Views
5 months ago

Sveznalko-1

Časopis učenika IV1 razreda Gimnazije "Sava Šumanović" iz Šida

3. činjenica koja je

3. činjenica koja je njega uputila na zaključak da postoji prirodna selekcija, jeste postojanje individualne varijabilnosti u populacijama jedinki. 1 . činjenica: Biološke vrste imaju potencijal za geometrijsko povećanje broja svojih jedinki. To se ogleda u činjenici da svaki roditeljski par daje mnoštvo potomaka. Brojnost potomaka, bar na početnim stupnjevima njihovog razvića, je uvek veća (a kod nekih vrsta enormno veća) od brojnosti roditeljske generacije. 2. činjenica jeste ta, da uprkos spomenutoj tendenciji, brojnost jedinki u prirodi ostaje relativno konstantan. To ne treba apsolutizovati. U prirodi postoje vrste čija brojnost raste, a i obratno. I tamo gde vrsta raste u brojnosti, taj rast je manji od potencijalnog. Kod nekih vrsta sigurno u ogromnoj stopi manje ima potomaka nego što je potencijal. Iz ove dve činjenice Darvin je izvukao 1 . dedukciju, a to je: da postoji borba za opstanak, zato što rast broja jedinki bilo koje vrste je eksponencijalan, a resursi sredine nemaju taj rast. Pa prema tome, za ograničene resurse sredine (hrana, prostor...) konkuriše mnogo veći broj jedinki nego što sredina može da podrži, pa prema tome, po prirodi stvari postoji borba za opstanak. I na osnovu treće činjenice i prve dedukcije, zaključio je da postoji prirodna selekcija. Pošto u prirodi postoji kompeticija za ograničene resurse, odnosno, pošto postoji borba za opstanak, i pošto se jedinke iste vrste međusobno razlikuju (individualna varijabilnost pri-padnika iste vrste), neke varijante će u toj opštoj i često oštroj konkurenciji imati prednost u preživljavanju i razmnožavanju. Nema selekcije bez varijabilnosti. Mora postojati individualna varijabilnost da bi bilo selekcije, ili kako se to popularno kaže: “Individualna varijabilnost u populaciji jedinki iste vrste je ‘hrana za selekciju’.” Moraju postojati vari-jante da bi vi selektirali. Na osnovu ove treće činjenice i prve dedukcije Darvin je, dakle, izveo svoj princip prirodne selekcije. 8

Po Darvinu prirodna selekcija je osnovni mehanizam evolucije, ali je on zagovarao i druge mehanizme, kao što je nasleđivanje stečenih promena, usmereni efekat sredine... Ali svi ovi mehanizmi stoje u senci njegovog otkrića prirodne selekcije. Mada se danas sve više i više pojavljuje autora koji ističu da je princip prirodne selekcije postojao i pre samoga Darvina. I na taj način je, ustvari, Darvin uspeo da objasni problem ljudske patnje i bola. Zašto postoji bol? Zato što postoji nemilosrdna borba jedinki za opstanak. I u toj opštoj borbi svih protiv svih, slabiji stradaju, a prilagođeniji opstaju i umnožavaju se. Prema tome, ni sama bol nije potpuno besmislena jer evolutivni procesi dovode do nečeg novog, naprednijeg. Napredak, evolutivni uspon života (od amebe do čoveka), je praćen neizmernim bolom i nebrojenim propadanjima, ali, na kraju krajeva, to ne bi trebalo da izgleda krajnje besmisleno. Darvin se u velikoj meri mučio da objasni mehanizme kako nastaje promenljivost. Danas se to za tili čas objasni. Mi smo to objašnjavali kod “ljudskih rasa”. Darvin se mučio da objasni kako nastaje varijabilnost u populaciji, jer tad se nije znala genetika. I onda se on prilično mučio, dao je tu teoriju po kojoj je pokušao da objasni nastanak individualnih razlika, ali je genetika posle pokazala da takav koncept nije tačan. A genetika je počela da se razvija sa radovima Mendela. Mendel je svoj rad objavio 1 865. godine. Važno je zapaziti da se obično ističe, da je evoluciona teorija unapredila biologiju. Pod uticajem evolucione teorije koja se tada forsirala, Mendelov rad niko nije primetio. Bila je samo evolucija, uporedna anatomija, uporedna embriologija, i gotovo niko nije primetio Mendelov rad. I tek 1 900. godine su trojica genetičara otkrila “Mendelove zakone”, ono što je Mendel već otkrio. I tada je genetika počela da se razvija. Prvi korak je, dakle, učinio Mendel, a onda je polaganim koracima od 1 900. godine počela da se razvija genetika. Posle 2. svetskog rata, dok se u Evropi ratovalo, američki genetičari su radili. Kad je 1 953.godine otkrivena struktura DNK, onda je počela revolucija u genetici. A otkrića u genetici žestoko negiraju teoriju evolucije. 9

Pisani sastavi učenika III F razreda OŠ „Sonja Marinković” - Bunjevci
VOZAČ.info |broj 58
Rat u Hrvatskoj iz pera obavjestajca - KrajinaForce
Mad-Head-Games-presentation
Pročitaj poglavlje - Fraktura
Å UMARSKI LIST 6/1888
Å UMARSKI LIST 8/1952
bunjevacke 54 novo:Layout 1.qxd - Bunjevci
Posebne , praktične upute za rešavanje ... - Antropozofija
Potpuno novu jedrilicu iz Å¡kvera Hanse kao i ostale nedavne ...
ALO-Sprint-broj-1@16-nov-2017
Obiteljski list br. 1
Å UMARSKI LIST 1/1889
ŠUMARSKI LIST 1/1953
Å UMARSKI LIST 1/1902
Å UMARSKI LIST 1-2/2009 - HÅ D
Broj 1/2007. - Sveučilište u Dubrovniku
Bilten br. 1: Zamisli Srbiju - Forum NVO Kraljevo
Å UMARSKI LIST 1-2/2001 - HÅ D