Skolstvo u Beski 1690-1941

свих школа у Београдско-карловачкој митрополији. Пошто је још раније
била отворена карловачка школа, Вићентије Јовановић је, након што су
1733. године пристигли нови учитељи, наложио свим протама да обавесте
народ да се деца упућују у ту школу. 25 Његовом заслугом у свим
селима су отворене школске кутије по црквама, у циљу изградње школе,
плаћања учитеља, куповине књига...
И његови наследници, прво Арсеније IV Јовановић-Шакабента,
па Исаије Антоновић, уложили су много труда у даљем развоју школства
код Срба. Године 1749. за митрополита је изабран Павле Ненадовић.
Бешчански поштар Јаков Андрејевић
Настављајући рад својих претходника око подизања школа по
селима, митрополит Ненадовић је исте године основао Клирикални
фонд. Пошто је први приложио новац у тај фонд, позвао је све манастире,
цркве, епископе, калуђере, свештенике и виђеније грађане да
му се прикључе. Према плану улагања у тај фонд бешчанска црква је
морала годишње да издваја 12 форинти. Бешчански поштари Јаков и
Андрија Андрејевић обавезали су се да ће годишње давати 6 дуката. 26
Долазак руских учитеља и књига на просторе где су живели Срби,
допринео је њиховом све већем окретању према православној Русији.
Бечки двор је био веома забринут због јачања руског утицаја, те је због
тога 1747. године основана Илирска дворска депутација, као посебна
дворска власт за Србе. Улога Илирске дворске депутације се заснивала
на регулисању и надзору над целокупним црквено-школским животом
25 Петар Деспотовић, Школе Срба у Угарској и Хрватској, свеска прва (од 1690-1740),
Крагујевац 1888, 59,60.
26 Стеван Болманац, Шематизам источно-православне митрополије српске у Аустро-
Угарској год. 1878, Панчево 1878, 149-155; АСАНУК, ПМА „Б“,47/1749.
29