12. JoakimInterFest BILTEN 08
JOAKIMINTERFEST Međunarodni pozorišni festival International Theatre Festival JoakimInterFest se održava svake godine od 7-15. oktobra u Kragujevcu, Knjaževsko–srpskom teatru. Festival je dobio ime po Joakimu Vujiću (1772-1847), direktoru prvog srpskog teatra osnovanog u Kragujevcu 1835. godine. Domaćin Festivala je Knjaževsko–srpski teatar, a glavni pokrovitelj Grad Kragujevac.
JOAKIMINTERFEST
Međunarodni pozorišni festival
International Theatre Festival
JoakimInterFest se održava svake godine od 7-15. oktobra u Kragujevcu, Knjaževsko–srpskom teatru.
Festival je dobio ime po Joakimu Vujiću (1772-1847), direktoru prvog srpskog teatra osnovanog u Kragujevcu 1835. godine.
Domaćin Festivala je Knjaževsko–srpski teatar, a glavni pokrovitelj Grad Kragujevac.
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Ј о а к и м И н т е р Ф е с т а 2 0 1 7 . г о д и н е • б р о ј 8 • 1 4 . о к т о б а р<br />
Завршен <strong>12.</strong> ЈоакимИнтерФест<br />
ПОБЕДНИК „ШЕКСПИР, СОНЕТ 66” ИЗ ТЕМИШВАРА<br />
Крагујевцу је у петак, 13. октобра 2017. године завршен<br />
У Дванаести ЈоакимИнтерФест, међународни позоришни<br />
фестивал, на коме је од 7. до 14. октобра учествовало седам<br />
представа у такмичарском програму у селекцији Милоша<br />
Латиновића.<br />
Жири <strong>12.</strong> ЈоакимИнтерФеста у саставу Радмила Живковић,<br />
глумица, Ђорђе Милосављевић, драматург и Слађана Килибарда,<br />
редитељка донео је, једногласно, следеће одлуке:<br />
1. Јоакимова награда за најбољу представу додељује се<br />
представи „СОНЕТ 66” Вилијема Шекспира у режији Кокана<br />
Младеновића и продукцији Мађарског државног позоришта<br />
„Чики Гергељ”, из Темишвара, Румунија. Представа својим<br />
модерним, снажним, динамичним и узбудљивим изразом показује<br />
колико је сонет Вилијема Шекспира савремен и актуелан,<br />
као искрен крик уметника против аморалности и лицемерја<br />
друштва у коме живимо.<br />
2. Јоакимова награда за режију додељује се Кокану Младеновићу,<br />
редитељу представе „СОНЕТ 66” Вилијема Шекспира,<br />
у продукцији Мађарског државног позоришта „Чики<br />
Гергељ” из Темишвара, Румунија. Показујући велику ауторску<br />
храброст и редитељску вештину, Кокан Младеновић<br />
успео је да ансамбл представе поведе да се читању Шекспировог<br />
сонета посвети у истом стваралачком даху и са истом<br />
уметничком визијом.<br />
3. Јоакимова награда за глуму додељује се равноправно<br />
Марку Торјанцу за улогу Сигмунда Фројда и Фрањи Дијаку<br />
за улогу Керола Луиса у представи „ПОСЛЕДЊА ФРОЈДОВА<br />
СЕАНСА”. Сложен и захтеван текст Марко Торјанац и Фрањо<br />
Дијак извели су на узбудљив и убедљив начин, успевајући да<br />
публици дочарају сусрет двојице интелектуалаца чија су дела<br />
обележила Двадесети век.<br />
4. Јоакимова награда за глуму додељује се Драгану<br />
Петровићу Пелету за улогу Васе у представи „ХИПНОЗА<br />
ЈЕДНЕ ЉУБАВИ” Звездара театра. Великим талентом, харизмом<br />
и способношћу, Драган Петровић Пеле у улози Васе успева<br />
да хипнотише публику и омогући им да из једног поступка,<br />
или једне реплике, виде читаве глумачке светове.<br />
5. Јоакимова награда за визуелност додељује се представи<br />
„СОНЕТ 66” Мађарског државног позоришта „Чики<br />
Гергељ” из Темишвара, Румунија. Маштовита употреба сценографије,<br />
светла и костима, који спајају Шекспирово време и<br />
савремену епоху, као и изванредна музика и сценски покрет,<br />
претварају ову представу у јединствен позоришни доживљај.<br />
6. Јоакимова специјална награда додељује се глумачком<br />
ансамблу Мађарског државног позоришта „Чики Гергељ” из<br />
Темишвара, Румунија, за посвећеност, енегричност, истрајност<br />
и бескомпромисност у тумачењу Шекспировог сонета,<br />
истражујући дело великог драмског уметника до последње<br />
консеквенце и последњег атома стваралачке снаге.<br />
Радмила Живковић, председник жирија<br />
Ђорђе Милосављевић, члан<br />
Слађана Килибарда, члан<br />
У Крагујевцу, 13. октобра 2017. године
2 <strong>JoakimInterFest</strong> 2017<br />
Дан седми - Драмско-луткарски театар Враца, Бугарска<br />
ЛИЦЕМЕРЈЕ СЕ ДАНС ПОДРАЗУМЕВА<br />
последњи такмичарски дан овогодишњег<br />
ЈоакимИнтерФеста отпочео<br />
И<br />
је манифестацијом из пратећег програма.<br />
На Малој сцени театра читана је драма „На<br />
трагу” глумца КСТ-а Николе Милојевића.<br />
Његов комад инспирисан је свакодневним<br />
дешавањима из позоришног живота<br />
а проглашен је прошле године за најбољи<br />
драмски текст у 2016. години. Награду<br />
„Бранислав Нушић” додељује Удружења<br />
драмских писаца Србије а о додели награде<br />
одлучивао је жири у саставу Милан<br />
Јелић, Петар Станојловић и Снежана Кутрички.<br />
- Драмски текст „На трагу” је својом<br />
једноставновшћу прециозношћу, чистотом<br />
дијалога на камерни начин предочио<br />
критику света и критику свести. Вешто управљајући<br />
системом знакова смештајући<br />
радњу у театар, аутор веристичким поступком<br />
кроз рад на пробама за премијеру<br />
представе „Хамлет” приказује механизам<br />
урушавања система вредности типичан<br />
за транзициону свест.<br />
У трагању за драмском суптилношћу,<br />
духовитим ставом, продуховљеним стилом<br />
„На трагу” је с разлогом понео награду<br />
„Бранислав Нушић”, стоји у образложењу<br />
награде.<br />
Синоћ на Малој сцени Театра лауреату<br />
„Бранислава Нушића” помогли су надахнутим<br />
читањем колеге глумци нашег позоришта:<br />
Драган Стокић, Чедомир Штајн,<br />
Ђорђе Симић, Ана Тодоровић Диалао и<br />
Ненад Вулевић, док је сам писац читао дидаскалије.<br />
Читање коамда који се на „прву лопту”<br />
може назвати „у одбрану глумца” изазвао<br />
је салве смеха у препуном гледалишту јер<br />
је очигледно да је публика препознала<br />
ликове као и ситуације из свакодневног<br />
(споственог) позоришног живота.<br />
Последњег, седмог дана, на такмичарском<br />
репертоару <strong>12.</strong> ЈоакимИнтерФеста<br />
била је представа „Тартиф”, Молијеров<br />
класик у режији Венцислава Асенова и у<br />
извођењу Драмско-луткарског театра из<br />
бугарског града Враца, старих познаника<br />
крагујевачког међународног фестивала.<br />
као и увек, кад год су гостовали код нас<br />
бугарски ансамбл се определио за проверену<br />
класику, па је овога пута на „тапету”<br />
био Молијер.<br />
- Многи критичари Тартифа виде истовремено<br />
као комедију и као трагедију.<br />
У овој драми Молијер није приказао само<br />
један тип лицемера, већ је понудио огледало<br />
лицемерја, као политичког и идеолошког<br />
обрасца сталешке апсолутистичке<br />
монархије. Стога Тартиф није само тип<br />
јунака лицемера, већ се њему огледа читаво<br />
једно доба са својим настраностима,<br />
је њихово образложење и због чега баш<br />
„Тартиф” данас и овде.<br />
По мишљењу водитеља разговора са<br />
ствараоцима Слободана Савића, позоришног<br />
критичара то је више него јасно.<br />
- Живимо у таквом времену да се одговор<br />
зашто играти Молијеровог „Тартифа”<br />
данас готово подразумева. Јер, ако говоримо<br />
о лицемерју, једном потпуно изврнутом<br />
систему вредности о свету који је<br />
окренут наопачке и где моралне и сваке<br />
друге вертикале одавно и не постоје онда<br />
се оно, основно питање које подразумева<br />
редитељски комад овде готово не може<br />
поставити јер се он, због самог времена и<br />
друштва у којем живимо, не мислим само<br />
на Бугарску или Србију, не мислим чак ни<br />
само на Европу, него, на жалост на већи<br />
део света - подразумева, закључио је он.<br />
Тиме је <strong>12.</strong> ЈоакимИнтерФест завршен.<br />
Океан театар допловио је у своју луку.<br />
Награду публике са просечном оценом<br />
4,89 добила је представа Звездаре<br />
театра „Хипноза једне љубави”.
14. oktobar 2017. 3<br />
Реч критике<br />
Драгана Бошковић<br />
театролог<br />
НОВО ВРЕМЕ<br />
П<br />
осле објављивања награда на фестивалу, незахвално је<br />
писати о представи коју смо гледали као последњу у званичној<br />
селекцији ЈоакимИнтерФеста.<br />
Жири се, у главним наградама, определио за постдрамско<br />
позориште, а у појединачним, ипак, за Станиславског.<br />
Бугарски редитељ, Венцислав Асенов је, у продукцији<br />
Драмско луткарског театра из Враце, у Бугарској, Молијерову<br />
комедију о лицемерју, „Тартиф“, замислио као оригинални<br />
текст у александринцу, али смештен у имућни дом богаташа,<br />
који јесте да има репродукцију „Сплава медузе“ Делакроа, али<br />
је већ у дерутном стању. Иако су бугарски глумци сасвим добро<br />
играли ово измештање комедије у водвиљ, па, са појавом<br />
Марсовца на крају, и у фарсу, друштвена оштрица је изостала,<br />
иако се могла читати из ове адаптације. Лицемери су већина<br />
у сваком систему, па ни овај Тартиф, који хоће да се прикаже<br />
као богомољац, а заправо је покварењак, није био много другачији,<br />
осим што је био у савременом костиму. Развој његовог<br />
„посрнућа” карактера, од почетка, до краја представе, био је<br />
јасан. Но, вишак покрета, кореографије, слепстика, водвиља,<br />
отупио је оштрицу сатире и дозволио пословично дивним бугарским<br />
глумцима да, упркос строгости говорења стихова,<br />
повремено и претерају.<br />
Ипак, ово је била лепа, весела и разиграна завршница<br />
овогодишњег ИнтерФеста.<br />
ЈоакимИнтерФест треба, дакле, убудуће „форматирати”<br />
као фестивал добрих представа страних позоришта и писаца,<br />
али које имају оправдање у селекторовој идеји да свако појединачно<br />
издање фестивала буде тематски мапирано. Јасно<br />
је да је то „ретка биљка”, која веома тешко опстаје на нашим<br />
фестивалима. Ако се БИТЕФ, као најзначајнији, определио за<br />
будалаштину, трајање представа као естетички принцип(!), и<br />
зато се срозао до непрепознатљивости, шта очекивати од осталих<br />
српских позориштанаца?!<br />
Министарство културе се ионако сва више ограђује од финансирања<br />
фестивала, па им не треба дати повод за још један<br />
аргумент непрофилисаности, па због тога и непотребности<br />
многих позоришних смотри.<br />
Као дугогодишњи селектор позоришних фестивала у овом<br />
граду, који је учествовао у оснивању Јоаким феста и Интер-<br />
Феста, председавао жиријима и поносни је носилац Златног<br />
прстена Јоакима Вујића за допринос Књажевско српском<br />
театру, „навијам” за повратак ИнтерФеста у пажљиво селектоване,<br />
добро организоване, дружељубиве фестивале, којих<br />
је, заправо, мало и веома су ретки. Насупрот томе, много је<br />
оваквих, какав је био овогодишњи крагујевачки међународни<br />
фестивал.<br />
„Удри и бежи!” је непристојно понашање, када је селекција<br />
фестивала овог реномеа у питању.<br />
Много среће!<br />
Вечерас на репертоару<br />
Сцена Јоаким Вујић, субота, 14. октобар 20 сати<br />
Позориште Атеље 212 Београд, Србија<br />
Питер Квилтер<br />
СЛАВНА ФЛОРЕНС<br />
Режија: Ђурђа Тешић<br />
Превод: Теодора Марковић, Ђурђа Тешић<br />
Сценографија: Зорана Петров<br />
Костимографија: Горица Поповић<br />
Корепетитор: Миша Цвијовић<br />
Избор музике: ауторски тим представе<br />
Организатор: Јелена Твртковић<br />
Улоге:<br />
Флоренс Фостер Џенкинс: Горица Поповић<br />
Козмо Мек Мун: Иван Михаиловић<br />
Дороти / Марија / Госпођа Вериндер Геђ: Тамара Драгичевић<br />
О представи<br />
СЛАВНА ФЛОРЕНС, по тексту британског драмског писца<br />
Питера Квилтера, је истинита прича о Флоренс Фостер<br />
Џенкинс, најгорој певачици на свету, која је четрдесетих<br />
година у Њујорку била омиљена музичка атракција.<br />
Флоренс Џенкинс се прославила оперском каријером,<br />
иако није умела да пева. Комад прати њен живот у време<br />
када њена каријера достиже врхунац – наступом у Карнеги<br />
холу!<br />
Једини проблем била је чињеница што је сирота Флоренс<br />
сваку салву смеха из публике нехајно одбацивала као<br />
професионалну љубомору. Публика је била одушевљена<br />
њеним „фантастичним гласовним могућностима” и за концерт<br />
ове сопранисткиње без трунке слуха увек се тражила<br />
карта више.<br />
Ипак прича о Флоренс Џенкинс је топла људска прича,<br />
јер су њена огромна љубав према музици и ексцентрични<br />
ентузијазам били толико заразни да су били јачи од недостатка<br />
талента.<br />
Овај бродвејски шоу и велики позоришни хит, први<br />
пут је изведен у Лондону, на Вест Енду 2005. године, када<br />
је био номинован за престижну „Лоренс Оливије” награду<br />
као најбоља нова комедија.
4 <strong>JoakimInterFest</strong> 2017<br />
Међународни позоришни фестивал <strong>12.</strong> ЈоакимИнтерФест<br />
Крагујевац, 7-15. октобар 2017.<br />
Репертоар<br />
Пратећи програм <strong>12.</strong> ЈоакимИнтерФеста<br />
09. октобар<br />
Мала сцена – 18.00<br />
Радионица ”Писати и остати жив”, Ђорђе Милсављевић<br />
10. октобар<br />
Мала сцена – 18.00<br />
Промоција позоришног специјала часописа за културу и уметност<br />
КОД 21 у издању Шабачког позоришта<br />
Учествују: Драгана Бошковић, театролог и уредница броја<br />
Зоран Карајић, главни уредник часописа КОД 21<br />
Душан Ћоковић, директор Академије уметности, Београд<br />
7.октобар<br />
Установа културе „Вук Стефановић Караџић“ Београд , Србија<br />
Иван Вирипајев<br />
ИЛУЗИЈЕ<br />
Режија: Татјана Мандић Ригонат<br />
11. октобар<br />
Мала сцена – 18.00<br />
Промоција књиге Зијаха Соколовића „Глумац је глумац... глумац<br />
је глумац... глумац.“<br />
Модератори: Никола Милојевић и Чедомир Штајн<br />
8.октобар<br />
Театар КОРЕЗ Катовице, Пољска<br />
Jim Cartwright<br />
ДВА<br />
Режија: Robert Talarczyk<br />
9.октобар<br />
Мађарско државно позориште „Чики Гергељ“ Темишвар, Румунија<br />
В. Шекспир,<br />
СОНЕТ 66<br />
Режија: Кокан Младеновић<br />
10.октобар<br />
Академски руски драмски театар Јошкар Ола- Руска федерација<br />
Владимир Жеребцов<br />
ВОЈНИЦИ<br />
Режија: Александар Сучков<br />
11.октобар<br />
Звездара театар Београд, Србија<br />
Душан Ковачевић<br />
ХИПНОЗА ЈЕДНЕ ЉУБАВИ<br />
Режија: Душан Ковачевић<br />
<strong>12.</strong>октобар<br />
Казалиште Планет арт Загреб, Хрватска<br />
Marc St. Germain<br />
ПОСЛЕДЊА ФРОЈДОВА СЕАНСА<br />
Режија: Марко Торјанац<br />
13.октобар<br />
Драматично-куклен театар Враца, Бугарска<br />
Ж. Б. П. Молијер<br />
ТАРТИФ<br />
Режија: Венцислав Асенов<br />
14.октобар<br />
Представа у част награђених<br />
Питер Квилтер<br />
СЛАВНА ФЛОРЕНС<br />
Режија:Ђурђа Тешић<br />
<strong>12.</strong> октобар<br />
Мала сцена – 18.00<br />
Вече у част глумца – Радмила Живковић<br />
Разговор води Слободан Савић, позоришни критичар<br />
13. октобар<br />
Мала сцена – 18.00<br />
Јавно читање драмског текста „На трагу“ Николе Милојевића<br />
Учествују глумци Књажевско-српског театра<br />
Селектор<br />
Милош Латиновић<br />
Жири<br />
Радмила Живковић, глумица<br />
Ђорђе Милосављевић, драматург<br />
Слађана Килибарда, редитељка<br />
Водитељ разговора са ствараоцима<br />
Слободан Савић, позоришни критичар<br />
Награде<br />
Јоакимова награда за најбољу представу<br />
Јоакимова награда за режију<br />
Јоакимова награда за глуму<br />
Јоакимова награда за визуелност представе<br />
Јоакимова специјална награда<br />
Награда публике
Change language