

у Мартинцима, када је за њега констатовано да је осредње способан 

и вредан, да зна рачунање, има добар рукопис, али да није најбољег 

владања пошто се с времена на време одаје пићу. 465 У Мартинцима био 

сремско-славонске и шајкашке војне границе у 1780. години, Зборник за историју, 16, 

Нови Сад 1977, 134; Др. Никола Гавриловић, Школе у Славонској војној граници у зимском 

течају 1789-1790. године, Зборник за историју, 10, Нови Сад 1974, 85. 

460 АСАНУК, ПМА „А“, 33/1797. 

461 С. Пецињачки, Граничарско-тривијалне и комунитетско-немачке школе Срема и 

Шајкашке у 1773/74. години, 90. 



463 С. Пецињачки, Подаци о српским вероисповедним школама и учитељима, 132 

464 СПЦ Бешка, Домовни протокол из 1784. 


212

је и следеће школскe године. 466 Као бешчански учитељ забележен је у 

школској 1780/81. години. 467 

Игнац фон Адлерсбергер (Ignaz v. Adlersberger) 

Игнац Адлерсбергер је рођен 1732. године у Прагу (Чешка). 

Похађао је латинску школу на којој је провео седам година. Врло добро 

је знао немачки, чешки и латински језик. Прво учитељско место 

му је било Сланкамен, где је почео са радом октобра 1773. године у 

тек отвореној граничарско-тривијалној школи, где је боравио и следеће 

школске године. У то време је оцењен као вредан учитељ, доброг 

владања, био је добар предавач, имао је читак рукопис, док је рачунање 

познавао осредње. За време службовања у Сланкамену годишња плата 

му је била 120 форинти. 468 У школској 1780/81. години радио је у школи 

у Хртковцима. 469 Школске 1790. године био је учитељ у Бешки. 470 

Михајло Иванишевић 

Рођен 1774. године у Бешки. Учитељску службу започиње у родном 

месту школске 1789/90. као шеснаестогодишњак. 471 О његовом животу 

и деловању више није пронађен ниједан податак. 

Петар Ћурчић (Версаковић) 

Родио се 1767. године у Бешки од мајке Милијане Ћурчић, која 

се као удовица преудала за Исака Версаковића, тако да је једно време 

носио и очухово презиме. 472 Оженио се 1785. године, и са женом Аном 

имао 8 деце - 4 сина и 4 кћерке. 473 У Бешки је био учитељ од 1789. до 


466 С. Пецињачки, Граничарско-тривијалне школе Срема у школској 1774/5. години, 

230. 







470 Н. Гавриловић, Школе у Славонској војној граници у зимском течају 1789-1790. године, 

82. 

471 Исто. 

472 СПЦ Бешка, Домовни протокол из 1784. 

473 СПЦ Бешка, Домовни протоколи из 1784. и 1792. 

213

1801. године. 474 Три године касније поново је био бешчански учитељ. 475 

Умро је 19. априла 1843. у Бешки где је и сахрањен. 476 

Григорије Марковић 

Забележено је да је Григорије Марковић учитељ у бешчанској 

школи 1801. године. 477 Зна се да је у Војки службовао у периоду од 1785. 

до 1794. године. 478 Три године касније је на служби у Голубинцима. 479 

Јован Поповић 

Рођен је 1791. године у Сланкамену. Завршио је карловачку и 

осјечку гимназију, а затим Богословију у Карловцима, да би једно време 

службовао у митрополитовој канцеларији. У Бешки је био учитељ 

од 1810. до 1812. године. Од 1813. службује у Крчедину, а 1817. у 

Марадику. 480 У Руми је био учитељ у периоду од 1821. до 1826. године, 

када се зађаконио. 481 

Аксентије Рогић 

Рођен 1782. године у Михаљевцима. Завршио је методу у Карловцима, 

а богословију је похађао од 1800. до 1804. године. Говорио је немачки 

и латински. Као учитељ службовао је у Старој Пазови 1811. године 

одакле је прешао у Бешку. Имао је двоје деце. 482 

474 АСАНУК, Конз. 146/1794; ПМА „А“, 33/1797; СПЦ Бешка, Циркуларни протокол од 19. 

јуна 1801. до 10. јула 1815. године; МКУ из 1789, запис на маргинама. 

475 АСАНУК, Конз. 116/1804. 

476 ИАС, МКУ од 19. априла 1843. 

477 АСАНУК, Конз. 60-61/1801. 

478 АСАНУК, Конз. 118/1794; С. Пецињачки, Подаци из 1785. о насељима и школама 

Срема и Шајкашке, Зборник за друштвене науке,49, Нови Сад 1968, 133. 

479 АСАНУК, ПМА „А“, 33/1797. 

480 АСАНУК, Конз. 120/1811; АСАНУК, Известие о состојании училишч находјашчихсја 

в Протопресвитерат Карловачком по Течении II 1811. лета; АСАНУК, Списание Народних 

училишћ у Протопресвитерату Карловачкому принадлежашћих за истекшее 1817. лето по 

течении II. 

481 Др Славко Гавриловић, Рума трговиште у Срему 1718-1848/49, Нови Сад 1969, 192; 

Сербске летописи, 1826, друга частица, Будим 1826. 

482 АСАНУК, Известие о состојании училишч находјашчихсја в Протопресвитерат Карловачком 

по Течении II 1811. лета; Известие о состојании Народних училишч находјашчихсја 

в Протопресвитерат Карловачком по I Течении 1813. лета. 

214

Григорије Стаматовић 

Родио се у Бешки око 1795. године. 

Са женом Евом имао је седморо деце - синове 

Павла, Николу, Димитрија, Тимотија, 

Георгија и кћерке Софију и Дафину. 483 Завршио 

је Карловачку гимназију, а у богословији 

у Карловцима је боравио од 1810. до 1813. 484 У 

Бешки је обављао учитељску службу од 1816. 

до 1818. године, када је, 17. априла, рукоположен 

за свештеника од митрополита Стефана 

Стратимировића у карловачкој Саборној 

цркви. 485 Као администратор у бешчанској 

цркви појављује се 1820. године, 486 као капелан 

1824, 487 а 1826. као спомоћник бешчанским 

паросима Димитријевићу и Радишићу. 488 

Исте године добија парохију у Бешки на место пензионисаног свештеника 

Радишића. Једно време је службовао у Чортановцима (од 1825. до 

1827) када је вероватно попуњавао упражњену парохију. 489 Говорио је 

немачки и латински језик. Умро је 16. марта 1852. године у Бешки где је 

и сахрањен. 490 

Нестор Недељковић 

Родио се 1801. у Сремској Каменици. У периоду од 1819. до 1820. 

године похађао је Карловачку богословију. 491 У Бешку, као ђакон, долази 

у другој половини 1826. када је обављао и учитељску дужност, 492 а 

вероватно и коју годину после, с обзиром да је у наредном периоду био 

„спомошчник“ бешчанским паросима. 493 За свештеника рукоположен је 

483 СПЦ у Бешки, Домовни протокол из 1817; ИАС, МКР од 5. маја 1826; МКР од 22, 

јануара 1830; МКР од 25. јула 1832. 

484 Никола Гавриловић, Карловачка богословија (1794-1920), Сремски Карловци 1984, 

216. 

485 П. Момировић, Стари српски записи , књига III, 17 (запис 3851); 36 (запис 3952). 

486 ИАС, МКУ од 3. јула 1820. 

487 Летопис Матице српске из 1825. 

488 АСАНУК, Конз. 69/1826. 

489 Мата Косовац, Српска православна митрополија карловачка по подацима од 1905 

године, Карловци 1910, 267, 282. 

490 ИАС, МКУ од 16. марта 1852. 

491 Н. Гавриловић, Карловачка богословија, 207. 

492 Сербски летописи за годину 1826, трећа частица, Будим 1826, 5. 

493 ИАС, МКР из 1826. 

215

5. новембра 1826. године од митроплота Стефана Стратимировића. 494 Не 

зна се тачно колико је боравио у Бешки, али се након добијања свештеничког 

чина појављује као парох у Каменици у периоду од 1842. до 

1879. године, када је умро и сахрањен у месту где је провео скоро четири 

деценије службе. 495 Имао је петоро деце. Поред матерњег, служио 

се немачким и латинским језиком. У попису свештенства Карловачке 

архидијецезе од 1875. године поред Нестора Недељковића, као свештеника, 

у Каменици је као спомошчник забележен и његов син Љубомир 

Недељковић, 40 година стар. 496 

Дамјан Лукић 

У школској 1829/30. години у Бешки је службовао учитељ Дамјан 

Лукић. 497 Рођен је 8. октобра 1804. године у Сремским Карловцима од 

оца Јована и мајке Јулијане. Након завршене Карловачке гимназије, у 

периоду од 1825. до 1828. године, борави у Клирикалној школи у Карловцима, 

да би одатле прешао на службу у Бешку. Говорио је латински 

и немачки језик. 498 Крајем 1830. из Бешке прелази у Руму где постаје 

учитељ II разреда српске школе, те је тамо произведен у ђакона. 499 За 

свештеника је рукоположен 1835. године. Од средине XIX века службује 

у Теодоровској цркви у Иригу где се појављује као свештеник и 1878. 

године. 500 

Димитрије Чобић 

Рођен је 16. јануара 1808. године у Сремским Карловцима, где 

је завршио основну школу, а 1827. и гимназију. Карловачку богословију 

завршио је 1830. да би исте године добио прву службу у Бешки када је 

заменио Дамјана Лукића. 501 Следеће године учитељску службу наставља 

у Старој Пазови, где је боравио до 1833. Од 1833. па све до 1853. године 

494 АСАНУК, Конз. 166/1851. 

495 АСАНУК, Конз. 286-193/1879; Universalis schematismus, 1843/4, 7; Universalis schematismus, 

1846/7. 8; Стеван Болманац, Шематизам источно-православне митрополије 

српске у Аустро-Угарској год.1878, Панчево 1878, 9. 

496 АСАНУК, Конз. 237/1876. 

497 С. Гавриловић, Рума трговиште у Срему 1718-1848/49, 192.2 

498 АСАНУК, Конз. 64/1831. 

499 С. Гавриловић, Рума трговиште у Срему 1718-1848/49, 192 

500 АСАНУК, Конз. 166/1851; АСАНУК, Конз. 237/1857; М. Косовац, Српска православна 

митрополија карловачка, 292; С. Болманац, Шематизам источно-православне 

митрополије, 9. 

501 ИАС, МКР од 7. јануара.1831. Записано је: „родила се Ана Чобић од оца Димитрија 

Чобића, учитеља, житеља карловачког и мати Јулијане“. 

216

службовао је у Земуну. Тада постаје директор српских школа у Банатској 

војној граници и на тој служби остаје све до укидања Крајине 1872. године, 

када је и пензионисан. Сматра се да је написао 15 књига (на основу 

редних бројева које је бележио на својим књигама). Библиографија: 

Огледи детског воспитанија, Београд 1837, Нови Сад 1839., Стихи 

Генију Сремском, Нови Сад 1848., Приповедчице, свеска I, Земун 1852., 

Част втора приповедчица, Панчево 1855., Домоводство и радиност, 

Земун 1856., Србска граматика, В. Бечкерек 1862. Превод са немачког: 

Хр. Шмид: Добриј Тешимир и злочестиј Гоимир, Темишвар 1851. 502 Био 

је ожењен Јулијаном, са којом је имао једно дете. 

Гаврило Поповић 

Родио се 1810. године у Карловцима од оца Аксентија Поповића, 

свештеника и ондашњег члана Конзисторије. За свештеника је рукоположен 

22. септембра 1829. од митрополита Стефана Стратимировића. 503 

У бешчанској школи је почео службовати 1832. године 504 и ту се задржао 

до наредне године. Знао је немачки и латински језик. Као свештеник 

службовао је у Грабову. 505 Имао је петоро деце - три сина и две кћерке. 

Јован Радојчић 

Родио се 16. децембра 1809. године у сремском месту Јазак, 

од оца Игњата, земљорадника, и мајке Јованке. Завршио је Карловачку 

гимназију, а од 1830. похађао је богословију у Карловцима коју је 

завршио три године касније. Након завршетка школовања, у јесен 1833. 

године долази за учитеља у бешчанску школу. Ту се задржао 2 године, 

да би 1835. године прешао у Нове Карловце. У децембру исте године 

подноси захтев митрополиту Стефану Стратимировићу за рукопoложење 

у ђакона. За свештеника рукоположен је 17. октобра 1837. године од 

митрополита Стефана Станковића. Средином XIX века обављао је свештеничку 

дужност у родном месту. Говорио је немачки и латински. Био је 

ожењен и имао једног сина. У опису свештенства за 1853. годину забележено 

је да је један од најбољих свештеника у архиједецези. 506 

502 Leksikon pisaca Jugoslavije I, A-Dž, Matica srpska 1972, V. Aleksijević - Čobić, Dimitrije, 

501. 

503 АСАНУК, Конз. 166/1851. 

504 П. Момировић, Стари српски записи , књига III, 154 (запис 4552). 

505 СПЦ у Бешки, Циркуларни протокол 1818-1826; Universalis schematismus, 1843/4, 

8; С. Болманац, Шематизам источно-православне митрополије, 9; АСАНУК, Конз. 

166/1851. 

506 АСАНУК, Конз. 166/1851; 24/1854; 85/1855; 97/1857. 

217

Урош Папулић 

Рођен је 23. октобра 1811. године, од оца Алексе и мајке Катарине. 

Завршио је гимназију и богословију у Карловцима. У Бешки се 

спомиње као учитељ 1837-1838. године. 507 Као ђакон био је учитељ у 

Буковцу у периоду 1842-1848. године. 508 За свештеника је рукоположен 

1846. године од митрополита Јосифа Рајачића. Као свештеник у Буковцу 

записан је 1853. године. 509 Имао је шесторо деце – једног сина и пет 

кћерки. Осим матерњег, говорио је немачки и латински језик. 510 

Урош Докић 

Рођен је 1812. године у Фелдварцу, 511 од оца Василија, тамошњег 

пароха. Завршио је „гимназиалнују и клирикалнују науку в Карловци“, 

а 1838. године је, у својству ђакона, био учитељ у Пећинцима. Учитељ 

у Бешки је од краја 1838. године. 512 Крајем 1839. рукоположен је за 

свештеника. 513 У Бешки је вероватно боравио до краја 1841. јер је 1842. 

године постављен за администратора парохије у Мохову, где је био и наредне 

године. 514 Од 1844. па све до 1850. обављао је свештеничку дужност 

у Опатовцу. 515 Говорио је немачки и латински. 

Љубомир Цветковић 

Родио се 1820. године у Чортановцима. Завршио је Карловачку 

гимназију. Говорио је немачки и латински језик. 516 О његовом службовању 

у Бешки постоје записи и у матичним књигама бешчанске цркве. Био је 

ожењен Љубицом са којом је имао сина Филипа. 517 Службовао је у Јарку 

крајем 1849. и почетком 1850. године. 518 У Бешки је службовао у два наврата 

- први пут школске 1840/41 519 , а потом у периоду од 1852. до 1854. 

507 Аугуст фон Коцебу, Књаз от Херцеговине или Урош и Теодора, превод Константин 

Поповић, Нови Сад 1838, пренумеранти Бешка. 


509 АСАНУК, Конз. 24/1854. 

510 АСАНУК, Конз. 85/1855. 

511 Бачко Градиште. 

512 АСАНУК, Конз. 33 ex 34/1839. 

513 ИАС, МКР од 20. децембра 1839. 

514 Universalis schematismus, 1843/4, 14. 

515 М. Косовац, Српска православна митрополија карловачка, 236. 

516 АСАНУК, Конз. 154/1842. 

517 ИАС, МКР од 21. децембра 1852. 

518 АСАНУК, Конз. 154/1850. 

519 АСАНУК, Конз. 154/1842. 

218

године. Једно време, у другој половини XIX века, службовао је и у Чортановцима. 

520 

Павле Гавриловић 

Рођен је 1815. године у Нерадину. Завршио је гимназију и клирикалну 

школу у Сремским Карловцима. 521 Био је учитељ у Нештину 1842. 

године. У периоду од 1842. до 1849. у Бешки је обављао дужност ђакона 

и учитеља. 522 За време свог боравка у Бешки, 1850. године, рукоположен 

је за свештеника, 523 а исте године добија парохију у Путинцима, где је 

служио све до 1862. године. 524 

Тимотије Стаматовић 

Родио се 22. јануара 1830. од оца Григорија, бившег бешчанског 

учитеља и пароха, и мајке Еве. 525 Био је учитељ у Сурдуку од 1853. до 

1854. године, а већ у другој половини 1854. у Бешки, где је службовао 

до 1856. године. 526 Забележено је да је 1862. био учитељ у Шиду. 527 

Михајло Михајловић 

Родио се око 1807. године у Бешки од оца Георгија и мајке 

Марије. 528 За време српског народног покрета 1848/49. године био је 

члан месног одбора у Бешки. Претпоставља се да је у то време и он био 

учитељ у Бешки, уколико је школа уопште радила. У Чортановцима је 

учитељ од 1852. до 1855. године. После службовања у Чортановцима 

прелази у Бешку, где остаје све до 1861. године. 529 


521 АСАНУК, Конз. 166/1851. 

522 Universalis schematismus, 1843/4, 6; Universalis schematismus, 1846/7, 7. 




526 Handbuch der Wojwodschaft Serbien und des Temeser Banates sammt der Militärgränze 

für das Jahr 1854, Temesvar 1854, 276; Handbuch der Wojwodschaft Serbien und des Temeser 

Banates sammit der Militärgränze für das Jahr 1855, Temesvar 1855, 381; АСАНУК, Конз. 

265/1854. 

527 Школски лист, Нови Сад 1862, 112. 

528 СПЦ у Бешки, Домовни протокол 1817. година. 

529 П. Момировић, Стари српски записи , књига III, 311 (запис 5366). 

219

Филип Лаутенбах (Philipp Lautenbach) 

Први немачки учитељ, после досељавања Немаца, био је Филип 

Лаутенбах. Он је ту дужност обављао од 1861. до 1863. године. 530 

Василије Константиновић 

Родио се 2. фебруара 1840. у Карловцима 

од оца Константина и мајке Јулијане. Брат Никола 

Константиновић је дуго година био свештеник 

у Чортановцима, а једно кратко време, 

крајем 1888. и почетком 1889. године, обављао 

је дужност администратора бешчанске парохије. 

531 Василије Константиновић је у родном 

месту завршио основну школу, гимназију и 

богословију. 532 Оженио се Катарином Руњанин 

из Кузмина. Бешчански учитељ је био од 1861. 

до 1863. године. Док је службовао у Бешки родила 

му се, 24. новембра 1861, кћерка Љубица. Кума на крштењу је 

била Љубица, кћерка граничарског наредника Јована Радомировића. 533 

Већ у марту наредне године Љубица умире и сахрањена је на бешчанском 

гробљу. 534 Имао је сина Косту и кћерку Стојану, који су исто млади 

умрли. После Бешке био је учитељ у земунској Српској основној школи. 

Од 1871. до 1884. био је катихета у Карловачкој гимназији, а у периоду 

1884-1890. професор у Богословији. Од 1890. године постаје парох Горње 

цркве у Карловцима, где остају све до своје смрти 3. августа 1911. године. 

Иза себе је оставио седам књига. Највише је писао о историји Сремских 

Карловаца, али и о Фрушкој гори и сремским насељима. Написао 

је: Тридесет дана на убавом путу (1899), Благо Срема, најзначајнији 

извори, воде, чесме и бунари (1893), Споменик минулог доба I и II (1900. 

и 1910), Карловци са њиховом околином (1882) итд. 

Самуел Фрајбс (Samuel Freibs) 

После Филипа Лаутенбаха, на место немачког учитеља, био је 

постављен Самуел Фрајбс. Он је ту дужност обављао само неколико 

месеци. 535 

530 P. Lang, Beschka, 31, 34. 

531 Душко Лупуровић, Историја бешчанске цркве, 132. 

532 Енциклопедија Новог Сада, свеска 11, КАЋ-КОТ, Нови Сад 1998, 281. 

533 ИАС, МКР од 24. новембра 1861. 

534 ИАС, МКУ од 17. марта 1862. 

535 Исто, 31. 

220

Петар Јовановић 

Рођен је 1808. године у Сремским Карловцима. Завршио је гимназију 

и богословију у Сремским Карловцима. Знао је немачки и латински језик. 536 

Учитељ је у Чортановцима до 1842. године, када прелази у Крчедин где 

је службовао све до 1863. године, да би исте године радио као учитељ у 

Бешки. 537 Касније је опет учитељ у Крчедину. Са женом Катарином имао је 

сина Васу. Умро је у Крчедину где је и сахрањен на старом гробљу. 

Фридрих Штајнмец (Friedrich Steinmetz) 538 

Родио се 12. јануара 1844. у Торжи. 539 Био је ожењен Франциском 

Карбинер са којом је имао осморо деце. У Бешку је дошао из Шова (Равно 

Село) децембра 1863. обављајући дужност левите-учитеља, све до 

1869. године. 540 Службовао је у Жабљу, Кули, Вршцу. Умро је 1916. године 

у Торжи. 

Александар Рајковић 

Рођен је 1836. године у Сремским Карловцима. Завршио је нижу 

реалку у Сомбору, где је похађао и учитељску школу од 1855. до 1857. 

године. 541 Био је учитељ у Бешки од 1864. године. 542 У Сремским Карловцима 

је радио од 1867. до 1893. године. 543 

Никола Стојановић 

Рођен је 1821. године у Карлову, у Банату. Учитељску школу у 

Сомбору похађао је од 1838. до 1848. године. 544 Учитељ у Бешки је био 

од 1868. до 1869. године. 545 

536 АСАНУК, Varia, Таблични исказ за год. 1870 о стању србских народних основних 

школа у србској првославној обштини. 

537 A. Ognjanović, Graničarske narodne škole, 70, 83, 93. 

538 Подаци из биографије Ф. Штајнмеца добијени од госпођице Катарине Нистен (Katharina 

Nysten), за време њене посете Бешки 2005. године. 

539 Савино Село. 



542 ИАС, МКУ од 13. августа 1864. У матичној књизи умрлих бешчанске цркве записано 

је да је умро Симеон, син Александра Рајковића, детонаставника. 




221

Живојин Чудомировић 

Рођен је 9. августа 1839. у Алибунару. Похађао је учитељску школу 

код Чобића у Панчеву. Прва служба му је била у Крњешевцима где је 

постављен 1857. године, 546 да би у Чортановцима био учитељ од 1862. до 

1868. године. 547 Те године прелази у Витојевце. 548 Из витојевачке школе 

премештен је у Бешку, где је био учитељ у периоду од 1869. до 1874. 

године. 549 Затим је опет службовао у Витојевцима, одакле је 1884. године 

прешао у Михаљевце. 550 У школској 1898. години још увек је радио у 

Михаљевцима. 551 Исте године је пензионисан. Док је службовао у Чортановцима 

добио је сина Миливоја, који је завршио за учитеља. 552 

Паул Полерецки (Paul Polereczky) 

У Бешку је дошао 1870. године у својству душебрижника и учитеља 

за децу евангелистичке конфесије. За првог свештеника у Бешки изабран 

је 6. априла 1873. године. У Каћ се одселио 1876. године. 553 

Живан Лубен 

Родио се 28. јануара 1844. године у Бешки од оца Драгутина и 

мајке Фемије, родом из Белегиша. 554 У родном месту је завршио основну 

школу, а 4 разреда гимназије у Карловцима. Две године сомборске 

препарандије завршава 1870. године. Исте године добија учитељску 

службу у Старом Сланкамену, где је радио до 1872. године, одакле прелази 

у Шид. Шидски учитељ био је до 1875. када крајем године прелази 

у Бешку где је службовао све до 1879. године. Из Бешке прелази у 

Голубинце. 555 Био је један од учесника оснивачке Скупштине учитељског 

конвикта у Новом Саду 5. августа 1889. године. 556 Био је ожењен Ката- 


547 Петар Момировић, Стари српски записи и натписи из Војводине, књига IV, Нови Сад 

2000, 7 (запис 311). 



550 Službeni glasnik, 1884, 138. 

551 Школски календар за годину 1896/7, 213. 

552 J. Gollner, Posebni koledar i šematizam pučkih škola, 141. 

553 P. Lang, Beschka, 31, 32. 

554 СПЦ у Бешки, Домовни протокол 18. 


од 1869. године, Књига I, 100; Spomenica, 3. 

556 Нови васпитач, уредио и издао Мита Нешковић, друга година 1889, Нови Сад 

1889, 217. 

222

рином из Новог Сада, са којом је имао синове Стевана (рођеног 1880. 

године) и Велимира (1888) и кћерке Вукосаву (1873) и Даницу (1883). 

Вукосава је завршила сомборску препарандију 1891. године и добила 

службу у православној српској основној школи у Земуну. После дугог и 

тешког боловања умрла је 8. јуна 1899. у Земуну, у својој 26. години. 557 

Учитељ Живан Лубен умро је 3. јануара 1890. године у Голубинцима, где 

је и сахрањен. 

Даворин Јаковић 

Родио се 15. фебруара 1855. године у месту Молве где је и завршио 

основну школу. Тривијалну школу завршава у Вирју, где је две године 

био помоћник учитеља. На препарандију у Петрињи прелази 1872. 

коју је завршио три године касније. Од децембра 1875. године, а на 

предлог Окружног школског одбора, прелази у Бешку, у новоосоновану 

немачку школу. По сопственом захтеву, већ следеће године одлази у 

Митровицу, а годину дана касније полаже испит зрелости. Од 1877. именован 

је за учитеља у Михољанцу, где се и оженио. 558 Одатле прелази на 

службу у Сарајево, где је последње две године живота радио као градски 

школски надзорник. Умро је 11. фебруара 1911. године у Сарајеву. 559 

Јосип Стефановић 

Рођен је у Петроварадину где је похађао основну школу. Након 

завршене гимназије прелази на трогодишњу препарандију у Петрињи 

коју је завршио 1876. године, те одмах добија учитељско место у 

немачкој школи у Бешки. Ту се задржао две године, јер 1878. прелази, 

по сопственом захтеву, у Карловце. 560 Године 1891. био је привремени 

равнајући учитељ у Нашицама, а исте године је именован правим 

равнајућим учитељем. 561 У Нашицама се налазио и школске 1903/4. године, 

када је био секретар подружнице Славонског господарског друштва 

у Осијеку, жупаније Вировитица. 562 

557 Школски лист, година тридесетпрва, Сомбор 1899, 92. 


559 Građa za povijest školstva Kraljevina Hrvatske i Slavonije od njastarijih vremena do danas, 

pribrao i uredio Antun pl. Cuvaj od Carevdara, svezak IX, drugo ispravljeno i popunjeno 

izdanje, Zagreb 1913, 410-412. 



562 Imenik,1904, 304. 

223

Никола Крајновић 

Рођен је у Госпићу, где је и завршио основну школу, док је 4 године 

реалке похађао у Бечу. По завршеној препарандији у Петрињи 1. октобра 

1878. године добија намештење у Малој Вашици, одакле исте године 

прелази у Бешку. У Бешки је службовао од 1879. до 1881. године. 563 У 

Стризивојни (котар Ђаково) био је привремени учитељ 1884, а исте године 

именован је правим учитељем. 564 За равнајућег учитеља у истом 

месту постављен је 1890. године. 565 На тој служби је остао све до своје 

смрти, 28. маја 1907. године. 566 

Паул Шнајдер (Paul Schneider) 

Родио се 1855. у Кишкеру. Привремено, као свештеник, обављао 

је учитељску службу у периоду од 1882. до 1883. године, када на његово 

место долази свршени учитељ Мартин Левачић. Био је ожењен Маријом 

Фистос. Умро је 23. фебруара 1923. године у Бешки, где је и сахрањен 567 

Мартин Левачић 

Родио се 1855. године у Вирју, где је завршио општу народну 

и тривијалну школу. Након тога је у Бјеловару похађао једну годину 

ниже реалке. Од 1. септембра 1870. до 18. августа 1875. ишао је у 

војну школу, прво у Бјеловару, па у Митровици, а од 1872. до 1875. у Граници 

(Моравска). Због нарушеног здравља Ратно министарство у Бечу 

га је отпустило из војске, па је школовање наставио на препарандији у 

Петрињи. После завршене трогодишње препарандије 1. октобра 1878. 

постаје учитељ у општој народној школи у Никинцима. Наредбом Високе 

краљевске земаљске владе од 28. октобра 1883. године за службовање 

у Никинцима и обрађивање тамошњег школског врта, добија признање и 

награду од 30 форинти. Из Никинаца исте године, по личној молби, прелази 

у Бешку. Присуствовао је 1884. воћарском курсу у Крижевцима, а 

1885. земаљској изложби у Будимпешти. На крају школске 1889/90. године, 

по сопственом захтеву, премештен је у Митровицу, 568 где је био 

учитељ у дечачкој нижој народној школи и 1903/4. године. 569 Насловним 

563 Spomenica, 4; J. Gollner, Posebni koledar i šematizam pučkih škola, 160. 




567 Peter lang, Ludwig und Ursula Eisenlöffel, Deutsche Familien in Beschka und ihre Nachkommen 

1860-2010, München 2011, 478. 


569 Imenik 1904,179. 

224

равнајућим учитељем нижих народних школа у Митровици именован је 

1919. године. 570 Анка Млинарић 

Родила се 1859. године у Петрињи. У родном месту је завршила 

основну школу и 4 разреда ниже реалке. Од 1876. до 1879. године 

похађала је учитељску школу у Загребу. Након успешно завршене школе 

добија службу у Гори, Глини и Јасеновцу, да би од 1. јануара 1884. године 

постала помоћна учитељица у Бешки. Од 1. октобра 1884. постаје 

права учитељица. У Бешки је радила до краја школске 1885/86. године, 

када је по личној молби премештена у Глину. 571 У школској 1907/8. години 

службовала је у Стењевцу. 572 

Амалија Павичић 

Пореклом је из Загреба. У родном месту је завршила основну 

школу, а 1870. године и препарандију. После завршеног школовања 

постаје приватна учитељица у Загребу. Од 1872. добија службу у Глини 

где остаје све до 1886. године када по личној молби прелази у Бешку. 

У Бешки је службовала само месец дана, јер је премештена у Стару Пазову, 

заменивши се са учитељицом Маријом Братић. 573 Из Старе Пазове 

1891. године прелази у Винковце, 574 а одатле у Илок, где је 1894. дочекала 

пензију. 575 

Марија Братић 

Рођена је у Митровици где је завршила основну школу и нижу реалку. 

Од 1880. до 1883. похађала је самостанску женску препарандију. 

У школској 1883/84. постаје намесна учитељица, од 26. септембра 1884. 

привремена, а од 6. септембра 1886. права учитељица у Старој Пазови. 

У децембру 1886. именована је правом учитељицом у Бешки, где остаје 

све до 18. марта 1889. године, када по личној молби прелази у дечачку 

школу у Митровици. 576 Следеће године премештена је у нижу народну 

девојачку школу у Вуковар, 577 где је службовала и школске 1912/13. 









225

године. 578 За време свог службовања у Вуковару једно време је била 

помоћна учитељица у комуналној малој реалној гимназији, где је предавала 

женски ручни рад. 579 

Анка Јовановић 

Родила се 3. августа 1868. године у Крчедину од оца Василија и 

мајке Марије. 580 Завршила је 4 разреда реалке у Земуну. У времену од 

1885. до 1888. године похађала је учитељску школу у Сомбору. 581 У Бешки 

је службовала током 1889. године. 582 

Даница Мандић 

Родом је из Сремске Митровице. Завршила је 1882. године женску 

учитељску школу милосрдних сестара у Загребу. Исте године добија 

службу у Купинову, да би након три године, по личном захтеву, била 

премештена у Нове Карловце. 583 У бешчанску троразредну школу прелази 

1889. године где је предавала немачкој деци, 584 а њени бивши ђаци 

сећали су је се као врло добре учитељице. 585 Крајем 1910. привремено 

је пензионисана, а 5. септембра на њено место је дошла Олга фон Ритберг. 

Коначно, са службом је престала 18. децембра 1911. године, када 

је трајно пензионисана. 586 Била је један од оснивача и члан привременог 

одбора Српског учитељског друштва за старопазовачки котар. 587 

Аугуст Мацингер (August Matzinger) 

Родом је из Осијека. Завршио је учитељску школу у Загребу 1890. 

године. 588 Као намесни учитељ службовао је у Бешки од 13. октобра 

1890. до 31. августа 1891. године. По личном захтеву, 14. септембра 

1891. прелази у нижу народну школу у Врдник. 589 Исте године добија 

578 Imenik 1913, 88. 

579 Imenik 1904, 129. 

580 СПЦ у Крчедину, Матична књига крштених од 3. августа 1868. 

581 К. Костић, Из прошлости учитељске школе у Сомбору, 110; М. Косовац, Српска 

православна митрополија карловачка, 738. 






587 Српски учитељ, 287. 

588 Napredak, broj 22 od 1. kolovoza 1890, Zagreb, 350. 


226

звање привременог учитеља. 590 Из Врдника је премештен у Никинце, где 

се није дуго задржао, па је већ 1895. учитељ у приватној једноразредној 

нижој народној школи у Врднику, при руднику власника Густава Витеза 

Понграца. 591 Из Врдника је 1899. премештен у Врбању, где је следеће 

године постављен за равнајућег учитеља. 592 У Врбањи је био председник 

Подружнице хрватско-славонског привредног друштва, као средишње 

задруге у Осијеку. 593 Из Врбање је 1919. године премештен на службу у 

нижу народну школу у Старом Сланкамену где је боравио и 1922. године. 

594 

Јелка Кучера 

Родом је из Винковаца. 595 Женску учитељску школу у Загребу 

завршила је 1890. године. За намесну учитељицу у Бешки постављена је 

24. октобра 1891. године, где је службовала до 8. новембра 1892. када 

прелази на нижу народну школу у Ириг. 596 Из Ирига прелази 1894. године 

у земунску нижу девојачку школу, 597 а августа 1895. године, по личном 

захтеву, премештена је у Винковце, у вишу народну девојачку школу. 598 

Следеће године именована је правом учитељицом у Винковцима. 599 Ту је 

дочекала и пензионисање 1909. године. 600 

Драгутин Шешеринац 

Рођен је у Сремским Карловцима. Завршио је учитељску школу 

1890. у Петрињи. Исте године положио је за грађанског учитеља у 

Загребу. Прва служба му је била у нижој народној школи у Опатовцу. 

На лични захтев је 20. новембра 1892. премештен у бешчанску троразредну 

школу. 601 Почетком 1893. постаје, уместо намесног, привремени 

учитељ у Бешки. 602 Већ крајем исте године добија намештење у Новим 


591 Imenik 1895, 193; Službeni glasnik 1895, 230; Школски календар 1896/97, 200. 

592 Službeni glasnik 1899, 197; Službeni glasnik 1900, 119. 

593 Imenik 1913, 137. 

594 Službeni glasnik 1919, 411; О његовом боравку до 1922. године у Ст. Сланкамену 

може се закључити по насловљеним Службеним гласницима на име Аугуст Мацингер. 


596 Spomenica, 6; Službeni glasnik 1892, 381. 


598 Službeni glasnik 1895, 170; Школски календар 1896/97, 202. 





227

Јанковцима, као привремени учитељ. За правог учитеља именован је 

1894. године. 603 Следеће године из Нових Јанковаца прелази у нижу дечачку 

народну школу у Митровици. 604 Из Митровице је 1905. године премештен 

у Жупању. 605 Касније је добио службу у Прковцима, где је као 

учитељ ниже народне школе 1908. трајно пензионисан. 606 Због потребе 

службе, почетком 1920. године, као пензионер, постављен је за учитеља 

у школи у Кукуњевачким Брезинама. 607 

Павле Мандић 

До 1887. године Павле Мандић је службовао у Карлобагу, када 

прелази у Петроварадин. 608 Одатле је, као грађански учитељ, дошао у 

Бешку 28. децембра 1893. године на место Драгутина Шешеринца. 609 Услед 

дисциплинске пресуде од 1. маја 1897. премештен је у Нову Градишку, 

у Вишу народну школу. 610 Тамо је пензионисан 1900. године, и одмах 

додељен на службовање у нижу народну школу у Клокочевику. 611 

Михаел Гезел (Michael Gesell) 

Рођен је 21. јуна 1870. године у Обершицену 

(Бургенланд), где је поред основне школе 

завршио и студије, те добио диплому 1890. 

године. Од 1890. до 1891. био је у Удварију, 

(жупанија Толна), а затим до 1893. у Рац Козару 

као суплент учитеља. 612 У Бешку долази 

16. октобра исте године, па пошто је положио 

диференцијални испит из српскохрватског 

језика, добија привремено учитељско место 

на неодређено време. 613 Правим учитељем у 

Бешки именован је 1897. године. 614 На његово 

инсистирање евангелистичка црква у Бешки 



605 Službeni glasnik 1905,338. 








613 P. Lang, Beschka, 32; Spomenica, 7. 


228

је купила 1899. скупоцене оргуље. Тада су се у тој цркви поред штампаних 

књига користили и неки рукописи за ноте „које су служиле као 

узор добре хармоније“, а за које се сматра да су дело Михаела Гезела. 615 

У Бешки је радио све до 25. септембра 1900. године, када се одрекао 

учитељског звања, отишао у родно место, где постаје професор музике у 

учитељској школи. 616 Био је ожењен Маријом Грецмахер, кћерком свештеника 

Самуела Грецмахера. Умро је 1933. године у Грацу. 

Фердо Шпанијел 

Рођен је у Носислави. Са учитељском службом почео је 18. августа 

1871. године. 617 Почетком 1887. службовао је у Тординцима, где је 

31. јануара именован правим учитељем. 618 Средином исте године прелази 

у Мађарску Ретфалу, 619 а крајем августа 1893. добија службу у Новој 

Пазови. 620 У бешчанску школу је прешао 1896. године на новоотворено 

пето учитељско место. 621 У Бешки је пензионисан 14. августа 1909. године. 

622 

Ђорђе Прерадовић 

Рођен је 11. августа 1866. у Старим Бановцима. 

Учитељску школу завршио је у Сомбору 

1887. године. 623 Исте године, 1. новембра, добија 

службу у Путинцима, као учитељски приправник. 

624 У Путинцима је 1892. именован правим 

учитељем, 625 следеће године прелази у Белегиш, 

а 1894. године, по властитој молби, прелази поново 

у Путинце, а путиначки учитељ Петар Бугарски 

у Белегиш. 626 Опет се враћа у Белегиш, 










624 Србобран, гласило самосталне странке у Троједници, Загреб 24. окт./5. нов. 1887., 

бр. 92, год IV; Službeni glasnik 1887, 177; J. Gollner, Posebni koledar i šematizam pučkih 

škola, 187. 

625 Službeni glasnik, 1892, 37. 

626 Imenik 1894, 134; 1895, 198; Službeni glasnik 1894, 207. 

229

одакле сада прелази 1896. у Батровце. 627 По сопственој жељи и захтеву 

премештен је у Бешку 29. августа 1897. године. 628 Наредбом Високе 

краљевске земаљске владе од 11. новембра 1912. године Ђорђе 

Прерадовић је премештен у Лаћарак. 629 Из Лаћарка је 1915. привремено 

био постављен за учитеља у Нижој народној школи у Утињу, код цркве. 630 

Одатле је 1921. премештен у Голубинце, да би већ следеће године добио 

службу у Новој Пазови. 631 У Сремској Митровици се појављује као учитељ 

1924. године 632 да би годину дана касније постао управитељ народне 

школе поред казнионе. Био је ожењен Зорком, рођеном Прокић из Дивоша, 

са којом је имао децу Прерада, Ненада, Данку, Јелку, Владиславу 

и Градињу. Прерад је био краљевски јавни бележник у Руми. 633 Ђорђе 

Прерадовић је био међу оснивачима Српског учитељског конвикта у Новом 

Саду 1907. године, један од оснивача Српског Учитељског Друштва 

у Старој Пазови (основано 21. маја 1908), члан Матице српске, један од 

оснивача и дугогодишњи пословођа Земљорадничке задруге у Бешки. 634 

Умро је 1943. године у Земуну где је и сахрањен. Објавио је 1924. књигу 

„О нашим малим боговима“, а у Рукописном одељењу Матице српске 

налазе се необјављени рукописи „У сумраку пред општином“ и „Шале 

и досетке код Срба нарочито у Војводини и Срему“. Из овог другог рукописа 

преузета је прича о чувеном хајдуку из Саса Лазару Добрићу, и 

под именом „Лаза Харамбаша“ објављена у зборнику „Прилози о устанку 

Карађорђевом – поводом двестагодишњице“ (Инђија, 2004). За време 

службовања у Бешки, Ђорђу Прерадовићу и његовој жени Зорки урађен 

је портрет од стране академског сликара Стевана Алексића, који је у то 

време изводио сликарске радове у бешчанској православној цркви. 

Самуел Шумахер (Samuel Schumacher) 

Рођен је 1880. у Новој Пазови. 635 Завршио је Краљевску учитељску 

школу у Осијеку 1900. године, а 8. октобра исте године постављен је 

за учитељског кандидата у четвороразредној школи у Бешки. 636 Већ 


628 Spomenica 7; Школски календар 1896/97, 192. 

629 Spomenica 9, 10. 


631 Službeni glasnik 1921, 447; Službeni glasnik 1922, 356. 

632 Застава, Нови Сад, број 215 од 21. септембра 1924. 

633 СПЦ у Бешки, Домовни протокол из 1905 па надаље. 

634 Српски учитељ, педагошко-књижевни лист, година I, 1(14) јун 1908., свеска VI, 

287; Црква Ваведења Пресвете Богородице у Бешки, 147. 

635 Wifried Kniesel, Beschka, Bildgeschichte einer donauschwäbischen Tochtergemeinde in 

Syrmien 1860-1944,Tuttlingen 1984, 101. 


230

следеће године именован је привременим учитељем. 637 Маја 1906. привремено 

напушта учитељску службу због наставка школовања 638 и одлази 

на студије филозофије и педагогије у Марибор. 639 У Бешку се враћа на 

службу 25. маја 1907. године, али убрзо престаје са радом јер се 1908. 

одрекао учитељског позива. 640 Из Бешке одлази 

у Загреб где је био учитељ у евангелистичкој 

приватној мешовитој школи, а истовремено и 

члан Управног одбора Хрватског друштва за 

унапређење узгоја. 641 У Загребу је боравио све 

до 1917. године. Исте године постаје учитељ у 

Вишој народној школи у Петроварадину, да би 

следеће добио намештење у Земуну као свештенички 

помоћник. На изборима 1923. године победио 

је као кандидат у Кулском изборном округу 

тако да је ушао у Скупштину Југославије. После 

завршених теолошких студија у Бечу, од 1928. 

године постаје свештеник у Петровом Пољу (Босна). 

Био је ожењен Кристином, рођеном Буш из 

Бешке. Имао је синове Хајнца, Валтера и Герхарда и кћерке Лидију и 

Марбод. 642 Самуел Шумахер је умро у Сарајеву 19. марта 1928. од срчаног 

удара, а сахрањен у породичној гробници у Новој Пазови. 643 

Драгица Милетић 

Рођена је у Равној Гори 7. јуна 1879. године. Основну школу је 

завршила у Загребу, вишу у Слуњу, да би 1900. завршила препарандију 

у Загребу. До 1906. службовала је у Никинцима, када почетком године 

прелази у Бешку. По сопственом захтеву 17. децембра 1911. премештена 

је из Бешке у Нижу народну школу у Мрацлин. 644 Следеће године, на основу 

сопствене молбе, а и предлога општинског школског одбора, премештена 

је у нижу народну школу у Великој Млаци. 645 Исте године је као 

члан Хрватског друштва за унапређење узгоја у Загребу била заменик 

одборника у Управном одбору. 646 



639 W. Kniesel, Beschka, 101. 

640 Spomenica 8; Službeni glasnik 1908, 213. 

641 Imenik 1912, 59, 140. 

642 P. Lang, Beschka, personenstandsregister. 

643 W. Kniesel, Beschka, 100, 101. 

644 Spomenica 8, 9. 


646 Imenik 1913, 143. 

231

Михаел Медел (Michael Medеl) 

Рођен је у Митровици где је и завршио основну школу и нижу реалку. 

Препарандију је завршио у Осијеку. Службовање је као учитељски 

кандидат започео у родном месту, а 1903. премештен је у Нову Пазову, 

где је именован привременим, 647 а следеће године правим учитељем. 648 

У Бешки је мењао Самуела Шумахера од 1. септембра 1906. до 25. маја 

1907. године. 649 Исте године прелази у Крчедин, 650 а одатле 1910. у 

Ириг. 651 Из Ирига опет прелази у Нову Пазову, где остаје све до 1920. 

године, када се враћа у Крчедин. 652 Пензионисан је наредбом број 27959 

од 15. новембра 1922. године. 653 

Филип Трумпф (Philipp Trumpf) 

Рођен је у Угарској. По народности је Немац, евнагелистичко-аугсбуршке 

вероисповести. Као учитељски приправник прешао је у Бешку 

где је именован за привременог учитеља 9. децембра 1908. године и ту 

је службовао до 18. октобра 1909. године. 654 Тада се одрекао учитељске 

службе због преласка у Угарску. 655 Као државни учитељ забележен је 

1937. у Пашићеву (Змајево). 656 Ђуро Кускуновић 

Рођен је 4. априла 1885. у Церни, 

срез Винковци, од оца Шиме и мајке Марије, 

рођене Рендулић. Супруга му је била Марија 

Жерав из Подгајаца, са којом се венчао 21. септембра 

1909. у Врпољу. Са њом је имао синове 

Владимира (рођен 1911) и Мирослава (1916) 

и кћерку Анкицу (1920). Служио се немачким 

језиком. У рату је био од 28. јула 1914. до 8. 

фебруара 1916. године. За намесног учитеља у 

Подгајцима постављен је 5. априла 1906. годи- 







653 Službeni glasnik 1922, 398; P. Lang, Beschka, 38. 



656 АС, МП, персонални досијеи, F - XXII, 14. 

232

не. Након тога је служио у Чепину, Бераку, Марадику. 657 У Бешки је службовао 

од 1. септембра до 1. новембра 1908. године. 658 Из Бешке прелази 

у Трњанске Куте где је постављен за привременог учитеља. 659 Исте године 

добија учитељску службу у Пишкоревцима, 660 а следеће бива именован 

правим учитељем у истом месту. 661 Одатле, 1911. године, прелази у 

Гашинце (мењајући се са учитељем Миховилом Хечтлом), 662 где је 1914. 

постављен за правог равнајућег учитеља ниже народне школе. 663 Касније 

је био равнајући учитељ у Старим Микановцима, одакле је 1920. премештен 

у нижу народну школу у Градишту. 664 Премештен је 3. јуна 1925. 

у Винковце, а 8. августа 1932. из Винковаца прелази у Церну. 665 

Едуард Хофман (Eduard Hoffman) 

Рођен је у Ердевику. У Бешки је службовао од 13. новембра 1908. 

до 31. јануара 1909. године. 666 У Чалми је био учитељ 1911. године, где 

је почетком 1912. био именован правим учитељем. 667 

Карл Лилге 

Рођен је у Мошовцима (Словачка) 28. 

фебруара 1888. године од оца Самуела и мајке 

Хермине, рођене Ајхлер. Основну школу је 

завршио у родном месту, а нижу гимназију, у 

периоду од 1899. до 1903. године, у Банској 

Бистрици. Учитељску школу је похађао у Шопрону 

и Сарвашу (Мађарска), али је због панславизма 

1907. избачен из школа у Угарској, 

па је учитељску школу завршио у Осијеку 1908. 

године. 668 Службовао је на пустари Иванци (код 

Шида) у привременој школи до 31. октобра 

1909. године. Исте године је премештен у Беш- 

657 АС, МП, персонални досијеи, F - XXXVIII, 49. 








665 АС, МП, персонални досијеи, F - XXXVIII, 49. 



668 Leksikon pisaca Jugoslavije, II, Đ-J, Novi Sad, 1979, 658, M. Filip: Lilge, Karol,. 

233

ку као привремени учитељ. Од 30. новембра 1911. именован је правим 

учитељем. Декретом од 11. децембра 1924. премештен је у Стару Пазову, 

да би новим решењем од 19. септембра 1925. године, а по личној молби, 

био враћен у Бешку. Подносећи опет молбу вишим школским властима, 

поставља се 20. новембра 1926. за вероучитеља у словачкој школи у 

Старој Пазови. Међутим, после добијеног решења и указа о постављењу 

за пазовачког вероучитеља, подноси опет молбу да се овај премештај 

обустави, што није прихваћено тако да му је молба одбијена 10. јануара 

1927. године. На тај начин је Карл Лилге разрешен учитељске дужности 

у Бешки 19. фебруара 1927. године и прелази у Стару Пазову. 669 Из 

службе је отпуштен 17. септембра 1941. године. Био је ожењен Ангелом 

Жачек из Бешке, кћерком граничарског лекара Јозефа Жачека и Марије 

Хопе. 670 Након женине смрти оженио се Меланијом Алагић из Осијека. 

Од 1921. године секретар је Чехословачког савеза у Југославији и уредник 

његових издања: Almanach Československeho svazu v kralovstve SHS 

(Beograd, 1925) и Sbornik Československeho svazu v kralovstve SHS (Beograd, 

1926). Објавио је 1932. године монографију „Stara Pazova“ на словачком 

језику. Сарађивао је у доста часописа штампаних на словачком језику. 

Био је 1924. уредник часописа Свит, и у периоду од 1926. до 1941. сауредник 

часописа „Evanjelicky hlasnik“. У свом раду користио је следеће 

псеудониме и шифре: Драговић, -ге, К-е, К.Л. Драгович, К. Лилге-Драгович, 

Лилге-Драгович, Лилге-Драговић. 671 Док је боравио у Бешки често 

се потписивао као Драгутин Лилге. Умро је у Бешки 23. новембра 1953. 

године где је и сахрањен у породичној гробници фамилије Жачек. 

Јосип Жерт 

Рођен је 6. новембра 1859. године у Прагу (Чешка). Завршио је 6 

разреда реалке и препарандију у Загребу 1882. године. 672 Службовао је 

1890. у Тординцима када је као привремени учитељ именован правим. 673 

Из Тординаца је те године премештен у Антуновац, 674 па опет из Антуновца 

у Тординце 1897. године. 675 Наредбом од 16. августа 1909. године, 

на место пензионисаног Ферда Шпанијела, премештен је из Тординаца 

669 Spomenica, 9, 12, 13. 

670 АС, МП, персонални досијеи, F - X, 27 А. 

671 Leksikon pisaca Jugoslavije, II, Đ-J, Novi Sad, 1979, 658, M. Filip: Lilge, Karol, 





234

у Бешку. 676 Умро је, после дужег боловања, 25. новембра 1919. године у 

Бешки где је и сахрањен. 677 

Анка Врбанчић 

Рођена је 4. августа 1879. године у Огулину. У Загребу је завршила 

школу милосрдних сестара 1900. године. Исте године добија службу 

у Осекову, одакле је 1903. премештена у Клоштар, 678 а 1908. године, 

мењајући се са учитељицом Анком Шишул, прелази у Мркопоље. 679 

Убрзо прелази у Мрацлин, а одатле у Бешку. У бешчанској школи је отпочела 

са радом 14. новембра 1911. 680 Током 1915. послата је на замену 

у нижу народну школу у Репишће, 681 а касније у Домаговић, одакле се 

исте године вратила у Бешку. 682 У септембру 1922. прешла је на службу 

у Копривницу. 683 

Јован Милојевић 

Рођен је 12. фебруара 1886. године 

у Новој Градишки од оца Михаила и мајке Катарине. 

Похађао је основну и грађанску школу 

у Новој Градишки у периоду 1892-1900, а 

Краљевску учитељску школу у Загребу завршио 

је 1904. године. 684 За учитеља је оспособљен 14. 

септембра 1906. године у Загребу. За њега је 

забележено да немачки језик може да користи 

у говору и писању, да је посебно оспособљен у 

црквеном појању. Исто тако оспособљен је за наставу 

певања и гимнастике у основним школама, 

те за приредбе за школске свечаности. За 

привременог учитеља у Сусеку именован је 5. 

августа 1904, 685 одакле 30. јуна 1906. прелази у Руму где је радио као 

учитељ и библиотекар. 686 Из Руме је 20. новембра 1911. године премеш- 








683 Službeni glasnik 1922, 395; Spomenica 11. 


685 АС, МП, персонални досијеи, F - XLIV, 64; Službeni glasnik 1904, 91. 

686 Споменица Српске народне школе у Руми (1909-1989). 

235

тен у Баноштор, али је 11. децембра тај премештај обустављен, да би 24. 

фебруара 1912. ипак био премештен у Баноштор. Тамо је 4. јуна 1912. 

именован равнајућим учитељем. 687 Из Баноштора, 11. новембра 1912. године, 

по сопственој молби, прелази у Бешку. 688 Одлуком Повереништва 

за просвету и вере од 20. децембра 1920. године, Јован Милојевић је 

премештен у Загреб да предаје у Народној основној школи у Боговићевој 

улици број 7, па се у фебруара следеће године одселио из Бешке. 689 У 

тој школи је 31. маја 1922. именован за равнајућег учитеља. Био је један 

од оснивача Српског учитељског друштва у Руми (основано 1907), где је 

био члан привременог Управног одбора. 690 За време рата био је војник у 

аустроугарском пешадијском пуку број 70 од почетка мобилизације у јуну 

1914. до децембра 1918. године, што на ратишту, а једно време као санитетски 

поднаредник. Одликован је 1922. године Орденом Светог Саве V 

степена, 1932. године Орденом Југословенске круне V степена и Сребрном 

медаљом Главног одбора друштва црвеног крста 1938. године. 691 У 

октобру 1920. на оснивачкој скупштини месне организације Самосталне 

демократске станке у Бешки изабран је за секретара. Своје политичке 

ставове износио је у земунском листу „Нова мисао“. Са женом Катицом, 

рођеном Малушевић, кћерком карловачких учитеља Радована и Марије, 

оженио се 24. јуна 1907. у Сремским Карловцима. Имали су четворо деце 

- кћерке Федору (1908) и Мару (1910) и синове Николу (1911) и Милана 

(1912). 692 Објавио је 1922. године путопис Загребачки учитељи на путу 

по Србији, а у београдској Народној просвети, број 59, 1932. године чланак 

Četrdesetogodišnjica osnovne škole u Bogovićevoj ulici u Zagrebu. 

Злата Баумајстер (Zlata Baumeister) 

Рођена је 23. августа 1895. године у Броду на Сави. Учитељску 

школу је завршила у Осијеку 1916. године, а исте године прелази у Бешку. 

Привременом учитељицом је именована 27. марта 1917, а правом 

1920. године. 693 Са радом у Бешки престала је 20. новембра 1920. јер је 

прешла на филозофске студије у Београд, 694 да би се одмах потом одрекла 

учитељске службе. 695 


688 Službeni glasnik 1912, 381; Spomenica, 9, 10. 


690 Српски учитељ, свеска I, 1(14) јануар 1908. (Загреб). 

691 АС, МП, персонални досијеи, F - XLIV, 64. 





236

Даринка Дујановић-Божић 

Рођена је у Бешки 28. маја 1896. године од оца Светозара, бешчанског 

пароха, и мајке Милане. Мушку учитељску школу завршила је 

1918. у Загребу, а исте године почиње да ради у новоотвореној првој 

паралелки у Бешки, као намесна учитељица. Почетком 1919. именована 

је привременом учитељицом. За Бешчанина 

Георгија-Ђоку Божића, тадашњег секретара 

у Министарству унутрашњих дела, удала се 

25. маја 1919. године, због чега је разрешена 

учитељске дужности. Одлази у Београд, а 

на њено место долази Мара Кнези. У Београду 

је 27. августа 1920. постављена за писара II 

класе у Министарству просвете, а два месеца 

касније унапређена је у писара I класе. Муж 

Георгије умире 5. фебруара 1922. године. За 

помоћног секретара у Министарству просвете 

постављена је 10. априла 1930, да би 10. 

децембра 1941. године пензионисана. После 

рата, 15. септембра 1945, поново је враћена у 

државну службу и постављена за учитељицу у Малом Орашју. Коначно је 

пензионисана 1. августа 1946. године. 696 Касније се по други пут удала, 

за потпуковника краљевске војске Јеврема Недића. Није имала деце. 

Живела је и радила у Београду, где је и умрла 1961. године. 

Мара Кнези 

Рођена је у Новом Саду 18. августа 1885. 

године од оца Душана фон Ритберга и мајке 

Анастасије. У Вуковару је завршила основну 

школу и четири разреда реалне гимназије. У 

периоду од 1900. до 1904. похађала је женски 

лицеј у Загребу, а испит зрелости је положила 

16. јуна 1904. године. Испит за учитељицу у народним 

основним школама, пред испитним поверенством 

у Загребу, положила је 9. септембра 

1908. године. У фебруару 1905. долази на замену 

у Руму, а 27. јануара 1906. добија службу у 

Шиду, као намесна учитељица. У Шиду је 8. фебруара 

1909. именована правом учитељицом. Учитељску службу привремено 

напушта 1910. због удаје за Богдана Кнезија, краљевског судског 

пристава. Са њим је имала кћерке Милеву (1913) и Софију (1911) и сина 

696 АС, МП, персонални досијеи, F - XXXIII, 42; Spomenica, 10. 

237

Слободана (1912). Након преране мужевљеве смрти премештена је у 

бешчанску школу, где је радила поред сестре Олге. Правом учитељицом 

именована је 27. августа 1919. године. Одлуком Повереништва за просвету 

и вере Мара Кнези 17. фебруара 1922. прелази у нижу народну 

школу поред казнионице у Митровици. За управитељицу женске народне 

школе у Сремској Мировици постављена је 27. јула 1932. године. У мају 

1940, по одлуци бана Дунавске бановине, стављена је под дисциплински 

суд. 697 Митровачко среско начелство казнило је са 100,00 динара 

„због неуредности“ у школи. Међутим, на ту одлуку начелства жалила 

се Краљевској банској управи. 698 

Загорка Обрадовић 

Рођена је у Адашевцима 7. фебруара 

1898. године. Завршила је 1918. у Загребу 

мушку учитељску гимназију. Добија службу у 

Бешки 1919. у новооснованој паралелки, као 

намесна учитељица. 699 Крајем 1919. именована 

је привременом учитељицом нижих народних 

школа и постављена на службовање 

у бешчанску школу. 700 Током Другог светског 

рата је и даље радила у Бешки, да би након 

рата наставила рад у Основној школи, све 

до пензионисања. Умрла је 1980. године и 

сахрањена у Бешки. 

Марија Малушевић 

Пореклом је из Кленка где је рођена 

1856. као Каврајић. 701 Похађала је 4 разреда 

немачке школе у Сремским Карловцима, 

а од 1871. до 1874. године Учитељску школу 

у Сомбору. 702 Са супругом Радованом, 

дугогодишњим учитељем у Сремским Карловцима, 

имала је троје деце. Кћерка Ката- 

697 АС, МП, персонални досијеи, К -XIII, 30. 

698 АВ, КБУ, IV, 20736/940. 





238

рина била је удата за бешчанског учитеља Јована Милојевића. Учитељску 

дужност је 40 година обављала у Карловцима, где је и пензионисана. Као 

пензионер долази на замену Јовану Милојевићу у Бешку 20. децембра 

1920. године. Радила је у Бешки све до 30. септембра следеће године. 703 

Штефанија Клер (Stefania Kleer) 

Рођена је у Шиду 24. децембра 1889. године. Изучила је прва 

четири разреда више девојачке школе у Загребу, а током 1914/15. полазила 

течај женске учитељске школе у Загребу. Наредне године похађала 

је приватни течај учитељске школе у Осијеку, да би у периоду 1916- 

1918. ту школу похађала као јавна ученица. Испит зрелости је положила 

1918. године у Осијеку. Дипломски испит положила 

је на Вишој педагошкој школи у Загребу 

24. октобра 1927. године. Служила се 

нeмaчким језиком. Од 16. маја 1919. је намесна 

учитељица у Шиду, одакле 11. новембра 

прелази у Петроварадин. У Старој Пазови 

је учитељица од 20. априла 1920, у Марадику 

од 21. октобра исте године, а у Бешку прелази 

3. децембра 1920. године уместо Злате 

Баумајстер. За привремену учитељицу у Бешки 

именована је 1. фебруара 1921. У Шид је 

премештена 16. октобра 1923, а у Слатину 

прелази 3. децембра 1923. Одлази у Загреб 

1925. године као полазник педагошке школе. 

За сталну учитељицу грађанских школа у Жупањи постављена је 14. 

јануара 1928. године, да би 18. августа 1928. премештена у Шид. Током 

1931. враћена је у Жупању, а 28. јануара 1932, по сопственој молби, поново 

је пребачена у школу у Шид. 704 

Милена Мушкиња 

Рођена је 19. септембра 1901. у Клиси (котар Слатина). У Осијеку 

је завршила учитељску школу. Службовала је у Добановцима и Сремским 

Михаљевцима. У Бешку прелази 7. јула 1922. на место Маре Кнези, где је 

радила све до 16. децембра 1924. године. 705 

703 М. Косовац, Српска православна митрополија карловачка, 297; Spomenica, 11. 

704 АС, МП, персонални досијеи, К -XI, 14; Spomenica, 11. 

705 Spomenica, 11, 12. 

239

Јосипа Чањевац 

Рођена је у Загребу 26. августа 1900. године. Имала је сестру 

Марију Пију Чањевац, редовницу св. Винка Паулског, која је била 

учитељица на женској учитељској школи у самостану сс. милосрдница 

у Загребу. Јосипа је у периоду од 1. септембра 

1911. до 11. јула 1915. похађала вишу 

девојачку школу у самостану сс. милосрдница 

у Загребу, а ту је и завршила учитељску школу 

1924, где је и добила прво намештење. У периоду 

од 1. септембра од 20. децембра 1919. 

службовала је на приватној народној школи 

Хермине Шрајбер. Од 10. фебруара 1920. радила 

је у нижој народној школи у Загребу. 706 

Из Загреба, као привремена учитељица, прелази 

у Бешку 1. септембра 1922. године уместо 

Анке Врбанчић. Добија привремени одмор 

22. фебруара 1924, да би након његовог завршетка, 

у новембру, поново прешла у Загреб. 707 

Правом учитељицом именована је 21. фебруара 1925. године. У школској 

1938. години скраћен јој је број радних часова на 18 недељно из здравствених 

разлога. 708 

Вера Дујановић-Вељковић 

Рођена је 20. августа 1904. године у 

Бешки. Мајка јој је била Даринка Пеић, бешчанска 

поштарица, а отац Светозар Дујановић, 

бешчански свештеник. Решењем Министарства 

унутрашњих послова од 23. јуна 1925. године, 

одобрена јој је промена презимена Пеић 

у Дујановић. Пет дана касније удала се за учитеља 

Бранислава Вељковића. 709 Учитељску 

школу је завршила у Новом Саду. Службовала 

је у Долову, а 16. октобра 1923. прелази у 

Бешку где је била до 1929. године, 710 одакле је 

прешла на службу у Петроварадин. Касније је 

службовала у Новом Саду. После рата је служ- 

706 АС, МП, персонални досијеи, Ф - II, 17. 

707 Spomenica, 11, 12; Službeni glasnik 1922, 350. 

708 АС, МП, персонални досијеи, Ф - II, 17. 


710 Spomenica, 11, 12, 14. 

240

бовала у основној школи у Земуну, где је и пензионисана. Умрла је 1982. 

године у Београду и ту и сахрањена. У часопису Просветни преглед, као 

ученица Учитељске школе у Новом Саду, објавила је текст „Последњи 

дан с мојим оцем“, у којем је описала одвођење оца, свештеника Светозара 

Дујановића, на стрељање у Петроварадинску тврђаву. 

Љубица Млинарић 

Рођена је 23. маја 1904. године у Карловцу, где је завршила основну 

и учитељску школу. У Бешки је радила кратко током 1924. године. 711 

Бранислав Вељковић 

Рођен је 22. фебруара 1901. године у Добановцима. 712 Завршио је 

учитељску школу и положио учитељски испит зрелости у Београду 1921. 

године. Исте године добија прву службу у Паланци, срез белоцрквански, 

а годину дана касније у Долову. Практични учитељски испит положио је 

1924. у Вршцу, па је након тога добио службу у Бешки. Решењем Министарства 

просвете из 1926. године премештен 

је за слушаоца Више педагошке школе у 

Београду, па је због тога 11. октобра 1926. 

разрешен учитељске дужности у Бешки. 713 

Августа 1928. постављен је за наставника 

државне мушке грађанске школе у Новом 

Саду, а 1932. премештен на службу у Лозницу. 

Годину дана касније прелази у Бачку 

Паланку, а од фебруара 1934. у Старом Врбасу 

је постављен за в.д. управитеља државне 

грађанске школе. Већ од 23. августа 1934. је 

у Новом Саду, у државној мушкој грађанској 

школи. Почетком новембра 1935. премештен 

је по потреби службе у Жабљак (Црна Гора). 

Тачно две године касније постаје наставник 

мушке грађанске школе у Суботици, где 13. новембра 1939. постаје в.д. 

управитеља школе. Од 3. септембра 1940. управитељ школе је у Дрвару, 

да би потом службовао у Новом Саду, Земуну, Младеновцу, Београду. За 

управитеља Треће мушке грађанске школе у Београду постављен је 29. 

јануара 1944. године. Након тога је радио у Петој женској гимназији у 

Београду, мушкој гимназији у Земуну, Другој мушкој гимназији у Београду, 

а 14. маја 1955. премештен је у београдску Пету женску гимназију. 



713 Spomenica, 12, 13. 

241

Био је ожењен бешчанском учитељицом Вером Дујановић, са којом је 

имао двоје деце - Војислава и Мирјану. 714 Умро је 1974. у Београду, где 

је и сахрањен. 

Софија Бута 

Рођена 26. октобра 1900. као 

Вишњић, у Горњем Карловцу. Учитељску 

школу завршила је 1920. године у родном 

месту. Службовала је у Крњаку, Кнежевићкоси, 

Тушиловићу и Попинцима. Из Попинаца 

је 16. децембра 1924. премештена у 

Бешку. 715 После Другог светског рата била је 

директор основне (четворогодишње) школе 

у Бешки. Супруг јој је био Бранко Бута, бешчански 

учитељ. Умрла је у Тузли, где је и 

сахрањена. 

Хајнрих Бехер (Heinrich Bächer) 

Рођен је 30. новембра 1900. године у Брањеву (срез Зворник, Босна). 

Прва четири разреда гимназије завршио је у Врбасу, а од 1921. до 

1925. године похађао је Учитељску школу у Вршцу, након чега је одслужио 

војску у периоду од 1. септембра 1925. до 1. августа 1926. године. Одмах 

по повратку из војске, на основу министарског декрета, постављен је за 

привременог учитеља у Бешки и почео са радом 

26. августа 1926. године. Државни испит је положио 

у Вршцу 23. септембра 1929. године. Био 

је оснивач Удружења читалаца у Бешки, где је 

неколико година радио као вођа и благајник. 716 

По завршетку Другог светског рата наставља 

са учитељском службом у Рујту, код Еслингена, 

где ради од 1946. до 1955. године, када из 

здравствених разлога одлази у пензију. Био је 

ожењен Бешчанком Бертом Леополд, са којом 

је имао кћерке Фриду и Елзу. Умро је 1988. године 

у Еслингену, где је и сахрањен. 

714 Службенички лист Бранислава М. Вељковића. (Оригинал Службеничког листа, као и 

фотографије Бранислава Вељковића, Вере Вељковић и Даринке Дујановић, добијени су 

од кћерке Бранислава и Вере Вељковић, Мирјане Мирковић) 


716 Spomenica, 13, 17. 

242

Марина Сладаковић 

Рођена је у Кузмину 12. децембра 1859. године, од оца Илије 

Пантелића, кузминског учитеља, и мајке Драгиње. Учитељску школу је 

завршила у Сомбору и Пакрацу, а испит зрелости је положила јуна 1877. 

у Пакрацу. Следеће године добија намештење у Малој Ремети где је боравила 

све до 1884. године, јер је 15. фебруара напустила службу због 

удаје. За намесну учитељицу у школи у Гргетегу именована је 1918. где 

је радила до 1924. године. Исте године прелази у дворазредну школу „Б. 

Ковачевић“ у Шибеник. У бешчанску школу прелази 12. августа 1927. где 

је радила све до 21. септембра 1928. године, када је разрешена дужности, 

а убрзо и пензионисана. 717 

Петер Ланг (Peter Lang) 

Рођен је 10. маја 1904. у Жабљу. 

Завршио је четири разреда грађанске школе 

у Бечеју, а I и II разред мађарске државне 

учитељске школе у Баји. У Сомбору је завршио 

III и IV разред мушке учитељске школе, 

где је и положио испит зрелости 26. септембра 

1923. године. Стручни учитељски 

испит је положио 16. септембра 1927. године. 

Од 20. септембра 1923. постављен је за 

привременог учитеља у Црвенки. Служио је 

војни рок од 1. августа 1925. до 1. маја 1926. 

Од 2. јуна 1926. поново ради у Црвенки, да би у Бешку био премештен 

15. августа 1927. и радио у одељењу са немачким наставним језиком. 718 

За свог боравка у Бешки радио је у Удружењу читалаца где је био вођа и 

груповођа, а у Културбунду заповедник Бриге за занатлије. Био је суоснивач 

Сељачке помоћи и месне групе Швапско-немачког културбунда. 719 

За време Другог светског рата био је директор бешчанске школе. После 

пресељења у Немачку, већ од 1946. постаје учитељ у Ербштетену, где 

остаје све до 1951. године. Од 15. октобра 1952. па до краја 1966. службовао 

је у Унтервајсаху, где је и пензионисан 1. јануара 1967. године. 

Био је председник Завичајног друштва „Бешка“ (Heimatortsgemeinschaft 

„Beschka“). Написао је монографију Бешке на немачком језику „Beschka 

– Heimatbuch“, Erzhausen 1971. Био је ожењен Отилијом, рођеном Кадерле, 

са којом је имао кћерку Отилију и сина Отмара. Умро је 28. јуна 1972. 

године у Марбаху. 


718 АВ, КБУ, IV Персонални досијеи. 

719 Spomenica, 14, 17. 

243

Катица Дамјановић-Стојадиновић 

Рођена је 23. новембра 1907. на пустари 

Јелковац код Руме, од оца Павла 

Дамјановића, стрељаног 1914. године, и 

мајке Јулке, рођене Поповић. Основну школу 

завршила је у Угриновцима 1919. године, 

а у Земуну прва четири разреда реалне 

гимназије. Учитељску школу је похађала 

од 1925. до 1929. у Београду, где је положила 

учитељски испит зрелости 1929. године. 

У Бешку је као привремена учитељица 

постављена 1. новембра 1929. године. По 

сопственом захтеву, премештена је 12. децембра 

1930. у Државну основну школу у Кузмин. Решењем Министарства 

просвете од 27. фебруара 1931. враћена је у бешчанску школу. Била 

је супруга бешчанског учитеља Бранка Стојадиновића. И после рата је 

радила у бешчанској основној школи. Пензионисана је 1959. године, а 

умрла 8. фебруара 1963. у Бешки, где је и сахрањена. 720 

Душанка Вукосављевић 

Рођена је 13. јуна 1911. у Крагујевцу, 

где је похађала основну школу (1917-1921), 

гимназију (1921-1925) и учитељску школу 

(1925-1929). Испит зрелости је положила 

1930. у родном месту. За привремену 

учитељицу у Бешки постављена је 28. октобра 

1930. године. Због одласка у Љубљану, 

на похађање течаја Савеза сокола Краљевине 

Југославије, добила је једногодишње одсуство 

у периоду од 1. јануара до 31. децембра 

1931. године. Због смањења броја одељења 

са српским наставним језиком са шест на пет 

премештана је 5. октобра 1932. у Кузмин. 721 

Бранко Стојадиновић 

Рођен је 13. фебруара 1910. у Београду од оца Добривоја и мајке 

Марије, рођене Чачић. У Четвртој мушкој гимназији у Београду завршио 

је прва четири разреда гимназије и то у периоду од 1921. до 1925. годи- 

720 Spomenica, 14, 15. 


244

не. Учитељску школу је похађао у мушкој учитељској школи у Београду 

од 1925. до 1929. где је положио испит зрелости 6. септембра 1929. 

године. У периоду од 3. новембра 1929. до 3. августа 1930. био је на 

одслужењу ђачког војног рока. Привремени учитељ у Платичеву постаје 

3. октобра 1930. године, а већ 12. децембра 

премештен је у Кузмин. Ни ту се није дуго 

задржао јер 21. фебруара 1931. добија службу 

у бешчанској школи. 722 Стручни учитељски 

испит положио је у Новом Саду 29. новембра 

1934. године. У периоду од 1947. до 1948. 

био је школски инспектор старопазовачког 

среза. Од 1949. године постаје препаратор 

у новосадском музеју. Исте године се 

враћа у Бешку, за наставника у бешчанској 

Непотпуној гимназији. Из Бешке прелази у 

инђијску oсновну школу. Био је ожењен Катицом, 

рођеном Дамјановић, бешчанском 

учитељицом, са којом је имао троје деце - 

Браниславу, Радмилу и Мишу. 723 Још док се школовао у Београду био 

је активан члан соколског друштва. Доласком у Бешку био је један од 

оснивача соколског друштва и један од његових најбољих такмичара. 

Тих првих година по доласку у Бешку био је играч ФК „Хајдук“. У педагошком 

часопису „Настава и васпитање“ објавио је низ стручних радова 

из области препарирања животиња. Умро је 4. априла 1980. године и 

сахрањен у Инђији. 

Јелена Обрадовић 

Рођена је 30. новембра 1901. године 

у Адашевцима. Четири разреда Више 

девојачке школе завршила је 1917. године 

у Новом Саду. Учитељску школу је похађала 

у Сомбору (прва два разреда) и Карловцу 

(трећи и четврти). Школовање је завршила 

1923. године. Прва служба јој је била у родном 

месту, где је почела са радом 8. новембра 

1924. године. Решењем Министарства 

просвете од 12. октобра 1926. постављена 

је за учитељицу у Бешки. Међутим, 15. 

јула 1927. године премештена је у основну 

школу у Илок. Решењем Министарства 



245

просвете од 18. октобра 1927. године из Илока поново је премештена у 

Бешку, где се задржала месец и по дана. По потреби службе је 30. новембра 

исте године премештена у Инђију. Коначно, 1932. године, новим 

решењем Министарства просвете, из Инђије прелази у Бешку, када је 

преузела одељење са немачким наставним језиком, јер су сва одељења 

на српском језику била попуњена. 724 У Бешки је службовала све до свог 

пензионисања. Умрла је 1979. и сахрањена у Бешки. 

Фридрих Кибаух (Friedrich Kühbauch) 

Рођен је 1. марта 1916. године у Сарајеву. У родном месту је завршио 

основну школу. Гимназију је завршио у Сарајеву и Земуну. Један 

разред учитељске школе је похађао у Великом Бечкереку, а матурирао 

у Новом Врбасу. У Бешки је почео са службом 25. новембра 1938. године. 

Док је боравио у Бешки био је друштвено 

активан. Суоснивач је сељачке помоћи 

у Бешки и вођа пропаганде Швапско-немачког 

културбунда. 725 У ратним годинама 

(1942. године) одлази у Осијек, где ради 

као сарадник основаног Секретаријата немачког 

школства. 726 После рата постаје директор 

основне школе у Штросендорфу, код 

Лихтенфелса, где је радио до 1951. године. 

Прелази у Вилмандинген, где је директор 

школе и ментор за студенте учитељске 

школе. Виши учитељ постаје 1959. године. 

Већ од следеће године је виши учитељ у 

Ројтлингену, где ради до 1968. када постаје 

виши учитељ на педагошкој академији. Одлази у пензију 3. маја 1977. 

године. Објавио је више десетина научних, педагошких и биографских 

дела. Имао је троје деце – кћерке Гудрун и Изолду, и сина Фридриха- 

Вилхелма. Умро је 22. фебруара 1996. године у Ројтлингену. 

Милисав Лазић 

Родио се 28. фебруара 1918. у Бачком Брестовцу, као дванаесто 

дете. Основну школу је завршио у родном месту, нижу гимназију у Сомбору. 

Уписао је 1933. сомборску препарандију, а матурирао је у Вршцу 

1938. године. Исте године добија службу у Таш-Маруништу (Македонија), 

724 Spomenica, 13, 14. 



246

на тромеђи Грчке, Албаније и Југославије. 727 У Бешку је дошао на службу 

1. септембра 1939. године. 728 Када је почео Други светски рат налазио 

се у Сарајеву где је похађао Школу за резервне официре. Ту је одмах 

ухапшен од немачке војске и интерниран у Немачку, где је провео 4 

године у заробљеништву. По ослобођењу враћа се у родно место где 

добија учитељску службу да би убрзо постао управитељ основне школе. 

Вишу педагошку школу завршава 1948. године, а 1967. је дипломирао 

географију на Природно-математичком 

факултету. 729 Био је директор Основне 

школе „Жарко Зрењанин“ у Новом Саду. 

Због својих успешних резултата на пољу 

педагогије Савет за просвету га је 1962. 

именовао за првог вишег педагошког саветника. 

Након тога је радио у Покрајинском 

секретаријату за образовање, затим као 

први секретар Просветног савета, да би 

1976. постао главни просветни инспектор 

Војводине. Пензионисан је 1983. године, 

али је и даље био активан на просветном и 

културном пољу, све до своје смрти, 2004. 

године. Док је службовао у Бешки Милисав 

Лазић је био активан у соколском друштву, водио је школски хор (још 

1939. је завршио курс за хоровође), предавао је у шегртској школи, где је 

једно време био и заменик управника. У Музичкој школи „Исидор Бајић“ 

дипломирао је 1963. соло певање. Писао је о хорском певању и музици у 

„Свескама матице српске“, а у новосадском „Дневнику“ је имао рубрику 

„Хроника о историји Новог Сада“. 730 

Ђорђе Арацкић 

Рођен је у Лединцима 16. новембра 1908. од оца Милоша. Основну 

школу завршио је у родном месту, а учитељску у Дервенти. Прва служба 

му је била 1932. године у Македонији у месту Трговиште. Следећа 

места где је службовао су Градец крај Криве Паланке, Моловин и Попинци. 

У Моловину је службовао три године. Док је тамо боравио био је 

друштвено активан – са омладинцима је основао дилетантску групу која 

је по селу и суседним местима давала приредбе, био један од оснивача 

727 Енциклопедија Новог Сада, књига 12, КОС-ЛЕР, Нови Сад 1999, 242; М. Грг., ЛАЗИЋ 

Милисав Миша. 

728 АВ, КБУ, IV 4945/940. 

729 Енциклопедија Новог Сада, књига 12, КОС-ЛЕР, Нови Сад 1999, 243-244; М. Грг., 

ЛАЗИЋ Милисав Миша. 

730 Исто, 244. 

247

фудбалског клуба. У Попинцима је радио од 1936. до 1938. године. Ту 

се жени са Анђелијом Савковић, са којом је имао сина Златоја и кћерку 

Анђелију. Од октобра 1938. године ради у родном месту. У то време 

је један од главних оснивача Набавно-потрошачке 

задруге СОЈ, која је финансијски 

помагала сиромашније сељаке. У Бешку 

прелази 5. децембра 1940. године, али је 

у првима данима рата био ухапшен од стране 

усташке јединице и по кратком поступку 

осуђен на смртну казну, али су га Бешчани 

спасили. Потом је протеран у Лединце. Након 

паљења Лединаца, 1943. године постаје 

учитељ у Сусеку. После рата постављен је 

за учитеља у Футогу, где је радио пет година, 

да би опет прешао на службу у Лединце. 

За редовног учитеља и управитеља школе 

„Вук Караџић“ у Новом Саду именован је 

септембра 1953. и ту је радио до 1964. када је отишао у пензију. Био је 

посебно активан у раду Црвеног крста Југославије. Сакупљао је грађу 

за објављивање хронике Лединаца и сачуван је рукопис „Хронологија 

Лединаца“, који није објављен. Међутим, највећи део тог рукописа и 

прикупљене грађе коришћени су у монографији „Лединачке ватре“ Милоша 

Б. Лукића, објављене 1982. године. Месна библиотека у Лединцима, 

као огранак „Народне библиотеке“ Нови Сад, од 1984. носи име 

„Ђорђе Арацкић“. Указом од 5. марта 1952. одликован је Медаљом заслуге 

за народ, затим 1973. године Орденом заслуге за народ са сребрним 

зрацима, као и великим бројем других одликовања и признања из 

разних области, а највише из области просвете и рада у Црвеном крсту. 

Умро је 1. јуна 1983. у Новом Саду и сахрањен на Новом гробљу. 731 

Драгослав Мићовић 

Родио се 7. августа 1905. године у Крагујевцу, 

од оца Милосава и мајке Милеве. Завршио је 

четири разреда основне школе и четири разреда 

гимназије у Крагујевцу. Четири разреда 

учитељске школе завршио је 1926. у Вршцу, 

а практични учитељски испит положио 1932. 

у Крагујевцу. Прву службу добија у мају 1927. 

године када је постављен за учитеља у Калну, 

одакле врло брзо прелази у Лесново. У новем- 

731 Подаци о Ђорђу Арацкићу добијени од библиотекарке у пензији Јулке Дешановић из 

Лединаца, на чему јој се најсрдачније захваљујем. 

248

бру исте године, по сопственој молби, био је премештен у Михајловац. 

Једно кратко време је радио у Шупљаји и Ландолу, да би врло брзо наставио 

да ради у Михајловцу. Тамо је у марту 1938. постављен за управника 

школе. Учитељ Мићовић се појавио на седници наставничког већа у Бешки 

1. априла 1941. године. Колико је службовао у Бешки није утврђено. 

Био је ожењен Станом Лукић из Михајловца, са којом је имао троје деце 

– кћерку Ковиљку и синове Предрага и Небојшу. Имао је две сестре, 

које су исто биле учитељице. Завршио је школу резервних официра у 

Сарајеву 1927. године. Активно се бавио соколством, задругарством, те 

је водио читаоницу, али и течај физичког васпитања у Михајловцу. 732 

Марија Стојковић 

Исто као и Мићовић, и учитељица Марија Стојковић се појавила 

на последњој седници, као замена мобилисаним учитељима, на знајући 

да ће се у Бешки задржати веома кратко. Рођена је 16. октобра 1879. 

у Гребенцу. Завршила је шест разреда основне школе и четири разреда 

грађанске школе у Белој Цркви, као и учитељску школу. Учитељску 

службу је започела 15. фебруара 1904. у Загајици, да би даље радила у 

Кусићу, Паланци и Вршцу. Имала је две кћерке – Невенку и Јелену. 733 

732 АВ, КБУ, IV Персонални досијеи, 195. 

733 АВ, КБУ, IV Персонални досијеи, 282. 

249

250 

Учитељи старопазовачког среза око 1922. године


с е д м а 

ШЕГРТСКА ШКОЛА 

251

252

Законом о привреди из 1884. године дошло је до уређења правила 

која су се односила на оснивање занатских радњи, одржавање 

зборова занатлија, оснивање занатских задруга као и односа привредника 

(занатлија) и трговаца са радницима у вези са запошљавањем и 

отпуштањем помоћног особља. Оно најважније што се хтело уредити 

овим законом је доношење мера које су се односиле на квалитетније 

образовање занатског и трговачког подмлатка. Према члану 80 тог Закона 

у свакој општини, где је било најмање 50 шегрта, а за њих није било 

посебне школе, било је обавезно организовати њихову обуку тј. основати 

шегртску школу. Те школе су имале два нивоа. Нижа шегртска школа 

је имала само један разред. У њу су уписивани они шегрти који нису 

завршили народне школе, али су добро савладали читање и писање. 

Виша школа се састојала из три разреда, и њу су могли похађати само 

они ученици који су са успехом завршили нижу народну школу или нижу 

шегртску школу, као и они ученици који су завршили неки разред виших 

народних или средњих школа. 

У оба нивоа настава је трајала 8 часова недељно - 3 часа цртања, 

како за занатске, тако и за трговачке шегрте, док је осталих 5 часова 

било подељено на оне предмета који су били важни за обуку занатлија 

или трговаца. 

Надзор над шегртским школама вршило је посебно повереништво 

за шегртске школе у чијем саставу су се налазили трговци и занатлије из 

оних места где је отворена школа. 

Прве шегртске школе у Срему основане су у Земуну (1887. године), 

Руми (1887), Митровици (1888), Иригу (1891), Шиду (1892), Инђији 

(1897), Петроварадину (1900), Ердевику (1908). Бешчанска шегртска школа 

званично је основана 15. новембра 1908. године, мада на основу почетка 

обучавања шегрта закључује се да је почела са радом 2-3 године 

раније. За почетак рада школе утврђен је 1. јануар 1909. године. О свему 

томе најбоље говори записник са седнице Учитељског збора: 734 

„Записник ванредне сједнице учитељског збора шегртске школе у 

Бешки, држане дана 15. новембра 1908. под предсједништвом равнатеља 

г. А. Обрадовића у присутности г.г. чланова: преч. г.г. Самуела Грецма- 

734 Сједнички записник шегртске школе од 15/XI 1908 до 1/II 1926.- Записник од 15. 

новембра 1908. 

253

хера жупника, Светозара Дујановића пароха, Павла Шнајдера жупника, 

г.г. учитеља Ферде Спанијела, Ђорђа Прерадовића и Едуарда Хофмана. 

Одсутан преч. г. Крешимир Томљеновић жупник услијед удаљености (у 

Н. Сланкамену). 

1. Услијед наредбе кр. зем. владе, одјела за богоштовље и наставу од 

19. свибња 1908. бр. 10.673, закључило је обчинско заступство у својој 

изванредној сједници од 18. рујна 1908. бр. 47, да се за прву годину 

т.ј. од 1. I – 30. VI 1909. оснује само нижи одио шегртске школе. Исти 

закључак одобрен је т. кр. жупанијској области у Вуковару од 10. XI 1908. 

бр. 29.579. 

Прорачун за уздржавање нижега одјела шегртске школе као 

и за први разред вишег одјела (од 1. септембра 1908.) уврштен је у 

прорачунској сједници од 17. новембра 1908. бр. 63. 

Опчинско-школски одбор у Бешки у сједници својој од 15. новембра 

о.г. према параграфу 54 слово а) устројног штатута за шегртске школе 

у краљевини Хрватској и Славонији одредио је да се обука држи: уторком 

од 4 ½ - 7 ½ сати, петком 5-7 сати, недељом 2-5 сати. Један је сат пренешен 

од недеље на уторак с разлога што има шегрта 4 вјероисповести, 

те се у недељу ради обучавања у вјери имају раздијелити у 4 доста 

удаљене школ. зграде. За обучавање шегрта по опчинско-школском 

одбору предложени су учитељи и вјероучитељи ове мјесне ниже пучке 

школе и то: равнајући учитељ Адам Обрадовић према параграфу 45. 

уједно равнатељем. Даље учитељи: Фердо Спаниел, Ђорђе Прерадовић, 

и Едуард Хоффманн, намјесни учитељ, а за обучавање у вјери преч. г. 

Светозар Дујановић, парох за младеж грчко-источне вјере, Самуел Грецмахер, 

жупник, за младеж еван.-ауг. вјере, Павле Шнеидер жупник, за 

младеж реф. вјере и Крешимир Томљеновић за младеж римо-католичке 

вјере. 

Једногласно се закључује да се установи сљедећа раздиоба предмета: 

а) Вјеронаук сваки од наведених вјероучитеља по 1 сат недељно и то у 

недељу од 4-5 сати. Свега 4 сата. 

б) Читање и стварна обука, учитељ Фердо Спаниел, уторком ½ 7- ½ 8, 

петком од 6-7. Свега 2 сата. 

ц) Рачунање, учитељ Ђорђе Прерадовић. Уторком од ½ 5- ½ 6 и петком 

од 5-6 сати. Свега 2 сата. 

д) Цртање, рав. учитељ Адам Обрадовић, недељом од 2-4 сата. Свега 2 

сата, 

е) Красопис, намјес. уч. Е. Хоффманн. Уторком од ½ 6- ½ 7 сати. Свега 

1 сат. 

Разредник нижег одјела и чувар учила г. Фердо Спаниел. Према горњем 

састављен је разпоред учевних сати. Школске књиге, писаћи и рисаћи 

материал је набављен. 

254

Закључено и потписано: председник Адам Обрадовић, Ђорђе Прерадовић, 

Шпаниел, Е. Хоффман, перовођа.“ 

Почетком 1909. године уместо учитеља Едуарда Хофмана 

постављен је Филип Трумпф. У јануару 1909. било је уписано 60 шегрта, 

један шегрт је дошао у току месеца, тако да је на крају месеца био 61 

ученик. По вероисповести било је 9 римокатолика, 16 православаца, 29 

евангелиста и 7 реформиста. По успеху статистика за први месец рада 

шегртске школе у Бешки је овако изгледала: I реда с одликом два ученика, 

I реда 42, II реда 4, III реда 8 и неиспитаних 5 ученика. 735 

На седници од 10. марта привремени учитељ Филип Трумпф је молио 

да се разреши дужности у шегртској школи „што још није довољно 

вичан хрватско српском језику и што је сваки слободан час потребан за 

припрему за полагање испита из хрватско-српског језика.“ Његова молба 

је прихваћена па је његове часове преузео Фердо Шпанијел. 

Општински школски одбор је на редовној седници од 15. јуна 

1909. године утврдио да постоје услови за формирањем нижег и вишег 

одељења првог разреда, те предложио Учитељском збору да на основу 

тога изврши нову расподелу предмета по датумима и учитељима. У то 

време је у бешчанску шегртску школу дошао учитељ Јосип Жерт. 

Шегртска школа се финансирала из општинске благајне и за ту 

школску годину укупан приход је износио 526 круна. Трошкови су били 

подељени на следеће ставке: награда учитељима 252 круне, додатак за 

равнајућег учитеља 60 круна, награда вероучитељима 144, трошкови за 

чишћење, расвету и огрев школских просторија 50 круна и 20 круна за 

остале потребе. Укупно 56 ученика-шегрта завршило је школовање на 

крају другог полугодишта прве званичне школске године Шегртске школе 

у Бешки. Као што је напред наведено било је уписано 60 ученика, током 

године дошло је 10, школу је напустило 10, а 4 ученика је отпуштено. 

Успех ученика на крају школске године је: I реда с одликом 3 ученика, 

I реда 37, II реда 3, III реда 11, док су 2 ученика остала неиспитана. 736 

Стање на крају 1909. године (31. децембра) у шегртској школи је 

следеће: 29 ученика у нижем одељењу и 27 у вишем, укупно 56 ученика; 

по вероисповести структура ученика је била: 6 римокатолика, 15 православаца, 

25 евангелиста у 10 реформиста; по успеху: I реда с одликом 6 

ученика, I реда 37, II реда 10, III реда 2 и неиспитан 1 ученик. 737 

На крају школске 1909/1910. године школовање је завршило 50 

ученика - 29 у нижем одељењу и 21 ученик у вишем. За потребе школе 

политичка општина издвојила је 1.250 круна. Од тих средстава покривени 

су следећи трошкови: 840 круна за хонорар 3 учитеља, 100 круна 

735 Сједнички записник шегртске школе од 7. фебруара 1909. 

736 Službeni glasnik kr. Hrv.-Slav.-Dalm. zemaljske vlade, Odjela za bogoštovlje i nastavu, 

godina 1910, Zagreb 1910, 97, 109, 113, 115. 

737 Сједнички записник шегртске школе од 22. јануара 1910. 

255

додатак равнајућем учитељу, за 4 вероучитеља 240 круна, 50 круна за 

чишћење, расвету и огрев школских просторија и 20 круна за остале потребе. 

738 

Почетком 1910/1911. школске године, извршен је распоред 

предмета и учитеља. По предлогу општинског школског одбора Адам 

Обрадовић је и даље био управник, а учитељи Јосип Жерт, Ђорђе 

Прерадовић и Карл Лилге. Вероучитељи су Самуел Грецмахер, Светозар 

Дујановић, Паул Шнајдер и Крешимир Томљеновић. У нижем оделу 

читање и писање предавао је Карл Лилге, рачунство (математику) Ђорђе 

Прерадовић и цртање Ђорђе Прерадовић. У вишем одељењу читање и 

стварну обуку предавао је Адам Обрадовић, пословне састанке Јосип 

Жерт, математику Адам Обрадовић и слободно цртање Јосип Жерт. 739 

Било је уписано 26 ученика у нижем одељењу и 28 у вишем, укупно 54. 

Током године дошло је 23 ученика у ниже одељење, 6 је напустило, 

а 3 отпуштено, тако да је на крају године било 40 ученика. У вишем 

одељењу дошло је 22, а отпуштено 9, па је на крају године био 21 ученик. 

Трошкови за ову школску годину износили су 1160 круна и углавном 

су били исти као и претходне године, с том разликом да је ове године 

издвојено 60 круна за набавку школских учила. 740 

На крају следеће школске године било је 63 ученика који су са 

веома добрим успехом завршили школовање. Било је 14 ученика чији је 

успех био I реда с одликом, 14 ученика I реда, 11 ученика II реда и 1 неиспитан 

ученик. Укупни трошкови одржавања наставе у шегртској школи, 

које је покрила општина, износили су 1196 круна. 741 

Крајем 1912. године бешчанску школу напушта Ђорђе Прерадовић, 

а на његово место долази Јован Милојевић. 742 

Школску 1912/13. годину завршило је 76 ученика – 51 у нижем 

одељењу и 25 у вишем. Било је 6 ученика римокатоличке вероисповести, 

22 православаца, 38 евангелиста и 10 реформиста. 743 И ове године 

ученици-шегрти су остварили добар успех и само 1 ученик је остао 

неиспитан. Општинска управа за ову школску годину издвојила је 1220 

круна – 840 круна за 4 учитељске плате, 100 круна за додатни хонорар 

равнајућем учитељу, 240 круна за 4 вероучитеља, 20 круна за огрев и 

расвету и 20 круна за остале трошкове. 744 

На основу тачке 20. „Устројног Штатута за шегртске школе у 

краљевинама Хрватској и Славонији“, а пошто је број шегрта тј. учени- 

738 Službeni glasnik 1911, 91, 105, 107, 109. 

739 Сједнички записник шегртске школе од 2. септембра 1910. 

740 Službeni glasnik 1912, 125, 141, 143. 

741 Službeni glasnik 1913, 145, 149, 151. 

742 Сједнички записник шегртске школе од 5. децембра 1912. 



256

ка прешао број 55 на почетку 1913/1914. године, у бешчанској шегртској 

школи је основан II разред (мешовити) вишег одељења. У тим новим 

околностима извршена је и нова подела по предметима: управник Адам 

Обрадовић предаваће у II разреду вишег одељења стварну обуку 2 сата, 

математику 2 сата; у нецртачкој групи математику 1 сат и пословне 

састанке 1 сат; Јосип Жерт ће предавати у I разреду вишег одељења 

стварну обуку 2 сата, у нижем одељењу математику 2 сата и цртање у 

I цртачкој групи 2 сата; Јован Милојевић ће држати у II разреду вишег 

одељења пословне састанке 1 сат, у I разреду вишег одељења пословне 

састанке 1 сат, математику 2 сата и цртање у II цртачкој групи 2 сата; 

Карл Лилге у нижем одељењу ће предавати читање 2 сата, краснопис 1 

сат и цртање 2 сата. Разредни старешина за ученике у нижем одељењу 

је Карл Лилге, у I нижем разреду Јосип Жерт, а у II вишем разреду Јован 

Милојевић. Вероучитељи су: Светозар Дујановић, Паул Шнајдер, Самуел 

Грецмахер и за римокатолике инђијски капелан Јаков Имгрунд. 745 Школу 

је завршило 70 ученика – 6 ученика са успехом I реда с одликом, 40 

ученика I реда, 22 ученика II реда и било је 2 неиспитана ученика. Из општинске 

благајне за покриће трошкова школе пребачено је 1780 круна. 746 

Када је 1914. године отпочео I светски рат учитељи Јован Милојевић 

и Карл Лилге су мобилисани. Због тога је, а по наредби виших 

школских власти, уведена полусатна настава. Како је и број ученика 

опао, дошло је до спајања I и II разреда вишег одељења. 

Почетком школске 1915/1916. године у нижем одељењу предавао 

је Јосип Жерт и то читање и писање, математику и цртање. У 

вишем одељењу управник Адам Обрадовић је предавао математику, 

цртање и пословне састанке. Вероучитељи су били Самуел Грецмахер, 

Паул Шнајдер, Јаков Имгрунд, а за ученике православне вероисповести, 

због трагичне смрти Светозара Дујановића, веронауку је предавао Адам 

Обрадовић. 747 

У септембру 1916. године Јосипа Жерта мења Карл Лилге, а евангелистичког 

вероучитеља Самуела Грецмахера жупник Адам Вереш. Католички 

вероучитељ био је катихета Иван Берти. 748 На почетку 1917. године 

у школу се враћа Јован Милојевић и преузима математику у нижем 

одељењу и стварну обуку у вишем. 749 

На крају школске 1916/1917. било је 26 ученика – 14 у нижем 

и 12 у вишем оделу, 2 римокатолика, 5 православаца, 15 евангелиста 

и 4 реформиста. По успеху статистика је била следећа: I реда с одликом 

1 ученик, I реда 23, II реда 1 и неиспитан 1 ученик. Трошкове шко- 

745 Сједнички записник шегртске школе од 30. августа 1913. 

746 Službeni glasnik 1915, 169, 173. 

747 Сједнички записник шегртске школе од 28. августа 1915. 



257

ле у укупном износу од 1.700 круна и ове године је у целокупном износу 

покрила општина. За плате 3 учитеља издвојено је 1.260 круна, додатак 

равнајућем учитељу 100 круна, хонорар за 4 вероучитеља је 240 круна, 

70 круна је намењено за покриће трошкова чишћења, осветљења и 

загревања учионица. 750 

Следеће школске године извршена је нова организација Шегртске 

школе у Бешки. Поред нижег одељења, постојала су два разреда вишег 

одељења - I разред и II разред. Ниже одељење је завршило 11 ученика, 

I разред вишег одељења 13, а II разред вишег одељења 7 ученика. Ове 

године повишене су принадлежности учитељима, па је за плате троје 

учитеља издвојено 1.860 круна, додатак равнајућем учитељу је 100 круна, 

плате за 4 вероучитеља су 400 круна. За набавку књига у бешчанској 

шегртској школи утрошено је 70 круна, док је 30 круна искоришћено за 

покриће других ситних трошкова. 751 

*** 

Почетком школске 1918/1919. године извршена је подела предмета 

по одељењима. Нижем одељењу, које је похађало 13 ученика, 

разредни старешина био је Јован Милојевић, који је предавао читање, 

писање и математику, док је Адам Обрадовић држао цртање. Више 

одељење похађао је 21 ученик, разредни старешина је био Карл Лилге, 

који је предавао стварну обуку, пословне састанке и математику, а 

цртање Адам Обрадовић. Настава је и даље била полусатна. 752 На крају 

школске године 19 ученика је завршило ниже одељење, а I разред вишег 

одељења 12 ученика. Успех I реда остварило је 25 ученика, док је 6 

ученика постигло успех II реда. Комплетни трошкови од 2.460 круна, потребних 

за одржавање наставе у шегртској школи, и даље су покривани 

из општинске благајне. 753 

Поред тога што учитељи у шегртској школи нису редовно примали 

плату, те су се због тога често жалили вишим школским властима, у 

октобру 1919. године на састанку учитељског збора одлучили су да се 

обрате краљевској котарској области у Старој Пазови да им се плата повиси 

од 1. септембра „барем за 100%“ јер у противном би радили „готов 

посве бадава“. У својој представци су још навели да им је садашња плата 

исто онолика колика је била и пре рата. 754 

На крају те школске године у нижем одељењу је било 26 ученика. 

Било је 8 православаца, 1 римокатолик, 13 евангелиста и 4 реформисте. 





754 Сједнички записник шегртске школе од 3. октобра 1919. 

258

У вишем одељењу је било 15 шегрта – 5 православаца, 8 евангелиста и 2 

реформисте. 755 

Крајем 1920. године бешчанску школу напушта Јован Милојевић, 

да би га у шегртској школи тек у октобру 1921. заменио Ђорђе Јовановић. 

У школској 1922/23. години било је уписаних 25 шегрта у нижем 

и 33 у вишем одељењу. Разредни старешина у нижем одељењу је Ђорђе 

Јовановић. Он је уторком предавао читање 1 сат и математику 1 сат, петком 

писање 1 сат, читање 1 сат и математику 1 сат. У вишем одељењу 

разредни је био Карл Лилге, који је уторком држао стварну обуку 1 сат, 

математику 1 сат, те петком стварну обуку 1 сат, пословне састанке 1 

сат и математику 1 сат. Управитељ Адам Обрадовић је недељом предавао 

цртање нижем одељењу 2 сата и вишем 2 сата, те пословне састанке 

1 сат. 756 

И у наредним годинама учитељи у шегртској школи су били Адам 

Обрадовић, Карл Лилге и Ђорђе Јовановић, а од 6. октобра 1924. им се 

прикључио и Бранислав Вељковић. Током 1925. уместо Карла Лилгеа 

учитељ у шегртској школи постаје новопостављени учитељ Бранко Бута. 

На редовној седници Учитељског збора шегртске школе, одржане 

12. септембра 1925. године, утврђен је распоред часова. Бранко Бута 

је преузео ниже одељење са 17 ученика и предавао читање и математику. 

Бранислав Вељковић је био разредни старешина вишем одељењу 

у којем је било 32 ученика. Он је предавао стварну обуку и математику. 

Управитељ школе Адам Обрадовић предавао је у вишем одељењу писмене 

саставе и слободно цртање. Ђорђе Јовановић је нижем одељењу 

држао недељом после подне писање 1 сат и 2 сата цртања. 757 

Ванредна седница Учитељског збора шегртске школе одржана 

је 18. децембра 1925, а повод је био одлазак у пензију дугогодишњег 

учитеља и управитеља Адама Обрадовића. Донет је закључак да, док 

се за његово место не нађе замена, у вишем одељењу писмене саставе 

предаје Бранко Бута, а слободно цртање Бранислав Вељковић. За 

управитеља шегртске школе именован је Ђорђе Јовановић. 758 Решењем 

Министарства просвете од 19. новембра 1925. број ОН 64651 из Старе Пазове 

у Бешку је премештен Карл Лилге, па је преузео предмете Адама 

Обрадовића. 759 

Почетком 1926/27. године у нижем одељењу шегртске школе 

у Бешки било је 22 полазника. Ђорђе Јовановић им је предавао уторком 

и петком по један час математике и један час читања, укупно 4 

часа недељно. Бранислав Вељковић је био разредни старешина нижем 

755 Сједнички записник шегртске школе од 20. јуна 1920. 

756 Сједнички записник шегртске школе од 2. септебра 1922. 

757 Сједнички записник шегртске школе од 12. септебра 1925. 

758 Сједнички записник шегртске школе од 18. децембра 1925. 


259

одељењу и предавао недељом два часа цртања и један час писања. Карл 

Лилге је био разредни вишем одељењу и предавао уторком један час 

стварне обуке, а петком један час писмених састава и један час стварне 

обуке. Новопридошли учитељ Хајнрих Бехер преузео је више одељење и 

предавао уторком и петком по један час математике. Бранко Бута је вишем 

одељењу недељом предавао цртање два часа, а са нецртачком групом 

имао је један час писменог састава. 760 Због одласка на похађање 

Више педагошке школе у Београд учитељ Бранислав Вељковић разрешен 

је дужности у шегртској школи 11. октобра 1926. па је из тог разлога извршен 

нови распоред часова и они предмети које је предавао Вељковић 

подељени су између осталих учитеља. 761 

Учитељ Карл Лилге је 19. фебруара 1927. године премештен из 

Бешке у Стару Пазову, па је на састанку учитељског збора договорено да 

се предмети „које је обучавао К. Лилге разделе међу остала три наставника“, 

тј. Ђорђа Јовановића, Бранка Буте и Хајнриха Бехера. 762 

Нова школска 1927/28. година отпочела је са новим учитељем у 

шегртској школи – Петером Лангом. Он је био разредни старешина у вишем 

одељењу и предавао писмени састав и слободно цртање. 763 

Наредбом Министарства трговине и индустрије од 16. јануара 

1928. досадашње шегртске школе мењају име и зову се опште занатске 

школе или занатско-трговачке школе. На основу те наредбе и бешчанска 

школа се од 1. септембра 1928. године звала „Занатско-трговачка школа“. 

У 1928/29. школској години Ђорђе Јовановић предавао је нижем 

одељењу читање и математику, Петер Ланг је у вишем одељењу држао 

стварну наставу и математику, Хајнрих Бехер је био разредни старешина 

у нижем одељењу и предавао писање и цртање, док је Бранко Бута 

био разредни у вишем одељењу и предавао писмене саставе и слободно 

цртање. Веронауку су обучавали вероучитењи према вероисповестима 

по 1 сат недељно, недељом после подне. 764 

Похађање наставе у Занатско-трговачкој школи било је доста редовно, 

мада је било и неоправданих часова, али не у тој мери да би се 

морале изрицати неке озбиљније васпитно-дисциплинске мере. Такав 

је био и закључак Учитељског збора на седници од 27. фебруара 1929. 

године, мада је и наведен један не превише карактеристичан пример, 

али који доста добро илуструје стање у ондашњим занатским школама. 

Учитељски збор је на тој седници, којој су присуствовали председник 

Ђорђе Јовановић, записничар Бранко Бута, Петер Ланг, Хајнрих Бехер, 

те вероучитељи Јован Бута и Кристијан Јунг, једногласно усвојио 

760 Седнички записник учитељ. збора шегрт. школе од 1. сештембра 1926. 

761 Седнички записник учитељ. збора шегрт. школе од 11. октобра 1926. 

762 Седнички записник учитељ. збора шегрт. школе од 19. фебруара 1927. 

763 Седнички записник учитељ. збора шегрт. школе од 1. септембра 1927. 


260

следећи предлог: „Полазак у занатско-трговачкој школи био је доста 

марљив, осим научника 765 Карла Лоца, берберског шегрта у науку код 

Георга Мерца, берберског обртника, који цело време од почетка школ. 

године није ни једанпут присуствовао, премда је и он и мајстор позиван, 

да научник школу полази. Да би се овакој крајњој неуредности стало на 

пут, а и да се остали научници и занатлије не би у будуће повађали за 

оваким примером, равнатељ предлаже, да се и мајстор и шегрт пријаве 

Среском Поглавару ради казне за досадашње неполажење школе и да се 

исти научник пресуди, да према постојећем члану Статута о зан. тргов. 

школама, иако му је време науковања истекло, има поново науковно 

време од 1 године дана надокнадити поласком школе. Ако би исти и после 

те пресуде немарно школу полазио, да се разреши уговор и брише 

из регистра шегрта“. 766 

Печат Занатско-трговачке школе у Бешки 

Занатлијско удружење из Бешке у октобру 1929. упутило је допис 

занатско-трговачкој школи у којем су предложили да се у Бешки 

крајем школске године одржи изложба „која би се састојала изложењем 

ручних радова појединих заната, које би шегрти сами до краја школске 

године израдили“. Учитељски збор је прихватио овај предлог и одредио 

Хајнриха Бехера и Петера Ланга да се старају око припрема за ту изложбу. 

767 

У школској 1929/30. години било је два одељења. У нижем 

одељењу уписано је 25, а у вишем 31 ученик, укупно 56. Међутим, школу 

је завршило 32, а завршни испит положило 17 ученика. 768 

765 Шегрта, ученика. 


767 Седнички записник учитељ. збора шегрт. школе од 29. октобра 1929. 

768 АВ, КБУ, Одељење за трговину и обрт VIII 13963/933. 

261

На седници учитељског збора одржаној 3. септембра 1930. године 

утврђен је распоред часова и учитељског особља за школску 1930/31. 

У нижем одељењу наставу ће држати управитељ Ђорђе Јовановић и то 

уторком и петком по 1 сат читања и 1 сат рачуна, укупно 4 сата. Хајнрих 

Бехер је предавао вишем одељењу уторком и петком по 1 сат стварне 

обуке и 1 сат рачуна, укупно 4 сата. Бранко Бута је одређен за разредног 

старешину нижег одељења, а наставу ће држати недељом поподне и то 

1 сат писања и 2 сата цртања – укупно 3 сата. Петер Ланг је био разредни 

вишем одељењу, а недељом поподне је држао 1 сат писменог састава 

и 2 сата слободног цртања – свега 3 сата. 769 

На основу нових прописа који су настали у вези са оснивањем и 

постојањем занатско-трговачких школа, бешчанска школа је постала Општа 

занатско-трговачка школа, а решењем Краљевске Банске управе Дунавске 

бановине, Оделење за трговину, обрт (занатство) и индустрију 

број VIII БР. 11727 од 6. октобра 1930. године, Ђорђе Јовановић је 

постављен за управника те школе, а за хонорарне наставнике Бранко 

Бута, Хајнрих Бехер и Петер Ланг. 770 

Почетком 1931. тешко се разболео управник школе Ђорђе Јовановић, 

који је умро у мају исте године. За заменика управника школе 

именован је Бранко Бута. 771 

У школској 1931/32. години долази до реорганизације наставног 

плана за занатско-трговачке школе, а бешчанска школа је од те године 

имала три разреда. На редовној седници учитељског збора од 4. септембра 

1931. године утврђен је следећи распоред часова: „У I и II разреду 

уторником одржава се настава од 17-18 h из рачуна, од 18-19 h 

физика у II разреду и хигијена у II разр; петком од 17-19 h цртање, од 

19-20 земљопис; недељом од 8-9 рачун, од 9-10 h геометрија и од 10- 

11 h југословенски језик. У III разр. одржава се настава уторником од 

17-18 h рачун, 18-19 h геом. а од 19-20 југосл. језик. Петком од 17-18 

h физика, од 18-19 h хемија, од 19-20 h књиговотство и недељом од 

10-12 h цртање. Бута Бранко предаје у I и II земљопис и у III разр. рачун, 

геом. и југословенски језик. Ланг Петер предаје у II р. физику, у III 

р. физику, хемију и књиговотство. Бехер Хајнрих предаје у I и II р. рачун, 

геом. и југословенски језик. Стојадиновић Бранко предаје у I, II и III 

разр. цртање. Распоред часова послаће се Кр. Бан. управи Дун. Бан. на 

одобрење. Разредник у I и II р. је Х. Бехер, а у III р. Б. Стојадиновић“. 772 

Школу је завршило 24 ученика – 6 у I разреду, 7 у II и 11 у III разреду, а 

завршни испит је положило 11 ученика. 773 


770 Седнички записник учитељ. збора шегрт. школе од 1. новембра 1930. 



773 АВ, КБУ, VIII 13963/933. 

262

И наредне школске године било је три разреда занатско-трговачке 

школе, али је повећан број учитеља са 4 на 5, јер је у школи почео да 

ради учитељ Велислав Старчевић. Било је уписано 20 ученика, а на крају 

школске 1932/33. године био је 21 ученик. Од њих је седморо положило 

завршни испит. 774 

Од 1933/34. школске године уведени 

су нови предмети – гимнастика, коју је 

предавао Бранко Стојадиновић, и хигијена, 

за коју је био задужен општински лекар др 

Стеван Лочки. Настава се од те године одржавала 

понедељком, средом и петком, од 5 

до 8 часова поподне. 775 На почетку те школске 

године било је уписано 15 ученика, а 

школу је завршило 13. И даље су учитељи 

били Бранко Бута, Петер Ланг, Хајнрих Бехер 

и Бранко Стојадиновић. За ту школску 

годину чланови Месног занатског школског 

одбора били су Сава Бајић, председник, 

Јозеф Хајп, Јакоб Хајдт, Хајнрих Евингер, 

Живан Вукобрадовић, Кристијан Леополд 

и Антоније Лежимирац. 776 Међутим, на 

Стеван Лочки, општински лекар 

редовној седници Занатско-школског одбора у Бешки, која је одржана 

23. јануара 1934. покренута је иницијатива да се ова школа укине због 

малог броја уписаних ученика (15 ученика је уписано, а 14 кренуло у школу), 

а од тог малог броја 2-3 ученика не долазе на предавање, јер раде 

на „страни“. Пошто трошкове школе финансира Општина Бешка, а који 

нису мали, Занатско-школски одбор донео је следећи закључак: „Узевши 

у обзир чињеницу: 1) да је издржавање школе са овако мало ученика 

врло скупо, јер на сваког ученика долази расход од 500 дин. годишње. 2) 

да школа нема за предавање посебне зграде, већ држи наставу у згради 

осн. школе, која је ради полудневне наставе неподесна, решава, да се 

предложи Кр. Банској Управи, да из поменутих разлога ову зан. тргов. 

школу укине.“ Овај закључак је достављен Општинском одбору у Бешки, 

који је одржао редовну седницу 23. фебруара 1934. и на којој је 

једина тачка дневног реда била „Питање опстанка занатске школе“. Од 

укупно 24 одборника било је присутно 16, који су једногласно донели 

закључак да подржавају одлуку Занатско-школског одбора о укидању 

Занатско-трговачке школе у Бешки. 777 Инспектор Михаило Ђукић обавестио 

је управу Занатско-трговачке школе да се целокупан предмет око 

774 Исто. 


776 АВ, КБУ, VIII 11758/934. 

777 АВ, КБУ, VIII 11577/934. 

263

укидање школе враћа, „с тим да се достави крајем школске године и 

по обављеним завршним испитима“. Након завршетка школске године 

и обављених завршних испита, донето је решење о укидању Опште занатско-трговачке 

школе у Бешки. Комплетна архива и школски инвентар 

морали су се предати на чување управи Државне основне школе у Бешки. 

778 

У наредне две школске године нема података о овој школи, вероватно 

је престала да постоји. Већ од школске 1936/37. у Бешки опет 

постоји шегртска школа, али сад под новим именом - Стручна продужна 

школа Општине Бешка. 

На редовној седници месног Наставничког 

већа, одржаној 29. септембра 

1937. године, извршена је подела 

предмета и разредног старешинства и 

утврђен распоред часова. Закључено 

је да се редовна предавања одржавају 

понедељком, уторком и петком по три 

часа, у времену од 17 до 20 часова. 

Разредно старешинство је добио Бранко 

Стојадиновић, коме је додељено 4 

часа и следећи предмети – просторучно, 

геометријско и стручно цртање, 

Печат Стручне продужне школе 

Општине Бешка 

национална географија с привредом и 

историјом домовине, српскохрватски 

језик. Петер Ланг је добио 5 часова и 

следеће предмете: занатска рачуница са калкулацијом и геометријом, 

занатско књиговодство са коресподенцијом, занатско законодавство и 

наука о држави, наука о материјалу са алатима и машинама за све занате 

по професији и основе физике и хемије. 779 

Завршни испит за I и II разред одржан је 31. маја, а за III разред 

30. маја 1938. године. У оквиру својих редовних активности, Стручна 

продужна школа у Бешки одржавала је и разне изложбе ученичких радова. 

Једна таква изложба, у чијој организацији и реализацији су учествовали 

бешчанско занатско удружење и месни Школски одбор, одржана је 

од 5. до 6. јуна 1938. године. 780 

Нова школска година отпочела је 1. септембра 1938. године. 

Учитељи Хајнрих Бехер и Фридрих Кибаух поднели су молбе да постану 

хонорарни наставници, а што је и прихваћено, па су од 29. новембра 

1938. ступили на дужност. Том приликом је извршена нова подела часова 

778 АВ, КБУ, VIII 8062/934. 

779 Записник седница Месног настав. већа стручне подружне школе 1937-41, Записник 

са седнице од 29. септембра 1937. 

780 Исто, Записник са седнице од 20. маја 1938. 

264

и предмета: Велислав Старчевић је предавао српскохрватски језик првом 

и другом разреду, занатско књиговодство другом и трећем и науку о 

материјалу другом разреду; Бранко Стојадиновић је предавао националну 

географију с историјом првом и другом разреду, науку о држави другом 

и трећем и цртање трећем разреду. Осим тога, Стојадиновић је био 

разредни старешина за I и II разред. Хајнрих Бехер је предавао српскохрватски 

језик трећем разреду, занатску рачуницу са калкулацијом трећем 

разреду, цртање првом и другом, те је био разредни старешина у трећем 

разреду. Фридрих Кибаух је предавао основе физике и хемије у другом 

и трећем разреду, науку о материјалу у трећем разреду и занатску рачуницу 

са калкулацијом у првом и другом разреду. 781 

Почетком 1939. године у школи су, поред управника Велислава 

Старчевића, радили још само два наставника – Бранко Стојадиновић и 

Хајнрих Бехер. 

У школској 1939/40. години је и даље било три разреда. Нови 

наставник Милисав Лазић био је разредни старешина за I и II, а Фридрих 

Кибаух за III разред. Велислав Старчевић је предавао књиговодство 

у другом разреду 1 час и трећем разреду 1 час, науку о материјалу у 

трећем разреду 1 час. Бранко Стојадиновић је у првом, другом и трећем 

разреду предавао српскохрватски језик по 1 час, цртање у трећем разреду 

2 часа и науку о материјалу у другом разреду 1 час. Фридрих Кибаух 

је предавао основе физике и хемије у другом разреду 1 час, а у трећем 

разреду 2 часа, рачун са калкулацијом у првом, другом и трећем разреду 

по 1 час. Милисав Лазић је преузео да предаје цртање у првом и другом 

разреду 2 часа, географију са историјом у првом и другом разреду 1 

час, законодавство у другом и трећем разреду по 1 час. 782 

Завршни испит за ту школску годину одржан је 25. маја 1940. са 

почетком у 17 часова, а од 22 ученика право полагања истог имало је 17 

ученика. 783 

Почетком наредне школске године није било никаквих промена 

што се тиче наставног особља. И даље су предавали управник школе Велислав 

Старчевић, његов заменик Милисав Лазић, као и учитељи Бранко 

Стојадиновић и Фридрих Кибаух. 

Последња седница Наставничког већа Стручне продужне школе у 

Бешки одржана је 31. марта 1941. године. На њој је управник школе известио 

присутне да су Бранко Стојадиновић и он добили позиве за војну вежбу, 

па су као њихови заменици изабрани Петер Ланг и Хајнрих Бехер. 784 

Почетак рата значио је и крај постојања Стручне продужне школе 

у Бешки. 

781 Исто, Записник са седнице од 29. новембра 1938. 

782 Исто, Записник са седнице од 7. септембра 1939. 

783 Исто, Записник са седнице од 5. априла 1940. 

784 Исто, Записник са седнице од 31. марта 1941. 

265

СПИСАК УПРАВИТЕЉА ШЕГРТСКЕ ШКОЛЕ 



3. Бранко Бута 1931-1936 


СПИСАК УЧИТЕЉА У ШЕГРТСКОЈ ШКОЛИ 


2. Фердо Шпаниел 1909-1909 

3. Ђорђе Прерадовић 1909-1912 

4. Едуард Хофман 1909-1909 

5. Филип Трумпф 1909-1909 

6. Јосип Жерт 1909-1915 

7. Карл Лилге 1910-1927 

8. Јован Милојевић 1913-1920 


10. Бранислав Вељковић 1924-1926 

11. Бранко Бута 1925-1938 

12. Хајнрих Бехер 1926-1941 

13. Петер Ланг 1927-1938 

14. Бранко Стојадиновић 1931-1941 


16. Др. Стеван Лочки 1933-1933 

17. Фридрих Кибаух 1938-1941 

18. Милисав Лазић 1939-1941 

19. Ђорђе Арацкић 1941-1941 

266


о с м а 

ГРАЂА 

267

268

СПИСКОВИ УЧЕНИКА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ 

IZVJEŠĆE O NAPREDKU UČENIKA (UČENICA) 1882-1889. 

Школска 1882. година 

I разред 

Дороњски Живан (рођен 1871. године), Језеркић Јован (1871), Ђурић Симеон 

(1871), Стаматовић Јован (1871), Влаовић Љубица (1871), Бакиш 

Славна (1871), Огризовић Јелена (1871), Кривошија Даринка (1871), Павлица 

Андрија (1871), Вукобрадовић Димитрије (1871), Веселиновић Стеван 

(1871), Поповић Никола (1871), Лебдановић Живан (1871), Поповић 

Даринка (1872), Бајић Ната (1872), Јуришић Пава (1872), Жмирић Младен 

(1872), Митровић Мита (1872), Јуришић Лазар (1872), Батало Милева (1873), 

Пачански Љубомир (1873), Лукић Павле (1873), Стаматовић Јелисавета 

(1873), Косанић Живана (1873), Иванишевић Живан (1873), Дороњски Лазар 

(1873), Дороњски Ева (1873), Узановић Стеван (1873), Поповић Милан 

(1873), Радић Персида (1873), Бајић Јован (1873), Петровић Живан 

(1873), Пиртић Љубица (1873), Јуришић Милева (1873), Обрштаревић 

Стаза (1873), Ковачевић Кристина (1873), Пауновић Емилијан (1873), 

Стојшић Лазар (1873), Груловић Милан (1873), Мирковић Даница (прва) 

(1873), Шубић Живана (1873), Мирковић Даница (друга) (1873), Косовац 

Јован (1873), Прерадовић Ана (1873), Анђелић Лука (1873), Срдановић 

Душан (1873), Релић Милева (1873), Невајда Драгиња (1874), Ердерога 

Марко (1874), Механџић Славна (1874), Гривић Стеван (1874), Дуца Никола 

(1874, Стари Бановци). 

II разред 

Бајић Лазар (1872), Радуловачки Наталија (1872), Обрштаревић Живана 

(1869), Милић Даринка (1869), Нешковић Јован (1870), Варићак Живка 

(1870), Станисављевић Милован (1870), Јуришић Милица (1870), Пиртић 

Даринка (1870), Јовановић Марија (1870), Ћалић Јелисавета (1871), 

Говорчин Драгутин (1871), Заклановић Даринка (1871), Дамјанчевић 

Ана (1871), Тунић Софија (1871), Божић Јован (1871), Јовановић Светозар 

(1871), Зељуг Лазар (1871), Петровић Симеон (1871), Срдановић 

Димитрије (1871). 

269

III разред 

Давидовић Ранко (1869), Пачански Даница (1869), Бајић Персида (1869), 

Косовац Димитрије (1869), Терзић Стеван (1869), Радуловачки Кристина 

(1869, Инђија), Огризовић Кристина (1869), Иванишевић Љубица (1869), 

Петровић Милица (1869), Тривановић Симеон (1869), Стаматовић Стеван 

(1869), Вукобрадовић Тома (1870), Пупавац Веселин (1870), Вуковић Ранко 

(1870), Косанић Душан (1871), Радић Милева (1871), Божић Дамјан 

(1871), Бајић Тодор (1871), Мазињанин Драгиња (1871). 

Школска 1885. година 


Alpeg Jula (10 godina), Balg Heinrich (8), Beč Georg (7), Beč Filip (8), 

Beck Jakob (7), Beinter Karl (9), Dauterman Christina (8), Dörner Christina 

(10), Gabert Ida (7), Gabert Johan (8), Graf Jakob (7), Grumbach Karl (-), 

Gretzmaher Berta (-), Gerhard Johan (10), Hemler Ludvig (7), Heidt Peter 

(7), Haug Margareta (9), Hauze Katarina (7), Jung Rozalia (7), Klep Elisabet 

(8), Kniesel Marija (7), Klaus Margareta (7), Kniesel Andreas (7), Kniesel 

Filip (7), Ladešić Jozef (8), Kniesel Filip (8), Leopold Elisabet (8), Lenhard 

Margareta (8), Meder Dorotea (-), Nonenmacher Elisabeta (7), Reiterman 

Marija (8), Schneider Christian (9), Schlaep Heinrich (8), Schleicher Filip 

(7), Schleicher Margareta (7), Urschel Elisabet (7), Urschel Margareta (7), 

Urschel Filip (9), Velkov Ludvig (7), Veber Margareta (7), Vohl Nikolaus (9), 

Vick Helene (7), Veis Margareta Kati (7). 


Beč Andreas (10), Dörner Chrisitan (10), Fäller Ida (8), Feth Jakob (8), 

Falkenburger Matias (10), Graf Katarina (9), Hemler Jakob (10), Hundstein 

Friedrich (9), Heidt Katarina (8), Jung Terezia (8), Kniesel Elisabet (10), 

Kniesel Matias (9), Klein Filipine (8), Leopold Marija (10), Matheis Katarina (9), 

Paluška Charlotta (8), Sohl Georg (8), Stehli Johan (8), Schramm Friedrich (8), 

Taffe Franz (10), Urschel Katarina (8), Veber Katarina (9), Veber Heinrich (10). 


Feth Matias (10), Kapes Friedrich (10), Kniesel Kati (11), Plänich Heinrich 

(10), Sohl Jakob (8), Schlarp Peter (10), Strecker Paul (11), Veis Margareta 

(11), Häuzer Lajoš (10), Vagner Jozef (10), Vagner Jakob (10), Nonenmacher 

Caroline (10). 


Anđelić Milutin (6), Bajić Jelena (7), Bajić Milan (7), Bajić Danica (6), Batalo 

Vladimir (6), Bojić Zorka (7), Božić Marija (9), Božić Živojin (8), Božić Vladimir 

(8), Božić Živana (7), Ćalić Damjan (10), Domazet Pava (9), Doronjski Dimitrije 

(9), Doronjski Marija (9), Erderoga Jelisaveta (8), Govorčin Staza (8), Grković 

270

Dragutin (7), Đuričić Živan (9), Inić Darinka (8), Jelovac Milan (9), Jovanović 

Jelisaveta (9), Jovanović Sava (9), Jovanović Sofija (9), Krivošija Milivoj (11), 

Klašnja Marija (9), Lebdanović Đoka (9), Lupurović Ignjat (10), Marić Živan 

(9), Marić Jelena (8), Mehandžić Živana (8), Mitrović Danica (11), Nešić Ana 

(8), Obradović Todor (8), Pajin Vukosava (9), Panić Ana (8), Petrović Katica 

(8), Popović Aćim (9), Pupavac Miloš (8), Pavlica Jovan (7), Relić Draginja 

(8), Rončević Mileva (7), Stanisavljević Živojin (8), Stamatović Zorica (9), 

Starčević Milutin (8), Srdanović Milan (9), Tanacković Kristina (7), Tanacković 

Milica (8), Tanacković Lazar (7), Terzić Danica (8), Tunić Georg (9), Vasiljević 

Danica (7), Varićak Katica (7), Veselinović Pavle (9), Veselinović Vasa (9), 

Vlaović Lazar (9), Vlaović Aleksa (8), Vuković Jelena (8), Vuković Milan (8). 


Bajić Marija (10), Bajić Stevan (10), Batalo Stevan (10), Bivoldžić Danica (9), 

Bajić Aleksa (9), Davidović Čedomir (9), Erderoga Marija (9), Jelovac Simeon 

(10), Jovanović Draginja (11), Jovanović Zorica (10), Jovanović Živan (10), 

Jovanović Vladimir (10), Kosanić Natalija (10), Kovačević Latinka (9), Luben 

Gavrilo (10), Marić Slavna (11), Mitrović Živana (10), Nešković Živojin (10), 

Nešković Mihajlo (9), Ogrizović Petar (9), Pajin Andrija (11), Petrović Petar 

(10), Pirtić Milan (9), Stanisavljević Ranko (10), Šubić Draginja (9), Radić 

Mileva (9), Radulovački Marija (8), Tomašević Aćim (10), Vasiljević Milan (9). 


Bubenhajmer Samuel (10), Batalo Mileva (11), Božić Jovan (10), Božić Mileva 

(11), Bivoldžić Jelena (10), Davidović Živana (10), Dauterman Jakob (11), 

Fitzmacher Peter (11), Fäller Sofija (10), Grivić Stevan (11), Grulović Milan 

(10), Hen Anton (10), Jung Ludvig (10), Keiper Elizabetha (9), Luben Živana 

(10), Milić Slavna (10), Obrštarević Staza (11), Paunović Emilijan (11), Popović 

Milan (11), Pirtić Ljubica (11), Rončević Marina (10), Stamatović Jelena (10), 

Srdanović Eva (11), Rofokopt Richard (9, Wien), Scherer Christina (10), 

Scherer Margareta (9), Tomašević Maksim (10), Tomašević Vladimir (11), 

Tunić Ljubica (10), Tunić Živana (10), Urschel Jakob (11), Urschel Jakob (10), 

Varićak Eva (10), Veselinović Milan (10), Vebel Jelena (9), Veselinović Ranko 

(10), Zaklanović Ilija (10), Zimer Peter (10), Anđelić Luka (11), Bajić Jovan 

(11), Bubenhajmer Daniel (12). 

IV разред 

Busch Kata (11), Doronjski Eva (11), Erderoga Marko (11), Hofman Theresia 

(11), Keiper Peter (11), Kosanić Živana (11), Lukić Pavle (11), Leopold Adam 

(11), Lebdanović Živan (12), Milutinović Vladimir (10), Mehandžić Slavna (11), 

Pačanski Ljubomir (11), Relić Mileva (11), Stojšić Lazar (11), Stehli Theobald 

(12), Schleicher Heinrich (12), Schosck Elizabetha (11), Šubić Živana (12), 

Weiss Johann (12), Wolf Friedrich (12), Začek Ilma (10). 

271

Школска 1888/89. година 


Бегојев Васа (1880, Игњат), Београдац Васа (1881, Филип), Бојић Светозар 

(1881, Алекса), Бојић Петар (1881, Јула), Божић Драгиња (1881, 

Емилијан), Божић Даница (1879, Живан), Божић Ђурђица (1881, Тодор), 

Божић Коста (1880, Петар), Дороњски Даринка (1881, Софроније), 

Ђурић Душан (1880, Љуба), Иванишевић Ката (1881, Јован), Јовановић 

Љубица (1880, Јован), Јовановић Ђорђе (1879, Андрија), Јовановић 

Милица (1879, Андрија), Јовановић Марија (1879, Крста), Јовановић 

Тимотије (1881, Обрад), Клашња Даринка (1880, Васа), Косанић Ђорђе 

(1880, Коста), Косанић Коста (1880, Чедомир), Крстић Милица (1881, Петар), 

Луканић Катица (1880, Андрија), Марић Драгутин (1881, Стеван), 

Механџић Марија, Нешковић Зорица (1880, Петар), Огризовић Живан 

(1880, Гаврило), Поповић Велимир (1880, Павле), Радић Славна (1880, 

Радован), Рајачић Зорица (1880, Живан Пачански), Ранков Љубомир 

(1881, Милован), Релић Лука (-, Љуба), Релић Кристина, Рончевић Обрад 

(1880, Максим), Сервијанац Зорица (1880, Танасије Варићак), Симић Гаврила, 

Срдановић Даринка (1880, Сава), Стаматовић Александра (1881, 

Урош), Стаматовић Милева, Стаматовић Софија (1878, -), Стаматовић 

Стана, Томашевић Даринка (1881, Ђорђе), Васиљев Драгутин (1881, Тодор), 

Влаовић Марија (1881, Урош), Вукобрадовић Јула (1881, Глигорије), 

Вуковић Славна (1881, Радован), Жмирић Даница (1881, Филип). 


Бајић Даница, Бакиш Драгутин (1879, Коста), Бакиш Милан (1880, Кристина), 

Бегојев Живан (1879, Игњат), Београдац Даница (1879, Даница), 

Бојић Марија (1879, Јула), Божић Тимотије, Божић Даница (1879, Живан), 

Давидовић Драгутин, Домазет Лепосава (1879, Васа), Дороњски Зорица 

(1880, Светозар), Ердерога Наталија, Граовац Лепосава, Игњатовић 

Михајло, Јовановић Даринка, Јовановић Ђока (1879, Обрад), Јуришић Душан, 

Клашња Милева, Косовац Лазар (1880, Кузман), Кривошија Даринка, 

Лебдановић Ката, Мамузић Даринка (1880, Аца Лебдановић), Марић 

Ката, Механџић Симеон, Механџић Ката (1880, Живан), Милић Марија 

(1880, Обрад), Мирковић Цвета (1880, Милан), Нешковић Ђорђе (-, Петар), 

Обрадовић Ева (1880, Игњат), Павлица Милан (1880, Петар), Радић Живана, 

Рончевић Зорица, Рор Кристина (1879, Ђока), Срдановић Љубица, 

Срдановић Милица, Срдановић Живан (1882, Сава), Стаматовић Павле, 

Станисављевић Живана (1878, Младен), Шубић Милан, Тривановић 

Тимотије (1879, Ђока), Веселиновић Јелена, Веселиновић Живан (1879, 

Петар), Влаовић Наталија (1879, Петар), Заклановић Ленка. 

272


Beintner Elisa, Berleth Rozalia, Bets Elise, Bets Adam, Bloch Johann, Busch 

Paulina, Butscher Margaretha, Dautermann Heinrich, Dietrich Johann, 

Fäller Josefina, Fäller Kristina, Filippi Terezia, Gabert Josef, Göttl Maria, 

Graf Terezia, Grumbach Elisa, Grumbach Filipp, Haug Katarina, Häuser 

Margaretha, Heidt Reinhardt, Hemler Katarina, Hemler Johann, Jung Suzana, 

Klein Katarina, Kniesel Magdalena, Kniesel Helena, Kniesel Suzana, Kniesel 

Daniel, Kniesel Franz, Kniesel Jakob, Kniesel Peter, Leopold Heinrich, Leopold 

Nikolaus, Levačić Josef, Majer Jakob, Müller Margaretha, Plänich Mihael, 

Plänich Vilhelm, Scherer Johanna, Schmidt Johann, Schleicher Magdalena, 

Schneider Karolina, Schock Peter, Spies Johann, Schramm Heinrich, Stehli 

Filipp, Tauster Johann, Urschel Elisa, Urschel Margaretha, Urschel Filipp, 

Vagner Katarina, Veber Filipp, Veis Rozina, Velker Filipp, Vohl Julianna, Volf 

Josef, Ziegler Leonhardt, Ziegler Peter, Karapandjić Jelka. 


Beintner Johan, Bets Hermina, Bets Georg, Busch Kristina, Dautermann 

Jakob, Gretzmacher Adele, Grumbach Margaretha, Haug Peter, Heidt Jakob, 

Keiper Friedrich, Klaus Elisa, Klein Elisa, Kniesel Franz, Levačić Sofia, Pflaum 

Elisa, Sohl Ludvig, Schneck Johann, Schramm Mihael, Urschel Elisa, Urschel 

Josef, Veis Katarina, Velker Ludvig, Volf Daniel, Začek Angela, Zeiner 

Magdalena, Zellei Lajoš, Zelenjak Kristian. 


Vladamir Batalo, Pavle Bojić, Andreas Busch, Elisabetha Busch, Sofija Čalić, 

Evica Davidov, Marija Doronjski, Pava Domazet, Robert Fäller, Ida Gabert, 

Dragutin Grković, Bela Grund, Mariška Gretzmacher, Leposava Jelovac, 

Sava Jovanović, Petar Jovanović, Marija Jovanović, Filip Keiper, Margaretha 

Kniesel, Marija Krnjević, Jovan Pavlica, Natalija Radulovačka, Milena 

Rončević, Elisabetha Scherer, Friedrich Scherer, Heinrich Schlarp, Leposava 

Tunić, Lazar Tomašević, Marija Urschel, Katica Varićak, Nikola Veselinović, 

Milan Vuković, Rudolf Začek. 

IV разред 

Milan Bajić, Jelena Bajić, Živan-Aleksa Božić, Živana Božić, Filip Bets, 

Heinrich Balg, Jelisava Erderoga, Johann Gabert, Berta Gretzmacher, Staza 

Govorčin, Gizela Grund, Marija Kniesel, Margaretha Klaus, Filip Kniesel, 

Elisabetha Leopold, Živana Mehandžić, Elisabetha Nonenmacher, Todor 

Obradović, Katica Petrović, Milan Srdanović, Živan Stanisavljević, Georgije 

Tunić, Danica Vasiljević, Margaretha Weber. 

273

ИСТОРИЈСКИ АРХИВ СРЕМ (ИАС), Основна школа Бешка, књига 19. 


Разред I и IIа, учитељ Адам Обрадовић 

Бајић Миливој (1898, Стеван), Батало Драгољуб (1898, Влајко), Батало 

Јован (1900, Влајко), Батало Милорад (1898, Стеван), Бегојев Велинка 

(1900, Игњат), Варићак Божидар (1900, Ђока), Веселиновић Живан 

(1899, Глигорије), Влаовић Катарина (1900, Радован), Вукасовић Олга 

(1898, Илија), Гривић Даница (1900, Стеван), Груловић Аћим (1898, Стеван), 

Груловић Богољуб (1899, Милан), Дороњски Светозар (1899, Лазар), 

Ердерога Милорад (1900, Тодор), Жеравица Јелена (1898, Милош), 

Зељуг Милутин (1900, Лазар), Јовановић Јелена (1900, Јован), Јовановић 

Љубица (1899, Петар), Јовановић Славко (1900, Живан), Капунац Лепосава 

(1899, Ђорђе), Кривошија Лазар (1899, Сима), Лубен Душица (1897, 

Живан), Марић Олга (1899, Живан), Митровић Милица (1899, Живан), 

Михајловић Ангелина (1900, Лазар), Михајловић Софија (1899, Лазар), 

Обрадовић Јулијана (1899, Теодор), Обрштаревић Петар (1899, Живана), 

Павлица Смиљана (1900, Лазар), Пауновић Љубица (1899, Емилијан), 

Пачански Бранка (1897, Живан), Петровић Катица (1897, Сима), Пиртић 

Олга (1900, Милан), Попадић Лазар (1899, Георгије), Поповић Софија 

(1900, Јован), Радуловић Љубица (1900, Живан), Радуловић Љубица 

(1899, Светозар), Релић Десанка (1900, Сима), Рончевић Бојана (1898, 

Сима), Старчевић Софија (1900, Павле), Старчевић Стеван (1899, Никола), 

Срдановић Софија (1900, Душан), Шуша Милица (1899, Алекса), 

Томашевић Славко (1898, Влајко), Тривић Владислав (1899, Илија); 

Армбруст Цвета (1897, Сава), Бегојев Јован (1898, Стеван), Божић Милорад 

(1899, Влајко), Божић Чедомир (1897, Нићифор), Божић Живан (1898, 

Дамјан), Варићак Ангелина (1898, Јован), Влаовић Драгутин (1898, Радован), 

Веселиновић Велинка (1896, Стеван), Веселиновић Цвета (1899, 

Милан), Вукобрадовић-Јеринић Живан (1898, Тома Јеринић), Вуковић 

Меланија (1898, Ранко), Грујић Ранко (1898, Стеван Дамјанчевић), 

Груловић Славко (1897, Милан), Дороњски Драгутин (1897, Лазар), 

Дороњски Павле (1898, Милан), Јовановић Живана (1898, Милан), Кечић 

Катица (1897, Милан), Косанић Владислав (1897, Чедомир), Кривошија 

Петар (1898, Влада), Мијатовић Анка (1898, Лазар Цвејић), Митровић Владимир 

(1898, Димитрије), Мркшић Добринка (1898, Живан), Митровић 

Пава (1897, Живан), Невренчан Лазар (1899, Павле), Радуловић Ранко 

((1899, Живан), Релић Зорка (1899, Милан), Сариђански Лепосава (1899, 

Љубомир), Стаматовић Алекса (1896, Јован), Стаматовић Марија (1898, 

Јован), Старчевић Зеница (1898, Никола), Степанчев Миливој (1897, 

Обрад), Тривановић Софија (1899, Сима), Тунић Ангелина (1897, Душан), 

Фанцанело Стеван (1898, Павле), Филиповић Олга (1897, Живан 

Јуришић), Божић Милица (1899, Јован). 

274


Разред III, учитељ Фердо Шпанијел 

Атанацковић Лука, Бакиш Велимир, Balg Jakob, Батало Славко, Betsch 

Filipp, Betsch Peter, Banhofer Anton, Blasius Adam, Давидовић Владимир, 

Demandt Jakob, Dietrich Michael, Драгојевић Живко, Dörner Andreas, 

Feth Filipp, Gabert Adam, Грковић Бранко, Grumbach Friedrich, Jahn 

Karl, Језеркић Крста, Језеркић Милан, Јуришић Теодор, Клашња Лазар, 

Klemez Johann, Kniesel Johann, Kühner Peter, Lauks Daniel, Leopold 

Jakob, Лупуровић Марко, Mayer Heinrich, Мандић Љубиша, Механџић 

Душан, Механџић Пантелија, Мунћан Миливој, Пиртић Драгутин, Pfaff 

Kristian, Поповић Јован, Поповић Владимир, Релић Живан, Schneider 

Filipp, Schneider Heinrich, Schleicher Adam, Schleicher Johann, Sohl Georg, 

Старчевић Милан, Stheli Karl, Strecker Filipp, Strecker Johann, Стојшић 

Павле, Taffe Jakob, Веселиновић Милутин, Веселиновић Младен, Weber 

Johann, Welker Peter, Заклановић Душан; Blasius Paulina, Blanich Filippina, 

Dinges Elisabeta, Geyer Hermina, Говорчин Љубица, Gross Filippina, Henn 

Susana, Henn Therezia, Huber Kristina, Kingel Ana Katharina, Klaus Elisabeta, 

Kniesel Susanna, Köhler Anna, Кукуљевић Марија, Meder Katarina, Павлица 

Милица, Пауновић Милица, Петровић Милица, Petri Barbara, Sehne 

Karolina, Sehne Susana, Schubler Katharina, Steigele Katharina, Weber 

Katarina, Zelenjak Marija, Ђурић Катарина, Hill Emilija, Balg Helena, 

Grumbach Magdalena. 


Разред IV и V, учитељ Ђорђе Прерадовић 

Бајић Андрија (1895, Тодор), Бајић Вукосава (1896, Лазар), Бајић Сава 

(1895, Милан), Биволџић Јулијана (1895, Радован), Бобош Антон (1895, 

Марко), Божић Марија (1897, Јован), Веселиновић Драгиња (1897, Петар), 

Веселиновић Ђорђе (1895, Петар), Веселиновић Евица (1896, Михајло), 

Веселиновић Миливој (1895, Милан), Влаовић Живан (1895, Радован), 

Вукобрадовић Меланија (1896, Глигорије), Вукобрадовић Пелагија (1896, 

Ранко), Вукобрадовић Сара (1897, Тодор), Вуковић Босиљка (1897, Светозар), 

Вуковић Велинка (1896, Ранко), Говорчин Јелена (1895, Мојсило), 

Говорчин Милан (1896, Сима), Граовац Павле (1896, Илија), Гривић 

Љубица (1897, Стеван), Дороњски Живка (1896, Милутин), Јовановић 

Милош (1894, Јован), Јовановић Сава (1896, Петар), Јовановић Софија 

(1895, Милан), Кривошија Јован (1895, Сима), Кривошија Ковинка (1897, 

Милан), Кечић Стеван (1895, Милан), Лежимирац Евица (1895, Сима), 

Лупуровић Велинка (1897, Милош), Лупуровић Милорад (1896, Младен), 

Механџић Ранка (1896, Кузман), Мирковић Јулијана (1896, Милан), 

Митровић Бошко (1895, Димитрије), Невренчан Софија (1897, Петар), 

Обрадовић Живан (1896, Драгутин), Обрадовић Милорад (1896, Игњат), 

275

Обрадовић Предраг (1896, Адам), Офенбекер Франц (1895, Михаил), Пачански 

Лазар (1895, Живан), Поповић Ковинка (1896, Аћим), Пупавац Милан 

(1896, Павле), Релић Владимир (1895, Ђорђе), Релић Драгиња (1897, 

Ђорђе), Релић Илија (1895, Сима), Сариђански Славко (1895, Љубомир), 

Срдановић Драгиња (1897, Душан), Старчевић Предраг (1896, Никола), 

Стојшић Славко (1896, Лазар), Томашевић Миленко (1897, Владимир), 

Тривановић Милан (1897, Сима), Тривић Гаврило (1895, Илија), Тунић 

Љубица (1896, Ђорђе), Черевићки Јован (1896, Марија), Шуша Марија 

(1897, Александар), Косанић Бланка (?, Живан). 

ИАС, књига 21. 


Разред Ia 

Bajić Leposava (1901, Milan), Bajić Sofija (1901, Stevan), Batalo Jovan (1900, 

Vlajko), Božić Dušan (1901, Vladimir), Božić Petar (1901, Isak), Veselinović 

Vukosava (1901, Milan), Veselinović Konstantin (1901, Ranko), Veselinović 

Lazar (1902, Petar), Veselinović Stevan (1901, Petar), Vukobradović Jelena 

(1901, Mitar), Vuković Desanka (1901, Svetozar), Vuković Marija (1901, 

Ranko), Govorčin Branko (1901, Sima), Govorčin Radovan (1901, Mojsilo), 

Grahovac Marija (1901, Ilija), Doronjski Anđelija (1902, Dimitrije), Doronjski 

Olga (1901, Milutin), Erderoga Milorad (1900, Todor), Žeravica Branka 

(1900, Miloš), Žeravica Vladimir (1902, Miloš), Žmirić Dušan (1902, Mladen), 

Zaklanović Vidosava (1901, Ilija), Zaklanović Zorica (1901, Ljubomir), Zakić 

Dimitrije (1901, Stevan), Ivanović Radoslav (1902, Živan), Jovanović Slavko 

(1901, Petar), Klašnja Živana (Milivoj), Kosanić Jovanka (1900, Čedomir), 

Kosovac Ljubica (1902, Lazar), Krivošija Đorđe (1900, Miloš), Krivošija Lazar 

(1900, Sima), Luben Milana (1900, Živan), Marić Ljubica (1902, Živan), 

Mehandžić Krsta (1901, Kuzman), Mitrović Milica (1899, Živan), Mulćan 

Dušan (1900, Sava), Nevrenčan Stevan (1901, Pavle), Nešić Desanka (1901, 

Stevan), Nešković Andrija (1902, Đorđe), Obradović Sofija (1901, Todor), 

Ogrizović Dragutin (1901, Petar), Pavlica Nikola (1902, Lazar), Paunović Sava 

(1902, Emilijan), Pačanski Jovan (1901, Milan), Petrović Nikola (1901, Sima), 

Petrović Jelisaveta (1901, Milan), Pirtić Anđelija (1902, Milan), Popović Mirko 

(1902, Nikola), Preradović Nenad (1903, Đorđe učitelj), Srdanović Sofija 

(1902, Milan), Tomašević Leposava (1901, Vladimir), Ćalić Đorđe (1900, 

Damjan), Čerevicki Ljubica (1900, Pavle), Vukasović Ljubica (1900, Trivić 

Ilija), Mundžić Stevan (1900, Nikola iz Čortanovaca), Davidović Dušan (1901, 

Čedomir), Vukobradović Milivoj (1898, Milan). 

276


Разред IIa 

Atanacković Svetozar (1900, Atanasije), Bakiš Đorđe (1900, Dragutin), 

Božić Milica (1898, Jovan), Božić Petar (1901, Damjan), Varićak Božidar 

(1900, Đorđe), Vlaović Katarina (1900, Radovan), Grivić Danica (1900, 

Stevan), Grulović Bogoljub (1900, Milan), Žeravica Jelena (1898, Miloš), 

Jovanović Jelena (1900, Živan), Kosanić Zdravko (1900, Dušan), Krivošija 

Petar (1897, Mladen), Lupurović Kovinka (1901, Vladimir), Mitrović Vidosava 

(1900, Dimitrije), Obradović Julijana (1899, Todor), Pavlica Smiljana (1900, 

Lazar), Petrović Vladimir (1900, Živan), Pirtić Olga (1900, Milan), Popadić 

Lazar (1899, Đorđe), Popović Sofija (1900, Jovan), Radulović Ljubica (1899, 

Svetozar), Stojić Branko (1900, Miloš), Tomašević Slavko (1898, Vlajko), Šuša 

Milica (1898, Aleksa), Vukadinović Jelena (1899, Marko). 


Разред Iб 

Albrecht Ida (1902, Peter), Balinger Elizabeta (1902, Nikola), Banhofer Petar 

(1902, Antun), Bernhardt Heinrich (1901, Heinrich), Blenich Rozalija (1900, 

Mihael), Boboš Irma (1902, Franjo), Bubenheimer Jakob (1901, Samuel), 

Dauterman Elizabeta (1902, Petar), Dietrich Terezija (1902, Johan), 

Dauterman Margareta (1902, Adam), Falkenburger Katarina (1902, Ludvig), 

Gabert Ida (1901, Johan), Grailach Margareta (1901, Danijel), Grumbach 

Filip (1901, Johan), Grünberger Irena (1902, Leopold), Hajdt Katarina 

(1901, Filip), Haug Elizabeta (1900, Georg), Hofman Marija Katarina (1900, 

Filip), Hemler Terezija (1901, Jakob), Hundstein Elizabeta (1901, Friedrich), 

Hundstein Johan (1902, Friedrich), Jung Jakob (1901, Nikola Müller), Kinkel 

Kristina (1901, Friedrich), Klein Elizabeta (1902, Heinrich), Kniesel Suzana 

(1901, Jakob), Kniesel Suzana (1902, Matijas), Kniesel Rozina (1900, Filip), 

Kratz Filip (1902, Johan), Lauks Adam (1901, Danijel), Lotz Heinrich (1902, 

Heinrich), Lotz Katarina (1902, Anton), Ort Katarina (1902, A. Hehn), Betsch 

Rozina (1902, Georg), Betsch Elizabeta (1902, Filip), Petri Marija (1901, 

Petar), Pfaf Heinrich (1902, Heinrich), Rajterman Elizabeta (1901, Johan), 

Räder Magdalena (1901, Johan), Roth Elizabeta (1900, Adam), Roth Sofija 

(1901, Adam), Sauer Marija (1902, Jakob), Zelenjak Lujza (1901, Heinrich), 

Schlajher Franja (1902, Johan), Scherer Flora (1901, Friedrich), Schok Filip 

(1900, Filip), Schkok Johanna (1902, Filip), Steli Petar (1902, Teobald), 

Triüler Heinrich (-,-), Urschl Elizabeta (1902, Josip), Balzer Eva (1901, 

Adam), Weisz Elizabeta (1901, Johan), Weisz Elizabeta (1901, Filip), Welker 

Marija (1902, Andrija), Zalger Wilhelm (1901, Wilhelm), Wuhl Jakob (1901, 

Nikola), Lorman Adam (1902, Johan), Bajer Stjepan (1901, Heinrich). 

277


Разред III 

Bach Jakob (1898, Martin), Balzer Adam (-, Adam), Bajić Milivoj (1898, 

Stevan), Batalo Dragutin (1898, Stevan), Batalo Vladimir (1898, Vlajko), 

Bernhardt Friedrich (1900, Heinrich), Blänich Johan (1899, Friedrich), 

Bubenheimer Johan (1900, Jakob), Dauterman Friedrich (1900, Adam), 

Demand Jakob (1896, Peter), Dönner Andreas (1897, Kristijan), Erhardt Karl 

(1898, Theobald Bubenheimer), Eisenlöffel David (1899, Filipp), Falkenburger 

Georg (1899, Ludvig), Filippi Adam (1899, Jakob), Grulović Aćim (1898, 

Stevan), Grulović Slavko (1897, Milan), Haug Friedrich (1898, Georg), Hetzel 

Kristian (1898, Heinrich), Hill Benjamin (1898, Samuel), Kappes Adam (1899, 

Konrad), Kappes Friedrich (1899, deda Heinrich Kappes), Kniesel Andreas 

(1899, Andreas), Kühner Jakob (1899, Jakob), Leopold Johann (1899, 

Jakob), Lupurović Petar (1898, Vlada), Obrštarević Petar (1899, Živan), 

Pačanski Branko (1897, Živana), Pfaff Filipp (1898, Heinrich), Pfaff Jakob 

(1898, Kristian), Majer Georg (1898, Mathias), Nehlich Adam (1897, Adam), 

Nonnenmacher Heinrich (1900, Friedrich), Radulović Ljubiša (1900, Živan), 

Rovs Heinrich (1900, Johan), Somer Jakob (1899, Jakob), Schleicher Johann 

(1898, Johan), Sehne Andreas (1897, Andreas), Sohl Friedrich (1898, Jakob), 

Spies Johann (1900, Johann), Schramm Friedrich (1898, Friedrich), Starčević 

Stevan (1898, Nikola), Taffe Josef (1900, Nikolaus), Trivić Vladislav (1899, 

Ilija), Veselinović Živan (1899, Gligorije), Wenz Daniel (1900, Michael), Wenz 

Johann (1898, Michael), Zalger Filipp (-, Wilhelm), Zelenjak Heinrich (1897, 

Heinrich); 

Doronjski Svetozar (1899, Lazar), Banhofer Marija (1899, očuh Remich 

Heinrich), Begojev Velislav (1900, Ignjat), Blasius Marija (1898, Adam), 

Dauterman Kristina (1898, Adam), Dietrich Karolina (1899, Johann), Dörner 

Kristina (1899, Kristina), Etschberger Elizabeta (1899, Andreas), Friedrich 

Magdalena (1900, Jakob), Gabert Ilona (1899, Daniel), Gross Magdalena 

(1899, Magdalena), Henn Louisa (1899, Adam), Hemler Kristina (1899, 

Jakob), Hunštein Marija (1899, Friedrich), Jovanović Ljubica (1899, Petar), 

Kapunac Leposava (1899, Đorđe), Kniesel Katarina (1899, Johann), Marić 

Olga (1899, Živan), März Terezija (1899, Georg), Kečić Katica (1897, Milan), 

Kniesel Rosina-Katarina (1899, Jakob), Kniesel Margaretha (1899, Nikolaus), 

Kühner Therezija (1899, Karl), Petrović Katica (1899, Sima), Orth Elizabeta 

(1900, Michael), Orth Margaretha (1896, Andreas), Paunović Ljubica (1899, 

Emilijan), Relić Desanka (1900, Sima), Rončević Bojana (1898, Sima), Röder 

Hermina (1899, Johann), Savić Elizabeta (1900, Dimitrije), Schöfer Anna 

(1899, Georg), Schmall Sofia (1899, Michael), Schneider Karolina (1900, 

Jakob), Strecker Louisa (1899, Johann), Schwabler Sofia (1898, Friedrich), 

Srdanović Sofia (1900, Dušan), Vukasović Olga (1898, Ilija), Wagner Therezija 

(1899, Jakob), Wick Sofia (1899, Michael ml.), Zimmer Katarina (1897, Karl). 

278


Разред IVб 

Andl Jakob (1897, Jakob Bauer), Balg Jakob (1897, Katarina), Blazius Adam 

(1898, Heinrich), Betsch Filipp (1898, Filipp), Betsch Peter (1897, Georg), 

Dautermann Elisabethe (1899, Jakob), Dinges Elisabethe (1898, Karl), 

Dujanović Vladimir (1898, Svetozar), Dörr Peter (1898, Johann), Evinger 

Kristine (1898, Franz), Fäller Katarine, 1898, Ludvik), Gabert Adam (1898, 

Daniel), Gajer Hermine (1898, Jakob), Gross Filippine (1898, Nati), Heidt 

Wilhelm (1899, Filipp), Heintz Johann (1898, Filipp), Henn Kristine, 1899, 

Jozef), Hen Susane (1898, Adam), Huber Kristine (1898, -), Kniesel Katarine 

(1899, Filipp), Kniesel Rosine (1899, Peter), Kniesel Susane (1897, Miklaus), 

Klaus Elizabethe (1897, Adam), Kratz Johann (1899, Johann), Kühner Peter 

(1897, Georg), Libmann Rozine (1897, Jakob), Laux Elizabethe (1899, Adam), 

Märtz Jozefine (1898, Georg), Reitermann Karl (1898, Johann), Sehne 

Katarine (1898, Gerog), Sohl Georg (1898, Jakob), Stehli Karl (1897, Jakob), 

Schill Elisabethe (-, Filipp), Schneider Heinrich (1897, Andreas), Schtreker 

Johann (1898, Paul), Schäfer Marie (1899, Karl), Taffe Jakob (1897, Miklaus), 

Turo Andrias (1899, Friedrich), Turo Karl (1899, Filipp), Urschl Klara (1898, 

Peter), Weiss Johann (1898, Wilhelm), Weiss Heinrich (1898, Johann), Weiss 

Wilhelmine (1899, Filipp), Zelenjak Marie (1897, Fridrih). 



Разреди Iа и IIa, учитељ Адам Обрадовић 

Разред Ia 

Batalo Ilinka (1903, Stevan), Božić Petar (-, Isidor), Božić Živana (1903, 

Nićifor), Bratić Manda (1902, Antun), Ćalić Sofija (1903, Damjan), Davidov 

Milan (-, Vasa), Davidović Branko (1904, Čedomir), Domazet Draginja (1904, 

Damjan), Doronjski Milenko (1904, Luka), Grulović Danica (1904, Stevan), 

Jezerkić Branko (1903, Jovan), Jelovac Jovanka (1603, Sima), Jovanović 

Đorđe (1904, Antonije), Jovanović Spasoje (1903, Jovan), Kosanić Branko 

(1903, Dušan), Kosanić Melanija (1903, Čedomir), Kosovac Anđelija (1904, 

Lazar), Krivošija Milanka (1904, Miloš), Ležimirac Antonije (1903, Sima), 

Lupurović Lenka (1903, Mladen), Luben Đorđe (1903, Živan), Markov Ilija 

(1904, Sima), Mehandžić Milan (1904, Živan), Nevrenčan Anica (1902, Petar), 

Pavlica Đorđe (1904, Andrija), Pavlica Nikola (1902, Lazar), Popović Đorđe 

(1903, Jovan), Popović Evica (1903, Aćim), Rujaković Julka (1902, Đorđe 

iz Titela), Šuša Svetozar (1903, Aleksa), Veselinović Lazar (1902, Petar), 

Veselinović Slavko (-, Stevan), Vukobradović Svetozar (-, Milan), Zakić 

Marko (1904, Stevan), Zaklanović Katica (1903, Ilija), Žeravica Vladimir 

279

(1902, Miloš), Žmirić Milivoj (1904, Mladen), Dević Marija (-, Nikola iz Starog 

Slankamena), Klašnja Živana (-, Milan). 

Разред IIa 

Bajić Vidosava (1903, Todor), Bajić Živko st. (1903, Milan), Bajić Živko ml. 

(1903, Jovan), Bakiš Marija (1903, Dragutin), Bojić Desanka (1903, Petar), 

Božić Boško (1903, Aleksa), Božić Svetozar (1903, Damjan), Davidović Dušan 

(1901, Čedomir), Despot Stevan (1902, Živan iz Vojke), Doronjski Angelina 

(1902, Dimitrije), Grković Radovan (1903, Đorđe), Jovanović Leposava 

(1902, Živan), Jovanović Milorad (1903, Vladimir), Kosanić Jovanka (1900, 

Čedomir), Kosovac Ljubica (1902, Lazar), Marić Ljubica (1902, Živan), 

Mehandžić Krsta (1901, Kuzman), Milanović Katica (1902, Đorđe), Paripović 

Velinka (-, Đoka Grković), Pirtić Angelina (1902, Milan), Popović Mirko (1902, 

Nikola), Srdanović Vladimir (1902, Dušan), Stepančević Antonije (1902, 

Obrad), Veselinović Mirko (1902, Ranko), Veselinović Stevan (1900, Petar), 

Veselinović Vukosava (1901, Milan), Zaklanović Branko (1903, Vladimir), 

Živković Dimitrije (1902, rodom iz Maradika, Radovan Bivoldžić), Žmirić 

Dušan (1902, Mladen). 


Разред V, учитељ Адам Обрадовић 

Atanacković Svetozar (1900, Jelena), Bakiš Đorđe (-, Dragutin), Božić Petar 

(1900, deda Emilijan), Friedrich Mgdalena (1900, Jakob), Haug Magdalena 

(1900, Jakob), Jovanović Jelena (1900, Jovan), Kniesel Marija (1901, Petar), 

Kosanić Zdravko (1900, Dušan), Langerman Jovan (1901, Karl), Lozer Filipina 

(1900, Ludvig), Lupurović Kovinka (1901, Vladimir), Mozer Elizabeta (1901, 

Kristian), Obradović Julijana (1900, Todor), Petrović Vladimir (1900, Živan), 

Reitenbach Magdalena (1900, Johan), Šefer Marija (1901, Johan), Špis 

Katarina (1900, Jakob), Štajl Elizabeta (1900, Filip), Šiler Samuel (1901, 

Friedrich), Vagner Katarina (1900, Jakob), Vajs Filip (1900, Filip), Vlaović 

Katarina (1900, Radovan), Šnek Johan (1901, Vilchelm), Welker Adam (-, 

Elisabeta), Bach Katarina (1902, Martin), Bauer Katica (1904, Heinrich). 



Разреди IIIб и IVа, учитељ Јован Милојевић 

Разред IIIб 

Ilonka Batalo (1903, Stevan), Irma Boboš (1902, Franjo), Draginja Domazet 

(1904, Damjan), Anđelija Doronjski (1902, Dimitrije), Katarina Falkenburger 

(1902, Rosina), Jovanka Ilić (1903, Traja), Mitra Jokić (-, Stanka), Milorad 

Jovanović (1903, deda Petar), Michael Kühner (1903, Peter), Melanija Kosanić 

280

(1903, Čedomir), Lenka Lupurović (1903, Draginja), Jelisaveta Nevrenčan 

(1902, Peter), Mirko Popović (1902, Nikola), Franz Schlelcher (1902, Jochan), 

Sofija Čalić (1902, Ljubica), Ivanka Kosanić (1900, Čedomir), Magdalena Wick 

(-, Michael), Margareta Greilach (1901, Daniel), Đorđe Dragojlović (1902, 

Stevan). 

Разред IVа 

Vidosava Bajić (1903, Todor), Peter Bauhofer (1902, Heinrich Remich), 

Heinrich Bernhardt (1901, Heinrich), Elisabeta Blasius (1903, Adam), 

Heinrich Blenich (1902, Friedrich), Svetozar Božić (1903, deda Emilijan), 

Katarina Dauterman (1903, Jakob), Magdalena Dauterman (1902, Adam), 

Helena Dinges (1902, Karl), Heinrich Feth (1901, Konrad), Rosina Frei (1902, 

Nikolas), Sofija Grumbach (1902, Katarina), Katarina Heidt (1901, Filip), 

Leposava Jovanović (1902, Živan), Anton Kniesel (1903, Andreas), Rosalia 

Kniesel (1902, Franz), Ljubica Kosovac (1902, Lazar), Adam Laucks (1901, 

Daniel), Michael Lohrman (1902, Georg), Katarina Lotz (1902, Anton), 

Heinrich Lotz (1902, Heinrich), Vladimir Srdanović (1902, Dušan), Milenko 

Lupurović (1902, Vladimir), Katica Milanović (1904, Đorđe), Katarina Ort 

(1902, Adam Henn), Katarina Schleicher (1902, Filip), Kristina Schlarb (1903, 

Peter), Jochana Schock (1902, Filip), Katarina Schram (1903, Friedrich), 

Elisabeta Strecker (1903, Johan), Branko Zaklanović (1903, Vladimir), Dušan 

Žmirić (1902, Mladen), Katarina Wecker (1903, Ludwig), Elisabeta Roth 

(1902, Elisabeta), Kristina Küngel (1901, Friedrich), Antonije Stepančević 

(1902, Obrad), Branko Govorčin (1901, Sima). 


Разреди IVб и V, учитељ Адам Обрадовић 

Разред IVб 

Anđelić Zorka (1903, Luka), Bajić Živko (1903, Milan), Bajić Živko (1903, 

Jovan), Bakiš Marija (1903, Dragutin), Bajić Desanka (1903, Petar), Božić 

Božidar (1903, Aleksa), Davidović Dušan (1901, Čedomir), Dauterman Elisabeta 

(1902, Peter), Evinger Jakob (1902, Georg), Feth Magdalena (1903, Matias), 

Gibarac Olga (1902, Sofija), Grković Radovan (1903, Đorđe), Kniesel Kristina 

(1903, Peter), Mehandžić Krsta (1901, Kuzman), Marić Ljubica (1902, Živan), 

Obradović Jelena (1901, Adam), Obradović Sofija (1900, Teodor), Paripović 

Velinka (-, Đoka Grković), Petri Marija (1901, Petar – školski podvornik), 

Pirtić Anđelija (1902, Milan), Schäfer Sofija (1902, Johan), Varićak Ljubomir 

(1902, Jovan), Veselinović Mirko (1902, Ranko), Živković Dimitrije (-, Rada 

Bivoldžić). 

281

Разред V 

Bajić Leposava (1901, Adam), Beč Elisabeta (1902, Filip), Božić Dušan (1901, 

Vlajko), Bubencheimer Jakob (1901, Samuel), Doronjski Olga (1901, Milutin), 

Feth Johan (1901, Jakob), Govorčin Radovan (1901, Mojsije), Jovanović 

Slavko (1901, Petar), Nešković Andrija (1902, Đorđe), Segedinski-Nevrenčan 

Stevan (1902, Pavle), Petrović Nikola (1901, Sima), Reiterman Elisabeta 

(1901, Johan), Saver Margareta (1902, Jakob), Srdanović Sofija (1902, Milan), 

Weis Elisabeta (1901, Johan), Weis Elisabeta (1902, Filip), Šerer Flora (1901, 

Friedrich), Urschel Elisabeta (1902, Jozef), Varićak Božidar (1900, Đorđe), 

Vuković Desanka (1901, Svetozar), Zakić Dimitrije (1901, Stevan), Zaklanović 

Zorica (1901, Ljubomir), Vuković Marija (1901, Ranko). 


Разред V, учитељ Адам Обрадовић 

Božić Boško (1903, Aleksa), Dauterman Jakob (1904, Jakob), Davidović 

Branko (1904, Čedomir), Ćalić Sofija (1903, Ljuba), Domazet Draginja (1904, 

Damjan), Pejić-Dujanović Vera (1904, Darinka), Eizenlöfel Elisabeta (1902, 

David), Hen Suzana (1904, Filip), Gutvein Elisabeta (1902, David), Hen 

Suzana (1904, Filip), Hrnjaković Julka (1902, Đorđe), Jovanović Đorđe (-, 

Antonije), Jezerkić Ranko (1904, Živan), Kapes Elisabeta (1904, Friedrich), 

Kosanić Milanko (1903, Čedomir), Kniesel Helena (1904, Johan), Kniesel 

Rozalija (1902, Petar), Ležimirac Antonije (1903, Sima), Mehandžić Milan 

(1904, Sima), Nevrenčan Jelisaveta (1902, Petar), Ofenbeker Mihail (1904, 

Mihail), Ross Elisabeta (1904, Jakob Betschl), Stojšić Žarko (1904, Danica), 

Šlajher Katarina (1904, Johan), Veis Sofija (1904, Johan), Veber Marija (1903, 

Filip), Zakić Marko (1904, Stevan), Cigler Filip (1903, Leonhard), Evinger 

Johan (1904, Georg). 



Разреди IV и V, учитељ Адам Обрадовић 

Разред IV 

Armbrust Milan (1904, Sava), Babajić Sava (1905, Svetozar), Bajić Teodor 

(1905, Stevan), Balcer Friedrich (1904, Adam), Begojev Živan (1906, Miloš), 

Blazius Magdalena (1904, Adam), Božić Bogoljub (1905, Vladimir), Božić 

Desanka (-, Damjan), Burbach Georg (1904, Georg), Calger Friedrich (1904, 

Bečl Nikola), Calger Margareta (1905, Vilhelm), Davidović Pava (1906, 

Čedomir), Dauterman Katarina (1905, Adam), Dauterman Peter (1906, 

Peter), Domazet-Filipović Jovan (1906, Damjan), Doronjski Milenko (1904, 

Luka), Fäller Nikola (1906, Ludvig), Feth Johan (1905, Matijas), Feth Julijana 

(1905, Jakob), Filipi-Bubencheimer Terezija (1905, Karl Bubencheimer), 

282

Gabert Elizabeta (1906, Josip), Gutvein Johan (1905, Johan), Gutvein 

Vilchelm (1905, Daniel), Heidt Filip (1905, Filip), Hornung Ana (1906, 

Heinrich), Jelovac Mileva (1905, Sima), Jovanović Sofija (1905, Vladimir), 

Jung Georg (1905, Jakob), Kingel Heinrich (1904, Friedrich), Krstić Jovan 

(1905, deda Azarić Ignjat), Lotl Friedrich (1904, Heinrich), Nešković Anđelija 

(1904, Đoka), Nevrenčan Katica (1905, Petar), Novaković-Andrić Sava (1906, 

Teodor), Ogrizović Marija (1906, Petar), Pavlica Vasa (1906, Andrija), Pirtić 

Sofija (1904, Milan), Rončević Zorka (1906, Andrija), Stanisavljević Emilija 

(1904, Ranko), Sänger Georg (1904, Volf Georg), Sohl Katarina (1905, Johan), 

Streker Elisabeta (1906, Jakob), Schäfer Georg (1904, Karl), Shleicher Martin 

(1906, Katarina), Schneider Karl (1904, Andrija), Schram Friedrich (1904, 

Friedrich), Schram Jakob (1904, Josip), Schram Josip (1906, Josip), Schram 

Magdalena (1904, Jakob), Temunović Petar (-, Matija), Toman Georg (1906, 

Antun), Tomašević Teodor (1906, Aćim), Walter Friedrich (1904, Johan), 

Walter Suzana (1905, Johan). 

Разред V 

Bayer Katica (1904, Heinrich), Bajić Jeca (1905, Milan), Bancer Margareta 

(1904, Friedrich), Batalo Radojka (1905, Stevan), Betsch Stefan (1905, 

Filip), Betschel Margareta (1905, Jakob), Bojić Ljubica (1904, Vlajko), Bojić 

Stevan (1905, Petar), Božić Sofija (1905, Aleksa), Bubencheimer Filip (1904, 

Theobald), Cigler Marija (1904, Leonhard), Domazet-Filipović Draginja (1904, 

Damjan), Evinger Karl (1904, Franc), Fäler Karl (1903, Ludvig), Frey Peter 

(1903, Nikola), Gabert Katarina (1904, Daniel), Jovanović Darinka (1905, 

Sava), Kniesel Doroteja (1904, Jakob), Kosovac Anđelija (1904, Lazar), 

Krivošija Milanka (1904, Miloš), Maksimović Ljuban (1904, Jovan), Mehandžić 

Svetozar (1904, Kuzman), Munćan Marija (1904, Gavra), Radulović Ljubica 

(1904, Živan), Relić Jovan (1904, Sima), Reiterman Ana (1905, Johan), Sohl 

Ludvig (1903, Ludvig), Srdanović Ljubica (1904, Milan), Stojšić Žarko (1904, 

Danica), Schleicher Doroteja (1904, Filip), Schnek Magdalena (1903, Vilim), 

Schneph Margareta (1903, Andrija), Shram Heinrich (1905, Heinrich), Stehli 

Heinrich (1904, Johan), Varićak Lazar (1905, Đorđe), Weis Friedrich (1904, 

-), Weis Jakob (1904, Roza), Vuković Evica (1904, Svetozar), Zakić Marko 

(1904, Stevan), Šuša Svetozar (1903, Anđa). 


Разред Ia, учитељица Злата Баумајстер 

Alan Nevenka (1909, Dušan), Bajić Bojana (1910, Jovan), Bajić Ranko (1908, 

Jovan), Bajić Vidosava (1909, Lazar), Bakiš Zorka (1909, Dragutin), Batalo 

Borivoj (1909, Vladimir), Begojev Ignjat (1909, Miloš), Begojev Mihajlo 

(1909, Miloš), Božić Evica (1908, Timotije), Božić Jelena (1907, Timotije), 

Božić Petar (1909, Nićifor), Damjančević Milica (1909, Stevan), Davidov 

Nikola (1908, Smilja), Davidov Slavko (1909, Jovan), Domazet-Filipović 

283

Ljubica (1910, Damjan), Doronjski Stoja (1909, Milan), Doronjski Jovanka 

(1909, Milutin), Govorčin Dušan (1909, Živan), Juhasz Josip (1909, Stjepan), 

Jerinić Mirko (1908, Svetozar), Jezerkić Mirko (1909, Jovan), Jovanović 

Dragutin (1908, Sava), Jovanović Mirko (1909, Jovan), Jovanović Mita (1908, 

Petar), Jovanović Vasa (1909, Žarko), Kečić Radivoj (1909, Živan), Kolarević 

Angelina (1909, Žarko), Kosanović Zorka (1908, Milan), Kosovac Đoka (1909, 

Lazar), Ludajić Branko (1908, deda Paja Nevrenčan), Maksimović Danica 

(1909, Jovan), Marić Borislav (1908, Jovan), Martinović Nata (1909, Milivoj), 

Martinović Vidosava (-, Obrad), Mehandžić Milica (1909, Živan), Mehandžić 

Vera (1910, Jovan), Mihajlović Jovan (1907, Pavle), Mihajlović Miloš (1909, 

Pavle), Obradović Čeda (1909, Luka), Pavlica Desa (1909, Andrija), Petrović- 

Čerevićki Vema (1908, Natalija), Popović Kosta (1909, Ilija), Radulović 

Petar (1909, Živan), Rončević Radivoj (1910, Andrija), Stanisavljević Kosta 

(1909, Ranko), Starčević Spasoje (1910, Milutin), Tanacković Dobrivoj 

(1908, Radivoj), Tomašević Jovanka (1910, Aćim), Trivanović Đoka (1909, 

Sima), Trivić Milanka (1908, Ilija), Tunić Vladimir (1909, Đoka), Veselinović 

Aleksandra (1909, Mladen), Veselinović Branko (1907, Petar), Veselinović 

Draginja (1909, Milan), Veselinović Ilija (1909, Stevan), Veselinović Jelka 

(1910, Živan), Veselinović Milorad (1907, Petar), Vlaović Bosiljka (1909, 

Todor), Žeravica Dušica (1909, Miloš). 


Разред IIa, учитељица Олга Ритберг 

Anđelić Aleksa (1906, Luka), Beogradac Milica (1907, Vladimir), Dedić Živan 

(-, Mladen), Doronjski Branko (1908, Lazar), Doronjski Draginja (1909, Luka), 

Doronjski Mladen (1906, Dimitrije), Čobić Borivoj (1909, Dušan), Luben 

Branko (1907, Živan), Mehandžić Predrag (1909, Sima), Milanov Milan (1909, 

Đoka), Milojević Feodora (-, Jovan), Novaković-Azarić Branko (1907, Teodor), 

Obradović Živan (1908, Teodor), Petrović Svetozar (1909, Petar), Petrović 

Milenko (-, Ilija), Popović Vidosava (1907, Nikola), Preradović Živan (1908, 

Mojsije), Pačanski Jelka (1908, Živan), Starčević Ivanka (1909, Dragutin), 

Tomašević Žarko (1908, Lazar), Trivanović Evica (1907, Sima), Varićak 

Sava (1909, Jovan), Veselinović Ilka (1907, Ranko), Vuković Mileva (1907, 

Svetozar), Vuković Petar (1908, Milan), Zaklanović Živko (1908, Vladimir), 

Žmirić Branko (-, Mladen), Jovanović Dušan (1905, Lazar), Jovanović Trivan 

(-, Milan), Veselinović Borivoj (1906, Nikola), Buta Velimir (1908, Jovan). 


Разред Ia, учитељица Олга Ритберг 

Alan Nevenka (1909, Dušan), Anđelić Nikola (-, Milan), Andrić Jelica (1911, 

Toša), Bajić Bojana (1910, Jovan), Bajić Sava (-, Stevan), Bajić Vasilije (1911, 

Gavra), Begojev Ignjat (1909, Milan), Bojić Pavle (1910, Lenka), Bojić Petar 

284

(1910, Vladislav), Božić Stevan (1910, Jovan), Buta Boško (1910, Jovan), 

Davidov Miroslava (1910, Sava), Doronjski Gojko (1909, Milan), Doronjski 

Radivoj (1910, Lazar), Jelovac Vera (1911, Sima), Jovanović Katarina (1910, 

Žarko), Jovanović Mitar (1908, Petar), Kolarević Todor (1911, Gavra), Kosanić 

Ljubica (1910, Milan), Kosanić Zorka (1908, Milan), Lucić Vera (1909, Miloš), 

Ludajić Branko (1908, Toma Nevrenčan), Milanović Jelena (1910, Mitar), 

Milojević Marija (1910, Jovan učitelj), Munćan Radivoj (1910, Jovan), Nešić 

Đorđe (1911, Antonije), Nevajda Milenko (1910, Živan), Jovanović Sava 

(1910, Aleksije), Petrović Evica (-, Sima), Popović Branko (1910, Nikola), 

Popović Kosta (1909, Ilija), Sariđanski Stevan (1911, Ignjat), Stamatović 

Sofija (1911, Zorica), Stanisavljević Milanka (1911, Živan), Starčević Spasoje 

(1910, Milutin), Tanacković Dobrivoj (1908, Radivoj), Tanacković Predrag 

(1910, Radivoj), Tomašević Angelina (1911, Aćim), Tomašević Jovanka (1910, 

Aćim), Trivanović Mirjana (1910, Timotije), Tunić Vladimir (1909, Đoka), 

Vasiljev Milica (1910, Dragutin), Veselinović Jelka (1910, Živan), Veselinović 

Jovan (1911, Petar), Vlaović Bosiljka (1909, Teodor), Vlaović Julka (1910, 

Nikola), Zaklanović Mihajlo (-, Vlajko), Zaklanović Vidosava (1910, Jovan), 

Žmirić Marica (-, Mladen), Žmirić Vojin (1908, Mladen), Božić Jovanka (-, 

Isak), Antunović Sima (-, Pera, doselili se iz mesta Kazanac), Čorić Aleksa 

(-, Sava - Kazanac), Davidović Todor (-, Nikola - Samobor), Đoković Marko 

(10 godina, Trivko - mesto Dulić), Mandić Janja (-, Obren - Dulić), Mandić 

Milutin (11, Obren - Dulić), Starović Spasa (11, Milutin - Samobor), Starović 

Staniša (10, Milutin - Samobor), Tepavčević Jela (10, Sima - mesto Vlatković), 

Tepavčević Milko (10 godina), Trivanović Danica (-, Timotije), Mazlun Novak 

(10, Vasilije - Dulić). 



Разред Iб, учитељица Анка Врбанчић 

Betschel Jakob (1911, Johan), Blazius Heinrich (1910, Adam), Bayer Wilim 

(1911, Heinrich), Bauer Heinrich (1911, -), Dörr Johan (1910, Jakob), Enis 

Karl (1911, Martin), Fäller Filip (1910, Fritz), Frei Petar (1911, Petar), Feth 

Johan (1911, Johan), Gross Petar (1911, Katarina), Harfman Karl (1911, 

Karl), Heinrich Kristijan (1910, Heinrich), Kreter Petar (1911, Elizabeta), 

Kniesel Daniel (1911, Daniel), Kniesel Karl (1911, Johan), Kappes Filip 

(1911, Konrad), Lotz Heinrich (1911, Elizabeta), Ladešić Josip (1911, Josip), 

Meiling Stefan (1911, Josef), Mayer Johan (1911, Johan), Nonenmacher Filip 

(1910, Friedrich), Reiterman Johan (1911, Friedrich), Strecker Filip (1911, 

Paul), Strecker Filip (1911, Filip), Stehli Lukas (1911, Lukas), Schram Josef 

(1911, Friedrich), Schram Jakob (1911, Magdalena), Schwepler Nikola (1911, 

Nikola), Schwepler Friedrich (1911, Heinrich), Webel Jakob (1911, Heinrich), 

Weber Jakob (1911, Jakob), Gutwein Franz (1910, David), Grumbach Wilim 

285

(1911, Wilim), Kreter Jakob (1910, Jakob), Albrecht Eliazbeta (1911, 

Petar), Buschbacher Kata (1911, Franjo), Betsch Marija (1911, Filip), Betsch 

Terezija (-, Georg), Burbach Julijana (1911, Georg), Dauterman Eva (1911, 

Jakob), Feth Elizabeta (1911, Matija), Butscher Šarlota (1911, Jakob), Germ 

Magdalena (1911, Friedrich), Gotschar Marija (1908, Peter), Gotschar Kristina 

(1911, Peter), Klein Magdalena (1911, Petar), Karel Suzana (1911, Heinrich), 

Kingel Katarina (1911, Friedrich), Kingel Sofija (1910, Friedrich), Leopold 

Terezija (1910, Jakob), Mahler Katarina (1911, Jakob), Mahler Suzana (1911, 

Georg), Müller Elizabeta (1911, Heinrich), Mozer Florina (1911, Jakob), 

Nehlich Elizabeta (1910, Heinrich), Kühner Margareta (1910, Jakob), Plänich 

Roza (1911, Petar), Remich Katarina (1911, Filip), Kentbach Katarina (1911, 

Heinrich), Sohl Magdalena (1911, Jakob), Schleicher Rozina (1911, Filip), 

Schleicher Magdalena (1911, Adam), Schleicher Katarina (1911, Matija), 

Tormajer Katarina (1910, Andreas), Weiss Magdalena (1910, Katarina), Weber 

Sofija (1911, Jakob), Wohl Elizabeta (1911, Filip), Webel Katarina (1911, 

Jakob), Webel Marija (1911, Heinrich), Weber Elizabeta (1910, Nikola), 

Türck Barbara (1910, Mihael), Toman Terezija (-, Anton), Stehli Elizabeta (-, 

Filip), Lipovčan Ana (-, Gašpar), Wagner Filipina (-, Peter). 


Разред III, учитељица Даринка Дујановић 

Маргарета Албрехт (1909, Петар), Зорка Бакиш (1909, Драгутин), Магдалена 

Бечл (1909, Никола), Елизабета Целгер (1910, Фридрих), Милица 

Дамјанчевић (1909, Стеван), Анђа Давидовић (1906, -), Драгиња 

Дороњски (1909, Лука), Јованка Дороњски (1909, Милутин), Франциска 

Дер (1907, Јакоб), Катарина Фет (1909, Матија), Љубица Филиповић- 

Домазет (1910, Дамјан), Маргарета Фрај (1907, Никола), Кристина Фрај 

(1908, Никола), Кристина Габерт (1909, Јосиф), Елизабета Грос (1909, 

Филип), Елизабета Јегер (1909, Фридрих), Љубица Језеркић (-, Јован), 

Ангелина Клашња (1908, Миливој), Франциска Клајн (1908, Хајнрих), 

Елизабета Книзел (1909, Филипина), Марија Книзел (1909, Марија), Маргарета 

Книзел (1906, Андрија), Марија Лорман (-, Георг), Маргарета Лоц 

(1908, Хајнрих), Даница Максимовић (1909, Јован), Милица Механџић 

(1909, Живан), Вера Механџић (1910, Јован), Софија Обрадовић (1907, 

деда Илија Лебдановић), Катарина Пфаф (1908, Хајнрих), Јулијана Рот 

(1909, Адам), Маргарета Сол (1907, Јакоб), Кристина Шлајхер (1908, 

Матија), Розина Шнек (1907, Вилим), Марија Шиблер (1908, Хелена), 

Кристина Шилер (-, Фридрих), Ката Станисављевић (1909, Ранко), Катарина 

Штрекер (1908, Матија), Маргарета Штрекер (1908, Матија), Маргарета 

Шрам (1907, Фридрих), Ева Тафе (1908, Карл), Кристина Талхајмер 

(1907, Јулије), Катарина Тирк (1908, Михајло), Илка Веселиновић (1907, 

Ранко), Франциска Вендл (1908, Филип), Елизабета Вик (1910, Михајло), 

286

Катарина Цимер (1910, Јохан), Терезија Грајфенштајн (1907, Јакоб), 

Недељковић Гордана (1909, Здравко). 



Разред Iа, учитељица Олга Ритберг 

Андрић Јулка (1913, Тодор), Атанацковић Катица (1913, Радован), Бајић 

Јованка (1913, Милан), Бајић Мирјан (1912, Тодор), Батало Милева (1913, 

Влајко), Божић Ђорђе (1913, Тимотије), Божић Јованка (-, Исак), Буђи 

Марија (1913, Антал), Брајић Зорица (1912, Душан Степанчевић), Васиљев 

Вера (1913, Драгутин), Влаовић Евица (1913, Никола), Влаовић Сава (1912, 

Тодор), Венце Виктор (1913, Јосип Валт), Вукобрадовић Никола (1912, 

Светозар), Вуковић Сава (1912, Милан), Веселиновић Тодор (-, Милан), 

Груловић Здравко (1913, Милан), Давидов Живан (1913, Васа), Давидов 

Софија (1913, Јован), Добрић Илија (-, Ћира), Дороњски Ангелина (1911, 

Милан), Дороњски Славко (-, Лука), Дућак Марија (-, Миша), Живковић 

Сава (-, Максим Биволџић), Јовановић Ангелина (1914, Милан), Јовановић 

Душан (1913, Јован), Јовановић Зорка (1912, Стеван), Јовановић Милан 

(1913, Панта), Кечић Даринка (1912, Живан), Клашња Васа (1913, Миливој), 

Кнези Милева (1913, Богдан), Коловић Ержика (-, Петар), Коловић Марија 

(-, Петар), Липовчан Марија (-, Гашпар), Неговановић Светозар (-, Живан), 

Николић Катица (-, Јулка), Нићифоровић Меланија (1913, Емилија), 

Нешковић Живан (1913, Драгутин), Обрштаревић Љубица (1913, Живан), 

Павлица Петар (1913, Андрија), Пауновић Мирјана (1913, Јован), Поповић 

Бранко (-, Никола), Поповић Јованка (1913, Велимир), Петровић Стеван 

(1912, Сима), Пупавац Радослав (1913, Петар), Рончевић Евица (1913, Лазар), 

Симић Георгије (-, Стеван Гривић), Симић Рада (-, Стеван Гривић), 

Станисављевић Милорад (1913, Ранко), Станисављевић Светозар (1913, 

Живан), Старчевић Вера (1913, Никола), Томашевић Илија (1913, Лазар), 

Тунић Душан (1912, Георгије), Ћалић Лазар (1913, Драгиња), Шкара 

Марија (1913, Даринка), Шуша Славко (1914, Илија), Аланов Љубица 

(1913, Душан), Лупуровић Нада (1913, Лука), Кобјерски Владимир (1914, 

Виктор), Кироњи Фрања (-, Стеван). 


Разред IIIа, учитељица Марија Малушевић 

Sava Bajić (1912, Stevan), Vasa Bajić (1911, Kristina), Slavko Bakiš (1911, 

Milan), Wilhelm Bayer (1911, Heinrich), Heinrich Bauer (1911, Jakob), 

Ludwig Betschel (1911, Ludwig), Živko Bojić (1912, Pavle), Radivoj Božić 

(1912, Aleksa), Stevan Božić (-, Jovan), Velimir Božić (1912, Kosta), Johann 

Bubenheimer (1910, Samuel), Peter Bubenheimer (1910, Samuel), Jakob 

287

Butscher (1909, Jakob), Georg Dauterman (1910, Adam), Johann Ditrich 

(1910, Johann), Gojko Doronjski (1909, Milan), Filip Dörr (1908, Jakob), 

Peter Eisenlöfel (1910, Filipp), Johan Feth (1911, Johann), Heinrich Fuhrman 

(1909, Peter), Dušan Govorčin (1909, Živan), Peter Gross (1911, Katarina), 

Karl Hartmann (1911, Karl), Dušan Inić (1911, Živan), Mirko Jovanović (1909, 

Jovan), Sava Jovanović (1910, Stevan), Filipp Kapes (1911, Konrad), Milan 

Kosovac (1911, Emilija), Slobodan Knezi (1912, Mara), Adam Kniesel (1910, 

Daniel), Daniel Kniesel (1911, Daniel), Filipp Kniesel (1910, Andreas), Fritz 

Kreter (1910, Jakob), Svetozar Mehandžić (1912, Jovan), Nikola Milojević 

(1911, Jovan), Filipp Nonnenmacher (1910, Marija), Johann Reitermann 

(1911, Friedrich), Radivoj Rončević (1910, Andrija), Georg Schäfer (1909, 

Heinrich Müller), Josef Schram (1911, Friedrich), Nikolaus Schwabler (1911, 

Nikolaus), Jakov Sohl (1909, Jakob), Georg Steil (1910, Georg), Wilhelm 

Strecker (1909, Wilhelm), Branko Trivanović (1911, Sima), Jakob Urschel 

(1909, Marija), Milorad Veselinović (1909, Darinka), Filipp Wagner (1910, 

Peter), Georg Wagner (1910, Wendel), David Weber (-, Wilhelm), Jakob 

Weber (1911, Sofija), Johann Weber (1910, Jakob), Peter Zelenjak (1909, 

Johann Stehli), Johann Zeil (1908, Josef Hoch), Leonhard Ziegler (1909, 

Leonhard). 


Разред IIIб, учитељица Мара Кнези (I полугодиште) и учитељ Ђорђе 

Јовановић (II полугодиште) 

Андрић Јелена (1911, Тодор), Албрехт Елизабета (1911, Петар), Беч 

Терезија (1911, Георг), Блених Елизабета (1912, Петер), Блес Катарина 

(1912, Карл), Божић Марија (1912, Јован), Божић Милица (1912, 

Нићифор), Данк Олга (-, Јулијана), Даутерман Катарина (1912, Јохан), 

Дикић Јованка (1911, Војин), Балинд Јулка (1910, Катарина), Домазет- 

Филиповић Јулка (1911, Дамјан), Дороњски Софија (1911, Лука), Дућак 

Албина (1911, Миша), Феир Сузана (1912, Лудвиг), Груловић Невенка 

(1912, Карл), Хајп Елизабета (1912, Јохан), Хајп Јохана (1912, Јосип), 

Јан Елза (1911, Никола), Јан Розалија (1912, Мартин), Јегер Катарина 

(1912, Фридрих), Јеловац Вера (-, Сима), Косанић Љубинка (1910, Милан), 

Капес Катарина (1910, Фриц), Кетнбах Катарина (1911, Катарина), 

Книзл Катарина (1912, Јохан), Карел Сузана (1911, Хајнрих), Кинер Маргарета 

(1910, Јакоб), Кривошија Јованка (1910, Андрија Рончевић), Леополд 

Маргарета (-, Јохан), Липовчан Ана (1910, Гашпар), Малер Катарина 

(1911, Јакоб), Мазанек Ана (1912, Ана), Ивановић-Срдановић Велинка 

(1911, Милан Срдановић), Механџић Јулка (1910, Лазар), Михајловић 

Мирослава (1912, Ђока), Милановић Смиљка (1911, Ђока), Мозер Флорина 

(1911, Јакоб), Михалџић-Давидов Живко (1911, Васа), Офенбекер Ана 

(1909, Михајло), Радовановић Милена (1911, Десанка), Сол Хелена (1911, 

Јакоб), Срдановић Ангелина (1911, Живан), Стаматовић Софија (1911, 

288

Зорица), Шларб Ана (1912, Петер), Швинд Магдалена (1912, Јосип), 

Темуновић Ружица (1912, Матија), Томашевић Милица (1912, Аћим), 

Тормајер Катарина (1910, Андреас), Вагнер Филипина (1911, Петер), Вебел 

Хелена (1912, Марија), Вебер Филипина (1912, Јакоб), Вебер Софија 

(1911, -), Вебер Маргарета (1912, Фридирх), Веселиновић Невенка (1912, 

Никола), Рончевић Десанка (1911, Лазар). 


Разред Iа, учитељица Загорка Обрадовић 

Атанацковић Катица (1913, Радован), Андрић Софија (1914, Милан), 

Божић Јованка (1912, Исак), Божић Ђорђе (1913, Тимотије), Божић Петар 

(-, Јован), Бута Лазар (1915, Јован), Бајић Димитрије (1914, Јован), 

Бајић Мирјан (1912, Јован), Дикић Тодор (1914, Војин), Дикић Тинка 

(1914, Гига), Давидов Софија (1913, Васа), Дороњски Славко (1913, 

Лука), Домазет-Филиповић Милан (1914, Стеван), Груловић Милена 

(1914, Стеван), Груловић Небојша (1915, Душан), Грковић Вукосава 

(1914, Станко), Грковић Живан (-, Драгутин), Јовановић-Ердерога Драга 

(1915, Аћим), Јовановић Владимир (1914, Живан), Јовановић-Вулетић 

Тодор (1915, Панта), Јуришић Јованка (-, Јован), Ковановић Радинка 

(1914, Миланка), Коловић Ирина (-,-), Карановић Јованка (-,-), Клашња 

Васа (1913, Миливој), Липовчан Mарија (1913, Гашпар), Љуковчанин 

Никола (1913, Милица), Марков Петар (1913, Шимун), Мунћан Десанка 

(1914, Славко), Невајда Зорка (1914, Стеван), Нешић Стеван (1914, 

Антоније), Неговановић Ђорђе (1915, Жика), Поповић Јованка (1913, 

Велимир), Поповић Андрија (1913, Јован), Радуловић Димитрије (1914, 

Живан), Рончевић Евица (1913, Лазар), Станисављевић Светозар (1913, 

Живан), Тунић Душан (1912, Георгије), Веселиновић Јулка (1914, Младен), 

Васиљев Вера (1913, Драгутин), Влаовић Миланка (1915, Никола), 

Ћалић Лазар (1913, Драгиња), Чернаји Маришка (Данило), Катић Душан 

(-, Миливој), Жмирић Никола (-, Младен). 


Разред Iб, учитељ Карл Лилге 

Franz Beintner (1914, Franz), Johann Baier (1913, Heinrich), Georg Betsch 

(1914, Georg), Mihajlo Brat (1914, Mihajlo), Jakob Dörner (1914, Kristian), 

Johann Führman (1914, Filip), Jakob Germ (1914, Friedrich), Georg Kurz (1913, 

(Elisabeta), Peter Jutt (1914, Peter), Heinrich Gabert (1914, Heinrich), Karl 

Leopold (1913, Jakob), Peter Evinger (1914, Peter), Jakob Nonnenmacher 

(1915, Jakob), Peter Penget (1914, Marija), Peter Türk (1913, Mihajlo), Peter 

Sam (1914, Peter), Ludvig Weber (1914, Sofija), Jakob Weber (1914, Jakob), 

Johann Weber (1914, Jakob), Ludvig Zelenjak (1913, Kristian), Katarina 

Betsch (-, Filip), Margareta Bubenheimerr (1914, Johann), Kristine Albrecht 

289

(1914, Peter), Berta Busch (1914, Karl), Katarina Dauterman (1916, Filip), 

Sofija Ewinger (1913, Peter), Magdalena Gotscher (1912, Peter), Elisabeta 

Gabert (1912, Carl), Margareta Greilach (1913, Johann), Franziska Gutvain 

(1913, Georg), Katarina Frei (1913, Peter), Margareta Eisenlöffel (1914, 

Filip), Marija Fäller (1914, Karlo), Paulina Grumbach (1915, Vilhelm), Matilda 

Haip (1914, Johann), Elisabeta Henn (1911, Heinrich), Sofija Kniesel (1914, 

Friedrich), Lidia Lorenz (1912, rođena u Omsku, Rusija, Strecker Krtistian), 

Elisabeta Müller (1911, Heinrich), Sofija Röder (1914, Johann), Klara Stehli 

(1914, Peter), Elisabeta Pfaff (1914, Heinrich), Berta Strecker (1914, Jakob), 

Anna Nonnenmacher (1914, Johann), Elisabeta Steinmetz (1914, Peter), 

Julianna Schleicher (1913, Matias), Katarina Grailach (1914, Jakob), Kristina 

Lauer (1914, Jakob), Katarina Strecker (1913, Adam), Margareta Schwepler 

(-, Friedrich), Filipina Taffe (1912, Carl), Katarina Urschel (1912, Margareta), 

Katarina Webel (1914, Ludwig), Susana Welker (1913, Andreas), Margareta 

Weis (1914, Filip), Marija Taus (1913, Peter), Fridrich Ewinger (-, Peter), Karl 

Zimmer (1914, Carl), Sali Wilhelm (1913, Heinrich). 


Разред IIIa, учитељ Ђорђе Јовановић 

Бајић Милан (1912, Јован), Бауер Хајнрих (1911, Јакоб), Бечел Лудвиг 

(1911, Лудвиг), Бечел Јохан (1911, Јакоб), Бајић Радослав (1912, Лазар), 

Бојић Живко (1912, Павле), Блазиус Хајнрих (1910, Адам), Бубенхајмер 

Карло (1912. у Берлину, Карло), Вајс Јохан (1912, Јохан), Вајс Филип 

(1912, Јакоб), Вебер Филип (1912, Софија), Вебер Јакоб (1911, Софија), 

Веселиновић Илија (1912, Живан), Веселиновић Јован (1911, Петар), Воркапа 

Живан (1910, Милева), Габерт Јосип (1912, Јосип), Груловић Живко 

(1912, Душан), Грумбах Андреас (1912, Стеван), Грумбах Петар (1911, 

Стеван), Даутерман Георг (1910, Адам), Грумбах Вилхелм (1911, Вилхелм), 

Енис Карло (1911, Мартин), Инић Душан (1911, Живан), Језеркић 

Мирко (1911, Јован), Капес Филип (1910, Конрад), Книзел Матиас (-, Матиас), 

Книзел Рихард (1912, Филип), Книзел Данијел (1911, Данијел), 

Ладишић Јосип (1911, Јосип), Лоц Карло (1912, Антон), Мунћан Мирко 

(1912, Славко), Нешић Ђорђе (1911, Антоније), Ноненмахер Филип 

(1910, Марија), Пауновић Никола (1912, Миша), Пенгерт Јохан (1912, 

Доротеја), Петровић Илија (1912, Петар), Радуловић Стеван (1912, Живан), 

Рајтерман Јохан (1912. у Америци, Фридрих), Стаматовић Славко 

(1912, Зорица), Филипи Хајнрих (1913. у Берлину, Карло), Фрај Петар 

(1911, Петар), Фет Јохан (1911, Јохан), Хајдт Петар (1911, Јакоб), Хајнрих 

Христијан (1910, Јоахн), Харфман Карло (1911, Карло), Цимер Хајнрих 

(1912, Хајнрих), Штрекер Филип (1911, Катарина), Штрекер Јакоб (1912, 

Јакоб), Штели Лука (1912, Лука), Шрам Јозеф (1911, Фридрих), Швеблер 

Никола (1911, Никола), Штрекер Вилхелм (1909, Вилхелм), Книзл Филип 

(1910, Андреас), Дитрих Филип (-, Хен Адам). 

290



Разред IVа, учитељ Бранислав Вељковић 

Адам Рот, Вилхелм Зол, Готфрид Вендел, Живан Јовановић, Живан Марков, 

Јакоб Бернхард, Јакоб Фет, Јакоб Ноненмахер, Јакоб Зол, Јохан 

Шлајхер, Јакоб Циглер, Јохан Фурман, Јакоб Дернер, Јохан Ларман, 

Јохан Вебер, Карл Кретер, Машаћ Кугли, Мирјан Бајић, Никола Бечл, Петер 

Бечл, Петер Бубенхајмер, Петер Евингер, Петер Пенгерт, Петер Шиблер, 

Роберт Хајп, Срета Дороњски, Славко Шуша, Ференц Хабори, Фридрих 

Евингер, Филип Шрам, Хајнрих Кел, Хајнрих Габерт. 



Разред IIа, учитељица Олга Ритберг 

Армбруст Дренка (1918, Јован), Бечл Штефан (-, Косанић), Божић Паја 

(1918, Јован), Бојић Светозар (1919, Владислав), Веселиновић Ангелина 

(1918, Младен), Вик Ержа (1919, Јанош), Влаовић Јован (1919, Тодор), 

Вукобрадовић Јован (1919, Живан), Вуковић Богуљуб (1919, Обрад), 

Грковић-Пачански Стеван (1918, Ђока), Груловић Драгиња (1918, 

Душан), Груловић Драгутин (1918, Душан), Ирге Розика (1917, Михајло), 

Јовановић Ђорђе (1919, Сава), Јохимстал Јанош (1917, Ференц), 

Коцкаревић Јован (1918, Максим), Лупуровић Драгутин (1917, Милорад), 

Механџић Сава (1918, Јован), Неговановић Ђорђе (1915, Живан), Орошић 

Јанош (-, Софија), Пандуровић Мирко (1919, Страхиња), Поповић Десанка 

(1918, Јован), Релић Миливој (1919, Лука), Срејић Душан (1918, 

Драгољуб), Томић Софија (1919, Никола), Вечерка Алан (1918, Сергије, 

Русија), Скрбић Мирјана (1919, Петар, Вараждин). 



Разред Iа, учитељица Вера Вељковић 

Ана Киш, Андрија Секе, Ана Фехир, Боривој Влаовић, Владимир Косанић, 

Вида Марков, Гордана Коцкаревић, Драгутин Божић, Драгица Бајић, Драгутин 

Биволџић, Даница Механџић, Душан Нићифоровић, Ђорђе Пауновић, 

Зорка Божић, Илка Фелдежи, Игњат Обрштаревић, Илона Ситаш, Јозеф 

Кугли, Каталин Бардош, Каталин Фелдежи, Ленка Поповић, Лајош Ситаш, 

Милена Вучетић, Митра Инић, Мирко Илић, Мирјана Летић, Михајло 

Липовчан, Марија Лаћак, Меланија Пиртић, Мирко Пандуровић, Милица 

291

Степанчевић, Нада Мунћан, Петар Веселиновић, Предраг Јовановић, Петар 

Јовановић, Петар Релић, Радивој Ранитовић, Славко Божић, Србислав 

Кечић, Стеван Лупуровић, Светозар Релић, Ференц Бузаш, Каталин 

Киш, Јожи Киш, Треска Киш. 


Разред IIIб и IVа, учитељица Загорка Обрадовић 

Разред IIIб 

Божић Катица (1920, Јован), Воркапа Георгије (1920, Евица), Грковић 

Георгије (1920, Бранко), Груловић Драгутин (1918, Душан), Заклановић 

Владимир (1920, Милица), Јовановић Слободан (1920, Владимир), 

Јовановић Тодор (1920, Милорад), Киш Јожи (1919, Јанош), Клашња 

Вера (1920, Лазар), Клашња Јелица (1920, Лазар), Леђански Бисерка 

(1918), Милошевић Бранислав (1920, Живојин), Нешковић Мирко (1920, 

Михајло), Рајковић Драгутин (1920, Димитрије), Стојшић Илија (1920, 

Душан), Стојшић Милица (1919, Анка), Ђорђевић Ита (1920, Димитрије), 

Ђорђевић Слободан (1921, Богомир). 

Разред IVа 

Андрић Мирко (1919, Тодор), Батало Алекса (1919, Драгутин), Батало 

Марија (1920, Милорад), Балцер Карл (1918, Адам), Брот Розина 

(1919, Михаел), Буш Филип (1920, Филип), Вајс Елизабета (1920, Јохан), 

Веселиновић Ангелина (1918, Младен), Веселиновић Десанка (1920, 

Васа), Влаовић Радивој (1919, Драгутин), Вучетић Сава (1919, Стеван 

Бајић), Грајлах Катарина (1919, Јохан), Грумбах Катарина (1919, Андреас), 

Грумбах Кристина (1919, Фридрих), Дикић Вера (1920, Војин), 

Ђурић Кристина (1920, Михајло), Евингер Јохан (1919, Петер), Јовановић 

Живко (1919, Жарко), Кегловић Ана (1919, Иван), Клеменс Георг (1920, 

Вилхелм), Книзл Сузана (1918, Јозеф), Лангенск Фридрих (1919, Фридрих), 

Лупуровић Софија (1919, Милорад), Магајз Георг (1919, Кристина), 

Орошић Ержа (1920, Софија), Рончевић Владимир (1919, Лазар), 

Сариђански Надежда (1919, Игњат), Сол Елизабета (1920, Георг), 

Старчевић Живан (1919, Никола), Тома Михаљ (1919, Михаљ), Тураи Ева 

(1918, Павле), Фет Лујза (1920, Јохан), Фрај Елизабета (1918, Николаус), 

Фурман Катарина (1919, Филип), Хајдт Јохан (1918, Вилхелм), Хен Розина 

(1919, Хајнрих), Шнајдер Хајнрих (1919, Андреас), Штели Софија (1919, 

Јакоб), Штрекер Јохан (1918, Матеус), Бајић Живан (1920, Илија). 


Разреди IVб и V, учитељица Олга Ритберг 

292

IVб разред 

Бајер Розалија (1920, Адам), Бечл Розалија (1919, Јакоб), Бојић Јагода 

(1919, Павле), Бојић Светозар (1919, Влајко), Бузаш Маришка (1919, 

Фрања), Бургер Јакоб (1919, Карл), Вагнер Елизабета (1918, Филип), 

Влаовић Петар (1920, Никола), Влаовић Славко (1919, Игњат), Габерт Елизабета 

(1920, Даниел), Габерт Катарина (1919, Јозеф), Гебел Терезија 

(1919, Антон), Данк Вера (1919, Јулијана), Дороњски Јованка (1919, Никола), 

Дућак Стефанија (1919, Михајло), Језеркић Мирјана (1919, Крста), 

Јовановић Вера (1919, Сава), Јовановић Мирјана (1920, Стеван), Јовановић 

Петар (1919, Антоније), Манц Елизабета (1920, Аугуст), Механџић Гаврило 

(1919, Миливој), Механџић Сава (1918, Јован), Павлица Живан (1919, 

Андрија), Пиртић Петар (1919, Драгутин), Сене Хајнрих (1920, Георг), 

Сол Петар (1919, Јохан), Тунић Јулка (1919, Георгије), Фалкенбургер 

Адам (1919, Адам), Фурман Катарина (?, Петар), Харфман Магдалена 

(1919, Карло), Шерер Андреас (1919, Андреас), Шлајхер Хајнрих (1919, 

Матија), Шнајдер Франц (1920, Франц), Јосиповић Трајан (1918, Паскал). 

V разред 

Божић Павле (1918, Јован), Бечл Катарина (1918, Јакоб), Блених Марија 

(1918, Филип), Блес Ема (1918, Карло), Влаовић Јован (1919, Лазар), 

Грковић Стеван (1918, Ђока), Грумбах Розина (1918, Штефан), Дерингер 

Петер (1919, Терезија), Дернер Сузана (1918, Кристијан), Евингер 

Петер (1919, Терезија), Зелењак Филип (1918, Кристијан), Ирге Розика 

(1917, Михаел), Јовановић Ђорђе (1919, Сава), Кел Петер (1918, Даниел), 

Книзл Берта (1919, Даниел), Книзл Паула (1919, Франц), Книзл Петер 

(1918, Петер), Книзл Селма (1918, Хајнрих), Кремер Јован (1918, Павле, 

Пашићево), Лангерман Софија (1919, Јакоб), Малер Катарина (1919, Георг), 

Пандуровић Мирко (1919, Страхиња), Релић Миливој (1919, Лука), 

Томић Софија (1919, Никола). 


Разред IVб, учитељица Софија Бута 

Батало Драгутин (1919, Славко), Божић Живко (1921, Милорад), 

Веселиновић Јелена (1920, Живан), Грковић Драгиња (1920, Васа), 

Заклановић Вера (1920, Георгије), Ивановић Спасоје (1920, Катица), 

Корокнаи Ержа (1919, Јанош), Косанић Лазар (1921, Душан), Механџић 

Драгиња (1920, Јован), Митровић Софија (1920, Владимир), Миланов Теодор 

(1920, Ђока), Миловановић Катица (1920, Радован, Крњешевци), 

Мијалчић Сава (1920, Смиља), Обрадовић Вукосава (1919, Душица), 

Огризовић Милутин (1920, Драгутин), Стојшић Драгиња (1920, Зора), 

Станисављевић Војислав (1920, Ранко), Тураји Јулишка (1920, Павле), 

Ступникар Марија (1918, Фридрих Шнајдер), Вебер Јакоб (1919, Фридрих). 

293



Разред Iа, учитељица Софија Бута 

Армбруст Драгиња (Јован), Бајић Живко (Никола), Бардош Вероника 

(Пал), Божић Бранко (Чедомир), Божић Марија (Исак), Божић Милена 

(Илија), Божић Петар (Тимотије), Болановић Радивој (Мирко), 

Бута Стојанка (Бранко), Веселиновић Петар (Георгије), Думитров 

Боривој (Љубивој), Дукић Христина (Ђура), Ђевђеш Марија (Иван), 

Живанов Јован (-), Жмирић Стеван (Миливој), Инић Загорка (Живан), 

Јеловац Петар (Божа), Јовановић Анка (Аћим), Јовановић Ангелина 

(Милорад), Јовановић Ђурђија (Сава), Јовановић Милован (Велинка), 

Јовановић Софија (Славко), Ковач Имре (Шандор), Киш Ирена (Јанош), 

Киш Јулијана (Јанош), Кашић Витомир (Ђорђе), Кечић Мирко (Живан), 

Лупуровић Катица (Лука), Лукић Ђока (-), Марков Милан (Сима), 

Марковић Оливера (Видосав), Марковић Ержа (Антал), Мезеји Илонка 

(Розалија), Механџић Богољуб (Љубица), Механџић Милан (Георгије), 

Михајловић Јованка (Остоја), Мунћан Катица (Јелена), Мунћан Љубица 

(Јелена), Николић Софија (Мица), Нешковић Мирко (Драгутин), Нађ 

Јосип (Карло), Обрадовић Ранко (Милорад), Огризовић Мирјана (Драгутин), 

Поповић Стана (Велимир), Пиртић Мица (Драгутин), Пауновић 

Анђелија (Драгутин), Пауновић Милутин (Теодор), Пандуровић Миленко 

(Страхиња), Плели Терезија (Игнац), Рајковић Нада (Димитрије), 

Релић Милан (Владимир), Рончевић Петар (Ангелина), Сабадело Марија 

(Иван), Симић Стеван (Лазар), Срдановић Драгиња (Живан), Стаматовић 

Дамјан (Никола), Стојић Милош (Бранко), Фехир Терезија (Боришко), 

Фелдежди Иштван (Ержа), Шерег Катарина (Михајло), Шпер Едгар (Антун), 

Тома Илонка (Михаљ), Тома Иштван (Марија), Вукићевић Бошко 

(Сима), Роботић Славко (Владимир), Егленџија Миливој (Жарко). 


Разред IIа, учитељица Катица Стојадиновић 

Андрић Ангелина (Милан), Армбруст Живан (Јован), Бајић Персида 

(Сава), Бардаш Катарина (Пали), Батало Живан (Милорад), Биволџић Даница 

(Максим), Божић Владимир (Милорад), Бошњак Катица (Лука), Бузаш 

Јанош (Јулка), Веселиновић Загорка (Младен), Влаовић Димитрије 

(Драгутин), Влаовић Нада (Игњат), Вукобрадовић Марија (Даринка), 

Грковић Војислав (Василије), Дороњски Никола (Лука), Думитров Даница 

(Љубивој), Заклановић Живан (Георгије), Језеркић Светозар (Крста), 

Јовановић Ангелина (Љубица), Јовановић Игњат (Ленка), Јовановић Никола 

(Марија), Јовановић Марија (Стана), Кечић Светозар (Тодор), Киш 

Јожа (Иштван), Киш Каталин (Јанош), Ковач Ержебет (Шандор), Корок- 

294

наи Андрија (Јанош), Којић Живана (Јован), Косанић Стеван (Душан), 

Копуновић Фрања (Фрања), Копуновић Стјепан (Фрања), Механџић Бојана 

(Јован), Механџић Мара (Милан), Миковић Софија (Јован), Миловановић 

Бранко (Јефта), Милијановић Георгије (Митар), Митровић Стеван (Владимир), 

Момчиловић Олга (Емил), Неговановић Мојсило (Живан), Нешковић 

Радивој (Михајло), Обрадовић Драгиња (Милорад), Обрштаревић Милорад 

(Живан), Павић Владимир (Савка), Релић Драгутин (Стеван), Рончевић 

Ангелина (Траја), Сканчински Наталија (Василије), Станојловић Јован 

(Тунић Милан), Фелдежди Каталин (Јожеф), Фехер Ференц (Јанош), 

Тома Марија (Михаљ), Тунић Сава (Бранко), Шубић Владислав (Стеван), 

Шурјан Андраш (Иштван), Мезеји Павле (Сегедински Лазар), Јанкић Петар 

(Ката), Ревић Анђелија (Душан), Стришко Јанко (Жуза). 


Разред IIIа, учитељица Олга Ритберг 

Анушић Милица (Павић Савка), Бајић Ружица (Никола), Батало Душица 

(Драгољуб), Вончин Душан (Косовац Емилија), Веселиновић Немања 

(Мирко), Веселиновић Петар (Младен), Влаовић Јованка (Живан), 

Вукадиновић Вера (Иван), Вукичевић Ђорђе (Тунић Сима), Вукосављевић 

Станко (Александар), Вучетић Ангелина (Светозар), Грковић Иванка 

(Ђока), Грковић Ковинка (Бранко), Илић Мирко (Наталија), Јеловац Персида 

(Божидар), Јовановић Драгиња (Панта), Јовановић Јелена (Владимир), 

Јовановић Цветко (Сава), Кечић Србислав (Тодор), Корокнаи Ференц 

(Ференц), Кривошија Драгутин (Петар), Липовчан Михајло (Гашпар), 

Лупуровић Радивој (Милорад), Марков Вида (Шимун), Месарош 

Јулијана (Стаматовић Рада), Механџић Анђелија (Георгије), Механџић 

Љубица (Стана), Михајловић Никола (Остоја), Мунћан Нада (Јелена), 

Нићифоровић Душан (Емилија), Обрштаревић Игњат (-), Павлица Мирко 

(Андрија), Поповић Драгољуб (Јован), Поповић Спасенија (-), Релић 

Јелена (Стеван), Релић Славко (Илија), Стојшић Милан (Зорка), Стојшић 

Мирко (Душан), Ситаш Илона (Иштван), Ситаш Лајош (Иштван), Фехир 

Ана (Илонка), Шуша Предраг (Александар), Закшек Францишка (Никола 

Ткалац). 

295



Разред Iа ВНШ (V), учитељ Бранко Стојадиновић 

Андрић Ангелина, Биволџић Даница, Божић Владимир, Влаовић Нада, 

Вукобрадовић Марија, Заклановић Живан, Јовановић Ангелина, Јовановић 

Игњат, Јовановић Никола, Копуновић Фрања, Ковач Ержебет, Корокнаи 

Андрија, Момчиловић Олга, Милијановић Георгије, Миловановић 

Бранко, Мезеји Павле, Механџић Бојана, Механџић Мара, Неговановић 

Мојсило, Нешковић Радивој, Обрадовић Драгиња, Обрштаревић Игњат, 

Обрштаревић Милорад, Релић Драгутин, Којић Живана, Скочински 

Наталија, Станојловић Јован, Стојшић Милан, Тунић Сава, Ханцко Ференц, 

Шуша Предраг, Шурјан Андрија, Шубић Владислав, Зороје Миле, 

Стаменковић Александар, Бубенхајмер Едит, Дерингер Кристијан, Книзл 

Софија, Хубер Ернестина, Шнајдер Јозеф, Штумпфхаузер Розалија, 

Книзл Рудолф, Штајгеле Хајнрих, Мајер Франц, Штајгел Мартин, Сол 

Франц, Бубенхајмер Норберт, Штрекер Елфрида, Фрај Филип. 



Разред Iб ВНШ (V), учитељ Велислав Старчевић 

Антони Вилхелм, Бадер Јохан, Бајнтнер Андреас, Бах Елизабет, Бек 

Јакоб, Бек Софија, Бенцер Филип, Бенцер Хермина, Бехтолд Хелена, 

Вагнер Јозефина, Вајс Шарлота, Вајсенбах Георг, Вебел Розина, Вебел 

Филип, Велкер Катарина, Вендел Арон, Гебел Петер, Грумбах Ирма, Дерингер 

Лудвиг, Ђурић Карл, Евингер Сузана, Ених Марија, Кајпер Мргарета, 

Капес Хелена, Келе Елизабета, Кинер Ида, Кинер Розина, Клеменс 

Вилхелмина, Книзл Флора, Книзл Фридрих, Лац Катарина, Мајлинг Ана, 

Малер Берта, Милер Берта, Најдер Хајнрих, Уршел Филип, Фалкенбургер 

Доротеа, Хајдт Илонка, Хајп Карл, Шлајхер Фридрих, Шепф Хилдергард, 

Штајел Магдалена, Штели Катарина, Шпис Хелена, Штумфхаузер Хилда. 



Разред Iа, учитељица Олга Ритберг 

Алексић Марица (из Крчедина), Бабајић Нада (-, Сава), Бајић Мирјана 

(1931, Живан), Бајић Слободан (1931, Андрија), Бајић Стеван (1931, 

Славко), Бакић Драгиша (-, Милован из Београда), Божић Милушка (1931, 

Душан), Буњан Фрања (1931, Фрања), Варићак Ђорђе (1931, Божидар), 

296

Веселиновић Вера (1931, Живан), Веселиновић Мирјана (1931, Драгутин), 

Вукадиновић Петар (1931, Иван), Гладић Катица (1931, Петровић Влада), 

Дањи Маришка (1931, Степан из Новог Сада), Жмирић Мирко (1931, 

Миливој), Закић Стеван (1931, Марко), Заклановић Гојко (1929, Бранко), 

Зороја Марко (1931, Милуна из Слушнице), Илић Стојанка (1931, Трајко), 

Језеркић Душан (1931, Крста), Јовановић Бојана (1931, Тоша), Јовановић 

Евица (1931, Драгиња), Јовановић Загорка (-, Беза), Јовановић Живан 

(1931, Ђорђе), Јовановић Нада (1931, Вера), Катић Вера (1931, Никола), 

Катнић Драгољуб (1931, Славка из Урошевца), Корокнај Јулишка (1931, 

Јанош), Коцкаревић Сава (-, Петар), Кривошија Стојанка (1931, Ђорђе), 

Крстић Слободан (-, Светозар из Краљева), Лубен Лепосава (1931, 

Георгије), Лупуровић Милена (1931, Лука), Маринковић Нада (-, Илија 

из Старе Пазове), Механџић Симеон (1931, Георгије), Мијатов Милош 

(1931, Теофан из Горњег Ковиља), Митровић Душанка (1931, Стеван), 

Навратил Елизабета (1931, Михаљ из Шатринаца), Влаовић Тодор (1931, 

Љубица), Пожегај Петар (1931, Павле из Сремских Карловаца), Релић 

Марица (1931, Јован), Старчевић Стојанка (1931, Стеван), Стојадиновић 

Бранислава (1931, Бранко учитељ), Шуша Анђелија (1931, Светозар). 


Разред Iб, учитељ Хајнрих Бехер 

Ајзенлефел Роберт (1931, Давид), Балг Марта (1931, Јохан), Бехер Фрида 

(1930, Хајнрих учитељ), Бек Елисабета (1930, Јакоб), Браун Франц (1930, 

Петер), Бубенхајмер Марта (1931, Јакоб), Вајс Елисабета (1930, Јакоб), 

Вебер Маргарета (1930, Софија), Вебел Адам (1931, Јакоб), Вебел Кристина 

(1930, Јакоб), Велкер Лудвиг (1931, Лудвиг), Волф Хелена (1931, 

Јозеф из Новог Сада), Габерт Јозеф (1931, Јозеф), Гутвајн Елисабета 

(1931, Вилхелм), Гутвајн Розина (1931, Хајнрих из Марадика), Грумбах 

Сусана (1931, Штефан), Дингес Карл (1931, Карл), Друм Самуел (1931, 

Адам), Јунг Хајнрих (1931, Георг), Капес Елисабета (1931, Јохан), Кинер 

Ела (1931, Хајнрих), Клаус Франц (1931, Хајнрих), Клеменц Кристина 

(1931, Јакоб), Книзел Хелма (1932, Филип), Книзел Магда (1931, Филип), 

Лаукс Данијел (1930, Андреас), Лоц Адам (1930, Фридрих), Лоц 

Јохан (1931, Хајнрих), Мај Елисабета (1931, Хајнрих), Најдер Јозефина 

(1931, Јакоб), Најдер Марија (1931, Андреас), Ноненмахер Едит (1931, 

Филип), Пил Адам (1930, Карл), Пфаф Ернст (1931, Фридрих), Рајтенбах 

Јозеф (1931, Јозеф), Ракоци Јакоб (1930, Јохан), Сегер Елисабета (1931, 

Хајнрих), Сол Хајнрих (1931, Јохан), Тома Лудвиг (1931, Георг), Фалкенбургер 

Андреас (1931, Андреас), Фелер Јохан (1931, Николаус), Фет 

Елза (1931, Јохан), Хунштајн Катарина (1931, Вилхелм), Циглер Ленхард 

(1931, Ленхард), Чепл Алојс (1931, Лудвиг), Швеблер Фридрих (1931, 

Николаус), Шлајхер Ерна (1931, Филип), Шлајхер Ото (1931, Мартин), 

Шнајдер Рихард (1930, Карл), Шнајдер Филип (1931, Георг), Шнајдер Ан- 

297

дреас (1930, Андреас), Шрам Софија (1931, Јакоб), Штели Карл (1930, 

Карл), Штумпфхаузер Јулијана (1931, Книзел Франц), Штрекер Хедвиг 

(1931, Фридрих из Кулпина). 


Разред IIа, учитељица Загорка Обрадовић 

Бајић Милица (1930, Вида), Барбареско Марија (1930, Иван из Марадика), 

Батало Радивој (1930, Славко), Батало Радмила (1930, Јован), Бобош Емил 

(1930, Леополд), Божић Војислав (1930, Светозар), Бојић Јелена (1930, 

Стеван), Бузић Братислав (1930, Милоје из Голубинаца), Веселиновић 

Бранислав (1930, Георгије), Вукобрадовић Драгомир (1930, Јелена), 

Грковић Марија (1930, Радован), Груловић Светозар (1930, Славко), Давидов 

Светозар (1930, Милан), Дороњски Радивој (1930, Вера), Жеравица 

Миленко (1930, Владимир), Завишић Марта (1930, Марија), Заклановић 

Радмила (1930, Љубица), Јовановић Војислав (1930, Аћим), Јовановић 

Петар (1930, Милица), Клашња Живко (1930, Јован), Ковачевић Катица 

(1930, Ранко из Нових Карловаца), Лежимирац Миланка (1930, Тодор), 

Липовчан Стеван (1930, Агнеска), Мајор Јулка (1930, Карл), Мезеји Ружица 

(-, Розалија; отац Лазар Сегедински), Механџић Даница (1930, Милан), 

Мијатов Живан (1930, Теофан из Горњег Ковиља), Митровић Радмила 

(1930, Миливој), Навратил Јосиф (1929, Михајло из Шатринаца), Влаовић 

(Недић) Мирјана (1930, Недић Љубица; Влаовић Сава), Неговановић Петар 

(1930, Живан), Оџић Јован (1930, Марко), Пашко Михајло (1930, Петар), 

Плели Ђура (1930, Ђура из Марадика), Плели Иштван (1930, Игнац 

из Чортановаца), Плели Јулијана (1930, Игнац из Чортановаца), Поповић 

Анђелија (1930, Јован), Радаковић Љубица (1929, Сара), Рат Јосип (1929, 

Јосип из Марадика), Скорупан Јелица (1930, Славко), Стаматовић Гордана 

(1930, Никола), Степанчевић Душан (1930, Видосава из Београда), 

Темуновић Стојанка (1930, Петар из Београда), Фелди Марија (1930, Јано 

из Кисача), Холик Марија (1928, Јосип из Марадика), Цимерман Аница 

(1930, Павле из Сурдука), Шкривањ Ђура (1930, Ђура), Штајнекер Марија 

(1930, Вилхелм). 


Разред IIб, учитељ Фридрих Кибаух 

Антони Кристина (1930, Карл), Ајзенлефел Адам (1930, Адам), Бек Паула 

(1927, Данијел), Бенцер Лујза (1930, Јозеф), Бернхард Адам (1930, 

Хајнрих), Бехтолд Хајнрих (1929, Хајнрих), Бег Филип (1930, Штефан), 

Биндер Елфрида (1930, Вилхелм), Браун Фридрих (1929, Мартин из 

Бежаније), Валтер Кристина (1930, Фридрих), Вајс Ела (1930, Карл), Вебел 

Филип (1929, Јакоб), Вендел Елизабета (1930, Јакоб), Габер Марија 

(1930, Јозеф), Гутвајн Катарина (1930, Франц), Дафе Елизабета (1930, 

298

Јакоб), Даутерман Јакоб (1930, Јохан), Дингес Ернст (1930, Карл), Евингер 

Елза (1930, Јохан), Емих Фридрих (1930, Јохан), Капес Елза (1930, 

Јохан), Книзел Филип (1930, Филип), Кун Марија (1930, Јакоб из Обрежа), 

Лац Хајнрих (1927, Хајнрих), Лихт Петар (1928, Кристијан), Мај Ерна 

(1929, Хајнрих), Мајер Марија (1930, Фридрих), Мајер Јохан (1929, Фридрих), 

Малер Јакоб (1927, Јакоб), Милер Хајнрих (1930, Јакоб), Михел 

Хедвиг (1930, Јакоб), Најдер Андреас (1929, Андреас), Најдер Ела (1930, 

Јакоб), Ноненемахер Адела (1929, Филип), Пфаф Јакоб (1930, Крист), 

Пфаф Катарина (1930, Јохан), Сол Карла (1930, Георг), Сол Елизабета 

(1930, Јакоб), Тома Елизабета (1930, Игнац), Фет Роберт (1929, Јохан), 

Фет Ото (1930, Филип), Фелер Давид (1930, Карл), Лаукс Елизабета (1928, 

Андреас), Хен Елизабета (1930, Николаус), Хен Ернстина (1930, Франц), 

Хен Роберт (1927, Исидор), Хен Ернст (1930, Филип), Хајзер Елизабета 

(1930, Јакоб), Хајдт Ерна (1930, Карл), Хајдт Филип (1930, Филип), Цангер 

Аурелија (1929, Фридрих), Целнер Карл (1928, Франц из Инђије), Целнер 

Ана (1930, Франц из Инђије), Чепл Елизабета (1930, Катарина), Швеблер 

Фридрих (1926, Лудвиг), Шлајхер Мартин (1930, Матијас), Шлајхер 

Роберт (1930, Мартин), Шлајхер Берта (1929, Михел из Сурчина), Штрекер 

Елизабета (1929, Фридрих), Штрекер Лујза (1929, Вилхелм), Фурман 

Ото (1929, Петер), Кох Рајнхарт (1929, Филип из Крчедина), Кох Паулина 

(1930, Филип из Крчедина). 


Разред IIIа, учитељица Софија Бута 

Бабајић Никола (1929, Сава), Бајић Бошко (1930, Урош), Бајић Вера (1928, 

Живко), Бајић Мара (1927, Живко), Бакиш Богданка (1929, Георгије), 

Бобош Фрањо (1927, Леополд), Божић Здравко (1929, Душан), Божић 

Јованка (1929, Милорад), Васић Ђорђе (1929, Борислав), Веселиновић 

Гордана (1929, Драгутин), Влаовић Анђелија (1929, Живан), Вукадиновић 

Бранислав (1929, Иван), Вукобрадовић Живан (1926, Јелена), Гладић 

Војислав (1929, Емилија), Грковић Анђелија (1929, Бранко), Дороњски 

Живан (1929, Ђока), Завиш Радослав (1929, Марија), Зарић Живан (1929, 

Лекса), Јовановић Спасоје (1929, Милорад), Јовановић Кристина (1926, 

Бојана), Јухас Катица (1929, Иван из Хртковаца), Катић Станко (1929, Никола), 

Коларевић Бранислава (1927, Срета), Коцкаревић Јован (1929, Петар), 

Кугли Јанош (1929, Ђура из Хртковаца), Лупуровић Мирјана (1928, 

Петар), Маринковић Душан (1929, Илија из Старе Пазове), Механџић Загорка 

(1929, Георгије), Михајловић Слободан (1929, Радомир из Падалишта), 

Неговановић Мирко (1925, Живан), Обрадовић Стојан (1929, Јован), 

Плели Елизабета (1928, Ђура из Марадика), Пождај Марија (1927, Павле 

из Сремских Карловаца), Рајковић Богосав (1929, Димитрије), Релић Борислав 

(1929, Јован), Санадер Станислав (1929, Илија из Београда), Сич 

Розалија (1929, Јосип), Стаматовић Никола (1927, Антоније), Степанчевић 

299

Никола (1927, Антоније), Степанчевић Нада (1929, Антоније), Стојшић 

Живко (1929, Душан), Шкривањ Фрањо (1927, Лајош), Штајнекер Елизабета 

(1927, Вилхелм), Шурјан Маришка (1928, Иштван), Гутвајн Карл 

(1928, Георг), Аниџић Слава (1925, Бокшић Јања), Дијанатовић Нада (-, 

Крстоношић Милан), Мезеји Андрија (1928, Сегедински Лазар), Милер 

Паула (1929, Сузана из Баваништа). 

300

СПИСКОВИ УЧЕНИКА ШЕГРТСКЕ ШКОЛЕ 

ISPITNO IZVJEŠĆE ŠEGRTSKE ŠKOLE 785 

Prezime i ime ver. god mesto. zanatlija zanat vreme 

rođ. rođ. 

školovanja 

1. Georg Andel ev. 1893. Beška Josef Roth krznar 1905-1910. 

2. Adam Balg ev. 1896. Beška Josef Gross krojač 1908-1911. 

3. Anton Boboš rk. 1895. Beška Marko Boboš kolar 1908-1912. 

4. Karl Boboš rk. 1893. Beška Marko Boboš kolar 1908-1911. 

5. Heinrich Dauterman ev. 1896. Beška Friedrich Schwebler cipelar 1909-1912. 

6. Ranislav Divljak pr. 1895. Krčedin Friedrich Scherer trgovac 1907-1910. 

7. Andreas Eniš ev. 1896. Krčedin Philipp Ewinger pekar 1908-1910. 

8. Andreas Falkenburger ev. 1893. Beška Andreas Turo brijač 1908-1910. 

9. Jakob Falkenburger ev. 1892. Beška Jakob Kniesel zidar 1907-1910. 

10. Karl Földezsdy rf. 1894. Beška Nikolaus Sohn bravar 1907-1911. 

11. Peter Gerstheimer ev. 1894. Krčedin Georg Weiss cipelar 1907-1910. 

12. Heinrich Konrad ev. 1896. Beška Anton Dinges krojač 1908-1911. 

13. Philipp Högel ev. 1893. Krčedin Georg Weiss cipelar 1906-1909. 

14. Milovan Jovanović pr. 1893. Beograd Emil Stanovski trgovac 1908-1912. 

15. Todor Klašnja pr. 1893. Beška Philipp Ewinger pekar 1907-1910. 

16. David Klaus ev. 1894. Beška Karl Hartman berberin 1907-1909. 

17. Adam Klaus ev. 1896. Novi Banovci Daniel Walter stolar 1908-1912. 

18. Kosta Kisić pr. 1894. Bugojno Milan Anđelić trgovac 1907-1910. 

19. Valentin Koch rk. 1893. Vršac Johan Feth krojač 1909-1912. 

20. Miloš Kosanović pr. 1894. Plavča Draga Leopold Grinberger trgovac 1907-1911. 

21. Ferdinand Ladišić rk. 1890. Plaško Anton Dinges krojač 1905-1905. 

22. Kristian Licht rf. 1894. Šove Jakob Kniesel zidar 1907-1910. 

23. Simeon Lisović pr. 1894. Krčedin Filipp Eisenlöffel stolar 1908-1911. 

24. Friedrich Majer ev. 1893. Krčedin Johan Heip bravar 1907-1911. 

25. Jakob Meder ev. 1893. Beška Daniel Becker zidar 1907-1910. 

26. Jovan Milovanović pr. 1893. Maradik Jakob Kniesel trgovac 1905-1909. 

27. Jakob Moser ev. 1888. Beška Johann Lohrman zidar 1908-1911 

28. Heinrich Neidhöfel rf. 1894. Beška Karl Neidhöfel cipelar 1907-1910. 

29. Ilija Obradović pr. 1893. Beška Josef Roth krznar 1908-1912. 

30. Franz Offenbecker rk. 1894. Beška Michael Offenbecker sažnik* 1908-1911 

31. Dragutin Pavišić rk. 1895. Novi Slankam. Michael Offeenbecher sažnik* 1907-1910. 

32. Franz Reitermann rk. 1895. Beška Daniel Becker zidar 1907-1910. 

33. Johann Reitenbach ev. 1893. Beška Josef Gross krojač 1908-1910. 

34. Johan Roos ev. 1894. Beška Georg März brijač 1908-1911. 

35. Stjepan Rukavina rk. 1896. - Milan Anđelić trgovac 1908-1911. 

36. Stevan Stanisavljević pr. 1895. Beška Jovan Stanisavljević kovač 1908-1911. 

37. Johann Schiller ev. 1894. Beška Georg März brijač 1907-1910. 

38. Daniel Schneph ev. 1896. Beška Peter Urschel brijač 1907-1910. 

39. Jakob Stiegel ev. 1894. Beška Georg Weiss cipelar 1908-1909. 

40. Nikolaus Schwebler ev. 1895. Beška Georg Betsch tesar 1908-1911. 

41. Michael Urschel ev. 1891. Beška Daniel Becker zidar 1907-1909. 

42. Philipp Weiss rf. 1893. Beška Johann Lohrmann zidar 1907-1910. 

43. Svetislav Zorić pr. 1895. Stari Banovci Svetozar Jerenić opančar 1907-1910. 

785 ИАС, Основна школа „Браћа Груловић “ Ispitno izvješće šegrtske škole 

301

44. Petar Rankov pr. 1889. Beška Josef Roth krznar 1906-1909. 

45. Slavko Sariđanski pr. 1895. Beška Andreas Betsch mesar 1908-1911. 

46. Andreas Grumbach ev. 1894. Beška Stefan Heinz cipelar 1908-1911. 

47. Milan Bajin pr. 1896. Titel Stevan Begojev brijač 1908-1911. 

48. Johann Gutwein rf. 1896. Beška Christian Teichman cipelar 1909-1913. 

49. Mojsija Ostoić pr. - Žirovac Jakob Bubenheimer trgovac 1908-1912. 

50. Philipp Meder ev. 1895. Beška Georg Betsch tesar 1909-1911. 

51. Ludwig Dietrich ev. 1891. Beška Georg Mahler brijač 1909-1911. 

52. Friedrich Katharius ev. 1896. Novi Banovci Georg Betsch tesar 

53. Jakob Etschberger rk. 1896. Beška Georg März brijač 1909- 

54. Dušan Đukić pr. 1896. Blinjski Kut Friedrich Schwebler cipelar 1909-1913. 

55. Philipp Steil rf. 1897. Beška Johann Lohrmann zidar 1909-1912. 

56. Johann Dörr ev. 1892. Beška Ch. Nonnenmacher mesar 1906-1909. 

57. Daniel Köhl ev. 1889. Beška Heinrich Köhl zidar 1907-1909. 

58. Petar Zorić pr. 1892. Stari Banovci Jakob Hemmler krojač 1907-1909. 

59. David Kunstein rf. 1896. - Daniel Becker zidar 1909-1912. 

60. Friedrich Grumbach ev. 1897. Beška Heinrich Schramm zidar 1909-1912. 

61. Heinrich Betschel ev. 1897. Novi Sad Christian Schneider bravar 1909-1913. 

62. Jakob Demand ev. 1896. Beška Georg Hartman berber 1909-1913. 

63. Milan Kožuvara pr. 1896. Beška Johan Schäpler stolar 1909-1913. 

64. Adam Schleicher ev. - Beška Christian Schneider bravar 1909-1913. 

65. Philipp Zelenjak ev. 1895. Beška Heinrich Zelenjak zidar 1909-1912. 

66. Heinrich Hetzel ev. 1894. Beška Heinrich Hetzel zidar 1909-1912. 

67. Vladimir Relić pr. 1895. Beška Jakob Veber brijač 1909-1912. 

68. Adam Neider rf. 1895. Beška Anton Dinges krojač 1909-1913. 

69. Philipp Balg ev. 1897. Beška Georg Weiss postolar 1909- 

70. Heinrich Schneider ev. 1898. Beška Ch. Nonnenmacher mesar 1909-1912. 

71. Milan Kepić pr. 1894. Novi Karlovci Johan Heip bravar 1909-1912. 

72. Adam Dauterman ev. 1896. Beška Adam Dauterman zidar 1909-1913. 

73. Jakob Demand ev. 1896. Beška Johan Leopold krojač 1910-1913. 

74. Žarko Vorkapa pr. 1895. Krčedin Gerog Weiss postolar 1910-1912. 

75. Peter Kühner ev. 1897. Beška Johann Lohrmann zidar 1910-1913. 

76. Jakob Wendel ev. 1896. - Jakob Kniesel zidar 1910-1913. 

77. Milan Pupavac pr. 1896. Beška Georg März berber 1910-1913. 

78. Jakob Daus ev. 1896. Krčedin Samuel Bubenheimer postolar 1910-1913. 

79. Karl Nonnenmacher ev. 1897. Beška Ch. Nonnenmacher mesar 1910-1913. 

80. Vladimir Vojnović pr. 1898. Krčedin Svetozar Bojić krojač 1910-1913. 

81. Đorđe Ćurčić pr. 1898. Novi Karlovci Jozef Roth krznar 1910-1914. 

82. Gavro Momčilović pr. - Krčedin Georg Ewinger pekar 1910-1913. 

83. Jovan Galečić pr. - Golubinci Svetozar Jerinić opančar 1910-1914. 

84. Adam Blasius ev. 1898. Beška Johann Heib bravar 1910-1914. 

85. Ludwig Beck rf. 1896. Beška Johann Röder moler 1910-1912. 

86. Vladimir Marijan pr. - Beška Jakob Kniesel trgovac 1910-1914. 

87. Stevan Fancanelo rk. - Beška Georg März berber 1910-1913. 

88. Jakob Bach ev. 1893. Beška Jakob Heidt stolar 1910-1913. 

89. Živan Vukobradović pr. 1897. Beška Jozef Gros krojač 1910-1913. 

90. Philipp Feth ev. 1898. Beška Jozef Gros krojač 1910-1913. 

91. Sava Bošnjaković pr. 1898. Golubinci Johan Šefer stolar 1911-1913. 

92. Georg Antoni ev. 1899. Krčedin Anton Dinges krojač 1911-1915. 

93. Philipp Bencer ev. 1899. Bečmen Johan Mayer kolar 1911-1914. 

94. Wilhelm Weiss rf. 1896. Beška Georg Beč tesar 1911-1914. 

95. Đorđe Đaniš pr. 1897. Novi Karlovci Aćim Tomašević kovač 1911-1914. 

96. Wilchelm Konrad ev. 1899. Banovci Johann Heidt bravar 1911-1914. 

97. Valentin Calger rf. 1898. Krčedin Samuel Bubenheimer postolar 1911-1914. 

98. Georg Freund ev. 1898. Krčedin Heinrich Šram zidar 1911-1914. 

99. Heinrich Zelenjak ev. 1897. Beška Heinrich Šram zidar 1911-1914. 

100. Jakob Blenich ev. 1898. Beška Johann Huber mesar 1911-1914. 

101. Petar Đurić pr. 1897. N. Bisanac Milan Anđelić trgovac 1911-1915. 

102. Andrija Sene ev. 1897. Beška Peter Frey zidar 1911-1914. 

103. Pavle Stojšić pr. 1897. Beška Svetozar Bojić krojač 1910-1911. 

104. Milan Dujanović pr. 1894. Ležimir Leopold Grimberger trgovac 1911-1912. 

302

105. Kosta Đaniš pr. 1895. Beška Peter Frey zidar 1910-1912. 

106. Lorenc Földezdy rf. 1897. Beška Johann Heib bravar 1910-1915. 

107. Matija Hügl ev. 1897. Beška Karl Lawrenz bravar 1911-1913. 

108. Friedrich Štreker ev. 1899. Beška Karl Hartman berber 1911-1914. 

109. Christian Hetzel ev. 1898. Beška Heinrich Hetzel zidar 1911-1914. 

110. Friedrich Grumbah ev. 1894. Beška Heinrich Schram zidar 1911-1914. 

111. Josip Bečl ev. 1899. Beška Johann Lorman zidar 1911-1914. 

112. Miloš Đurović pr. 1898. Beška Jozef Haller zidar 1911-1914. 

113. Friedrich Kappes rf. 1899. Beška Johann Leopold krojač 1912-1915. 

114. Velimir Bakiš pr. 1898. Beška Georg Betsch tesar 1912-1914. 

115. Andrija Kniesel rf. 1899. Beška Johann Kniesel farbar 1912-1915. 

116. Lazar Segedinski pr. 1899. Beška Johann Schäfer stolar 1912-1916. 

117. Lazar Popadić pr. 1899. Beška Jovan Klašnja berber 1912-1914. 

118. Jakob Kühner ev. 1899. Beška Andrija Beč mesar 1912-1914. 

119. Wilhelm Heidt ev. 1899. Beška Peter Frey zidar 1912-1914. 

120. Andrija Schneph ev. 1899. Beška Peter Frey zidar 1912- 

121. Ludwig Dietrich ev. 1899. Beška Peter Frey zidar 1912-1915. 

122. Johan Mikloš rk. 1898. Beška Jakob Schaperman tesar 1912-1914. 

123. David Hunstein rf. 1899. Beška Peter Frey zidar 1912-1914. 

124. Jakob Bach ev. 1900. Beška Danilo Beker zidar 1912-1915. 

125. Adam Kappes ev. 1899. Beška Johann Nonnenmacher trgovac 1912-1915. 

126. Jakob Roth ev. 1899. Beška Samuel Bubenheimer postolar 1912-1916. 

127. Adam Gutwein ev. 1899. Beška Georg Gutwein zidar 1912-1914. 

128. Stevan Herbert rk. 1898. Osijek Jakob Haidt stolar 1912-1915. 

129. Radovan Lisović pr. 1899. Krčedin Philipp Eisenlöffel stolar 1912-1915. 

130. Todor Peškir pr. 1899. Slunjski Kut Jakob Bubenheimer postolar 1912-1916. 

131. Mihajlo Kotaranin - 1900. Beška Friedrich Sherer trgovac 1912-1915. 

132. Franjo Bächer ev. 1897. Beška Johann Röder soboslikar 1912-1914. 

133. Heinrich Klein ev. 1899. Beška Georg Weiss postolar 1912-1914. 

134. Jakob Feth ev. 1900. Beška Philipp Thurman berber 1912-1913. 

135. Samuel Schüler ev. 1901. Beška Georg Gutwein zidar 1912-1915. 

136. Karl Blenich ev. 1901. Beška Josip Gros krojač 1913-1916. 

137. Petar Obrštarević pr. 1898. Beška Petar Pupavac berber 1913-1916. 

138. Friedrich Bernhardt ev. 1900. Beška Daniel Beker zidar 1913-1916. 

139. Georg Falkenburger ev. 1899. Beška Peter Frey zidar 1913-1916. 

140. Friedrich Kühner ev. 1900. Beška Georg März berber 1913-1918. 

141. Karl Thuro ev. 1899. Beška Daniel Beker zidar 1913-1916. 

142. Jakob Federman ev. 1899. Beška Daniel Walter stolar 1913-1916. 

143. Friedrich Weber rf. 1896. Beška Peter Frey zidar 1913-1914. 

144. Jovan Pačanski pr. 1899. Beška Georg März berber 1913-1915. 

145. Milan Rupić pr. 1900. - Milan Anđelić trgovac 1913-1916. 

146. Johann Dauterman ev. 1901. Beška Samuel Bubenheimer postolar 1913-1916. 

147. Milenko Sijak - 1901. - Anton Dinges krojač 1913-1917. 

148. Jakob Jung - 1901. - Peter Kniesel zidar 1914-1917. 

149. Stevan Štiegele - 1901. Krčedin Johann Heib bravar 1914-1917. 

150. Kosta Stojković pr. 1902. Krčedin Maksim Kockarević kovač 1914-1916. 

151. Jakob Wohl ev. 1901. Beška Georg Weiss postolar 1914-1917. 

152. Radovan Ivanović pr. 1901. Beška Georg Weiss postolar 1914-1917. 

153. Heinrich Lotz - 1902. Beška Georg März berber 1914-1917. 

154. Ludwig Jahn - 1901. Beška Nikola Jahn bravar 1914-1917. 

155. Peter Freund - 1902. Beška Friedrich Jäger postolar 1915-1918. 

156. Stevan Bauer - 1902. Beška Heinrich Bauer kovač 1916-1917. 

157. Johann Schneck - 1901. - Philipp Kniesel mlinar 1915-1918. 

158. Philipp Reitenbach - 1901. Beška Anton Dinges krojač 1915-1918. 

159. Franjo Horak rk. 1904. Zemun Leopold Grüberger trgovac 1916-1918. 

160. Josif Schneider ev. 1901. Nova Pazova Leopold Grüberger trgovac 1916-1919. 

161. Heinrich Peter ev. 1904. Beška Georg Weiss postolar 1916-1919. 

162. Jakob Dauterman ev. 1904. Beška Anton Dinges krojač 1916-1919. 

163. Adam Eisenlöffel ev. 1900. Beška Philipp Eisenlöffel stolar 1916-1917. 

164. Johan Gerhardt rf. 1903. Beška Philipp Kniesel mlinar 1916-1919. 

165. Friedrich Feth ev. 1905. Beška Philipp Kniesel mlinar 1916-1919. 

303

166. Georg Länger ev. 1904. Beška Georg März berber 1917-1920. 

167. Jakob Neider rf. 1904. Beška Theobald Neider kolar 1916-1919. 

168. Samuel Schüler ev. 1901. Beška Philipp Kniesel mlinar 1917-1917. 

169. Heinrich Weiss 1904. Beška Georg Weiss postolar 1917-1920. 

170. Ludwig Sohl ev. 1904. Beška Georg Weiss postolar 1918-1921. 

171. Philipp Frei ev. 1903. Beška Peter Frei zidar 1917-1920. 

172. Peter Frei ev. 1904. Beška Nikolaus Frei zidar 1917-1920. 

173. Mihail Zelenjak ev. 1904. Beška Philipp Kniesel mlinar 1917-1920. 

174. Jakob Heidt ev. 1904. Beška Jakob Heidt stolar 1917-1919. 

175. Samuel Bubenheimer ev. 1905. Beška Samuel Bubenheimer postolar 1918-1921. 

176. Johann Feth ev. 1905. Beška Matija Feth tesar 1919-1921. 

177. Wilhelm Hunstein ev. 1904. Beška Johan Ros berber 1918-1920. 

178. Wilhelm Klemens ev. 1890. - Georg Gutwein zidar 1919-1920. 

179. Peter Kockarević pr. 1903. Krušedol Maksim Kockarević kovač 1919-1921. 

180. Franz Mayer ev. 1902. Beška Kristina Nonnenmacher mesar 1919-1920. 

181. Karl Mayer ev. 1906. Kuzmin Peter Sahm postolar 1919-1923. 

182. Ludwig Pfaff rf. 1905. Beška Georg Weiss postolar 1919-1921. 

183. Jakob Taffe ev. 1905. Beška Georg Weiss postolar 1919-1920. 

184. Friedrich Weiss rf. 1904. Beška Johann Ross berber 1918-1920. 

185. Philip Wendel rf. 1907. Beška Peter Sahm postolar 1919-1922. 

186. Nikolaus Wohl rf. 1905. Rača Jozef Gross krojač 1919-1921. 

187. Đoka Bugarčić pr. 1905. Čortanovci Samuel Bubenheimer postolar 1919-1922. 

188. Ludwig Dauterman ev. 1906. Beška Georg Maler berber 1918-1921. 

189. Peter Dauterman ev. 1906. Beška Johan Heib strojobravar 1919-1921. 

190. Georg Heib ev. 1904. Crvenka Johan Heib strojobravar 1919-1922. 

191. Đoka Škara pr. 1903. Novi Banovci Johan Heib strojobravar 1919-1922. 

192. Philipp Ziegler ev. 1903. Beška Peter Weber stolar 1919-1921. 

193. Anton Kniesel rf. 1902. Beška Philipp Kniesel mlinar 1919-1921. 

194. Jovan Pačanski pr. 1901. Beška Todor Pačanski pekar 1919-1919. 

195. Adam Dauterman ev. 1904. Beška Philipp Kniesel mlinar 1918-1921. 

196. Peter Dietrich ev. 1904. Beška Philipp Kniesel mlinar 1919-1920. 

197. Sava Puljević pr. 1906. Stari Banovci Josip Heib strojar 1919-1922. 

198. Vladimir Srdanović pr. 1904. Beška Josip Heib strojar 1919-1921. 

199. Nikolaus Leopold ev. 1904. Obrež Johan Mayer kolar 1919-1921. 

200. Jakob Beck ev. 1904. Kuzmin Andreas Betsch mesar 1919-1922. 

201. Branko Doronjski pr. 1904. Beška Johan Röder soboslikar 1919-1923. 

202. Andreas Bach ev. 1900. Beška Jakob Greifenstein tesar 1920-1921. 

203. Branko Andrić pr. 1907. Beška Johan Röder soboslikar 1919- 

204. Andrija Berger rk. 1906. Maradik Arnold Franz kolar 1920-1921. 

205. Mihajlo Kühner ev. 1903. Beška Heinrich Kniesel tesar 1920.- 

206. Adam Lorman ev. 1902. Beška Johan Lorman zidar 1920-1921. 

207. Friedrich Kappes rf. 1906. Beška Josip Ladišić kovač 1920-1922. 

208. Nikola Kosanić pr. 1906. Beška Adam Šlit kovač 1920-1922. 

209. Mihailo Mayer ev. 1907. Kuzmin Josef Heib bravar 1920-1922. 

210. Karlo Taffe ev. 1904. Beška Karlo Taffe zidar 1920-1921. 

211. Martin Taus ev. 1904. Beograd Petar Taus užar 1920-1921. 

212. Teodor Schmidt ev. 1907. Bessenbach Jakob Bubenheimer trgovac 1920- 

213. Adam Welker ev. 1905. Beška Maksim Kockarević kovač 1920-1924. 

214. Nikolaus Wohl rf. 1906. Beška Jozef Gross krojač 1920-1921. 

215. Jakob Weber ev. 1908. Beška Josef Heib kovač 1920-1924. 

216. Jakob Taffe ev. 1901. Beška Karl Taffe zidar 1920-1921. 

217. Heinrich Licht Taffe ev. 1902. Beška Karl Taffe zidar 1920-1921. 

218. Dane Divjak pr. 1906. Vrhovine Petar Ewinger pekar 

219. Dobrivoj Ilić pr. 1905. Čortanovci Emil Stanovski trgovac 1920-1923. 

220. Johan Kniesel rf. 1905. Beška Johan Balg krojač 1919-1922. 

221. Georg Mayer ev. 1899. Beška Jakob Greifenstein tesar 1919-1921. 

222. Vukašin Pejičić pr. 1902. Čortanovci Johan Zimer postolar 1920-1921. 

223. Georg Schäfer ev. 1904. Beška Johan Balg krojač 1919-1922. 

224. Ignjat Tatić pr. 1907. Maradik Jovan Mijić trgovac 1919-1922. 

225. Philipp Wack ev. 1907. Krčedin Emil Stanovski trgovac 1920-1923. 

226. Andreas Neider rf. 1905. Beška Heinrich Neider kolar 1920-1922. 

304

227. Franjo Kühner ev. - Beška Andreas Grumbach postolar 1920-1923. 

228. Radivoj Jović pr. 1906. Novi Karlovci Johann Heib bravar 1920-1923. 

229. Dragutin Pavlica pr. 1902. Beška Johann Heib bravar 1920-1923. 

230. Konrad Enis ev. 1909. Beška Petar Sean postolar 1920-1923. 

231. Nikolaus Schwepler rf. 1907. Beška Nikolaus Schwepler štriker 1920-1923. 

232. Nedeljko Jočin pr. 1904. Maradik Jovan Mijić trgovac 1920-1922. 

233. Josip Boboš rk. 1906. Beška Jovan Klašnja berber 1921-1922. 

234. Petar Zelenjak ev. 1909. Beška Heinrich Ewinger krojač 1921-1923. 

235. Karl Grumbach ev. 1904. Beška Stevan Stanisavljević kovač 1920-1921. 

236. Vasa Jovanović pr. 1904. Beška Johann Ross berber 1921-1923. 

237. Jakob Ewinger rf. 1902. Beška Georg Ewinger ml. postolar 1921-1924. 

238. Branko Veselinović pr. 1908. Beška Spasoje Ranin sarač 1921-1924. 

239. Heinrich Kühner ev. 1908. Beška Georg März berber 1921-1924. 

240. Anton Detelin rf. 1903. Maradik Svetozar Vučetić stolar 1921-1924. 

241. Lazar Beočanin pr. 1900. Maradik Tomašević kovač 

242. Philipp Blasius ev. 1908. Beška Johann Zimmer postolar 1921-1924. 

243. Peter Reitenbach ev. 1903. Beška Jakob Greilach tesar 1921-1921. 

244. Vlada Vlalukin pr. 1908. Čortanovci Emil Stanovski trgovac 1921-1923. 

245. Lazar Mirković pr. 1908. Čortanovci Heinrich Dauterman postolar 1921-1924. 

246. Andreas Laux ev. 1906. Beška Anton Boboš trgovac 1921-1923. 

247. Friedrich Schramm ev. 1898. Beška Friedrich Schwebler postolar 1920-1921. 

248. Johann Sohl ev. 1907. Beška Jakob Sohl stolar 1921-1923. 

249. Jakob Heidt ev. 1904. Beška Jakob Heidt stolar 1921- 

250. Mirko Popović pr. 1902. Beška Daniel Walter stolar 1921- 

251. Johann Falveiter rf. 1910. Dobanovci Mihajlo Brot stolar 1921-1924. 

252. Johann Sohl ev. 1908. Beška Heinrich Kniesel tesar 1921-1924. 

253. Peter Piler rk. 1904. Inđija Johann Schäfer stolar 1921-1923. 

254. Jakob Hauser ev. 1905. Beška Johann Zimmer zidar 1921-1923. 

255. Nikolaus Damm ev. 1909. Obrež Johann Zimmer zidar 1922-1924. 

256. Philipp Ewinger rf. 1909. Beška Philipp Ewinger pekar 1922-1924. 

257. Đura Petraković rk. 1903. Maradik Peter Frei zidar 1922-1923. 

258. Miša Petraković rk. 1906. Maradik Philipp Eisenlöffel stolar 1922-1924. 

259. Frank Kühner ev. 1907. Beška Georg Ewinger pekar 1922-1923. 

260. Andreas Betsch ev. 1908. Beška Andreas Betsch tesar 1921-1923. 

261. Philipp Eisenlöffel ev. 1908. Beška Philipp Eisenlöffel stolar 1922-1924. 

262. Johann Dinges rf. 1909. Beška Johann Zimmer postolar 1922-1925. 

263. Dušan Đekić pr. 1903. Belegiš Josef Heib bravar 1922- 

264. Nikola Davidov pr. 1908. Beška Anton Boboš trgovac 1922-1925. 

265. Nikola Jezerkić pr. 1908. Beška Paja Nevrenčan kovač 1922-1924. 

266. Toša Božić pr. 1906. Beška Josip Ladišić kovač 1922-1924. 

267. Josip Gertner rk. 1909. Putinci Johann Schäfer stolar 1922-1925. 

268. Josef Schramm ev. 1906. Beška Ch. Nonnenmacher mesar 1922-1924. 

269. Borivoj Doronjski pr. 1905. Beška Daniel Walter stolar 1922- 

270. Žura Medelj rk. 1908. Ruma Joseg Meiling bravar 1922- 

271. Ludvig Beker ev. 1906. Beška Jakob Dauterman berber 1922-1924. 

272. Georg Gutvain rf. 1906. Beška Georg Gutvain zidar 1922-1924. 

273. Johann Ewinger rf. 1904. Beška Georg Ewinger zidar 1922-1923. 

274. Živan Zaklanović pr. - Beška Johann Heib strojobravar 1922-1925. 

275. Nikola Thoma rk. 1909. Beška Stefan Hoffmann soboslikar 1922-1925. 

276. Karl Heidt ev. 1908. Beška Dušan Stojšić mesar 1922-1924. 

277. Johann Heinrich rf. 1908. Beška Georg Weiss obućar 1922-1924. 

278. Jakob Schäfer rf. 1908. Beška Johann Schäfer stolar 1922-1923. 

279. Bogoljub Marinković pr. 1908. Belegiš Johann Heib strojobravar 1922-1925. 

280. Heinrich Turman ev. 1909. Beška Josef Keller limar 1922-1925. 

281. Станиша Старовић пр. 1907. Самобор Светозар Вучетић столар 1921-1924. 

282. Давид Вебер рф. 1908. Нови Бановци Јохан Балг кројач 1922-1925. 

283. Кристијан Зелењак ев. 1908. Бешка Кристијан Зелењак тесар 1922-1924. 

284. Славко Давидов пр. 1909. Бешка Јован Клашња бербер 1922-1924. 

285. Петер Ајзенлефел ев. 1910. Бешка Хајнрих Книзл тесар 1922-1925. 

286. Андрија Тени рк. 1910. Инђија Јохан Балг кројач 1922-1926. 

287. Павле Аксентијевић пр. 1910. Марадик Антон Бобош трговац 1922-1925. 

305

288. Филип Велкер ев. 1910. Бешка Јохан Штрекер кројач 1922-1925. 

289. Иван Дућак рк. 1908. Ср. Карловци Георг Евингер обућар 1923-1925. 

290. Георг Даутерман ев. 1910. Бешка Хајнрих Даутерман обућар 1923-1925. 

291. Јохан Гутвајн ев. 1905. Нови Сад Јохан Гутвајн зидар 1923-1924. 

292. Филип Грос ев. 1908. Бешка Јохан Блених месар 1923-1924. 

293. Јохан Дитрих ев. 1910. Бешка Јохан Балг кројач 1923-1926. 

294. Хајнрих Ритер ев. 1909. Бешка Георг Вајс обућар 1923-1925. 

295. Хајнрих Шрам ев. 1905. Бешка Хајнрих Шрам зидар 1923-1924. 

296. Срета Мирчетић пр. 1909. Белегиш Јозеф Хајб стројобравар 1923-1926. 

297. Илија Радосављевић пр. 1909. Чортановци Емил Становски трговац 1923-1926. 

298. Филип Фет ев. 1907. Бешка Матија Фет тесар 1923-1924. 

299. Павле Ковач 1909. Бешка Јохан Хајдт столар 1923-1925. 

300. Адам Вак ев. 1909. Бешка Јохан Хубер месар 1923-1926. 

301. Филип Книзл ев. 1910. Бешка Хајнрих Книзл тесар 1923-1925. 

302. Петер Мајстер ев. 1908. Крчедин Јозеф Даненфелсер кројач 1923-1926. 

303. Јохан Хемлер рф. 1908. Бешка Филип Книзл млинар 1923-1924. 

304. Адам Лаукс ев. 1909. Бешка Георг Шефер столар 1923-1926. 

305. Фридрих Мајер ев. 1909. Бешка Јохан Мајер колар 1923-1925. 

306. Борислав Мирковић пр. 1910. Чортановци Јохан Даутерман бербер 1923-1927. 

307. Ђуро Дућак рк. 1909. Петроварадин Георг Гутвајн зидар 1923-1925. 

308. Ђуро Трпковић 1909. - Т. Серафиловић пекар 1923-1925. 

309. Филип Капес рф. 1911. Бешка Хајнрих Евингер кројач 1923-1927. 

310. Јохан Ечбергер рк. 1911. Бешка Јохан Рос бербер 1923-1926. 

311. Јакоб Вак ев. 1911. Крчедин Јохан Цимер ципелар 1923-1926. 

312. Петар Радуловић пр. 1909. Бешка Јохан Хајб стројобравар 1923-1927. 

313. Велимир Божић пр. 1912. Бешка Георг Евингер ципелар 1923-1926. 

314. Лудвиг Лозер ев. 1910. Бешка Јохан Грајфенштајн тесар 1923-1925. 

315. Јохан Везан рк. 1910. Купиново Даниел Валтер столар 1923-1925. 

316. Хајнрих Хајнц ев. 1909. Бешка Никола Швеблер чарапар 1923-1925. 

317. Васа Бајић пр. 1911. Бешка Јован Мијић трговац 1923-1926. 

318. Бранислав Мишковић пр. 1907. Сефкерин Светозар Вучетић столар 1923-1925. 

319. Јохан Евингер ев. 1908. Бешка Јохан Хајб стројобравар - 

320. Лудвиг Велкер ев. 1906. Бешка Јакоб Грајфенштајн тесар 1924-1925. 

321. Стеван Родић пр. 1910. Вел. Цветић Јован Мијић трговац 1923-1926. 

322. Михаел Шојерман ев. 1911. Бешка Спасоја Ранин ременар 1924-1926. 

323. Бакиш Коста пр. 1907. Бешка Јозеф Хајб стројобравар 1924-1926. 

324. Стеван Шиђанин пр. 1910. Сурдук Јохан Хајб стројобравар 1924-1927. 

325. - 

326. Франц Зиглер ев. 1910. Бешка Петер Вебер столар 1924-1927. 

327. Павле Ђурђевић пр. - Чортановци Карл Цимер ковач 1924-1925. 

328. Петар Божић пр. 1909. Бешка Петер Фрај зидар 1924-1927. 

329. Георг Берлет ев. 1904. Бешка Јохан Грајлах ципелар 1924-1925. 

330. Иштван Враношевић рф. 1910. Марадик Хајнрих Евингер кројач 1924-1927. 

331. Адам Балцер рф. 1911. Бешка Јохан Редер собосликар 1924-1927. 

332. Петар Хамовић пр. 1910. До Јакоб Бубенхајмер трговац 1924-1928. 

333. Филип Штрекер ев. 1911. Бешка Антон Бобош трговац 1924-1927. 

334. Петар Поповић пр. 1912. Чортановци Јован Мијић трговац 1925-1926. 

335. Филип Рицман ев. 1911. Буљкес Петер Клаус шеширџија 1925-1928. 

336. Јакоб Бајер ев. 1911. Бешка Јохан Книзл бојадисер 1925-1928. 

337. Никола Пауновић пр. 1911. Бешка Живан Вукобрадовић кројач 1923-1928. 

338. Андрија Грумбах ев. - Бешка Михајло Брот столар 1925-1927. 

339. Карло Книзл рф. - Бешка Георг Евингер обућар 1925-1929. 

340. Јохан Книзл рф. 1912. Гргуревци Георг Евингер обућар 1925-1928. 

341. Хајнрих Цимер ев. 1912. Бешка Јохан Цимер ковач 1925-1928. 

342. Хајнрих Блазиус ев. 1912. Бешка Кристијан Ноненмахер месар 1925-1927. 

343. Карло Хартман ев. 1911. Бешка Јакоб Даутерман бербер 1925-1926. 

344. Крста Аксентијевић пр. 1911. Марадик Кристијан Штрекер месар 1926-1928. 

345. Јохан Бубенхајмер ев. 1910. Бешка Јохан Блених месар 1925-1927. 

346. Филип Дер ев. 1908. Бешка Филип Книзл млинар 1925-1926. 

347. Јохан Дер ев. 1911. Бешка Филип Книзл млинар 1925-1926. 

348. Јохан Клајн ев. Бешка Јакоб Даутерман берберин 1926-1929. 

306

349. Петер Книзл рф. 1912. Бешка Јохан Балг кројач 1925-1928. 

350. Фрифрих Кретер ев. 1910. Бешка Антон Бобош трговац 1925-1927. 

351. Миливој Марић пр. Војка Владимир Поповић кројач 1925-1927. 

352. Филип Ноненмафер ев. 1910. Бешка Јакоб Грајфенштајн тесар 1925-1926. 

353. Мијат Прпић рк. 1909. Нови Сланкам. Јохан Хајб стројобравар 1925-1928. 

354. Митар Ранков пр. Војка Владимир Поповић кројач 1923-1926. 

355. Стеван Савић пр. 1911. Марадик Јосип Хајб стројобравар 1925-1928. 

356. Јохан Вајс рф. 1912. Бешка Стефан Хофман собосликар 1925-1927. 

357. Јакоб Вебер рф. 1911. Бешка Филип Книзл млинар 1925-1926. 

358. Јохан Вебер рф. Бешка Филип Книзл млинар 

359. Петер Вебл ев. 1910. Бешка Карл Бубенхајмер трговац 1925-1926. 

360. Адам Шмит ев. 1911. Ашања Јозеф Хајб стројобравар1925-1928. 

361. Петар Павлица пр. 1912. Бешка Душан Стојшић месар 1925-1927. 

362. Живан Нешковић пр. 1913. Бешка Јохан Хајб стројобравар 1927-1930. 

363. Јохан Фет ев. 1911. Бешка Стеван Плели лимар 1925-1929. 

364. Јакоб Даутерман ев. 1912. Бешка Јохан Книзл бојадисар 1925-1928. 

365. Адам Кретер ев. 1912. Бешка Јохан Балг кројач 1926-1929. 

366. Карло Блених ев. 1914. Бешка Драгиња Становски трговац 1926-1929. 

367. Филип Дитрих ев. 1912. Бешка Јохан Цимер ципелар 1926-1928. 

368. Војин Жмирић пр. Бешка Јосип Хајб стројобравар 1925-1929. 

369. Петер Капес рф. 1913. Бешка Филип Евингер пекар 1926-1929. 

370. Петер Хајдт рф. 1911. Бешка Јакоб Хајдт столар 1926-1927. 

371. Николаус Швеблер рф. 1911. Вилхелмсбург Николаус Швеблер чарапар 1926-1926. 

372. Коста Поповић пр. 1909. Бешка Георг Мерц берберин 1926-1929. 

373. Илија Стојнић пр. 1912. Церовљани Георг Вајс ципелар 1926-1930. 

374. Ђорђе Свирчевић пр. 1913. Нерадин Јохан Мајер колар 1926-1929. 

375. Јозеф Шрам ев. 1911. Бешка Стеван Плели лимар 1926-1929. 

376. Никола Егић пр. Крчедин Јохан Хајб бравар 1926-1929. 

377. Јозеф Герм ев. 1908. Бешка Вилхелм Вајс тесар 1926-1928. 

378. Светозар Станисављевић пр. 1913. Бешка Георг Милер бријач 1929-1930. 

379. Сава Вуковић пр. 1912. Бешка Георг Мерц бријач 1926-1928. 

380. Фрања Краус ев. 1912. Обреж Јозеф Даненфелсер кројач 1926-1928. 

381. Јохан Бајер ев. 1913. Бешка Јохан Балг кројач 1926-1929. 

382. Адам Бечл ев. 1913. Бешка Фридрих Кинер бербер 1926-1928. 

383. Илија Томашевић пр. 1913. Бешка Георг Вајс ципелар 1926-1929. 

384. Адам Хен рф. 1914. Бешка Франц Холцшу трговац 1926-1929. 

385. Филип Арва рф. 1912. Добановци Јохан Балг кројач 1926-1929. 

386. Јакоб Фет ев. 1913. Бешка Георг Гутвајн зидар 1926-1929. 

387. Фридрих Швеблер рф. 1911. Бешка Георг Гутвајн зидар 1926-1929. 

388. Милош Падежанин пр. 1913. Алекса Мазињанин ћурчија 1926-1930. 

389. Јохан Бек ев. 1911. Буљкес Фридирх Бек тесар 1926-1929. 

390. Јохан Уфхолц ев. 1912. Бешка Мирко Поповић столар 1927-1929. 

391. Георг Келер рк. 1913. Инђија Јохан Ноненмахер трговац 1927-1929. 

392. Петар Смуђа пр. 1913. Сурдук Јозеф Хајб бравар 1927-1930. 

393. Јохан Вебер ев. 1914. Бешка Јохан Цимер обућар 1926-1929. 

394. Сава Живковић пр. 1913. Марадик Николаус Швеблер чарапар 1927-1929. 

395. Карл Леополд ев. 1913. Бешка Јохан Рос бербер 1927-1930. 

396. Бранко Тривановић пр. 1911. Бешка Марко Симић бербер 1927-1928. 

397. Флоријан Гризер рк. 1913. Нови Футог Филип Евингер пекар 1926-1929. 

398. Јозеф Хајб ев. 1913. Бешка Франц Холцшу трговац 1927-1930. 

399. Петер Сам ев. 1914. Бешка Андреас Туро трговац 1927-1930. 

400. Радослав Пупавац пр. 1913. Бешка Марко Поповић трговац 1927-1930. 

401. Конрад Клаус ев. 1913. Буљкес Вилхелм Вајс тесар 1927-1930. 

402. Хајнрих Цимер ев. 1912. Бешка Франц Пил 1927-1929. 

403. Филип Рот ев. 1913. Бешка Филип Книзл 1927-1930. 

404. Сава Гаћаш пр. Сурдук Влада Поповић 

405. Јакоб Шуарт ев. 1912. Прибићевићево Филип Евингер пекар 1926-1929. 

406. Петер Шиблер ев. 1914. Бешка Фридрих Шерер трговац 1927-1930. 

407. Лудвиг Вебер рф. 1914. Бешка Георг Евингер пекар 1927-1930. 

408. Филип Вал ев. 1914. Буљкес Јохан Блених месар 1927-1930. 

409. Јакоб Грајфенштајн ев. 1912. Бешка Јакоб Грајфенштајн тесар 1927-1930. 

307

410. Душан Тунић пр. 1912. Бешка Јохан Хајб стројобравар 1927-1930. 

411. Милош Мађерчић пр. Кључар Живан Вукобрадовић кројач - 

412. Петер Фрај ев. 1913. Буљкес Филип Книзл млинар 1927-1930. 

413. Лудвиг Зелењак ев. 1913. Бешка Јохан Цимер ципелар 1927-1930. 

414. Павле Турај 1900. Јохан Хајб стројобравар 1927-1928. 

415. Петер Фрај ев. 1911. Бешка Петер Фрај зидар 1927-1930. 

416. Адам Рот ев. 1915. Бешка Хајнрих Евингер кројач 1928- 

417. Фридрих Евингер рф. 1914. Бешка Кристијан Штрекер месар 1928-1931. 

418. Карл Лоц ев. 1912. Бешка Георг Мерц бријач 1928-1929. 

419. Јакоб Сол ев. 1913 Кораче Георг Евингер ципелар 1928-1931. 

420. Јосип Јурић рк. 1912. Седенице Стеван Плели лимар 1928-1932. 

421. Филип Уфхолц ев. 1914. Лединци Стеван Плели лимар 1928- 

422. Адам Поп ев. 1912. Кр. Поље Фридрих Лангенек ковач 1926-1928. 

423. Јохан Гутвајн рф. 1906. Нови Сад Георг Гутвјан зидар 1925-1926. 

424. Радивој Иванчевић пр. 1912. Понори Хајнрих Најдел ковач 1925-1929. 

425. Еуген Кулчер рф. 1915. Мохол Јохан Хајб бравар 1928-1932. 

426. Адам Кретер ев. 1912. Бешка Филип Книзл млинар 1927-1930. 

427. Борислав Рољић пр. 1915. Мајдан Хајнрих Уршел крзнар 1927-1931. 

428. Драгутин Механџић пр. 1916. Бешка Петар Коцкаревић ковач 1928-1931. 

429. Вендел Готфрид рф. 1915. Бешка Јакоб Вендел зидар 1928-1931. 

430. Никола Шкара пр. 1913. Нови Сланк. Јохан Хајб бравар 1928-1931. 

431. Тодор Дикић пр. 1914. Бешка Влада Поповић кројач 1928-1931. 

432. Мартин Краус ев. 1915. Обреж Хајнрих Уршел крзнар 1928-1932. 

433. Петар Лукић пр. 1914. Бешка Каудер и Холцшу трговци 1928-1930. 

434. Јакоб Швеблер рф. 1915. Бешка Паул Вајс ткалац 1928-1931. 

435. Небојша Груловић пр. 1915. Бешка Јохан Балг кројач 1928-1931. 

436. Јакоб Циглер ев. 1915. Бешка Карл Дингес кројач 1929- 

437. Буде Грујичић пр. Млаква Паул Вајс ткалац 1929- 

438. Јохан Книзл рф. 1915. Бешка Јохан Книзл чарапар 1929-1931. 

439. Хјанрих Вебер ев. 1914. Бешка Јакоб Грајфенштајн тесар 1929- 

440. Драгутин Златовић пр. 1914. Белегиш Јохан Фет обућар 1929- 

441. Мане Варићак пр. 1916. Косиц Карло Дингес кројач 1929- 

442. Живан Јовановић пр. 1915. Бешка Филип Циглер столар 1929-1932. 

443. Лазар Карамат пр. Нови Сланк. Живан Вукобрадовић кројач 1929- 

444. Хајнрих Кел ев. 1915. Бешка Хајнрих Евингер кројач 1929-1933. 

445. Димитрије Радуловић пр. 1914. Бешка Јакоб Кинер месар 1929-1932. 

446. Петар Томић рк. 1914. Нови Сланк. Јозеф Хајб бравар 1929-1932. 

447. Јохан Шлајхер ев. 1915. Бешка Јохан Балг кројач 1929-1932. 

448. Петар Пете рк. 1910. Ириг Александар Ђорђевићпекар 1929- 

449. Адам Евингер рф. 1917. Бешка Филип Евингер пекар 1929- 

450. Јохан Хен рф. 1917. Бешка Франц Пил елек.-техн. 1930- 

451. Карло Вебел ев. 1916. Бешка Адам Шлајхер ковач 

452. Јакоб Малер ев. 1916. Бешка Георг Малер берберин 

453. Станко Грујичић пр. 1919. Млаква Паул Вајс ткалац 

454. Јозеф Уфхолц ев. 1916. Лединци Јохан Хајб стројобравар 

455. Петер Вебл ев. 1918. Бешка Јохан Цимер ципелар 

456. Јошка Корокнај рф. 1917. Инђија Мирко Поповић столар 1930-1932. 

457. Радивој Влаовић пр. 1919. Бешка Лазар Костић пекар 1931-1933. 

458. Милорад Станисављевић пр. 1914. Бешка Паскал Јосифовић пекар 1931-1933. 

308

СПИСАК 

ученика I и II разреда стручне продужне школе у Бешки 

(школска 1939/40) 

Р. Презиме и име Име оца Вероисп. Датум рођења Место Презиме и име Занат 

бр. ученика (стараоца) послодавца 

1. Јухас Јани Адам рк. 27. 09. 1926. Бешка Вајс Павле ткач 

2. Капес Петер Петер рф. 08. 03. 1926. Бешка Вендл Јакоб зидар 

3. Лајполд Јакоб Јакоб ев. 09. 12. 1926. Бастај Циглер Петер ковач 

4. Аме Антун Валентин рк. 09. 02. 1924. Лаповци Штрекер Кристијан месар 

5. Ајзенлефел Георг Давид ев. 05. 04. 1925. Бешка Дитрих Јохан кројач 

6. Вајс Петер Јохан рф. 14. 08. 1926. Бешка Циглер Филип столар 

7. Дерингер Роберт Петер ев. 28. 05. 1925. Бешка синови Ф. Шерера трговац 

8. Милер Кристијан Сузана ев. 18. 05. 1927. Баваниште браћа Книзл млинар 

9. Најдер Роберт Јакоб рф. 16. 10. 1926. Бешка Ајзенлефел Адам столар 

10. Најферт Роберт Клара ев. 31. 08. 1926. Бешка Фазекаш Александар пекар 

11. Обрадовић Ђорђе Миланка пр. 27. 05. 1927. Бешка Вуковић Сава бербер 

12. Пандуровић 

Миленко Страхиња пр. 12. 04. 1924. Бешка Скорупан Славко бербер 

13. Релић Живан Стеван пр. 19. 05. 1927. Бешка Вајс Паул ткач 

14. Скорупан Ђорђе Славко пр. 18. 11. 1926. Крчедин Вукобрадовић Живан кројач 

15. Стојановић Скорупан 

Радован Славко пр. 28. 12. 1926. Попинци Капес Фридрих ковач 

16. Фет Филип Филип ев. 24. 05. 1926. Бешка Фет Филип кројач 

17. Штели Карло Јакоб ев. 29. 07. 1924. Крчедин Мајер Јохан колар 

18. Штели Филип Карло ев. 10. 06. 1925. Бешка Хофман Штефан собосл. 

19. Хајп Рудолф Лудвиг ев. 23. 02. 1926. Бешка Малер Георг бербер 

20. Хен Карл Адам рф. 15. 08. 1922. Добановци Дитрих Јохан кројач 

309

ИСПИТНИ ПРОЗИВНИК 786 

ученика III разреда Стручно-подружне школе у Бешки који су 

припуштени полагању завршног испита у школској 1939/40 години 

Предмети 

ср.-хр. језик рачуница познавање 

материјала 

Презиме и име на занату год. испит. год. испит. год. испит. 

1. Вајс Карл месар 4 5 5 5 5 5 

2. Вебел Лудвиг собосликар 4 4 4 4 4 4 

3. Вебер Адам зидар 3 2 4 4 4 4 

4. Вендел Арон столар 2 2 2 2 4 3 

5. Грбић Драгољуб обућар 2 2 2 1 3 3 

6. Грумбах Јохан зидар 4 4 4 4 4 5 

7. Грос Хајнрих трговац 4 3 3 3 4 3 

8. Капес Рихард обућар 3 4 4 4 4 4 

9. Корокнај Андрија столар 4 4 4 4 4 4 

10. Лангерман Георг ципелар 3 4 2 2 3 2 

11. Лангерман Ото трговац 2 4 4 2 3 2 

12. Мијалчић Сава кројач 5 4 3 2 3 4 

13. Обрштаревић Милорад бербер 3 5 3 3 3 3 

14. Уршел Филип столар 2 1 2 2 2 2 

15. Фурман Петер столар 2 2 4 3 5 3 

16. Шурјан Андрија трговац 4 5 4 3 4 4 

786 Записник седница Месног настав. већа Стручне продужне школе у Бешки 1937-41. 

310

СПИСАК ШЕГРТА У ОПШТИНИ БЕШКА 787 

(школска 1940/41) 

1. Најдер Габерт 1926. Бешка Адам Ајзенлефел столар 1940-1943. 

2. Вилхелм Ломер 1925. Добановци Јохан Бубенхајмер месар 1940-1943. 

3. Рудолф Хајб 1920. Бешка Георг Мошер бријач 1940-1940. 

4. Петер Капес 1926. Бешка Јакоб Вендел зидар 1940-1943. 

5. Хајнрих Крихнаш 1925. Крчедин Фридрих Бек зидар 1940-1943. 

6. Вилхелм Антони 1924. Бешка Јакоб Грајфенштајн тесар 1940-1943. 

7. Петер Вајс 1926. Бешка Филип Зиглер столар 1940-1943. 

8. Стеван Јухас 1926. Бешка Паул Вајс ткач 1940-1943. 

9. Карл Штели 1924. Бешка Јохан Мајер колар 1940-1942. 

10. Јакоб Леополд 1926. Вировитица Петер Зиглер ковач 1940-1944. 

11. Филип Фет мл. 1926. Бешка Филип Фет ст. кројач 1940-1942. 

12. Кристијан Мосер 1927. Баваниште Браћа Книзл млинар 1940-1943. 

13. Јохан 1926. Инђија Филип Евингер пекар 1940-1944. 

14. Георг Ајзенлефел 1925. Бешка Јохан Дитрих кројач 1940-1943. 

15. Ђорђе Обрадовић 1926. Бешка Сава Вуковић бријач 1940-1943. 

16. Јошка Корокнај 1922. Бешка Вилхелм Вајс тесар 1940-1942. 

17. Јакоб Фалкенбургер 1927. Бешка Јозеф Глос кројач 1940-1943. 

18. Филип Лоц 1927. Бешка Валентин Лаутерер зидар 1940-1943. 

19. Јакоб Бечл 1927. Бешка Јохан Дитрих кројач 1940-1943. 

20. Хајнрих Дитрих 1926. Бешка Фридрих Вајс кројач 1940-1942. 

21. Филип Вебер 1926. Бешка Јохан Хајб бравар 1941-1944. 

22. Карл Хајб 1924. Бешка Јохан Хајб бравар 1939-1942. 

23. Петер Нелих 1924. Бешка Александар Фазекаш пекар 1938-1941. 

24. Фридрих Крист 1924. Крчедин Јохан Блених месар 1937-1941. 

25. Георгије Механџић 1924. Бешка Паул Вајс ткач 1939-1942. 

26. Георг Лаутерман 1921. Бешка Георг Евингер ципелар 1938-1941. 

27. Карло Туро 1925. Бешка Вилхелм Хридштајн (?) бријач 1939-1941. 

28. Антон Елко 1924. Винковци Кристијан Штрекер месар 1939-1943. 

29. Рихард Капес 1925. Бешка Франц Книзл ципелар 1938-1941. 

30. Карл Вајс 1925. Бешка Андреас Беч месар 1938-1941. 

31. Филип Штели 1925. Бешка Штефан Хофман молер 1938-1941. 

32. Јакоб Фолкман 1922. С. Карловци Јакоб Хајдт столар 1939-1941. 

33. Филип Кинер 1924. Бешка Вилхелм Вајс тесар 1937-1942. 

34. Рада Стојановић 1925. Крушедол Фридрих Капес ковач 1939-1943. 

35. Јохан Катенбах 1926. Крчедин Хајнрих Вајсенбах зидар 1939-1943. 

36. Адам Вебер 1924. Бешка Јакоб Вендел зидар 1938-1941. 

37. Јакоб Унгерман 1924. Н. Сланкамен Јохан Хајб бравар 1939-1942. 

38. Драгутин Сајферт 1925. Н. Сланкамен Карл Хубер месар 1939-1942. 

39. Јакоб Шумахер 1925. Бешка Браћа Книзл млинар 1938-1942. 

40. Адам Вендел 1924. Бешка Адам Балзер столар 1939-1940. 

41. Георг Вајсенбах 1924. Бешка Јакоб Милер бријач 1938-1941. 

787 Архив Војводине, КБУ II 1508/941 

311

БРОЈНО СТАЊЕ ШЕГРТА ПО ЗАНАТИМА 

ЗА ПОЈЕДИНЕ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ 788 

1909. 1910. 1912. 1913. 1914. 1917. 1919. 1920. 

1. Бравар 2 5 4 4 6 3 4 - 

2. Бријач 8 8 7 6 3 1 4 2 

3. Клобучар - - 1 - - - - - 

4. Колар 1 - 1 1 - 1 - 2 

5. Ковач 1 1 3 8 2 1 - 1 

6. Кројач 5 5 7 7 7 6 1 2 

7. Крзнар 3 1 1 1 - - - - 

8. Личилац - - 1 1 - - - - 

9. Лимар - 1 1 1 1 - 1 - 

10. Машиниста - - - - - - - 7 

11. Месар 1 2 3 4 2 1 - 2 

12. Млинар - - - 1 1 4 7 6 

13. Опанчар 1 - 2 2 - - - - 

14. Пекар 2 - 2 1 3 - 2 2 

15. Плетач - - - - - - - - 

16. Постолар 8 6 5 7 6 5 7 8 

17. Ременар - - - - 1 - - - 

18. Седлар - - - - - - - 

19. Столар 2 3 5 6 6 - - 1 

20. Тапетар 2 - - - 1 - - 

21. Тесар 3 2 3 4 4 - 2 3 

22. Трговац 8 8 4 8 8 4 1 3 

23. Ужар - - - - - - - - 

24. Зидар 9 8 13 17 13 - 2 1 

25. Остали - - - 2 4 - - 1 

Укупно 56 50 63 76 68 26 31 41 

788 Službeni glasnik kr. Hrv.-Slav.-Dalm. zemaljske vlade, odjela za bogoštovlje i nastavu, 

Zagreb, za navedene godine 

312

ИМЕНА УЧЕНИКА НА ШКОЛСКИМ 

ФОТОГРАФИЈАМА 

Сл. 1. Васа Милутиновић, разред I, школска 1904/1905. (стр. 98) 

Горњи ред: ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, Младен Веселиновић, ?, ?, ?, ?. 

Други ред: ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?. 

Трећи ред: ?, ?, ?, ?, ?, ?, учитељ Васа Милутиновић, ?, ?, ?, ?, ?, ?. 

Четврти ред: ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?. 

Сл. 2. Ђорђе Прерадовић, разред IIIб и IVa, школска 1904/1905. (стр. 99) 

Сл. 3. Адам Обрадовић, разред I и IIа, школска 1906/1907. (стр. 99) 

Горњи ред: ?, ?, ?, ?, Димитрије Батало, ?, ?, ?, ?, ?, ?, Живан Веселиновић. 

Други ред: ?, ?, ?, ?, Ангелина Тунић, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?. 

Трећи ред: ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?. 

Четврти ред: ?, ?, ?, ?, Ангелина Варићак, ?, ?, Загорка Обрадовић, учитељ 

Адам Обрадовић (у наручју држи кћерку Јелену Обрадовић), Предраг 

Обрадовић, ?, ?, ?, ?, ?, ?. 

Пети ред: ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?. 

Шести ред (седе): ?, ?, ?, ?, ?, ?, Софија Тривановић, ?. 

Седми ред (леже): ?, ?. 

Сл. 4. Адам Обрадовић, разред IVа и Vа, школска 1907/1908. (стр. 100) 

Горњи ред: ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?. 

Други ред: ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?. 

Трећи ред: ?, Велинка Лупуровић, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?. 

Четврти ред: ?, ?, ?, ?, Јелена Обрадовић, учитељ Адам Обрадовић, Загорка 

Обрадовић, ?, ?. 

Пети ред (леже): Марко Лупуровић, ?, Милорад Лупуровић. 

Сл. 5. Адам Обрадовић, разред III и IVа, школска 1908/1909. (стр. 100) 

Горњи ред: ?, ?, ?, ?, Живан Веселиновић, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?. 

Други ред: ?, ?, Славна Шубић, ?, Ангелина Тунић, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?. 

Трећи ред: ?, ?, ?, ?, ?, ?, Софија Тривановић (у наручју држи млађу сестру 

Еву), учитељ Адам Обрадовић, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?. 

Сл. 6. Непознати учитељ, школска 1918/1919. (око) (стр. 115) 

313

Сл. 7. Олга Ритберг, разред Iа, школска 1920/21. (стр. 116) 

Први ред: Здравко Груловић, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?. 

Други ред: ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?. 

Трећи ред: ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?. 

Четврти ред: ?, ?, ?, учитељица Олга Ритберг, ?, Ангелина Јовановић, ?, ?. 

Сл. 8. Штефанија Клер, разред Iв, школска 1920/21. (стр. 116) 

Први ред: Даутерман, Фет, Штрекер, Франц Гутвајн, Андреас Орт, ?, ?. 

Други ред. Јохан Лаукс, ?, Хенрих Евингер, Јакоб Грајфенштајн, Лудвиг 

Бубенхајмер, Јохан Бечел, Адам Бубенхајмер, учитељица Штефанија 

Клер. 

Трећи ред: А. Хен, ?, К. Плес, Х. Вебел, ?, Л. Кетенбах. 

Четврти ред: Ерих Шерер, Ј. Хајб, Штефан Ноненмахер. 

Сл. 9. Марија Малушевић, разред IIIа, школска 1920/21. (стр. 117) 

Сл. 10. Мара Кнези, разред IIIб, школска 1920/21. (стр. 117) 

Горњи ред: ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, Хелене Зол, Ана Шларб, ?, ?, ?, ?, ?, Хелена 

Липман, ?. 

Други ред: ?, ?, ?, ?, ?, Ана Офенбекер, ?, ?, ?, Маргарета Кинер, ?, Катерина 

Кетенбах, ?, ?. 

Трећи ред: ?, ?, Хелен Вебел, Елза Хајб, Јохана Хајб, ?, учитељица Мара 

Кнези, ?, Розалија Јан, Елизабета Албрехт, ?, Јулиана Балинт, ?, ?, ?. 

Четврти ред: ?, ?, ?, ?. 

Сл. 11. Олга Ритберг, разред IIа, школска 1921/22. (стр. 118) 

Горњи ред: ?, Здравко Груловић, ?, Душан Јовановић, ?, ?, Љубомир 

Јовановић, ?, ?, ?, ?, ?. 

Други ред: ?, Меланија Нићифировић, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?. 

Трећи ред: ?, Сеја Батало, ?, Мара Книзл, учитељица Олга Ритберг (држи 

у крилу непознату девојчицу), Нада Лупуровић, ?, Мира Пауновић, Вера 

Старчевић. 

Четврти ред: ?, ?, ?, ?, Ангелина Јовановић, Катица Николић. 

Пети ред (леже): ?, ?, ?. 

Сл. 12. Ђорђе Јовановић, разред IIIa, школска 1921/22. (стр. 118) 

Сл. 13. Ђорђе Јовановић, разред IIIб, школска 1921/22. (стр. 119) 

Сл. 14. Адам Обрадовић, разред IV и V, школска 1921/22. (стр. 119) 

Горњи ред: ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?. 

Други ред: ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?. 

Трећи ред: ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?. 

Четврти ред: ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?. 

314

Пети ред: ?, ?, ?, ?, ?, учитељ Адам Обрадовић, ?, ?, ?, Катарина Јовановић- 

Вулетић, ?, ?. 

Шести ред: ?, ?, ?, ?. 

Сл. 15. Јосипа Чањевац, разред Iа, школска 1922/23. (стр. 120) 

Горњи ред: ?, ?, ?, Срета Дороњски, ?, ?, ?, ?, ?. 

Други ред: ?, ?, ?, ?, ?, ?, Живан Јовановић, ?, ?, ?, учитељица Јосипа 

Чањевац. 

Трећи ред: ?, ?, ?, Јован Пауновић, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?. 

Четврти ред (седе): ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?. 

Сл. 16. Разред IIб, школска 1922/23 (стр. 120) 

Горњи ред: Петер Шалц, Михаел Брот, Петер Јудт, Јакоб Дернер, Даниел 

Бек, Филип Уфхолц, Петер Бенгерт, Петер Тирк. 

Други ред: Софија Редер, Катерина Беч, Катерина Вебел, Ленка Таус, 

Кристина Албрехт, Катерина Велкер, Ленка Готшар, Кети Штели. 

Трећи ред: Елизабета Хен, Лидиа Лоренц, Катерина Филер, Матилда 

Хајб, Берта Буш, Берта Штрекер, Катерина Уршел, Елизабета Штајнмец. 

Сл. 17. Адам Обрадовић, разред IVб и V, школска 1922/23. (стр. 121) 

Горњи ред: Маргарета Албрехт, Сузана Дернер, ?, Катерина Капес, Хелена 

Хемлер, ?, Васа Јовановић-Вулетић, ?. 

Други ред: Ева Даутерман, Мара Коцкаревић, ?, Петер Бубенхајмер, Филип 

Вагнер, Јохан Бубенхајмер, Адам Книзл. 

Трећи ред: учитељ Адам Обрадовић, Розина Пап, Розина Кретер, Клара 

Хајб, Мара Марић, ?, Франц Циглер, ?, ?. 

Четврти ред: Терезиа Тома, Катарина Јовановић-Вулетић, Мариа Шене, 

?, Елизабета Вол, Филип Книзл, Бранко Тривановић, ?, Вилхелм Бајер. 

Пети ред (седе): ?, Тодор Јовановић, Петер Грос. 

Сл. 18. Загорка Обрадовић, разред IIIб школска 1923/24. (стр. 121) 

Сл. 19. Вера Вељковић, разред IIб, школска 1923/24. (стр. 122) 

Горњи ред: ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?. 

Други ред: ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?. 

Трећи ред: ?, ?, ?, ?, ?, учитељица Вера Вељковић, учитељица ?, ?, ?, ?, ?, 

?, ?. 

Четврти ред (седе): ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?. 

Пети ред (леже – дечаци): Јован Пауновић, Срета Дороњски, Славко 

Шуша, Живан Јовановић, ?. 

Сл. 20. Карл Лилге, разред I, школска 1924/25. (стр. 122) 

Горњи ред: ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?. 

Други ред: ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?. 

315

Трећи ред: ?, ?, ?, ?, учитељ Карл Лилге, ?, ?, ?, ?, ?, ?. 

Четврти ред: ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?. 

Пети ред: ?, ?, ?, Небојша Јовановић, ?, ?, ?, ?, ?. 

Шести ред (леже): ?, ?. 


Горњи ред: ?, ?, ?, Сузана Дернер, ?, ?, ?, ?, ?, ?. 

Други ред: ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?. 

Трећи ред: Розина Хен, ?, Катарина Книзл, ?, учитељица Олга Ритберг, 

?, ?, ?, ?. 

Четврти ред: ?, Розина Бајер, ?, ?. 

Сл. 22. Карл Лилге, разред IIа, школска 1925/26. (стр. 123) 

Сл. 23. Бранислав Вељковић, разред IVа, школска 1925/26. (стр. 124) 

Горњи ред: ?, ?, ?, Срета Дороњски, ?, ?, ?, ?, ?. 

Други ред: ?, ?, Живан Јовановић, ?, ?, ?, ?, ?. 

Трећи ред: ?, ?, ?, учитељ Бранислав Вељковић, ?, ?, ?. 

Четврти ред (седе): ?, ?, ?. 

Сл. 24. Загорка Обрадовић, разред V, школска 1925/26. (стр. 124) 

Горњи ред: ?, ?, ?, ?, ?. 

Други ред: ?, Ана Липовчан, ?, ?, Зорка Јовановић-Вулетић, ?, ?. 

Трећи ред: ?, ?, ?, ?, учитељица Загорка Обрадовић, ?, ?, ?, ?. 

Четврти ред (седе): Андрија Мунћан, ?, ?, ?, ?, ?, ?. 

Сл. 25. Софија Бута, разред Iа, школска 1927/28. (стр. 125) 

Горњи ред: ?, ?, Драгутин Божић, ?, Петар Релић Шатра. 

Други ред: ?, ?, ?, ?, ?, ?, Милан Механџић, ?, ?, ?, ?, ?, ?. 

Трећи ред: ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?. 

Четврти ред: ?, ?, ?, ?, учитељица Софија Бута, ?, ?, ?, ?. 

Пети ред (седе на столицама): ?, ?. 

Шести ред: (леже): ?, ?. 

Сл. 26. Вера Вељковић, разред Iа, школска 1928/29. (стр. 125) 

Горњи ред: Мирко Илић, Душан Нићифоровић, Ђорђе Пауновић, 

учитељица Вера Вељковић, Радивој Ранитовић, ?, ?, ?, ?, Србислав Кечић. 

Други ред: ?, Ленка Поповић, ?, Треска Киш, Меланија Пиртић, ?, ?, ?, ?. 

Трећи ред: Светозар Релић, Игњат Обрштаревић, ?, Гордана Коцкаревић, 

Даница Механџић, Митра Инић, Зорка Божић, Мирјана Летић, Милена 

Вучетић, Драгица Бајић. 

Доњи ред: Петар Релић-Шатра, Боривој Влаовић, Стеван Лупуровић, 

Драгутин Божић, Петар Јовановић. 

316

Сл. 27. Хајнрих Бехер, разред Iб, школска 1928/29. (стр. 126) 

Сл. 28. Петер Ланг, разред Iв, школска 1928/29. (стр. 126) 

Сл. 29. Катица Стојадиновић, разред Iа, школска 1929/30. (стр. 144) 

Горњи ред: Предраг Шуша,?, Душан Бабајић, Милан Стојшић, Немања 

Веселиновић, ?, Фрања Јохимстал, Драгутин Кривошија, Баћа Јовановић- 

Кајмачар, Душан Нићифоровић. 

Други ред: Стеван (Лазар, Владимир) Косанић, Мирко Кечић, Славко 

Релић, Мирко Стојшић, ?, Радивој Лупуровић, Мирко Павлица, Никола 

Дороњски, ?, Живан Армбруст. 

Трећи ред: Перса Јеловац, Јелена Јовановић-Вулетић, Јулка Чортановачки, 

?, Нада Мунћан, учитељица Катица Стојадиновић, Јованка Влаовић, ?, 

Олгица Момчиловић, ?, Јелица Релић. 

Четврти ред (клече): Драгутин Поповић-Маслин, Ружица Бајић, Ситаш, 

Љубица Механџић, Драгица Јовановић-Вулетић, ?, Ангелина Рончевић, 

Анђа Механџић. 

Доњи ред (седе): Душица Батало, Иванка Грковић. 

Сл. 30. Ђорђе Јовановић, разред IIа, школска 1929/30. (стр. 144) 

Горњи ред: ?, ?, ?, Стеван Лупуровић, ?, ?, Ђорђе Пауновић, ?. 

Други ред: ?, Петар Релић-Шатра, ?, ?, ?, Боривој Влаовић, ?, ?. 

Трећи ред: ?, Спасенија Поповић, ?, учитељ Ђорђе Јовановић, ?, ?, ?. 

Четврти ред: ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?. 

Пети ред: ?, ?, ?, ?. 

Сл. 31. Софија Бута, разред IIIа, школска 1929/30. (стр. 145) 

Горњи ред: Фридрих Бучер, Самуел Поп, Хајнрих Штајл, Јакоб Вебер, 

Хајнрих Бечл, Филип Штели, Армин Шнепф, Тодор Милановић, Живан 

Стаматовић, Фридрих Дерингер, Филип Беч, Фридрих Нелих, Петер Вебел. 

Други ред: Спаса Ивановић, Андреас Рајтенбах, Фридрих Штрекер, Георг 

Пфаф, Сава Давидовић, Ото Фелер, Милутин Огризовић, Лазар Косанић, 

Воја Станисављевић, Јохан Блених, Јохан Малер, Живан Божић, Јохан 

Штејгле. 

Трећи ред: Катарина Фет, Марија Лаукс, Магдалена Мозер, Драгиња 

Механџић, Хермина Евингер, Јелена Веселиновић, учитељица Софија 

Бута, Кристина Цимер, Драгица Батало, Драгица Стојшић, Катица 

Миловановић (или Елизабета Зелењак), ?, ?. 

Четврти ред: Вера Заклановић, Драгиња Грковић, Елизабета Кинер, 

Јулишка Тураи, Хелена Даутерман, Софија Бехтолд, Филипина Велкер, 

Магдалена Бернаеур, Ида Буш, Јулишка Корокнаи, Елизабета Шефер. 

317

Пети ред: Елизабета Дернер, Елизабета Шпиз, Клара Сол, Катарина 

Шлајхер, Магдалена Бендер, Вукосава Обрадовић, Розина Беч, Елизабета 

Ступникар, Софија Митровић, Шефер. 

Шести ред (леже): Јакоб Вебел, Георг Грајлах, Карл Бобош, Јакоб Фридрих, 

Марбот Шумахер, Јакоб Вајз, Фридирх Нол, Андреас Бад. 

Сл. 32. Загорка Обрадовић, разред IIIб и IVа, школска 1929/30. (стр. 145) 

Први ред: Алекса Батало, Драгутин Рајковић, Биља Јовановић, Драгутин 

Груловић, Јохан Вајс, ?, Живан Механџић, Филип Буш, ?, Ђорђе Грковић, 

?, Вајс. 

Други ред: Владимир Рончевић, ?, ?, Радивој Влаовић, ?, ?, Живан 

Старчевић, Илија Стојшић, Баћула Заклановић, ?, Обрштаревић, ?. 

Трећи ред: ?, ?, ?, ?, Десанка Веселиновић, Надежда Сариђански, уч. Загорка 

Обрадовић, Катица Божић, ?, ?, ?, ?, ?. 

Четврти ред: ?, ?, ?, Ана Кегловић, Веселиновић, ?, ?, Марица Батало, 

Славка Влаовић, ?, ?. 

Пети ред (седе): Вера Дикић, Софија Лупуровић, Сава Вучетић, Мирко 

Нешковић, ?, ?, ?, ?. 

Сл. 33. Олга Ритберг, разред IVб и V, школска 1929/30. (стр. 146) 

Горњи ред: Петер Евингер, ?, Розина Грумбах, Магдалена Хартман, Паула 

Книзл, Софија Лангерман, Катарина Габерт, Сузана Дернер, Берта 

Книзл, Миливој Релић, Јакоб Бургер, Хајнрих Шнајдер. 

Други ред: Филип Зелењак, Јани Крамер, Петер Дерингер, Катарина 

Бечл, ?, ?, ?, ?, ?, ?, Петер Книзл. 

Трећи ред: Петер Кел, ?, ?, ?, Селна Книзл, Елизабета Вагнер, учитељица 

Олга Ритберг, ?, ?, Розина Бајер, Елизабета Манц, Катарина Фурман. 

Четврти ред: ?, Ема Блес, Терезија Гебел, ?, ?, Катарина Малер, Хајнрих 

Сене, ?, Андреас Шерер, ?, ?. 

Пети ред (леже): Франц Шнајдер, Трајан Јосифовић. 


Горњи ред: ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, Филип Штрекер, ?, ?, ?, ?, ?. 

Други ред: ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?. 

Трећи ред: ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, учитељ Хајнрих Бехер, ?, ?, ?, ?, ?, ?. 

Четврти ред (седе): ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?. 

Сл. 35. Катица Стојадиновић, разред IIа, школска 1931/32. (стр. 147) 

Горњи ред: Клашња, ?, Петар Веселиновић, ?, ?, Кока Јовановић, Сава 

Тунић, Јован Тунић, Георгије Милијановић-Јуришић, Ференц Корокнаи, 

Ференц Ханцко, Миле Зороја, Стеван Косанић, Живан Заклановић. 

Други ред: Предраг Шуша, Владислав Шубић, ?, Владимир Божић, Лајош 

Ситаш, Драгутин Релић, Милорад Обрштаревић, ?, ?, Јовановић, Живан 

Армбруст, Живан Батало, Милан Стојшић, Светозар Језеркић. 

318

Трећи ред: ?, Персида Бајић, Софија Миковић, ?, Немања Веселиновић 

(није ученик), ?, учитељица Катица Стојадиновић, учитељ Бранко 

Стојадиновић, ?, Наталија-Љаља Сканчински, Јовановић, Марица 

Механџић, Даница Биволџић, Бошко-Баба Језеркић. 

Четврти ред (клече): Бојана Механџић, Богданка Веселиновић, ?, Нада 

Влаовић, Загорка Веселиновић, Даница Биволџић, ?. 

Сл. 36. Бранко Бута, разред II и III, школска 1931/32. (стр. 147) 

Сл. 37. Олга Ритберг, разред IIIа, школска 1931/32. (стр. 148) 

Горњи ред: Радивој Лупуровић, ?, ?. 

Други ред: Душан Нићифоровић, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?. 

Трећи ред: Душица Батало, Ковинка Грковић, Јелена Јовановић-Вулетић, 

учитељица Олга Ритберг, Олгица Момчиловић, Вера Вукадиновић, Ружица 

Бајић. 

Четврти ред (седе): ?, Јованка Влаовић, ?, Љубица Механџић, ?. 

Сл. 38. Загорка Обрадовић, разред V, школска 1931/32. (стр. 148) 

Горњи ред: ?, ?, ?, ?, ?, Драгутин Груловић-Пурга, ?. 

Други ред: Владимир Рончевић, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?. 

Трећи ред: ?, ?, ?, Драгиња Батало, учитељица Загорка Обрадовић, ?, ?, 

?, ?. 

Четврти ред (седе): Сава Вучетић, ?, ?, ?, ?. 

Сл. 39. Загорка Обрадовић, разред Iа, школска 1932/33. (стр. 149) 

Горњи ред: ?, Јошка Корокани, Живко Бајић, Петар Механџић, ?, Бошко 

Батало, Живко Петровић, Здравко Стојшић, Миливој Груловић, Иштван, 

Храбрен Миловановић, Душко Вучетић, Милан Радаковић, ?, ?. 

Други ред:?, ?, Јованка Михајловић, Драгиња Томашевић, Живка 

Лупуровић, Аница Кривошија, Вида Варићак, Анђелка Пауновић, Вера 

Механџић, Меланија Биволџић, Јелица Влаовић, Кугли, ?. 

Трећи ред: Јелица Јовановић, ?, ?, Славка Релић, ?, ?, Анђа Клашња, 

учитељица Загорка Обрадовић, Анђа Биволџић, Љубица Веселиновић, 

Стојанка Механџић, Живка Лежимирац, ?, Олгица Тунић. 

Четврти ред: ?, Барбара Коловић, Мила Заклановић, Нада Јовановић, 

Љубица Стојшић (држи таблицу), Ружа Батало, Нада Јеремић, ?, ?, ?. 

Пети ред (леже): Живан Релић, ?. 

Сл. 40. Душанка Вукосављевић, разред Iб, школска 1932/33. (стр. 149) 

Први ред: ?, ?, ?, Мирко Жмирић, ?. 

Други ред: Барбара Коловић, ?, ?, ?, Душко Вучетић, Ђока Божић, ?, 

Јожика Корокнаи, ?. 

319

Трећи ред: ?, Јованка Михајловић, Драгица Томашевић, Анђелија 

Биволџић, учитељица Душанка Вукосављевић, Вера Механџић, Љубица 

Веселиновић, Меланија Биволџић, Јелица Јовановић. 

Доњи ред (клече): Ружа Батало, ?, Илинка Влаовић, Здравко Стојшић, 

Мила Заклановић, Славка Релић, ?. 

Сл. 41. Хајнрих Бехер, разред Iв, школска 1932/33. (стр. 150) 

Сл. 42. Софија Бута, разред IIa, школска 1932/33. (стр. 150) 

Горњи ред: Стеван Симић, Миленко Пандуровић-Питоћ, Бошко Вукичевић, 

Милан Механџић, Милутин Пауновић, Мирко Нешковић, Фехир, Сабадош, 

?, Бранко Божић, ?, Петар Јеловац, ?, Димитрије Влаовић, Пишта 

Копуновић. 

Други ред: ?, Момчилов, Драгица Армбруст, Илонка Тома, Бела Рончевић, 

?, Марија Тома, ?, Богољуб Механџић, Обрштаревић, Милан Релић, Мирко 

Кечић, Кика Јовановић. 

Трећи ред: Кикаш, Софија Јовановић, Ката Лупуровић, Сеја Божић, 

Мирјана Огризовић, Стојанка Бута, учитељица Софија Бута, Мирјана Бута, 

Јулишка Киш, Љуба Механџић, Гордана Рајковић, ?, Ђурђа Јовановић, 

Драгица Срдановић. 

Четврти ред (клече): ?, Вера, Христина Дукић, Даринка Васић, Љубица 

Мунћан, Катица Мунћан. 

Сл. 43. Јелена Обрадовић, разред IIб, школска 1932/33. (стр. 151) 

Горњи ред: ?, Розина Вагнер, Кристина Матеис, Сузана Мајер, Розина Кинер, 

?. 

Други ред: Хелена Кинер, Маргарета Фаф, Фрида Штрекер, Елизабет 

Штели, Софија Штрекер, Магдалена Кинер, Софија Вајс, Елза Фајфер, 

Магдалена Клајн, Едит Бубенхајмер, ?, Елизабет Балг, ?. 

Трећи ред: Марија Блених, Марија Поп, Хилда Фелер, Розалија Штумфхаузер, 

Терезија Пил, Ерна Хубер, учитељица Јелена Обрадовић, Софија 

Книзл, Сузана Вајс, Маргарета Книзл, Хилда Сене, Елизабета Туро, 

Софија Зелењак, ?, ?. 

Четврти ред (седе): ?, ?, Јакоб Вендел, ?, ?, ?, Гутвајн, Адам Габерт. 

Сл. 44. Катица Стојадиновић, разред IIIа, школска 1932/33. (стр. 151) 

Горњи ред: Предраг Шуша, Михајло Липовчан, ?, Стеван Митровић, 

?, ?, Кока Јовановић, Корокнаи, Мојсило Неговановић, Невренчан- 

Сегедински, Војислав Грковић, Драгутин Релић. 

Други ред: Игњат Обрштаревић, Косанић, Јовановић, ?, ?, Живан Армбруст, 

Живан Батало, Светозар Језеркић, Владислав Шубић, ?, Георгије 

Милијановић-Јуришић, Милан Стојшић, Светозар Кечић, Ференц Ханцко. 

320

Трећи ред: ?, ?, ?, Нада Влаовић, Марица Веселиновић, учитељица Катица 

Стојадиновић са кћерком, Марица Механџић, Персида Бајић, Софија 

Миковић, Даринка Васић, ?, Јовановић, Ержа (послужитељка). 

Четврти ред (седе): Наталија-Љаља Скопчински, ?, ?, Богданка 

Веселиновић, Ситаш. 

Сл. 45. Петер Ланг, разред IIIб, школска 1932/33. (стр. 152) 

Горњи ред: Филип Вебел, ?, Хајнрих Штајгеле, ?, ?,. 

Други ред: ?, ?, Мартин Штајгеле, ?, ?, Лоренц Шефер, ?, ?, ?. 

Трећи ред: Катарина Бернауер, Розина Кинер, ?, Розина Вагнер, Хајнрих 

Блазијус, Кристина Матеис, Регина Бобош, Магдалена Бернауер, ?. 

Четврти ред: Марија Блених, ?, Сузана Мајер, ?, Розина Малер, Маргарета 

Книзл, Хилда Фелер, Туро Елизабет, Едит Бубенхајмер, учитељ Петер 

Ланг. 

Пети ред: ?, ?, Вендел, ?, ?, Сузана Вајс, Фрида Штрекер, Хилда Сене, 

Розалија Штупмпхаузер, Софија Штрекер, Софија Книзл, Ерна Хубер, 

Терезија Пил. 

Шести ред: ?, ?, ?, Софија Зелењак, ?, ?, ?, ?, Елизабета Штајл, ?, ?, ?, Хелена 

Кинер, ?. 

Сл. 46. Бранко Стојадиновић, разред Iа ВНШ (Vа), школска 1932/33. (стр. 152) 

Горњи ред: ?, ?, ?, ?, ?, Драгутин Божић, Драгутин Биволџић, ?, ?, ?, ?, ?, ?. 

Други ред: ?, Стеван Лупуровић, ?, ?, ?, ?, ?, Петар Релић-Шатра, ?, ?. 

Трећи ред: ?, ?, ?, Милена Вучетић, Мирјана Летић, ?, учитељ Бранко 

Стојадиновић, ?, ?, ?, ?, ?. 

Четврти ред (седе): ?, ?, ?, ?, ?. 


Горњи ред: ?, ?, ?, ?, ?, Гојко Бојић, ?, ?, ?, ?, ?, ?. 

Други ред: ?, ?, ?, Ружица Батало, ?, Загорка Шуша, ?, Јованка Механџић, 

Загорка Срдановић, ?, ?, Нада Момчиловић, ?. 

Трећи ред: ?, ?, ?, ?, ?, ?, учитељица Катица Стојадиновић, Љубинка 

Кривошија, ?, ?, ?, ?, Боришка Коловић. 

Четврти ред: ?, ?, ?, ?, ?, ?. 


Горњи ред: ?, Михаел Уршел, ?, ?, ?, Филип Штрекер, ?, Јозеф Книзл, 

Карл Балг, Рудлоф Лангерман. 

Други ред: ?, ?, ?, Георг Ајзенлефел, ?, Антом Штумфхаузер, ?, ?, ?, ?, ?. 

Трећи ред: ?, ?, Маргарета Емих, Ерна Блених, Ела Цимер, Елизабета 

Вајс, Штрекер, ?. 

Четврти ред: Кристина Дернер, ?, ?, Софија Книзл, учитељ Хајнрих Бехер 

(у наручју држи кћерку Фриду), Катарина Милер, Берта Пфаф, Катарина 

Штајл. 

321

Пети ред: ?, Магдалена Книзл, Ирма Гутвајн, ?, Елизабет Дернер, ?, Ида 

Лаукс, Хорњак, Сузана Сол. 

Шести ред: ?, ?, Карл Шрам, ?, ?, Филип Вебел, Јакоб Волф. 

Седми ред (леже): ?, ?. 

Сл. 49. Загорка Обрадовић, разред IIа, школска 1933/34. (стр. 154) 

Горњи ред: Милан Радаковић, ?, Миливој Груловић, Стаменковић, ?, Петар 

Механџић, Живко Петровић, Душко Вучетић, Храбрен Миловановић, 

Бошко Батало, Милан Марков, Живко Бајић, Мирко Жмирић, Јошка Корокнаи. 

Други ред: Барбара Коловић, Ружа Батало, Меланија Биволџић, Живка 

Лупуровић, Аница Кривошија, Вида Варићак, Анђелка Пауновић, Вера 

Механџић, Јелица Влаовић, Јованка Михајловић, Илинка Влаовић, ?, 

Јелица Јовановић, Драгиња Томашевић. 

Трећи ред: Славка Релић, Мила Заклановић, Живка Лежимирац, Паулина 

Бобош, ?, ?, Нада Јовановић, учитељица Загорка Обрадовић, ?, Стојанка 

Механџић, Љубица Стојшић, Љубица Веселиновић, Олгица Тунић, ?. 

Шетврти ред (седе): ?, ?, ?, Живан Релић, Анђа Биволџић, Здравко 

Стојшић, ?, ?, ?, Имре. 


Горњи ред: ?, Јохан Евингер, ?, ?, ?, ?, ?, Карл Книзл, ?, ?, ?, ?, ?, ?. 

Други ред: ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, Јакоб Тафе, Валтер Туро, ?, Карл Вајс, ?, ?. 

Трећи ред: ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?. 

Четврти ред (стоје): ?, ?, ?. 

Пети ред (седе): ?, ?, ?, ?, Розина Блених, Берта Буш, учитељица Јелена 

Обрадовић, ?, Елза Лорман, Вилма Блених, Елизабета Клаус, Розина 

Хајдт, ?, Сол Сузана, Хелена Бернхард. 

Шести ред (леже): Карл Штајгеле, ?. 

Сл. 51. Бранко Стојадиновић, разред IVа, школска 1933/34. (стр. 155) 

Горњи ред: ?, ?, Јован Тунић, Кока Јовановић, Предраг Шуша, ?, ?, 

Мојсило Неговановић, ?, Светозар Језеркић. 

Други ред: Нада Влаовић, Јовановић, Павле Невренчан-Сегедински, 

Игњат Обрштаревић, Ференц Копуновић, ?, Милан Стојшић, Драгутин 

Релић, Обрштаревић, ?, Михајло Липовчан, ?. 

Трећи ред: ?, Марица Веселиновић, Наталија-Љаља Скопчински, Ержа 

Ковач, Јовановић, учитељ Бранко Стојадиновић, ?, Персида Бајић, ?, Марица 

Механџић, ?. 

Четврти ред (седе): ?, Софија Миковић, Владимир Божић, ?, Бојана 

Механџић, Даница Биволџић. 

322

Сл. 52. Петер Ланг, разред IVб, школска 1933/34. (стр. 155) 

Горњи ред: Сене Јакоб, Сене Андреас, Јозеф Талхајмер, Бургер, Мартин 

Штајгеле, Јакоб Вебел, Самуел Поп, Хајнрих Штајгеле, Филип Фрај, 

Криситјан Дерингер, Јохан Блазиус, Хајнрих Блазиус, Јозеф Шнајдер. 

Други ред: Гутвајн, Георг Лангерман, Јакоб Евингер, Јохан Грумбах, 

Јакоб Хајдт, Франц Пил, Лоренц Шефер, учитељ Петер Ланг, Јакоб Вендел, 

Јакоб Клеменс, Рудолф Книзл, Фет, Вебер, Зелењак. 

Трећи ред: Магдалена Кинер, Розина Кинер, Елза Фајфер, Маргарета 

Книзл, Катарина Бернауер, Сузана Вајс, Елизабет Туро, Розина Малер, 

Софија Штрекер, Сузана Мајер, Елизабет Штели, Елизабет Штајл, Розина 

Вагнер, Кристина Матеис. 

Четврти ред: Маргарета Пфаф, Елфрида Штрекер, Марија Блених, Хилда 

Фелер, Марија Дитрих, Софија Книзл, Ерна Хубер (у наручју држи 

Отилију, кћерку учитеља Петерa Ланга), Терезија Пил, Хилда Сене, Розина 

Штумпхаузер, Магдалена Клајн, Сузана Вебер, Софија Зелењак. 


Горњи ред: Живко Механџић, Ђорђе Обрадовић, Бошко-Баба Језеркић, 

Богдан Боснић, Ержа Корокнаи, Бранислав Стаматовић, Милена Батало, 

Вера Сегедински, Стеван Кечић, Јован Вукобрадовић. 

Други ред: Воја Бајић, ?, Нада Косанић, Барбара Коловић, Мира Јовановић- 

Вулетић, ?, ?, Катица Петраковић, ?, Радивој Станисављевић. 

Трећи ред: Мара Бајић, Милица Влаовић, Ружа Божић, Јелица Огризовић, 

Мирјана Бута, учитељица Олга Ритберг, Богданка Веселиновић, Аница 

Кривошија, Вера Лежимирац, ?, Љуба Стојић. 

Четврти ред (седе): Нена Вукобрадовић, ?, Верица Станисављевић, 

Мирјана Поповић, Никола Степанчевић, Цветко Марчетић, Стојан Бајић, 

?, Коларовић, ?, Софија Обрштаревић. 

Сл. 54. Петер Ланг, Iб, школска 1934/35. (стр. 179) 

Горњи ред: ?, ?, Декер, Цалгер, Хајнрих Хен, ?, Јозеф Книзл, Карл Чепел, 

Адам Блазиус, Карл Хубер, Фридрих Блених, ?, Фриц Швеблер, Карл 

Штрекер. 

Други ред: Георг Сол, ?, ?, ?, Јохан Бечел, Фриц Швеблер, Матеис 

Шлајхер, Јохан Шнајдер, Шнајдер, Адам Штели, Адам Лаукс, Георг Клеменс, 

Јакоб Малер, Роберт Хен, Јакоб Фалкенбургер, Емил Бобош. 

Трећи ред: Катарина Вајс, Лидија Штрекер, Хорњак, Марија Вагнер, Сузана 

Валтер, Хилдегард Пфаф, Лујза Вајс, Злата Цимерман, учитељ Петер 

Ланг, Лидија Лорман, Лидија Балг, Терезија Шпиз, ?, Маргарета Лоц, 

Волф, Хелена Арнолд. 

Четврти ред: ?, Ида Лаукс, Лидија Волф, Кристина Дернер, Јохана Емих, 

Хелена Кинер, Хелена Вајс (држи таблицу), Јохана Бубенхајмер, Ела Балцер, 

Елизабета Туро, Лидија Волф, Елизабета Вебел, Кристина Деманд, ?. 

323

Сл. 55. Катица Стојадиновић, разред IIа, школска 1934/35. (стр. 179) 

Горњи ред: ?, ?, ?, ?, ?, Стеван Јеловац, Гојко Бојић, ?, ?, ?, ?. 

Други ред: ?, ?, ?, Загорка Шуша, Јованка Механџић, ?, Розалија Јохимстал, 

?, Нада Момчиловић, ?, Загорка Срдановић, ?, ?, Зуска Виг. 

Трећи ред: ?, ?, ?, Иванка Груловић, ?, ?, ?, учитељица Катица Стојадиновић 

са кћерком Бранком, ?, ?, ?, ?, ?, Љубинка Кривошија. 

Четврти ред (леже): ?, Славко Стаматовић. 

Сл. 56. Загорка Обрадовић, разред IIIа, школска 1934/35. (стр. 180) 

Горњи ред: ?, Живан Релић, ?, Живко Петровић, ?, ?, Здравко Стојшић, 

Миливој Груловић, Петар Механџић, Јошка Корокнаи, Душко Вучетић, ?. 

Други ред: Славка Релић, ?, ?, ?, Бошко Батало, ?, Милан Марков, Храбрен 

Миловановић, Милан Радаковић, Мирко Жмирић, ?, Нада Јовановић. 

Трећи ред: Јелица Јовановић, Катица Кугли, Меланија Биволџић, Јованка 

Михајловић, Ружа Батало, Анђелка Пауновић, Вера Механџић, Јелица 

Влаовић, Аница Кривошија, Вида Варићак, Живка Лупуровић, Илинка 

Влаовић. 

Четврти ред: Олгица Тунић, Стојанка Механџић, Љубица Веселиновић, 

Драгиња Томашевић, ?, ?, учитељица Загорка Обрадовић, Анђа Биволџић, 

?, Паулина Бобош, Мила Заклановић, Анђа Клашња, Барбара Коловић. 

Пети ред: ?, Љубица Стојшић, ?. 

Сл. 57. Бранко Бута, разред IVб, школска 1934/35. (стр. 180) 

Горњи ред: ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?. 

Други ред: ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?. 

Трећи ред: ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, учитељ Бранко Бута, Елза Штрекер, Елизазбета 

Лаукс, ?, ?, Розина Кинер, ?. 

Четврти ред: ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, Розина Бајер, ?, ?. 

Сл. 58. Бранко Стојадиновић, разред V, школска 1934/35. (стр. 181) 

Горњи ред: Франц Сол, ?, ?, ?, Хајнрих Штајгеле, ?, Предраг Шуша, ?, ?, ?. 

Други ред: Рудолф Книзл, ?, Светозар Језеркић, ?, ?, ?, Владислав Шубић, 

Владимир Божић, ?, ?. 

Трећи ред: Нада Влаовић, Ерна Хубер, Софија Книзл, Едит Бубенхајмер, 

Розалија Штумфхаузер, учитељ Бранко Стојадиновић, ?, ?, Фрида Штрекер, 

Софија Миковић. 

Чертврти ред (леже): ?, ?, 

Сл. 59. Бранко Стојадиновић, разред Iа, школска 1935/36. (стр. 181) 

Горњи ред: Јовановић, Драган Зороја, Павле Јовановић, Бошко 

Лупуровић, Мартин Оџић, Гојко Стојшић, Павле Механџић, Бранко Катић, 

Радивој Неговановић, Радивој Биволџић, Маришка Шурјан. 

324

Средњи ред: Нада Крстић, Вера Биволџић, Сима Сегедински, ?, Радослав 

Мирчетић, Иштван Ковач, Иштван Јухаз, Мирјана Лупуровић, Митра, 

Ђурђа Веселиновић. 

Седе: Нада Бајић, Анђа Симић, Вида Јовановић, ?, Гордана Бајић, учитељ 

Бранко Стојадиновић, Ержа Бузаш, Вида Жмирић, Славка Батало, Споменка 

Веселиновић, Вида Поповић, Евица Момчиловић. 

Леже: Загорка Петровић, Загорка Лупуровић. 


Горњи ред: ?, ?, Георг Грумбах, Ото Клајн, Ернст Кинер, Георг Сол, 

Јакоб Гутвајн, Матиас Шлајхер, Рихард Евингер, Хајнрих Кинер, Јакоб 

Ајзенлефел, ?. 

Други ред: Јохан Вендел, ?, ?, ?, Јакоб Грумбах, ?, ?, Алберт Фајфер, ?, ?, 

?, Рајнхард Фет. 

Трећи ред: ?, Маргарета Бечел, ?, Лајзел Блених, ?, Хилда Друм, Хилда 

Сол, Сузана Фет, Ерна Пфаф, Бајнтнер, ?, Роза Најдер, ?. 

Четврти ред: ?, ?, Лидија Антони, ?, Марта Дингес, Маргарета Блених, Хелена 

Штумпфхаузер, учитељ Хајнрих Бехер, Флора Штрекер, ?, Елизабет 

Шрам, ?, ?, Розина Најдер. 

Пети ред (седе): ?, Петер Тома, Јозеф Швинд, Лудвиг Ајзенлефел, Петер 

Фрај, Хајнрих Вебел, Николаус Вебел, Јохан Шнајдер, Петер Лихт. 


Први ред: ?, Цалгер, Хајнрих Хен, ?, Карл Чепл, Карл Хубер, Јозеф Книзл, 

Јакоб Фалкенбургер, Фриц Блених, Јакоб Пфаф, Адам Блазијус, ?. 

Други ред: Фриц Швеблер, ?, Карл Шрам, Адам Лаукс, Георг Клеменс, 

Адам Штели, ?, ?. 

Трећи ред: Лидија Волф, Хелена Кинер, Кристина Деманд, Катарина 

Вајс, ?, Елизабет Дернер, Елизабет Вајс, Хелена Арнолд, Лидија Штрекер, 

Рози Цалгер, Маргарета Лоц, Хорњак, Марија Вагнер. 

Четврти ред: Кристина Дернер, ?, Хилда Фет, Елизабет Вебел, Хилдегард 

Пфаф, Лидија Лорман, учитељица Јелена Обрадовић, Лујза Вајс, 

Терезија Шпиз, Лидија Балг, Ела Балцер, Јохана Емих, Елизабет Туро. 

Пети ред – седи на столици и држи таблицу: Злата Цимерман. 

Шести ред (седе): ?, Матијас Шлајхер, Јакоб Волф, Цалгер, Јохана Шумахер, 

?, Јакоб Малер, Георг Клеменс. 

Сл. 62. Катица Стојадиновић, разред IIIа, школска 1935/36. (стр. 183) 

Горњи ред: Обрен Пауновић, Славко Стаматовић, Стеван Јеловац, Бошко 

Старчевић, Гојко Бојић, ?, Србин Лежимирац, Бошко Божић. 

Други ред: Боришка Коловић, ?, Љубинка Кривошија, Загорка Шуша, 

Нада Нешић, Јованка Механџић, Розалија Јохимстал, Милена Механџић, 

Милена Варићак, Ержа Бузаш, Зуска Виг. 

325

Трећи ред: Загорка Срдановић, Софија Јовановић-Вулетић, ?, Љубица 

Томашевић, Бранка Стојадиновић (кћерка учитељице Катице), учитељица 

Катица Стојадиновић, Радмила Стојадиновић (кћерка учитељице Катице), 

Иванка Груловић, ?, Нада Момчиловић, ?, ?. 

Четврти ред (седе): ?, Маришка Шкривањ. 

Сл. 63. Бранко Бута, разред IIIб, школска 1935/36. (стр. 183) 

Горњи ред: Мирјана Бута, учитељ Бранко Бута, Стојанка Бута. 

Други ред: Филип Бенцер, Андреас Бајтнер, Филип Уршел, Магдалена 

Емих, Хилдегард, Шнеф, Јудит Штрекер, Елизабета Кел, Карлота Вајс, 

Магдалена Штајл, Берта Милер, Софиа Нау, Јохан Бадер, Рихард Штели, 

Фридрих Книзл. 

Трећи ред: Сузана Фаф, Катерина Штели, Вилхелмина Клеменс, Маргарета 

Лоц, Сузана Евингер, Хелена Бехтолд, Хилда Штумфхаузер, Хермина 

Бенцер, Елизабета Талхајмер, Хилдегард Хен, Росина Вебел, Берта 

Малер, Хелена Хајдт, Флора Книзл, Ирма Грумбах, Маргарета Кајпер, 

Хелена Фаф. 

Четврти ред: Катерина Велкер, Елизабета Бах, Јозефина Вагнер, Хелена 

Шпиз, Софиа Вајс, Катерина Лоц, Доротеа Фалкенбургер, Софиа Бечел, 

Хелена Капес, Елизабета Мајер, Ана Мајлинг, Ида Кинер. 

Пети ред: Адам Хајдт, Јакоб Бек, Вили Балг, Петер Декер, Лудвиг Дерингер, 

Фридрих Шлајхер, Карло Ђурић, Хајнрих Фрај, Вилхелм Антони, Георг 

Вајсенбах, 

Шести ред: Петер Гебел, Кристиан Шнајдер, Ото Шене, Карл Хајб, Фридрих 

Шол, Петер Штајл, Самуел Блених, Хајнрих Најдер, Арон Вендел. 

Сл. 64. Загорка Обрадовић, IVa разред, школска 1935/36. (стр. 184) 

Горњи ред: Јожика Корокнаи, Живан Релић, Здравко Стојшић, Петар 

Механџић, Карл Книзл, Живко Петровић, Душко Вучетић, Храбрен 

Миловановић, Тајфел. 

Други ред: Живка Лупуровић, Меланија Биволџић, Ружа Батало, Вида 

Варићак, Аница Кривошија, Вера Механџић, Анђелка Пауновић, Јелица 

Влаовић, Илинка Влаовић, Миланка Заклановић. 

Трећи ред: Паулина Бобош, Славка Релић, дев. Мила Лежимирац, Живка 

Лежимирац, Анђа Клашња, учитељица Загорка Обрадовић, Милена 

Мирчетић, Љубица Веселиновић, Љубица Стојшић, Олгица Тунић, 

Анћелија Биволџић. 

Четврти ред (седе): ?, Стојанка Механџић. 

Сл. 65. Велислав Старчевић, разред Iб ВНШ (V), школска 1935/36. (стр. 184) 

Горњи ред: Јакоб Сене, Лангерман, ?, Јакоб Вендел, Лоренц Шерер, 

Штрекер, Франц Фет, Хајнрих Блазиус, ?, ?, Јакоб Хајдт. 

Други ред: Софија Зелењак, Елизабета Штели, Јохан Зелењак, Адам Вебер, 

Хилда Сене, Сузана Мајер. 

326

Трећи ред: Маргарета Пфаф, Розина Вагнер, Елза Фарер, Елизабета 

Штајл, учитељ Велислав Старчевић, Софија Штрекер, Сузана Вајс, Маргарета 

Книзл, Хелена Кинер. 

Четврти ред (леже): ?, ?. 

Сл. 66. Бранко Стојадиновић, разред IIа, школска 1936/37. (стр. 185) 

Горњи ред: Павле Механџић, Бошко Лупуровић, Гојко Стојшић, Иштван 

Јухаз, Стојан Бајић, Радослав Мирчетић, Сима Сегедински, Иштван 

Ковач, Мартин Оџић, Павле Јовановић, Драган Зороја, Бранко Катић, 

Радивој Биволџић, Радивој Неговановић. 

У средини: Вера Биволџић, Марица Пауновић, Милица Крачун, Митра, 

Гордана Бојић, учитељ Бранко Стојадиновић, Славица Амиџић, Славко 

Батало, Загорка Лупуровић, Вида Жмирић, Споменка Веселиновић, Загорка 

Петровић. 

Седе: Маришка Шурјан, Анђа Симић, Ђурђа Веселиновић, Рада Ивановић- 

Галамбош, Бранка Стојадиновић, учитељова кћерка, Бора Јеременко, 

Евица Момчиловић, Вида Васиљевић, Мирјана Лупуровић. 

Сл. 67. Олга Ритберг, разред IIIа, школска 1936/37. (стр. 185) 

Горњи ред: Мирко Неговановић, ?, Катица Петраковић, Кугли, Мара 

Бајић, Стевка Веселиновић, Милена Вукобрадовић, Воја Бајић, Милена 

Релић, Верица Станисављевић, Радивој Станисављевић. 

Други ред: Нада Косанић, ?, ?, Милена Батало, Софија Обрштаревић, 

Гордана Рајковић, Барбара Коловић. 

Трећи ред: Мира Поповић, Вера Лежимирац, Јелица Огризовић, 

Мирјана Бута, учитељица Олга Ритберг, Софија Обрштаревић, Богданка 

Веселиновић, Мира Јовановић-Вулетић, Милица Влаовић, Аница 

Кривошија. 

Четврти ред: Ђура Кугли, Миша Јовановић-Вулетић, Стојан Бајић, Стева 

Кечић, Бошко Боснић, Радивој Лупуровић, Ђорђе Обрадовић, Бошко- 

Баба Језеркић, Живко Механџић, Бранислав Стаматовић. 

Сл. 68. Катица Стојадиновић, разред IVа, школска 1936/37. (стр. 186) 

Горњи ред: Бошко Божић, Гојко Бојић, Иштван Сич, Србин Лежимирац. 

Други ред: Љуба Веселиновић, Љубинка Кривошија, Загорка Шуша, 

Јованка Механџић, Нада Шубић. 

Трећи ред: ?, Живка Лежимирац, Ђурђа Клашња, уч. Катица Стојадиновић, 

Смиљка Заклановић, Маришка Шкривањ. 

Четврти ред: Нада Момчиловић, Загорка Срдановић, Иванка Груловић, 

Стојанка Механџић. 

327

Сл. 69. Бранко Стојадиновић, разред IIIа, школска 1937/38. (стр. 186) 

Горњи ред: Рада Ивановић-Галамбош, Бранко Катић, Радивој Биволџић, 

Радивој Неговановић, Драган Зороја, Павле Механџић, Бошко Лупуровић, 

Бора Јеременко. 

Други ред: Сима Сегедински, Загорка Богдановић, ?, Павле Јовановић, 

Радослав Мирчетић, Мартин Оџић, Јовановић-Вулетић, Војислав Бајић, 

Иштван Ковач, Стојан Бајић, Иштван Јухаз. 

Седе: Милица Крачун, Катица Коловић, Гордана Бајић, учитељ Бранко 

Стојадиновић, Славко Батало, Загорка Лупуровић, Евица Момчиловић, 

Љубица Бузић. 

Доле: Вида Васиљевић, Вида Жмирић, Маришка Шурјан, Вера Биволџић, 

Споменка Веселиновић, Ђурђа Веселиновић, Мара Бајић, Анђа Симић, 

Мирјана Лупуровић, Мара Пауновић. 


Горњи ред: Марко Зороја, Петар Вукадиновић, Елизабета Магда, Лела 

Јовановић, Душко Језеркић, Душка Митровић, Јулишка Корокнаи, Мара 

Релић, Фрања Буњан(?), Мирјана Бајић, Бежика, Гојко Заклановић, Сава 

Коцкаревић. 

Други ред: Милица Рончевић, Катица Петровић, Мирјана Веселиновић, 

Стојанка Старчевић, Бранка Стојадиновић, учитељица Олга Ритберг, 

Вера Веселиновић, Милена Лупуровић, Нада Бабајић, Зорица Вучић, 

Бранка Јовановић. 

Трећи ред: Фрања Буњан (?), Петар Драгићевић, Марица Гривић, Ђорђе 

Варићак, Вера Катић, Стојан Старчевић, Нада, Живан Јовановић, Стојанка 

Кривошија, Драга Катнић, Слободан Бајић. 

Четврти ред (леже): Милутин Јовановић, Мика Мијатов, Сима Механџић, 

Мирко Жмирић. 

Сл. 71. Петер Ланг, разред IVб, школска 1938/39. (стр. 187) 

Горњи ред: ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?. 

Други ред: ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?, ?. 

Трећи ред: ?, Ерна Пфаф, Марта Дингес, Елизабета Блених, учитељ Петер 

Ланг (у наручју држи кћерку Отилију), Розина Блених, ?, Сузана Сол, 

?, ?. 

Четврти ред (клече): ?, ?, ?, Марија Мајер, Катарина Бернхард, ?, Кристина 

Дернер, ?. 

Сл. 72. Бранко Стојадиновић, разред V, школска 1938/39. (стр. 188) 

Горњи ред: Јохан Фалкенбургер, ?, Адам Блазијус, Карл Чепл, Георг Клеменс, 

?, Карл Штели, Карл Шрам, ?, ?, ?. 

Други ред: Ела Бајцер, Катарина Вајс, Јохана Емих, Карл Хубер, ?, Хилдегард 

Пфаф, Хилда Фет, ?, ?. 

328

Трећи ред: Обрштаревић, Милица Влаовић, Богданка Веселиновић, Аница 

Кривошија, ?, учитељ Бранко Стојадиновић, Јелица Огризовић, Ружа 

Божић, Елизабета Туро, ?, Лидија Лорман. 

Четврти ред (седе): Матијас Шлајхер, Милена Батало, Фриц Блених. 


Први горњи ред: Милан Старчевић, ?, Стева Мазанек, Јован Механџић, 

Бата Дикић, Дулић, Ђорђе Коларевић, Војислав Темуновић, Петар 

Клашња. 

Други ред: Иштван Ситаш, Петар Ухрик, Димитрије Божић, Милан 

Томашевић, Тодор Обрадовић, Живан Марић, Светислав Лубен, Миленко 

Жеравица, Стеван Божић. 

Трећи ред: Сретен Божић, Бранко Дороњски, Никола Буњан, Ђорђе Косовац, 

?, Бранко Кривошија, Живан Закић, Павле Старчевић. 

Четврти ред: Јулишка Секереш, Мирјана Мијалчић, Милка Мазанек, Радмила 

Стојадиновић (није ђак), учитеЉица Катица Стојадиновић, Анђелка 

Механџић, Бранка Цветић, Евица Бобош, Илонка Шкривањ. 

Пети ред: Нада Дороњски, Душанка Божић, Добринка Стаматовић, Загорка 

Бајић, Пуниша Божић, Загорка СтанисавЉевић, Милена ДрЉача, 

Стојанка Јовановић, Драгица Бајић. 

Сл. 74. Милисав Лазић, разред IVа, школска 1939/40. (стр. 189) 

Први ред одгоре: Никола Степанчевић, Карл Гутвајн, Бранко Вукадиновић, 

Богосав Рајковић, Станислав Санадер, Бранислав Стаматовић, Ференц 

Шкривањ. 

Други ред: Живан Ивановић, Андрија Сегедински, Ђорђе Васић, Бошко 

Бајић, Спаса Кикаш, Стојан Обрадовић, Живан Дороњски. 

Трећи ред: Анђелка Влаовић, Ержа Плели, Богданка Бакиш, Розика Сич, 

Елизабета Штајнер, Нада Сегедински, Мирјана Лупуровић. 

Четврти ред: Софија Лупуровић, Вера Бајић, Розалија Шкривањ, Анђелка 

Грковић, Јованка Божић, Гордана Веселиновић, Загорка Механџић, Катица 

Јухаз, Паула Милер. 

Седе: Рада Сегедински, Јован Коцкаревић, Боривој Релић, Живко 

Стојшић, Жика Марић, Војислав Петровић, Станко Катић. 

Сл. 75. Велислав Старчевић, разред Iа ВНШ (V), школска 1939/40. (стр. 189) 

Горњи ред: Ото Клајн, Бранко Божић, Павле Механџић, ?, Мартин Оџић, 

?, ?. 

Други ред: Сузана Зелењак, Бечл, Радослав Мирчетић, Стојан Бајић, ?, 

?, Роза Блених. 

Трећи ред: Гордана Бајић, Споменка Веселиновић, Ана Бечл, Сузана 

Најдер, ?, ?, Лиза Блених. 

Четврти ред: Мирјана Лупуровић, Вера Биволџић, Марта Дингес, Велислав 

Старчевић, Ержа Бузаш, Евица Момчиловић, ?, ?. 

329

Пети ред: ?, Бора Јеременко, Богдан Старчевић, Стојан Старчевић, Милан 

Старчевић, Иштван Јухаз, Иштван Ковач. 

Сл. 76. Петер Ланг, разред I, школска 1940/41. (стр. 190) 

Горњи ред: ?, Јохан Вајс, ?, Петер Кретер, Јакоб Цајглер, Валтер Гут, Ото 

Дингес, Карл Лоц, ?, Николаус Тома, Хајнрих Фурман, Рихард Сол, ?, Рихард 

Шефер. 

Други ред: ?, Хајнрих Вајс, ?, ?, ?, Петер Беч, ?, ?, Јакоб Уршел, Јакоб 

Штајнмец, ?, Хилда Пфаф. 

Трећи ред: Кристина Блених, Роза Габерт, ?, Јудит Фет, Хилда Даутерман, 

Магдалена Евингер, Маргит Книзл, Лидија Клајн, Ерна Даутерман, 

?, ?, ?, Ела Кретер. 

Четврти ред: Катарина Лоц, ?, Лујза Вендел, Елизабет Јунг, Елза Капес, 

?, Шерер, Отилија Ланг, Отмар Ланг, Елза Бехер, Хилда Вик, Розина Вајс, 

Ерна Книзл, Фрида Шнајдер, учитељ Петер Ланг. 

Пети ред (седе): Магда Ухрик, ?. 

Сл. 77. Хајнрих Бехер, разред IIб, школска 1940/41. (стр. 190) 

Први ред: Учитељ Хајнрих Бехер, ?, ?, ?, Евалд Хен, Андреас Шнајдер, ?, 

?, Хајнрих Пфаф, ?, Филип Сол, ?. 

Други ред: Катарина Вурц, Кристина Ухрик, Кристина Штрекер, Елизабет 

Швинд, Ела Фет, Кристина Вагнер, Катарина Цвара, Ена Шлајхер, Елза 

Фет, Филип Пфаф. 

Трећи ред: Ема Вагнер, Софија Шрам, Сузана Долмајер, Ела Кинер, Елизабет 

Мај, Паула Бечел, Ела Бечел, ?, ?, ?. 

Четврти ред: ?, ?, Терезија Вендел, Катарина Бургер, Маргарета Штели, 

?, Сузана Уршел, Петер Ухрик. 

Пети ред: ?, Петер Циглер, Јакоб Сол. 

330

ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА 

АРХИВСКА И РУКОПИСНА ГРАЂА 

Архив Војводине, Нови Сад 

- Илирска дворска депутација 

- Краљевска банска управа 

Архив Србије, Београд 

- Министарство просвете - персонални досијеи. 

Архив Српске академије наука и уметности, Сремски Карловци 

- Патријашијско-митрополијски архив, Фонд „А“ 

- Патријашијско-митрополијски архив, Фонд „Б“ 

- Конзисторијална акта 

- Српски народни покрет 

- Школска депутација 

- Фонд породице Рајачић 

- Фонд Varia 

Историјски архив „Срем“, Сремска Митровица 

- Основна школа „Браћа Груловић“ Бешка 

- Српска православна црква у Бешки, Матичне књиге венчаних 

- Српска православна црква у Бешки, Матичне књиге рођених 

- Српска православна црква у Бешки, Матичне књиге умрлих 

Основна школа „Браћа Груловић“, Бешка 

- Spomenica opće pučke učione u Beški 

Рукописно одељење Матице српске, Манускрипти 

Споменица Српске народне школе у Руми 

Српска православна црква Ваведења пресвете Богородице у Бешки 

- Домовни протоколи из 1784, 1792, 1818, 1867, 1905. 

- Циркуларни протокол 1818-1826. 

- Записник Србске источно православне Црквене Општине Бешчанске од 

1869. године, Књига I 

- Седнички записник 1888. 

Српска православна црква Светог Николе у Крчедину 

- Матична књига крштених 

Завичајно друштво „Стара Бешка“, Бешка 

- Записник седница Месног настав. већа стручне продужне школе у Бешки 

1937-41. 

- Izvješće o napredku učenika (učenica) 1882-1889. 

331

- Кроника Церкве храма стаго введенија в Бешке од лета 1881. 

- Огласна књига Држав. народ. школе 

- Седнички записник учитељ. збора свагдашње школе од 1. II 1926. – 

11 X 1937. 

- Седнички записник учитељ. збора шегрт. школе од 1. II 1926. 

- Шегртска школа – Сједнички записник од 15 XI 1908 до 1 II 1926. 

- Školski sjednički zapisnik učiteljskog zbora od 17. XI. 1910. do 1. II. 1926. 

ПЕРИОДИКА 

Almanah Kraljevine Jugoslavije, sveska četvrta priručne biblioteke, Opšta 

državna uprava, Banovine – srezovi, opštine i gradovi, sastav, statisitka i 

šematizam svih državnih ustanova, Zagreb 1932. 

Архив за историју Српске православне карловачке митрополије, година 

III, свезак 1, Ср. Карловци 1912 (1913). 

Građa za povijest školstva Kraljevina Hrvatske i Slavonije od njastarijih 

vremena do danas, pirbrao i uredio Antun pl. Cuvaj od Carevdara, svezak IX, 

drugo ispravljeno i popunjeno izdanje, Zagreb 1913. 

Енциклопедија Новог Сада, књига 12, КОС-ЛЕР, Нови Сад 1999. 

Zakon od 31. listopada 1888. ob uredjenju pučke nastave i obrazovanja 

pučkih učitelja u kraljevinah Hrvatskoj i Slavoniji, Zagreb 1888. 

Закон о народним школама у Краљевини Југославији, с кратким 

тумачењем и објашњем у вези са Законом о чиновницима од 31 VII 1923, 

Загреб, 1929. 

Imenik dostojanstvenika, činovnika i javnih službenika kraljevina Hrvatske i 

Slavonije, Zagreb, 1894, 1898, 1904, 1917, 1918. 

Leksikon pisaca Jugoslavije I, A-Dž, Matica srpska 1972. 

Leksikon pisaca Jugoslavije, II, Đ-J, Novi Sad, 1979. 

Napredak, časopis zaučitelje, uzgojitelje, sve prijatelje mladeži, tečaj 

dvadeset i četvrti, Zagreb 1883. 

Нови васпитач, уредио и издао Мита Нешковић, друга година 1889, Нови 

Сад 1889. 

Popis žiteljstva od 31. prosinca 1900. u Kraljevinama Hrvatskoj i Slavoniji. 

Demografske prilike po prebivalištima, Zagreb 1914. 

Popis žiteljstva od 31. prosinca 1910. u Kraljevinama Hrvatskoj i Slavoniji. 

Demografske prilike i zgrade za stanovanje. Sa dva kartograma, Zagreb 1914. 

Сербски летописи за годину 1826, трећа частица, Будим 1826. 

Službeni glasnik kr. hrv.-slav.-dalm. Zemaljske vlade, odjela za bogoštovje i 

nastavu, Godina 1883, Zagreb 1883. 

Србобран, гласило самосталне странке у Троједници, Загреб 24. окт./5. 

нов. 1887, бр. 92, год IV. 

Српски Сион, год. XII, број 16, Ср. Карловци 1903. 

332

Српски учитељ, педагошко-књижевни лист, година I, 1(14) јун 1908, свеска 

VI. 

Statistika narodnjega školstva u Dalmaciji, Hrvatskoj i Slavoniji, Zagreb 

1875. 

Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae 

graeci non uniti ritus i regni hungariae partiumque eidem anpexarum ... per 

Aloysium Reesch de le Wald, pro anno 1843/4, Budae. 

Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae 

graeci non uniti ritus i regni hungariae partiumque eidem anpexarum ... per 

Aloysium Reesch de le Wald, pro anno 1846/7, Budae. 

Шематизам источно-православне србске архидијецезе сремскокарловачке 

за 1884, Н. Сад 1884. 

Školski zakon od 31. listopada 1888. provedbenim naredbama i načeknim 

rješidbama., priredio i uredio Antun pl. Cuvaj od Carevdara, kraljevski 

savjetnik, zemaljski školski nadzornik, itd, knjiga III. (poslijednja), Zagreb 

1913. 

Школски календар за годину 1896/7. 

Школски лист, година тридесетпрва, Сомбор 1899, 

Školstvo u Hrvatskoj i Slavoniji od njegovog početka do konca 1895. godine, 

sastavljeno po službenim podacima, Zagreb 1896. 

Štatisitka nastave u Kraljevini Hrvatskoj i Slavoniji i hrvatsko-slavonskoj 

Vojnoj krajini školske godine 1871-72, Zagreb 1873, 

ЛИТЕРАТУРА 

Симеон Араницки, Православна српска парохија у Старој Пазови крајем 

године 1911, Ср. Карловци 1912, репринт издање, Стара Пазова 1995. 

Стеван Болманац, Шематизам источно-православне митрополије 

српске у Аустро-Угарској год. 1878, Панчево 1878. 

Славко Гавриловић, Митровица трговиште у Срему XVIII и XIX века 

(1716-1848), Београд 1984. 

Др Славко Гавриловић, Рума трговиште у Срему 1718-1848/49, Нови 

Сад 1969. 

Др Славко Гавриловић, Срем од краја XVII од средине XVIII века, Нови 

Сад 1979. 

Др. Никола Гавриловић, Дневник Уроша Несторовића о обиласку школа 

из 1810. године, Зборник за историју, 17, Матица српска, Нови Сад 1988. 

Никола Гавриловић, Карловачка богословија (1794-1920), Сремски Карловци 

1984. 

Др Никола Гавриловић, Српске и румунске граничарске школе од Темишварског 

сабора до појаве Уроша Несторовића (1790-1810), Зборник 

за историју, 26, Матица Српска, Нови Сад 1982. 

333

Др. Никола Гавриловић, Школе у Славонској војној граници у зимском 

течају 1789-1790. године, Зборник за историју, 10, Нови Сад 1974. 

Julije Gollner, Posebni koledar i šematizam pučkih škola i učiteljskog osoblja 

u kraljevinama Hrvatskoj i Slavoniji, za prostu godinu 1903. tečaj drugi, 

Zagreb 1902. 

Bruce W. McGowan, Sirem sancaðý mufassal tahrir defteri, Ankara 1983. 

Петар Деспотовић, Школе Срба у Угарској и Хрватској, свеска прва (од 

1690-1740), Крагујевац 1888. 

Др Радмило Достанић, Натошевићеви непознати списи, Нови Сад 1996. 

А. Ђукић, Прилог историји српских школа у Аустро-Угарској, Бранково 

коло за забаву, поуку и књижевност, 1897 III, Сремски Карловци 1897. 

Богдан Ж. Ђурђевић, Учитељски календар за преступну годину 1904. 

која има 366 дана, Земун 1903. 

Богдан Ж. Ђурђевић, Учитељски календар и шематизам за просту годину 

1905, Земун 1905. 

Франц Штефан Енгел, Опис Краљевине Славоније и Војводства Срема, 

Зборник Матице српске за књижевност и језик, књ. 19/III, Нови Сад 1971. 

Дарко Ивановић, Српски учитељи из Хабзбуршке монархије у Србији 

(1804-1858), Београд 2006. 

Љубомир Иванчевић, Матичне књиге села Бешке из друге половине 

XVIII века, Зборник Матице српске, серија друштвених наука, 5, Нови 

Сад 1953. 

Марко Јачов, Срем на прелому два века (XVII-XVIII), Београд 1990. 

Д-р Димитрије Кириловић, Српске основне школе у Војводини у 18 веку 

(1740-1780), Сремски Карловци 1929. 

Wifried Kniesel, Beschka, Bildgeschichte einer donauschwäbischen 

Tochtergemeinde in Syrmien 1860-1944,Tuttlingen 1984. 

Мата Косовац, Српска православна митрополија карловачка по подацима 

од 1905 године, Карловци 1910. 

Костантин Т. Костић, Из прошлости учитељске школе у Сомбору, Нови 

Сад 1938. 

Peter Lang, Beschka – Heimatbuch, Erzhausen 1971, 

Радослав Марковић парох, Православна српска парохија у Инђији крајем 

1900 године, Ср. Карловци 1901. 

Петар Момировић, Стари српски записи и натписи из Војводине, књига 

II, Нови Сад 1995. 

Петар Момировић, Стари српски записи и натписи из Војводине, књига 

III, Нови Сад 1996. 

Андрија М. Огњановић, Војвођанске народне школе и њихови учитељи 

од 1573 до 1774 године, Зборник за друштвене науке, 20, Матица Српска, 

Нови Сад 1958. 

Andrija M. Ognjanović, Graničarske narodne škole i njihovi učitelji na 

teritoriji Vojvodine od 1774. do 1872. godine, Novi Sad 1964. 

334

Andrija M. Ognjanović, Novosadske narodne osnovne škole i njihovi učitelji, 

od 1703. do 1940. godine, Novi Sad 1964. 

Коста Петровић, Историја Српске православне велике гимназије карловачке, 

Нови Сад 1991, друго издање. 

Срета Пецињачки, Граничарско-тривијалне школе на подручју Карловачке 

митрополије у 1772. години, Настава и васпитање, Београд 1969. 

Срета Пецињачки, Нови подаци о старим српским школама у Срему 

(1758/59-1767/68), Настава и васпитање, година XV (I), број 1, Београд 

1966. 

Срета Пецињачки, Граничарско-тривијалне и комунитетско-немачке 

школе Срема и Шајкашке у 1773/74. години, Зборник за историју, 18, 

Нови Сад 1978. 

Срета Пецињачки, Граничарско-тривијалне школе Срема у школској 

1774/5. години, Настава и васпитање, година XXVIII, број 1, Београд 1979. 

Срета Пецињачки, Подаци о српским вероисповедним школама и 

учитељима Сремско-славонске и Шајкашке војне границе у 1780. години, 

Зборник за историју, 16, Нови Сад 1977. 

Срета Пецињачки, Подаци о славено-сербским училиштима провинцијалног 

Срема школске 1835/36. године, Настава и васпитање, година 

XXV (XI), број 3, Београд 1976. 

Душан Познановић, Други у аутобиографији, записи о наставницима и 

ђацима Митровачке гимназије, Сремска Митровица 1998. 

Ратко Рацковић, Свештеници Бошковићи и њихови потомци, Годишњак 

Завичајног друштва „Стара Бешка“, Бешка 2009. 

Friedrich Renz, Heimatbuch der Krčediner Deutschen, Krčedin 1930. 

Димитрије Руварац, Српска митрополија карловачка око половине XVIII 

века, Ср. Карловци 1902. 

Душан Стојшић, Душко Лупуровић, Хроника старе Бешке, Beščanske 

novine, broj 4/5, jun 2001, Beška 2001. 

Лазар Ћелап, Земунски војни комунитет, САНУ Споменик CXVIII, 

Одељење друштвених наука, нова серија, 19, Београд 1967. 

Lazar Ćelap, Srpske škole u Slavonsko-sremskoj vojnoj granici, Arhivist, 

godina XIV, sveska 1-2, Beograd 1964. 

Љубивоје Церовић, Срби у Украјини, Нови Сад, б.г. 

Antun Cuvaj, Građa za povijest školstva Kraljevine Hrvatske i Slavonije od 

najstarijih vremena do danas, knjiga druga, Zagreb 1907. 

Црква Ваведења Пресвете Богородице у Бешки, Сремски Карловци – 

Бешка 2003. 

Evlija Čelebi, Putopis, odlomci o jugoslovenskim zemljama, Sarajevo 1973. 

335

КАЗИВАЧИ И САРАДНИЦИ 

Загорка Вујичин, Бешка 

Живан Батало, Бешка 

Бошко Батало, Бешка 

Анђелија Батало, Бешка 

Драгутин Кривошија, Бешка 

Ђорђе Пауновић, Бешка, 

Вера Пауновић, Бешка 

Ангелина Груловић, Нови Сад 

Стеван Кечић, Бешка 

Душко Вучетић, Бешка 

Бранка Јеременко, Бешка 

Мирјана Томашевић, Бешка 

Митра Јовичић, Бела Црква 

Милена Ђорђевић, Нови Сад 

Анђелка Пауновић, Бешка 

Живко Стојшић, Бешка 

Јасмина Матуновић, Бешка 

Љиљана Паскаш, Бешка 

Јулка Дешановић, Лединци 

Радивој Лупуровић, Бешка 

Драгиња Механџић, Бешка 

Ратко Лупуровић, Бешка 

Сава Јовановић, Бешка 

Зоран Милановић, Бешка 

Аћим Станисављевић, Бешка 

Анђелија Груловић, Бешка 

Вера Лончар, Бешка, 

Споменка Веселиновић, Бешка 

Драган Шубић, Бешка 

Радивој Рајковић, Бешка 

Лазар Маленић, Бешка 

породица Липовчан, Бешка 

Анђелија Батало, Бешка 

Мирјана Мирковић, Београд 

Милорад Бабић, Стари Бановци 

Предраг Пузић, Нови Сад 

Жарко Димић, Сремски Карловци 

Ратко Рацковић, Рума 

Ђорђе Бошковић, Рума 

Миле Јеловац, Крчедин 

Даница Јовановић, Нови Сад 

породица Обрадовић, Нови Сад 

Срђан Бута, Београд 

Стојанка Бута, Загреб 

Мирјана Бута, САД 

Лудвиг Давид Ајзенлефел, 

Немачка 

Роберт Ноненмахер, Аустрија 

Ерих Шерер, Аустрија 

Јакоб Вајс, Немачка 

Лујза Амшлингер, Немачка 

Отилија Ланг, Немачка 

Јохан Мајер, Немачка 

Катарина Нистен, Немачка 

Живко Марковић, Нови Сад 

Олга Зиројевић, Београд 

336

РЕЗИМЕ 

За време османске власти у Срему, постојале су мектебе (основне 

школе) и медресе (више школе) и то углавном у већим местима и местима 

која су била седишта нахија. Помињу су тек понеке српске школе. 

Вероватно су и та српска училишта била организована као некадашње 

средњовековне школе, које су већином биле при манастирима или 

црквама, и у њима су се описмењавали и обучавали будући свештеници. 

Из тог времена је и први помен бешчанске школе. 

Школа у Бешки спада у једну од најстаријих сремских школа и о 

њеном постојању говори податак из 1690. године. Кроз ту вероисповедну 

школу, која је било врло активна са краја XVII и почетка XVIII века, прошао 

је велики број будућих свештеника и учитеља који су касније службовали 

у Бешки, али и широм Срема. Као први вероучитељи у бешчанској 

школи забележени су поп Рафаил-Рака и поп Атанасије. Записано је и да 

је 1692. године у Бешки постојала школска зграда. 

Општа нестабилност која је владала у Срему у првој половини 

XVIII века, изазвана честим ратовима, разарањима, сеобама, гладним 

годинама и моријама (најчешће куга), узроковала је прекид континуитета 

постојања и развоја бешчанске школе. У тим годинама нема никаквих 

података о постојању школе у Бешки, као ни у већини места у Срему. 

Следећи податак је из 1752-53. године када је у Бешки саграђена 

нова школска зграда. Из тих времена има записа о понеким ученицима, 

о именима и особинама учитеља, о стању школске зграде. Пошто се и у 

наредним годинама о бешчанској школи проналазио спорадично понеки 

податак, закључак је да школа није престајала са радом. О њој се бринула 

општина, која је обезбеђивала приватног учитеља, школску зграду и 

покривала, заједно са родитељима ученика, све трошкове рада школе. 

Бешка је 1747. године ушла у састав Војне границе и убрзо постала 

седиште компаније. На челу компаније је био капетан и око њега је 

било доста нижих официра, како у седишту команде, тако и по насељима 

у саставу бешчанске компаније. Иста ситуација је била и у свим осталим 

граничарским штапским местима. У свакој компанији је било обиље административних 

послова, али за њихову попуну није било довољно квалитетног 

војничког кадра. Због тога је Марија Терезија 1774. године донела 

нови школски закон по којем су по седиштима компанија и већим 

местима основане граничарско-тривијалне школе, у којима се учила веронаука, 

читање, писање, рачун, упутство о поштеном животу, упутство 

о привреди и занатима. 

337

У Бешки је ова школа почела са радом у јулу 1773. године и њу су 

похађали и ученици из Крчедина и Чортановаца. Предавање се вршило 

на службеном немачком језику па су учитељи углавном били Немци, 

који су или врло слабо или никако говорили српски. Ова школа је радила 

све до пред крај XVIII века. 

Нови Школски устав је донет 1805. године са основном намером 

да се унапреди рад у школама, како би се још брже дошло до школованог 

војничког и административног кадра. Школе су и даље биле подељене на 

тривијалне, главне и нормалне. У сваком селу би се основала тривијална 

школа у којој би радио један учитељ, и где су и даље главни наставни 

предмети били вероноаука, читање, писање и рачунање. 

По тим принципима је радила и бешчанска школа, о којој из 

тога доба има доста података о њеним учитељима, броју ученика, о 

стању зграде. У тој школи често су се мењали учитељи – они који су 

оспособљени у учитељској школи и ђакони, који су по налогу митрополита 

Стратимировића, у многим школама, па тако и у Бешки, обављали 

учитељску дужност. 

Ратна дејства током српског народног покрета 1848-1849. године 

сигурно су привремено прекинула рад бешчанске школе, која је након 

тих догађаја, ипак веома брзо наставила своје активности. 

Већ 1852. године у Бешки је, преко пута цркве, подигнута, за оне 

прилике, савремена школска зграда. У њој су школу похађале многе 

генерације бешчанских ђака. 

Немци су се почели насељавати у Бешку 1860. године. Већ у 

првим данима живљења у новом завичају отворили су своју конфенсионалну 

школу у којој је први учитељ био Филип Лаутенбах. У наредним 

годинама (1876. године) немачка школа губи верски карактер и у њој се 

често мењају свршени учитељи, углавном Хрвати. Бившу крајишку зграду 

општина је претворила у школу и дала Немцима на коришћење. 

У опису из 1870. забележено је по први пут званично име српске школе 

- „Србско народна основна школа у Бешки“. Школа је имала три разреда, 

али једну учионицу у којој су се налазили сто, столице и катедра, 

те велико школско двориште и башту. 

Уредба за граничарске народне школе донета је 1871. године, по 

којој су све тривијалне школе у Војној граници претворене у општинскокомуналне 

народне школе, и све су постале четвороразредне. Оне школе 

где је био мали број ученика, и где је један учитељ обучавао све полазнике 

од првог до четвртог разреда, називале су се једноразредне. 

Све су школске зграде и остале непокретности бивших народних школа 

прешле у власништво општинско-комуналних народних школа, а сав 

школски намештај и остали инвентар предат у надлежност новооснованом 

школском одбору. 

Почетком 1875. године долази до спајања једноразредних дечачких 

и девојачких „учиона“ у Бешки у дворазредне мешовите народне 

338

„учионе“. Крајем 1879. године за учитеља долази Васа Милутиновић, који 

је у Бешки ту дужност обављао пуних 25 година. Његовим заузимањем 5. 

септембра 1883. српска и немачка једноразредна општа народна школа 

спојене су у троразредну општу народну школу. 

Нови школски закон донет је 1888. године под именом „Закон 

об уређењу пучке наставе и образовања пучких учитеља у краљевинах 

Хрватској и Славонији“. По њему су се све народне школе делиле у ниже 

и више. У оквиру нижих народних школа налазиле су се и опетовнице. 

Нижа народна школа, каква је била у Бешки, у коју су могла ићи сва деца 

без обзира на вероисповест, имала је четири разреда и њу је издржавала 

политичка општина. У свакој школи је морао бити изабран општински 

школски одбор. У састав тог одбора улазили су: начелник политичке 

општине, свештеник, учитељ, односно равнајући учитељ, лекар, два до 

пет чланова школске општине, школски патрон. Поступајући по одредбама 

овог Закона школа у Бешки добија ново име и печат и од тада се зове 

„Обћа нижа пучка школа у Бешки“. 

До пред крај XIX века у Бешки је постојао стални проблем недостатака 

школских просторија. До тада су биле само две школске зграде, 

и оне су биле у власништву две црквене општине – православне и евангелистичке. 

Нову просторију бешчанска школа добија 1894. године када 

је саграђена нова општинска зграда, а стара реновирана и одмах претворена 

у школску зграду. 

Две године касније бешчанска школа прераста у четвороразредну, 

када је отворено пето учитељско место за учитеља реформистичке 

вероисповести. 

Због сталног пораста броја деце у школи, а малог броја учитељског 

кадра, услови рада у школи бивали су све лошији. И даље је био мањак 

учионица, а оне које су постојале биле су мале и неприкладне. Из тих 

разлога је почетком XX века покренута иницијатива да се отпочне са 

планирањем изградње нове централне школске зграде и у ту сврху је 

основан фонд за изградњу школе у који је ушло 200 јутара ораница, 

уступљених од Земљишне заједнице. 

Почетак Првог светског рата у Бешки је обележен трагичним 

догађајима када је 26 Срба ухапшено и заточено у Петроварадинској 

тврђави, а њих шесторо, по преком суду, осуђено на смрт стрељањем. 

Међу стрељанима су били млада академска сликарка Даница Јовановић 

и свештеник Светозар Дујановић. 

Током рата школа је непрекидно радила, иако је стално оскудавала 

са учитељским кадром, јер је већина учитеља била мобилисана у 

аустро-угарској војсци. Осим тога, у то време је била стална несташица 

огревног дрвета, па је у таквим околностима често долазило до нередовности 

у одвијању наставе. 

339

Ослобођење Бешке и проглашење Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 

свечано је обележено у бешчанској школи 13. децембра 1918. 

када је одржана седница учитељског збора. 

Исте године престале су надлежности аустро-угарске власти, а 

заменила су их месна народна већа. Извршене су промене у наставном 

програму, а посебно код изучавања историје, земљописа, привреде. Већ 

почетком 1919. донет је Закон о изменама и допунама закона о народним 

школама. 

Иако је у то време бешчанска школа већ имала 6 школских 

просторија (учионица), проблем са одржавањем наставе је и даље био 

актуелан, посебно када се узме у обзиир да је број школске деце сваке 

године био све већи. Школске 1920/21. у бешчанску школу је кренуло 

445 ученика, подељених између осам учитеља. 

Проглашењем Краљевине Југославије 1929. године, доноси се и 

нови школски закон под именом „Закон о народним школама у Краљевини 

Југославији“. Школе су добиле нови назив и нов печат. Бешчанска школа 

се звала „Државна основна школа“. 

Иако је школским законом била прописана обавеза да се похађају 

разреди у Вишој народној школи, број ученика у њој је био све мањи. У 

школи у Бешки ученици нису редовно или скоро никако похађали више 

разреде, што је било каркатеристично за сва насеља старопазовачког 

среза, али и за целу Дунавску бановину. Због тога је 1932. године, на 

предлог Месног школског одбора у Бешки, одржавана настава само у I 

разреду Више народне школе, док је у II, III и IV разреду настава укинута. 

У Бешки је на крају школске 1932/33. било 10 одељења – пет са 

државним и пет са немачким наставним језиком, са 10 наставника, од 

којих су четири радила у одељењима са немачким, а шест са државним 

наставним језиком. 

Због врло лошег стања школских зграда 1937. извршен је њихов 

детаљан преглед и установљено је да се настава одвија у врло лошим 

условима и да скоро ниједна зграда не задовољава техничке, санитетске, 

хигијенске услове. Тих година школске просторије су биле на 

следећим локацијама: Зграда Српске православне црквене општине у 

улици Дунавска бр. 1, Зграда Српске православне црквене општине у 

улици Краља Александра бр. 2, Зграда Српске православне црквене општине 

у улици Краља Александра бр 4, Зграда у улици Краља Александра 

бр. 69. својина општине Бешка, Зграда у улици Краља Александра бр 

71. која је у приватном власништву, Зграда у улици Краља Александра 

бр. 73. која је приватна својина. 

Иако су током 1939. отпочеле интезивне припреме око изградње 

централне школске зграде, када је одобрен кредит за куповину грађевинског 

материјала и извршен избор земљишта за градњу школе, до 

тога није дошло. И поред неких мање-више озбиљнијих техничких раз- 

340

лога који су утицали на то, главни разлог што школска зграда није 

изграђена је нестабилна политичка ситуација која је владала у Европи и 

приближавање рата. 

Бомбардовањем Београда 6. априла 1941. године Немачка је објавила 

рат Краљевини Југославији, и од тог дана је бешчанска школа, под 

именом „Државна народна школа Бешка“, престала да постоји. 

*** 

Пошто су Законом о привреди из 1884. године утврђена правила 

која су се тицала оснивања занатских радњи, прве шегртске школе у 

Срему су отворене у Земуну, Руми, Митровици, Иригу, Шиду, Инђији... 

Иако је вероватно почела са радом још 1905. године, бешчанска шегртска 

школа је званично основана 15. новембра 1908. године, а за почетак 

рада школе утврђен је 1. јануар 1909. године. 

„Шегртска школа“ се финансирала из општинске благајне. Трошкови 

који су покривани односили су се на награде учитељима, додатке 

за равнајућег учитеља, награде вероучитељима, трошкове за чишћење, 

расвету и огрев школских просторија, као и за остале потребе. 

У почетку рада школе број шегрта се повећавао из године у годину, 

па је убрзо формирано и више одељење првог разреда. Од заната, 

које су уписивали шегрти, најчешће су били заступљени зидари, бербери, 

трговци, обућари, кројачи, столари итд. 

Изменама о организацији шегртских школа дошло је до промене 

њихових назива, па се од 1. септембра 1928. године бешчанска шегртска 

школа звала „Занатско-трговачка школа“. 

У наредним годинама долази до смањења броја полазника у 

Занатско-трговачкој школи па је 1934. године донето решење о њеном 

укидању. Пошто о овој школи у наредне две школске године нема података 

претпоставља се да је престала са радом. Први наредни податак је 

из 1936/37. школске године када у Бешки опет постоји шегртска школа, 

али сад под новим именом „Стручна продужна школа Општине Бешка“. 

*** 

Кроз све време постојања школе у Бешки, кроз њу је прошао знатан 

број учитеља који су својим знањем и трудом образовали и васпитавали 

велики број генерација младих Бешчана. У почетку постојања школе, 

која је била клирикалног катактера и у којој су углавном образовани 

и припремани свештенички кандидати, први учитељи су били савештеници. 

Већ средином XVIII века, поред свештеника и понеког ђакона, 

у бешчанској вероисповедној школи појављују се и свршени учитељи. 

У другој половини XVIII века, у новооснованој граничарско-тривијалној 

школи, у којој се предавало на немачком језику, за учитеље долазе Нем- 

341

ци, већином пореклом из Средње Европе. Након затварање ове школе, 

па све до насељавања Немаца у Бешку, учитељску службу су обављали 

или свршени учитељи или ђакони, наравно српске националности. Већ 

у својим првим годинама, Немци организују своју конфесионалну школу 

и постављају своје учитеље. Две школе, српска и немачка, постојале 

су све до њиховог спајања 1883. године, па од тада до Другог светског 

рата, у бешчанској школи заједно раде учитељи Срби, Немци, Хрвати и 

Словаци. Прва званична учитељица у Бешки је Анка Млинарић, која је 

дошла на службу у Бешку 1883. године, мада се у првим годинама друге 

половине XIX века помиње „детонаставница“ Марија Михајловић, за 

коју није утврђено да ли јој је то било службеничко звање или јој је то 

написано по супругу Михајлу, који је био учитељ тј. „детонаставник“. 

У овом периоду у Бешки је службовало 25 учитељица. Први управитељ 

(директор) бешчанске школе је свештеник Петар Бошковић, који је изабран 

1872. године, и после њега је било постављено још пет управитеља 

и једина управитељица Олга фон Ритберг. 

342

ZUSAMMENFASSUNG 

Schulwesen in Beschka 1690-1941 

Zur Zeit der osmanischen Herrschaft in Syrmien bestanden „mektebe“ 

(niedere Volksschulen) und „medrese“ (höhere Schulen) hauptsächlich 

in den größeren Städten oder in solchen Orten, in denen ein Amtswalter seinen 

Sitz hatte. Serbische Schulen werden nur selten erwähnt. Wahrscheinlich 

waren sie ähnlich organisiert gewesen wie alle mittelalterlichen Schulen, 

die sich hauptsächlich neben Klöstern oder Kirchen befanden und der 

Ausbildung künftiger Kleriker gedient haben. Aus dieser Zeit gibt es auch 

den ersten Hinweis auf eine Schule in Beschka. 

Die Schule in Beschka war eine der ältesten in ganz Syrmien, was 

durch eine Notiz aus dem Jahre 1690 hervorgeht. Es war eine Konfessionsschule, 

die am Ende des 17. und Anfang des 18. Jahrhunderts sehr aktiv war. 

An ihr sind die meisten Pfarrer und Lehrer ausgebildet worden, die später in 

Beschka und im breiteren Raum Syrmiens gedient haben. Als erste Religionslehrer 

dieser Beschkaer Schule werden die Pfarrer Rafail-Raka und Atanasije 

erwähnt. Berichtet wird auch, dass im Jahre 1692 in Beschka ein Schulhaus 

bestanden hat. 

In der ersten Hälfte des 18. Jahrhunderts war Syrmien allgemein instabil, 

durch ständige Kriege, Verheerungen, Umsiedlungen, Hungersnöte 

und Epidemien (am häufigsten die Pest). Dadurch kam es schließlich zu einer 

vorübergehenden Unterbrechung des Schulbetriebes nicht nur in Beschka, 

sondern in den meisten Orten Syrmiens. 

Der nächste Bericht stammt aus den Jahren 1752/53, wo in Beschka 

wieder ein neues Schulgebäude errichtet worden ist. Aus diesen Zeiten 

werden schon Namen von eigenen Schülern, Lehrern, sowie der Zustand des 

Schulgebäudes beschrieben. Weil sich auch in den folgenden Jahren sporadisch 

bestimmte Hinweise auf die Schule finden lassen, darf der Schluss gezogen 

werden, dass die Schule in Beschka von da an ständig bestanden hat. 

Die Sorge für die Schule lag offensichtlich bei der kommunalen Gemeinde. 

Sie hat damals einen Privatlehrer berufen und zusammen mit den Eltern der 

Schüler alle Kosten für den Schulbetrieb gemeinsam getragen. 

Beschka geriet 1747 in den Einflussbereich der so genannten „Militärgrenze“ 

und wurde innerhalb kurzer Zeit der Sitz einer Kompanie. An ihrer 

Spitze stand ein Hauptmann mit einer beträchtlichen Anzahl von Offizieren 

niederer Ränge, sowohl im Stab als auch im Wohnbereich der Beschkaer 

Grenz-Kompanie. Eine ähnliche Situation bestand an allen Orten entlang der 

Militärgrenze. Die Kompanien versahen wichtige administrative Arbeiten, 

343

verfügten aber für deren Ausführung über keine ausreichend qualifizierten 

Kader. Deshalb hat die Kaiserin Maria Theresia 1774 ein neues Schulgesetz 

erlassen, wonach an allen größeren Orten entlang der Militärgrenze Grenz- 

Trivial Schulen eröffnet werden sollten. An ihnen wurden die Fächer Religion, 

Lesen, Schreiben, Rechnen gelehrt, sowie die Einführung in ein ehrbares 

Leben und die Vorbereitung auf eine Berufsausbildung praktiziert. 

In Beschka hat diese staatliche Schule schon 1773 ihren Betrieb aufgenommen 

und Schüler aus Beschka, Krtschedin und Tschortarnovci aufgenommen. 

Der Unterricht erfolgte in der deutschen Amtssprache, weshalb 

die meisten Lehrer Deutsche waren, die entweder nur sehr schwach oder 

überhaupt nicht Serbisch konnten. Diese Form von Schule bestand bis zum 

Ende des 18.Jahrhunderts. 

Ein neue Schulverfassung erfolgte 1805 mit der Absicht, die Qualität 

des Unterrichtes so zu steigern, dass noch schneller Leute herangebildet 

würden, die den militärischen und administrativen Anforderungen ihrer Zeit 

besser genügen konnten. Die Lehranstalten waren in Trivial- (Allgemein-), 

Haupt- und Höhere Schulen eingeteilt. In jedem Dorf wurde eine Trivialschule 

gegründet, die von einem Lehrer geleitet worden ist, der die Schüler weiterhin 

in den hauptsächlichen Unterrichtsfächern Religion, Lesen, Schreiben 

und Rechnen unterwiesen hat. 

Nach diesen Prinzipien hat auch die Schule in Beschka gearbeitet, 

was durch viele schriftliche Belege dokumentiert wird. So finden sich Angaben 

über ihre Lehrer, über die Anzahl der Schüler und über den Zustand des 

Schulgebäudes. Die Lehrer haben damals sehr oft gewechselt. Unter ihnen 

waren solche, die ausgebildete Lehrer waren und andere, die als Diakone im 

Auftrag des serbisch-orthodoxen Metropoliten Stratimirović in vielen Schulen, 

und so auch in Beschka, ihre Lehrtätigkeit ausgeübt haben. 

Die kriegerischen Ereignisse während des serbischen Volksaufstandes 

von 1848/49 haben den Schulbetrieb in Beschka vorübergehend stillgelegt. 

Nach diesen Ereignissen wurde der Unterricht aber sehr bald wieder aufgenommen. 

Schon 1851 wurde in Beschka gegenüber der Kirche ein für die damalige 

Zeit fortschrittliches Schulhaus errichtet. Darin haben viele Generationen 

von Beschkaer Schülern ihre Schulpflicht erfüllt. 

Ab 1860 begannen sich die Deutschen in Beschka anzusiedeln. Kaum 

dass sie in der neuen Umgebung Fuß gefasst hatten, haben sie für ihre Kinder 

schon eine eigene Konfessionsschule eröffnet, deren erster Lehrer und Leiter 

Filipp Lautenbach war. In den folgenden Jahren (1876) verlor die deutsche 

Schule ihren kirchlichen Charakter und regulär ausgebildete Lehrer, - in 

der Hauptsache Kroaten -, lösten sich oft nacheinander ab. Die kommunale 

Gemeinde hat ihr ehemaliges Amtshaus den Deutschen in Beschka zur Nutzung 

als Schule überlassen. 

In einem schriftlichen Vermerk aus dem Jahre 1870 wird die bisherige Schule 

zum ersten Mal als „Serbische Volksschule in Beschka“ genannt. Sie hatte 

344

drei Klassen, aber nur einen Schulraum, der mit einem Tisch und Stuhl als 

Katheder für den Lehrer ausgestattet war und draußen für die Schüler einen 

großen Schulhof mit Garten hatte. 

Durch ein neues Schulgesetz wurden 1871 alle Trivialschulen im Bereich 

der Militärgrenze zu kommunalen Volksschulen erklärt und gleichzeitig 

auf vier Klassen umgestellt. Schulen mit einer geringen Zahl von Schülern, 

die von nur einem Lehrer in einem Unterrichtsraum betreut wurden, nannte 

man „einklassige“ Schulen. Alle Schulgebäude und andere unbeweglichen 

Einrichtungen der früheren staatlichen Volksschulen wurden jetzt in das Eigentum 

der Kommunalgemeinden überführt, für Schulmöbel und anderes 

Inventar wurden die damals neu gegründeten „Ortsschulräte“ zuständig. 

*** 

Anfang 1875 wurden die einklassigen serbischen und deutschen 

„Lehranstalten“, die nach Knaben und Mädchen getrennt waren, zu „zweiklassigen“ 

gemischten Volksschulen in ihrer jeweiligen Muttersprache. Ende 

1879 kam Vasa Milutinović als Lehrer nach Beschka und versah seinen Dienst 

volle 25 Jahre. Aufgrund seiner Anstrengungen wurden am 5. September 

1883 die serbische und die deutsche einklassige Volksschule in Beschka auf 

eine gemeinsame dreiklassige Volksschule umgestellt. 

Im Jahre 1888 gab es wieder ein neues Schulgesetz, durch welches 

alle staatlichen Schulen in niedere und höhere eingeteilt worden sind. Im 

Bereich der niederen Schulen gab es allerdings auch schon „opetovnice“. 

Die niedere Volksschule, wie die in Beschka eine war, konnten alle Kinder 

besuchen, ohne Rücksicht auf ihre Konfession. Sie hatte vier Klassen und 

wurde von der politischen Gemeinde finanziell getragen. In jeder Schule 

musste ein gemeindlicher Schulausschuss („Ortschulrat“) gebildet werden, 

dem folgende Mitglieder angehörten: Der Vorsteher der politschen Gemeinde 

(Bürgermeister); ein Geistlicher; Schulleiter; Arzt; zwei bis fünf Vertreter 

der kommunalen Gemeinde und ein „Schulpatron“. Mit der Durchführung 

dieses Gesetzes bekam die Schule in Beschka einen neuen Namen und ein 

neues Dienstssiegel mit der Inschrift: „Allgemeine niedere Volksschule in 

Beschka“. 

Vor dem Ende des 19. Jahrhunderts bestand in Beschka wieder ein 

Mangel an genügenden Schulräumen. Bis dahin hatte es im Dorf nur zwei 

Schulgebäude gegeben, und die waren im Besitz von zwei Kirchengemeinden, 

der serbisch-orthoxen und der evangelischen. Im Jahre 1894 bekam 

Beschka sein neues Gemeindehaus, das noch heute steht. Das alte wurde 

renoviert und sogleich als neues Schulhaus eingerichtet. 

Zwei Jahre später entwickelte sich die Schule in Beschka über ihren 

vierklassigen Status hinaus, als ein fünfter Lehrer für die evangelistisch reformierte 

Kirchengemeinde nach Beschka kam. 

345

Nach 40 Jahren (25 in Beschka) wurde langjähriger Beschkaer Lehrer 

und Schulleiter Vasa Milutinović im Jahre 1905 pensioniert und an seiner 

Stelle kam Adam Obradović. 

Weil die Anzahl der Schulkinder ständig wuchs, während der Kader 

des Lehrkörpers unverändert klein blieb, wurden die Voraussetzungen für 

den Unterricht immer schlechter. Auch die Räumlichkeiten reichten nie 

wirklich aus und waren außerdem für den Lehrbetrieb nicht genügend ausgestattet. 

Aus diesem Grunde entwickelte sich am Anfang des 20. Jahrhunderts 

der Plan, ein völlig neues Schulhaus in Beschka zu bauen. Es wurde dafür ein 

Sparstock gegründet, in den von der Landwirtschaftlichen Vereinigung 200 

Morgen Ackerland eingebracht wurden. 

Zu Anfang des 1. Weltkriegs geschah in Beschka ein tragisches Ereignis, 

als 26 Serben verhaftet und in der Festung Peterwardein eingesperrt 

wurden. Sechs von ihnen hatte ein Gericht zum Tode durch Erschießung verurteilt. 

Unter den Erschossenen befanden sich auch die junge akademische 

Malerin Danica Jovanović und der serbische Pfarrer Svetozar Dujanović. 

Während des Krieges blieb die Schule in Beschka fortlaufend in Betrieb, 

obwohl sie ständig mit ihrem Lehrkörper in Engpässe geriet, weil die 

Mehrheit der Lehrer von der österreich-ungarischen Regierung zum Kriegsdienst 

eingezogen worden war. Hinzu kam, dass zu der Zeit ein großer Mangel 

an Brennholz bestanden hat, so dass es im Winter immer wieder zum 

Unterrichtsausfall gekommen ist. 

Die Befreiung Beschkas und die Ausrufung des Königreiches der Serben, 

Kroaten und Slowenen wurde in der Schule am 13. Dezember 1918 feierlich 

begangen, als sich das Lehrerkollegium zu seiner ersten Sitzung unter 

der Leitung Adam Obradovic zusammenfand. 

Noch im selben Jahr hörten die Auflagen der österreich-ungarischen Regierung 

auf und die Schulhoheit ging auf die Kommunalbehörden über. Der Präsident 

des Volksrates war Adam Veres, der evangelische Pfarrer und der 

Sekretär Jovan Milojević. 

Es wurden wieder Änderungen im Bildungsprogramm vorgenommen, 

besonders bei der Vermittlung der Geschichte, der Geographie und der Wirtschaft. 

Schon Anfang 1919 erschien ein Gesetz über die Änderungen und 

Ergänzungen an den Volksschulen. 

Wenn auch die Schule in Beschka mittlerweile sechs verschiedene 

Schulräume hatte, blieb das Problem des unregelmäßigen Unterrichtes immer 

aktuell, schon deshalb, weil die Zahl der Schüler mit jedem Jahr stetig 

zugenommen hat. 

Nach 20 Dienstjahren in Beschka wurde der Schulleiter Adam 

Obradović pensioniert und in Jahre 1925 kam an seiner Stelle Djordje 

Jovanović, der in Beschka geboren war. 

Mit der Ausrufung des Königreiches Jugoslawien im Jahre 1929 gab 

es wieder ein neues Schulgesetz unter der Bezeichnung „Gesetz über die 

Volksschulen im Königreich Jugoslawien“. Die Schulen bekamen wieder neue 

346

Namen und neue Dienstsiegel. Die Schule in Beschka hieß jetzt „Staatliche 

Volksschule“. 

Der Schulleiter Djordje Jovanović starb am 9. Mai 1931 und für neuen 

Schulleiter wurde Branko Buta angestellt. 

„Soko“ (Falkengesellschaft) in Beschka wurde im 1931 gegründet. 

Die neuangekommende Lehrer Branko Stojadinović und Velislav Starčević, 

später auch die Lehrerin Dušanka Vukosavljević waren dazu verdient. Sie 

haben viele Schüler angesammelt und mit ihnen aktiv und fleißig gearbeitet. 

Obwohl das neue Schulgesetz darauf drang, dass die Klassen der höheren 

Schulen besucht werden sollten, blieb die Zahl der Schüler an ihnen 

gering. Aus Beschka haben so gut wie nie Schüler die höheren Klassen besucht, 

was charakteristisch war sowohl für die Ansiedlungen im Bezirk von 

Alt Pasova als auch für den gesamten besiedelten Donauraum. Deshalb wurde 

im Jahre 1932 auf Antrag des Ortsschulrates in Beschka die Bildungsstufe 

der höheren Schule nur in der I. Klasse durchgeführt, während in den Klassen 

II, III und IV die höhere Bildung nicht vermittelt wurde. 

In Beschka gab es zum Ende des Schuljahres 1932/33 zehn Bildungsabteilungen 

- fünf in der Landessprache und fünf in der deutschen Sprache. 

Es gab 10 Lehrkräfte, von denen vier in der deutschen und sechs in der serbischen 

Sprache unterrichtet waren. 

Im Jahre 1936 wurde der neue Schulleiter Velislav Starčević benannt. 

Wegen des sehr schlechten Zustandes der Schulgebäude wurde 1937 

eine detaillierte Überprüfung durchgeführt, die ergaben hat, dass die Bildungsarbeit 

unter sehr schlechten Bedingungen geschah und dass fast kein 

einziger Schulraum den technischen, sanitären und hygienischen Erfordernissen 

entsprochen hat. Zu der Zeit befanden sich die Schulhäuser an folgenden 

Stellen in Beschka: Erstens das Schulhaus der serbisch-orthodoxen Kirchengemeinde 

in der Donaugasse Nr. 1, zweitens das Schulhaus der serbisch-orthodoxen 

Kirchengemeinde in der König-Alexander-Gasse Nr. 2 , drittens das 

Schulhaus der serbisch-ortodoxen Kirchengemeinde in der König-Alexander- 

Gasse Nr.4, viertens ein in Gemeindeeigentum stehendes Haus in der König 

–Alexander-Gasse Nr. 69, fünftens in der König –Alexander-Gasse Nr. 71, das 

in privatem Besitz war, und sechtens in der König –Alexander-Gasse Nr. 73, 

das auch in privatem Besitz war. 

Ab 1939 begannen intensive Vorbereitungen für den Neubau eines 

zentralen Schulhauses. Es wurde sogar ein Kredit aufgenommen und statt 

eines Sparkontos in Baumaterial investiert sowie ein passendes Grundstück 

zur Verfügung gestellt. Doch es kam nicht zum Bau des dringend benötigten 

Schulhauses. Neben einigen mehr oder weniger ernsthaften technischen 

Gründen, die Einfluss auf diese Entwicklung hatten, war der Hauptgrund für 

die Unterlassung des Neubaues die instabile politische Situation, die in ganz 

Europa vor dem zweiten Weltkrieg geherrscht hat. 

Der bisherige Schulleiter Velislav Starčević wurde mobilisiert und an 

seiner Stelle kam Olga von Rittberg. Mit der Bombardierung von Belgrad am 

347

6. April 1941 erklärte Deutschland dem Königreich Jugoslawien den Krieg, 

und mit diesem Tag hörte die „Staatliche Volksschule Beschka“ auf zu existieren. 

348 

*** 

Weil durch Gesetz von 1884 verbindliche Regeln auch für die Gründung 

von Handwerksbetrieben erlassen worden waren, wurden in Semlin, 

Ruma, Mitrowitz, Irig, Šid und Indjija…die ersten Lehrlingsschulen (Berufsund 

Gewerbeschulen) gegründet. Zwar hat es in Beschka vermutlich schon 

ab 1905 eine Lehrlingsschule gegeben, aber offiziell wurde sie erst am 15. 

November 1908 eröffnet und der Beginn des Unterrichtes auf den 1. Januar 

1909 festgelegt. 

Die „Lehrlingsschule“ in Beschka wurde aus der Gemeindekasse finanziert. 

Die entstehenden Kosten bezogen sich auf Honorare für die Lehrkräfte, 

Zuzahlungen zu ihren Gehältern, Honorare für die Religionslehrer, 

Kosten für Reinigung, Beleuchtung und Heizung der Schulräume sowie für 

andere wirtschaftliche Bedürfnisse. 

Vom Anfang des Schulbetriebes vergrößerte sich die Zahl der Lehrlinge 

von Jahr zu Jahr, so dass sich sehr bald mehrere Abteilungen der I. Klasse 

formieren mussten. Als die häufigsten Berufe, in denen Lehrlinge ausgebildet 

wurden, waren Maurer, Kürschner (Pelzverarbeiter), Händler, Schuhmacher, 

Schneider, Tischler usw. vertreten. 

Durch organisatorische Veränderungen der Lehrlingsschulen bekamen 

sie auch neue Namen, so dass ab 1. September 1928 die Beschkaer 

Lehrlingsschule in „Gewerbe- und -Handelsschule“ umbenannt wurde. 

In den folgenden Jahren kam es zu einem Rückgang der Besucher 

dieser Schule, so dass 1934 vermutlich ihre Schließung beschlossen worden 

war. Dafür spricht, dass in den folgenden zwei Jahren keinerlei Hinweise 

auf diese Schule vorzufinden sind. Der erste danach folgende Beleg stammt 

aus dem Schuljahr 1936/37, wo es in Beschka wieder eine Lehrlingsschule 

gegeben hat, - jetzt allerdings unter dem Namen „Weiterführende Gewerbeschule 

der Gemeinde Beschka“. 

*** 

Während der ganzen Zeit des Bestehens von Schulen in Beschka (also 

von 1690 bis 1941) ist eine große Zahl von Lehrkräften mit ihren Sach- und 

Fachkenntnissen sowie mit ihrer Mühe zum Wohl und für die Bildung von 

Generationen junger Beschkaer tätig gewesen. 

Am Anfang hatten die Schulen einen konfessionellen Charakter und 

dienten der schulischen Bildung des klerikalen Nachwuchses der Kirchen. 

Erste Lehrer waren selbst auch Geistliche gewesen. Schon in der Mitte des 

18. Jahrhunderts gab es unter den Lehrern in Beschka gelegentlich auch

Diakone und speziell ausgebildete Schullehrer. In der zweiten Hälfte des 

18. Jahrhunderts wurde eine allgemeine Schule in der Militärgrenzregion 

eingerichtet, an der in deutscher Sprache unterrichtet wurde, so dass hauptsächlich 

Deutsche als Lehrer berufen worden sind, die aus den mitteleuropäischen 

Ländern stammten. Nach der Schließung dieser Schule bis hin zur 

Ansiedlung von Deutschen in Beschka (1860) haben Diakone und Lehrer den 

Unterricht in der serbischen Sprache ausgerichtet. 

Schon kurz nach ihrer Ansiedlung haben die Deutschen ihre eigene 

konfessionelle Schule organisiert und ihre eigenen deutschen Lehrer berufen. 

Dadurch gab es in Beschka zwei Schulen, eine serbische und eine deutsche, 

bis sie sich 1883 zu einer Schule vereinigt haben. Von da an bis zum 

Zweiten Weltkrieg (1941) haben an der Beschkaer Schule Lehrer gemeinsam 

gearbeitet, die Serben, Deutsche, Kroaten oder Slowaken waren. 

Die erste amtliche Lehrerin in Beschka war Anka Mlinarić, die ihren 

Lehrdienst 1883 angetreten hat. Es hat zwar in der zweiten Hälfte des 19. 

Jahrhunderts auch schon eine „Kindererzieherin“ Marija Mihajlović gegeben. 

Es ist allerdings nicht sicher, ob sie tatsächlich eine Lehrerin war oder 

nur so genannt wurde, weil ihr Ehemann Lehrer (Kindererzieher) war. In dieser 

Periode haben in Beschka 25 Lehrerinnen gedient. Der erste Schulleiter 

(Direktor) der Beschkaer Schule war der (serbische) Pfarrer Petar Boskovic, 

der 1872 in dieses Amt gewählt wurde. Nach ihm hat es noch fünf Schulleiter 

gegeben, aber nur eine Schulleiterin, Frau Olga von Rittberg. 

(Deutsche Übersetzung: Dr. Ludwig David Eisenlöffel) 

349

ГЕОГРАФСКИ РЕГИСТАР 

Адашевци - 16, 40, 41, 198, 199, 211, 238, 

245 

Алибунар - 222 

Антуновац - 234 

Аустрија - 14, 15, 17, 22, 23, 37, 45, 67 

Аустроугарска монархија - 17, 63 

Ашања - 200, 307 

Баваниште - 300, 309, 311 

Баја - 243 

Банска Бистрица, Словачка - 233 

Банат - 14, 16, 17, 57, 221 

Банатска Паланка - 241, 249 

Баноштор - 56, 235, 236 

Бастај - 309 

Батајница - 70 

Бачинци - 54, 202 

Бачка - 16, 17, 57, 65 

Бачка Паланка - 241 

Бачки Брестовац - 246 

Бачки Маглић (Буљкес) - 65, 306, 307, 308 

Бачко Добро Поље (Прибићевићево) - 307 

Бачко Градиште (Фелдварац) - 218 

Бежанија - 27, 298 

Бела Црква - 336 

Белегиш - 31, 70, 86, 132, 137, 156, 197, 

222, 229, 305, 306, 308 

Белиц - 204 

Београд - 9, 21, 30, 33, 40, 51, 54, 58, 114, 

178, 196, 201, 209, 217, 236, 237, 241, 242, 

244, 245, 260, 296, 298, 299, 301, 304, 331, 

333, 334, 335, 336 

Беочин - 32, 50, 52, 56, 195, 196 

Берак - 233 

Берлин - 290 

Бесенбах (Bessenbach), Немачка - 304 

Беч, Аустрија - 7, 37, 38, 40, 47, 53, 60, 224, 

231 

Бечеј - 243 

Бечмен - 302 

Бешка - 7, 8, 9, 11, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 

19, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 30, 31, 32, 33, 34, 

39, 40, 41, 42, 43, 44, 45, 46, 48, 49, 50, 51, 

52, 53, 54, 55, 56, 57, 58, 59, 60, 61, 62, 65, 

66, 67, 68, 69, 70, 71, 72, 73, 74, 75, 76, 78, 

79, 80, 81, 82, 84, 85, 86, 87, 89, 91, 92, 

93, 94, 96, 97, 103, 104, 105, 106, 108, 109, 

110, 112, 113, 114, 129, 131, 132, 133, 134, 

135, 136, 137, 138, 139, 140, 141, 143, 156, 

157, 158, 159, 163, 164, 165, 166, 167, 168, 

169, 170, 172, 173, 174, 175, 177, 178, 193, 

194, 195, 196, 197, 198, 199, 200, 201, 202, 

203, 204, 205, 206, 207, 209, 210, 211, 212, 

213, 214, 215, 216, 217, 218, 219, 220, 221, 

222, 223, 224, 225, 226, 227, 228, 229, 230, 

231, 232, 233, 234, 235, 236, 237, 238, 239, 

240, 241, 242, 243, 244, 245, 246, 247, 248, 

249, 253, 254, 255, 258, 259, 260, 261, 263, 

264, 265, 274, 301, 302, 303, 304, 305, 306, 

307, 308, 309, 310, 311, 331, 332, 333, 334, 

335, 336 

Бјеловар - 197, 224 

Блињски Кут - 302 

Бољевци - 40, 201 

Бос, Тирол - 212 

Босна - 60, 231, 242 

Босут - 200 

Брањево - 242 

Брод на Сави (Славонски Брод) - 236 

Бршљаница - 197 

Бугојно - 301 

Будим - 47, 53, 214, 215, 332 

Будимпешта - 7, 224 

Буковац - 31, 49, 50, 56, 86, 156, 173, 218 

Буљкес, видети Бачки Маглић 

Бургенланд, Аустрија - 228 

Вараждин - 291 

Вашица (Мала Вашица) - 198, 199, 224 

Вел. Цветић - 306 

Велика Млака - 231 

Велики Бечкерек - 217, 246 

Вилмандинген, Немачка - 246 

Вилхелмсбург, Аустрија - 307 

Винковци -225, 227, 232, 233, 311 

Вирје - 223, 224 

Вировитица - 223, 311 

Витојевци - 222 

Влатковић - 285 

Вогањ - 47, 54 

Војка - 55, 70, 87, 132, 137, 156, 214, 280, 307 

Врбања - 227 

Врбас (Стари Врбас) - 242, 246 

Врдник - 50, 52, 56, 87, 226, 227 

350

Вроцлав, Пољска - 47 

Врпоље - 232 

Врховине - 304 

Вршац - 55, 204, 221, 242, 246, 248, 249, 

301, 

Вуковар - 17, 18, 97, 105, 106, 107, 201, 

206, 225, 226, 237, 254 

Гашинци - 233 

Гивиз (Черевић) - 21 

Глина - 225 

Голубинци - 16, 50, 56, 70, 86, 132, 137, 

156, 214, 222, 223, 230, 298, 302 

Гора - 225 

Горњи Карловац, видети Карловац 

Горњи Ковиљ, видети Ковиљ 

Грабово, Срем - 50, 56 

Градец - 247 

Градиште - 233 

Граница, Моравска - 224 

Грац, Аустрија - 229 

Гргетег - 243 

Гргуревци - 21, 306 

Гребенац - 249 

Дервента - 247 

Дивош - 230 

До - 306 

Добановци - 40, 112, 239, 241, 305, 307, 

309, 311 

Добринци - 54 

Добрња - 55 

Долово - 111, 240, 241 

Домаговић - 235 

Дреновци - 40, 41, 212 

Дулић - 285 

Дунав - 15, 157 

Ђаково - 224 

Ербштетен, Немачка - 243 

Ердевик - 21, 233, 253 

Ердељ - 14 

Еслинген, Немачка - 242 

Жабаљ - 221, 243 

Жабљак - 241 

Жировац - 302 

Загајица - 249 

Загреб - 7, 17, 23, 33, 39, 40, 69, 70, 73, 74, 

78, 80, 85, 86, 91, 96, 107, 110, 111, 128, 

136, 199, 200, 206, 223, 225, 226, 227, 229, 

231, 234, 235, 236, 237, 238, 239, 240, 255, 

312, 332, 335, 336 

Зајечар - 55 

Зворник - 242 

Земун - 17, 47, 60, 69, 197, 200, 217, 223, 

226, 230, 231, 241, 244, 246, 253, 303, 334 

Злот, Србија - 55 

Змајево (Пашићево, Стари Кер) - 65, 232 

Иванци - 233 

Инђија - 8, 15, 30, 31, 50, 52, 56, 61, 106, 

173, 210, 230, 245, 246, 253, 270, 299, 305, 

307, 308, 311, 334 

Ириг - 21, 22, 27, 31, 50, 52, 56, 61, 196, 

216, 227, 232, 253, 308 

Јазак - 50, 54, 56, 217 

Јаково - 33, 206 

Јамена - 197 

Јарак - 40, 41, 218 

Јасеновац - 203, 205, 225 

Јелковац, пустара - 244 

Казанац - 285 

Кална - 248 

Каменица, видети Сремска Каменица 

Карлобаг - 228 

Карловац (Горњи Карловац) - 60, 198, 223, 

241, 242, 245 

Карлово - 221 

Карловчић - 27 

Кисач - 298 

Кленак - 40, 238 

Клиса - 239 

Клокочевик - 228 

Клоштар - 235 

Кључар - 308 

Кнежевић-коса - 242 

Ковиљ )Горњи Ковиљ) - 297, 298, 

Копривница - 110, 235 

Кораче - 308 

Косиц - 308 

Костајница - 38, 199 

Крагујевац - 29, 203, 244, 248, 334 

Краљево - 297 

Краљево Поље - 308 

Краљевци - 54 

Крива Паланка - 247 

Крижевци - 224 

Крњак - 242 

Крњешевци - 222, 293 

Крушедол - 32, 50, 56, 137, 209, 211, 304, 311 

Крчедин - 16, 31, 39, 43, 49, 50, 56, 70, 72, 

73, 86, 132, 133, 137, 156, 173, 210, 214, 

351

221, 226, 232, 296, 299, 301, 302, 303, 306, 

307, 309, 311, 331 

Кузмин - 131, 138, 220, 243, 244, 245, 304 

Кукуњевачке Брезине - 228 

Кула - 221 

Купиново - 16, 40, 41, 196, 226, 306 

Кусић - 249 

Лазе - 206 

Ландол - 249 

Лаповци - 309 

Лаћарак - 16, 40, 41, 92, 230 

Лединци - 32, 50, 52, 56, 173, 247, 248, 308 

Лежимир - 54, 61, 302 

Лесново (Македонија) - 248 

Лихтенфелс, Немачка - 246 

Лозница - 241 

Лок - 204, 210 

Мађарска Ретфала - 229 

Мађарска - 17 

Мајдан - 308 

Македонија - 246, 247 

Мала Вашица, видети Вашица 

Мала Ремета - 243 

Мало Орашје - 237 

Марадик - 27, 31, 32, 50, 52, 56, 61, 107, 

210, 214, 233, 239, 280, 297, 298, 299, 301, 

304, 305, 306, 307 

Марбах, Немачка - 243 

Марибор - 231 

Мартинци - 212 

Митровица, видети Сремска Митровица 

Михајловац - 249 

Михаљевци, видети Сремски Михаљевци 

Михољанац - 223 

Младеновац - 241 

Млаква - 308 

Мол (Мохол) - 308 

Молве - 223 

Моловин - 247 

Моравска - 224 

Моровић - 16, 40 

Мохово - 55, 218 

Мошовци, Словачка - 233 

Мрацлин - 91, 231, 235 

Мркопоље - 235 

Мрчајевци - 55 

Н. Бисанац - 302 

Нашице - 223 

Нерадин - 23, 31, 32, 44, 50, 52, 56, 57, 212, 

219, 307 

Нештин - 27, 50, 56, 219 

Никинци - 224, 227, 231 

Нова Градишка - 228, 235 

Нова Пазова - 70, 72, 86, 132, 133, 137, 156, 

229, 230, 231, 232, 303 

Нова Србија - 15 

Нови Бановци - 70, 86, 132, 133, 137, 156, 

301, 302, 304, 305 

Нови Јанковци - 82, 227, 228 

Нови Карловци (Сасе) - 16, 32, 50, 54, 56, 

70, 86, 132, 137, 140, 141, 156, 200, 204, 

217, 226, 230, 296, 298, 302, 305 

Нови Сад - 8, 9, 18, 22, 23, 30, 38, 39, 41, 

42, 43, 44, 45, 47, 52, 54, 55, 58, 60, 61, 76, 

87, 139, 157, 168, 169, 175, 195, 196, 198, 

199, 201, 203, 204, 205, 206, 212, 214, 217, 

218, 219, 220, 221, 222, 223, 230, 237, 240, 

241, 245, 247, 248, 297, 302, 306, 308, 311, 

332, 333, 334, 335, 336 

Нови Сланкамен - 70, 87, 132, 133, 137, 

156, 254, 301, 311 

Нови Футог (Футог) - 307 

Новосланкаменачки Виногради - 132, 156 

Носислава - 229 

Обершицен (Бургеланд, Аустрија) - 228 

Обреж - 304, 305, 307, 308 

Огулин - 235 

Омск, Русија - 290 

Опатовац - 218, 227 

Ореовица, Србија - 55 

Осеково - 235 

Осијек - 46, 200, 223, 226, 227, 230, 232, 

233, 234, 236, 239, 246, 303 

Павловци - 50, 56 

Падалиште, Македонија - 299 

Пазова, видети Стара Пазова 

Пакрац - 202, 243 

Паланка, видети Банатска Паланка 

Патка, запустело село у Срему - 210 

Пашићево, види Змајево 

Петриња - 223, 224, 225, 227 

Петроварадин - 14, 17, 21, 57, 69, 129, 163, 

223, 228, 231, 239, 240, 241, 253, 306 

Петрово Поље, Босна - 231 

Петровци - 54 

Петровчић - 37 

Пећинци - 218 

Пешта - 46, 47, 60 

Пишкоревци - 233 

Плавча Драга - 301 

Платичево - 40, 245 

Плашко - 301 

Подгајци - 232 

352

Пожаревац - 14, 55 

Понори - 308 

Попинци - 196, 202, 242, 247, 248, 309 

Праг, Чешка - 199, 213, 234 

Прибићевићево, видети Бачко Добро Поље 

Прковци - 228 

Путинци - 52, 54, 219, 229, 305 

Равна Гора - 231 

Равно Село (Шове) - 72, 221, 301 

Рановац, Србија - 55 

Рача, видети Сремска Рача 

Репишће - 94, 235 

Ривица - 50, 56 

Рогатица - 210 

Ројтлинген, Немачка - 246 

Рујт, Немачка - 242 

Рума - 52, 54, 196, 214, 216, 230, 235, 236, 

237, 244, 253, 305, 331, 333, 336 

Русија - 15, 27, 28, 29, 30, 290, 291 

Сава, река - 15, 236 

Самобор - 285, 305 

Сарајево - 177, 178, 223, 231, 246, 247, 249 

Сарваш (Мађарска) - 233 

Сасе, видети Нови Карловци 

Свилош - 50, 56 

Седенице - 308 

Сент Андреја - 22, 47, 51 

Сефкерин - 306 

Сибач - 53 

Скадарско језеро - 13 

Славонија - 17, 27, 41, 76, 97, 254, 256, 334 

Сланкамен, видети Стари Сланкамен 

Слатина - 239 

Словачка - 233 

Слуњ - 231 

Слуњски Кут - 303 

Слушница - 297 

Смедеревска Паланка - 55 

Сомбор - 46, 51, 87, 196, 197, 204, 221, 223, 

226, 229, 230, 243, 245, 333, 334 

Србија - 7, 14, 15, 16, 55, 60, 93, 97, 203, 

210, 236, 334 

Срем - 7, 13, 14, 16, 17, 18, 21, 22, 23, 24, 

26, 27, 30, 31, 32, 34, 40, 41, 51, 54, 55, 57, 

61, 193, 194, 196, 210, 212, 213, 214, 216, 

220, 230, 253, 333, 334, 335 

Сремска Каменица - 27, 32, 50, 56, 173, 

215, 216 

Сремска Митровица - 9, 16, 21, 31, 40, 41, 

51, 69, 80, 103, 109, 197, 203, 206, 224, 225, 

226, 228, 230, 232, 238, 253, 331, 333, 335 

Сремска Рача (Рача) - 304 

Сремски Карловци - 8, 9, 16, 17, 18, 21, 25, 

26, 27, 28, 29, 38, 44, 45, 50, 54, 56, 60, 66, 

69, 74, 85, 132, 156, 159, 173, 195, 196, 197, 

202, 209, 211, 214, 215, 216, 217, 218, 219, 

220, 221, 222, 223, 227, 236, 238, 297, 299, 

306, 311, 331, 332, 333, 334, 335, 336 

Сремски Михаљевци - 109, 132, 156, 214, 

222, 239 

Стара Пазова - 16, 17, 18, 27, 33, 40, 41, 50, 

56, 70, 76, 79, 87, 93, 112, 113, 132, 133, 

137, 138, 156, 202, 211, 212, 214, 216, 225, 

230, 234, 239, 258, 260, 297, 299, 333 

Стари Бановци - 16, 40, 70, 86, 132, 137, 

156, 197, 202, 269, 301, 302, 304, 336 

Стари Врбас, видети Врбас 

Стари Кер, видети Змајево 

Стари Микановци - 233 

Стари Сланкамен - 21, 32, 40, 41, 49, 50, 

56, 60, 70, 87, 132, 156, 213, 214, 222, 227 

Стари Футог, види Футог 

Стејановци -52, 54 

Стењевац - 225 

Стризивојна - 224 

Сурдук - 32, 50, 56, 70, 87, 132, 137, 156, 

195, 196, 219, 298, 306, 307 

Сурчин - 16, 40, 202, 299 

Сусек - 50, 56, 235, 248 

Таш-Маруништа, Македонија - 246 

Темишвар, Румунија - 7, 17, 46, 217 

Тител - 209, 302 

Толна, жупанија у Мађарској - 228 

Тординци - 229, 234 

Торжа, види Савино Село 

Трговиште - 247 

Трњанске Куте - 233 

Тршка црква, Србија - 55 

Тузла - 242 

Турска - 15, 22, 23 

Тушиловић - 242 

Угриновци - 202, 211, 244 

Удвари, Мађарска - 228 

Унтервајсах, Немачка - 243 

Урошевац - 297 

Фелдварац, види Бачко Градиште 

Француска - 45, 139 

Фрушка, запустело село у Срему - 21 

Футог (Стари Футог) - 196, 248 

Хабзбуршка монархија - 14, 30, 46, 47, 

Хопово - 23, 196, 209 

Хрватска - 17, 29, 65, 76, 97, 254, 256, 334 

353

Хртковци - 16, 40, 41, 213, 299 

Церна - 232, 233 

Церовљани - 307 

Црвенка - 65, 114, 243, 304 

Црна Гора - 241 

Чалма - 54, 233 

Черевић - 21, 27, 50, 52, 56 

Чешка - 213, 234 

Чортановци - 32, 39, 50, 56, 70, 86, 132, 

137, 156, 173, 195, 205, 215, 218, 219, 220, 

221, 222, 298, 304, 305, 306 

Шајкаш (Шајкашки Сентиван) - 204 

Шајкашка - 39, 43, 44, 212, 213, 214, 335 

Шатринци - 212, 297, 298 

Шелевренци, запустело село у Срему - 210 

Шибеник - 243 

Шид - 27, 52, 111, 219, 222, 233, 237, 239, 

253 

Шидски Товарник (Товарник) - 198 

Шимановци - 16, 33, 40, 41, 197 

Шове, видети Равно Село 

Шопрон - 38, 233 

Штросендорф, Немачка - 246 

Шуљам - 27 

Шупљаја - 249 

354

ИМЕНСКИ РЕГИСТАР 

Овај регистар је урађен по другачијим принципима од оних стандардних који се примењују 

код израде именских регистара сличних књига. Овом приликом регистар садржи списак само оних 

имена и презимена који се налазе у првих седам глава, односно до 266. странице. 

У регистар нису унета имена ученика, шегрта, учитеља који се налазе у осмој глави - 

Грађа, као и насловима Имена ученика на школским фотографијама, Извори и литература и Резиме. 

Авакумовић Григорије, учитељ - 56 

Адамовић Симеон, учитељ - 50 

Адлерсбергер Игнац, учитељ - 41, 207, 213 

Ајтнер Драгутин, учитељ - 70, 86 

Ајхлер Хермина, мајка учитеља Карла Лилгеа 

- 233 

Алагић Меланија, друга супруга учитеља 

Карла Лилгеа - 234 

Алексијевић В. - 217 

Анастасијевић Бојана, супруга свештеника 

Владимира Обрадовића - 199 

Анастасијевић Димитрије Сабов, кројач 

и трговац, један од оснивача Карловачке 

гимназије - 44 

Андрејевић Андрија, управник поште - 29 

Андрејевић Јаков, управник поште - 29 

Анђелић Григорије, свештеник - 26 

Анђелић Димитрије, свештеник - 26 

Анђелић Захарије, свештеник - 15, 26 

Анђелић Јеврем, фенрих (заставник) - 15 

Анђелић Павле, учитељ - 50 

Араницки Димитрије, учитељ - 56 

Араницки Симеон - 211 

Арацкић Анђелија, кћерка учитеља Ђорђа 

Арацкића - 248 

Арацкић Ђорђе, учитељ - 177, 178, 209, 

247, 248, 266 

Арацкић Златоје, син учитеља Ђорђа 


Армбруст Јосип, општински начелник - 69 

Арсенијевић Јован, учитељ - 50 

Атанасије, учитељ и свештеник - 25, 26, 

207, 210 

Бајић Гаја, црквено-општински представник 

- 67 

Бајић Јован, члан Месног школског одбора 

- 167 

Бајић Никола, председник Месног школског 

одбора - 175 

Бајић Сава, члан и председник Месног 

школског одбора - 140, 142, 157, 263 

Бајић Светозар, општински начелник - 69 

Бакиш Коста, црквено-општински представник 

- 67 

Барковић Иван, учитељ - 87 

Баумајстер Злата, учитељица - 95, 96, 97, 

105, 107, 208, 236, 239 

Белман Филип, свештеник - 168 

Берић Јелена, учитељица - 86 

Берти Иван, вероучитељ - 257 

Бехер Хајнрих, учитељ - 114, 126, 129, 131, 

134, 135, 140, 141, 146, 150, 153, 156, 162, 

163, 168, 178, 182, 208, 242, 260, 261, 262, 

264, 265, 266 

Бечл Лудвиг, председник Месног школског 


Биволџић Максим, одборник Народног 

већа - 104 

Бизумић Мојсеј, учитељ - 70 

Бичанска Даница, учитељица - 86 

Божић Георгије, супруг учитељице Даринке 

Дујановић - 105, 237 

Божић Даринка, видети Дујановић Даринка 

Божић Илија, члан Месног школског одбора 

- 157 

Бојић Павле, учесник на лицитацији - 168 

Бојић Светозар, кројач - 17, 93 

Болманац Стеван - 29, 216, 217 

Бошковић Зорица, кћерка Павла Бошковића 

- 196 

Бошковић Јелена, кћерка Павла Бошковића 

- 196 

Бошковић Јелена, супруга свештеника Петра 

Бошковића - 195 

Бошковић Константин, син свештеника Петра 


Бошковић Милан, син свештеника Петра 

Бошковића - 195, 196 

Бошковић Милена, учитељица, кћерка Павла 

Бошковића - 87, 196 

Бошковић Олимпијада, супруга Павла 


Бошковић Павле, син свештеника Петра 

Бошковића -66, 195, 196 

355

Бошковић Петар, бешчански свештеник и 

управитељ школе - 58, 60, 66, 70, 88, 194, 

195 

Бошковић Славко, син Павла Бошковића - 196 

Бошковић Софија, кћерка Павла Бошковића 

- 196 

Бранковић Петар, учитељ - 50 

Братић Марија, учитељица - 76, 208, 225 

Бренер Драгутин, учитељ - 86 

Бубенхајмер Теобалд, члан школског одбора 

- 89, 90 

Бугарски Петар, учитељ - 70, 229 

Будимировић Милан др, срески санитетски 

референт - 169 

Бута Бојана, кћерка Бранка Буте - 203 

Бута Бранко, учитељ и управитељ- 112, 

113, 129, 131, 134, 135, 138, 140, 141, 147, 

156, 157, 162,163, 169, 180, 183, 194, 202, 

203, 208, 259, 260, 262, 263, 266 

Бута Живојин, учитељ - 202 

Бута Јован, учитељ - 202 

Бута Ж. Јован, свештеник у Бешки - 202 

Бута Мирјана, кћерка Бранка Буте - 203 

Бута Софија, учитељица - 112, 113, 125, 

129, 134, 140, 141, 145, 150, 156, 160, 163, 

168, 169, 194, 208, 242 

Бута Срђан, син Бранка Буте - 203 

Бута Стојанка, кћерка Бранка Буте - 203 

Буш, општински бележник - 90 

Буш Андреас, члан школског одбора - 80, 84 

Буш Кристина, супруга учитеља Самуела 

Шумахера - 231 

Вајс Јохан, председник оштине, члан и 

председник школског одбора - 167, 169 

Вајс Јохан старији, члан школског одбора 

- 80 

Варићак Драгутин, општински начелник - 

80, 81, 84 

Варићак Милан, студент ветерине - 93 

Васић Александар, учитељ - 56 

Вебер Андреас, новопазовачки пастор - 73 

Вељковић Бранислав, учитељ - 112, 113, 114, 

124, 194, 208, 240, 241, 242, 259, 260, 266 

Вељковић Вера, рођена Дујановић, учитељица 

- 113, 114, 122, 125, 129, 194, 208, 240 

Вељковић Војислав, син учитеља Бранислава 

Вељковића - 242 

Вељковић Мирјана, кћерка учитеља Бранислава 

Вељковића - 242 

Вереш Адам, свештеник - 103, 106, 257 

Версаковић Исак, очух Петра Ћурчића -213 

Версаковић Петар, види Ћурчић Петар 

Веселиновић Јован, потпредседник бешчанске 

црквене општине - 67 

Веселиновић Миша, члан школског одбора 

- 80 

Веселиновић Светозар, члан школског одбора 

- 80 

Видаковић Милош, учитељ - 70, 86 

Витковић Секула, граничарски обер-капетан 

- 15 

Владисављевић Михајло, учитељ - 50 

Владисављевић Стојан, свештеник - 26, 210 

Вранешевић Јанко, учитељ - 86 

Врачаревић Светозар, учитељ - 87 

Врбанчић Анка, учитељица - 91, 92, 93, 94, 

95, 96, 97, 104, 105, 107, 108, 109, 110, 208, 

235, 240 

Вујановски Стефан, школски инспектор 

-38, 45 

Вујчић Василије, учитељ - 56 

Вујчић Никола, учитељ - 86 

Вукасовић Мил., учитељ - 87 

Вукобрадовић Живан, члан Месног школског 


Вукобрадовић Стефан, црквено-општински 

представник - 67 

Вуковић Лазар, свештеник - 26, 211 

Вукомановић Марија, власница школске 

зграде у Бешки - 143, 174 

Вукомановић Мојсеј, капетан, командант 

12. Бешчанске компаније - 58 

Вукосављевић Душанка, учитељица - 131, 

134, 135, 138, 149, 209, 244 

Вучетић Ангелина, ученица - 157 

Вучић Јосип, учитељ - 86 

Гавриловић Лука, учитељ - 50 

Гавриловић Павле, учитељ-ђакон - 56, 57, 

58, 207, 219 

Гавриловић Раде, учитељ - 87 

Гавриловић Славко - 22, 45, 51, 54, 214, 216 

Гавриловић Никола - 38, 41, 42, 46, 47, 

212, 213, 215 

Гагић Стефан, учитељ - 56 

Гајић Јован, учитељ - 86 

Гашпаровић Јулка, учитељица - 86 

Гезел Михаел, учитељ 81, 84, 85, 208, 228, 

229 

Гершак Зора, учитељица - 86 

Говорчин Милан, члан Месног школског 


Голнер Јулије (Gollner Julije) - 86, 198, 

222, 224, 226, 227, 229 

Горјановић Јосиф, учитељ - 56 

Грахор Никола, апотекар - 139 

356

Грг. М. - 247 

Грецмахер Самуел, свештеник - 80, 84, 

229, 253, 254, 256, 257 

Грецмахер Марија, супруга учитеља Михаела 

Гезела - 229 

Грковић Живан, одборник Народног већа - 

104 

Грујић Јован, учитељ - 56 

Груловић Павле, учитељ - 87 

Дамјановић Катица, види Стојадиновић Катица 

Дамјановић Матија, школски надзорник - 70 

Дамјановић Павле, отац Катице Стојадиновић 

- 244 

Девић Александра, учитељица - 70 

Декански Бошко, срески начелник - 169, 

172 

Деспотовић Петар - 29 

Диздар, аутор стручне литературе за учитеље 

- 159 

Димитријевић Георгије, свештеник - 44, 

48, 49, 215 

Димитријевић Димитрије, учитељ - 56 

Димшоглић Петар, учитељ - 50 

Дингес Карл, члан Месног школског одбора 

- 167, 175 

Добрић Лазар, види Лаза харамбаша 

Дожудић Димитрије, учитељ - 56 

Докић Урош, учитељ - 55, 207, 218 

Домазет Илија, учитељ - 49 

Домазет Никола, отац учитеља Илије Домазета 

- 49 

Домазет Софија, мајка учитеља Илије Домазета 

- 49 

Доналф Јакоб, учесник на лицитацији - 168 

Дороњски Лазар, учитељ - 43, 44, 207, 212 

Дороњски Марија, супруга Лазара Дороњског 

- 212 

Дороњски Матија, црквено-општински 


Дороњски Никола, хајдук - 16 

Дороњски Павле, члан Месног школског 


Дороњски Петар, свештеник села Патке - 

25, 26, 210 

Дороњски Рафаил-Рака, учитељ и свештеник 

- 25, 207, 209 

Дороњски Стојко, свештеник - 26 

Достанић Радмило - 61 

Драговић Никола, учитељ - 56 

Дроњак Милева, учитељица - 70 

Дујановић Вера, види Вељковић Вера 

Дујановић Даринка, учитељица - 88, 97, 

105, 106, 199, 208, 237, 242 

Дујановић Милана, мајка учитељице Даринке 

Дујановић - 237 

Дујановић Светозар, свештеник - 17, 81, 

82, 84, 89, 93, 94, 199, 237, 240, 241, 254, 

256, 257 

Ђаковић Исаија, митрополит - 27 

Ђорђевић Јелка, учитељица - 86 

Ђорђевић К., министар просвете - 129 

Ђукић А. - 54, 57 

Ђукић Михаило, школски инспектор - 263 

Ђурђевић Богдан Ж. - 47, 60, 200 

Евингер Хајнрих, члан Месног школског 


Екмеџић Ђорђе, пензионисани капетан, општински 

начелник - 80 

Енгел Франц Штефан - 41 

Жачек Ангелина, супруга учитеља Карла 

Лилгеа - 234 

Жачек Јозеф, граничарски, потом општински 

лекар у Бешки - 80, 84, 85, 234 

Жерав Марија, супруга учитеља Ђуре Кускуновића 

- 232 

Жерт Јосип, учитељ - 90, 91, 92, 93, 94, 

208, 234, 255, 256, 257, 266 

Жегарац Милош, учитељ - 86 

Женејн Јохан фон, генерал - 15, 40 

Живановић Јован, свештеник - 168 

Живковић Максим, свештеник, члан школског 


Животић Андрија, учитељ-ђакон - 50 

Заклановић Григорије, црквено-општински 

представник - 67, 69 

Зековић Александра, учитељица - 87 

Зековић Катарина, учитељица - 86 

Зиројевић Олга - 13 

Змејановић Михајло, учитељ - 56 

Иванишевић Михајло, учитељ - 41, 207, 213 

Ивковић Ђорђе, књижар из Новог Сада - 157 

Ивковић Никола, учитељ и свештеник - 25, 

26, 207, 210, 211 

Ивковић Тома, учитељ - 50 

Имгрунд Јаков, вероучитељ - 257 

Јаковић Даворин, учитељ - 74, 207, 223 

Јанић Влајко, инжењер - 169, 172 

Јанковић Андрија, учитељ - 56 

Јанковић Бранко, учитељ - 86 

357

Јанковић Катарина, учитељица - 86 

Јаношевић Анђелина, учитељица - 87 

Јаношевић Ђорђе, учитељ - 87 

Јачов Марко - 21, 30 

Јелачић Јосип, бан - 16 

Јелена, деспотица, кћерка кнеза Лазара - 13 

Јесенски Људевит, учитељ - 86 

Јефтић Стојко, свештеник села Шелевренци 

- 25, 26, 209, 210 

Јованов Кузман, свештеник, школски надзорник 

- 44 

Јовановић Андрија, отац Ђорђа Јовановића 

- 200 

Јовановић Анка, учитељица - 76, 208, 226 

Јовановић Васа, син учитеља Петра Јовановића 

и отац учитељице Анке - 221, 226 

Јовановић Вићентије, митрополит - 28, 29 

Јовановић Влада, учесник на лицитацији - 

168 

Јовановић Даница, академска сликарка - 

17, 93, 94, 194 

Јовановић Даница, кћерка Драгутина Јовановића 

- 201 

Јовановић Драгутин, син Ђорђа Јовановића 

- 201 

Јовановић Ђорђе, црквено-општински представник 

- 67 

Јовановић Ђорђе, учитељ и управитељ 

школе у Бешки - 109, 110, 111, 112, 113, 

118, 119, 129, 131, 144, 194, 199, 200, 201, 

208, 259, 260, 262, 266 

Јовановић Катарина, супруга учитеља Петра 

Јовановића - 221 

Јовановић Лука, општински начелник - 69 

Јовановић Љубица, учитељица - 88 

Јовановић Љубомир, син Ђорђа Јовановића 

- 201 

Јовановић Марија, мајка учитељице Анке 

Јовановић - 226 

Јовановић Мирко, учесник на лицитацији - 

168 

Јовановић Павле, учитељ - 70 

Јовановић Персида, мајка Ђорђа Јовановића 

- 200 

Јовановић Петар, учитељ - 56, 66, 221 

Јовановић Петар, члан школског одбора - 

90, 207 

Јовановић Светозар, учитељ - 70 

Јовановић Теофан, учитељ - 50 

Јовановић-Шакабента Арсеније IV, патријарх- 

29 

Јовин Славко - 58 

Јосифовић Ђура, учитељ - 70 

Јосифовић Јелена, учитељица - 70 

Јосић Стефан, учитељ - 50 

Јунг Кристијан, вероучитељ, евангелистички 

свештеник - 260 

Јуришић Анђелија, мајка Лазара Јуришића 

- 211 

Јуришић Кузман, свештеник - 26 

Јуришић Лазар, учитељ-ђакон и свештеник 

- 26, 33, 207, 211 

Јуришић Марија, супруга Лазара Јуришића 

- 211 

Јуришић Сердан, отац Лазара Јуришића - 211 

Кадерле Отилија, супруга учитеља Петера 

Ланга - 243 

Каланек Александар, директор Славонске 

коморске инспекције - 27 

Каменар Бењамин, школски надзорник 

старопазовачког среза - 87, 115 

Каманер Иван, учитељ - 70, 87 

Каменар Мирослав, учитељ - 87 

Карађорђе, вођа Првог српског устанка - 

15, 16, 230 

Карбинер Франциска, супруга учитеља 

Фридриха Штајнмеца - 221 

Кечић Тодор, члан Месног школског одбора 

- 167, 175 

Кибаух Фридрих, учитељ - 168, 178, 209, 

246, 264, 265, 266 

Кирил, јеромонах - 26 

Кириловић Димитрије - 27, 28, 30 

Клер Штефанија, учитељица - 107, 108, 

109, 110, 111, 116, 208, 239 

Кнези Богдан, судски пристав, супруг учитељице 

Маре Кнези - 237 

Кнези Мара, учитељица - 106, 107, 109, 

117, 206, 208, 237, 238 

Кнези Милева, кћерка учитељице Маре 

Кнези - 237 

Кнези Слободан, син учитељице Маре Кнези 

- 237 

Кнези Софија, кћерка читељице Маре Кнези 

- 237 

Книзл Хајнрих, члан Месног школског одбора 

- 157, 167 

Ковачевић, марадички учитељ - 62 

Ковачевић Мојсеј, јеромонах манастира 

Крушедол - 26, 211 

Козачински Емануел, руски учитељ - 28 

Коларовић Селима, учитељица - 86 

Колер Фрањо, гроф, први председник Илирске 

дворске депутације - 30 

Константиновић Василије, учитељ - 66, 84, 

207, 220 

358

Константиновић Константин, отац учитеља 

Василија - 220 

Константиновић Коста, син учитеља Василија 

- 220 

Константиновић Јулијана, мајка учитеља 


Константиновић Љубица, кћерка учитеља 


Константиновић Никола, учитељ и свештеник, 

брат учитеља Василија - 220 

Константиновић Стојана, кћерка учитеља 


Копчик Јулије, учитељ - 87 

Копчик Мартин, учитељ - 70, 87 

Королија Радован, члан школског одбора - 

80 

Косовац Катарина, учитељица - 88 

Косовац Марија, супруга Велислава Старчевића 

- 205 

Косовац Мата - 200, 215, 216, 218, 219, 

226, 238, 239 

Костић Генадије, свештеник - 26 

Костић Константин Т. - 87, 196, 221, 226, 

229, 238 

Костић Милан, син Петра Костића и Милене 

Бошковић - 196 

Костић Петар, футошки парох- 196 

Костић Светислав др, пулмолог, супруг 

Јованке Обрадовић - 199 

Коцебу Аугуст фон - 55, 218 

Крајновић Никола, учитељ - 74, 208, 224 

Крестић Стефан, учитељ - 56 

Крстић Даница, супруга Адама Обрадовића 

- 199 

Кускуновић Анкица, кћерка учитеља Ђуре 

Кускуновића - 232 

Кускуновић Владимир, син учитеља Ђуре 


Кускуновић Ђуро, учитељ - 90, 208, 232 

Кускуновић Мирослав, син учитеља Ђуре 


Кускуновић Шиме, отац учитеља Ђуре Кускуновића 

- 232 

Кучера Јелка, учитељица - 80, 208, 227 

Лаза харамбаша, чувени хајдук из Саса 

(Нових Карловаца) - 16 

Лазар, кнез српски - 13 

Лазић Арсеније, учитељ - 50 

Лазић Милисав, учитељ - 172, 177,, 178, 

189, 209, 246, 247, 265, 266 

Лалић Никола, учитељ - 87 

Ланг Отилија, кћерка Петера Ланга - 243 

Ланг Петер, учитељ - 114, 126, 129, 131, 

134, 135, 140, 141, 142, 152, 155, 156, 157, 

163, 169, 178, 179, 187, 190, 209, 243, 260, 

261, 262, 263, 264, 265, 266 

Лаутенбах Филип, учитељ - 72, 207, 220, 

338 

Лебдановић Тадија, црквено-општински 


Левачић Мартин, учитељ - 74, 80, 208, 224 

Лежимирац Антоније, члан Месног школског 


Лежимирац Борислав, књижар - 199 

Лежимирац Владимир, књижар - 157, 199 

Леополд Берта, супруга учитеља Хајнриха 

Бехера - 242 

Леополд Кристијан, члан Месног школског 


Лилге Карл, учитељ - 90, 91, 92, 93, 94, 95, 

96, 97, 104, 105, 107, 108, 109, 110, 111, 

112, 113, 120, 122, 123, 208, 233, 234, 256, 

257, 258, 259, 260, 266 

Лилге Самуел, отац учитеља Карла Лилгеа 

- 233 

Личинић Стеван, учитељ - 86 

Лоц Карл, ученик, берберски шегрт - 261 

Лочки Стеван др, општински лекар - 140, 

167, 169, 172, 203, 263, 266 

Лубен Велимир, син Живана Лубена - 223 

Лубен Вукосава, учитељица - 76, 223 

Лубен Даница, кћерка Живана Лубена - 223 

Лубен Драгутин, отац Живана Лубена - 223 

Лубен Живан, учитељ - 70, 76, 87, 1967, 

207, 222, 223 

Лубен Катарина, супруга Живана Лубена - 

222 

Лубен Стеван, син Живана Лубена - 223 

Лубен Фемија, мајка Живана Лубена - 222 

Лукач Димитрије, учитељ - 70 

Лукић Андрија, учитељ - 56 

Лукић Дамјан, учитељ - 54, 207, 216 

Лукић Јован, отац Дамјана Лукића - 216 

Лукић Јулијана, мајка Дамјана Лукића - 216 

Лукић Б. Милош, хроничар - 248 

Лукић Стана, супруга учитеља Драгослава 

Мићовића - 249 

Лупуровић Душко - 18, 58, 82, 195, 220 

Лупуровић Марко, члан Месног школског 


Лупуровић Миленко, учесник на лицитацији 

- 168 

Лупуровић Милош, члан школског одбора 

- 90 

Максимовић Никола, учитељ - 56 

359

Максимовић Стефан, учитељ - 50 

Малушевић Катица, супруга учитеља Јована 

Милојевића - 236 

Малушевић Марија, рођена Каврајић, учитељица 

- 107, 109, 117, 208, 238 

Малушевић Радован, учитељ - 238 

Мандић Даница, учитељица - 76, 84, 85, 86, 

88, 89, 91, 206, 208, 226 

Мандић Лука, школски послужитељ - 95 

Мандић Павле, учитељ - 82, 84, 85, 208, 228 

Мандић Раде, учитељ - 87 

Марић Петар, учитељ - 50 

Марија Терезија, аустријска царица 37, 39 

Марјановић Мита, учитељ - 86 

Марковић Антоније, учитељ - 50 

Марковић Владимир, општински бележник 

- 17, 93 

Марковић Григорије, учитељ - 44, 207, 214 

Марковић Данило, наредник у 12. Бешчанској 

компанији - 73 

Марковић Живко, историчар - 8 

Марковић Радослав - 30 

Мацингер Аугуст, учитељ - 80, 208, 226, 227 

Медел Михаел, учитељ - 89, 208, 232 

Мелентијевић Никанор, крушедолски владика 

- 210 

Мерц Георг, бербер - 261 

Механџић Андрија, општински начелник, 

председник школског одбора - 84 

Механџић Богдан, председник Одбора за 

пренос костију бешчанских мученика - 199 

Механџић Тимотије, свештеник - 26 

Мијатов Лазор, бановачки учитељ - 32 

Милетић Драгица, учитељица - 88, 89, 91, 

208, 231 

Миливојевић Захарије, свештеник - 25, 209 

Милиновић Анка, учитељица - 86 

Милновић Зорка, мајка Велислава Старчевића 

- 204 

Милојевић Јован, учитељ - 92, 93, 94, 95, 

96, 97, 103, 104, 105, 106, 107, 208, 235, 

236, 239, 256, 257, 258, 259, 266 

Милојевић Катарина, мајка учитеља Јована 


Милојевић Михаило, отац учитеља Јована 


Милојевић Федора, кћерка учитеља Јована 


Милојевић Мара, кћерка учитеља Јована 


Милојевић Никола, син учитеља Јована 


Милојевић Милан, син учитеља Јована Милојевића 

- 236 

Милутиновић Василије, учитељ - 70, 75, 80, 

82, 84, 86, 88, 98, 194, 197, 198, 208 

Милутиновић Владимир, син Василија Милутиновића 

- 197 

Милутиновић Кристина, види Милутиновић 

Христина 

Милутиновић Сава, син Василија Милутиновића 

- 197 

Милутиновић Мирослава, кћерка Василија 

Милутиновића - 197 

Милутиновић Христина, супруга Василија 

Милутиновића - 70, 197 

Мирков Радивој, ученик из Бешке - 30, 31 

Мирковић Адам, учитељ-ђакон - 50 

Мирковић Мирјана, види Вељковић Мирјана 

Мислер Ад, учитељ - 70 

Михајловић Георгије, отац Михајла Михајловића 

- 219 

Михајловић Илија, учитељ - 50 

Михајловић Марија, мајка Михајла Михајловића 

- 219 

Михајловић Марија, супруга Михајла Михајловића 

- 62 

Михајловић Михајло, учитељ - 57, 58, 62, 

207, 219 

Михајловић Платон, краљевски котарски 

предстојник - 80, 82 

Михајловић Стефан, учитељ - 56 

Мићовић Драгослав, учитељ - 178, 209, 

248, 249 

Мишчевић Антоније, учитељ-ђакон - 50 

Млинарић Анка, учитељица - 75, 76, 208, 

225 

Млинарић Љубица, учитељица - 111, 208, 

241 

Момировић Петар - 45, 52, 54, 215, 217, 

219, 221 

Мушкиња Милена, учитељица - 109, 110, 

111, 112, 208, 239 

McGowan Bruce W. - 21 

Натер Адам, учитељ - 70 

Натошевић Ђорђе, лекар, правник, школски 

надзорник, главни школски референт 

- 60, 61, 62 

Невајда Стефан, црквено-општински представник 

- 67 

Недељков (Гршић) Петар, учитељ - 31 

Недељковић Љубомир, син Нестора Недељковића 

- 216 

Недељковић Нестор, учитељ-ђакон - 53, 

207, 215, 216 

Недић Јеврем, потпуковник, други супруг 

учитељице Даринке Дујановић - 237 

360

Ненадовић Павле, митрополит - 29, 211 

Несторовић Симеон, учитељ - 56 

Несторовић Урош, врховни инспектор православних 

српских, румунских и грчких 

школа у Хабзбуршкој монархији - 38, 47, 

48, 51 

Нешковић Мита - 222 

Нешковић Павле, учитељ - 56 

Нештинац Филип, свештеник - 48 

Никман Матилда, учитељица - 86 

Николајевић Стефан, учитељ - 56 

Николић Зорка, учитељица - 86 

Николић Јован, учитељ - 56 

Николић Павле, карловачки прота - 60 

Нистен Катарина (Nysten Katharina) - 221 

Обрадовић Адам, учитељ и управитељ школе 

- 88, 89, 90, 91, 92, 93, 94, 95, 96, 97, 99, 

100, 103, 104, 105, 107, 109, 110, 111, 112, 

113, 119, 121, 194, 198, 199, 201, 208, 253, 

254, 255, 256, 257, 258, 259, 266 

Обрадовић Владимир, свештеник, брат 

Адама Обрадовића - 199 

Обрадовић Загорка, учитељица - 107, 108, 

109, 110, 111, 113, 121, 124, 129, 134, 135, 

138, 140, 141, 145, 148, 149, 154, 156, 157, 

161, 163, 168, 178, 180, 208, 238 

Обрадовић Јелена, учитељица - 114, 135, 

140, 141, 151, 154, 156, 162, 163, 168, 169, 

178, 182, 209, 245 

Обрадовић Јованка, кћерка Владимира 

Обрадовића - 199 

Обрадовић Кирил, учитељ и свештеник, 

отац Адама Обрадовића 198 

Обрадовић Љубица, мајка Адама Обрадовића 

- 198 

Обрадовић Предраг, син Адама Обрадовића 

- 199 

Обрадовић Радован, син Владимира Обрадовића 

- 199 

Обућина, капетан, командант бешчанске 

компаније - 45 

Огњановић Андрија М. - 23, 24, 25, 27, 28, 

31, 37, 38, 40, 45, 46, 51, 55, 59, 66, 68, 69. 

103, 195. 211, 218, 219, 221, 222 

Огризовић Драгутин, члан Месног школског 


Огризовић Јелена, учитељица - 86 

Огризовић Мирјана, ученица - 158 

Огризовић Петар, одборник Народног већа 

- 104, 140 

Огризовић Стојан, харамбаша, хајдук из 

Крчедина - 16 

Ожеговић Павле, учитељ - 56 

Орешчанин В, срески школски надзорник 

- 138 

Остојић Александар, учитељ - 56 

Остојић Илија, свештеник - 26 

Остојић Никола, марадички и бешчански 

свештеник - 25, 210 

Павичић Амалија, учитељица - 76, 208, 225 

Павлица Михајло, свештеник - 26 

Павловић Милева, учитељица - 70 

Павловић Петар, учитељ - 70 

Папулић Алекса, отац учитеља Уроша Папулића 

- 218 

Папулић Катарина, мајка учитеља Уроша 

Папулића - 218 

Папулић Урош, учитељ - 55, 56, 207, 218 

Пауновић Живан, црквено-општински представник 

- 67 

Пауновић Теодор, марадички свештеник - 

25, 210 

Пауновић Тодор, члан Месног школског одбора 

- 157 

Пеић Даринка, мајка учитељице Вере Дујановић 

- 240 

Пејић Јован, бешчански свештеник - 25, 210 

Петерњек Јосип, свештеник, вероучитељ 

- 168 

Петковић, апелациони судија, супруг учитељице 

Лепосаве Петковић - 206 

Петковић Лепосава, рођ. фон Ритберг, 

учитељица, сестра Олге фон Ритберг - 206 

Петковић Олга, кћерка учитељице Лепосаве 

Петковић - 206 

Петровић Даринка, учитељица - 87 

Петровић Коста - 44 

Петровић Матија (Мата Немац), сликар, 

први Карађорђев тобџија - 16 

Петровић Милева, учитељица - 87 

Петровић Мојсеј, митрополит - 27, 28 

Петровић Петар, учитељ - 50 

Петровић Радич, капетан - 15 

Петровић Сима, одборник Народног већа - 

104 

Петровић Тодор, учитељ - 86 

Пецињачки Срета - 30, 33, 34, 39, 40, 43, 

44, 54, 58, 211, 212, 213, 214 

Плавшић Радивој, учитељ - 70 

Полерецки Паул, учитељ и свештеник - 70, 

73, 74, 207, 222 

Понграц Густав Витез, власник рудника у 

Врднику - 227 

Поповић Аквалина, учитељица - 86 

Поповић Аксентије, свештеник, отац учитеља 

Гаврила Поповића - 217 

Поповић Алексије, учитељ - 50 

361

Поповић Василије, учитељ - 50 

Поповић Вићентије, митрополит - 27 

Поповић Гаврило, учитељ - 54, 207, 217 

Поповић В. Душан, срески школски надзорник 

- 169, 172 

Поповић Јаков, учитељ - 50 

Поповић Јован, учитељ - 48, 49, 50, 207, 

214 

Поповић Јулка, мајка учитељице Катице 

Дамјановић - 244 

Поповић Константин - 55, 218 

Поповић Лазар, учитељ - 50 

Поповић Стефан, вршачки епископ - 195 

Поповић Тимотије, свештеник - 26 

Посавац Роман, учитељ - 86 

Прерадовић Владислава, кћерка учитеља 

Ђорђа Прерадовића - 230 

Прерадовић Градиња, син учитеља Ђорђа 

Прерадовића - 230 

Прерадовић Данка, кћерка учитеља Ђорђа 


Прерадовић Ђорђе, учитељ - 85, 86, 89, 90, 

91, 92, 99, 103, 104, 208, 229, 230, 254, 255, 

256, 266 

Прерадовић Јелка, кћерка учитеља Ђорђа 


Прерадовић Ненад, син учитеља Ђорђа 


Прерадовић Прерад, син учитеља Ђорђа 


Прерадовић Рајко, потпуковник, касније 

генерал-мајор - 15 

Прокић Зорка, супруга учитеља Ђорђа Прерадовића 

- 230 

Прстец Даворин, учитељ - 86 

Пупавац Лука, председник бешчанске 

црквене општине - 67 

Раданов Лепосава, мајка учитеља Бранка 

Буте - 202 

Радишић Георгије, свештеник - 48, 49, 55, 

215 

Радишић Ката, кћерка свештеника Георгија 

Радишића - 48, 49 

Радишић Матија, учитељ, син свештеника 

Георгија Радишића - 55 

Радл Вилма, учитељица - 87 

Радовановић Алекса, ђакон - 53 

Радовац Илија, учитељ - 86 

Радојчић Игњат, отац учитеља Јована Радојчића 

- 217 

Радојчић Јован, учитељ - 54, 207, 217 

Радојчић Јованка, мајка учитеља Јована 

Радојчића - 217 

Радомировић Јован, наредник у 12. 

Бешчанској компанији - 220 

Радомировић Љубица, кћерка Јована Радомировића 

- 220 

Рајачић Јосиф, митрополит, па српски 

патријарх - 16, 218 

Рајковић Александар, учитељ - 66, 207, 221 

Рајковић Василије, учитељ и свештеник - 

30, 207, 211 

Рајковић Ђурађ, брат Василија Рајковића - 

211 

Рајковић Никодим, свештеник села Сакуле 

у Срему - 26, 211 

Рајковић Симеон, син Александра Рајковића 

- 221 

Рајковић Стефан, учитељ - 56 

Рајндл Луција, учитељица - 87 

Рац Адам, општински начелник - 69 

Рац Владимир, поседник - 17, 93 

Рацић Григорије, свештеник - 26, 41, 44 

Рашић Димитрије, школски надзорник - 

159, 160 

Reesch Aloysium de le Wald - 55, 57 

Релић Видосава, учитељица - 88 

Рендулић Марија, мајка учитеља Ђуре Кускуновића 

- 232 

Renz Friedrich - 72, 73 

Ритберг Анастасија, р. Јовановић, мајка 

Олге Ритберг и Маре Кнези - 206 

Ритберг Кауниц Душан фон, начелник Вуковара 

- 206, 237 

Ритберг Олга фон, учитељица и управитељица 

школе - 90, 91, 92, 93, 94, 95, 96, 

97, 104, 105, 106, 107, 108, 109, 110, 111, 

112, 113, 116, 118, 123, 129, 134, 138, 140, 

141, 146, 148, 156, 162, 163, 168, 177, 178, 

185, 187, 194, 206, 208 

Рогић Аксентије, учитељ - 50, 52, 207, 214 

Росановић Јаков, учитељ - 70 

Рохач Ида, учитељица - 87 

Руварац Димитрије - 25, 30, 31, 210, 211 

Руњанин Катарина, супруга учитеља Василија 

Константиновића - 220 

Савковић Анђелија, супруга учитеља Ђорђа 


Сене Георг, члан Месног школског одбора 

- 140 

Сладаковић Марина, учитељица - 114, 115, 

208, 243 

Смиљанић Аврам, учитељ - 56 

Стајић Мирон, учитељ - 56 

Стаматовић Георгије, син Григорија Стаматовића 

- 259 

362

Стаматовић Григорије, учитељ-ђакон и 

свештеник - 52, 207, 215, 219 

Стаматовић Дафина, кћерка Григорија Стаматовића 

- 215 

Стаматовић Димитрије, син Григорија Стаматовића 

- 215 

Стаматовић Ева, супруга Григорија Стаматовића 

- 215, 219 

Стаматовић Никола, син Григорија Стаматовића 

- 215 

Стаматовић Павле, син Григорија Стаматовића 

- 215 

Стаматовић Софија, кћерка Григорија Стаматовића 

- 215 

Стаматовић Тимотије, учитељ - 59, 207, 219 

Старчевић Богдан, син Велислава Старчевића 

-205 

Старчевић Велислав, учитељ и управитељ 

школе - 131, 134, 140, 141, 156, 157, 159, 

160, 163, 166, 167, 169, 172, 175, 177, 178, 

184, 189, 194, 203, 204, 205, 209, 263, 265, 

266 

Старчевић Владимир, син Велислава Старчевића 

- 205 

Старчевић Димитрије, отац Велислава Старчевића 

- 204 

Старчевић Јелена, кћерка Велислава Старчевића 

- 205 

Старчевић Милан, син Велислава Старчевића 

- 205 

Старчевић Никола, члан Месног школског 

одбора - 134, 140 

Старчевић Павле, члан школског одбора - 89 

Старчевић Селена, сестра Велислава Старчевића 

- 205 

Старчевић Стојан, син Велислава Старчевића 

- 205 

Стерио, инђијски трговац 62 

Стефановић Александар, свештеник - 16, 57 

Стефановић Гаврило, учитељ - 50 

Стефановић Јован, учитељ - 50 

Стефановић Јосип, учитељ - 74, 207, 223 

Стефановић Миливој, учитељ - 56 

Стефановић Фрањо, учитељ - 87 

Стојадиновић Бранислава, кћерка учитеља 

Бранка Стојадиновића - 245 

Стојадиновић Бранко, учитељ - 131, 134, 

135, 139, 140, 141, 152, 155, 156, 159, 161, 

163, 169, 177, 178, 181, 185, 186, 188, 194, 

209, 244, 262, 263, 264, 265, 266 

Стојадиновић Добривоје, отац учитеља 


Стојадиновић Катица, учитељица - 129, 

131, 134, 139, 140, 141, 144, 147, 151, 153, 

156, 157, 158, 161, 163, 169, 176, 178, 179, 

183, 186, 188, 194, 209, 244, 245 

Стојадиновић Миша, син учитеља Бранка 

Стојадиновића - 245 

Стојадиновић Радмила, кћерка учитеља 


Стојановић Георгије, трговац и кројач у 

Бешки - 48, 49 

Стојановић Јованка, супруга Георгија 

Стојановића - 49 

Стојановић Никола, учитељ - 66, 207, 221 

Стојковић Јелена, кћерка учитељице Марије 

Стојковић - 249 

Стојковић Марија, учитељица - 178, 209, 249 

Стојковић Михајло, голубиначки свештеник 

- 25, 26, 210 

Стојковић Невенка, кћерка учитељице 

Марије Стојковић - 249 

Стојковић Цвета, супруга Драгутина Јовановића 

- 201 

Стојшић Душан - 58, 82 

Страјнић Јован, учитељ - 50 

Стратимировић Стефан, митрополит - 42, 

44, 45, 51, 215, 216, 217 

Суботић Даница, супруга Ђорђа Јовановића 

- 201 

Суворов Максим, руски учитељ у Карловцима 

- 27 

Теодоровић Михајло, учитељ - 56 

Тесла Јосиф, капетан, командант 12. Бешчанске 

компаније - 65 

Тесла Никола, научник - 65 

Томан Ђура, учесник на лицитацији - 168 

Томашевић Софорније, граничар из Бешке 

- 16 

Томић Илија, свештеник - 25, 26, 209 

Томић Михајло, свештеник - 26 

Томљеновић Крешимир, вероучитељ, новосланкаменачки 

жупник - 254, 256 

Тривановић Сима, одборник Народног већа 

- 103, 104 

Трумпф Филип, учитељ - 89, 90, 208, 232, 

255, 266 

Туро Фридрих, гостионичар - 95 

Тусланд Петрус, учитељ - 39, 40, 207, 212 

Ћелап Лазар - 33, 43 

Ћурчић Ана, супруга Петра Ћурчића - 213 

Ћурчић Милијана, мајка Петра Ћурчића - 213 

Ћурчић Петар, учитељ - 44, 45, 207, 213 

Узелац Дане, учитељ - 86 

363

Фалкенбургер Мирослав, учитељ - 86 

Фелбигер Јохан Игнац, опат, члан Дворске 

школске комисије - 37 

Фистос Марија, супруга свештеника Паула 

Шнајдера - 224 

Фрајбс Самуел , учитељ - 72, 207, 220 

Хавлик Јулије, учитељ - 87 

Хавлик Фрањка, учитељица - 87 

Хајдт Јакоб, члан Месног школског одбора 

- 134, 263 

Хајп Јозеф, члан Месног школског одбора 

- 263 

Хајп Јохан, члан Месног школског одбора 

- 140, 134 

Хајнц Јакоб, учитељ - 70 

Хецел Филип, евангелистички вероучитељ 

- 89 

Хечтл Миховил, учитељ - 233 

Хорват Јован, пуковник, касније генералмајор 

- 15 

Хофман Едуард, учитељ - 90, 208, 233, 254, 

255, 266 

Хохмајер Марија, учитељица - 86 

Христифоровић Филип, учитељ-ђакон - 50 

Цветковић Љубица, супруга Љубомира 

Цветковића - 218 

Цветковић Љубомир, учитељ - 55, 57, 59, 

207, 218 

Цветковић Филип, син Љубомира Цветковића 

- 218 

Церовић Љубивоје - 30 

Црнојачки Милан, учитељ - 87 

Цувај Антун - 23, 44, 200, 223 

Чањевац Јосипа, учитељица - 110, 111, 

120, 208, 240 

Чањевац Марија Пиа, сестра Јосипе Чањевац 

- 240 

Чарнојевић Арсеније III, патријарх - 22, 27 

Чачић Марија, мајка учитеља Бранка Стојадиновића 

- 244 

Чачић Софија, учитељица - 70 

Челеби Евлија - 21 

Чобанић Стефан, карловачки прота - 195 

Чобић Ана, кћерка Димитрија Чобића - 216 

Чобић Димитрије, учитељ - 54, 207, 216, 222 

Чобић Јулијана, супруга Димитрија Чобића 

- 216, 217 

Чудомировић Живојин, учитељ - 66, 67, 70, 

207, 222 

Чудомировић Миливој, учитељ, син учитеља 

Живојина Чудомировића - 222 

Шевић Јован, пуковник, касније генералмајор 

- 15 

Шевић Софија, супруга Стефана Шевића - 78 

Шевић Стефан, свештеник - 58, 78, 195 

Шерер Андреас, председник Месног школског 

одбора - 130, 134 

Шешеринац Драгутин, учитељ - 80, 82, 208, 

227, 228 

Шијак, фенрих, школски надзорник - 41 

Шимић Вукосава, учитељица - 87 

Шимић Милорад, краљевски инжењер - 82 

Шишул Анка, учитељица - 235 

Шмид Хр. - 217 

Шнајдер Паул, свештеник и учитељ - 74, 

80, 84, 90, 208, 224, 254, 256, 257 

Шотић Ева, учитељица - 70 

Шотић Илија, учитељ - 70 

Шпанијел Фердо, учитељ - 83, 84, 86, 88, 

89, 208, 229, 234, 255 

Шперинг Јулије, свештеник - 168 

Шрајбер Хермина, власница приватне школе 

- 240 

Штајнмец Фридрих, учитељ-левита - 72, 

73, 207, 221 

Штели Јакоб, учесник на лицитацији - 168 

Шумахер Валтер, син учитеља Самуела 


Шумахер Герхард, син учитеља Самуела 


Шумахер Лидија, кћерка учитеља Самуела 


Шумахер Марбод, кћерка учитеља Самуела 


Шумахер Самуел, учитељ - 86, 88, 89, 208, 

230, 231, 232 

Шумахер Хајнц, син учитеља Самуела Шумахера 

- 231 

Шупљикац Стеван, војвода - 16 

364

ШТАМПАЊЕ ОВЕ КЊИГЕ ПОМОГЛИ СУ 

Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и 

националне мањине - националне заједнице 

Земљорадничка задруга Бешка 

Добровољно ватрогасно друштво Бешка 

Владимир Старчевић, Бешка 

Душан Стојшић, Бешка 

„Метеор“ Сопот 

Агенција „Сигма“ Бешка 

„THETA TECH“ Бешка 

365

Душко Лупуровић 

ШКОЛСТВО У БЕШКИ 1690-1941 

Едиција „Стара Бешка”, књига десета 

Издавач 

Основна школа „Браћа Груловић”, Бешка 

Суиздавач 

Завичајно друштво „Стара Бешка”, Бешка 

За издаваче 

Др Нада Џамић-Шепа 

Душан Стојшић 

Рецензенти 

Проф. др Бранко Бешлин, Нови Сад 

Мр Жарко Димић, Сремски Карловци 

Лектор и коректор 

Милорад Бабић 

Прелом слога 

Василије Механџић 

Техничка припрема 

Владимир Шимуновић 

Штампа 

ALFAteam, Петроварадин 

Тираж 

300 примерака 

ISBN 978-86-919239-0-7 

Бешка 2015. 

366

CIP - Каталогизација у публикацији 

Библиотека Матице српске, Нови Сад 

37(497.113 Beška) „1690/1941“ 

ЛУПУРОВИЋ, Душко 

Школство у Бешки 1690-1941 / Душко Лупуровић. - Бешка : 

Основна школа „Браћа Груловић“, 2015 (Петроварадин : Alfateam). 

- 366 стр. : илустр. ; 24 cm. - (Едиција „Стара Бешка“ ; књ. 10) 

Регистри. 

ISBN 978-86-919239-0-7 

a) Школство - Бешка - 1690-1941 

COBISS.SR-ID 299930119 

367

368

Skolstvo u Beski 1690-1941

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?