03.06.2018 Views

ZTS MEDIJA 3

DENTAL MEDICAL SCHOOL MAGAZIN

DENTAL MEDICAL SCHOOL MAGAZIN

SHOW MORE
SHOW LESS

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.

„ Било је то<br />

једном, давно, у<br />

животу још<br />

лепом. Можда<br />

ми се чинио<br />

тежак тада,<br />

али кад мислим<br />

о њему са овог<br />

места, желео би<br />

да се врати.“<br />

Меша<br />

Селимовић<br />

„Научите вашу<br />

децу ономе чему<br />

смо ми научили<br />

нашу, да је<br />

земља наша<br />

мајка. Шта год<br />

снађе њу, снаћи<br />

ће и синове<br />

земље...”<br />

поглавица<br />

Сиетл<br />

„Калеидоскоп је<br />

жал за<br />

детињством,<br />

то је скривени<br />

пролаз назад, ка<br />

незаборавној<br />

авантури...”<br />

Н. ЖИВКОВИЋ<br />

„У ових<br />

протеклих<br />

четири године<br />

сам научила да<br />

све што је<br />

потребно за<br />

успех је<br />

стрпљење и<br />

упорност,<br />

посебно за нас,<br />

зубне<br />

техничаре.“<br />

Катарина<br />

Митић IV1


С р а н а 2<br />

Готово да нови број<br />

часописа још и не изађе, а ми,<br />

већ почињемо да прикупљамо<br />

материјал за наредни број.<br />

Размишљамо о догађајима<br />

који следе, које би ваљало<br />

забележити и благовремено<br />

пренети на листове ЗТС<br />

МЕДИЈЕ. Доносимо новитете<br />

са часова,бирамо<br />

занимљивости које ће<br />

окупирати пажњу читалаца,<br />

трудимо се да све то лепо<br />

„упакујемо“ и добијемо<br />

потврду да то што радимо,<br />

итекако има смисла.<br />

Прошле године, са првим<br />

бројем, прославили смо<br />

рођендан наше школе. Ове<br />

године прослављамо<br />

седамдесетогодишњицу<br />

УВОДНА РЕЧ УРЕДНИКА<br />

њеног успешног рада.<br />

Шта да кажемо о овој<br />

времешној дами, која је<br />

изнедрила толико<br />

генерација зубних и<br />

стоматолошких техничара?<br />

Да је упоредимо са вином?<br />

Једно од неписних правила<br />

за добро вино је да ће зрело<br />

вино остати у зениту<br />

толико времена, колико му<br />

је било потребно да тај<br />

зенит досегне.<br />

Судећи по томе, за нашу<br />

школу, која увек тежи да<br />

саму себе превазиђе, време<br />

одбројавања још није ни на<br />

видику.<br />

И ове школске године<br />

испратићемо наше<br />

матуранте, који нам се у<br />

септембру увек враћају да<br />

нас известе шта се то<br />

значајно догодило у<br />

последња два месеца, откад<br />

се нисмо видели. А,уствари,<br />

чини им се да су у мају<br />

некако брзо отишли и нису<br />

ни били свесни да је то био<br />

крај једног дивног поглавља<br />

у њиховим животима, и да ће<br />

желети да га још мало<br />

продуже.<br />

Испратићемо их зато са<br />

речима Меше Селимовића:<br />

„Било је то једном, давно, у<br />

животу још лепом. Можда ми<br />

се чинио тежак тада, али<br />

кад мислим о њему са овог<br />

места, желео бих да се<br />

врати."<br />

До следећег читања!<br />

Ениса Меноски<br />

ТЕМА БРОЈА<br />

КАЛЕИДОСКОП ; RETRO IS COOL!<br />

ВОДИМО ВАС...<br />

СЕДАМДЕСЕТ ГОДИНА РАДА<br />

ЗУБОТЕХНИЧКЕ ШКОЛЕ У БЕОГРАДУ<br />

ТРЕЋИ КОНГРЕС УЧЕНИКА<br />

ЗУБОТЕХНИЧКЕ ШКОЛЕ У БЕОГРАДУ<br />

3<br />

10<br />

„REPETITIO EST MATER STUDIORUM― 12<br />

„ИЗВРНУТА ШКОЛА―-ДАН ЗАМЕНЕ УЛОГА 14<br />

ПЕСНИЧКА ЗОНА - РЕТРО 16<br />

У СУСТРЕТ ...<br />

ОДА ПЛАНЕТИ ЗЕМЉИ 20<br />

ENGLISH CORNER - RPD ENGLISH LESSON 24<br />

НАСТАВА ЈЕ У ТОКУ... СТРУЧНЕ ТЕМЕ<br />

МОРФОЛОГИЈА ЗУБА 28<br />

ПОСЛЕ ШКОЛЕ...<br />

-EASY ISI EASY 32<br />

FOLK DANCERS 33<br />

КАЛЕИДОСКОП ...<br />

"ЗАМИШЉЕН ИНТЕРВЈУ ЈЕДНОГ ЗТС<br />

МАТУРАНТА"<br />

34<br />

ПОРУКЕ МАТУРАНАТА 36<br />

ДО СЛЕДЕЋЕГ ЧИТАЊА 48


С р а н а 3<br />

САМО Ctrl + click НА СЛИКУ to follow link<br />

У четвртак, 24.5.2018.године, у<br />

свечаној сали УК „Вук<br />

Караџић“,прославили смо<br />

седмдесет година постојања и<br />

рада Зуботехничке школе.<br />

Колектив школе са ученицима и<br />

са драгим колегама, чији је рад<br />

већ увелико узидан у темеље<br />

школе, као и са бројним гостима,<br />

или боље рећи пријатељима,<br />

окупио се да прослави овај<br />

значајан, наш заједнички Јубилеј.<br />

Свечаност је отворила<br />

директорка школе др Биљана<br />

Благојевић Седлар, која је дала<br />

кратки осврт на протекло време и<br />

представила колеге које су то<br />

урадиле темељитије кроз<br />

Монграфију, чије ће бележење<br />

отргнути од заборава значајно<br />

време, наше време, и које ће<br />

будуће генерације користити не да<br />

би се упоређивале, већ као узор<br />

како то треба и ништа мање од<br />

тога.<br />

А то су наше вредне колеге<br />

Ана Ристовић Чар, Весна<br />

Кнежевић Живић, Весна<br />

Петровић, Александра Гуњак и<br />

Владимир Весић. Браво и хвала!<br />

Уследила је приредба, где су<br />

наши ученици поново показали да<br />

је наша школа, вођена стручним<br />

наставним особљем, а,пре свега<br />

ентузијастима, расадник младих<br />

талената, који ће тек имати шта<br />

да покажу. Овога пута приредбу<br />

је осмислила наставница српског<br />

језика и књижевности Ана<br />

Ристовић Чар. Ана све честитке!<br />

Наставник физичког<br />

васпитања Владимир Весић, а<br />

исто толико и значајан филмски<br />

радник школе, представио је<br />

протекло време кроз објектив и<br />

поново задивио својом<br />

креативношћу.<br />

То што ова монографија, која<br />

прати протеклих десет година, по<br />

обиљу материјала не представља<br />

шести већ сигурно трећи део оне<br />

која је испратила претходних<br />

шездесет, добрим делом је и<br />

његова заслуга.<br />

Неко ће рећи да се у протеклих<br />

десет година радило више?<br />

Боље рећи , бележило се више.<br />

Техничке могућности су све то<br />

олакшале а ми смо их и<br />

искористили.<br />

На сајту школе наћи ћете<br />

Владине „профи“ снимке са овог<br />

дешавања а ми вам наше , по<br />

обичају представљамо на , за<br />

часопис , препознатљив маштовит<br />

начин.<br />

Ако би у четири речи требало<br />

описати ово дешавање, онда бисмо<br />

рекли: „Искуство, пријатељство,<br />

младост, лепота.“<br />

То је Зуботехничка школа.<br />

Ениса Меноски


С р а н а 10<br />

Већ две године за редом у<br />

нашој школи организује се конгрес<br />

ученика који, интересантним радовима,<br />

на најбољи начин, представљају своја<br />

постигнућа у областима изучаваних<br />

предмета.<br />

И ове школске године , у априлу и<br />

мају , одржава се Трећи Конгрес<br />

ученика Зуботехничке школе под<br />

радним називом:<br />

„На путу ка светским конгресима―.<br />

Ученици и овог пута покушавају да<br />

савладају начин израде и презентације<br />

радова на конгресима. Са својим<br />

менторима одабрали су интересантне<br />

стручне теме, и покушали да свој рад<br />

донесу на квалитетан, а, пре свега,<br />

занимљив начин, који пуни конгресне<br />

сале.<br />

Највећи број ученика се определио<br />

за тему „Учење на грешкама― како би,<br />

пре свега, себи, али и слушаоцима ,<br />

својим другарима, још више и боље<br />

приближили наставу стручног предмета<br />

Технологија зуботехничког материјала.<br />

Ученици тећег разреда , који су се<br />

већ доказали у изради конгресних<br />

радова, ове године учествују у пројекту<br />

као ментори ученицима другог разреда.<br />

Експериментални део пројекта је<br />

изведен у лабораторијама , наставној<br />

бази и амбуланти школе , а добар део и<br />

у кућним условима.<br />

Конгресу су се придружили ученици<br />

који обрађују и друге стручне теме, и<br />

тиме допринели да конгрес добије на<br />

свом значају . Неки од радова су<br />

представљени електронском<br />

презентацијом у часопису.<br />

Задужени наставници:<br />

Ениса Меноски<br />

Асија Меноски


С р а н а 11<br />

ПРИЈАВЉЕНИ РАДОВИ:<br />

-ГРЕШКЕ У РАДУ СА ПОМОЋНИМ СТОМАТОЛОШКИМ<br />

МАТЕРИЈАЛИМА—НЕЕЛАСТИЧНИ ОТИСНИ МАТЕРИЈАЛИ<br />

АУТОРИ II4 И III4:<br />

АЊА ФИЛИПОВИЋ , II4<br />

ЈЕЛЕНА САВИЋ , II4<br />

ВАЊА РАДОСАВЉЕВИЋ , II4<br />

ЗОРАНА МИЛОСАВЉЕВИЋ, III 4, ученик ментор<br />

-ГРЕШКЕ У РАДУ СА ПОМОЋНИМ СТОМАТОЛОШКИМ<br />

МАТЕРИЈАЛИМА—ЕЛАСТИЧНИ ОТИСНИ МАТЕРИЈАЛИ<br />

АУТОРИ II4 И III4:<br />

ВИКТОРИЈА СТОЈАНОВИЋ, II4<br />

ТАМАРА ТЕОФИЛОВИЋ , II4<br />

ДРАГАНА МИЛОШЕВИЋ, II4<br />

ЗОРАНА МИЛОСАВЉЕВИЋ, III 4, ученик ментор<br />

-ГРЕШКЕ У РАДУ СА ПОМОЋНИМ СТОМАТОЛОШКИМ<br />

МАТЕРИЈАЛИМА—МАТЕРИЈАЛИ ЗА ИЗРАДУ РАДНИХ МОДЕЛА<br />

АУТОРИ II4 И III4:<br />

ИСИДОРА БЛАГОЈЕВИЋ, , II4<br />

АЛЕКСАНДАР СТАМЕНКОВИЋ , II4<br />

ОГЊЕН МАРКОВИЋ , II4<br />

НИНА ПАВЛОВИЋ , III4, ученик ментор<br />

-ГРЕШКЕ У РАДУ СА ПОМОЋНИМ СТОМАТОЛОШКИМ<br />

МАТЕРИЈАЛИМА—МАТЕРИЈАЛИ ЗА ИЗРАДУ МОДЕЛА<br />

НАДОКНАДЕ<br />

АУТОРИ II4 И III4:<br />

ТИЈАНА МИЛЕШЕВИЋ , II4<br />

ТАМАРА ТРИНКА , II4<br />

БОЈАНА ЋИРКОВИЋ, II4<br />

НЕВЕНА ЧАИРОВИЋ III4,ученик ментор<br />

ПРИЈАВЉЕНИ РАДОВИ:<br />

-ГРЕШКЕ У РАДУ СА ПОМОЋНИМ СТОМАТОЛОШКИМ<br />

МАТЕРИЈАЛИМА—НЕЕЛАСТИЧНИ ОТИСНИ МАТЕРИЈАЛИ<br />

АУТОРИ II3 И III3 :<br />

ИВАНА ПАВЛОВИЋ , II3<br />

МИНА ПАЈИЋ , II3<br />

АНА НОВАКОВИЋ, II3<br />

ПАВЛЕ КАСОМ , III3, ученик ментор<br />

-ГРЕШКЕ У РАДУ СА ПОМОЋНИМ СТОМАТОЛОШКИМ<br />

МАТЕРИЈАЛИМА—ЕЛАСТИЧНИ ОТИСНИ МАТЕРИЈАЛИ<br />

АУТОРИ II3 И III3 :<br />

ТЕОДОРА РАКОВИЋ , II3<br />

ЈАНА СТОЈАНОВИЋ , II3<br />

ИСИДОРА МИЛЕШИЋ , II3<br />

ПАВЛЕ КАСОМ , III3, ученик ментор<br />

-ГРЕШКЕ У РАДУ СА ПОМОЋНИМ СТОМАТОЛОШКИМ<br />

МАТЕРИЈАЛИМА—МАТЕРИЈАЛИ ЗА ИЗРАДУ РАДНИХ МОДЕЛА<br />

АУТОРИ II3 И III3 :<br />

СТАНКОВИЋ НИКОЛА , II3<br />

ЧАМАГИЋ МИХАИЛО , II3<br />

ПРАВИК НИНА , II3<br />

-ГРЕШКЕ У РАДУ СА ПОМОЋНИМ СТОМАТОЛОШКИМ<br />

МАТЕРИЈАЛИМА—МАТЕРИЈАЛИ ЗА ИЗРАДУ МОДЕЛА<br />

НАДОКНАДЕ<br />

АУТОРИ II3 И III3 :<br />

КАТАРИНА ЂУРОВИЋ, II3<br />

АНА МАРИЈА ПРЕОЧАНИН, II3<br />

КРИСТИНА РАДИВОЈЕВИЋ, II3<br />

ТАМАРА МИТИЋ, III3 ученик ментор<br />

―REPETITIO EST MATER STUDIORUM‖<br />

<br />

Одељења II3 и III4


С р а н а 12<br />

Резултати које ученици показују<br />

при систематизацији градива указују<br />

на начин на који су наставно<br />

градиво усвајали.<br />

Учење, не ретко, траје дуго,а<br />

резултати не указују на очекивани<br />

квалитет. Међутим, време учења не<br />

одређује успешност учења.<br />

Истраживања су показала да<br />

усвајамо 30% онога што чујемо, 40%<br />

онога што видимо, а 60% онога што<br />

направимо. А, ако и видимо, и<br />

чујемо, и направимо, онда се усвоји<br />

90% проученог садржаја.<br />

Много фактораутиче на квалитет<br />

усвојеног знања, на разумевање и<br />

његову применљивост. Веома је<br />

битно усмерити ученика да уочи и<br />

одабере најбитније појмове и да их<br />

визуализује. Осврнућемо се на<br />

неколико фактора и одвојити<br />

кључне појмове.<br />

Ученицима се у почетку чини да<br />

је све важно, па тешко успевају да<br />

извуку суштину. Треба их упутити у<br />

суштину, али никако им на то стално<br />

указивати и подвлачити је.<br />

Способност повезивања новог<br />

градива са старим, као и са<br />

садржајима из других наставних<br />

предмета је знак квалитетнијег<br />

усвајања градива. Након сваког<br />

новог садржаја увек следи задатак:<br />

повезати са раније усвојеним<br />

садржајима. Ово представља једну<br />

врсту примене усвојеног знања.<br />

Значајним успехом се сматра<br />

применљивост наученог у реалним<br />

животним ситуацијама, односно у<br />

самом раду.<br />

Самосталносту учењу је утабана<br />

стаза која сигурно доводи до<br />

задовољавајућих резултата. Она се<br />

најједноставније постиже путем<br />

ученичког самосталног постављања<br />

питањаиз пређених наставних<br />

садржаја. Неопходно је ученике<br />

обучити да разликују питања, која<br />

представљају просту репродукцију<br />

запамћених података, од питања,<br />

која подразумевају самосталну<br />

анализу и процену и која ће их<br />

довести до самостално формираних<br />

закључака.<br />

Питања морају бити јасна као да<br />

су састављена за тест, квиз или<br />

испит. Добро је ако су одговори<br />

кратки, јер је тиме анализа<br />

успешнија и обухватнија.<br />

Редовно понављање је веома<br />

значајно, јер обезбеђује<br />

„дуговечност“ усвојених садржаја.<br />

Водећи се латинском<br />

изреком „Repetitio est mater<br />

studiorum“, односно<br />

„Понављање је мајка учења“,<br />

осмишљен је метод рада, који<br />

би требало значајно да<br />

допринесе квалитетнијем<br />

савладавању наставног<br />

садржаја.<br />

Наш превасходни задатак је<br />

да утицај фактора, који<br />

успоравају напредак у<br />

савладавању градива, сведемо<br />

на најмању могућу меру.


С р а н а 13<br />

Овај начин рада је примењен у<br />

свим одељењима другог разреда, у<br />

оквиру предмета Технологија<br />

зуботехничког материјала. Циљ нам<br />

је да установимо резултате овакве<br />

методе и упоредимо га са начином<br />

рада прошлогодишње генерације,<br />

сада ученика трећег разреда.<br />

За примену овог начина рада<br />

специфично је:<br />

- Уредно вођење свезака за<br />

предмет Технологија зуботехничког<br />

материјала.<br />

Ту су укључени конкретни<br />

садржаји из свих области.На<br />

маргинама сваке стране,ученик сам<br />

формулише питања из области коју<br />

је претходно савладао. Неопходна<br />

је темељна обука ученика за<br />

савладавање технике формирања<br />

таквих питања.<br />

Питања треба да буду<br />

комплексна и да упућују на то да је<br />

садржај научен са разумевањем и<br />

да је ученик оспособљен да<br />

самостално анализира и процењује<br />

наставне садржаје.<br />

- Менторство<br />

У оваквом начину рада постоје<br />

улоге - категорије које ученици<br />

треба да одбране:<br />

главни ментор - ученик који је<br />

комплетан садржај, предвиђен<br />

систематизацијом, савладао и<br />

одбранио са одличном оценом;<br />

ментор - ученик који садржај,<br />

предвиђен систематизацијом,<br />

савладава уделовима и тимски;<br />

ученик – он део градива<br />

детаљније усваја на часу, уз помоћ<br />

ментора, и брани га истог часа;<br />

Тимски рад – ученици бирају<br />

особу са којом желе да буду у тиму<br />

(ментор – ученик) и труде се да тим<br />

постигне добре резултате. Наставни<br />

сдаржај се дели на два дела.<br />

Ученици се у оквиру тима<br />

опредељују ко је ментор, а ко<br />

ученик за одређену област;<br />

Провера знања ментора– главни<br />

ментори, користећи заједничка<br />

питања са маргина својих свезака,<br />

проверавају спремност ментора за<br />

час. Ако је потребно, усмеравају их<br />

и помажу да дођу до тачног<br />

одговора. Питања проверава и<br />

одобрава наставник.<br />

Да би што више ученика<br />

показало активност на часу, два<br />

главна ментора, узимају улогу<br />

контролора, прате рад,допуњавају,<br />

ако је нешто пропуштено, и<br />

процењују ниво усвојеног знања<br />

ученика, уз сагласност наставника.<br />

- Усвајање садржаја – ментор<br />

подучава свог ученика наставном<br />

садржају.<br />

Труди се и помаже му да га<br />

усвоји у што већем обиму. Обично<br />

тај процес траје 10 минута.<br />

- Провера знања ученика -<br />

главни ментори проверавају<br />

успешност ученика у савладавању<br />

градива. Уколико ученик не зна<br />

одговор на неко питање, његов<br />

ментор из тима мора да да одговор.<br />

- Степен усвојености<br />

градива у функцији времена –<br />

после извесног времена (најчешће<br />

после2 месеца),уз коришћење<br />

свезака, следи кратко подсећање<br />

на садржаје одређене наставне<br />

теме ( у трајању од 10 мин), а<br />

потом провера обима усвојеног<br />

знања.<br />

ТРЕЋИ КОНГРЕС УЧЕНИКА<br />

ЗУБОТЕХНИЧКЕ ШКОЛЕ У БЕОГРАДУ<br />

12.3.2018.<br />

Очекивања :<br />

- Искоришћеност часа у<br />

наставној активности за сваког<br />

ученика је максимална.<br />

- Овим начином рада ученик<br />

више пута понови усвојен<br />

наставни садржај.<br />

- Степен усвојеног знања је<br />

значајно већи и дуготрајнији.<br />

- Иако се фаворизује тимски<br />

рад, доминира индивидуални<br />

начин рада,јер је прилагођен<br />

способностима и амбицијама<br />

сваког ученика.<br />

- Процес учења не оптерећује,<br />

није стресан, већ подстицајан за<br />

сваког ученика.<br />

- Развија се самосталност<br />

ученика, како у савладавању,<br />

тако и у процени сепена<br />

усвојености наставног саджаја.<br />

- Ученици у потпуности<br />

организују час.<br />

- Повремене провере<br />

усвојености градива треба да<br />

потврде очекивања.<br />

ОДЕЉЕЊЕ II 3 и III 4<br />

ЗАДУЖЕНИ НАСТАВНИЦИ :<br />

ЕНИСА МЕНОСКИ и АСИЈА МЕНОСКИ


С р а н а 14<br />

Као и сваке године до сада, Дан замене улога, који се одржао 25. априла<br />

2018. године у нашој школи, био је веома интересантан. Ђаци су се нашли у<br />

улогама професора, директора школе, домара, теткица, чуваре школе ...<br />

Наравно, свако од њих имао је свој задатак и морали су озбиљно да га схвате.<br />

Они који су били у улогама својих професора видели су колико је тешко<br />

одржати један час, а могу само да замисле како је професорима сваки дан.<br />

Ми смо их испратили тог дана. Желели смо да снимимо и покажемо вам како<br />

то изгледа. Драго нам је да су сви сарађивали и допустили нам да бар на<br />

кратко будемо део тог дана и да видимо како су се снашли у новим улогама.<br />

Такође смо захвални професорима и другима који били су више него вољни<br />

да сарађују.<br />

У наредном видео-снимку можете видети како је прошао Дан замена улога.<br />

Верујете да, иако тако изгледа то уопште није био лак задатак за наше другаре.<br />

Зорана Милосављевић<br />

Зашто неки увек<br />

последњи предају<br />

писмене вежбе?!<br />

Неке професоре морају и по<br />

два ученика да мењају!


С р а н а 15<br />

Биће нешто од њих ,<br />

биће, биће .....<br />

Физика или метафизика?!<br />

САМО<br />

РЕПОРТЕРИ СА ЛИЦА<br />

МЕСТА :<br />

Анђеловић Андреа,<br />

Ђурић Мина<br />

Милосављевић Зорана<br />

Обрадовић Јулијана<br />

Павловић Нина<br />

Чаировић Јелена<br />

Ми смо не заменљиви!<br />

Екипа која је реализовала<br />

пројекат<br />

CTRL +<br />

CLICK<br />

НА СЛИКУ<br />

И МОЖЕТЕ<br />

СА НАМА У<br />

ОБИЛАЗАК


С р а н а 16<br />

СВАКА МЛАДОСТ ЛЕПО ПОЈЕ<br />

ЉУБАВ<br />

КИША<br />

ПОЖУРИ<br />

Љубав!<br />

Читава књига у једној речи<br />

и део океана у једној сузи,<br />

седам небеса у једном<br />

погледу,<br />

вихор у једном уздаху,<br />

гром у једном додиру,<br />

хиљаду година<br />

у једном тренутку.<br />

Светлана Станимировић, I2<br />

(1970/71)<br />

Киша.<br />

Падала је киша, густа киша<br />

једног дана и једне вечери,<br />

ситна и удружена са ветром<br />

изгледала је неумољиво.<br />

Истрчао сам на кишу<br />

и спојио се са њом,<br />

јер то није била обична киша,<br />

те капи нису биле<br />

обичне капи кише ,<br />

то су били моји другови<br />

из снова.<br />

Понеси из жубора<br />

Песму!<br />

Прихвати чврстину<br />

Стене!<br />

Узми од борца<br />

Храброст!<br />

Удахни од младе рибе<br />

Нежност!<br />

Научи од мрава<br />

Упорност!<br />

КРЕНИ!!!<br />

Живот баш тебе чека<br />

и пожури! Пожури!<br />

ДА САМ...<br />

Да сам брод,<br />

пловила бих<br />

на твојим речима.<br />

Да сам птица,<br />

испила бих ти очи.<br />

Да сам киша,<br />

утопила бих те.<br />

Да сам Сунце,<br />

спржила бих те;<br />

а да сам ветар,<br />

ипак бих те спасла.<br />

Ангелина Миљковић, III3<br />

(1970/71)<br />

Заједно са њима<br />

ја сам устао,<br />

ја сам кренуо,<br />

ја сам полетео,<br />

према нечем лепшем и<br />

бољем.<br />

И кад сам се враћао,<br />

враћао сам се са кишом,<br />

само овог пута,<br />

то су биле вреле<br />

крваве капи кише.<br />

Небојша Ђорђевић, II3<br />

(1971/72)<br />

Милосавка Мудринић, III3<br />

(1970/71)


С р а н а 17<br />

СВАКА МЛАДОСТ ЛЕПО ПОЈЕ<br />

„ ЗЕЛЕНО, ВОЛИМ ТЕ, ЗЕЛЕНО.ЗЕЛЕН ВЕТАР, ЗЕЛЕНЕ ГРАНЕ ‖<br />

(Ф. Г. Лорка)<br />

До јуче сам корачала као девојчица са корпом препуном снова да бих једног тренутка<br />

порасла за твоју љубав. На цветној ливади и немирним таласима траве узео си ми корпу, а за<br />

узврат, пружио љубав. На великом листу липе шаљем ти своју поруку, тако дубоку и искрену<br />

каква је и боја овога листа која нам је донела срећу. У сенци бршљана, на малој клупи, плетем<br />

саткан венац од наших сећања, наших жеља и наше љубави и поклањам га свима онима који се<br />

воле као ми. Сунце ме својим зрацима топло грли, а ја ти шаљем дан да ти исприча колико<br />

мислим на тебе. Шапућем киши да те пољуби својим капима. Шаљем ти шкољку, која је налик на<br />

моју душу, у коју сам затворила тебе заједно са бисерима. Дала сам све нашој љубави, она је сад<br />

богатија, а ми срећнији.<br />

Све ово што доживљавам је симфонија младости, чијих ћу се звукова некад присећати и са<br />

осмехом на уснама задовољно признати да сам, заиста, била срећна. У тим данима сећања, моје<br />

зелене очи биће главни подсетник времену које је одговарало њиховој боји, које је оставило<br />

неизбрисив печат у моме животу.<br />

Дубоко смо урезали имена и наде у листове бора на ,путељку изнад потока. Када јесен дође,<br />

лишће ће на другом дрвету опасти, а наш бор ће остати зелен и преко зиме, и још много зима.<br />

Снежана Ђурић, III3 (1970/71)<br />

ЗАЛИВ<br />

Југо доноси слан мирис мора,који се стапа са мирисом борових иглица.И ја скидам копрену са<br />

свог срца,отварам вратанца слатког ћутања.Моје мисли лутају у прошлост.<br />

Мреже,разапете,слане , преливају се на сунцу,на шљунковитој обали. Протеже се огрлица<br />

планинских врхова,тамо негде, изнад шумовитог Марјана.<br />

Беласају се далеко на хоризонту једра неке мале барке. А море пени,мрмори вода,ваљају се<br />

таласи један другом у сусрет.Галебови се уплићу у златну сунчеву мрежу. Провидна мрежа<br />

четинара заклања онај мали оток, ону песковиту обалу која се простире у бескрају.<br />

Нечије модре очи будно мотре негде, у даљину, у вечност. Ја корачам ка спрудовима<br />

бескраја,по стази својих снова,сећању на једно лето скривено у шкољки тиркизног плаветнила.<br />

Тражим то лето са косом бескраја, скривеном негде у шпиљи модрој и<br />

хладној,на стени о коју се ломе и пена, и модри валови мора.<br />

Акорди означавају опроштај од седефастих шкољки, са шљунковитог<br />

жала, од залива сећања.<br />

Ангелина Гојић IV3 (1970/71)


С р а н а 18<br />

СВАКА<br />

МЛАДОСТ ЛЕПО ПОЕ<br />

ВЕЛИКО СРЦЕ<br />

Испричаћу вам причу једног одељења из школе на углу Фабрисове и Добропољске улице, причу<br />

о школи која у себи има пуно малих и једно велико срце.То срце смо волели сви до једнога, оно<br />

је у себи носило десетине генерација, а сада носи и нас.<br />

Увек је оно куцало за нас, то поносито, племенито и несебично<br />

срце.Ми смо то осећали на сваком кораку.<br />

Оно је велико и у њему има места за све нас.У њему смо увек<br />

нашли и друга и пријатеља и разредног старешину, и топлу реч<br />

која је свакоме показивала да нам узвраћа исту љубав.Увек је<br />

било уз нас и показивало нам пут у поштен и срећан живот.Све<br />

згоде и незгоде, сви порази и тријумфовања везани су за њега.<br />

Али ипак ... заједно ћемо отићи за који дан, а четири године<br />

проведене с њим и љубав коју гајимо према њему живеће вечно<br />

у нама и нашим успоменама.<br />

Верица Кузмановић IV2 (1970/71)<br />

МЛАДОСТ<br />

Младост на крилима љубави,<br />

а љубав у полету младих,<br />

здравље у њиховим грудима,<br />

јачина у моћним спојеним рукама<br />

Младост је живот, живот је<br />

младост<br />

млади у животу и живот у<br />

младима, и све је круг среће<br />

Небојша Ђорђевић, IV2 (1970/71)


С р а н а 19<br />

СВАКА МЛАДОСТ ЛЕПО ПОЕ<br />

ЕКОЛОШКА ПЕСМА<br />

Једном сам сањала чудесан сан:<br />

птица ми мала пала на длан<br />

и певала песму, тужно,<br />

како је небо сиво и ружно<br />

и чудно некако мирише,<br />

па не може лепо да се дише,<br />

а оне облаке беле и меке<br />

заменише црни из цеви неке.<br />

И где ће птица? Не зна ни сама-<br />

једно је небо свуда над нама,<br />

па се сакрила у мој сан,<br />

ту да чека нови дан.<br />

Срце ми притисла туга тешка,<br />

црно је небо људска грешка!<br />

Затим је једна рибица мала<br />

кроз исти сан запливала.<br />

И рече: „Чудо је да сам жива,<br />

по мојој реци пластика плива<br />

и разно смеће у њу се слива.<br />

Уз обале реке конзерве звече<br />

и ја те молим ово вече-<br />

пусти ме бар неки дан<br />

да пливам кроз твој сан.―<br />

блага и топла, бистра и чиста.―<br />

Заплакала је јадна глиста:<br />

„Пусти ме да по твоме сну<br />

пузим к'о некада по тлу.―<br />

Срце ми притисла туга тешка,<br />

кисела киша људска је грешка!<br />

И тако ... залуташе у мој сан<br />

рибица, птица и кишна глиста,<br />

да заједно чекамо онај дан<br />

кад ће планета да нам заблиста,<br />

када ће човек да се сети<br />

да исправи своје грешке све,<br />

па да се посвети својој планети,<br />

јер нема нама живота без ње.<br />

Ева Живковић, III4 (2017/18)<br />

Срце ми притисла туга тешка,<br />

Прљава река људска је грешка!<br />

А тад ми у сан бану глиста,<br />

мучи је проблематика иста:<br />

„Земља ми више није чиста<br />

од хемикалија и киселе кише.<br />

И нећу да ме зовете више<br />

кишна глиста,<br />

јер киша више није иста


С р а н а 20<br />

Поглавица Сиетл је био<br />

поглавица племена Суквамиш<br />

и Дувамиш. Град Сиетл у<br />

држави Вашингтон je име<br />

добио по њему.<br />

Познат је по свом писму<br />

америчком председнику<br />

Френклину Пирсу, које је<br />

било одговор на понуду да<br />

белци купе индијанску<br />

земљу. Писмо индијанског<br />

поглавице Сиетла, из 1854.<br />

године, убраја се међу<br />

најлепше и најдубље мисли,<br />

које су икада изречене о<br />

човековој природи, па је,<br />

индијанском поглавици,<br />

Сиетлу, посвећен Светски<br />

дан заштите околине – 5 јун.<br />

Шта се десило са<br />

Индијанцима знамо, шта се<br />

десило са њиховом земљом,<br />

и то знамо. Као да нису<br />

разумели шта је хтео да<br />

каже? Страшно, али ипак<br />

јесу!<br />

Ово писмо ће се, без<br />

обзира на све, памтити као<br />

најлепша, икад испевана,<br />

Ода планети Земљи!<br />

„Велики поглавица у<br />

Вашингтону понудио је да купи<br />

нашу земљу. Он нас, такође<br />

уверава у своја искрена<br />

осећања. То је љубазно од<br />

њега, јер знамо да му наше<br />

пријатељство није потребно.<br />

Ми ћемо размислити о његовој<br />

понуди, јер знамо да ће, ако је<br />

не прихватимо, доћи бели<br />

човек са оружјем и узети нашу<br />

земљу. Велики бели поглавица<br />

у Вашингтону може веровати<br />

ономе што поглавица Сиетл<br />

каже, исто као што наша бела<br />

браћа могу веровати промени<br />

годишњих доба. Моје речи су<br />

као звезде - не бледе.<br />

Како неко може купити<br />

или продати небо, топлину<br />

земље? Та идеја нам је<br />

страна. Ако ми не поседујемо<br />

свежину ваздуха и бистрину<br />

воде, како ви то можете<br />

купити од нас? Сва ова<br />

земља света је за мој народ.<br />

Свака сјајна борова иглица,<br />

свако зрно песка на речном<br />

спруду, свака измаглица у<br />

мрачним шумама, свако<br />

светлуцање и сваки инсект,<br />

свети су у традицији и свести<br />

мога народа. Нектар који<br />

кола кроз дрвеће носи<br />

сећање на црвеног човека.<br />

Ваши мртви престају<br />

волети вас и своју домовину<br />

чим прођу врата смрти и нађу<br />

се међу звездама. Убрзо<br />

бивају заборављени и не<br />

долазе назад никада више.<br />

Наши мртви никада не<br />

заборављају ову прелепу<br />

земљу, јер је она мајка<br />

црвеног човека.<br />

Ми смо део земље и она је<br />

део нас. Мирисне траве наше<br />

су сестре. Јелен, коњ,<br />

велики орао - сви су они наша<br />

браћа. Стеновити врхови,<br />

роса у трави, топлина<br />

понијевог тела и човек - сви<br />

припадају истој породици.<br />

Тако, када Велики поглавица<br />

из Вашингтона шаље глас да


С р а н а 21<br />

жели да купи нашу земљу, тражи<br />

превише од нас. Велики бели<br />

поглавица шаље глас да ће нам<br />

сачувати место где можемо<br />

живети у сигурности. Он ће бити<br />

наш отац , а ми његова деца.<br />

Али, ускоро ће бели човек<br />

преплавити земљу као што реке<br />

бујају после кише. Не, ми нисмо<br />

истога рода. Наша деца се не<br />

играју заједно и наши стари не<br />

причају исте приче. Ми ћемо<br />

размотрити вашу понуду о<br />

куповини наше земље, али, то<br />

неће бити тако лако. Јер ова је<br />

земља за нас света. Та пенушава<br />

вода што тече брзацима и<br />

рекама није само вода, већ и крв<br />

наших предака.<br />

Ако вам продамо нашу земљу,<br />

морате знати да је она света и<br />

морате томе научити своју децу.<br />

И да, сваки загонетни одсјај у<br />

бистрој води језера прича<br />

догађаје и сећања мога народа.<br />

Жуборење воде глас је оца, мога<br />

оца. Реке су наше сестре, оне<br />

гасе нашу жеђ. Реке носе наше<br />

кануе и хране нашу децу. Ако<br />

вам продамо нашу земљу,<br />

морате се сетити да научите<br />

своју децу да су реке наше<br />

сестре. И од сада рекама морате<br />

пружити негу какву бисте<br />

пружили властитој сестри или<br />

брату. Црвени човек се увек<br />

повлачио када се бели човек<br />

приближавао, као што се јутарња<br />

магла повлачи пред јутарњим<br />

сунцем. Али, за нас је пепео<br />

наших предака свет, а њихова<br />

гробница посвећено место.<br />

Ми знамо да бели човек не<br />

разуме наше обичаје. За њега<br />

је сваки комад земље исти,<br />

јер он је странац који долази<br />

ноћу и пљачка земљу. Она<br />

није његова сестра, већ његов<br />

непријатељ, и када је покори,<br />

он одлази даље. Он оставља<br />

иза себе гробнице својих<br />

предака, али то не гризе<br />

његову савест. Он отима<br />

земљу од своје деце и не<br />

брине се.<br />

Гробови његових отаца и<br />

земља што му рађа децу<br />

заборављени су. Понаша се<br />

према својој мајци - земљи, и<br />

према брату - небу, као према<br />

стварима што се могу купити,<br />

пљачкати, продати као стадо<br />

или сјајан накит. Његова<br />

похлепа ће једног дана<br />

прождрати земљу и оставити<br />

само пустош.<br />

Не знам! Наши обичаји су<br />

другачији од ваших. Изглед<br />

ваших градова болан је за очи<br />

црвеног човека. Али можда<br />

зато, јер је црвени човек<br />

дивљак који не разуме ништа?<br />

Нема мирног места у<br />

градовима белог човека. Нема<br />

места где се може чути<br />

отварање лишћа у пролеће,<br />

или дрхтај крила мушице.<br />

Можда зато, јер сам дивљи и не<br />

разумем. Бука у градовима је<br />

увреда за моје уши. Шта вреди<br />

људски живот ако човек не<br />

може чути усамљени крик јарца<br />

или ноћну препирку жаба у<br />

бари?<br />

Ја сам црвени човек и не<br />

разумем. Индијанац више воли<br />

благо шапутање поветарца кад<br />

се поиграва лицем мочваре, као<br />

и сам мирис ветра прочишћеног<br />

подневном кишом и мирисом<br />

боровине. Ваздух је драгоцен<br />

црвеном човеку, јер све што је<br />

живо дели исти дах и<br />

животиње, и дрвеће, и људи.<br />

Изгледа да бели човек не<br />

примећује ваздух који удише.<br />

Као човек који умире много<br />

дана, он је отупео на смрад. Али<br />

ако вам уступимо своју земљу,<br />

морате се сетити да је ваздух за<br />

нас драг пријатељ, да ваздух<br />

дели свој дух са животом који<br />

подржава. Ветар који је нашим<br />

прецима дао први удисај,<br />

прихватиће и њихов посљедњи<br />

издисај. Ветар ће и нашој деци<br />

улити дух живота.<br />

И ако вам продамо нашу земљу,<br />

морате је чувати као светињу,<br />

као место на којем ће и бели<br />

човек моћи да удахне ветар<br />

заслађен мирисом пољског<br />

цвећа. Тако ћемо разматрати


С р а н а 22<br />

вашу понуду о куповини наше<br />

земље. Ако одлучимо да је<br />

прихватимо, поставићу један<br />

услов: бели човек мора да се<br />

понаша према животињама ове<br />

земље као према својој браћи.<br />

Ја сам дивљи човек и не<br />

разумем неки други начин.<br />

Видео сам хиљаде бизона како<br />

труну напуштени у прерији,<br />

бели човек их је убијао из воза.<br />

Ја сам дивљи човек и не<br />

могу разумети како „гвоздени<br />

коњ који дими“ може бити<br />

вреднији од бизона, кога, ми,<br />

Индијанци, убијамо само да би<br />

се одржали у животу. Шта је<br />

човек без животиња? Ако све<br />

животиње оду, човек ће умрети<br />

од велике усамљености духа,<br />

јер све што се дешава<br />

животињама убрзо ће се<br />

догодити и човеку. Све ствари<br />

су повезане. Све што погађа<br />

земљу, погађа и земљине<br />

синове. Морате научити своју<br />

децу да је земља под вашим<br />

стопалима пепео ваших<br />

дедова. Да би ваша деца<br />

поштовала земљу, морају<br />

знати да је земља испуњена<br />

душама предака, да је земља<br />

са нама у сродству.<br />

Научите вашу децу ономе<br />

чему смо ми научили нашу,<br />

да је земља наша мајка. Шта<br />

год снађе њу, снаћи ће и<br />

синове земље. Ако човек<br />

пљује на тло, пљује на себе<br />

самога. Ми знамо: земља не<br />

припада човеку. Човек<br />

припада земљи. Све је<br />

повезано као крв која<br />

уједињује породицу. Све<br />

ствари су повезане. Човек не<br />

тка ткиво живота, ми смо<br />

само једна нит у ткању. Шта<br />

год чини ткању, чини и себи<br />

самоме.<br />

можемо живети одвојено и у<br />

миру. Не значи нам много где<br />

ћемо провести остатке наших<br />

живота, ионако су близу<br />

краја. Наша деца су видела<br />

своје очеве понижене и<br />

побеђене. Наши ратници су<br />

постиђени, њихови дани су<br />

празни, трују своја тела<br />

слатком храном и јаким<br />

пићем. Још само неколико<br />

месеци, неколико зима и<br />

неће више ниједан потомак<br />

моћних племена, која су<br />

лутала овом земљом, или<br />

живела у сретним домовима,<br />

заштићена Великим Духом,<br />

доћи назад и оплакивати<br />

гробнице народа који је<br />

једном био моћнији и са више<br />

наде него твој. Али, зашто да<br />

ж а л и м з а н е с р е т н о м<br />

судбином свога народа?<br />

Племе следи племе, а нација<br />

замењује нацију, као валови<br />

на води. Бог вам је дао власт<br />

над животињама, шумама и<br />

црвеним човеком због нама<br />

непознатих разлога.<br />

Твој предлог је разуман и<br />

ја верујем да ће га мој народ<br />

прихватити и повући се у<br />

понуђени резерват. Тамо


С р а н а 23<br />

Можда бисмо разумели кад<br />

бисмо познавали снове белог<br />

човека , када бисмо знали коју<br />

наду он улива својој деци у<br />

дугим зимским ноћима, које<br />

будуће визије испуњавају њихову<br />

свест обликујући њихове<br />

сутрашње жеље.<br />

Али, ми смо дивљи људи.<br />

Снови белог човека су нама<br />

скривени. И због тога што су<br />

скривени, морамо одабрати свој<br />

властити пут. Ми ценимо право<br />

свакога човека да живи онако<br />

како хоће. Али када последњи<br />

црвени човек нестане, и када<br />

сећање на њега буде као сенка<br />

облака који плови преријом, још<br />

увек ће дух мога народа живети<br />

у овим шумама. Јер ми волимо<br />

земљу као што новорођенче воли<br />

сваки откуцај мајчиног срца. Ако<br />

продамо своју земљу, онда је<br />

волите као што смо је ми<br />

волели, штитите је као што смо<br />

је ми штитили. Немојте никада<br />

заборавити у каквом је стању<br />

била када сте је преузели.<br />

И свом својом снагом,<br />

моћима и срцем сачувајте је<br />

за своју децу и волите је као<br />

што Бог воли све нас. Једну<br />

ствар знамо, коју ће можда и<br />

бели човек једном спознати,<br />

наш Бог је исти Бог. Ви сада<br />

мислите да га можете<br />

поседовати као што желите<br />

поседовати нашу земљу. Али,<br />

то не можете. Он је Бог<br />

човека. И његово срце исто<br />

куца за црвеног као и за белог<br />

човека. Та земља је драга<br />

Њему и вређање земље је<br />

презирање Бога.<br />

Твој пад је можда далеко,<br />

али ће сигурно доћи. Јер чак и<br />

бели човек, кад би се и са<br />

самим Богом дружио и<br />

разговарао као са пријатељем,<br />

не може избећи заједничку<br />

судбину. Бели човек ће отићи,<br />

можда и брже него сва друга<br />

племена.<br />

После свега, можда<br />

можемо постати браћа.<br />

Видећемо ...<br />

Наставите да прљате свој<br />

сопствени кревет и једне ноћи<br />

угушићете се у властитом<br />

смећу. Али, у вашој пропасти<br />

светлећете сјајно, потпаљени<br />

снагом Бога, који вас је донео<br />

на ту земљу и за неку посебну<br />

сврху дао вам власт над њоме<br />

као и над црвеним човеком.<br />

Судбина је мистерија за нас,<br />

јер ми не знамо кад ће сви<br />

бизони бити поклани и сви<br />

дивљи коњи укроћени, када ће<br />

тајновите шуме заударати на<br />

људе и поглед на зреле<br />

брежуљке бити замрљан<br />

„брбљајућом жицом“ ...<br />

Где су дивљине? Нестале су.<br />

Где је орао? Нема га више. Крај<br />

је живота и почетак борбе за<br />

опстанак.“


С р а н а 24<br />

Now We will discuss about RPD<br />

RPD ENGLISH LESSON<br />

Whether we like it or not but the English has become<br />

a main language in the world<br />

Many authors have to translate their articles if they<br />

want them to be read<br />

As one of members of (Fédération dentaire internationale<br />

) , we will have opportunity to collaborate in<br />

their work and it will be much easier and better if we<br />

are able to use the English language<br />

Also we will be able to visit high-quality vocational<br />

courses that have just performed frequently in English.<br />

So We would like to find out are we able to understand<br />

each other and to discuss this expert theme in<br />

English<br />

Specifically named<br />

CAST METAL REMOVABLE PARTIAL DENTURE.<br />

Yoy have alredy met RPD parts on English classes<br />

and it is expected that it will be easier for yoy to follow<br />

these lessons<br />

A removable partial denture (RPD) is a denture for a partially<br />

edentulous patient who desires to have replacement teeth for<br />

functional or aesthetic reason.Thay cannot have a bridge (a fixed<br />

partial denture) for any number of reasons, such as a lack of<br />

required teeth to serve as support for a bridge (i.e. distal<br />

abutments) or financial limitations.<br />

This type of prosthesis is<br />

referred to as a<br />

The removable partial denture<br />

patients can remove and<br />

reinsert it in mounth without<br />

professional help.<br />

Removable partial denture can be made from acrilic resin.<br />

An acrylic removable partial denture consists of an acrylic<br />

resin denture base, artificial teeth, and wrought wire clapss<br />

The parts of an casting RPD can be:<br />

Major connector<br />

-as a palatal arch or lingual bar,<br />

<br />

Minor connector (between clasp and major<br />

connector)<br />

<br />

Clasp retainers<br />

Base (acrylic mimicking gingiva)<br />

Teeth (acrilic or porcelain


С р а н а 25<br />

We chose dental RPD part . They will be present by casted clasps Neys system.<br />

Ney company hase made five types of clasps that are simply numbered one,<br />

two, one – two, three and four clasp.<br />

We will handle clasps one and three. They are specific because of RPD planning.<br />

First to get acquainted with parts of the clasp:<br />

1. Clasp levers are comprised with the retention and stabilization part and<br />

also<br />

2. The occlusal rest and a minor connector<br />

Describing clasps we have to following<br />

these facts:<br />

1. Where the top of the clasp is<br />

- Is it placed next to the saddle or on<br />

the oposite side<br />

2. Which in the depth of undercuts.<br />

Instruments attached to the parallelometer are three mesure undercuts.<br />

They are measures under cut from zero point ten inches( or zero point twentyfive<br />

millimeters) to zero point two and zero point thirty inches.<br />

3. Describe the clasps relative to the<br />

tooth equator<br />

- Emphasize retention and a stabilization<br />

clasps parts


С р а н а 26<br />

4. Determine autonomy clasps<br />

5. Determine the type of connection that is achieved<br />

by clasps<br />

NEY CLASP 1<br />

- The Top of Ney clasp I is placed away from the saddle<br />

- Under-equator depth is 0.20 inches<br />

- Clasp is crosing toward the vestibular side and it<br />

represents the retention part of the clasp<br />

- When it croses the equator it continues to extend to<br />

the proximal and occlusal surface and this represents a<br />

stabilization part of the clasp<br />

- It comes to the occlusal surfaces where it gives occlusal<br />

rest , which is located near by the saddle<br />

On the oral side, the clasp resumes descent towards<br />

the equator and that is also stabilization part of the<br />

clasp<br />

Crossing the equator, clasp is finishig at 0,20 inchs<br />

depth and also presents retention part of the clasp<br />

Occlusal rest , with a minog connector , goes straight<br />

to the prosthesisskeletal frame.<br />

- Because both vestibular and oral side, have retention<br />

and stability part , Ney clasp I belongs to an autonomy<br />

group of clasps.<br />

Why ? Because the forces that retention parts produce on<br />

the tooth are balanced.


С р а н а 27<br />

NEY CLASP 3<br />

- The type of connection that clasps represents can be<br />

direct or indirect<br />

If the occlusal rest with a minor connector is located<br />

next to the saddle , and directly goes to the saddle,<br />

then the clasp provides a direct connection<br />

- Direct connection is used to connect dental and gingival<br />

prosthesis party in cases of inserted saddle<br />

WILD CLASS I<br />

If the occlusal rest and a minor connector are located<br />

on the opposite side from seddle then clasp provides<br />

an indirect connection. Because of the distances that<br />

occlusal rest and minor connector provide, the relationship<br />

between the teeth and skeletal frame is more<br />

a loose. Indirect connection protects the teeth from<br />

free end seddle force generated by the movement of<br />

the saddle<br />

- Direct connection is used to connect dental and gingival<br />

prosthesis part in the case of free saddle such as<br />

WILD CLASS II<br />

The top of clasps is also placed from the saddle and is located<br />

at 0.10 inches underequator depth<br />

Clasp is not autonomic because the retention clasp arm exists<br />

only from the vestibular side. - Type of connection is indirect<br />

, because of the position of the occlusal rest and small<br />

connector.- The indications are free saddles WILD CLASS II<br />

It goes below the equator from the opposite side to<br />

the near by side also looking for 0.10 inches underequator<br />

depth<br />

Then it climbs to the equator and when the arm is<br />

crosing the equator retention part becomes the stabilization<br />

part of the claspThen the Ney III passes to the<br />

oral side and goes above the equator as stabilization<br />

part of the clasp. It comes to the opposite part of the<br />

occlusal surface where it gives occlusal restFrom the<br />

occlusal rest down descends a small - minor connector<br />

and ending to the prosthesis saddle<br />

Now, I hope you understand why we have chosen these<br />

two clasps . Using them we were able to explaing basic<br />

rules - regulatrions when we plann RPD<br />

Work taken from the second congress of students of<br />

the dental school in Belgrade


С р а н а 28


С р а н а 29


С р а н а 30


С р а н а 31


С р а н а 32<br />

Зовем се Исидора Јовановић. Ученица сам трећег разреда Зуботехничке<br />

школе у Београду и одличан сам ученик. У оквиру школе похађам драмску<br />

секцију. Волим да се дружим и да се бавим спортом .<br />

Тренирам теквондо већ шест година. То је спорт који ме опушта, учи<br />

дисциплини и даје снагу и вољу за многе циљеве.<br />

Теквондо је борилачка вештина, која потиче из Кореје. Њу одликују<br />

атрактивне ножне технике и брзина. Важна је и дисциплина која нам<br />

показује начине јачања нашег духа и животне енергије, тренирањем нашег<br />

тела и ума.<br />

У овом спорту се и такмичим . Била сам трећа у Србији у категорији<br />

до 59 кг.<br />

https://<br />

youtu.be/98fzXZv<br />

v3JA<br />

САМО Ctrl + click НА СЛИКУ to follow link


С р а н а 33<br />

Зовем се Барбара Илић и ученица сам трећег разреда Зуботехничке<br />

школе у Београду. У оквиру школе ишла сам на такмичење из енглеског<br />

језика, а такође сам ишла и на такмичење из фиксне протетике. По<br />

завршетку средње школе, планирам да упишем Вишу зуботехничку школу<br />

или Стоматолошки факултет .<br />

Хоби ми је фолклор, који играм једанаест година у КУД „Србија 011― у<br />

Калуђерици. Сваке године идемо на турнеје, где на фолклорним<br />

фестивалима , освајамо бројне награде . Често гостујемо у разним<br />

телевизијским емисијама . Концерте и наступе одржавамо најмање једном<br />

месечно.Такође организујемо и разне хуманитарне акције.<br />

САМО Ctrl + click НА СЛИКУ to follow link


С р а н а 34<br />

Матурант сам Зуботехничке<br />

школе у Београду.<br />

Месец је мај. Врата живота<br />

широм отворена! Све чешће<br />

се „осврћем“. Размишљам о<br />

протеклим школским<br />

годинама, сада ми изгледају<br />

некако ушушкано и<br />

ружичасто. Размишљам о<br />

догађајима који су се низали<br />

и полако их слажем у одељак<br />

за сећања, која ће некад<br />

сама, незвана, испливати и<br />

обавити ме топлином и<br />

сетом.<br />

Каква су то сећања?<br />

Питајте слободно! И ви из<br />

првог и другог разреда и ви<br />

који тек планирате да<br />

упишете нашу школу. Ви из<br />

трећег разреда немате шта да<br />

Ви већ сами полако осећате<br />

носталгију.<br />

Шта те је навело да<br />

упишеш Зуботехничку<br />

школу?<br />

Нико од нас није сигуран са<br />

петнаест година коју школу<br />

жели да упише и чиме жели да<br />

се бави до краја живота, али<br />

Зуботехничка школа је увек<br />

била на добром гласу, и, што<br />

јенајважније, оставља занат у<br />

рукама. Сада увиђам колико је<br />

занимање зубног техничара<br />

креативно и колико је сваки<br />

рад инспиративан, поготово<br />

кад се преплиће више<br />

елемената зубне технике, а све<br />

је некако проткано нитима<br />

уметности.<br />

Шта је, по твом<br />

мишљењу, оно што саму<br />

школу чини посебном?<br />

Много тога! Већ на самом<br />

улазу најпосебнија ствар у<br />

Зуботехничкој школи, а што<br />

сам сигурна да нема ниједна<br />

једина школа, јесте чика<br />

Илија. Ученици из других<br />

школа никада неће схватити<br />

како је то кад вас неко сваког<br />

дана дочека смирено, са<br />

осмехоми има решење за све<br />

ваше проблеме. Шта да вам<br />

кажем, за Нову годину он је<br />

добио највише честитки од<br />

ученика.<br />

Осим чика Илије постоје<br />

многе ствари које ову школу<br />

чине посебном.


С р а н а 35<br />

Ми смо стручна школа, али<br />

никада нисмо били ускогрудо<br />

везани за струку. О томе<br />

сведоче многобројне<br />

манифестације као што су:<br />

разноразне представе,<br />

фестивал "Звездоденс",<br />

снимљени филмови, бројне<br />

хуманитарне акције, одласци<br />

на скијање, па чак, и песма<br />

Тонија Цетинског "Онај ко те<br />

љуби сретан је", која, уместо<br />

класичног школског звона,<br />

оглашава крај часа.<br />

Опиши један дан у<br />

Зуботехничкој школи?<br />

Нисам сигурна да могу да<br />

издвојим један дан, јер сваки<br />

дан у нашој школи је различит,<br />

ми једноставно никада не<br />

упадамо у рутину. Пре свега,<br />

увек се ори здрав смех.<br />

Најдражи нам је Дан замена<br />

улога, када ученици постају<br />

професори, а професори<br />

ученици. Сматрам да би<br />

свакоме био довољан самo<br />

један, било који дан у нашој<br />

школи, како би се заљубио у<br />

њу.<br />

Какви су професори?<br />

Ово питање је незахвално,<br />

јер сви ми имамо професоре<br />

који нам мање или више<br />

одговарају, али већина<br />

професора су,пре свега,<br />

изузетни као људи, од сваког<br />

може да се научи и више од<br />

градива.<br />

Ниједан професор наше<br />

школе није строг, али сви су<br />

принципијелни и заиста,<br />

стоје иза оног што су рекли.<br />

Није ретко да се предмет<br />

заволи због самог<br />

професора.<br />

Да ли постоји нешто што<br />

ти није пријало за време<br />

школовања?<br />

Наша школа, као што сам<br />

већ поменула, је заиста<br />

посебна и различита, па смо<br />

ми тако сваке године морали<br />

да идемо на "Београдски<br />

маратон" и оријентационо<br />

кретање. Оно што ми је<br />

најтеже падало је да се<br />

будим рано суботом и<br />

пробијам кроз затворени<br />

град, тако да је наш маратон<br />

почињао раније од<br />

званичног.<br />

Наши професори имају<br />

обичај да нас сликају и<br />

ако се не усликамо, као<br />

да нисмо ни били. Или<br />

како ми волимо да<br />

кажемо: "Ако није било<br />

на Фејсбуку, није се ни<br />

догодило".<br />

Када би имала<br />

времеплов, да ли би<br />

опет уписала исту<br />

школу?<br />

Без икаквог<br />

размишљања. Није ми<br />

потребан времеплов, јер<br />

је сваки дан остао дубоко<br />

урезан у сећање.<br />

Наравно, као и свака<br />

школа, и ми смо имали својих<br />

„несугласица“, највише око<br />

тога ко ће носити 16кг гипса,<br />

али када се вратимо уназад,<br />

све ствари које су нам се тада<br />

чиниле неподношљивим,<br />

данас нам натерају осмех на<br />

лице.<br />

Као што ниједна бајка не<br />

може бити лепа без зла да би<br />

га победило добро, тако<br />

ниједно школовање не може<br />

бити лепо без смицалица и<br />

разноразних лудорија, које<br />

нам касније изазивају сету и<br />

присећају нас на дане које<br />

желимо испочетка да<br />

проживимо.<br />

Зуботехничка школа - моја<br />

школа!<br />

Перић Ивана,IV2


С р а н а 36


С р а н а 37<br />

„ Калеидоскоп је жал за детињством, то је скривени пролаз назад, ка<br />

незаборавној авантури откривања света. Он је улазница за закључану<br />

и у срцу дубоко храњена шкриња успомене на нежно доба малих ногу.<br />

Он је бекство у негде заувек изгубљену димензију. Повратак<br />

калеидоскопу, као старом пријатељу, повратак је, то осећамо, у<br />

склониште романтичног доба безбрижности и безазлених игара. Деца у<br />

нама знају све. Зато је калеидоскоп играчка коју никада не<br />

прерастемо― - Н. ЖИВКОВИЋ,часопис „ ВРЕМЕ―


С р а н а 38<br />

Михајло Дунчић<br />

„Носталгични осећај због растанка од своје<br />

друге породице на крају средње школе.”<br />

Милош Радановић<br />

„Потребно је пуно труда, рада и зноја да<br />

бисмо дошли до свог циља,али уз сав тај рад<br />

научимо и лекцију која нам за живот доста<br />

значи.”<br />

Милана Керкез<br />

„Прави зубни техничар вели: у Зуботехничку<br />

се сели. Са мало муке зуби иду од руке.“<br />

Петар Сарић<br />

Поздрав за двојку из фиксне протетике, уз<br />

песму "Благо оном ко те има!"<br />

Невена Милошевић<br />

„Дом је тамо где је срце, а срце је у срцу<br />

Звездаре, у Зуботехничкој школи!“<br />

Дејана Суботић<br />

„Ушла у школу као будући доктор, изашла још<br />

већи.“<br />

Марта Павловић<br />

„Дејана и Марта на пракси тандем су прави,<br />

никад не знаш шта им је следеће у глави.<br />

Мила Мраовић<br />

„Ова школа ме је научила да не желим ово да<br />

радим у животу-”<br />

Бојана Митровић<br />

,,Наша школа је одлична,знај,<br />

али у лето је прави рај!”<br />

Марија Мартиновић<br />

„Успећеш, јер много желиш. Све остало су<br />

бајке.“


С р а н а 39<br />

Милана Милуновић<br />

„ А сада, нека време на који тренутак стане,<br />

да се сећамо на све лепе проведене,<br />

зуботехничке дане.“<br />

Сања Вукобратовић<br />

„Образовање - то је оно што остане после<br />

свега што сте заборавили онога што сте<br />

научили у школи.“<br />

Школа “Дуе”, “Дуе” школа . Ето шта<br />

умем,ништа не умем- Давид Војиновић поздрав<br />

из кафића „Дуе“<br />

Миа Јовичић<br />

„Четири године су брзо прошле, али не дамо<br />

сећањима не бледе. Зато, кад се кроз коју<br />

годину сретнемо на прослави матуре, биће као<br />

да се никада нисмо ни одвајали.“<br />

Милош Радановић<br />

„Ја у школу идем, нисам добар ђак, са часова<br />

бежим, живот је баш лак.“<br />

Зорана Милутиновић<br />

„Ножиће у руке, моделовати се мора, ипак је<br />

ово Зуботехничка школа!“<br />

Николина Лале и Катарина Марјановић<br />

„Да је ученик Зуботехничке бити лако, то<br />

може рећи свако. Екскурзија у Паралију, у<br />

трећој, никад се нисмо нашли у срећи већој.<br />

Коста и казна, схватиће ко сазна.“<br />

Адријана Марковић<br />

„Тамо где су ђаци учени да зубе сачувају од<br />

бола, то прелепо место зове се<br />

Зуботехничка школа.“<br />

Јована Јовић<br />

„Она је пример установе у којој ученик<br />

напредује у свим аспектима личности и<br />

израстању у правог професионалца који је<br />

способан да даље напредује у овом занимању.“<br />

Марија Миликић<br />

„Интересантна школа са још<br />

интересантнијим друштвом.“<br />

Катарина Митић<br />

„У ових протеклих четири године сам научила<br />

да све што је потребно за успех је стрпљење<br />

и упорност, посебно за нас, зубне техничаре.“<br />

Божидар Комазец<br />

„Драги професори, било ми је задовољство<br />

што сте ми предавали, научио сам много тога<br />

од вас и што се тиче школе, а и живота. Увек<br />

сте били фер и коректни и излазили нам у<br />

сусрет. Док будем радио, примењиваћу знања<br />

која сте ми пренели и увек ћу вас се сећати.“<br />

Јелена Триван<br />

Маскенбал, скијање, екскурзије...<br />

Ко још у Зуботехничкој ово није проживео?<br />

Ту су и разне приредбе и Звездоденс...<br />

А надамо се ускоро и матурски плес.<br />

Да ли све ово постоји у некој другој школи?<br />

Или смо ми ипак најбољи?<br />

Милица Костић<br />

„Дијамант остаје дијамант чак и када падне у<br />

блато. Прашина остаје прашина чак и када се<br />

дигне до неба.“<br />

Александра Аћимовић<br />

„Привилегија у животу је бити оно што јеси.“<br />

Сара Ђорђевић<br />

„Зидови наших лабораторија крију најбоље<br />

приче Зуботехничке, од пријатељства до<br />

љубави, од рада до шале, све стане у ова<br />

четири зида мале просторије.“


С р а н а 40<br />

Ивана Перић<br />

„Дан прође, година никад.“ (Жарко Лаушевић)<br />

Тамара Берић<br />

„Четири године су тако брзо прошле, нисмо ни<br />

били свесни да смо у средњој школи, а већ је<br />

дошао крај. Са друге стране, сазнање колико<br />

смо се променили, изгледа као да је прошла<br />

вечност. Можда није све било онако како смо<br />

замислили, можда је више било лоше него што<br />

је било добро, али на крају схватиш да си<br />

одрастао, да је све што си доживео било са<br />

разлогом, да си јачи и искуснији. Богатија за<br />

много лепих успомена и неколико добрих<br />

другова излазим одавде. Хвала вам на томе и<br />

фалићете ми. У једном тренутку, када<br />

схватим да се више никада нећу вратити у ту<br />

учионицу из које сам милион пута хтела да<br />

побегнем, фалићете ми и када се будем<br />

присећала и смејала глупостима које смо<br />

правили, и у оним тренуцима када само будем<br />

прошла поред наше школе или срела некога од<br />

вас.“<br />

Никола Милијанчевић<br />

„Ако бих могао, ишао бих све испочетка,<br />

ништа не бих мењао.“<br />

Сара Петровић<br />

„Кад завршим ову школу, највише ће ми<br />

недостајати чика Илија.“


С р а н а 41<br />

Ђорђина Стевановић<br />

„Ова школа ме је научила да не мора сваки<br />

труд да буде награђен.“<br />

Дуња Јовановић<br />

„Никад штребер неће знати какав је осећај кад<br />

добијеш два.“<br />

Тамара Цвијовић<br />

„Немој да ме упишеш!“<br />

Ивана Племић<br />

„Може следећи час?!“<br />

Павле Војновић<br />

„Недостајаће ми да блејим код Комше.“<br />

Лука Ђорђевић<br />

„Је л' може за стаклену?“<br />

Ања Долићанин<br />

„Једна од најглупљих одлука у мом животу је<br />

да сам уписала ову школу.“<br />

Марко Бањац<br />

„Велики поздрав за Зуботехничку школу уз<br />

песму: „Како ћу сутра без тебе?“<br />

Данијела Бранковић<br />

„Образовање, то је оно што остане након што<br />

заборавите све што сте научили у школи.“<br />

Вања Костић<br />

„Волим ову школу, јер, како разредна Јелена<br />

каже, изаћи ћемо из ње глупљи него што смо<br />

били пре четири године.“<br />

Андрија Недељковић<br />

„Пуно поздрава за 5 из физичког, уз песму<br />

„Једина ти си!“<br />

Анђела Анђелковић<br />

„Non scholae, sed vitae discimus.“ (Сенака) „Не<br />

за школу, већ за живот учимо.“<br />

Нина Новаковић<br />

„Оно што ме је ова школа научила је то да не<br />

треба никоме у потпуности веровати, јер ће<br />

ти већина тих "пријатеља", које стекнеш у<br />

њој, забити нож у леђа до завршетка четврте<br />

године.“<br />

Оливера Саџаковић<br />

"Разредна, Ви сте мени као друга мајка."<br />

Ана Костадиновић<br />

„Је л' може афтер у Плази?“<br />

Лазар Вујиновић<br />

Ајде, Нико, дај ми два, па да будем срећан ја!“<br />

Ђорђе Спаић<br />

„Разредна, касним.“<br />

Ивона Илић<br />

„Главну ствар коју сам научила у школи јесте<br />

да куцам поруку без гледања у телефон.“<br />

Тијана Миленковић<br />

„Једва чекам да изађем из ове школе!“<br />

Ања Миљеновић<br />

„Следећи пут кад будем бацала куглу,<br />

центрираћу некога у главу.“<br />

Бојана Радић<br />

„Најлепши, „ни бриге ни памети“ период, нам<br />

одлази у неповрат, недостајаће нам ЗТШ!“<br />

Александра Трајковић<br />

„Ако ништа друго, бар сам се научила<br />

толеранцији у овој школи.“


С р а н а 42<br />

Катарина Бањанин<br />

„Неуморна од спавања.“<br />

Александра Босић<br />

''Ниједан труд није узалудан.'' (Рабиндранат<br />

Тагоре)<br />

Наташа Булајић<br />

„Не лажем, ал' имам кратке ноге.“<br />

Вања Владичић<br />

„ Деца су украс света.“ (Љубивоје Ршумовић)<br />

Стефан Вучковић<br />

„ ...ако ме разумеш? “<br />

Александар Крезић<br />

„Живот је игра.“<br />

Марија Дацић<br />

„Образовање је најмоћније оружје које можете<br />

употребити да промените свет.“ (Нелсон<br />

Мендела)<br />

Тијана Ђорђевић<br />

„Креативан човек мотивисан је жељом да<br />

постигне, а не жељом да победи друге.“ (Ајн<br />

Ранд)<br />

Александар Зарић<br />

„Бори се за оно о чему размишљаш сваки дан.“<br />

Огњен Милутиновић<br />

„Вероватно нећу успети.“<br />

Лука Маловић<br />

„Вуци воле, кад не учиш школе.“


С р а н а 43<br />

Ксенија Јовановић<br />

„Човек је срећан онолико колико је способан да<br />

усрећи друге.“ (кинеска пословица)<br />

Вељко Николић<br />

„Бол је привремена, одустајање је вечно.“ (Ленс<br />

Армстронг)<br />

Сара Јовановић<br />

„ Небо не може да буде граница кад постоје<br />

отисци стопала на Месецу.“<br />

Анђела Кајиш<br />

„Срећа помогне некад, рад увек.“ (јапанска<br />

пословица)<br />

Милица Костић<br />

„Циљ је бити човек, а срећа бити и остати<br />

дете.“ (Хелен Келер)<br />

Сара Милановић<br />

„Све је могуће кад се ради и воли.“<br />

Катарина Новак<br />

„Пут са врха је лепши. Најлепши путеви воде до<br />

најлепших дестинација.“<br />

Андреа Попадић<br />

''Мисао је идеја у пролазу'' (Питагора)<br />

Тијана Радаковић<br />

„Зар не уништим непријатеља кад га претворим<br />

у пријатеља?“<br />

Ања Станковић<br />

„Дисциплина је мост који спаја циљеве и моја<br />

остварења.“ (Џим Рон)<br />

Дијана Мијаиловић<br />

„The ending isn't any more important than any of<br />

the moments leading to it“. (др Ева Розалин)<br />

Анђела Миливојевић<br />

„Свако срце, које је у стању да осети велику бол,<br />

у стању је и да чини добро.“ (Хариет Бичер)<br />

Емилија Милинковић<br />

„Ако имаш циљ, наћи ћеш и пут.“ (афричка<br />

пословица)<br />

Ивана Милићевић<br />

„Богатство је за мене оно што могу понети било<br />

где да одем, а то су успомене. Оне не могу<br />

пропасти, не могу се потрошити, ни изгубити,<br />

нити ми их неко може украсти.“ (Меша<br />

Селимовић)<br />

Никола Милошевић<br />

„Стрпљен, спасен.“ (српска народна пословица)<br />

Мијат Мићовић<br />

„Све у своје време.“ (српска народна пословица)<br />

Милица Мичић<br />

„Зрнца песка чине планине, тренуци чине године,<br />

а ситнице цео живот.“ (Ж.Б.Молијер)<br />

Филип Максић<br />

„Сад си нашла да ме спопадаш с цитатима.“<br />

Ђорђе Стиковић<br />

„To break the rules, you must first master them.“<br />

Ивана Стефановић<br />

„Нађи времена за пријатељство, то је пут до<br />

среће.“ (Мајка Тереза)<br />

Марија Томашевић<br />

„Само упорност води до циља.“<br />

Теодора Трајковић<br />

''However difficult life may seem, there is always<br />

something you can do and succeed at. It matters that<br />

you don't just give up" (Стивен Хокинг)<br />

Срђан Холик<br />

„Боље је знати мало, а корисно, него много, а<br />

бескорисно“.<br />

Ања Цекић<br />

„Једног дана напустићеш овај свет, зато живи<br />

живот који ћеш памтити.“<br />

Нина Шубашић<br />

„Инвестиција у знање плаћа најбоље<br />

камате.“ (Бенџамин Френклин)<br />

Милин Ђорђе( ванредан ученик)<br />

„Сам, сам.“


С р а н а 44<br />

Дамир Хамити Чода<br />

"Кратко, али слатко."<br />

Николић Никола<br />

"У животу ко цвика, може да се слика."<br />

Милан Дробњак<br />

“Живот је некад сив, некад жут.” (Момчило<br />

Бајагић Бајага)<br />

Сара Богдановић<br />

“Школа је само једна мала линија без које наш<br />

животни круг не би био потпун.“<br />

Маријана Тановић<br />

"Најлепши је живот био испред школе."<br />

Лука Достојевски Јовановић<br />

„Супротно од љубави није мржња, већ<br />

равнодушност.“ (ф.М.Достојевски)<br />

Никола Симијоновић<br />

„Љубав је само реч.“ (С.Вуковић)<br />

Никола Михајловић<br />

„Проблем је што проблема нема, ми их сами<br />

стварамо.“<br />

Тијана Митровић<br />

"Човек само срцем добро види. Суштина је<br />

очима невидљива.“ (Антоан де Сент<br />

Егзипери)<br />

Тамара Којић<br />

„Није све у свему.“


С р а н а 45<br />

Миона Стошић<br />

„Прекасно признајемо коме припадамо.“<br />

Нина Јуришин<br />

„Знати, мислити, сањати. То је све.“ (Виктор<br />

Иго)<br />

Невена Пешић<br />

„Лепо је ићи у школу, још лепше је завршити<br />

је.“<br />

Олгица Косовац<br />

"Успех је проналажење задовољства у давању<br />

више од онога колико узимаш." (Кристофер Рив)<br />

Марија Попадић<br />

„Не кајте се за грешке ако су вас нешто<br />

научиле.“<br />

Сара Глоговац<br />

„Ако се тресеш од муке на сваку неправду, онда<br />

си мој друг.“ (Че Гевара)<br />

Урош Јевремовић<br />

„Нађи времена за пријатељство,то је пут до<br />

среће.“ (Мајка Тереза)<br />

Адам Шехапи<br />

„Знање је моћ.“ (Франсис Бејкон)<br />

Лука Станишић<br />

„Успех је добити оно што желимо. Срећа је<br />

желети они што добијемо.“ (Дејл Карнеги)<br />

Ахмед Агаи<br />

„Из прве у пету, па право у штету.“ (Милош<br />

Рогановић, новокомпонована музика)<br />

Олгица Косовац<br />

„Амбиција нас тера да почнемо, а навика нас<br />

тера да идемо даље.“ (Џим Рајан)<br />

Анастасија Карличић<br />

„Неки пију од радости, неки од туге, а неки од<br />

јутра.“ (Литературнаја газета)<br />

Јована Бојовић<br />

„По подочњацима се ноћ познаје.“<br />

Анђела Гавриловић<br />

„Пријатељства престају када се људи<br />

упознају.“<br />

Анђела Дабовић<br />

„Није ми јасно зашто стављају средства за<br />

успављивање у уџбенике.“<br />

Милица Петковић<br />

„Главна ствар коју научиш у школи: писање<br />

порука без гледања у телефон.“<br />

Јована Ивановић<br />

„Човек се учи док је жив.“ (српска народна<br />

пословица)<br />

Анђела Сикирић<br />

„Живот је кратак, поједи батак.“<br />

Ања Божиловић<br />

„Ко другом срећу жели, сам у њу упада.“<br />

Катарина Тадић<br />

„Ономе ко зна чекати, време отвара<br />

врата.“ (српска народна пословица)<br />

Витомир Ђорђевић<br />

„Потрудите се да добијете оно што волите,<br />

јер ће вас присилити да волите оно што вам се<br />

даје.“ (Џо Бернард Шо)<br />

Јелена Трбовић<br />

„Човек се учи док је жив.“ (српска народна<br />

пословица)<br />

Жељка Тртица<br />

„Није срећа сваки осмех.“<br />

Јелена Милојевић<br />

„Највише волим кранч чоколаду и школу.“


С р а н а 46


С р а н а 47


С р а н а 48<br />

ЗТС МЕДИЈА—<br />

школски часопис<br />

Директорка:<br />

Др Биљана Благојевић<br />

Седлар<br />

Главна и одговорна<br />

уредница:<br />

Др Ениса Меноски<br />

Извршна и арт уредница:<br />

Др Асија Меноски<br />

Лекторка:<br />

Весна Кнежевић Живић<br />

Сарадници:<br />

- ученици Зуботехничке<br />

школе<br />

Ивана Перић,IV2<br />

Дејана Суботић,IV1<br />

Никола Николић,IV4<br />

Катарина Бањанин, IV3<br />

Бојана Радић, IV2<br />

Марија Јовановић,II3<br />

Ева Живковић,III4<br />

Зорана Милосављевић, III4<br />

Исидора Јовановић, III4<br />

Тамара Војиновић , III4<br />

Барбара Илић,III4<br />

Невена Чаировић,III4<br />

Анђеловић Андреа,III4<br />

Ђурић Мина,III4<br />

Обрадовић Јулијана,III4<br />

Павловић Нина,III4<br />

Димитрије Миловановић, III4<br />

Павле Сакић ,III4<br />

Јован Фиљијовић , III4<br />

Фотографије:<br />

- ученици Зуботехничке<br />

школе<br />

Нађа Пољак, Невена<br />

Милошевић, Адријана<br />

Марковић, Маја Пејовић,<br />

Лука Гајевић<br />

Зуботехничка школа<br />

Београд, Станка Враза 63

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!