Views
9 months ago

Sveznalko-1

Časopis učenika IV1 razreda Gimnazije "Sava Šumanović" iz Šida

Piše: Jovana Petković

Piše: Jovana Petković DARVINIZAM Da bismo razumeli pojam darvinizma, moramo malo nešto i da kazemo o Čarlsu Darvinu. To je toliko značajna ličnost, čije je delo frapantno uticalo na kraj 1 9. i 20. veka. Čarls Darvin je rođen 1 2. februara 1 809. u bogatoj engleskoj porodici, koja je po tradiciji bila lekarska. Znači, i njegov deda i njegov otac bili su lekari. U svojoj mladosti Čarls Darvin se ni po čemu nije isticao, tako da se i sam njegov otac jadao na njegovo ponašanje i na njegov učinak. Pod pritiskom tradicije svoje porodice, upisao je medicinu i počeo je da studira. Međutim, on nikako sebe nije mogao da vidi kao nekog lekara. Godine 1 827. izbačen je sa studija medicine i upisao se na univerzitet u Kembridžu sa namerom da postane sveštenik anglikanske crkve. Tamo je sreo geologa Adama Sedžvika i prirodnjaka Džona Hensloua. Henslou ne samo da je pomogao Darvinu u sticanju samopouzdanja nego je svog učenika podučio kako da bude pažljiv i savestan posmatrač prirodnih pojava i sakupljač primeraka živog sveta. A u to vreme je u Engleskoj bilo velikih debata oko "vivi sekcije" (sekciranja živih organizama). I tad se Darvin prvi put istakao, oko tog pitanja vivi sekcije. On je zagovarao da treba vršiti vivi sekcije zato što ipak doprinose napretku. Jer, bolje je da sekciramo miševe, nego da sekciramo ljude. I on je rekao da “engleska aristokratija je humana dok ne dođe u pitanje njihov omiljeni hobi” (lov). Znači, oni su protiv vivi sekcije, napadaju vivi sekciju, a jure tamo i ubijaju u lovu. Čemu služi ubijanje u lovu? Vivi sekcija nečemu sluzi, da vi vidite da srce ima pretkomore, komore... To ima neku svrhu, to ima neki cilj, a čemu sluzi lov? A ti koji su lovili i progonili životinje su toliko viknuli. I danas imate isto to, antiscijentističke pokrete. Ne znaju sta je gen, a govore protiv genetskog inženjeringa. Tada se Darvin prvi put istakao. Zaista, medicina nije njega mogla da osvoji. I onda je on, verovatno na razočaranje svoga oca, upisao teologiju. Zašto je Darvin upisao teologiju, tu ima različitih dilema. Najverovatnije da je samog Darvina vrlo kopkalo pitanje besmislenog bola, patnje nevinih. I on je upisao teologiju, a u isto vreme se družio sa prirodnjacima, koji su ga uveli u znanja prirodnih nauka. 6

I onda je, baš negde u to vreme, Engleska je pripremala jednu naučno-istraživačku ekspediciju koja će obići svet. To je bilo vrlo važno zato što se u to vreme industrija naglo razvijala u Engleskoj. To je bilo 30- tih, 40-tih godina 1 9.veka. I, onda su oni hteli da ispitaju još neke delove sveta, i ta znanja su trebala da služe trgovačkoj mornarici. A pored toga, trebao je da se istraži i živi svet, da se prikupe podaci o živom svetu, na tim još nepoznatim geografskim širinama. I tako je Darvin, zahvaljujući određenim poznanstvima, bio primljen da učestvuje u toj ekspediciji koja je trajala od 1 931 .-1 936. Darvin se na tom putu upoznao sa nekim činjenicama. On je primetio da postoji kontinuirano variranje kod predstavnika određenih vrsta kako se putuje po ostrvima po Tihom okeanu. On je video da su vrste slične, ali da postoje razlike među njima. Zatim je primetio da postoji izuzetna sličnost, ali ipak razlika između fosilnih i sada živećih krezubica (Edentata). Tako da je Darvin počeo da sumnja u fiksizam, u apsolutnu nepromenljivost vrsta - koncept koji su zagovarali tadašnji kreacionisti. U to vreme ste imali jedan ekstrem: “Vrste su onakve kakve ih je Bog stvorio, bez obzira što se sredina menja.” Dakle, bez obzira što dolazi do promena u spoljnoj sredini, vrste ostaju konstantne, fiksirane, nepromenljive. “Kakve ih je Bog stvorio, takve ih mi danas vidimo.” Darvin je počeo u to da sumnja. Kada je došao u Englesku, počeo je da se zanima za veštačku selekciju, pa se onda upoznao sa rezultatima koje su postigli selekcionari. I još jedna je stvar kod njega značajna - upoznavanje sa delom Tomasa Maltusa “O principima populacije”. Na osnovu svih ovih činioca, Darvin je koncipirao svoju teoriju evolucije, gde je glavni mehanizam u nastanku evolutivnih novina “prirodna selekcija”, i 1 859. godine on je publikovao svoje delo “Poreklo vrsta” prirodnim odabiranjem. Kako je Darvin došao do svog koncepta prirodne selekcije? Obično se kaže da je Darvin do principa prirodne selekcije došao na osnovu tri činjenice i dve dedukcije. 7

Pisani sastavi učenika III F razreda OŠ „Sonja Marinković” - Bunjevci
Å UMARSKI LIST 8/1952
Posebne , praktične upute za rešavanje ... - Antropozofija
Obiteljski list br. 1
ŠUMARSKI LIST 1/1953
Å UMARSKI LIST 1/1902
Rijec 48_49
Vrhbosnensia (2010) 1 - KBF - Katolički bogoslovni fakultet, Sarajevo
ZIMSKI ISPITNI ROK 1. Odabir tema praktičnog ... - Obrtnička škola
mart 2007. go di ne Broj 5 Go di na II Ci je na 1 eur ...
Rat u Hrvatskoj iz pera obavjestajca - KrajinaForce
Pročitaj poglavlje - Fraktura
Å UMARSKI LIST 6/1888
bunjevacke 54 novo:Layout 1.qxd - Bunjevci
5 - Bunjevci.com - Bunjevci
Å UMARSKI LIST 2/1907
BN_jul iz bica.qxp - Bunjevci.com - Bunjevci
Potpuno novu jedrilicu iz Å¡kvera Hanse kao i ostale nedavne ...
ALO-Sprint-broj-1@16-nov-2017
Svetlost iz dubine duše - Magazin
Legitimitet između mita i zakona Iskustvo iz bivše ... - HercegBosna
Dičiji list na bunjevačkom jeziku • Subotica, mart 2010 ... - Bunjevci