Skolstvo u Beski 1690-1941

када је у школу ишло 37 ученика. 81 У то време, на прелазу два века,
у Бешки је било 180 православних домова, 328 брачних парова и 1225
становника. 82
Петар Ћурчић је 1804. године поново забележен као учитељ у
Бешки. 83
Српска народна школа, која се издржавала од мештана и црквене
општине, и поред свих тешкоћа на које је наилазила, није престајала са
радом. Била је оптерећена сталним проблемима око организовања наставе,
међу којима је свакако највећи био изналажење учитељског кадра.
Пронаћи, па и било каквог, учитеља био је за све школе тога времена велики
проблем. Увидевши да у многим селима постоје саграђене школе, у
којима би се, да постоји учитељ, одржавала настава, Вујановски је предлагао
митрополиту Стратимировићу, а и молио га, да изда наредбу да у
местима где нема учитеља, а где су два пароха, један обавезно треба да
држи школу. 84
Други велики проблем био је приволети децу да редовно похађају
школу, односно натерати њихове родитеље да их у школу шаљу. То баш
и није било лако решити с обзиром да је у то време Аустрија водила рат
са Француском, па су многи граничари, а тако и они из Бешке, били мобилисани.
Пошто је и војна команда 12. Бешчанске компаније отишла
заједно са граничарима на ратиште, у селу није постојала одговарајућа
дисциплина па тако ни деца нису редовно похађала школу. О тим, за
Бешчане тешким и драматичним данима, сачуван је запис: „У лету 1805-
го, 4-го августа отшедши солдати у табор на Француза по други пут купио
са господином капетаном от Обућина. Потом нису више били него от месец
и дошли су натраг кући, а г. капетан оставши у робству са неколико
момака и дошао кући 27. априла.“ 85
Аустријске власти нису биле најзадовољније кантоналним системом,
па је крајем 1802. године основана посебна комисија са намером да
се изврши нова реорганизација Војне границе. На челу те комисије налазио
се генерал-мајор Клајн, који је у јесен 1803. боравио у Карловцима и
са митрополитом Стратимировићем разговарао о будућем граничарском
систему. Стратимировић, као већ доказани борац за духовно и култур-
81 A. Ognjanović, Graničarske narodne škole, 76.
Углавном је то био просечан број ученика који су похађали школу и у околним местима.
Тако је те године у крчединској школи било 40 ученика, чортановачкој 23, сланкаменачкој
30, новокарловачкој 29, голубиначкој 34, војачкој 37, белегишкој 30 итд.
82 Славко Гавриловић, Статистички подаци о Србима Сремске архидијецезе 1800-
1820. године, Зборник за историју, 7, Нови Сад 1973, 131-133.
83 АСАНУК, Конз. 116/1804.
84 АСАНУК, ПМА „Б“, 90 I /1791.
85 Петар Момировић, Стари српски записи и натписи из Војводине, књига II, Нови Сад
1995, запис 3353, стр. 231-232.
45