Skolstvo u Beski 1690-1941

ГРАНИЧАРСКО-ТРИВИЈАЛНА ШКОЛА
(1773-1793)
Настојећи да повећа и унапреди писменост народа, а да бригу о
томе преузме држава, Марија Терезија је одлучила да донесе Закон о школама.
Осим тога, новим преуређењем Војне границе, јавила се потреба
за још већим бројем образованих подофицира, али и чиновника (писара,
рачуновођа) који би радили у канцеларијама компанија или регименти.
У циљу спровођења што квалитетније школске реформе позван
је опат Јохан Игнац Фелбигер, који је, дошавши у Беч 1774. године,
постављен за члана новоосноване Дворске школске комисије.
Разматрајући све примљене предлоге Фелбигер је саставио, а Марија
Терезија одобрила и објавила 6. децембра 1774. закон о школама под именом
„Општа школска уредба за немачке нормалне, главне и тривијалне
школе у Аустрији“ („Allgemeine Schulordnung für die deutschen Normal-,
Haupt- und Trivialschulen in sämmtlichen kaiserl. königl. Erbländern“).
Основни принцип на којем се заснивала та уредба је био да се
све школе у Аустрији подведу под надзор државе, и да учитељи морају
бити образовани и оспособљени за обављање свог посла, али и прописано
награђени. Наређено је да се у свим местима поред цркве или
парохијалног дома изграде школе у којима би настава била заједничка.
Школска обавеза за децу почињала је од навршених шест година и
трајала би до дванаесте године. Народне школе су се оснивале као нормалне,
главне и тривијалне. Нормалне школе су отваране у седиштима
покрајинске управе, а главне и тривијалне школе по селима и паланкама.
У тривијалним школама су се изучавили: веронаука, читање, писање,
рачун (до правила тројног), упутство о поштеном животу, упутство о привреди
и занатима. У главним школама се поред ових предмета појављују
и историја, географија, цртање, наука о домаћинству и пољопривреди,
вежбање у писменом саставу и основе латинског језика. 53
Овом Уредбом су сви учитељи, који су предавали у граничарскотривијалним
школама, постали царско-краљевски војни службеници
које је именовала врховна граничарска власт, носили војничку униформу
и примали плату из државне благајне.
53 A. Ognjanović, Graničarske narodne škole, 15,16.
37