Franjo Asiški

Čim ga je vi dio, otac je si lo vi to na pao Fra nju,
uvu kao ga u kuću i prit vo rio.
Međutim, jednog dana, kad je otac bio od su tan
zbog pos la, gos pođa Pi ka se sažali la nad si nom i
os lobo di la ga. Pie tro di Ber nar do ne je Fra nju pred
bis ku pom razbašti nio. Fra njo je, kro tak po put ja njeta
spre mna za kla nje, svu kao bo ga tu od jeću i ba cio
je na tlo u znak da je vraća ocu. Za tim je, ob ra ti vši
se mno gima na zočni ma, po vi kao:
– Prvo sam Piet ra di Ber nar do nea zvao svo jim
ocem, ali sa da ka da sam od lučio služiti Bo gu, vraćam
mu no vac i od jeću. Od sa da na da lje neću više
go vo ri ti »Oče moj, Piet ro di Ber nar do ne«, ne go
»Oče naš, ko ji je si na ne be si ma«.
− »Izaša vši iz zat vo ra ti je la«− ko menti ra Tomma
so da Ce la no − »nje gov duh je od le tio pre ma
ne be skom domu.«
Bijed no od je ven, ali pun pov je re nja u Bo ga, Franjo
se od mah upu tio u Gub bio, gdje se sta vio u
službu re dov ni ci ma iz sa mos ta na San Ve re con do,
za do vo lji vši se zauz vrat s ma lo hra ne i smještajem.
U Gub biu je iz vršio svo ja pr va apos tol ska po slanja.
Ti je kom da na je ra dio u polju sa si ro mašnim ljudi
ma; na večer se pov lačio na mo lit vu u ne ku pe ći nu
11