You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
„ Било је то<br />
једном, давно, у<br />
животу још<br />
лепом. Можда<br />
ми се чинио<br />
тежак тада,<br />
али кад мислим<br />
о њему са овог<br />
места, желео би<br />
да се врати.“<br />
Меша<br />
Селимовић<br />
„Научите вашу<br />
децу ономе чему<br />
смо ми научили<br />
нашу, да је<br />
земља наша<br />
мајка. Шта год<br />
снађе њу, снаћи<br />
ће и синове<br />
земље...”<br />
поглавица<br />
Сиетл<br />
„Калеидоскоп је<br />
жал за<br />
детињством,<br />
то је скривени<br />
пролаз назад, ка<br />
незаборавној<br />
авантури...”<br />
Н. ЖИВКОВИЋ<br />
„У ових<br />
протеклих<br />
четири године<br />
сам научила да<br />
све што је<br />
потребно за<br />
успех је<br />
стрпљење и<br />
упорност,<br />
посебно за нас,<br />
зубне<br />
техничаре.“<br />
Катарина<br />
Митић IV1
С р а н а 2<br />
Готово да нови број<br />
часописа још и не изађе, а ми,<br />
већ почињемо да прикупљамо<br />
материјал за наредни број.<br />
Размишљамо о догађајима<br />
који следе, које би ваљало<br />
забележити и благовремено<br />
пренети на листове ЗТС<br />
МЕДИЈЕ. Доносимо новитете<br />
са часова,бирамо<br />
занимљивости које ће<br />
окупирати пажњу читалаца,<br />
трудимо се да све то лепо<br />
„упакујемо“ и добијемо<br />
потврду да то што радимо,<br />
итекако има смисла.<br />
Прошле године, са првим<br />
бројем, прославили смо<br />
рођендан наше школе. Ове<br />
године прослављамо<br />
седамдесетогодишњицу<br />
УВОДНА РЕЧ УРЕДНИКА<br />
њеног успешног рада.<br />
Шта да кажемо о овој<br />
времешној дами, која је<br />
изнедрила толико<br />
генерација зубних и<br />
стоматолошких техничара?<br />
Да је упоредимо са вином?<br />
Једно од неписних правила<br />
за добро вино је да ће зрело<br />
вино остати у зениту<br />
толико времена, колико му<br />
је било потребно да тај<br />
зенит досегне.<br />
Судећи по томе, за нашу<br />
школу, која увек тежи да<br />
саму себе превазиђе, време<br />
одбројавања још није ни на<br />
видику.<br />
И ове школске године<br />
испратићемо наше<br />
матуранте, који нам се у<br />
септембру увек враћају да<br />
нас известе шта се то<br />
значајно догодило у<br />
последња два месеца, откад<br />
се нисмо видели. А,уствари,<br />
чини им се да су у мају<br />
некако брзо отишли и нису<br />
ни били свесни да је то био<br />
крај једног дивног поглавља<br />
у њиховим животима, и да ће<br />
желети да га још мало<br />
продуже.<br />
Испратићемо их зато са<br />
речима Меше Селимовића:<br />
„Било је то једном, давно, у<br />
животу још лепом. Можда ми<br />
се чинио тежак тада, али<br />
кад мислим о њему са овог<br />
места, желео бих да се<br />
врати."<br />
До следећег читања!<br />
Ениса Меноски<br />
ТЕМА БРОЈА<br />
КАЛЕИДОСКОП ; RETRO IS COOL!<br />
ВОДИМО ВАС...<br />
СЕДАМДЕСЕТ ГОДИНА РАДА<br />
ЗУБОТЕХНИЧКЕ ШКОЛЕ У БЕОГРАДУ<br />
ТРЕЋИ КОНГРЕС УЧЕНИКА<br />
ЗУБОТЕХНИЧКЕ ШКОЛЕ У БЕОГРАДУ<br />
3<br />
10<br />
„REPETITIO EST MATER STUDIORUM― 12<br />
„ИЗВРНУТА ШКОЛА―-ДАН ЗАМЕНЕ УЛОГА 14<br />
ПЕСНИЧКА ЗОНА - РЕТРО 16<br />
У СУСТРЕТ ...<br />
ОДА ПЛАНЕТИ ЗЕМЉИ 20<br />
ENGLISH CORNER - RPD ENGLISH LESSON 24<br />
НАСТАВА ЈЕ У ТОКУ... СТРУЧНЕ ТЕМЕ<br />
МОРФОЛОГИЈА ЗУБА 28<br />
ПОСЛЕ ШКОЛЕ...<br />
-EASY ISI EASY 32<br />
FOLK DANCERS 33<br />
КАЛЕИДОСКОП ...<br />
"ЗАМИШЉЕН ИНТЕРВЈУ ЈЕДНОГ ЗТС<br />
МАТУРАНТА"<br />
34<br />
ПОРУКЕ МАТУРАНАТА 36<br />
ДО СЛЕДЕЋЕГ ЧИТАЊА 48
С р а н а 3<br />
САМО Ctrl + click НА СЛИКУ to follow link<br />
У четвртак, 24.5.2018.године, у<br />
свечаној сали УК „Вук<br />
Караџић“,прославили смо<br />
седмдесет година постојања и<br />
рада Зуботехничке школе.<br />
Колектив школе са ученицима и<br />
са драгим колегама, чији је рад<br />
већ увелико узидан у темеље<br />
школе, као и са бројним гостима,<br />
или боље рећи пријатељима,<br />
окупио се да прослави овај<br />
значајан, наш заједнички Јубилеј.<br />
Свечаност је отворила<br />
директорка школе др Биљана<br />
Благојевић Седлар, која је дала<br />
кратки осврт на протекло време и<br />
представила колеге које су то<br />
урадиле темељитије кроз<br />
Монграфију, чије ће бележење<br />
отргнути од заборава значајно<br />
време, наше време, и које ће<br />
будуће генерације користити не да<br />
би се упоређивале, већ као узор<br />
како то треба и ништа мање од<br />
тога.<br />
А то су наше вредне колеге<br />
Ана Ристовић Чар, Весна<br />
Кнежевић Живић, Весна<br />
Петровић, Александра Гуњак и<br />
Владимир Весић. Браво и хвала!<br />
Уследила је приредба, где су<br />
наши ученици поново показали да<br />
је наша школа, вођена стручним<br />
наставним особљем, а,пре свега<br />
ентузијастима, расадник младих<br />
талената, који ће тек имати шта<br />
да покажу. Овога пута приредбу<br />
је осмислила наставница српског<br />
језика и књижевности Ана<br />
Ристовић Чар. Ана све честитке!<br />
Наставник физичког<br />
васпитања Владимир Весић, а<br />
исто толико и значајан филмски<br />
радник школе, представио је<br />
протекло време кроз објектив и<br />
поново задивио својом<br />
креативношћу.<br />
То што ова монографија, која<br />
прати протеклих десет година, по<br />
обиљу материјала не представља<br />
шести већ сигурно трећи део оне<br />
која је испратила претходних<br />
шездесет, добрим делом је и<br />
његова заслуга.<br />
Неко ће рећи да се у протеклих<br />
десет година радило више?<br />
Боље рећи , бележило се више.<br />
Техничке могућности су све то<br />
олакшале а ми смо их и<br />
искористили.<br />
На сајту школе наћи ћете<br />
Владине „профи“ снимке са овог<br />
дешавања а ми вам наше , по<br />
обичају представљамо на , за<br />
часопис , препознатљив маштовит<br />
начин.<br />
Ако би у четири речи требало<br />
описати ово дешавање, онда бисмо<br />
рекли: „Искуство, пријатељство,<br />
младост, лепота.“<br />
То је Зуботехничка школа.<br />
Ениса Меноски
С р а н а 10<br />
Већ две године за редом у<br />
нашој школи организује се конгрес<br />
ученика који, интересантним радовима,<br />
на најбољи начин, представљају своја<br />
постигнућа у областима изучаваних<br />
предмета.<br />
И ове школске године , у априлу и<br />
мају , одржава се Трећи Конгрес<br />
ученика Зуботехничке школе под<br />
радним називом:<br />
„На путу ка светским конгресима―.<br />
Ученици и овог пута покушавају да<br />
савладају начин израде и презентације<br />
радова на конгресима. Са својим<br />
менторима одабрали су интересантне<br />
стручне теме, и покушали да свој рад<br />
донесу на квалитетан, а, пре свега,<br />
занимљив начин, који пуни конгресне<br />
сале.<br />
Највећи број ученика се определио<br />
за тему „Учење на грешкама― како би,<br />
пре свега, себи, али и слушаоцима ,<br />
својим другарима, још више и боље<br />
приближили наставу стручног предмета<br />
Технологија зуботехничког материјала.<br />
Ученици тећег разреда , који су се<br />
већ доказали у изради конгресних<br />
радова, ове године учествују у пројекту<br />
као ментори ученицима другог разреда.<br />
Експериментални део пројекта је<br />
изведен у лабораторијама , наставној<br />
бази и амбуланти школе , а добар део и<br />
у кућним условима.<br />
Конгресу су се придружили ученици<br />
који обрађују и друге стручне теме, и<br />
тиме допринели да конгрес добије на<br />
свом значају . Неки од радова су<br />
представљени електронском<br />
презентацијом у часопису.<br />
Задужени наставници:<br />
Ениса Меноски<br />
Асија Меноски
С р а н а 11<br />
ПРИЈАВЉЕНИ РАДОВИ:<br />
-ГРЕШКЕ У РАДУ СА ПОМОЋНИМ СТОМАТОЛОШКИМ<br />
МАТЕРИЈАЛИМА—НЕЕЛАСТИЧНИ ОТИСНИ МАТЕРИЈАЛИ<br />
АУТОРИ II4 И III4:<br />
АЊА ФИЛИПОВИЋ , II4<br />
ЈЕЛЕНА САВИЋ , II4<br />
ВАЊА РАДОСАВЉЕВИЋ , II4<br />
ЗОРАНА МИЛОСАВЉЕВИЋ, III 4, ученик ментор<br />
-ГРЕШКЕ У РАДУ СА ПОМОЋНИМ СТОМАТОЛОШКИМ<br />
МАТЕРИЈАЛИМА—ЕЛАСТИЧНИ ОТИСНИ МАТЕРИЈАЛИ<br />
АУТОРИ II4 И III4:<br />
ВИКТОРИЈА СТОЈАНОВИЋ, II4<br />
ТАМАРА ТЕОФИЛОВИЋ , II4<br />
ДРАГАНА МИЛОШЕВИЋ, II4<br />
ЗОРАНА МИЛОСАВЉЕВИЋ, III 4, ученик ментор<br />
-ГРЕШКЕ У РАДУ СА ПОМОЋНИМ СТОМАТОЛОШКИМ<br />
МАТЕРИЈАЛИМА—МАТЕРИЈАЛИ ЗА ИЗРАДУ РАДНИХ МОДЕЛА<br />
АУТОРИ II4 И III4:<br />
ИСИДОРА БЛАГОЈЕВИЋ, , II4<br />
АЛЕКСАНДАР СТАМЕНКОВИЋ , II4<br />
ОГЊЕН МАРКОВИЋ , II4<br />
НИНА ПАВЛОВИЋ , III4, ученик ментор<br />
-ГРЕШКЕ У РАДУ СА ПОМОЋНИМ СТОМАТОЛОШКИМ<br />
МАТЕРИЈАЛИМА—МАТЕРИЈАЛИ ЗА ИЗРАДУ МОДЕЛА<br />
НАДОКНАДЕ<br />
АУТОРИ II4 И III4:<br />
ТИЈАНА МИЛЕШЕВИЋ , II4<br />
ТАМАРА ТРИНКА , II4<br />
БОЈАНА ЋИРКОВИЋ, II4<br />
НЕВЕНА ЧАИРОВИЋ III4,ученик ментор<br />
ПРИЈАВЉЕНИ РАДОВИ:<br />
-ГРЕШКЕ У РАДУ СА ПОМОЋНИМ СТОМАТОЛОШКИМ<br />
МАТЕРИЈАЛИМА—НЕЕЛАСТИЧНИ ОТИСНИ МАТЕРИЈАЛИ<br />
АУТОРИ II3 И III3 :<br />
ИВАНА ПАВЛОВИЋ , II3<br />
МИНА ПАЈИЋ , II3<br />
АНА НОВАКОВИЋ, II3<br />
ПАВЛЕ КАСОМ , III3, ученик ментор<br />
-ГРЕШКЕ У РАДУ СА ПОМОЋНИМ СТОМАТОЛОШКИМ<br />
МАТЕРИЈАЛИМА—ЕЛАСТИЧНИ ОТИСНИ МАТЕРИЈАЛИ<br />
АУТОРИ II3 И III3 :<br />
ТЕОДОРА РАКОВИЋ , II3<br />
ЈАНА СТОЈАНОВИЋ , II3<br />
ИСИДОРА МИЛЕШИЋ , II3<br />
ПАВЛЕ КАСОМ , III3, ученик ментор<br />
-ГРЕШКЕ У РАДУ СА ПОМОЋНИМ СТОМАТОЛОШКИМ<br />
МАТЕРИЈАЛИМА—МАТЕРИЈАЛИ ЗА ИЗРАДУ РАДНИХ МОДЕЛА<br />
АУТОРИ II3 И III3 :<br />
СТАНКОВИЋ НИКОЛА , II3<br />
ЧАМАГИЋ МИХАИЛО , II3<br />
ПРАВИК НИНА , II3<br />
-ГРЕШКЕ У РАДУ СА ПОМОЋНИМ СТОМАТОЛОШКИМ<br />
МАТЕРИЈАЛИМА—МАТЕРИЈАЛИ ЗА ИЗРАДУ МОДЕЛА<br />
НАДОКНАДЕ<br />
АУТОРИ II3 И III3 :<br />
КАТАРИНА ЂУРОВИЋ, II3<br />
АНА МАРИЈА ПРЕОЧАНИН, II3<br />
КРИСТИНА РАДИВОЈЕВИЋ, II3<br />
ТАМАРА МИТИЋ, III3 ученик ментор<br />
―REPETITIO EST MATER STUDIORUM‖<br />
<br />
Одељења II3 и III4
С р а н а 12<br />
Резултати које ученици показују<br />
при систематизацији градива указују<br />
на начин на који су наставно<br />
градиво усвајали.<br />
Учење, не ретко, траје дуго,а<br />
резултати не указују на очекивани<br />
квалитет. Међутим, време учења не<br />
одређује успешност учења.<br />
Истраживања су показала да<br />
усвајамо 30% онога што чујемо, 40%<br />
онога што видимо, а 60% онога што<br />
направимо. А, ако и видимо, и<br />
чујемо, и направимо, онда се усвоји<br />
90% проученог садржаја.<br />
Много фактораутиче на квалитет<br />
усвојеног знања, на разумевање и<br />
његову применљивост. Веома је<br />
битно усмерити ученика да уочи и<br />
одабере најбитније појмове и да их<br />
визуализује. Осврнућемо се на<br />
неколико фактора и одвојити<br />
кључне појмове.<br />
Ученицима се у почетку чини да<br />
је све важно, па тешко успевају да<br />
извуку суштину. Треба их упутити у<br />
суштину, али никако им на то стално<br />
указивати и подвлачити је.<br />
Способност повезивања новог<br />
градива са старим, као и са<br />
садржајима из других наставних<br />
предмета је знак квалитетнијег<br />
усвајања градива. Након сваког<br />
новог садржаја увек следи задатак:<br />
повезати са раније усвојеним<br />
садржајима. Ово представља једну<br />
врсту примене усвојеног знања.<br />
Значајним успехом се сматра<br />
применљивост наученог у реалним<br />
животним ситуацијама, односно у<br />
самом раду.<br />
Самосталносту учењу је утабана<br />
стаза која сигурно доводи до<br />
задовољавајућих резултата. Она се<br />
најједноставније постиже путем<br />
ученичког самосталног постављања<br />
питањаиз пређених наставних<br />
садржаја. Неопходно је ученике<br />
обучити да разликују питања, која<br />
представљају просту репродукцију<br />
запамћених података, од питања,<br />
која подразумевају самосталну<br />
анализу и процену и која ће их<br />
довести до самостално формираних<br />
закључака.<br />
Питања морају бити јасна као да<br />
су састављена за тест, квиз или<br />
испит. Добро је ако су одговори<br />
кратки, јер је тиме анализа<br />
успешнија и обухватнија.<br />
Редовно понављање је веома<br />
значајно, јер обезбеђује<br />
„дуговечност“ усвојених садржаја.<br />
Водећи се латинском<br />
изреком „Repetitio est mater<br />
studiorum“, односно<br />
„Понављање је мајка учења“,<br />
осмишљен је метод рада, који<br />
би требало значајно да<br />
допринесе квалитетнијем<br />
савладавању наставног<br />
садржаја.<br />
Наш превасходни задатак је<br />
да утицај фактора, који<br />
успоравају напредак у<br />
савладавању градива, сведемо<br />
на најмању могућу меру.
С р а н а 13<br />
Овај начин рада је примењен у<br />
свим одељењима другог разреда, у<br />
оквиру предмета Технологија<br />
зуботехничког материјала. Циљ нам<br />
је да установимо резултате овакве<br />
методе и упоредимо га са начином<br />
рада прошлогодишње генерације,<br />
сада ученика трећег разреда.<br />
За примену овог начина рада<br />
специфично је:<br />
- Уредно вођење свезака за<br />
предмет Технологија зуботехничког<br />
материјала.<br />
Ту су укључени конкретни<br />
садржаји из свих области.На<br />
маргинама сваке стране,ученик сам<br />
формулише питања из области коју<br />
је претходно савладао. Неопходна<br />
је темељна обука ученика за<br />
савладавање технике формирања<br />
таквих питања.<br />
Питања треба да буду<br />
комплексна и да упућују на то да је<br />
садржај научен са разумевањем и<br />
да је ученик оспособљен да<br />
самостално анализира и процењује<br />
наставне садржаје.<br />
- Менторство<br />
У оваквом начину рада постоје<br />
улоге - категорије које ученици<br />
треба да одбране:<br />
главни ментор - ученик који је<br />
комплетан садржај, предвиђен<br />
систематизацијом, савладао и<br />
одбранио са одличном оценом;<br />
ментор - ученик који садржај,<br />
предвиђен систематизацијом,<br />
савладава уделовима и тимски;<br />
ученик – он део градива<br />
детаљније усваја на часу, уз помоћ<br />
ментора, и брани га истог часа;<br />
Тимски рад – ученици бирају<br />
особу са којом желе да буду у тиму<br />
(ментор – ученик) и труде се да тим<br />
постигне добре резултате. Наставни<br />
сдаржај се дели на два дела.<br />
Ученици се у оквиру тима<br />
опредељују ко је ментор, а ко<br />
ученик за одређену област;<br />
Провера знања ментора– главни<br />
ментори, користећи заједничка<br />
питања са маргина својих свезака,<br />
проверавају спремност ментора за<br />
час. Ако је потребно, усмеравају их<br />
и помажу да дођу до тачног<br />
одговора. Питања проверава и<br />
одобрава наставник.<br />
Да би што више ученика<br />
показало активност на часу, два<br />
главна ментора, узимају улогу<br />
контролора, прате рад,допуњавају,<br />
ако је нешто пропуштено, и<br />
процењују ниво усвојеног знања<br />
ученика, уз сагласност наставника.<br />
- Усвајање садржаја – ментор<br />
подучава свог ученика наставном<br />
садржају.<br />
Труди се и помаже му да га<br />
усвоји у што већем обиму. Обично<br />
тај процес траје 10 минута.<br />
- Провера знања ученика -<br />
главни ментори проверавају<br />
успешност ученика у савладавању<br />
градива. Уколико ученик не зна<br />
одговор на неко питање, његов<br />
ментор из тима мора да да одговор.<br />
- Степен усвојености<br />
градива у функцији времена –<br />
после извесног времена (најчешће<br />
после2 месеца),уз коришћење<br />
свезака, следи кратко подсећање<br />
на садржаје одређене наставне<br />
теме ( у трајању од 10 мин), а<br />
потом провера обима усвојеног<br />
знања.<br />
ТРЕЋИ КОНГРЕС УЧЕНИКА<br />
ЗУБОТЕХНИЧКЕ ШКОЛЕ У БЕОГРАДУ<br />
12.3.2018.<br />
Очекивања :<br />
- Искоришћеност часа у<br />
наставној активности за сваког<br />
ученика је максимална.<br />
- Овим начином рада ученик<br />
више пута понови усвојен<br />
наставни садржај.<br />
- Степен усвојеног знања је<br />
значајно већи и дуготрајнији.<br />
- Иако се фаворизује тимски<br />
рад, доминира индивидуални<br />
начин рада,јер је прилагођен<br />
способностима и амбицијама<br />
сваког ученика.<br />
- Процес учења не оптерећује,<br />
није стресан, већ подстицајан за<br />
сваког ученика.<br />
- Развија се самосталност<br />
ученика, како у савладавању,<br />
тако и у процени сепена<br />
усвојености наставног саджаја.<br />
- Ученици у потпуности<br />
организују час.<br />
- Повремене провере<br />
усвојености градива треба да<br />
потврде очекивања.<br />
ОДЕЉЕЊЕ II 3 и III 4<br />
ЗАДУЖЕНИ НАСТАВНИЦИ :<br />
ЕНИСА МЕНОСКИ и АСИЈА МЕНОСКИ
С р а н а 14<br />
Као и сваке године до сада, Дан замене улога, који се одржао 25. априла<br />
2018. године у нашој школи, био је веома интересантан. Ђаци су се нашли у<br />
улогама професора, директора школе, домара, теткица, чуваре школе ...<br />
Наравно, свако од њих имао је свој задатак и морали су озбиљно да га схвате.<br />
Они који су били у улогама својих професора видели су колико је тешко<br />
одржати један час, а могу само да замисле како је професорима сваки дан.<br />
Ми смо их испратили тог дана. Желели смо да снимимо и покажемо вам како<br />
то изгледа. Драго нам је да су сви сарађивали и допустили нам да бар на<br />
кратко будемо део тог дана и да видимо како су се снашли у новим улогама.<br />
Такође смо захвални професорима и другима који били су више него вољни<br />
да сарађују.<br />
У наредном видео-снимку можете видети како је прошао Дан замена улога.<br />
Верујете да, иако тако изгледа то уопште није био лак задатак за наше другаре.<br />
Зорана Милосављевић<br />
Зашто неки увек<br />
последњи предају<br />
писмене вежбе?!<br />
Неке професоре морају и по<br />
два ученика да мењају!
С р а н а 15<br />
Биће нешто од њих ,<br />
биће, биће .....<br />
Физика или метафизика?!<br />
САМО<br />
РЕПОРТЕРИ СА ЛИЦА<br />
МЕСТА :<br />
Анђеловић Андреа,<br />
Ђурић Мина<br />
Милосављевић Зорана<br />
Обрадовић Јулијана<br />
Павловић Нина<br />
Чаировић Јелена<br />
Ми смо не заменљиви!<br />
Екипа која је реализовала<br />
пројекат<br />
CTRL +<br />
CLICK<br />
НА СЛИКУ<br />
И МОЖЕТЕ<br />
СА НАМА У<br />
ОБИЛАЗАК
С р а н а 16<br />
СВАКА МЛАДОСТ ЛЕПО ПОЈЕ<br />
ЉУБАВ<br />
КИША<br />
ПОЖУРИ<br />
Љубав!<br />
Читава књига у једној речи<br />
и део океана у једној сузи,<br />
седам небеса у једном<br />
погледу,<br />
вихор у једном уздаху,<br />
гром у једном додиру,<br />
хиљаду година<br />
у једном тренутку.<br />
Светлана Станимировић, I2<br />
(1970/71)<br />
Киша.<br />
Падала је киша, густа киша<br />
једног дана и једне вечери,<br />
ситна и удружена са ветром<br />
изгледала је неумољиво.<br />
Истрчао сам на кишу<br />
и спојио се са њом,<br />
јер то није била обична киша,<br />
те капи нису биле<br />
обичне капи кише ,<br />
то су били моји другови<br />
из снова.<br />
Понеси из жубора<br />
Песму!<br />
Прихвати чврстину<br />
Стене!<br />
Узми од борца<br />
Храброст!<br />
Удахни од младе рибе<br />
Нежност!<br />
Научи од мрава<br />
Упорност!<br />
КРЕНИ!!!<br />
Живот баш тебе чека<br />
и пожури! Пожури!<br />
ДА САМ...<br />
Да сам брод,<br />
пловила бих<br />
на твојим речима.<br />
Да сам птица,<br />
испила бих ти очи.<br />
Да сам киша,<br />
утопила бих те.<br />
Да сам Сунце,<br />
спржила бих те;<br />
а да сам ветар,<br />
ипак бих те спасла.<br />
Ангелина Миљковић, III3<br />
(1970/71)<br />
Заједно са њима<br />
ја сам устао,<br />
ја сам кренуо,<br />
ја сам полетео,<br />
према нечем лепшем и<br />
бољем.<br />
И кад сам се враћао,<br />
враћао сам се са кишом,<br />
само овог пута,<br />
то су биле вреле<br />
крваве капи кише.<br />
Небојша Ђорђевић, II3<br />
(1971/72)<br />
Милосавка Мудринић, III3<br />
(1970/71)
С р а н а 17<br />
СВАКА МЛАДОСТ ЛЕПО ПОЈЕ<br />
„ ЗЕЛЕНО, ВОЛИМ ТЕ, ЗЕЛЕНО.ЗЕЛЕН ВЕТАР, ЗЕЛЕНЕ ГРАНЕ ‖<br />
(Ф. Г. Лорка)<br />
До јуче сам корачала као девојчица са корпом препуном снова да бих једног тренутка<br />
порасла за твоју љубав. На цветној ливади и немирним таласима траве узео си ми корпу, а за<br />
узврат, пружио љубав. На великом листу липе шаљем ти своју поруку, тако дубоку и искрену<br />
каква је и боја овога листа која нам је донела срећу. У сенци бршљана, на малој клупи, плетем<br />
саткан венац од наших сећања, наших жеља и наше љубави и поклањам га свима онима који се<br />
воле као ми. Сунце ме својим зрацима топло грли, а ја ти шаљем дан да ти исприча колико<br />
мислим на тебе. Шапућем киши да те пољуби својим капима. Шаљем ти шкољку, која је налик на<br />
моју душу, у коју сам затворила тебе заједно са бисерима. Дала сам све нашој љубави, она је сад<br />
богатија, а ми срећнији.<br />
Све ово што доживљавам је симфонија младости, чијих ћу се звукова некад присећати и са<br />
осмехом на уснама задовољно признати да сам, заиста, била срећна. У тим данима сећања, моје<br />
зелене очи биће главни подсетник времену које је одговарало њиховој боји, које је оставило<br />
неизбрисив печат у моме животу.<br />
Дубоко смо урезали имена и наде у листове бора на ,путељку изнад потока. Када јесен дође,<br />
лишће ће на другом дрвету опасти, а наш бор ће остати зелен и преко зиме, и још много зима.<br />
Снежана Ђурић, III3 (1970/71)<br />
ЗАЛИВ<br />
Југо доноси слан мирис мора,који се стапа са мирисом борових иглица.И ја скидам копрену са<br />
свог срца,отварам вратанца слатког ћутања.Моје мисли лутају у прошлост.<br />
Мреже,разапете,слане , преливају се на сунцу,на шљунковитој обали. Протеже се огрлица<br />
планинских врхова,тамо негде, изнад шумовитог Марјана.<br />
Беласају се далеко на хоризонту једра неке мале барке. А море пени,мрмори вода,ваљају се<br />
таласи један другом у сусрет.Галебови се уплићу у златну сунчеву мрежу. Провидна мрежа<br />
четинара заклања онај мали оток, ону песковиту обалу која се простире у бескрају.<br />
Нечије модре очи будно мотре негде, у даљину, у вечност. Ја корачам ка спрудовима<br />
бескраја,по стази својих снова,сећању на једно лето скривено у шкољки тиркизног плаветнила.<br />
Тражим то лето са косом бескраја, скривеном негде у шпиљи модрој и<br />
хладној,на стени о коју се ломе и пена, и модри валови мора.<br />
Акорди означавају опроштај од седефастих шкољки, са шљунковитог<br />
жала, од залива сећања.<br />
Ангелина Гојић IV3 (1970/71)
С р а н а 18<br />
СВАКА<br />
МЛАДОСТ ЛЕПО ПОЕ<br />
ВЕЛИКО СРЦЕ<br />
Испричаћу вам причу једног одељења из школе на углу Фабрисове и Добропољске улице, причу<br />
о школи која у себи има пуно малих и једно велико срце.То срце смо волели сви до једнога, оно<br />
је у себи носило десетине генерација, а сада носи и нас.<br />
Увек је оно куцало за нас, то поносито, племенито и несебично<br />
срце.Ми смо то осећали на сваком кораку.<br />
Оно је велико и у њему има места за све нас.У њему смо увек<br />
нашли и друга и пријатеља и разредног старешину, и топлу реч<br />
која је свакоме показивала да нам узвраћа исту љубав.Увек је<br />
било уз нас и показивало нам пут у поштен и срећан живот.Све<br />
згоде и незгоде, сви порази и тријумфовања везани су за њега.<br />
Али ипак ... заједно ћемо отићи за који дан, а четири године<br />
проведене с њим и љубав коју гајимо према њему живеће вечно<br />
у нама и нашим успоменама.<br />
Верица Кузмановић IV2 (1970/71)<br />
МЛАДОСТ<br />
Младост на крилима љубави,<br />
а љубав у полету младих,<br />
здравље у њиховим грудима,<br />
јачина у моћним спојеним рукама<br />
Младост је живот, живот је<br />
младост<br />
млади у животу и живот у<br />
младима, и све је круг среће<br />
Небојша Ђорђевић, IV2 (1970/71)
С р а н а 19<br />
СВАКА МЛАДОСТ ЛЕПО ПОЕ<br />
ЕКОЛОШКА ПЕСМА<br />
Једном сам сањала чудесан сан:<br />
птица ми мала пала на длан<br />
и певала песму, тужно,<br />
како је небо сиво и ружно<br />
и чудно некако мирише,<br />
па не може лепо да се дише,<br />
а оне облаке беле и меке<br />
заменише црни из цеви неке.<br />
И где ће птица? Не зна ни сама-<br />
једно је небо свуда над нама,<br />
па се сакрила у мој сан,<br />
ту да чека нови дан.<br />
Срце ми притисла туга тешка,<br />
црно је небо људска грешка!<br />
Затим је једна рибица мала<br />
кроз исти сан запливала.<br />
И рече: „Чудо је да сам жива,<br />
по мојој реци пластика плива<br />
и разно смеће у њу се слива.<br />
Уз обале реке конзерве звече<br />
и ја те молим ово вече-<br />
пусти ме бар неки дан<br />
да пливам кроз твој сан.―<br />
блага и топла, бистра и чиста.―<br />
Заплакала је јадна глиста:<br />
„Пусти ме да по твоме сну<br />
пузим к'о некада по тлу.―<br />
Срце ми притисла туга тешка,<br />
кисела киша људска је грешка!<br />
И тако ... залуташе у мој сан<br />
рибица, птица и кишна глиста,<br />
да заједно чекамо онај дан<br />
кад ће планета да нам заблиста,<br />
када ће човек да се сети<br />
да исправи своје грешке све,<br />
па да се посвети својој планети,<br />
јер нема нама живота без ње.<br />
Ева Живковић, III4 (2017/18)<br />
Срце ми притисла туга тешка,<br />
Прљава река људска је грешка!<br />
А тад ми у сан бану глиста,<br />
мучи је проблематика иста:<br />
„Земља ми више није чиста<br />
од хемикалија и киселе кише.<br />
И нећу да ме зовете више<br />
кишна глиста,<br />
јер киша више није иста
С р а н а 20<br />
Поглавица Сиетл је био<br />
поглавица племена Суквамиш<br />
и Дувамиш. Град Сиетл у<br />
држави Вашингтон je име<br />
добио по њему.<br />
Познат је по свом писму<br />
америчком председнику<br />
Френклину Пирсу, које је<br />
било одговор на понуду да<br />
белци купе индијанску<br />
земљу. Писмо индијанског<br />
поглавице Сиетла, из 1854.<br />
године, убраја се међу<br />
најлепше и најдубље мисли,<br />
које су икада изречене о<br />
човековој природи, па је,<br />
индијанском поглавици,<br />
Сиетлу, посвећен Светски<br />
дан заштите околине – 5 јун.<br />
Шта се десило са<br />
Индијанцима знамо, шта се<br />
десило са њиховом земљом,<br />
и то знамо. Као да нису<br />
разумели шта је хтео да<br />
каже? Страшно, али ипак<br />
јесу!<br />
Ово писмо ће се, без<br />
обзира на све, памтити као<br />
најлепша, икад испевана,<br />
Ода планети Земљи!<br />
„Велики поглавица у<br />
Вашингтону понудио је да купи<br />
нашу земљу. Он нас, такође<br />
уверава у своја искрена<br />
осећања. То је љубазно од<br />
њега, јер знамо да му наше<br />
пријатељство није потребно.<br />
Ми ћемо размислити о његовој<br />
понуди, јер знамо да ће, ако је<br />
не прихватимо, доћи бели<br />
човек са оружјем и узети нашу<br />
земљу. Велики бели поглавица<br />
у Вашингтону може веровати<br />
ономе што поглавица Сиетл<br />
каже, исто као што наша бела<br />
браћа могу веровати промени<br />
годишњих доба. Моје речи су<br />
као звезде - не бледе.<br />
Како неко може купити<br />
или продати небо, топлину<br />
земље? Та идеја нам је<br />
страна. Ако ми не поседујемо<br />
свежину ваздуха и бистрину<br />
воде, како ви то можете<br />
купити од нас? Сва ова<br />
земља света је за мој народ.<br />
Свака сјајна борова иглица,<br />
свако зрно песка на речном<br />
спруду, свака измаглица у<br />
мрачним шумама, свако<br />
светлуцање и сваки инсект,<br />
свети су у традицији и свести<br />
мога народа. Нектар који<br />
кола кроз дрвеће носи<br />
сећање на црвеног човека.<br />
Ваши мртви престају<br />
волети вас и своју домовину<br />
чим прођу врата смрти и нађу<br />
се међу звездама. Убрзо<br />
бивају заборављени и не<br />
долазе назад никада више.<br />
Наши мртви никада не<br />
заборављају ову прелепу<br />
земљу, јер је она мајка<br />
црвеног човека.<br />
Ми смо део земље и она је<br />
део нас. Мирисне траве наше<br />
су сестре. Јелен, коњ,<br />
велики орао - сви су они наша<br />
браћа. Стеновити врхови,<br />
роса у трави, топлина<br />
понијевог тела и човек - сви<br />
припадају истој породици.<br />
Тако, када Велики поглавица<br />
из Вашингтона шаље глас да
С р а н а 21<br />
жели да купи нашу земљу, тражи<br />
превише од нас. Велики бели<br />
поглавица шаље глас да ће нам<br />
сачувати место где можемо<br />
живети у сигурности. Он ће бити<br />
наш отац , а ми његова деца.<br />
Али, ускоро ће бели човек<br />
преплавити земљу као што реке<br />
бујају после кише. Не, ми нисмо<br />
истога рода. Наша деца се не<br />
играју заједно и наши стари не<br />
причају исте приче. Ми ћемо<br />
размотрити вашу понуду о<br />
куповини наше земље, али, то<br />
неће бити тако лако. Јер ова је<br />
земља за нас света. Та пенушава<br />
вода што тече брзацима и<br />
рекама није само вода, већ и крв<br />
наших предака.<br />
Ако вам продамо нашу земљу,<br />
морате знати да је она света и<br />
морате томе научити своју децу.<br />
И да, сваки загонетни одсјај у<br />
бистрој води језера прича<br />
догађаје и сећања мога народа.<br />
Жуборење воде глас је оца, мога<br />
оца. Реке су наше сестре, оне<br />
гасе нашу жеђ. Реке носе наше<br />
кануе и хране нашу децу. Ако<br />
вам продамо нашу земљу,<br />
морате се сетити да научите<br />
своју децу да су реке наше<br />
сестре. И од сада рекама морате<br />
пружити негу какву бисте<br />
пружили властитој сестри или<br />
брату. Црвени човек се увек<br />
повлачио када се бели човек<br />
приближавао, као што се јутарња<br />
магла повлачи пред јутарњим<br />
сунцем. Али, за нас је пепео<br />
наших предака свет, а њихова<br />
гробница посвећено место.<br />
Ми знамо да бели човек не<br />
разуме наше обичаје. За њега<br />
је сваки комад земље исти,<br />
јер он је странац који долази<br />
ноћу и пљачка земљу. Она<br />
није његова сестра, већ његов<br />
непријатељ, и када је покори,<br />
он одлази даље. Он оставља<br />
иза себе гробнице својих<br />
предака, али то не гризе<br />
његову савест. Он отима<br />
земљу од своје деце и не<br />
брине се.<br />
Гробови његових отаца и<br />
земља што му рађа децу<br />
заборављени су. Понаша се<br />
према својој мајци - земљи, и<br />
према брату - небу, као према<br />
стварима што се могу купити,<br />
пљачкати, продати као стадо<br />
или сјајан накит. Његова<br />
похлепа ће једног дана<br />
прождрати земљу и оставити<br />
само пустош.<br />
Не знам! Наши обичаји су<br />
другачији од ваших. Изглед<br />
ваших градова болан је за очи<br />
црвеног човека. Али можда<br />
зато, јер је црвени човек<br />
дивљак који не разуме ништа?<br />
Нема мирног места у<br />
градовима белог човека. Нема<br />
места где се може чути<br />
отварање лишћа у пролеће,<br />
или дрхтај крила мушице.<br />
Можда зато, јер сам дивљи и не<br />
разумем. Бука у градовима је<br />
увреда за моје уши. Шта вреди<br />
људски живот ако човек не<br />
може чути усамљени крик јарца<br />
или ноћну препирку жаба у<br />
бари?<br />
Ја сам црвени човек и не<br />
разумем. Индијанац више воли<br />
благо шапутање поветарца кад<br />
се поиграва лицем мочваре, као<br />
и сам мирис ветра прочишћеног<br />
подневном кишом и мирисом<br />
боровине. Ваздух је драгоцен<br />
црвеном човеку, јер све што је<br />
живо дели исти дах и<br />
животиње, и дрвеће, и људи.<br />
Изгледа да бели човек не<br />
примећује ваздух који удише.<br />
Као човек који умире много<br />
дана, он је отупео на смрад. Али<br />
ако вам уступимо своју земљу,<br />
морате се сетити да је ваздух за<br />
нас драг пријатељ, да ваздух<br />
дели свој дух са животом који<br />
подржава. Ветар који је нашим<br />
прецима дао први удисај,<br />
прихватиће и њихов посљедњи<br />
издисај. Ветар ће и нашој деци<br />
улити дух живота.<br />
И ако вам продамо нашу земљу,<br />
морате је чувати као светињу,<br />
као место на којем ће и бели<br />
човек моћи да удахне ветар<br />
заслађен мирисом пољског<br />
цвећа. Тако ћемо разматрати
С р а н а 22<br />
вашу понуду о куповини наше<br />
земље. Ако одлучимо да је<br />
прихватимо, поставићу један<br />
услов: бели човек мора да се<br />
понаша према животињама ове<br />
земље као према својој браћи.<br />
Ја сам дивљи човек и не<br />
разумем неки други начин.<br />
Видео сам хиљаде бизона како<br />
труну напуштени у прерији,<br />
бели човек их је убијао из воза.<br />
Ја сам дивљи човек и не<br />
могу разумети како „гвоздени<br />
коњ који дими“ може бити<br />
вреднији од бизона, кога, ми,<br />
Индијанци, убијамо само да би<br />
се одржали у животу. Шта је<br />
човек без животиња? Ако све<br />
животиње оду, човек ће умрети<br />
од велике усамљености духа,<br />
јер све што се дешава<br />
животињама убрзо ће се<br />
догодити и човеку. Све ствари<br />
су повезане. Све што погађа<br />
земљу, погађа и земљине<br />
синове. Морате научити своју<br />
децу да је земља под вашим<br />
стопалима пепео ваших<br />
дедова. Да би ваша деца<br />
поштовала земљу, морају<br />
знати да је земља испуњена<br />
душама предака, да је земља<br />
са нама у сродству.<br />
Научите вашу децу ономе<br />
чему смо ми научили нашу,<br />
да је земља наша мајка. Шта<br />
год снађе њу, снаћи ће и<br />
синове земље. Ако човек<br />
пљује на тло, пљује на себе<br />
самога. Ми знамо: земља не<br />
припада човеку. Човек<br />
припада земљи. Све је<br />
повезано као крв која<br />
уједињује породицу. Све<br />
ствари су повезане. Човек не<br />
тка ткиво живота, ми смо<br />
само једна нит у ткању. Шта<br />
год чини ткању, чини и себи<br />
самоме.<br />
можемо живети одвојено и у<br />
миру. Не значи нам много где<br />
ћемо провести остатке наших<br />
живота, ионако су близу<br />
краја. Наша деца су видела<br />
своје очеве понижене и<br />
побеђене. Наши ратници су<br />
постиђени, њихови дани су<br />
празни, трују своја тела<br />
слатком храном и јаким<br />
пићем. Још само неколико<br />
месеци, неколико зима и<br />
неће више ниједан потомак<br />
моћних племена, која су<br />
лутала овом земљом, или<br />
живела у сретним домовима,<br />
заштићена Великим Духом,<br />
доћи назад и оплакивати<br />
гробнице народа који је<br />
једном био моћнији и са више<br />
наде него твој. Али, зашто да<br />
ж а л и м з а н е с р е т н о м<br />
судбином свога народа?<br />
Племе следи племе, а нација<br />
замењује нацију, као валови<br />
на води. Бог вам је дао власт<br />
над животињама, шумама и<br />
црвеним човеком због нама<br />
непознатих разлога.<br />
Твој предлог је разуман и<br />
ја верујем да ће га мој народ<br />
прихватити и повући се у<br />
понуђени резерват. Тамо
С р а н а 23<br />
Можда бисмо разумели кад<br />
бисмо познавали снове белог<br />
човека , када бисмо знали коју<br />
наду он улива својој деци у<br />
дугим зимским ноћима, које<br />
будуће визије испуњавају њихову<br />
свест обликујући њихове<br />
сутрашње жеље.<br />
Али, ми смо дивљи људи.<br />
Снови белог човека су нама<br />
скривени. И због тога што су<br />
скривени, морамо одабрати свој<br />
властити пут. Ми ценимо право<br />
свакога човека да живи онако<br />
како хоће. Али када последњи<br />
црвени човек нестане, и када<br />
сећање на њега буде као сенка<br />
облака који плови преријом, још<br />
увек ће дух мога народа живети<br />
у овим шумама. Јер ми волимо<br />
земљу као што новорођенче воли<br />
сваки откуцај мајчиног срца. Ако<br />
продамо своју земљу, онда је<br />
волите као што смо је ми<br />
волели, штитите је као што смо<br />
је ми штитили. Немојте никада<br />
заборавити у каквом је стању<br />
била када сте је преузели.<br />
И свом својом снагом,<br />
моћима и срцем сачувајте је<br />
за своју децу и волите је као<br />
што Бог воли све нас. Једну<br />
ствар знамо, коју ће можда и<br />
бели човек једном спознати,<br />
наш Бог је исти Бог. Ви сада<br />
мислите да га можете<br />
поседовати као што желите<br />
поседовати нашу земљу. Али,<br />
то не можете. Он је Бог<br />
човека. И његово срце исто<br />
куца за црвеног као и за белог<br />
човека. Та земља је драга<br />
Њему и вређање земље је<br />
презирање Бога.<br />
Твој пад је можда далеко,<br />
али ће сигурно доћи. Јер чак и<br />
бели човек, кад би се и са<br />
самим Богом дружио и<br />
разговарао као са пријатељем,<br />
не може избећи заједничку<br />
судбину. Бели човек ће отићи,<br />
можда и брже него сва друга<br />
племена.<br />
После свега, можда<br />
можемо постати браћа.<br />
Видећемо ...<br />
Наставите да прљате свој<br />
сопствени кревет и једне ноћи<br />
угушићете се у властитом<br />
смећу. Али, у вашој пропасти<br />
светлећете сјајно, потпаљени<br />
снагом Бога, који вас је донео<br />
на ту земљу и за неку посебну<br />
сврху дао вам власт над њоме<br />
као и над црвеним човеком.<br />
Судбина је мистерија за нас,<br />
јер ми не знамо кад ће сви<br />
бизони бити поклани и сви<br />
дивљи коњи укроћени, када ће<br />
тајновите шуме заударати на<br />
људе и поглед на зреле<br />
брежуљке бити замрљан<br />
„брбљајућом жицом“ ...<br />
Где су дивљине? Нестале су.<br />
Где је орао? Нема га више. Крај<br />
је живота и почетак борбе за<br />
опстанак.“
С р а н а 24<br />
Now We will discuss about RPD<br />
RPD ENGLISH LESSON<br />
Whether we like it or not but the English has become<br />
a main language in the world<br />
Many authors have to translate their articles if they<br />
want them to be read<br />
As one of members of (Fédération dentaire internationale<br />
) , we will have opportunity to collaborate in<br />
their work and it will be much easier and better if we<br />
are able to use the English language<br />
Also we will be able to visit high-quality vocational<br />
courses that have just performed frequently in English.<br />
So We would like to find out are we able to understand<br />
each other and to discuss this expert theme in<br />
English<br />
Specifically named<br />
CAST METAL REMOVABLE PARTIAL DENTURE.<br />
Yoy have alredy met RPD parts on English classes<br />
and it is expected that it will be easier for yoy to follow<br />
these lessons<br />
A removable partial denture (RPD) is a denture for a partially<br />
edentulous patient who desires to have replacement teeth for<br />
functional or aesthetic reason.Thay cannot have a bridge (a fixed<br />
partial denture) for any number of reasons, such as a lack of<br />
required teeth to serve as support for a bridge (i.e. distal<br />
abutments) or financial limitations.<br />
This type of prosthesis is<br />
referred to as a<br />
The removable partial denture<br />
patients can remove and<br />
reinsert it in mounth without<br />
professional help.<br />
Removable partial denture can be made from acrilic resin.<br />
An acrylic removable partial denture consists of an acrylic<br />
resin denture base, artificial teeth, and wrought wire clapss<br />
The parts of an casting RPD can be:<br />
Major connector<br />
-as a palatal arch or lingual bar,<br />
<br />
Minor connector (between clasp and major<br />
connector)<br />
<br />
Clasp retainers<br />
Base (acrylic mimicking gingiva)<br />
Teeth (acrilic or porcelain
С р а н а 25<br />
We chose dental RPD part . They will be present by casted clasps Neys system.<br />
Ney company hase made five types of clasps that are simply numbered one,<br />
two, one – two, three and four clasp.<br />
We will handle clasps one and three. They are specific because of RPD planning.<br />
First to get acquainted with parts of the clasp:<br />
1. Clasp levers are comprised with the retention and stabilization part and<br />
also<br />
2. The occlusal rest and a minor connector<br />
Describing clasps we have to following<br />
these facts:<br />
1. Where the top of the clasp is<br />
- Is it placed next to the saddle or on<br />
the oposite side<br />
2. Which in the depth of undercuts.<br />
Instruments attached to the parallelometer are three mesure undercuts.<br />
They are measures under cut from zero point ten inches( or zero point twentyfive<br />
millimeters) to zero point two and zero point thirty inches.<br />
3. Describe the clasps relative to the<br />
tooth equator<br />
- Emphasize retention and a stabilization<br />
clasps parts
С р а н а 26<br />
4. Determine autonomy clasps<br />
5. Determine the type of connection that is achieved<br />
by clasps<br />
NEY CLASP 1<br />
- The Top of Ney clasp I is placed away from the saddle<br />
- Under-equator depth is 0.20 inches<br />
- Clasp is crosing toward the vestibular side and it<br />
represents the retention part of the clasp<br />
- When it croses the equator it continues to extend to<br />
the proximal and occlusal surface and this represents a<br />
stabilization part of the clasp<br />
- It comes to the occlusal surfaces where it gives occlusal<br />
rest , which is located near by the saddle<br />
On the oral side, the clasp resumes descent towards<br />
the equator and that is also stabilization part of the<br />
clasp<br />
Crossing the equator, clasp is finishig at 0,20 inchs<br />
depth and also presents retention part of the clasp<br />
Occlusal rest , with a minog connector , goes straight<br />
to the prosthesisskeletal frame.<br />
- Because both vestibular and oral side, have retention<br />
and stability part , Ney clasp I belongs to an autonomy<br />
group of clasps.<br />
Why ? Because the forces that retention parts produce on<br />
the tooth are balanced.
С р а н а 27<br />
NEY CLASP 3<br />
- The type of connection that clasps represents can be<br />
direct or indirect<br />
If the occlusal rest with a minor connector is located<br />
next to the saddle , and directly goes to the saddle,<br />
then the clasp provides a direct connection<br />
- Direct connection is used to connect dental and gingival<br />
prosthesis party in cases of inserted saddle<br />
WILD CLASS I<br />
If the occlusal rest and a minor connector are located<br />
on the opposite side from seddle then clasp provides<br />
an indirect connection. Because of the distances that<br />
occlusal rest and minor connector provide, the relationship<br />
between the teeth and skeletal frame is more<br />
a loose. Indirect connection protects the teeth from<br />
free end seddle force generated by the movement of<br />
the saddle<br />
- Direct connection is used to connect dental and gingival<br />
prosthesis part in the case of free saddle such as<br />
WILD CLASS II<br />
The top of clasps is also placed from the saddle and is located<br />
at 0.10 inches underequator depth<br />
Clasp is not autonomic because the retention clasp arm exists<br />
only from the vestibular side. - Type of connection is indirect<br />
, because of the position of the occlusal rest and small<br />
connector.- The indications are free saddles WILD CLASS II<br />
It goes below the equator from the opposite side to<br />
the near by side also looking for 0.10 inches underequator<br />
depth<br />
Then it climbs to the equator and when the arm is<br />
crosing the equator retention part becomes the stabilization<br />
part of the claspThen the Ney III passes to the<br />
oral side and goes above the equator as stabilization<br />
part of the clasp. It comes to the opposite part of the<br />
occlusal surface where it gives occlusal restFrom the<br />
occlusal rest down descends a small - minor connector<br />
and ending to the prosthesis saddle<br />
Now, I hope you understand why we have chosen these<br />
two clasps . Using them we were able to explaing basic<br />
rules - regulatrions when we plann RPD<br />
Work taken from the second congress of students of<br />
the dental school in Belgrade
С р а н а 28
С р а н а 29
С р а н а 30
С р а н а 31
С р а н а 32<br />
Зовем се Исидора Јовановић. Ученица сам трећег разреда Зуботехничке<br />
школе у Београду и одличан сам ученик. У оквиру школе похађам драмску<br />
секцију. Волим да се дружим и да се бавим спортом .<br />
Тренирам теквондо већ шест година. То је спорт који ме опушта, учи<br />
дисциплини и даје снагу и вољу за многе циљеве.<br />
Теквондо је борилачка вештина, која потиче из Кореје. Њу одликују<br />
атрактивне ножне технике и брзина. Важна је и дисциплина која нам<br />
показује начине јачања нашег духа и животне енергије, тренирањем нашег<br />
тела и ума.<br />
У овом спорту се и такмичим . Била сам трећа у Србији у категорији<br />
до 59 кг.<br />
https://<br />
youtu.be/98fzXZv<br />
v3JA<br />
САМО Ctrl + click НА СЛИКУ to follow link
С р а н а 33<br />
Зовем се Барбара Илић и ученица сам трећег разреда Зуботехничке<br />
школе у Београду. У оквиру школе ишла сам на такмичење из енглеског<br />
језика, а такође сам ишла и на такмичење из фиксне протетике. По<br />
завршетку средње школе, планирам да упишем Вишу зуботехничку школу<br />
или Стоматолошки факултет .<br />
Хоби ми је фолклор, који играм једанаест година у КУД „Србија 011― у<br />
Калуђерици. Сваке године идемо на турнеје, где на фолклорним<br />
фестивалима , освајамо бројне награде . Често гостујемо у разним<br />
телевизијским емисијама . Концерте и наступе одржавамо најмање једном<br />
месечно.Такође организујемо и разне хуманитарне акције.<br />
САМО Ctrl + click НА СЛИКУ to follow link
С р а н а 34<br />
Матурант сам Зуботехничке<br />
школе у Београду.<br />
Месец је мај. Врата живота<br />
широм отворена! Све чешће<br />
се „осврћем“. Размишљам о<br />
протеклим школским<br />
годинама, сада ми изгледају<br />
некако ушушкано и<br />
ружичасто. Размишљам о<br />
догађајима који су се низали<br />
и полако их слажем у одељак<br />
за сећања, која ће некад<br />
сама, незвана, испливати и<br />
обавити ме топлином и<br />
сетом.<br />
Каква су то сећања?<br />
Питајте слободно! И ви из<br />
првог и другог разреда и ви<br />
који тек планирате да<br />
упишете нашу школу. Ви из<br />
трећег разреда немате шта да<br />
Ви већ сами полако осећате<br />
носталгију.<br />
Шта те је навело да<br />
упишеш Зуботехничку<br />
школу?<br />
Нико од нас није сигуран са<br />
петнаест година коју школу<br />
жели да упише и чиме жели да<br />
се бави до краја живота, али<br />
Зуботехничка школа је увек<br />
била на добром гласу, и, што<br />
јенајважније, оставља занат у<br />
рукама. Сада увиђам колико је<br />
занимање зубног техничара<br />
креативно и колико је сваки<br />
рад инспиративан, поготово<br />
кад се преплиће више<br />
елемената зубне технике, а све<br />
је некако проткано нитима<br />
уметности.<br />
Шта је, по твом<br />
мишљењу, оно што саму<br />
школу чини посебном?<br />
Много тога! Већ на самом<br />
улазу најпосебнија ствар у<br />
Зуботехничкој школи, а што<br />
сам сигурна да нема ниједна<br />
једина школа, јесте чика<br />
Илија. Ученици из других<br />
школа никада неће схватити<br />
како је то кад вас неко сваког<br />
дана дочека смирено, са<br />
осмехоми има решење за све<br />
ваше проблеме. Шта да вам<br />
кажем, за Нову годину он је<br />
добио највише честитки од<br />
ученика.<br />
Осим чика Илије постоје<br />
многе ствари које ову школу<br />
чине посебном.
С р а н а 35<br />
Ми смо стручна школа, али<br />
никада нисмо били ускогрудо<br />
везани за струку. О томе<br />
сведоче многобројне<br />
манифестације као што су:<br />
разноразне представе,<br />
фестивал "Звездоденс",<br />
снимљени филмови, бројне<br />
хуманитарне акције, одласци<br />
на скијање, па чак, и песма<br />
Тонија Цетинског "Онај ко те<br />
љуби сретан је", која, уместо<br />
класичног школског звона,<br />
оглашава крај часа.<br />
Опиши један дан у<br />
Зуботехничкој школи?<br />
Нисам сигурна да могу да<br />
издвојим један дан, јер сваки<br />
дан у нашој школи је различит,<br />
ми једноставно никада не<br />
упадамо у рутину. Пре свега,<br />
увек се ори здрав смех.<br />
Најдражи нам је Дан замена<br />
улога, када ученици постају<br />
професори, а професори<br />
ученици. Сматрам да би<br />
свакоме био довољан самo<br />
један, било који дан у нашој<br />
школи, како би се заљубио у<br />
њу.<br />
Какви су професори?<br />
Ово питање је незахвално,<br />
јер сви ми имамо професоре<br />
који нам мање или више<br />
одговарају, али већина<br />
професора су,пре свега,<br />
изузетни као људи, од сваког<br />
може да се научи и више од<br />
градива.<br />
Ниједан професор наше<br />
школе није строг, али сви су<br />
принципијелни и заиста,<br />
стоје иза оног што су рекли.<br />
Није ретко да се предмет<br />
заволи због самог<br />
професора.<br />
Да ли постоји нешто што<br />
ти није пријало за време<br />
школовања?<br />
Наша школа, као што сам<br />
већ поменула, је заиста<br />
посебна и различита, па смо<br />
ми тако сваке године морали<br />
да идемо на "Београдски<br />
маратон" и оријентационо<br />
кретање. Оно што ми је<br />
најтеже падало је да се<br />
будим рано суботом и<br />
пробијам кроз затворени<br />
град, тако да је наш маратон<br />
почињао раније од<br />
званичног.<br />
Наши професори имају<br />
обичај да нас сликају и<br />
ако се не усликамо, као<br />
да нисмо ни били. Или<br />
како ми волимо да<br />
кажемо: "Ако није било<br />
на Фејсбуку, није се ни<br />
догодило".<br />
Када би имала<br />
времеплов, да ли би<br />
опет уписала исту<br />
школу?<br />
Без икаквог<br />
размишљања. Није ми<br />
потребан времеплов, јер<br />
је сваки дан остао дубоко<br />
урезан у сећање.<br />
Наравно, као и свака<br />
школа, и ми смо имали својих<br />
„несугласица“, највише око<br />
тога ко ће носити 16кг гипса,<br />
али када се вратимо уназад,<br />
све ствари које су нам се тада<br />
чиниле неподношљивим,<br />
данас нам натерају осмех на<br />
лице.<br />
Као што ниједна бајка не<br />
може бити лепа без зла да би<br />
га победило добро, тако<br />
ниједно школовање не може<br />
бити лепо без смицалица и<br />
разноразних лудорија, које<br />
нам касније изазивају сету и<br />
присећају нас на дане које<br />
желимо испочетка да<br />
проживимо.<br />
Зуботехничка школа - моја<br />
школа!<br />
Перић Ивана,IV2
С р а н а 36
С р а н а 37<br />
„ Калеидоскоп је жал за детињством, то је скривени пролаз назад, ка<br />
незаборавној авантури откривања света. Он је улазница за закључану<br />
и у срцу дубоко храњена шкриња успомене на нежно доба малих ногу.<br />
Он је бекство у негде заувек изгубљену димензију. Повратак<br />
калеидоскопу, као старом пријатељу, повратак је, то осећамо, у<br />
склониште романтичног доба безбрижности и безазлених игара. Деца у<br />
нама знају све. Зато је калеидоскоп играчка коју никада не<br />
прерастемо― - Н. ЖИВКОВИЋ,часопис „ ВРЕМЕ―
С р а н а 38<br />
Михајло Дунчић<br />
„Носталгични осећај због растанка од своје<br />
друге породице на крају средње школе.”<br />
Милош Радановић<br />
„Потребно је пуно труда, рада и зноја да<br />
бисмо дошли до свог циља,али уз сав тај рад<br />
научимо и лекцију која нам за живот доста<br />
значи.”<br />
Милана Керкез<br />
„Прави зубни техничар вели: у Зуботехничку<br />
се сели. Са мало муке зуби иду од руке.“<br />
Петар Сарић<br />
Поздрав за двојку из фиксне протетике, уз<br />
песму "Благо оном ко те има!"<br />
Невена Милошевић<br />
„Дом је тамо где је срце, а срце је у срцу<br />
Звездаре, у Зуботехничкој школи!“<br />
Дејана Суботић<br />
„Ушла у школу као будући доктор, изашла још<br />
већи.“<br />
Марта Павловић<br />
„Дејана и Марта на пракси тандем су прави,<br />
никад не знаш шта им је следеће у глави.<br />
Мила Мраовић<br />
„Ова школа ме је научила да не желим ово да<br />
радим у животу-”<br />
Бојана Митровић<br />
,,Наша школа је одлична,знај,<br />
али у лето је прави рај!”<br />
Марија Мартиновић<br />
„Успећеш, јер много желиш. Све остало су<br />
бајке.“
С р а н а 39<br />
Милана Милуновић<br />
„ А сада, нека време на који тренутак стане,<br />
да се сећамо на све лепе проведене,<br />
зуботехничке дане.“<br />
Сања Вукобратовић<br />
„Образовање - то је оно што остане после<br />
свега што сте заборавили онога што сте<br />
научили у школи.“<br />
Школа “Дуе”, “Дуе” школа . Ето шта<br />
умем,ништа не умем- Давид Војиновић поздрав<br />
из кафића „Дуе“<br />
Миа Јовичић<br />
„Четири године су брзо прошле, али не дамо<br />
сећањима не бледе. Зато, кад се кроз коју<br />
годину сретнемо на прослави матуре, биће као<br />
да се никада нисмо ни одвајали.“<br />
Милош Радановић<br />
„Ја у школу идем, нисам добар ђак, са часова<br />
бежим, живот је баш лак.“<br />
Зорана Милутиновић<br />
„Ножиће у руке, моделовати се мора, ипак је<br />
ово Зуботехничка школа!“<br />
Николина Лале и Катарина Марјановић<br />
„Да је ученик Зуботехничке бити лако, то<br />
може рећи свако. Екскурзија у Паралију, у<br />
трећој, никад се нисмо нашли у срећи већој.<br />
Коста и казна, схватиће ко сазна.“<br />
Адријана Марковић<br />
„Тамо где су ђаци учени да зубе сачувају од<br />
бола, то прелепо место зове се<br />
Зуботехничка школа.“<br />
Јована Јовић<br />
„Она је пример установе у којој ученик<br />
напредује у свим аспектима личности и<br />
израстању у правог професионалца који је<br />
способан да даље напредује у овом занимању.“<br />
Марија Миликић<br />
„Интересантна школа са још<br />
интересантнијим друштвом.“<br />
Катарина Митић<br />
„У ових протеклих четири године сам научила<br />
да све што је потребно за успех је стрпљење<br />
и упорност, посебно за нас, зубне техничаре.“<br />
Божидар Комазец<br />
„Драги професори, било ми је задовољство<br />
што сте ми предавали, научио сам много тога<br />
од вас и што се тиче школе, а и живота. Увек<br />
сте били фер и коректни и излазили нам у<br />
сусрет. Док будем радио, примењиваћу знања<br />
која сте ми пренели и увек ћу вас се сећати.“<br />
Јелена Триван<br />
Маскенбал, скијање, екскурзије...<br />
Ко још у Зуботехничкој ово није проживео?<br />
Ту су и разне приредбе и Звездоденс...<br />
А надамо се ускоро и матурски плес.<br />
Да ли све ово постоји у некој другој школи?<br />
Или смо ми ипак најбољи?<br />
Милица Костић<br />
„Дијамант остаје дијамант чак и када падне у<br />
блато. Прашина остаје прашина чак и када се<br />
дигне до неба.“<br />
Александра Аћимовић<br />
„Привилегија у животу је бити оно што јеси.“<br />
Сара Ђорђевић<br />
„Зидови наших лабораторија крију најбоље<br />
приче Зуботехничке, од пријатељства до<br />
љубави, од рада до шале, све стане у ова<br />
четири зида мале просторије.“
С р а н а 40<br />
Ивана Перић<br />
„Дан прође, година никад.“ (Жарко Лаушевић)<br />
Тамара Берић<br />
„Четири године су тако брзо прошле, нисмо ни<br />
били свесни да смо у средњој школи, а већ је<br />
дошао крај. Са друге стране, сазнање колико<br />
смо се променили, изгледа као да је прошла<br />
вечност. Можда није све било онако како смо<br />
замислили, можда је више било лоше него што<br />
је било добро, али на крају схватиш да си<br />
одрастао, да је све што си доживео било са<br />
разлогом, да си јачи и искуснији. Богатија за<br />
много лепих успомена и неколико добрих<br />
другова излазим одавде. Хвала вам на томе и<br />
фалићете ми. У једном тренутку, када<br />
схватим да се више никада нећу вратити у ту<br />
учионицу из које сам милион пута хтела да<br />
побегнем, фалићете ми и када се будем<br />
присећала и смејала глупостима које смо<br />
правили, и у оним тренуцима када само будем<br />
прошла поред наше школе или срела некога од<br />
вас.“<br />
Никола Милијанчевић<br />
„Ако бих могао, ишао бих све испочетка,<br />
ништа не бих мењао.“<br />
Сара Петровић<br />
„Кад завршим ову школу, највише ће ми<br />
недостајати чика Илија.“
С р а н а 41<br />
Ђорђина Стевановић<br />
„Ова школа ме је научила да не мора сваки<br />
труд да буде награђен.“<br />
Дуња Јовановић<br />
„Никад штребер неће знати какав је осећај кад<br />
добијеш два.“<br />
Тамара Цвијовић<br />
„Немој да ме упишеш!“<br />
Ивана Племић<br />
„Може следећи час?!“<br />
Павле Војновић<br />
„Недостајаће ми да блејим код Комше.“<br />
Лука Ђорђевић<br />
„Је л' може за стаклену?“<br />
Ања Долићанин<br />
„Једна од најглупљих одлука у мом животу је<br />
да сам уписала ову школу.“<br />
Марко Бањац<br />
„Велики поздрав за Зуботехничку школу уз<br />
песму: „Како ћу сутра без тебе?“<br />
Данијела Бранковић<br />
„Образовање, то је оно што остане након што<br />
заборавите све што сте научили у школи.“<br />
Вања Костић<br />
„Волим ову школу, јер, како разредна Јелена<br />
каже, изаћи ћемо из ње глупљи него што смо<br />
били пре четири године.“<br />
Андрија Недељковић<br />
„Пуно поздрава за 5 из физичког, уз песму<br />
„Једина ти си!“<br />
Анђела Анђелковић<br />
„Non scholae, sed vitae discimus.“ (Сенака) „Не<br />
за школу, већ за живот учимо.“<br />
Нина Новаковић<br />
„Оно што ме је ова школа научила је то да не<br />
треба никоме у потпуности веровати, јер ће<br />
ти већина тих "пријатеља", које стекнеш у<br />
њој, забити нож у леђа до завршетка четврте<br />
године.“<br />
Оливера Саџаковић<br />
"Разредна, Ви сте мени као друга мајка."<br />
Ана Костадиновић<br />
„Је л' може афтер у Плази?“<br />
Лазар Вујиновић<br />
Ајде, Нико, дај ми два, па да будем срећан ја!“<br />
Ђорђе Спаић<br />
„Разредна, касним.“<br />
Ивона Илић<br />
„Главну ствар коју сам научила у школи јесте<br />
да куцам поруку без гледања у телефон.“<br />
Тијана Миленковић<br />
„Једва чекам да изађем из ове школе!“<br />
Ања Миљеновић<br />
„Следећи пут кад будем бацала куглу,<br />
центрираћу некога у главу.“<br />
Бојана Радић<br />
„Најлепши, „ни бриге ни памети“ период, нам<br />
одлази у неповрат, недостајаће нам ЗТШ!“<br />
Александра Трајковић<br />
„Ако ништа друго, бар сам се научила<br />
толеранцији у овој школи.“
С р а н а 42<br />
Катарина Бањанин<br />
„Неуморна од спавања.“<br />
Александра Босић<br />
''Ниједан труд није узалудан.'' (Рабиндранат<br />
Тагоре)<br />
Наташа Булајић<br />
„Не лажем, ал' имам кратке ноге.“<br />
Вања Владичић<br />
„ Деца су украс света.“ (Љубивоје Ршумовић)<br />
Стефан Вучковић<br />
„ ...ако ме разумеш? “<br />
Александар Крезић<br />
„Живот је игра.“<br />
Марија Дацић<br />
„Образовање је најмоћније оружје које можете<br />
употребити да промените свет.“ (Нелсон<br />
Мендела)<br />
Тијана Ђорђевић<br />
„Креативан човек мотивисан је жељом да<br />
постигне, а не жељом да победи друге.“ (Ајн<br />
Ранд)<br />
Александар Зарић<br />
„Бори се за оно о чему размишљаш сваки дан.“<br />
Огњен Милутиновић<br />
„Вероватно нећу успети.“<br />
Лука Маловић<br />
„Вуци воле, кад не учиш школе.“
С р а н а 43<br />
Ксенија Јовановић<br />
„Човек је срећан онолико колико је способан да<br />
усрећи друге.“ (кинеска пословица)<br />
Вељко Николић<br />
„Бол је привремена, одустајање је вечно.“ (Ленс<br />
Армстронг)<br />
Сара Јовановић<br />
„ Небо не може да буде граница кад постоје<br />
отисци стопала на Месецу.“<br />
Анђела Кајиш<br />
„Срећа помогне некад, рад увек.“ (јапанска<br />
пословица)<br />
Милица Костић<br />
„Циљ је бити човек, а срећа бити и остати<br />
дете.“ (Хелен Келер)<br />
Сара Милановић<br />
„Све је могуће кад се ради и воли.“<br />
Катарина Новак<br />
„Пут са врха је лепши. Најлепши путеви воде до<br />
најлепших дестинација.“<br />
Андреа Попадић<br />
''Мисао је идеја у пролазу'' (Питагора)<br />
Тијана Радаковић<br />
„Зар не уништим непријатеља кад га претворим<br />
у пријатеља?“<br />
Ања Станковић<br />
„Дисциплина је мост који спаја циљеве и моја<br />
остварења.“ (Џим Рон)<br />
Дијана Мијаиловић<br />
„The ending isn't any more important than any of<br />
the moments leading to it“. (др Ева Розалин)<br />
Анђела Миливојевић<br />
„Свако срце, које је у стању да осети велику бол,<br />
у стању је и да чини добро.“ (Хариет Бичер)<br />
Емилија Милинковић<br />
„Ако имаш циљ, наћи ћеш и пут.“ (афричка<br />
пословица)<br />
Ивана Милићевић<br />
„Богатство је за мене оно што могу понети било<br />
где да одем, а то су успомене. Оне не могу<br />
пропасти, не могу се потрошити, ни изгубити,<br />
нити ми их неко може украсти.“ (Меша<br />
Селимовић)<br />
Никола Милошевић<br />
„Стрпљен, спасен.“ (српска народна пословица)<br />
Мијат Мићовић<br />
„Све у своје време.“ (српска народна пословица)<br />
Милица Мичић<br />
„Зрнца песка чине планине, тренуци чине године,<br />
а ситнице цео живот.“ (Ж.Б.Молијер)<br />
Филип Максић<br />
„Сад си нашла да ме спопадаш с цитатима.“<br />
Ђорђе Стиковић<br />
„To break the rules, you must first master them.“<br />
Ивана Стефановић<br />
„Нађи времена за пријатељство, то је пут до<br />
среће.“ (Мајка Тереза)<br />
Марија Томашевић<br />
„Само упорност води до циља.“<br />
Теодора Трајковић<br />
''However difficult life may seem, there is always<br />
something you can do and succeed at. It matters that<br />
you don't just give up" (Стивен Хокинг)<br />
Срђан Холик<br />
„Боље је знати мало, а корисно, него много, а<br />
бескорисно“.<br />
Ања Цекић<br />
„Једног дана напустићеш овај свет, зато живи<br />
живот који ћеш памтити.“<br />
Нина Шубашић<br />
„Инвестиција у знање плаћа најбоље<br />
камате.“ (Бенџамин Френклин)<br />
Милин Ђорђе( ванредан ученик)<br />
„Сам, сам.“
С р а н а 44<br />
Дамир Хамити Чода<br />
"Кратко, али слатко."<br />
Николић Никола<br />
"У животу ко цвика, може да се слика."<br />
Милан Дробњак<br />
“Живот је некад сив, некад жут.” (Момчило<br />
Бајагић Бајага)<br />
Сара Богдановић<br />
“Школа је само једна мала линија без које наш<br />
животни круг не би био потпун.“<br />
Маријана Тановић<br />
"Најлепши је живот био испред школе."<br />
Лука Достојевски Јовановић<br />
„Супротно од љубави није мржња, већ<br />
равнодушност.“ (ф.М.Достојевски)<br />
Никола Симијоновић<br />
„Љубав је само реч.“ (С.Вуковић)<br />
Никола Михајловић<br />
„Проблем је што проблема нема, ми их сами<br />
стварамо.“<br />
Тијана Митровић<br />
"Човек само срцем добро види. Суштина је<br />
очима невидљива.“ (Антоан де Сент<br />
Егзипери)<br />
Тамара Којић<br />
„Није све у свему.“
С р а н а 45<br />
Миона Стошић<br />
„Прекасно признајемо коме припадамо.“<br />
Нина Јуришин<br />
„Знати, мислити, сањати. То је све.“ (Виктор<br />
Иго)<br />
Невена Пешић<br />
„Лепо је ићи у школу, још лепше је завршити<br />
је.“<br />
Олгица Косовац<br />
"Успех је проналажење задовољства у давању<br />
више од онога колико узимаш." (Кристофер Рив)<br />
Марија Попадић<br />
„Не кајте се за грешке ако су вас нешто<br />
научиле.“<br />
Сара Глоговац<br />
„Ако се тресеш од муке на сваку неправду, онда<br />
си мој друг.“ (Че Гевара)<br />
Урош Јевремовић<br />
„Нађи времена за пријатељство,то је пут до<br />
среће.“ (Мајка Тереза)<br />
Адам Шехапи<br />
„Знање је моћ.“ (Франсис Бејкон)<br />
Лука Станишић<br />
„Успех је добити оно што желимо. Срећа је<br />
желети они што добијемо.“ (Дејл Карнеги)<br />
Ахмед Агаи<br />
„Из прве у пету, па право у штету.“ (Милош<br />
Рогановић, новокомпонована музика)<br />
Олгица Косовац<br />
„Амбиција нас тера да почнемо, а навика нас<br />
тера да идемо даље.“ (Џим Рајан)<br />
Анастасија Карличић<br />
„Неки пију од радости, неки од туге, а неки од<br />
јутра.“ (Литературнаја газета)<br />
Јована Бојовић<br />
„По подочњацима се ноћ познаје.“<br />
Анђела Гавриловић<br />
„Пријатељства престају када се људи<br />
упознају.“<br />
Анђела Дабовић<br />
„Није ми јасно зашто стављају средства за<br />
успављивање у уџбенике.“<br />
Милица Петковић<br />
„Главна ствар коју научиш у школи: писање<br />
порука без гледања у телефон.“<br />
Јована Ивановић<br />
„Човек се учи док је жив.“ (српска народна<br />
пословица)<br />
Анђела Сикирић<br />
„Живот је кратак, поједи батак.“<br />
Ања Божиловић<br />
„Ко другом срећу жели, сам у њу упада.“<br />
Катарина Тадић<br />
„Ономе ко зна чекати, време отвара<br />
врата.“ (српска народна пословица)<br />
Витомир Ђорђевић<br />
„Потрудите се да добијете оно што волите,<br />
јер ће вас присилити да волите оно што вам се<br />
даје.“ (Џо Бернард Шо)<br />
Јелена Трбовић<br />
„Човек се учи док је жив.“ (српска народна<br />
пословица)<br />
Жељка Тртица<br />
„Није срећа сваки осмех.“<br />
Јелена Милојевић<br />
„Највише волим кранч чоколаду и школу.“
С р а н а 46
С р а н а 47
С р а н а 48<br />
ЗТС МЕДИЈА—<br />
школски часопис<br />
Директорка:<br />
Др Биљана Благојевић<br />
Седлар<br />
Главна и одговорна<br />
уредница:<br />
Др Ениса Меноски<br />
Извршна и арт уредница:<br />
Др Асија Меноски<br />
Лекторка:<br />
Весна Кнежевић Живић<br />
Сарадници:<br />
- ученици Зуботехничке<br />
школе<br />
Ивана Перић,IV2<br />
Дејана Суботић,IV1<br />
Никола Николић,IV4<br />
Катарина Бањанин, IV3<br />
Бојана Радић, IV2<br />
Марија Јовановић,II3<br />
Ева Живковић,III4<br />
Зорана Милосављевић, III4<br />
Исидора Јовановић, III4<br />
Тамара Војиновић , III4<br />
Барбара Илић,III4<br />
Невена Чаировић,III4<br />
Анђеловић Андреа,III4<br />
Ђурић Мина,III4<br />
Обрадовић Јулијана,III4<br />
Павловић Нина,III4<br />
Димитрије Миловановић, III4<br />
Павле Сакић ,III4<br />
Јован Фиљијовић , III4<br />
Фотографије:<br />
- ученици Зуботехничке<br />
школе<br />
Нађа Пољак, Невена<br />
Милошевић, Адријана<br />
Марковић, Маја Пејовић,<br />
Лука Гајевић<br />
Зуботехничка школа<br />
Београд, Станка Враза 63