You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
С р а н а 19<br />
СВАКА МЛАДОСТ ЛЕПО ПОЕ<br />
ЕКОЛОШКА ПЕСМА<br />
Једном сам сањала чудесан сан:<br />
птица ми мала пала на длан<br />
и певала песму, тужно,<br />
како је небо сиво и ружно<br />
и чудно некако мирише,<br />
па не може лепо да се дише,<br />
а оне облаке беле и меке<br />
заменише црни из цеви неке.<br />
И где ће птица? Не зна ни сама-<br />
једно је небо свуда над нама,<br />
па се сакрила у мој сан,<br />
ту да чека нови дан.<br />
Срце ми притисла туга тешка,<br />
црно је небо људска грешка!<br />
Затим је једна рибица мала<br />
кроз исти сан запливала.<br />
И рече: „Чудо је да сам жива,<br />
по мојој реци пластика плива<br />
и разно смеће у њу се слива.<br />
Уз обале реке конзерве звече<br />
и ја те молим ово вече-<br />
пусти ме бар неки дан<br />
да пливам кроз твој сан.―<br />
блага и топла, бистра и чиста.―<br />
Заплакала је јадна глиста:<br />
„Пусти ме да по твоме сну<br />
пузим к'о некада по тлу.―<br />
Срце ми притисла туга тешка,<br />
кисела киша људска је грешка!<br />
И тако ... залуташе у мој сан<br />
рибица, птица и кишна глиста,<br />
да заједно чекамо онај дан<br />
кад ће планета да нам заблиста,<br />
када ће човек да се сети<br />
да исправи своје грешке све,<br />
па да се посвети својој планети,<br />
јер нема нама живота без ње.<br />
Ева Живковић, III4 (2017/18)<br />
Срце ми притисла туга тешка,<br />
Прљава река људска је грешка!<br />
А тад ми у сан бану глиста,<br />
мучи је проблематика иста:<br />
„Земља ми више није чиста<br />
од хемикалија и киселе кише.<br />
И нећу да ме зовете више<br />
кишна глиста,<br />
јер киша више није иста