Skolstvo u Beski 1690-1941

ви са радом на реформама српских и румунских
православних школа у Угарској.
Да би се тај план што боље остварио за
врховног школског инспектора православних
српских и румунских школа у угарском
Провинцијалу и Војној граници, изабран је
угледни Србин Урош Несторовић. 92 Његов
први задатак је био да изврши инспекцију
у свим школама, да утврди стање школских
зграда и неопходних наставних средстава
у њима, обученост учитеља и износ
њихових плата, бројно стање ученика и
њихово напредовање у обучавању, затим
однос родитеља према школским обавезама
деце, и начин на који се вршила наста-
Урош Несторовић
ва веронауке. На основу свих података требало
је да одреди потребна новчана средства ради повећања броја школа
и унапређења рада у постојећим школама, као и промене у начину
награђивања учитеља.
У току своје инспекције, Несторовић је током августа 1810. године
обишао Петроварадинску регименту и Сремски школски дистрикт. У
Петроварадинској регименти је уочио да су школске зграде биле углавном
у добром стању, и то највише због тога што је о њима водила рачуна
команда регименте и надлежни официри компанија. За граничарске
учитеље Несторовић није имао лепих речи, описујући их као лоше, некултурне,
и да не знају примењивати у настави нормалну методу. 93
92 Урош Несторовић се родио 1765. године у Будиму, од оца Стефана. У Пешти је завршио
гимназију. Филозофске науке је изучио у Вроцлаву, а правне у Бечу, а од 1791. био
је намештен за чиновника Илирске дворске канцеларије. Од 1796. постављен је за угарског
дворског агента. Пошто је 1810. године изабран за врховног инспектора православних
српских, румунских и грчких школа у Хабзбуршкој монархији, извршене су суштинске
промене у школству у првој половини XIX века. Његовим заузимањем је отворена
српска учитељска школа у Сент Андреји 1812. године. Био је оснивач школског фонда,
црквеног-школског таса. Написао је разна дела која се тичу методолошког обучавања
учитеља као и неке уџбенике за учитељску школу. Умро је 1825. године. (Др. Никола
Гавриловић, Дневник Уроша Несторовића о обиласку школа из 1810. године, Зборник
за историју, 17, Матица српска, Нови Сад 1988, 133; Богдан Ж. Ђурђевић, Учитељски календар
и шематизам за просту годину 1905, Земун 1905., 93 (I)).
93 Др. Никола Гавриловић, Дневник Уроша Несторовића о обиласку школа из 1810. године,
Зборник за историју, 17, Матица српска, Нови Сад 1988, 153.
За голубиначког учитеља Несторовић је навео да је то „неки оштар и приглуп човек да
не заслужује да носи име учитеља“, за војачког да је незналица и да је „слаб човек толико
да ... није умео ни да сриче“, док је у школи у Вогњу учитељ „крајње слаб, једва
47