Skolstvo u Beski 1690-1941

КЛИРИКАЛНА ШКОЛА
О школству из периода средњевековног Срема за сада је мало података.
Може се претпоставити да су при црквама, а вероватно више по
манастирима, углавном обучавани будући свештеници. Из тог времена
је тек понеки писани податак. У попису Сремског санџака из 1566/67.
године у Ердевику је забележен Козма учитељ, 3 што наводи на закључак
да је у том месту вероватно постојала српска школа. Пролазећи кроз Митровицу
1663. године Евлија Челебија је записао да у граду постоји пет
виших школа (медреса) и десет основних школа (мектеба), које су „задужбине
оснивача појединих џамија“. Забележио је и да се митровачка
деца „не занимају науком“. У то време су постојале основне школе и у
Земуну, Иригу, Гргуревцима, Фрушки, Сланкамену, Карловцима, Петроварадину,
Гивизу (Черевићу). 4 Вероватно су и понека српска училишта,
која су у то време постојала и углавном била при манастирима и црквама,
била организована као некадашње средњовековне школе у којима су
се описмењавали и обучавали будући свештеници.
Пред крај турске владавине, у другој половини XVII века, а пре
„Великог бечког рата“ (1683-1699), Срем је био густо насељен, са најбројнијим
српским становништвом. Тада је у Срему пописано 320 села,
10 вароши и два града. 5 Велики број манастира, којих је највише било
на Фрушкој гори, и цркава, представљали су и даље најважније (и скоро
једине) центре писмености и културе.
Предвиђајући скоро ослобођење од дугогодишње турске владавине,
Срби у Срему су схватали велики значај потребе да у својим
најближим редовима имају истакнуте представнике који ће их заступати
у духовном, културном, а све више и у политичком животу. Дугогодишња
ратна разарања донела су честе миграције становништва, мало се задржало
угледних народних трибуна, али и оних људи који су макар били
писмени. Било је неопходно у што краћем року радити на описмењавању
и образовању придошлог становништва и припремати нове народне
прваке. Да би се то остварило, прво је требало отворити школе које би
3 Bruce W. McGowan, Sirem sancağı mufassal tahrir defteri, Ankara 1983, 52.
4 Evlija Čelebi, Putopis, odlomci o jugoslovenskim zemljama, Sarajevo 1973, 353, 355,
514-515, 517-518, 520-521.
5 Марко Јачов, Срем на прелому два века (XVII-XVIII), Београд 1990, 5.
21