Skolstvo u Beski 1690-1941

ба ученици да седе док пишу, како држе руку и перо итд. У школама Војне
границе свако поподне се вежбало лепо писање. Осим читања и писања,
у граничарским школама су се училе напамет разне молитве и текстови из
катихизиса и читанке, применом табеларне и литералне методе (методе
почетних слова). Помоћу тих метода доста брзо су се могли научити напамет
и обимнији текстови. Рачунање се учило и усмено и писмено. Учило
се сабирање, одузимање, дељење и множење. Веронаука је била веома
битна у тим школама јер се доста придавало религиозном васпитању народа.
Осим тога, учило се и црквено појање. 56
У тим годинама учитељи у Славонској војној граници имали су
од 180 до 300 форинти годишње плате што су финансирали мештаниграничари.
Увидевши да је то велики терет за народ, Марија Терезија
је одлучила да сваки граничарски учитељ добија 8 форинти месечно из
граничарских доходака, а остатак да се подели међу народом. 57
Граничарско-тривијална школа у Бешки отпочела је са радом у
јулу 1773. године. У ту школу, поред Бешчана, ишли су и ученици из
Крчедина и Чортановаца, насеља која су тада припадала бешчанској
компанији. 58
Рад те школе је надгледао и контролисао командир компаније
(чете). Његов задатак је био да редовно присуствује годишњим испитима,
или, уколико није био у могућности, да одреди једног официра
који би био стални школски надзорник. Сви учитељи на територији чете
морали су њему слати редовне месечне, тромесечне, полугодишње,
годишње и друге извештаје и остале писане ствари.
У тој првој години рада, бешчанску граничарско-тривијалну школу
је похађало укупно 60 ученика - 59 Срба и 1 римокатолик. Тада је 26
ученика учило немачко читање, а 10 ученика основе писања. Учитељ је
био Петрус Тусланд (Thuesland). Описан је као добар и вредан учитељ,
доброг понашања. Познавао је добро немачки и латински језик (јер је 6
година боравио у латинској школи), имао је леп рукопис и врло добро је
знао рачун. Донекле је знао и српски језик. Годишња плата му је износила
120 форинти у готовом и 2 пласта сена и 6 хвати дрва за огрев што
је добијао у натури. То су плаћали становници Бешке и осталих места
која су била у саставу компаније, а на основу свог непокретног иметка
које је било подељено у три класе. Од тих прихода саграђена је у тој години
и нова школска зграда. 59
56 Исто, 19-22.
57 Školstvo u Hrvatskoj i Slavoniji od njegovog početka do konca 1895. godine, sastavljeno
po službenim podacima, Zagreb 1896, 14.
58 Срета Пецињачки, Граничарско-тривијалне и комунитетско-немачке школе Срема
и Шајкашке у 1773/74. години, Зборник за историју, 18, Нови Сад 1978, 90.
59 Исто.
39