Skolstvo u Beski 1690-1941

ске поново била на Сави и Дунаву. Тиме је настала потреба проширења
Славонске крајине, па користећи податке из пописа 1735/36. године,
Аустрија је 1745. отпочела ново делимично уређење Војне границе, које
се завршило 1747. године. Према том уређењу настале су, у оквиру Славонске
крајине, три регименте – Петроварадинска, Бродска и Градишка.
У састав Војне границе је ушла и Бешка, чији су се становници претходно
изјаснили ко је за Границу, а ко за Провинцијал. Онај други део
становништва, предвођен свештеником Захаријем Анђелићем, настанио
је пустару Инђију. С друге стране, граничари су добили земљиште на
коришћење и били су ослобођени плаћања пореза и давања работе. Они
нису били власници те земље, као ни њихови официри, него су само
били њени уживаоци и нису је могли продавати. Од реорганизације Војне
границе из 1747. године, Бешка постаје седиште компаније или чете, у
оквиру Петроварадинске регименте.
Међутим, живот у Војној крајини није био онакав како су многи
Бешчани очекивали. Сремски граничар је био оптерећен превеликим
обавезама како у рату тако и у миру. Новопридошли граничарски официри,
међу којима се истицао Секула Витковић, вршили су стални терор
над становништвом, а посебно су се на њихове поступке жалили Бешчани.
У то време је била актуелна пропаганда Русије на овим просторима о
пресељавању становништва. Неки српски официри су већ били у служби
Руског царства, па су вршили агитовање међу незадовољним граничарима.
Тако је 1752. године отпочела сеоба Срба у Русију, која је била
настављена и наредне године, под вођством Јована Хорвата, Јована Шевића
и Рајка Прерадовића. У ту сеобу укључили су се и бешчански граничари,
који су насељени у Нову Србију, 1 а месту, где су настањени, дали
су име по насељу из старог краја – Бешка. Колико се Бешчана-граничара
иселило у Русију није познато, али је чињеница да се у то време скоро
преполовио број становника Бешке.
До новог уређења Војне границе дошло је 1785. када је уведен
тзв. „кантонални систем“ чији је творац био генерал Женејн. Петроварадинска
регимента била је подељена у 2 кантона, а Бешка је ушла у
састав 2. кантона и 2. походног батаљона.
Када је почетком фебруара 1788. године Аустрија објавила рат
Турској, народ у Србији се понадао да ће најзад доћи крај вишевековној
владавини Османлија. Још пре избијања рата, под директним утицајем
Аустрије, у Србији су формирани добровољачки одреди – фрајкори,
који су требали да преузму на себе што веће терете ратовања.
Најпознатији фрајкори су били Михаљевићев, Брановачког и Марјанов.
У Михаљевићевом фрајкору, у чети капетана Радича Петровића, налазио
се од јануара 1788. и Карађорђе. Као саборац Карађорђа у
Михаљевићевом фрајкору нашао се и један Бешчанин – Јеврем Анђелић,
1 Данас у саставу Украјине.
15