12. JoakimInterFest BILTEN 01

7. oktobar 2017. 3
Вечерас на репертоару
Сцена Јоаким Вујић,
субота, 7. октобар 20 сати
Установа културе „Вук
Стефановић Караџић”
Београд
Иван Вирипаев
ИЛУЗИЈЕ
Превод: Новица Антић
Режија: Татјана Мандић Ригонат
Сценографија: Татјана Мандић Ригонат и
Ивана Васић
Костимографија: Ивана Васић
Сценски покрет: Анђелија Тодоровић
Избор музике: Татјана Мандић Ригонат
ЛИЦА
ПРВА ЖЕНА, 30 година – Соња Колачарић
ДРУГА ЖЕНА, 30 година – Катарина Марковић
ПРВИ МУШКАРАЦ, 35 година – Милутин Милошевић
ДРУГИ МУШКАРАЦ, 35 година – Горан Јевтић
Реч редитеља
Драму Илузије Иван Вирипаев жанровски
одређује као комедију. Баш као што је и А. П. Чехов
називао комедијама своје драме испуњене
трагичним судбинама, промашеним животима,
недосегнутим жудњама ликова.
Илузије Ивана Вирипаева режирала сам као
позоришни симпосион. У ритуалу античке гозбе
која је протицала уз вино и музику, пронашла
сам инспирацију за перформативно оспољавање
филозофских и поетских простора драме.
У Платоновој Гозби, Сократ, Аристофан и други,
испевају похвале Ероту, богу љубави. Беседе
о његовој суштини, пореклу, моћима које има
над људима. О врстама љубави, еротској жудњи,
љубавној помами, тежњи за срећом. О лепоти и
истини. И у Илузијама реч је о љубави или боље
речено о представама о љубави. Илузијама, фантазмима
које људи стварају и које живе, о играма свесним и
несвесним које играју током живота често са трагичним последицама.
Питањима: Шта је то права љубав? Постоје ли
формуле љубави? Да ли права љубав може бити само она која
је узајамна? У драми Илузије о животу Алберта и Маргарите,
Сандре и Денија, два брачна пара који су преко педесет година
провели заједно, о историји њихових љубави, причају
две младе жене и два млада мушкарца, који као савремени
рапсоди, апсолутни перформери у директном дијалогу са
публиком и позориштем као местом у којем се вековима граде
илузије, улазе у менталне просторе ликова и из њих излазе.
Зашто о Алберту, Сандри и Маргарити не причају њихови
вршњаци? Зашто их не играју? Илузије су драма о љубави,
али и посвета позоришту. За мото драме писац узима стихове
из Корнејевих Позоришних илузија:
И, ако сте храбри, у илузији овој,
Показаћу вама, шта чух и видех.
Шта у животу ме снађе. И пред вама
О писцу
Иван Александрович Вирипаев, драмски
писац, редитељ и глумац рођен је
1974. године у Иркутску, у Сибиру. Уметнички
је директор московског позоришта
„Практика“. Прославио се драмама
„Снови“ „Кисеоник“ и „Живот бр.2“, „Јул“,
„Пијани“, које су извођене у позориштима
Русије, Пољске, Немачке, Израела,
САД, Србије, Француске, Велике Британије.
Његову драму „Кисеоник“, режирала
је Татјана Мандић Ригонат, 2005. (БЕЛЕФ,
ЈДП). То је било прво извођење једног
дела Ивана Вирипаева на простору бивше Југославије. Драма
„Пијани“, у режији Бориса Лијешевића, изведена је у Позоришту
Атеље 212, 2016. године. Премијера представе „Илузије”
била је на сцени „Култ” Установе културе „Вук Стефановић Караџић”
17. марта 2017. године.
Оживеће прошлост и бића нека,
Иста као ова, од крви и меса.
Вирипаев се поиграва са датостима класичног позоришта,
као што су лик, заплет, прича. Као и у Кисеоникуон је писац
поесиса а не мимесиса. Одабравши да о ликовима, фикцијама,
конструктима, какви су Сандра, Дени, Алберт и Маргарита,
причају други у њихово име, писац је проширио, могуће
перспективе приче и игре, значења. Јер онај који прича о
другом, у тог другог уписује сопствени доживљај, а не истину
о ономе о којем прича. Такав поступак умножава просторе
илузија. Говорећи о другом, говоримо о себи. Не постоји неутрални
наратор.
Илузије су истински бисер савремене драматургије. Драма
у којој речи имају снагу као у делима класика. Симфонијска
партитура за глумце и ребус за редитеље.
Позоришни симпосион градимо и на цитатима из историје
уметности (ликовне и музичке) у којима је Ерот неспутан.
Уметност је простор еротског, сензуалног, и тај простор је
опозит порнографском и кич свету у којем живимо.