Skolstvo u Beski 1690-1941

шири колера у месту. Прве жртве колере у Бешки су забележене у мају
1849. године и до краја јуна је умрло 40 особа. Колера је подједнако
косила и Бешчане и избеглице, јер су и једни и други живели у скоро
немогућим условима.
Средином 1849. године распуштени су месни пододбори, а затим
долази и до прекида ратних дејстава поразом Мађарске. Царским патентом
од 18. новембра 1849. основано је Војводство Србија и Тамишки
Банат, у које су улазили Бачка, Банат и румски и илочки срез Сремске
жупаније, док је горњи Срем са Вуковаром припао Хрватској. Петроварадинска
регимента, у чијем саставу се и даље налазила Бешка, заједно са
војним комунитетима - Земуном, Петроварадином и Карловцима, потпала
је под власт Српско-банатске земаљске војне команде у Темишвару,
и ту остала све до 1871. године.
Досељавање Немаца у Бешку је почело 1860. године. Већи део
новонасељеног немачког становништва припадао је евангелистичкоаугсбуршкој
конфесији (лутерани), док је мањи део био евангелистичко-реформистичке
конфесије (калвини).
Нагодбом између Аустрије и Мађарске из 1867. године, створена
је Аустроугарска монархија, чиме је држава била подељена на Аустријско
царство и Угарско краљевство. Већ следеће године закључена је Угарско-хрватска
нагодба, па је у административном погледу Срем припао
хрватско-славонском подручју са центром у Загребу.
Развојачење Војне крајине је отпочело 1873. године, а коначно
спајање грађанског дела Хрватске и Славоније са бившом територијом
Војне крајине извршено је 1. септембра 1886. године оснивањем 8 великих
жупанија, које су подељене на котаре. Целокупна Петроварадинска и
један део Бродске регименте припојени су Сремској жупанији са седиштем
у Вуковару. Том новом територијалном поделом Бешка је у оквиру
краљевине Хрватске, Славоније и Далмације била у Сремској жупанији и
припадала старопазовачком котару.
Када је у септембру 1914. српска војска ушла у Срем, код Бешчана-
Срба тај је догађај изазвао одушевљење, док код Бешчана-Немаца страх
и панику. Скоро сви Немци су избегли на север. Врло брзим повлачењем
српске војске и повратком Немаца у Бешку, долази до хапшења преко 50
угледних Срба из места. Међу њима су парох Светозар Дујановић и академска
сликарка Даница Јовановић. Сви су одведени на Петроварадинску
тврђаву. Тамо су, поред свештеника и сликарке, по преком суду стрељани
још општински бележник Владимир Марковић, кројач Светозар Бојић, поседник
Владимир Рац и студент ветерине Милан Варићак.
Ослобађањем Срема 1918. године Бешка улази у састав Краљевине
Срба, Хрвата и Словенаца. И даље је била у Сремској жупанији, са седиштем
у Вуковару, а котар је остао Стара Пазова.
Нова административно-територијална подела извршена је 1921.
доношењем Видовданског устава. Уредба о подели на области донета је
17