2-2

40
Негде око 14 часова, испред наше школе,
интересантна сцена – прва смена се „свлачи―,
а друга „облачи―. Врели летњи дани и правила
школе диктирају гардеробу. Актери ове сцене
не могу а да се не запитају : Како то,
гардероба коју су цела елитна Кнез-Михаилова
и пуна Ада већ виделе, а нико се није зачудио,
сад не одговара?
Шкотски килт, униформа британске војске,
голишави „стомачићи― Индијки док поносно
носе свој сари још више стварају забуну.
Правилник Школе каже:
Члан 12.
Лакше повреде радних обавеза ученика су:
-неприкладно одевен долази у Школу и друга
места на којима Школа организује образовноваспитни
рад.
Aкo сте имали срећу да посетите древне
Метеоре, видели сте да наша одећа, не ретко,
није била примерена да нам дозволи улаз у
верске храмове. Чекала нас је пригодна
гардероба коју смо послушно облачили.
Обавезно би , уз широк осмех, забележили свој
нови „look“ и уз пуно поштовања улазили у
храм.
Спремајући се за одлазак у позориште, нико од
нас није посегао за „бретелицама― или
„бермудицама―. Напротив, биле би ту и кравата
и уникатна ешарпа. Па наравно, улазили смо у
храм културе.
А шта је наша школа? Образовна установа која
нас је васпитала да се у храмове не улази или
боље рећи не свраћа са Аде или корзоа . Наша
школа је онда храм образовања и подразумева
специјалну гардеробу ( не мислимо на
кецеље) .
Али и врели летњи дани су реалност , а у
нашем образовном храму се задржавамо често
и по шест сати. Стога смо одлучили да дамо пар
савета како да нам буде пријатно ,а да не
скрнавимо храм.
Ах, само да се
«угасе камере»!
Смеран у
одевању, смеран
и у раду!
Покушаћу, па
нека буде шта
буде !
Покушао је и
било је шта је
било!
Ко ли је већ седео
на овој столици ?
Захваљујемо се наставници
Александри Срећковић која нам је
дозволила снимање фотографија за
часопис