You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
НАРОДНО-ВЕРОИСПОВЕДНА ШКОЛА<br />
Веома лоше стање у којем се налазило школство у Срему у првој<br />
половини XVIII века није било карактеристично само за тај део аустријске<br />
територије, него је таква ситуација била скоро у целој земљи. О народним<br />
школама и даље су углавном бринули свештеници и калуђери, који<br />
су највише пажње поклањали томе да деца редовно посећују веронауку,<br />
а мање колико ће се образовати и научити читању и писању. 19<br />
Колики је велики значај писмености народа увидели су сви највиши<br />
црквени представници. Тако је још 1706. године патријарх Арсеније III<br />
Чарнојевић тражио од аустријских власти дозволу за отварање школа и<br />
штампарија. Исто су тражили митрополити Исаија Ђаковић и Вићентије<br />
Поповић. У тим захтевима се донекле и успело, јер је са формирањем<br />
Потиско-поморишке границе, почетком XVIII века, почело и оснивање<br />
школа. Тај задатак је био поверен Александру Каланеку. Иако је Каланек<br />
увидео потребу оснивања школа у Славонији и Срему и извршио све припремне<br />
радње у ту сврху, Дворски ратни савет је донео изричиту одлуку<br />
да се прекину све даље радње око тога. 20<br />
И поред свега, у том периоду је отворен одређен број српских народних<br />
школа, које су заједно са већ постојећим парохијалним школама,<br />
допринеле бржем и ширем описмењавању народа. Почетком XVIII века,<br />
осим у Бешки, постојале су народне и парохијалне школе у Карловцима,<br />
Каменици, Иригу, Шиду, Марадику, Бежанији, Карловчићу, Петровчићу,<br />
Шуљму, Нештину, Черевићу итд. 21<br />
Веома важну улогу у развоју школства одиграо је митрополит<br />
Мојсеј Петровић. Он је увидео да без образованих учитеља нема ни квалитетне<br />
обуке ученика. Из тих разлога је још 1727. године у Карловцима<br />
отворио Високу школу, а као учитеља довео Руса Максима Суворова<br />
који је понео из Русије 400 буквара и 100 граматика. 22 Тако је отпочела<br />
постепена русификација српских школа. У народним и вероисповедним<br />
школама учило се читање из руског буквара. Он је садржавао азбуку<br />
и слогове, десетословље, молитву Господњу, символе вере и блажен-<br />
19 A. Ognjanović, Graničarske narodne škole, 14.<br />
20 РОМС, М. 10662 (Др. Димитрије Кириловић, Српске школе у Војводини од <strong>1690</strong>. до<br />
1810, 2,3).<br />
21 А. Огњановић, Војвођанске народне школе, 89-98.<br />
22 Исто, 96.<br />
27
Change language