ZTS MEDIJA 4A

1

2 

Ево, лагано, заједно, 

стигли смо и до четвртог 

броја наше ЗТС МЕДИЈЕ. У 

овим, досадашњим бројевима, 

трудили смо се да наши 

чланци заголицају вашу 

машту, подстакну је да 

настави сама да лута и 

дописује нова дешавања и нове 

теме. Вашa интересовања за 

исписивање страница ЗТС 

МЕДИЈЕ доказују – УСПЕЛИ СМО! 

Да видимо шта се дешавало? 

Прелепе боје јесeни, 

када „сваки лист постаје 

цвет“ (А. Ками), смениле су 

нијансе сивила позне јесени, а 

потом непрегледна белина. 

РЕЧ УРЕДНИКА 

Време је празника, 

зимских чаролија, Деда Мраза, 

праштања,........даривања, 

приповедања... 

Најлепше.....приче, 

сложићете се, испричане су у 

дугим зимским ноћима. 

Породица окупљена око 

огњишта, чељад ушушкана, 

старији задужени за казивања. 

Данас, остала је још само 

слика са старих новогодишњих 

честитки. 

А тек честитке! 

Новогодишње су најлепше. 

Додуше, сада их скоро нико и 

не шаље, могу се наћи на 

интернету, а оно мало још 

неисписаних, љубоморно се 

чува, док се много чешће 

користимо телефоном за 

новогодишња честитaња. 

Ове године ученици су 

својом, већ осведоченом 

креативношћу оживели време 

новогодишњих честитки. Први 

су маштовитим честиткама 

свима честитали Нову годину, 

а својим професорима, посебно 

пожелели да их празнично 

осећање праштања и 

даривања не напушта, бар до 

краја овог полугодишта. 

Зато, нека и тема 

овог броја буде 

„приповедање“. Даровити 

ученици ће вам представити 

своје приповедачке радове, 

неке исписане на српском, неке 

на енглеском језику. Биће ту и 

стручна приповедања, а и 

показаћемо вам како то 

изгледа кад ЗТС иде на 

екскурзију, како кад се 

припрема за маскенбал и још 

много тога. 

А сада, из својих пера, 

просућемо мало звездане 

прашине, и... чаролија је ту. 

Уживајмо заједно! 

До следећег читања! 

Уредница: 

Ениса Меноски 

Новогодишњу честитку израдили: 

Станишић Анабела, Митровић Тијана, Витић Ана и Богићевић Марија II/3

3 

ТЕМА БРОЈА 

ПРИПОВЕДАЊЕ 

ДЕШАВАЊА 

БОСИФЕСТ 4 

АКЦИЈА “ПРОТЕЗА НА ДАР” 6 

НОВОГОДИШЊЕ ЧЕСТИТКЕ 8 

СВЕ ЈЕЛАКШЕ УЗ МЕДИЈАЦИЈУ 10 

ДИЈАГНОСТИЧКИ WAX-UP 12 

ПЕСНИЧКА ЗОНА 

ПРИЧАМ ТИ ПРИЧУ 14 

ENGLISH CORNER 20 

НАСТАВА ЈЕ У ТОКУ... 

ПАРЦИЈАЛНА ПРОТЕЗА—РЕТЕНЦИОНИ СИСТЕМ 26 

И ЈОШ ПО НЕШТО 

ART AND ZTŠ ARTISTS 28 

СПОРТ У ЗУБОТЕХНИЧКОЈ ШКОЛИ 30 

ИСТОРИЈСКИ МАСКЕНБАЛ—ИЗА КУЛИСА 31 

КАД ИСИ РАДИ „COVER!“ 32 

ГРЧКА — ЕКСКУРЗИЈА 2018 33 

ДО СЛЕДЕЋЕГ ЧИТАЊА 38 

Новогодишњу 

честитку 

израдили: 

Исидора Јаковљевић 

Невена Јаковљевић 

Теодора Мимовић 

Бојана Свитлица II/3

4 

публика има прилику да се 

упозна са другачијим културама, 

обичајима, друштвеним 

околностима и најразличитијим 

животним причама. 

Зуботехничка школа и 

БОСИФЕСТ 

Наша школа је пружила 

велику подршку овом фестивалу. 

Организоване су посете ученика 

Фестивалу кроз сва три дана 

феста, укључили су се 

наставници и Ученички 

парламент. Имате прилику да 

упознате БОСИФЕСТ и из другог 

угла јер вам доносим и интервју 

са наставницом Светланом 

Ђорђевић и једним од волонтера 

из наше школе, Луком 

Јуришином. 

Шта је БОСИФЕСТ? 

Сврха оснивања БОСИФЕСТ-а 

је указивање на стваралачки рад 

и могућности учесника на јавној 

културној сцени и ширење поруке 

да би особе са инвалидитетом 

требало да имају иста права и 

обавезе као и други грађани. На 

тај начин, овај фестивал даје 

снажан подстицај доношењу мера 

за равноправно учествовање и 

интегрисање особа са 

инвалидитетом у друштво. 

Ова филмска манифестација 

даје допринос упознавању шире 

јавности о правима, положају и 

потребама особа са 

инвалидитетом, побољшању 

комуникације, прихватању 

различитости, рушењу 

предрасуда о особама са 

инвалидитетом, а истовремено, 

филмски програм подстицајно 

делује на стварање нових 

филмских и уметничких 

остварења. Кроз филмове који се 

приказују на БОСИФЕСТ-у

5 

Иван: Имали сте важну и 

позитивну улогу на БОСИФЕСТ-у, 

по чему ћете је памтити? 

Лука: Ствар коју ћу памтити са 

Фестивала је веома добра и 

пријатна сарадња са свим 

људима који су помогли око 

њега ,као и радионице у којима 

су учествовали сви режисери 

филмова. 

Иван: Да ли овакви догађаји могу 

да помогну у ширењу свести о 

особама са инвалидитетом и у 

буђењу одговорности свих нас да 

им помогнемо да се лакше 

укључе у заједницу? 

Лука: Наравно да БОСИФЕСТ 

може да пробуди одговорност и 

промени мишљење људи о 

људима са инвалидитетом, што 

јесте и један од главних циљева 

БОСИФЕСТ-а. 

Иван: После свега што си 

доживео на БОСИФЕСТ-у као 

волонтер, шта би поручио својим 

вршњацима? 

Лука: Поручио бих својим 

вршњацима да не процењују 

људе на основу тога да ли је неко 

инвалид или не. Ако неко није 

посетио Фестивал ове године 

нека следеће то учини 

ОБАВЕЗНО. 

Иван: Шта Вас је подстакло да 

будете део организаторског тима 

БОСИФЕСТ-а? 

Светлана: Иначе цео свој живот 

се бавим хуманитарним радом и 

када сам чула за БОСИФЕСТ, 

нажалост, тек пре три године, ја 

сам одмах видела могућност да 

ту могу нешто да учиним на 

неком вишем нивоу. С обзиром 

да радим у школи где је млада 

популација, сматрам да их треба 

информисати, треба им указати 

на све разноликости које постоје 

у друштву, јер то је нешто што 

нас окружује свакодневно, тако 

да главни порив је био да се 

колико год је могуће помогне 

онима који су слабији од нас. 

Иван: Да ли сте поносни на своје 

ђаке који су добили дипломе за 

волонтерски ангажман? 

Светлана: Да, изузетно сам 

поносна на своје ђаке и јако се 

радујем, јер сваке године је све 

већи број заинтересованих .Деца 

која су била на пројекцијама су 

пожелела да буду волонтери 

следеће године. 

Иван: Да ли овакви догађаји могу 

да помогну у ширењу свести о 

особама са инвалидитетом и у 

буђењу одговорности свих нас да 

им помогнемо да се лакше 

укључе у заједницу? 

Светлана: Да,мислим да свакако 

овакве манифестације могу да 

помогну да се више сазна и да се 

боље интегришу особе са 

ивалидитетом у свакодневици и у 

свом окружењу, да боље друже 

са својим вршњацима, да лакше 

изађу из анонимности и да им се 

пружи шанса, јер сви ми имамо 

исте потребе. 

Иван Маринковић III/2 

Ментор: Светлана Ђорђевић, 

наставник практичне наставе

6 

ХУ 

Зуботехничка школа 

позната је по низу 

хуманитарних акција у 

којима учествује, али и које 

самостално организује. 

Поред акција „Чеп за 

хендикеп” и прикупљања 

гардеробе и новчаних 

средстава за децу из Дома 

„Јован Јовановић Змај”, 

једна од познатијих 

засигурно јесте акција 

„Протеза на дар” која се 

већ неколико година 

успешно спроводи у нашој 

школи. 

Овај пројекат 

хуманитарног карактера је 

осмишљен да се 

материјално угроженима, 

које изаберу ученици у 

сарадњи са наставницима 

практичне наставе и 

стоматолозима 

стоматолошке поликлинике 

Зуботехничке школе, врати 

осмех на лице, побољша 

свакодневни живот, али и 

нарушено здравствено 

стање које је проузроковано 

губитком зуба. 

Ове године је Стевица 

Ковачевић, који је дошао у 

нашу стоматолошку 

поликлинику ради 

репаратуре већ дотрајалих 

протеза, јер није имао 

новчаних средстава да 

плати израду нових, био 

изабран, и на поклон добио 

горњу тоталну и доњу 

парцијалну протезу. 

Овогодишњи тим 

великог срца чинили су 

ученици А групе одељења 

IV/1, наставник практичне 

наставе, Мрдаковић 

Мирјана и стоматолог, 

др Зоран Поповић. Након 

једномесечног рада и 

максимално уложеног труда 

и снаге, темељног 

пролажења кроз све фазе 

израде једног протетског 

рада (од планирања 

надокнаде и узимања 

анатомског отиска, па све 

до пробе поставе зуба, 

обраде и полирања), 

посвећене пажње и 

утрошеног времена, успели 

су да драгом Стевици врате

7 

осмех на лице и побољшају 

му квалитет живота. 

Још једним примером је 

доказано да нечије мало 

некоме значи много и да 

наша школа, поред великих 

стручњака у областима 

зубне технике и 

стоматологије, има и 

великодушне, 

марљиве и 

добронамерне ђаке. 

Јер не каже се узалуд 

да смо сви људи, али 

ретко ко човек! Све 

похвале и честитке 

овогодишњем тиму, а 

резултате можете 

погледати у даљем 

делу овог чланка. 

Гарантујем да нећете 

остати равнодушни! 

За часопис ЗТС МЕДИЈА 

Павле Петковић IV/1

8 

Када би могао 

равноправно да конкурише са 

особама које вас најбоље 

познају, ваш рачунар или 

паметни телефон би сигурно 

узео прво место. Познаје вас 

„у душу“. Може да 

„предвиди“ ваш следећи 

потез. 

А колико њих може да се 

похвали истим!? 

Да ли познајете и једну 

особу са којом време тако 

брзо пролети да нисте ни 

свесни? И никако да вам 

досади. Напредак у науци и 

техници је донео много тога 

али заузврат ...! 

Стручно, то се зове 

„социјална ексклузија“. У 

преводу - отуђеност и 

изолација. Препознаје се 

лако. Комуникација са 

особама из ваше околине 

сведена је на минимум. 

Тимски рад и међусобна 

стваралачка сарадња су 

мисаона именица. Свако живи 

у свом свету и једини тимски 

рад је: он/она и нтернет. 

Ево једне пошалице. 

Да ли знате како изгледа 

данашње посело? 

Сaкупе се сви код једног, 

пристави се кафа и домаћин 

подели лозинку! 

Али, код нас то не важи! 

Сакупили смо се код једног, 

поделили бомбоне и узели да 

правимо и пишемо честитке. 

Слажемо се, давно 

заборављена активност! За 

дивно чудо, одлично смо се 

снашли! Оно лепо и духовно у 

нама није још закржљало! 

Одлучили смо да га сачувамо, 

развијемо и ... Просудите 

сами колико смо успели. 

Погледајте нашу изложбу 

новогодишњих честитки. 

Она која вам се највише 

допадне намењена је управо 

вама. Уживајте! 

Ениса Меноски 

Асија Меноски 

Новогодишњу честику 


Александра Лекић 

Теодора Ранковић 

Дивна Коковић 

Ивана Цвијетиновић II/3

9 



Давид Магдић, 

Роберт Лука, 

Петар Вукотић, 

Алекса Весић II/4 



Нађа Ивановски 

Адријана Мијаиловић 

Сара Стојкови 

Анстасија Лазић II/2 



Милица Дјукановић 

Надја Радоњић 

Милица Вучковац 

Сања Сувајац II/4

10 

У оквиру плана рада 

Медијаторске секције 

Зуботехничке школе 

реализиван је семинар из 

области превенције 

конфликата вршњачке 

медијације 21. и 22. 

фебруара и 13. марта 2018. 

године у просторијама Школе. 

Циљна група семинара били 

су ученици првог и другог 

разреда, двадесет шесторо 

ученика који су изабрани на 

основу критеријума уз 

консултације са одељењским 

старешинама. Изабрани 

ученици су чланови 

Медијаторске секције коју 

води педагог Маја Врачар. 

Медијација је начин 

решавања конфликата и 

превазилажења неспоразума, 

у коме се неутрална, трећа 

страна, појављује у улози 

медијатора. У медијацији 

стране у сукобу слушају једна 

другу, сагледавају позицију 

друге стране и покушавају да 

нађу решење које је 

прихватљиво за обе стране уз 

помоћ медијатора. Примена 

медијације доприноси 

развијању комуникацијских 

вештина, лидерских вештина 

и подизању нивоа 

одговорности код младих, јер 

се уче да настале конфликте 

решавају самостално. 

Циљ медијације је да се 

конфликту приђе на 

конструктиван начин и да се 

дође до заједничког решења у 

коме су све стране у сукобу 

задовољне. Школски 

медијатори су одрасли и 

ученици који су прошли обуку 

и помажу да се конструктивно 

реше конфликти у школи. 

Реализацијом семинара 

„Вршњачка медијација“ 

ученици су упознати са 

следећим темама: Притисак 

вршњака, дијаграм вредности 

младих данас, увод у 

ненасилну комуникацију, бес 

и како га конструктивно 

превазићи, управљање 

конфликтима, школа и 

медијација, кораци у 

медијацији, типичне грешке 

медијатора, медијатор на делу 

-провежбавање медијације. 

Укључивање теме о 

превенцији конфликата у раду 

одељењских заједница и рад 

школе је довело до тога да 

ученици постају активни у 

решавању проблема који се 

јављају у њиховом окружењу; 

уче се преузимању 

одговорности за конфликте 

који се дешавају. Употреба 

медијације подстиче развој 

дисциплине и решавања 

проблема у школи, мењање 

опште атмосфере и односа 

који у школи владају. 

Васпитни значај програма за 

одељењске старешине и 

наставнике се огледа у томе 

да што мање времена проводе 

водећи рачуна о дисциплини, 

а да имају боље услове за 

рад. Тиме добијају партнере у 

одлучивању односно ученике, 

смањује се тензија између 

одраслих и младих, а самим 

тим су и бољи резултати који 

се односе на васпитну и 

образовну функцију школе. 

Са друге стране и млади, 

односно деца, имају добробит 

од медијације. Они постају 

активни у процесу решавања 

проблема, усвајају 

конструктивне моделе

11 

понашања, а самим тим 

схватају да интервенције 

одраслих нису увек неопходне 

и да могу развити 

партиципативне обрасце 

понашања. 

На семинару смо научили 

много важних ствари, а 

посебно бисмо издвојиле 

пример типичне расправе у 

холу школе, где је задатак 

медијатора да ,,завађеним 

странама“ приђемо у намери 

да тај конфликт реше 

заједничким снагама и на 

конструктиван начин. 

Решавање конфликата између 

особа се води неутрално уз 

истицање значаја сагледавања 

догађаја „са обе стране“ и 

проналажења решења које је 

прихватљиво. Суштина је да 

обе стране увиде своје грешке 

и искрено се потруде да 

конфликт реше на другачији 

начин. 

Сматрамо да је 

медијација веома корисна, 

како за младе, тако и за 

одрасле. Она нам пружа 

подршку у превазилажењу 

конфликата и 

одржавању добре 

атмосфере у школи. 

Медијатори : 

Дијана Спасић 

Исидора 

Стојиљковић 

Јана Секулић 

Ања Тривић II/1 

Ментор: 

Маја Врачар , 

педагошкиња 



Вељковић Тара, 

Павловић Алекса, 

Клачар Лука и 

Живковић Данијела II/4

12 

Диј агностички 

WA X-UP 

Зуботехничка школа је 

имала ту част да у петак, 

30. новембра 2018. године 

угости мајстора зубне 

технике и едукатора Willi 

Geller керамике, 

Томашевић Александру која 

је одржала јавни час и 

радионицу на тему 

„Дијагностички WAX-UP” на 

којима је несебично 

поделила своје знање и 

искуство. 

Овом предавању , 

одржаном у зуботехничкој 

лабораторији Зуботехничке 

школе, присуствовали су 

ученици четвртог разреда 

образовног профила зубни 

техничар, претежно они 

који су учествовали на 

школском такмичењу из 

фиксне протетике. На 

самом почетку угледног 

часа свако је попунио 

кратак тест под називом 

„Мој план успеха”, након 

чега је Александра низом 

слика представила 

различите WAX-UP радове 

којима је уједно и 

приказала њихов значај 

везан за израду 

дефинитивног керамичког 

рада, јер узетим МОК-UPoм 

пацијент има увид у то како 

ће изгледати дефинитивна 

надокнада и њега носи до 

предаје крајњег, 

керамичког, рада. 

На радионици, 

ученици су радили 

исцртавање референтних 

тачака и радирање у циљу 

нивелације гингиве. Као 

главни део радионице, 

присутни су на моделима 

за пацијента радили израду 

WAX-UPа на горњим 

централним секутићима на 

којима је планирана израда 

керамичких фасета. 

Засигурно, ово 

предавање организовано у 

име тима за Каријерно 

вођење ће свима бити 

значајно у даљем раду, јер 

се ова техника све више 

користи, а ово је био први 

пут да су ученици дошли у 

контакт са њом. 

Велико хвала Александри 

на утрошеном времену, 

пажњи и несебично 

дугогодишњег рада и

13 

подељењом искуству 

стеченом током 

усавршавања, као и 

наставнику практичне 

наставе-вежби, Миљки 

Вицковић, координатору 

тима за Каријерно вођење 

која је и главни 

организатор овог 

предавања. 

За часопис ЗТС МЕДИЈА, 

Павле Петковић IV/1 

Новогодишњу чeститку 


Атанасковић Вељко , 

Живковић Михајло 

Илић Алекса 

Илијевски Наталија 

Стојковић Страхиња II/2

14 

Легенда о Земљи 

Космичком тишином плове 

хиљаде планета, страхујући да 

се не сретну, осуђене не вечиту 

самоћу. Тишина којом плове је 

само привидна, сва испуњена 

писковима и прасковима који 

превазилазе моћи наших чула. 

После милијарди година 

путовања по пространствима 

универзума, ситна и уморна од 

лутања без циља, планета 

Земља реши да побегне од 

самоће у себи и око себе. 

Примаче се Сунцу чији топли 

дах пробуди Природу и поклони 

јој кључ ризнице која чува 

највећу тајну и благо 

универзума – кључ живота. Све 

што се касније дешавало 

креирала је Природа. Огрнула 

је планету Земљу огртачем 

сатканим од звука, мириса и 

боја, пролила је живот по њој. 

Рађање, бујање, умирање... и 

све у круг. А кругови, сви исти, 

а ипак, различити. Створила је 

крило да лети, ногу да трчи, 

око да гледа, мозак да 

мисли...Tу долазимо до круне 

њеног уметничког 

стваралаштва, њеног ремек 

дела – човека. Поклонила му је 

интелект и тиме га учинила 

најмоћнијим бићем. За узврат је 

тражила само да буде срећан и 

ужива у свему оном што је 

створила пре њега. Али човек, 

изгледа, није најбоље схватио 

своју везу са Природом и свим 

њеним делима, нити своје 

јединство са универзумом и све 

његове моћи. Дете планете 

Земље, однеговано у рајској 

колевци чаробнице Природе, 

заборавља милионе година 

лутања са зверима по шумама и 

сакривања по пећинама... Дете 

постаје охоло и бахато. У 

процесу који траје оно 

уништава све пред собом 

претварајући рај у пустару, 

налик оној пре искре живота. 

Из ништавила смо потекли, 

тамо се и враћамо? 

Још један затворен круг? 

Да ли је дошло 

време да се 

планета Земља 

опет огрне 

мрачном 

космичком 

тишином и 

празнином и да 

што пре заборави 

да је у тешким 

порођајним 

мукама родила 

супериорно биће? 

Будимо 

срећни и захвални 

због онога што 

имамо, што нас је 

дотакла искра 

живота на једном 

зрнцу универзума. 

Најлепше руже 

цветају испод 

наших прозора, а 

ми увек чезнемо 

за неким цветним 

вртовима, тамо негде, иза 

хоризонта. Чувајмо нашу 

планету иначе ће и од ње и од 

нас остати само легенда да 

одјекује космичком празнином. 

Ева Живковић IV/4 



Милица Грбић 

Јелена Гаврић 

Јелена Пошић 

Дејана Жувић II/2

15 

„Жао ми је човека“ 

(Десанка Максимовић) 

Жао ми је данашњег 

човека и његовог начина 

живљења, трошења времена на 

бесмислене ствари и не толико 

богатог друштвеног живота. 

Смисао живљења се 

изгубио. Човек константно јури 

како би зарадио што више новца, 

који нестане као да није ни 

постојао. Губи своје драгоцено 

време не уживајући у њему, а 

наш животни век је бројчано 

велики, али осетљиво мали. Жао 

ми је што ту чар живота не уме 

да осети, да ужива у њој. Човек 

је друштвено биће, али уместо 

неколико добрих пријатеља или 

породице, око њега то место 

заузимају телефони, компјутери 

и силне друштвене мреже. Поред 

свих тих ствари мисли да је 

срећан, јер се тако представља и 

други верују у то, али ипак негде 

на дну душе зна да није. Своје 

емоције не показује довољно, 

јер нема времена за њих, чак је и 

љубав због тога изгубила прави 

смисао, све је код човека 

постало механичко као да је 

робот,а не живо биће. Природу 

не гледа и не доживљава својим 

чулима, већ преко свих тих 

ситних апарата. 

Темпо живота је брз, све 

је постала обавеза, без 

слободног времена, барем тако 

већина мисли. Времена ће увек 

бити, али нас неће; данашњи 

човек не разуме, новац доноси 

неку корист, али не истинску 

срећу, љубав и здравље, ти 

апарати доносе неке 

занимљивости, али не и забаву, 

подршку, наду и љубав као 

породица и прави пријатељи. 

Жалим што човек губи 

своје време, срећу, здравље због 

новца не знајући ништа друго о 

свету осим да је црн, јер новца и 

здравља нема. Не окреће се 

уметности, не учи о новим 

стварима које су вредне и 

поучне, не продубљује свој ум. 

Најбитније је бити као други или 

пак бољи, из страха да не буде 

изложен подсмевању, јер је 

другачији. Срамота је за њега 

изгубила значење, уместо 

љубазности и културе нашле су 

се материјалне ствари. 

Жао ми је човека што овај 

један, једини живот који му је 

подарен, не проживи, већ га 

само живи. Живот је леп ко уме 

да га разуме, баш као и књигу. 

Човек је заменио духовну срећу 

и мир за материјалне и пролазне 

ствари. 

Тина Меденица IV/1 

Ментор: Наташа Петровић, 

наставница српског језика и 

књижевности 


израдии: 

Петар Текић 

Бојана Ристић 

Милица Тодоровић 

Даница Врцељ II/2

16 

„Човјече, пази да не 

идеш мален испод 

звијезда” 

(Антун Бранко Шимић) 

У данашње време 

живот ти нуди безброј 

могућности да постанеш баш 

оно што желиш, да се бавиш 

оним што ти прија и што те 

испуњава. 

Не дозволи да ти 

неиспуњени људи и празне 

главе утичу на живот и 

будућност. Није срећа све што 

видиш око себе. Нису срећа 

сва та брза кола, велике куће, 

скупа одећа... Не ограничавај 

себе на то. То су људи који 

своје недостатке покушавају 

да замаскирају тим лажним 

сјајем. Веруј ми, колико знаш, 

толико и вредиш. Знање је 

много вредније од новца. 

Искористи све што ти је 

пружено. Не троши време 

узалуд, много људи је 

спремно да ти пренесе своје 

знање. Потребно је врло мало 

труда који треба да уложиш, 

усредсреди се на то да желиш 

да постанеш независан, свој. 

Размишљај о томе како ћеш то 

знање које стекнеш моћи 

ваљано да искористиш. 

Књиге, интернет, телевизија, 

немаш више изговора да 

будеш необавештен. Не треба 

живети у заблуди како су туђи 

животи бољи од твог. Сам 

бираш своју будућност. 

Каријера није једино 

поље у животу, оствари се и у 

љубави. Када волиш и кад си 

вољен, све је лепше и лакше. 

Не губи због тврдоглавости 

људе којима значиш. Увек ти 

је потребан неко ко ће да те 

саслуша и утеши. Ни у љубави 

није све савршено и за то се 

мораш мало пожртвовати. Не 

желиш ваљда да старост 

дочекаш сам? Ради, труди се, 

гради од себе јаку личност, ти 

си себи најважнија 

инвестиција. Путуј, упознај 

људе и културе, стварај 

пријатељства, испуњавај своју 

душу. Не испуштај своје 

снове. Циљ свега је да увек 

можеш да легнеш задовољан, 

не тугујеш ни за чим и не 

кајеш се ни због чега. 

Човече, живот је 

пролазан. Зар не желиш да га 

искористиш поред свих 

могућности које имаш и да не 

ходаш мали испод ових 

звезда? 

Емина Хаџић IV/1 

Ментор: Наташа Петровић, 



Новогодишњу честитку 


Јулија Миладиновић 

Марија Сретковић 

Милан Цвијетић 

Небојша Ђелошевић II / 4

17 

Моје схватање 

слободе 

Због ње су избили: 

Француска буржоаска револуција, 

грађански рат у Америци између 

Севера и Југа, Термопилска 

битка; због ње је Херакле 

извршио дванаест задатака, 

започели су Први и Други српски 

устанак, Гаврило Принцип је убио 

Франца Фердинанда, основан је 

хипи покрет, срушен је 

Берлински зид, убијен је 

румунски диктатор Чаушеску и 

срушен Слободан Милошевић. 

Она није жена ни неко 

божанство, она се зове слобода. 

Вековима човек покушава да 

објасни њено значење, многи 

филозофи, научници, уметници, 

све у свему, паметни и 

образовани људи покушавали су 

да је дефинишу, али мој лични 

став је да је осећање слободе 

субјективно. 

Некоме је идеал слободе да воли 

више партнера истовремено, а 

некоме да може јасно и гласно да 

искаже своје мишљење. Ја 

мислим да слобода треба да буде 

примарни циљ сваког човека, то 

је нешто што нам је бог подарио 

и што нам нико не сме одузети. 

У данашње време, као и у 

свако друго, најнепожељнији је 

човек који има своје мишљење и 

који га износи, јер жели да буде 

слободан. Слободан је онај човек 

који не зависи ни од кога, не 

плаши се последица ни 

прошлости, јер само такав може 

да изнесе своје мишљење без 

страха да ће га неко прекорети, 

али слобода није кад мањина 

терорише већину и намеће јој 

своје мишљење и обрнуто. Сваки 

човек мора да се бори за свој 

комад слободе. 

Иако је данас, скоро 

свуда у свету, на власти 

демократија, најугроженија су 

слобода говора и изношење 

личних ставова. Сузбијање 

осећања слободе у човеку 

почиње још у основној школи 

када се деца у најосетљивијем 

развојном добу стављају у калупе 

и не дозвољава им се да имају 

ширину. 

Зато ја сматрам да је 

слобода само за храбре, што је 

опевано у песми легендарне рок 

групе „Партибрејкерси“: „Тамо 

где је срце, тамо сија сунце, 

тамо где је страх, тамо живи 

мрак.“ 

Петар Милуновић II/1 

Ментор: Весна Кнежеввић 

Живић, 




честитку 


Арежина Јована, 

Булић Никола, 

Ковачевић 

Анђела, 

Пантић Николина, 

Тривановић 

Марија II-2

18 

Два пера 

Негде, пред лето, по 

наговору комшинице са спрата 

изнад, спустих и благо одгурнух 

ролетне, како бих спречила 

вреле сунчеве зраке да продру 

у собу, а опет и обезбедила 

колико толико светлости. 

„Идеја је одлична”, 

помислише и две мале гугутке, 

које су управо тражиле погодно 

место да свију гнездо за своју 

принову. По оном извидничком 

„све видети а не бити виђен“, 

почеше полако да слажу 

гранчице у круг. 

Гугутке се ретко виђају у 

нашем крају, и то што су се 

појавиле и одабрале баш наш 

симс, сви укућани су 

доживљавали као част и велики 

догађај. 

Знатижеља надвлада лепе 

манире, те сам, кријући се иза 

густе завесе, свакодневно 

посматрала дешавања везана за 

ову малу породицу. 

Мислила сам дотад да и 

птице, као и свилене бубе, када 

праве чауре око младих, имају 

неки урођен програм за 

прављење гнезда. Разуверише 

ме! Гнездо је било прилично 

плитко са хаотично 

распоређеним гранчицама, али 

мала гугутка се удобно 

сместила и не задуго, два мала 

јајета заблисташе у том хаосу. 

Достојанствено и стрпљиво, 

гугутка је лежала на својим 

јајима, повремено их окретала 

и грејала их са свих страна. 

Врема је пролазило, а она је и 

даље стрпљиво лежала на 

својим приновама и ни за 

тренутак се није одвајала од 

њих. 

Већ сам почела озбиљно да 

бринем. „Да ли ће издржати?“, 

помислих да некако спустим 

неко зрно, али сетих се речи 

свог ујака: „Нипошто не баркај 

гнездо, одлетеће и неће се 

више враћати.“ 

Стрпљивост се исплатила и 

рано, једног јутра, као у 

пословици „ко рано рани две 

среће граби“, видех да се 

гугутка и „гугутан“ у ствари 

смењују и да обоје леже на 

јајима. Браво за за овај птичији 

род! Лакнуло ми је! Могла сам 

надаље мирно да шпјунирам. 

Једног дана, кад је већ 

претило да све пређе у 

монотонију, опазих здробљене 

љуске и два мала голуждрава 

тића како пискајући подижу 

своје главице у вис. Како су 

гугутке брижни родитељи! Док 

их једно крилима скупља под 

„пернати покривач“ други 

вредно скупља и доноси храну. 

Птићи било које птице, имају 

кратке и широке кљунове. Да 

ли сте то опазили? А знате ли 

зашто? Размислите, јасно је као 

дан! 

Подела хране је била врло 

равнопрана, мада је једно било 

мало борбеније, али родитељи 

су им обома пружили исте 

шансе, бар онолико колико је 

до њих. Време је пролазило и 

на овим „голаћима“ поче 

стидљиво да се појављује 

перје. Већ су се ослободили и 

онај борбенији је слободно 

бацао поглед низ незаштићени 

део симса, а овај други је тек 

само гвирио, колико да види 

шта то овај први толико гледа. 

Једног дана, вративши се са 

посла, приметих да једно 

недостаје. Стуштих се низ 

степенице и почех да га тражим 

у обљижњем грмљу. 

„Комшинице, шта то 

тражите ?“, упита ме комшија 

који је туда пролазио , и не 

чекајући одговор поче да 

тражи, не знајући ни сам шта. 

„Ма једно мало тиче, гугуткино. 

Направили су на симсу гнездо и 

сад видим да једног нема.“ 

„А да није одлетело?“, упита 

комшија. 

„Са она своја два пера?!“, 

зачуђено упитах.

19 

Комшија само слеже 

раменима и продужи даље, а ја 

наставих тупо и са неверицом 

да гледам у оно жбуње, 

надајући се да је комшија ипак 

у праву. А горе, на симсу, тек 

ме је чекало изнанеђење. 

Преостали птић, 

престрашен и гладан, упорно је 

пискао. Осећала сам присуство 

гугутки у крошњама оближног 

дрвећа, али нису се 

појављивале. Био је препуштен 

сам себи. „Не баркај гнездо!“, 

одзвањало ми је у ушима и 

једино што сам могла да 

учиним за њега било је да 

оставим светло у соби, да гори 

сву ноћ, да би се мање 

плашило. 

Сутрадан, кад сам се 

вратила са посла, гнездо је 

било празно. Зурила сам у оне 

хаотично распоређене 

гранчице и већ поприлично 

здробљене љуске и питала се 

како је једна мала, нејака, 

страшљива птица, коју узгред 

зову још и грлица, успела да 

„преброји“ више од два пера?“ 

По мом мишљењу, још би се ми 

и кљукали и ушушкавали, без 

икакве намере да се то 

прекине. 

Прочитала сам на 

једном сајту „Они се доста 

труде око њих, али када дође 

време да их осамостаљју, после 

двадесет дана постају врло 

строги. Сурово их удаљују од 

себе.“ 

Да ли је, ово мало 

створење, изложено силним 

недаћама, вечитој борби за 

преживљавањем, своју љубав и 

осведочену пажњу успело да 

потисне и надвлада зарад 

њиховог добра? Да ли је то 

виши степен у пружању и 

давању које су морале да 

савладају да би им потомци 

опстали? Какво је то надахнуће 

њима дато у борби за 

опстанком? Поново се сетих 

речи „не баркај“ и доврших на 

начин који сам , на крају, 

прозрела „Не баркај у оно што 

не познајеш. Свет је много 

савршенији, него што то уопште 

можеш и да спознаш.“ 

Гнездо нисам дирала, 

очекујући њихов повратак , али 

уместо њих у гнездо се 

бесправно уселише „питомци“, 

градски питоми голуб, и прича 

поче да се понавља. Али гле 

чуда, њихов подмладак, који је 

већ почео да личи на „монт“ 

јакну, у односу на гугуткине 

младе, није имао намеру да 

напусти гнездо! Нити их је ко 

терао! Једног дана их је 

голубица изгурала из гнезда да 

би положила два нова јајета. А 

они су само наставили чежњиво 

да гледају у гнездо, не 

напуштајући симс. „Питомци 

ипак живе лакше од гугутки“, 

помислих. Дозвољавају 

људима да им се приближе, 

слободније траже и долазе до 

хране. 

Почели су да ми личе 

на људски род. Генерације 

окупљене на једном месту, 

може се, или мора се. 

Кад је запретила још 

једна генерација да се насели 

на симсу, подигох ролетне и 

пустих „сунце“ да дубоко зађе у 

собу. Није било друге. 

Асија Меноски 



Томић Теодора 

Радојевић Јелена 

Балан Катарина 

Раденковић Катарина II/4

20 

I WILL NEVER FORGET… 

There are many events in 

one’s life that can turn it 

upside down. I witnessed a few 

this year and they made me 

realize more things than I 

thought possible. 

August the 30 th . I’m sitting in 

my schoolyard, barely 

breathing. Trying to keep my 

face straight. There are many 

people watching my every 

move, ready to react at the 

slightest change of my face 

expression. As the most 

annoying song says: ’Conceal, 

don’t feel. Don’t let them 

know.’ 

My friend keeps calling my 

name and trying to get my 

attention. She’s screaming, 

even though she’s literally 

sitting in my lap. My gaze 

definitely goes through her 

because I simply do not see the 

chocolate brown of her eyes. 

Grey. Everything is grey. My 

favorite person in this world, 

who I’ve known for 15 years, 

my best friend and ( I’m sure of 

it ) my long lost twin brother, 

Luka, is the only one who sees 

through my act. He knows me 

too well and even though I 

know he’s the only one there 

that would never allow PDA 

between the two of us, even if I 

broke down and fell to the 

ground crying. He’d never show 

his soft side in front of others. 

But just this time, which was 

the last time I saw him, he 

gives me a weird hug and I 

break. 

It was my last night before 

moving to this big city. It was 

the night I completely broke 

down and as if that wasn’t 

enough for my tired soul, the 

shattered pieces of my heart 

cut right through it. I couldn’t 

sleep that night, knowing that 

nothing will ever be the same. 

My friends got distant, Luka 

moved to China and I changed a 

lot. I thought I wouldn’t survive 

this huge change but now I 

can’t imagine what it would be 

like if I hadn’t moved away. 

It was very hard in the 

beginning, especially because I 

can’t remember faces properly 

and because I have social 

anxiety and get really dizzy at 

the sight of a crowd ( which this 

city is full of ) and I’m really 

bad at navigating myself and 

get not-so-light panic attacks 

when I’m a least bit nervous 

but I got through it all. I’m very 

proud of myself for moving on 

but I don’t think I will ever be 

able to forget the last evening I 

spent with my friends. 

I realized that I am way 

stronger than I thought I was 

and that when you think you did 

your best and that you can’t go 

on, it’s only a half of your 

possibilities. 

Теодора Божовић II-3 

Ментор: Милица Бошковић, 

наставница енглеског језика 



Ана Чогурића ; 

Јована Станковић ; 

Теодора Станојевић ; 

Алекса Митровић II/4

21 

„Anti-social behaviour is a 

trait of intelligence in a 

world full of conformists“. 

English corner by Mia &Nina 

„One must be sane to hink 

clearly, but one can think 

deeply and be quite insane” 

„I don't care that they 

stole my idea...I care 

that they don't have 

any of ter own“. 

„Be alone, that is the 

secret of invention; Be 

alone, that is when 

ideas are born” 

„I do not think you 

can name many great 

inventions that have 

been made by 

married men”. 

„No free energy device 

will ever be a llowed 

to reach the market” 

„To know each other 

we must reach 

beyond the sphere of 

our sense 

perceptions”. 

Т А П И 

„Science is but a 

perversion of itself 

unless it has as its 

ultimate goal the 

betterment of 

humanity” 

„If your hate could be 

turned„I into electricity, it 

would light up the whole 

world”. 

Миа Модић и Нина Павловић 



„A new idea must not be 

judged by its immediate 

results”

22 

A DAY IN A LIFE OF 

TEENAGER 

As we grow up, adults tell 

us exciting stories about 

their adventures and the 

things they have done when 

they were our age. 

Technology has improved a 

lot and teens now and then 

spend their time differently. 

We are always on our 

phones, checking what's new 

on Twitter, posting photos on 

Instagram or just scrolling 

through other social medias. 

In my opinion, that's just a 

waste of time. 

Less young adults like to 

read because they can find 

all the information they need 

online. Even though you can 

read a bunch of books online, 

some of us still like to feel 

the paper pages. 

Texting is our generation's 

way of communication, even 

if we are all together, there 

is always someone on the 

phone. We also spend a lot 

of time listening to music. 

Oh, and that's another 

difference! When my parent 

were young, they had to buy 

the cassettes in order to 

listen to something other 

than the radio, For me, all 

those songs are just a click 

away. 

When we are bored, we 

watch movies and TV shows. 

And if you start watching a 

new TV show, you should be 

prepared to stay up all night, 

'cause there is no way you 

will watch just one episode. 

Parties and concerts are also 

big things now and it's hard 

to balance between friends 

and school. 

The high school years are 

the best time for most of the 

people and I hope I will 

spend mine the best way I 

can and create some good 

memories. 

Нина Павловић IV / 4 


наставница енглеског 

језика 



Милица Лабудовић, 

Андријана Томић, 

Сања Димитријевић, 

Теодора Божовић II / 3

23 

„Love all, trust a few, do 

wrong to none”. 

„A fool thinks himself to be 

wise, but a wise man knows 

himself to be a fool”. 

„The very substance of the 

ambitious is merely 

the shadow of a 

dream”. 

„Better a witty fool 

than a foolish wit”. 

„Pleasure and 

action make the 

hours seem short”. 

„Love me or hate 

me, both are in my 

favor...If you love 

me, I’ll always be in your 

mind”. 

„Nothing is good or bad, but 

thinking makes it so”. 

„I always feel happy. Do you 

know why? Because I don’t 

expect anything from 

anyone! Expectations always 

hurt. 

„Let no one who loves be 

unhappy…even love 

unreturned has its rainbow 

„The lunatic, the lover, and 

the poet, are of imagination 

all compact.” 

„Don’t waste your love on 

somebody who doesn’t value 

it”. 

„You say that you love the 

rain, but you open your 

umbrella when it rains. 

You say that you love the 

sun, but you find a shadow 

spot when the sun shines. 

You say that you 

love the wind, but 

you close your 

windows when wind 

blows. 

This is why I am 

afraid; you say that 

you love me too. 

What should I do, 

when your laughter 

is my regret, when 

your peace is my 

agitation, when 

your love is my 

destruction”? 

„Have more than you show. 

Speak less than you know”. 

English corner by Mia &Nina 


наставница енглеског језика

24 

I DON’T WANT TO GROW UP 

My parents told me, a 

long time ago, that childhood is 

the best part of human life and 

that we don’t need to worry, in 

this period,about anything.We 

feel for the first time, what 

love feels like..That feeling of 

butterflies in your stomak and 

then your sweet cheeks get red 

and, oh my Gosh ! Now he sees 

that you are red, he must know 

you like him !!! All those sweet 

moments, funny innocent jokes, 

a lot of laughter and fun. 

I am almost 16 now and, 

to be honest, I miss my 

“childhood”, even though I am 

still a kid, I am also a teenager 

and in my opinion, there is a 

huge difference between those 

two words.When I turned 13 or 

maybe 14, everything 

changed.Suddenly all people 

around me were annoying at 

some point.Many guys started 

to make their “funny” jokes 

and tease everyone around 

them.So in this period, I think 

that kids actually became more 

mature and they slowly shape 

their personalities into final 

form.I am scared to grow up 

because I have already felt that 

scary wave of harm and being 

an outsider.Serbian coulture is 

effecting, the way my friends 

act, a lot.Estrade,all those popstars 

such as Milan Stanković or 

Stanija...I mean...They are all 

hilarious to me but obviously 

the fault is in me, because 

everyone else thinks opposite 

then me.So they wear short 

dresses, heels, thick T-shirts 

and, unfortunately, that is not 

my stile and I feel really bad for 

them because(maybe I am not 

right) but they are just too 

young and with this kind of 

clothes they can just atract 

attention of pedophyles to 

themselves and then, God 

forbid, something bad happens 

to them and it comes out in 

newspapers and everyone’s like 

“Oh my Gosh..Poor kid,she was 

so nice..Patriarchal 

family,shy..“, blabla..Yeah,maybe 

that is the 

case one in million.I 

don’t like the feeling of 

being an outsider,it 

wasn’t like this when I 

was just a little girl.All 

those differences 

between us are in 99% 

the subject of 

judgement. 

I am afraid to 

grow up because I don’t 

want to see hell years 

coming...One day I will, 

hopefully, be a mom and 

I really wouldn’t like to 

see my daughter falling 

under this preasure of 

being a part of “cool“ 

groups,so she needs to 

smoke,try some “other stuffs“ 

and become a street girl.I am 

scared to grow up because I 

don’t know how much I can 

resist and deal with all those 

comments.It’s hard to live your 

own life because everyone puts 

their noses into it..I am really 

sick of this! 

Ева Живковић IV / 4 





Јована Павловић 

Александра Благојевић 

Ања Ратић 

Марија Кујунџић II/4

25 

What a Wonderful World 

Louis Daniel Armstrong 

I see trees of green, red 

roses too 

I see them bloom for me and 

you 

And I think to myself what a 

wonderful world 

I see skies of blue and clouds 

of white 

The bright blessed day, the 

dark sacred night 

And I think to myself what a 

wonderful world 

The colors of the rainbow so 

pretty in the sky 

Are also on the faces of 

people going by 

I see friends shaking hands 

saying how do you do 

They're really… 

Петковић Павле IV/1 

Новогодишњу честитку израдили: 

Kатарина Станић, Теодора Сандић, Микаина 

Миловић, Ивана Фук и 

Исидора Марић. II/2

26 

Раме 

Екваторијална и Бонихард 

кукица 

Ђорђо Тинтор IV-3 

Maша Црномарковић IV-3 

• Наставља се на 

ручицу 

• Има правац према 

контактној 

области 

апроксималне 

стране зуба 

• Лежи у I квадранту 

Екваторијална 

кукица 

• Припада групи кукица које обезбеђују само 

ретенцију 

• Састоји се из: 

• Ручице 

• Рамена 

• Teла 

• Репа 

Тело 

• Чини везу између 

ручице и рамена 

• Обезбеђује мање 

или више 

еластичну везу 

између делова 

кукице и базе 

протезе 

ИНДИКАЦИЈЕ ЗА ПРИМЕНУ 

ЕКВАТОРИЈАЛНЕ КУКИЦЕ 

Ретенција и 

стабилизација 

парцијалне плочасте 

протезе када се 

ретенциони зуби 

налазе више у 

постериорној зони 

вилице

27 

Бонихард(Bonyhard) 

kукица 

• Поставља се на зуб 

носач 

• Естетски боља од 

већине кукица 

• Функција ретенције и 

стабилизације 

• Састављена из: 

• Ручице 

• Teла 

• Репа 

Реп 

• Наставлја се на 

хоризонтални део тела 

• Таласастог облика или 

облика отворене омче 

• Одстоји 1.5-2 mm од 

модела 

• Налази се у телу 

акрилатне протезе 

Ручица 

ИНДИКАЦИЈЕ ЗА ПРИМЕНУ 

БОНИХАРД КУКИЦЕ 

• Има функцију 

ретенције 

• Полумесечастог облика 

• Гингивално или гингиводентално 

оптерећење- 

1-2 mm удаљена од 

руба 

• Денто-гингивално 

оптерећење- минимум 

0.5 mm удаљена од 

гингиве 

Ретенција и 

стабилизација 

парцијалне плочасте 

протезе када се 

ретенциони зуби 

налазе више у 

антериорној зони 

вилице 

Ментор: 

Лидија Домокош, наставник 

практичне наставе 

Teло 

• Увек се простире од 

ручице 

• Има вертикални и 

хоризонтални правац 

• Од најконвекснијег дела 

ручице пружа се 

вертикални део 

• Дужина хоризонталног 

дела зависи од 

распореда преосталих 

зуба, а тиме и положаја 

ретенционе линије

28 

Guess 

who !? 

Mладa 

портретискињa 

Андријанa 

Томић, ученицa 

II/3 одељења, 

представила 

нам се групом 

портрета 

познатих 

личности, из света музике и 

филма. Она се труди да 

проникне у мисао својих 

модела и сигурно да ће јој 

животно искуство то и 

олакшати. Таленат је ту а 

остављамо вама да га сами 

процените. За следећи број 

Андријана нам је најавила 

портрете неких својих 

омиљених професора. 

Асија Меноски

29

30 

Здраво. Ја сам Мирко 

Срдић, ученик сам четвртог 

разреда Зуботехничке 

школе у Београду. 

Ватерполо тренирам већ пет 

година. Своје прве замахе у 

ватерполу сам направио у 

ВК Стари град. Тамо сам 

тренирао две године. 

Играјући за тај клуб моја 

жеља за ватерполом 

постајала је све већа и 

већа. Сматрао сам да је 

потребно да пређем у неки 

бољи клуб, што сам и 

урадио. То је био ватерполо 

клуб Таш, где сам већ три 

године и веома сам 

задовољан. Играо сам 

много важних утакмица за 

мој клуб и освојио много 

медаља. Пријавио сам се и 

за школски турнир у 

ватерполу, где смо, моја 

екипа и ја, освојили прво 

место. 

Марко Срдић IV/4 


честику израдили: 

Вукашин Станковић 

Петар Милуновић, 

Реља Ристић II/1

31 

Здраво! 

Ја сам Огњен Марковић, 

ученик одељења III/4 

Зуботехничке школе у 

Београду. Доносим вам 

репортажу о спортистима, 

кик боксерима наше школе. 

То су, поред осталих, о 

којим овога пута неће бити 

приче, Душан Виденовић, 

ученик одељења III/2 и 

Петар Костић, ученик 

одељења III4. 

Душан Виденовић се кикбоксом 

бавио 6 месеци у 

КБК Синђелић. Учествовао 

је на два турнира, на 

првом је постигао 2. место 

у лако-тешкој категорији 

(од 75 до 81кг), а на другом 

турниру је, нажалост, 

морао да одустане због 

повреде ноге. Убрзо после 

тога је одустао од кик-бокса 

и хтео да се опроба у неком 

другом борилачком спорту. 

Тренутно се бави 

бразилском борилачком 

вештином јиу-јитсу у 

„Жерјал тиму“. 

А ево шта о себи каже 

Петар Костић: 

“Као и сва седмогодишња 

деца ишао сам на разне 

спортове, до момента када 

сам изабрао спорт који 

волим и који ме испуњава и 

даје оно најбоље од мене. 

Сасвим случајно сам 

пронашао спорт који волим, 

а то је кик-бокс. Овај спорт 

захтева пуно напорних 

тренинга, континуитет и 

посвећеност, добру 

самоконтролу и 

сагледавање сопствених 

могућности, како када је у 

питању тренинг, тако и 

када је у питању припрема 

за меч и анализа 

противника, његових 

врлина и мана. Снага је 

битна, али није одлучујућа, 

техника је важна, али се 

без снаге не може 

реализовати, без кондиције 

ни најбољи не могу постићи 

успех. Сваки излазак у ринг 

доводи срећу у победи, али 

и учење на грешкама у 

поразу.” 

А сада, погледајте видео, 

на коме нам они 

демонстрирају ову вештину 

и процените сами колико су 

добри! 

За часопис ЗТС МЕДИЈА 

Огњен Марковић III/4 



Матковић Анастасија , 

Eмбе Каролина , 

Јаковљевић Никола , 

Петровић Марко и 

Михаљловић Матеја II/2.

32 

Крајем другог Крајем 

другог полугодишта, 

традиционално у нашој 

школи, одржава се 

Историјски маскенбал. 

Ученици другог разреда 

оживљавају историјске 

догађаје и ликове а на 

задату тему. Наставница 

историје Весна Петровић 

нам је представила и 

овогодишњи маскенбал: 

„Тематика овогодишњег 

маскенбала била је „ 

Музика 20. века“. 

Учествовала су 4 одељења 

другог разреда зубних 

техничара, који су се на 

овај начин опростили од 

наставе историје.“ 

Уживали смо у 

путовању кроз време које 

су, кроз музику, плес, 

песму, костиме и шминку, 

наши ученици преточили у 

сценски приказ на 

изванредан начин. По оцени 

и мишљењу публике, 

најбоље је било одељење 

II/1. Трочлани жири је 

одлучио да на првом месту 

буде одељење II/ 2 , на 

другом II 1 , а треће место 

поделила су одељења II/ 3 и 

II/ 4 . Најбољи сценски 

наступ имали су: Кис II/ 1 , 

Натпевавање II/ 3 и Мајкл 

Џексон II/ 1 . Најбољи 

самостални наступ - Тајчи 

II/ 4 . 

Све ово, осмислила 

је и организовала 

наставница историје Весна 

Петровић. Водитељ 

програма била је Драгана 

Крстић. 

„Захваљујем се свим 

ученицима на преданости, 

ентузијазму и инспирацији 

које су уложили у 

реализацију овогодишњег 

незаборавног манскенбала. 

Од срца честитамо свим 

учесницима а снимак 

можете погледати на 

Youtube каналу наше 

школе.“ 

Наставник физичког 

васпитања Владимир Весић 

је обезбедио и објавио 

комплетан снимак 

Историјског маскенбала, а 

ми смо се потрудили да вам 

пренесемо атмосферу из 

„гардеробе“ где су можда 

најузбудљивија дешавања. 

Све то ствара једну 

позитивну трему која се 

преноси на саме наступе и 

вероватно је и то један од 

разлога зашто Историјски 

маскенбал има толико 

успеха. Сваке године 

ученици превазилазе сами 

себе на радост нас 

посматрача. 

У ишчекивању новог 

маскенбала ,одгледајте 

овај наш видео -снимак 

„Иза кулиса“. 

II / 1 

II / 3 

II / 4 

Меноски Ениса

33 

Здраво! 

Ја сам Исидора Благојевић, 

одељење III/4, 

Зуботехничке школе у 

Београду. Мој хоби је 

свирање гитаре. Свирам 

гитару већ 9 година и 

завршила сам нижу музичку 

школу, како за гитару, тако 

и за соло певање. Музичу 

школу сам похађала у 

Младеновцу, у ОМШ „ 

Стеван Христић ". Имам и 

свој Јутјуб канал, где 

можете видети моје бројне 

кавер-е на многе песме ... 

Линк: https:// 

www.youtube.com/channel/ 

UCMVxt6_hOyCx3av5iBWd4rQ 

На овом снимку сам радила 

кавер за песму: „Само се 

ноћас појави“ - Магла 

Бенд ... Уживајте 



Ранчић Ема 

Матковић Мина 

Матић Милица II/4 



Секулић Јана ,Потран Миа , 

Спасић Дијана , 

Мијаиловицћ Николина II/1

34 

Дружење, 

путовање, 

склапање нових 

пријатељстава, 

обилажење нових 

места, све у једној 

речи - екскурзија. 

А Грчка, прелепа 

медитерaнска земља, 

богата традицијом и 

културом повезаном са 

нашом, права је 

дестинација за овакву врсту 

уживања. То можете 

погледати на видео снимку 

који смо припремили за 

вас. Надамо се да ћете 

уживати гледајући, бар 

упола, колико смо и ми. 

Све је овако 

почело ... Трећи октобар, 

трећа година Зуботехничке 

школе 2018. године, 

упутила се ка југу Балкана 

да створи незаборавне 

утиске. Иако је Паралија 

једно од најпознатијих 

летовалишта Грчке, она, 

дефинитивно, није била 

главна звезда овог 

путовања. Поред дивних 

дана проведених у хотелу, 

дискотеци, на пешчаној 

плажи; обилазећи градске 

продавнице са сувенирима, 

КАЛАМБАКА 

једући познати грчки гирос, 

успели смо да обиђемо још 

неке, поред многобројних 

атракција ове прелепе 

земље. 

Обилазак Метеора је 

засигурно оставио најјачи 

утисак на све нас. То је био 

магичан приказ 

православних душа на 

чардацима између неба и 

земље. Сама ова појава, 

може се назвати 

мистеријом, па чак и чудом 

али оно што изазива још 

више питања јесу људи који 

су у жељи да се приближе 

Богу и тражећи излаз од 

искушења, на овим 

масивима 

саградили 

манастире. 

Ово је био наш 

приказ другог 

дана, који је, 

дефинитивно, 

одузимао дах. 

Трећи дан 

екскурзије, довео нас је у 

град Солун, други по 

величини и значају Грчке. 

Свако је своје време провео 

на различит начин. 

Фотографисање на 

Аристотеловом тргу, 

куповина по солунским 

радњама, одмарање у 

кафићима са прелепим 

погледом на море. 

Неизбежно је било обићи 

Белу кулу, најпознатији 

симбол овог града. 

Туристички дух се заиста 

пробудио у нама, тог 

помало тмурног дана. 

Враћајући се ка Паралији, 

обишли смо и Српско 

војничко гробље и Космос,

35 

Грчко вече, такође, догађај 

је који се само тамо може 

доживети. Традиционална 

грчка вечера, пуна 

медитеранских зачина, 

белог вина и грчке музике и 

игре, заиста је направила 

одличну атмосферу међу 

свима нама. 

смо успели да пренесемо 

атмосферу и да сте 

уживали у садржају који 

смо припремили за вас. 

Четвртог дана, након 

обилажењa археолошког 

налазишта, поподне је било 

препуштено уживању и 

обилажењу Паралије. Сви 

ови прелепи моменти се 

десе једном и заувек остану 

у сећању. Живот, заиста, 

треба испунити оваквим 

занимљивим авантурама. 

Репортери : 

Нина Бајловића 

Невена Стевановић 

Ива Ћирић III/2 



Бранка Микић 

Николија Мојсић 

Ивона Гегић-Мијатовић 

Стефана Вучковић 

Урош Симић II/3 



Сара Здравковић, 

Ђурђа Копривица, 

Андреа Вуканац и 

Анђела Симеуновић II/1 

Свима вама који ово 

сада читате, захваљујемо 

се на пажњи и надамо се да

36 

Новогодишњу честику израдили: 

Катарина Орловић, Лана Гашић, Наталиј

37 

а Кнажевић, Вања Вукајловић II/1

38 


Весна Радовановић, Mилица Витковић, 

Милош Величковић, Никола Милошевић II/1 


Андријана Аврамов, Анђела Ђуровиц, 

Јован Лаловић И Кристина Штетић II/1 

ЗТС МЕДИЈА— 

школски часопис 

Директорка: 

Др Биљана 

Благојевић Седлар 

Главна и одговорна 

уредница: 

Др Ениса Меноски 

Извршна и арт 

уредница: 

Др Асија Меноски 

Лекторка: 

Весна Кнежевић 

Живић 

Сарадници: 

- ученици 

Зуботехничке 

школе 

Сви ученици другог 

и трећег разреда, 

Ева Живковић IV/4, 

Иван Маринковић 

III/2, Маша 

Црномарковић IV/3, 

Емина Хаџић IV/1, 

Ђорђо Тинтор IV/3, 

Павле Петковић IV/1 

Тина Меденица IV/1, 

Дијана Спасић II/1 , 

Исидора 

Стојиљковић II/1 , 

Јана Секулић II/1 , 

Ања Тривић II/1 

Петар Милуновић 

II/1, Миа Модић IV/4, 

Нина Павловић IV/4, 

Андријанa Томић 

II/3 , Огњен 

Марковић III/4, 

Марко Срдић IV/4, 

Петар Костић III/4, 

Ива Ћирић III/2. 

Душан Виденовић 

III/2, Исидора 

Благојевић III/4, 

Нина Бајловића III/2, 

Невена Стевановић 

III/2, 

- наставници 

Зуботехничке 

школе: 

Наташа Петровић, 

Весна Кнежевић 

Живић, Милица 

Бошковић, Весна 

Петровић, Маја 

Врачар, Светлана 

Ђорђевић, Лидија 

Домокош 

Зуботехничка 

школа Београд, 

Станка Враза 63

ZTS MEDIJA 4A

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?