TU_30_web

DECEMBAR 2018. SPECIJALIZOVANI MAGAZIN 

ZA TURIZAM I UGOSTITELJSTVO 

ISSN 2334-8828 

Tema broja: 

BLOGERI, VLOGERI I OSTALI PROFESIONALNI 

PUTNICI 

Kuvar u fokusu: 

ERIK BRIFARD 

Jelovnik: 

RESTORAN: JUST A MAESTRO 

Intervju: 

MAJA ROGAN 

Kamping: 

ETNO GLAMPING ILI ČIST HEDONIZAM

Alpe-Adria 

30. sajam za zeleni i aktivni turizam 

30. januar — 2. februar 2019 

Gospodarsko razstavišče, Ljubljana

Zašto 

posetiti sajam 

Alpe-adria? 

događaj je specijalizovan za zeleni i aktivni turizam, sa brojnim posetiocima, 

pregledom konkurencije iz regiona i šire, njihovih ideja i rešenja 

× 

iskoristite sajam za predstavljanje, direktnu prodaju ili proveravanje svoje ponude 

× 

nudimo mogućnost učestvovanja na edukacionim manifestacijama, 

umrežavanje, savetovanje, upoznavanje novih trendova 

× 

obezbeđen medijski odziv preko mreže domaćih i stranih medijskih partnera 

× 

sajam i ove godine dopunjava GASTexpo, međunarodni sajam gastronomije, 

ugostiteljske i hotelske opreme, pića, kafe, pekarstva i konditorstva

SADRŽAJ 

TU MAGAZIN DECEMBAR 2018 

60/62 56/58 

22/25 

45/47 

11/15 

06/10 - Tema broja: 

Blogeri, vlogeri i ostali profesionalni 

putnici 

11/15 - Jelovnik: 

Restoran Just a Maestro, Beograd 

18/20 - Srbija na četiri točka: 

Istočna Srbija 

skriveno blago domaćeg turizma 

22/25 - Kamping: 

Etno-glamping ili čist hedonizam 

26/27 - Intervju: 

Maja Rogan 

28/29- Turistički tartufi: 

Jedna lisabonska priča 

34/35 - Mlade lavice: 

Aleksandra Stanković 

36/39 - Italija koju manje 

poznajete: 

Pietrapertoza, 

vremešna seoska lepotica 

42/44 - Adrenalin: 

Uzbudljivo puškaranje na Petrovaradinu 

45/47 - Novi trendovi: 

Turizam za vreme praznika 

48/50 - Kulturni turizam: 

Tintoreto - samouki genije Venecije 

51 - Pet pitanja za šeficu: 

Maja Babić 

52/54 - Predstavljamo agenciju: 

Super Star Travel, 

Njegoševa 28a, Beograd 

56/58 - Kuvar u fokusu: 

Erik Brifard 

60/62 - Ugostiteljstvo: 

Šta znači dobro brendiran restoran 

64/68 - Intervju: 

Kulinarska turneja tri šefa 

72/75 - Hotel: 

Bohinj ECO hotel, Slovenija 

78/80 - Pivo: 

Pivara “Gvint” 

84/85 - Automobili TU: 

Sitroen C3 erkros 

86/87 - Aktuelnosti TOB: 

Beogradska zima 

88/91 - Studijsko putovanje: 

Slovenija koju manje poznajete 2018 

04

To: igor.abramovich@yahoo.com, marekpodorski@gmail.com 

SPECIJALIZOVANI MAGAZIN 


IZDAVAČ: 

YO YO SPIN 

Rige od Fere 20 Beograd, Srbija 

office@tumagazin.rs 

www.tumagazin.rs 

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: 

Petar Vušurović 

petar@tumagazin.rs 

DIZAJN I PRE PRESS: 

Ivan Halupka 

UREDNIK FOTOGRAFIJE: 

Edvard Nalbantjan 

REDAKCIJA: 

Bojana Ilić, Jelena Popović Đorđević, 

Dragan Stanimirović 

SARADNICI: 

Branka Bošnjak, Jelena Stanković, 

Jelena Babić, Maja Rogan 

LEKTURA I KOREKTURA: 

Marija Halupka 

MARKETING I DISTRIBUCIJA: 

Usta Nova d.o.o. 

ŠTAMPA: 

DMD štamparija, Beograd 

FINANSIJE: 

Slađan Bjelaković 

PERIODIKA: 

Dvomesečna 

Izdavač ne odgovara za sadržaj objavljenih 

oglasa. Magazin se ne distribuira licima 

mlađim od 18 godina i namenjen je 

profesionalcima u sektorima turizma i HoReCa. 

Dragi moji prijatelji, 

Evo konačno da se javim iz majčice Srbije. Oteglo se ali barem 

vi znate kako izgleda kada se posle toliko godina vratiš u domovinu. 

(Igore, ti si mi pričao da si prve nedelje bio više u votki nego 

u Moskvi.) 

Evo šta ste sve propustili i šta vas očekuje kada dođete kao što 

ste obećali. 

Prvo je, naravno, bila glad! Ona fizička, iskonska glad za svom 

onom predivnom, slasnom, masnom hranom o kojoj vam pričam 

bajke. Želeo sam da odmah sa aerodroma utrčim u prvu ćevabdžinicu 

u kojoj bi ti, Marek verovatno ostao da kampuješ budući da 

ti se toliko sviđaju burgeri. No, odoleo sam iskušenju samo da ne 

razočaram roditelje koji su me čekali za trpezom koja bi zadovoljila 

omanji garnizon. 

Moja stara majka oduvek se plašila da ne umrem od gladi 

tamo u tuđini, a sada posle svega, i meni se čini da ja tamo u 

Vankuveru uopšte i ne jedem nego žvaćem i varim, ubacujem 

u sebe kao da sipam gorivo. Kad dođem nazad uzeću sve ono 

plastično voće i povrće kojim se hranimo i napraviti od njega lep 

nameštaj, a kad dođemo u Srbiju sva trojica zajedno moraćete 

da s vremena na vreme pojedete po neku kesu ili flašu čisto da 

organizam ne doživi šok. 

Čim sam posle nekoliko dana završio sa jelom, rešio sam da 

izađem iz kuće kao da vidim stare prijatelje, a u stvari spreman 

kao zapeta puška da privedem nešto, jer su me ulice rodnog grada 

mamile kao livada prvog leptirića u proleće. 

Beograd se strašno promenio za poslednjih desetak godina 

koliko ja nisam bio tu. Na prvi pogled, klasičan evropski grad 

u tranziciji, socijalna raslojavanja i nestanak srednje klase, gradilišta 

i ulaganja na svakom ćošku jer kapital ne miruje u gradu 

koji želi da posle svega postane regionalni centar, ali sam već 

posle nekoliko minuta počeo da primećujem nešto čudno. Kao 

šatro, ovde niko nema para, nezaposlenost i skupoća, a svi kafići 

i restorani puni tokom celog dana. Devojke (još jedan srpski 

mit je da su nam devojke najlepše na svetu) su recimo u podne 

obučene i našminkane vrlo napadno, čak neke od vankuverskih 

prijateljica noći izgledaju kao prava nevinašca u odnosu na ono 

što je prošetalo pored mene. Tako sam krenuo da divljam po 

kafanama i splavovima i nekim čudom se pojavio na kućnom 

pragu posle dva dana, taman da sprečim roditelje da zovu Interpol 

zbog slučaja nestalog „deteta stranca“. Posle svega, čini mi 

se da sam postao isti onaj stranac kojih sam se gnušao dok sam 

živeo ovde. 

Još jedna stvar je ovde neverovatna. Klima. Ljudi, ovde sam već 

nedelju dana i nije pala kiša, a o snegu u decembru da ne govorimo. 

Ja sam iskreno i zaboravio na to da je Srbija lepo mesto za 

život, pogotovo ako nisi bio tu poslednjih deset godina. 

I na kraju da znate da svima pričam o drugarima sa kojima 

živim tamo u Kanadi (o jednom ludom Rusu i još blesavijem Slovaku) 

i da im govorim da ćemo, kad se obogatimo danas, sutra, 

da kupimo pola Srbije (Igore, tvoje prezime kao i svuda u svetu i 

ovde deluje). 

Mnogo vas pozdravlja i voli vaš drugar. Do skorog viđenja. 

P.S. Donosim ajvar i kajmak, makar ih sakrio u čarape!

TEMA BROJA 


Blogeri , vlogeri i ostali 

profesionalni putnici 

U Barseloni je 2011. ruski fotograf Murad Osman fotografisao svoju devojku Nataliju 

kako ga nestrpljivo vuče za ruku da bi zajedno prošli kroz neka vrata oslikana grafitima. 

Niko nije mogao ni da pretpostavi da će objavljivanje ove slike na Instagram profilu 

Osmana dovesti do #followmeto projekta i skoro pet miliona pratilaca. Od ove jedne 

fotografije Murad i Natalija postali su glavni influenseri kada je o putovanjima reč, a 

pokazali su i da je moguće živeti od travel blogova i vlogova 

Za početak da razjasnimo značenje novih reči 

u jezicima sveta: influenser – neko ko utiče 

na mišljenje i stavove ljudi putem društvenih 

mreža; blog – vrsta internet stranice koju 

piše uglavnom jedna osoba – bloger, nešto 

slično kolumni; vlog – isto što i blog samo u 

video formatu, na Jutjubu najčešće, a osoba 

koja to pravi zove se vloger. 

Fenomen travel blogera, odnosno ljudi koji 

putuju po svetu, prave fotografske i video 

zapise ili pišu o svojim putovanjima, a to zatim 

prate hiljade ljudi, putuju na te iste destinacije, 

pa dalje to objavljuju, raširio se neverovatnom 

brzinom zahvaljujući društvenim 

mrežama. To je isto određena vrsta marketinga 

„od usta do usta“, samo što preporuku 

Vlado Šestan 

06


ili kritiku, čuje veliki broj ljudi, odmah, kao na 

primer više od pedeset hiljada pratilaca Fejsbuk 

profila „Savjetnik za putovanja“ čiji je osnivač 

Vlado Šestan iz Zagreba. 

– Grupu „Savjetnik za putovanja“ pokrenuo 

sam s ciljem da stvorim portal za koji priloge 

piše stotinjak putnika/amatera te tako deli 

svoje iskustvo koje može pomoći drugima. 

Sama grupa je fenomen na ovim prostorima 

i mnogi je žele kopirati, ali bez uspeha. 

Mi svakog meseca imamo oko 3.000 novih 

članova – kaže Vlado. 

#zaposleniblogeri 

U „Savjetniku za putovanja“ ljudi postavljaju 

pitanja u vezi sa nekom destinacijom, komentarišu, 

stavljaju svoje fotografije, daju 

savete za avio-karte, hotele i drugo, a sve to 

je potpuno besplatno. Sâm Vlado već godinama 

je profesionalno u turizmu i po njegovom 

mišljenju i iskustvu, od blogova koji se bave 

putovanjima, ne može da se živi. 

– Ne postoji autoritet koji bi se toliko nametnuo 

svojim pisanjem da bi bio relevantan 

širem broju ljudi, jer na kraju krajeva, sve se 

svodi na brojke, to jest na broj čitalaca. Neki 

TEMA BROJA 

mlađi blogeri mogu uspeti na polju jeftine 

kozmetike, odeće i sličnih stvarčica jer mogu 

kao influenseri da utiču na publiku da ih kupi, 

ali tu se radi o jeftinim proizvodima koje svi 

mogu da priušte. Kod putovanja je potpuno 

drugačije jer je to mnogo skuplje, a i osećaj 

i iskustvo su subjektivni. Naše zemlje su vrlo 

slaba emitivna tržišta putnika. U svetskim 

merilima te brojke su zanemarive, stoga 

nismo zanimljivi velikim igračima, avio-kompanijama, 

hotelskim kućama i turističkim zajednicama 

– smatra Vlado. 

Slična iskustva imaju u „Trippin Srbija“ koju čini 

grupa od petoro prijatelja iz Beograda. Jedna 

od njihovih internet krilatica jeste #zaposleniblogeri, 

jer svih petoro ima neki drugi 

posao, a putuju po principu – jedan dan, 

jednom mesečno i trude se da svaki mesec 

posvete pažnju različitom regionu. 

– Mi duboko verujemo da svaki kraj ima šta da 

ponudi i može da bude turistički zanimljiv ukoliko 

se prikaže kako treba. To je ono u šta smo 

se uverili tokom prethodnih 35 putovanja i 

preko 14 hiljada pređenih kilometara. Posebno 

verujemo da jaka saradnja domaćih brendova 

može izgraditi novu sliku Srbije – objašnjava 

Marjan Dragić ispred putujuće petorke. 

Marjan Dragić 

07

TEMA BROJA 


Blogovanje kao posao 

Ako neki bloger ima hiljadu, 5000, 10.000 ili 

50.000 pratilaca, bez obzira ko su oni i da li 

su platežno sposobni (možda nisu trenutno, 

ali će biti u budućnosti), on postaje influenser 

samim tim što njegovi pratioci slušaju 

šta ima da kaže o nekom proizvodu ili nekoj 

destinaciji. Međutim, blogeri često moraju da 

objašnjavaju šta rade, čime se bave i kako to 

može da bude od koristi određenoj firmi, objektu, 

proizvođaču, jer sami proizvođači još 

uvek ne shvataju takav vid reklame. Ipak, ima 

i onih koji uspevaju da žive od toga. Jedni od 

takvih influensera su Ana Marija i Saša Horvat, 

osnivači bloga „Štikla Kafa Kravata“ koji 

su pokrenuli 2012. godine, zatim su sledile 

ostale društvene mreže, da bi od ove godine 

postali aktivni i na Jutjubu. Opredelili su se 

da kreiraju sadržaje u vezi sa putovanjima za 

parove i medeni mesec. 

– Nas kontaktiraju i hoteli, i agencije, i turističke 

organizacije. Oni koji žele da rade 

sa nama dobijaju demografiju ljudi koji nas 

prate i na osnovu toga zaključuju da li nam 

se poklapa ciljna grupa. Posle toga dogovaramo 

saradnju, ako ima prostora. Cilj je uvek 

da se što više ljudi upozna sa nekom lokacijom 

i nikad nećemo otići u hotel samo da bismo 

snimili kako on izgleda. Sve mora da ima 

lepu priču i razlog zbog kog bi neko došao tu. 

Retko ko putuje samo da vidi kako je neki hotel 

lep, ljudi su željni iskustava i to je ono što 

mi želimo da im približimo kroz naše postove 

– objašnjavaju Ana Marija i Saša. 

Njih dvoje žive u Velikom Gradištu i smatraju 

da ljudi treba da shvate da gde god da žive u 

Srbiji, imaju jednake mogućnosti kao i oni koji 

su u Beogradu. Suština onoga što rade jeste 

da podstaknu ljude da se pokrenu i da putuju 

više, a da zatim ono što su videli prenesu u 

svoje okruženje. 

Još jedan ljubitelj putovanja Kristijan Iličić 

iz Zagreba, čija putovanja na društvenim 

mrežama prate hiljade ljudi, uspeo je da svoj 

san pretvori u život, i finansijski to podrži. 

Za sebe kaže da je putnik, a ne turista, jer se 

trudi da na mestima koja posećuje, živi kao 

lokalac. 

– Destinacije biram sam, kao i mesta koja 

tamo posećujem, a moji partneri su uvek na 

08


TEMA BROJA 

najbolji mogući način uklopljeni u sadržaj. 

Ne vežem se za sponzore u čije proizvode 

ne verujem i ne dopuštam promovisanje sadržaja 

koji se ne uklapa u moj način života 

i putovanja. Kroz putovanja mi je zapravo 

mnogo lakše da kreiram sadržaj jer je na njima 

sve zanimljivije i meni, i publici, i partnerima. 

Ja volim kameru, video i fotografiju i uvek 

pokušavam da prikažem presek neke države 

i lokalnog stanovništva i probudim znatiželju 

drugih ljudi da i sami više putuju. Isto tako, 

najviše volim da putujem u daleke, haotične 

države koje su potpuno različite od evropskih 

– kaže Kristijan čiju ljubav prema neobičnim 

destinacijama deli i njegovih neverovatnih 

dve stotine hiljada Fejsbuk pratilaca. 

Ko su pratioci i kakve sadržaje vole 

Kristijan Iličić 

Možda se Jugoslavija raspala kao država, ali 

zato kad je reč o Jutjub kanalima, blogovima 

i socijalnim mrežama, Jugoslaveni su prisutni 

svuda, a razlike postoje u interesovanjima, 

godištu, profesiji i platežnoj moći. Ima i mnogo 

ljudi sa ovih prostora koji žive i rade u inostranstvu, 

ali putuju na primer iz Srbije, jer 

je jeftinije. 

– Godišta naših pratilaca su različita, s tim 

da mlađa populacija voli da provodi vreme 

09

TEMA BROJA 


Ana Marija i Saša Horvat 

na društvenim mrežama, dok blog posećuju 

ljudi svih generacija. Mi tražimo mišljenje ljudi 

i dobijamo sjajne predloge mesta za posetiti. 

Posebno im bude drago kad posetimo 

njihov kraj, pa gotovo svakodnevno dobijamo 

pozive da baš kod njih dođemo – kaže Marjan 

iz „Trippin Srbija“. 

I „Štikla Kafa Kravata“ voli komentare i predloge 

pratilaca i kako kažu, na dela prelaze u 

najkraćem mogućem roku. Ipak, primetili su 

da ima dosta putnika koji sami sebi upropaste 

odmor sopstvenim nezadovoljstvom. 

– Zbog toga uvek pratiocima govorimo da 

od onoga što imaju, trenutno uzmu najbolje. 

Nekad solo izlet do susednog mesta može 

biti mnogo lepši nego provod u Parizu sa osobom 

do koje vam nije stalo. Suština je naći 

pravo društvo za put i krenuti na to željeno 

putovanje sad i odmah, jer se nikad ne zna 

šta može sutra da se desi – poručuju Ana 

Marija i Saša. 

I sva ta svoja iskustva neophodno je ovekovečiti 

na fotografijama, jer pratioci vole da 

vide nešto drugačije od standardnih pejzaža 

u brošurama. Fotografije ili video dokaz su da 

je taj neko stvarno iskusio to o čemu govori, 

jer proizvodi vremenom postaju jednakog 

kvaliteta i razlikuju se samo po priči koju nose, 

po emociji koju stvore za potrošača. Svetske 

statistike govore da se putnici prilikom planiranja 

putovanja okreću što onlajn pregledima 

sa putovanja što slikama i video snimcima 

sa odmora koji su postavljeni na društvenim 

mrežama. Zato krenimo u avanturu, podelimo 

naša iskustva i doživimo život. 

Tekst: Bojana Ilić 

10


JELOVNIK 

Restoran Just a Maestro 

Beograd 

Da biste na Dorćolu otvorili restoran sa 

jasno istaknutom posvetom kvalitetu, 

neophodno je da znate da uradite mnoge 

stvari. Pritom, dodatni izazov u takvom 

poduhvatu, predstavlja opredeljenje za 

koncept mediteranske kuhinje čije je polje 

široko i prepuno nagaznih mina. Ipak, ako ste 

do ušiju zaljubljeni u svoj posao i isplanirate 

par dobrih poteza unapred, moguće je stvoriti 

nešto tako autentično kao što je „JaM“. Na 

malom trgu koji se ugnezdio na raskršću Knez 

Miletine i Šantićeve ulice, „Just a Maestro“ 

svojom baštom prijateljski poziva unutra, a 

kad prekoračite prag restorana, maštoviti 

enterijer prija i obećava posebno iskustvo. I 

onda, sve to nekako krene redom... 

Jelovnik je sveden, ali fino pokriva čitav 

dan uz dnevne preporuke, a karta pića 

uz interesantan izbor vina u ponudi ima i 

odlične autorske koktele. Sveži kolači koji se 

prave u izdvojenoj poslastičarnici restorana, 

na čelu sa limun tartom, već su na glasu 

beogradske publike, dok je osoblje kao retko 

gde, simpatično i edukovano. Posle svega, u 

restoranu „JaM“ se osećate kao da vam je u 

njemu sve već poznato, kao da ste na nekom 

starom dobrom mestu. Ne kaže džabe Tolstoj 

da sve srećne porodice liče jedna na drugu. 

Tekst: Petar Vušurović

Tatar biftek 

sa džemom od paradajza 

i crnog luka i čipsom od 

slatkog krompira 

Karpaćo 

od brancina 

inćuni, kapar, ponzu sos, 

zelena salata

Dimljena cvekla 

sa grilovanim kozijim sirom, 

čipsom od palente, dresing od 

amareta i višnje 

Topla salata 

sa gamborima 

karfiol, cvekla iz turšije, 

batat i crni susam 

JUST A MAESTRO 

BEOGRAD

Pasta a la chef 

domaći tortelloni, juneći 

ragu, sandaniele pršuta, 

mostarda 

Jadranska riba 

prve kategorije 

brancin

Pork belly 

mangolica sa pireom od 

šargarepe i djumbira, fondant 

|od batata, javorov sirup 

Limun tart 

Dry aged 

rib eye steak 

sazrevanje 50 dana, pečen u 

josperu, ćumur 

JUST A MAESTRO 

BEOGRAD

TUTTOFOOD 2019 

TUTTOFOOD, mreža sa sve većim značajem u međunarodnim okvirima, predstavlja 

novi razvoj u 2019. godini sa vinom, digitalom i maloprodajom u centru pažnje. 

TUTTOWINE – novi koncept posvećen vinu u saradnji sa UNIONE ITALIANA VINI 

(Italijansko vinsko udruženje) – debituje na sledećem izdanju TUTTOFOOD-a. Retail 

Plaza, događaj posvećen modernoj distribuciji, biće dodatno ojačan, dok će tehnologije 

biti u središtu pažnje u digitalnom selu. Događaj, takođe dobija službeno odobrenje od 

USDA (američkog Ministarstva poljoprivrede) 

Pripreme za sedmo izdanje sajma TUTTO- 

FOOD uveliko teku kako bi sve bilo spremno 

za događaj koji će se održati u prostoru Fieremilano 

od 6. do 9. maja 2019. Već je registrovano 

1100 kompanija, od kojih je 1/12 iz inostranstva 

i potiče iz najdinamičnijih tržišta, 

uključujući Austriju, Belgiju, Dansku, Egipat, 

Francusku, Nemačku, Grčku, Hong Kong, Irsku, 

Iran, Holandiju, Peru, Portugal, Veliku Britaniju, 

Rumuniju, Španiju, Švajcarsku, Tajvan i Tursku, 

dok su u procesu registracije izlagači iz Argentine, 

Brazila, Kanade, Kine, Hrvatske, Ekvadora, 

Japana, Indije, Maroka, Meksika, Poljske, Rusije, 

Slovenije, Šri Lanke, Južne Koreje, Tunisa, 

Vijetnama i Sjedinjenih Država. 

Na događaju pod nazivom Fruit & Veg Innovation 

posvećenom svežim proizvodima učestvovaće 

pored Italije i izlagači iz Kameruna, 

Kanade, Kine, Francuske, Nemačke i Španije.

Da bi potvrdio svoju međunarodni značaj, 

američki paviljon će prvi put dobiti službeno 

odobrenje USDA. TUTTOFOOD tako postaje 

prva, a trenutno i jedina, USDA manifestacija 

posvećena agraru i prehrambenoj industriji u 

Italiji. 

Vino debituje, rast prodaje na malo 

Jedan od najuzbudljivijih novih događaja na 

TUTTOFOOD 2019 biće TUTTOWINE, originalan 

i inovativan format koji će predstaviti 

poslovne prilike, posebno u vinskom sektoru, 

ciljnoj publici italijanskih i međunarodnih profesionalaca 

u posebnom prostoru organizovanom 

u partnerstvu sa UIV. 

Revidirana i ojačana Retail Plaza raste. Inovativna 

maloprodajna arena je ponovo predložena 

u jasnijem formatu, sa radionicama, 

konferencijama, događajima u prodavnici i 

okruglim stolovima kako bi se predstavilo 

tržište sajmova italijanskim i međunarodnim 

trgovcima na malo, kompanijom Nielsen kao 

partnerom i mnogobrojnim „velikim“ trgovcima 

na malo, uključujući Amazon, Carrefour, 

Gruppo Vege, Eataly, Easy Coop, Iper, Unes, Il 

Viaggiator Goloso i Metro. 

Digitalna transformacija i novi trendovi 

biće prave zvezde na Sajmu 

TUTTOFOOD 2019 

Digitalna transformacija će takođe biti u 

centru pažnje zahvaljujući TUTTODIGITAL-u. 

Događaj na kojem će razne startap kompanije 

predstaviti inovativne tehnologije u smislu 

platformi za e-trgovinu, aplikacija i najsavremenijih 

usluga. Za pregled najvažnijih tehnoloških 

rešenja biće zadužen Seeds & Chips 

– Global Food Innovation Summit, koji će se 

održati istovremeno sa TUTTOFOOD-om u 

Stella Polare Convention Center u Fieramilanu. 

Kao i uvek, pažnja će biti posvećena obuci, informacijama 

i profesionalnom rastu, sa tematskim 

akademijama za različite sektore, uključujući 

Multi-produkt, HoReCa, meso i sušeno 

meso, kao i mlečne proizvode. Pored toga, 

TUTTOFOOD će biti jedan od glavnih partnera 

manifestacije Milano Food City 2019, jer će se 

nedelja posvećena vrhunskoj hrani održati 

istovremeno uz sajam. 

Više informacija na: 

www.tuttofood.it, @TuttoFoodMilano

SRBIJA NA ČETIRI TOČKA 


Istočna Srbija 

skriveno blago domaćeg turizma 

Zahvaljujući kompaniji Porše SCG, ekipa „TU“ magazina imala je jedinstvenu priliku 

da među prvima u Srbiji testira novi model „volksvagen tuareg“ i u njemu obiđe 

prelepi deo istočne Srbije. Veliku zahvalnost na organizaciji ove rute svakako 

dugujemo i Milanu Gočmancu, jednom od osnivača udrženja „Upoznaj Srbiju“, koji 

je kao vodič našoj ekipi svojim znanjem dao nov ton istoriji naših podneblja 

Sastanak sa novim nemačkim modelom i 

dvodnevnom avanturom bio je zakazan u 

zgradi Poršea u Beogradu. Posle dobijenih 

instrukcija, palimo ljutu mašinu i krećemo 

pravac auto-put, gde se isključujemo kod 

Ćuprije. Ovaj kraj je poznat kao velika ekološka 

oaza, a prvo mesto u kom smo stali bio je 

manastir Ravanica 

Manastir Ravanica 

Manastir je smešten na prelepoj ravni, ušuškan 

među strmim stenama odakle počinju Senjski 

rudnici. 

Manastir Ravanica sa crkvom posvećenom 

Svetom Vaznesenju Gospodnjem, sazidao je 

18



knez Lazar u 14. veku. Nije žalio sredstva kako 

bi podigao i na dostojnoj visini održao manastir 

u kome je želeo da ima sklonište i za 

života i posle smrti. U ravaničkoj povelji naročito 

se naglašava da je sve što pripada manastiru 

sam otkupio i dobrovoljnom promenom 

imanja pribavio. 

Posle Kosovske bitke i Lazareve pogibije 1389. 

godine te prenosa njegovih moštiju iz prištinske 

crkve Vaznesenja u Ravanicu 1392, manastir 

postaje mesto hodočašća. 

Najveći broj poznatih pesama posvećen Kosovu 

nastao je uz Ravanicu. 

U okviru manastirskog kompleksa nalazi se 

prodavnica sa biljnim preparatima, melemima 

i ostalim proizvodima koje prave njegove 

monahinje. 

Krupajsko vrelo 

Put nastavljamo ka Krupajskom vrelu. Ovo 

mesto predstavlja jednu od prirodnih retkosti 

i obeležja ovog kraja. Svojom jedinstvenom 

lepotom, koje na površini stvara kraško jezero, 

neodoljivo mami u carstvo šuma, voda i 

čistog planinskog vazduha. Lekovite vode termalnog 

izvora, koje se mešaju sa hladnom izvorskom 

vodom Krupajskog vrela, upotpunjuju 

sliku ovog bajkovitog predela. 

Krupajsko vrelo se nalazi u zapadnom podnožju 

planine Beljanice, sa desne strane Krupajske 

reke, između sela Milanovac i Krupaja. Do njega 

se može doći pristupačnim asfaltnim putem, a 

prilikom posete može se probati i zdrava hrana, 

kao i specijalitet kuće pastrmka iz ribnjaka. 

patrijarha srpskog Spiridona, barjak cara 

Dušana, čašu kneza Lazara, sa ugraviranim 

inicijalima i tako dalje. Nažalost, tih dragocenosti 

više nema u manastiru. 

Gornjak je takođe zadužbina kneza Lazara 

podignuta 1378. godine, kada je izdata i osnivačka 

povelja, a patrijarh Spiridon je svojom 

duhovnom vlašću to potvrdio. 

Borsko jezero 

Okrećemo ključ „tuarega“ i dolazimo do poslednje 

stanice prvog dana našeg putovanja 

Borskog jezera i hotela Jezero. 

Jezero je nastalo 1959. godine pregrađivanjem 

Brestovačke reke, podizanjem brane 

i akumulacijom vode manjih rečica. Zahvata 

površinu od 30 hektara, a dubina vode 

dostiže čak 48 metara. Voda je prvenstveno 

Manastir Gornjak 

Posle Krupajskog vrela stižemo u manastir 

Gornjak. Rušili su ga i palili, pljačkali njegove 

dragocenosti, odvodili monahe, a on je ponovo 

nicao, tu pored Mlave, prilepljen uz 

kamene strmine planine Ježevca. Manastir je 

dobio ime po vetru gornjaku koji duva ovom 

dolinom i čuvao je velike dragocenosti u 

svojoj riznici – povelju kneza Lazara, povelju 

19



namenjena rudarsko-industrijskim pogonima 

u Boru, ali istovremeno omogućava i 

razvoj turizma. 

U letnjim mesecima idealno je za kupanje, pa 

je svojevrstan magnet za kupače. Na obalama 

jezera nalazi se nekoliko uređenih betonskih, 

šljunkovitih i travnatih plaža. Okruženo je 

listopadnim i četinarskim šumama, zelenim 

proplancima i livadama. U njega se redovno 

pušta po nekoliko tonа riblje mlаđi sа ciljem 

dа se obogаti i povećа riblji fond. Upravo zato, 

Borsko jezero sa svojom čistom i prozirno bistrom 

plаninskom vodom omiljeno je mesto 

sportskih ribolovaca. 

Felix Romuliana 

Posle noćenja i odmora put nastavljamo drugog 

dana ka Felix Romuliani carskoj palati. 

Podignuta je po zamisli rimskog imperatora 

Galerija Maksimilijana, na prostranom platou 

Gamzigrada, u blizini Zaječara. Galerije, 

rođen u ovoj oblasti, palatu je podigao u 3. i 

4. veku sebi i svojoj majci Romuli, po kojoj je i 

nazvao. Pripada posebnoj kategoriji spomenika 

rimske dvorske arhitekture. Palatu okružuju 

snažni bedemi koji su štitili sam grad. 

Komunikacijom koja je spajala istočnu i zapadnu 

kapiju, prostor unutar bedema je podeljen 

na dva dela sa različitom namenom. Severnu 

polovinu obuhvata kompleks carske palate 

sa malim hramom i monumentalnim žrtvenikom, 

dok se na južnoj polovini nalaze objekti 

za javnu upotrebu, veliki hram sa dve kripte 

pravougaone osnove i terme, i objekti za opsluživanje 

palate. Objekti su bogato ukrašeni freskama, 

štukaturom, podnim mozaicima sa 

figuralnim i geometrijskim motivima. 

Od prve decenije 4. do sredine 6. veka u nekoliko 

mahova menjaju se naziv, izgled i osnovna 

funkcija. Već u drugoj polovini 4. veka Romulijana 

je zapuštena palata, a posle provale Gota 

i Huna postaje malo vizantijsko naselje koje 

se pod nazivom Romulijana pominje u spisku 

mesta obnovljenih u vreme Justinijanove vladavine. 

Gamzigradski dvorac je poslednji put 

oživeo kao utvrđeno srpsko naselje u 11. veku. 

Ova lokacija je 2007. uvrštena u Listu svetske 

kulturne baštine UNESCO. 

Vrelo Grze 

Poslednja stanica ove nesvakidašnje avanture 

je vrelo Grze. Nalazi se nedaleko od Paraćina i 

nezasluženo je zapostavljeno bogatstvo Srbije. 

Mnogi nikada nisu čuli za vrelo Grze, kao ni 

za fascinantnu modrozelenu boju reke Grze. 

Ima nekoliko izvora, ali oni koji su ih sve obišli, 

tvrde da je izvor pod bukvom najlepši. Pravo 

uživanje je u prelepom padu modrozelene 

vode u slapovima, a šetnja Stazom zdravlja, 

kao i kačenje katanca na Mostu ljubavi i obližnja 

pećina, su samo mali deo posete ovom 

vrelu koje ostavlja bez daha. 

Tekst i fotografije: Dragan Stanimirović 

20

KAMPING 


Etno -glamping 

ili čist hedonizam 

Glamping smo već apsolvirali kao koncept. To je glamurozni kamping koji i 

najzahtevnijim gostima pruža maksimalan osećaj komfora poput hotela sa pet 

zvezdica, a u isto vreme dodir sa prirodom i privatnost kakva u hotelu ne postoji. 

Ključno pitanje za ovu rubriku jeste da li je moguće kombinovati etno-turizam i 

glamping ili kamping generalno? Moj prost odgovor je „da“, ali nešto komplikovaniji 

odgovor bi počeo sa „ako“ 

Dakle, ako imate mogućnost da sagledate 

širu sliku verovatno ćete pomisliti da je razvoj 

glamping turizma gotovo nezamisliv kada 

nemamo razvijen ni kamping turizam, infrastrukturu, 

puteve, aerodrome, ugostiteljske 

objekte i slično. Međutim, ako uzmete u obzir 

činjenicu da su ljudi spremni da odvoje znatnu 

sumu novca za koju će ipak kupiti veću privatnost, 

bolji i svrsishodniji odmor, kvalitetan, 

udoban i mirisan krevet, jastuk po svojoj meri, 

onda je možda realnije sanjati o tome da je i 

glamping moguć u Srbiji. 

Evo i pet konkretnih „za“: 

– Postoji veliki broj izuzetnih lokacija koje su 

još uvek daleko od ljudskog prisustva (svetlosno 

i zvučno nezagađena mesta), a imaju fantastične 

odlike, 

– Naši ljudi su srdačni i gostoprimljivi, 

– Hrana i piće, voda i vazduh, na ovim izolovanim 

lokacijama su još uvek nezagađeni, 

– Klima je pogodna za sezonu od 365 dana, 

– Do Srbije se ne putuje više od deset sati avionom 

(ali ima dosta drumskim saobraćajem). 

No, kako ja volim razgovore na temu „šta bi bilo 

kad bi bilo“, možda je najbolje da to ispričamo 

ovako: 

„Ja sam Antoan, živim u Bezansonu, Francuska. 

Treba mi nešto novo, potpuno drugačije, ali da 

budem u prirodi, u tišini. Vreme je da završim 

sa pisanjem knjige. 

Slećem na aerodrom na Kadinjači. To je, kažu, 

negde blizu grada po imenu Užice. Zgodan 

mali aerodrom usred prelepog krajolika. Kratka 

pista, nikad kraća, ne znam ni kako je uspeo 

da sleti ovde, ali svaka čast pilotu. Vozim se do 

Bajine Bašte nekim dobrim luksuznim kombijem, 

lagana etno-muzika, imam i wi-fi. Put 

je lep, kroz brežuljke i dolove. Voća napretek. 

Svuda. Maline, višnje, trešnje, kupine, jabuke, 

kruške, šljive, ko zna šta još ima. Kakva je klima, 

siguran sam da bi i kivi rastao posvuda. Kuckam 

poruku ženi da joj kažem kako je trebala i 

ona da pođe. 

Priroda je ovde nekako drugačija. Odgovara mi 

da batalim telefon i da se isključim, da uživam. 

Vreme je da je poslušam. 

Prošli smo Bajinu Baštu. Posle desetak minuta, 

stajemo kod restorana „Vrelo“ na istoimenoj 

22


reci. Interesantna rečica od svega 365 metara 

obrušava se vodopadom u veliku i nestvarno 

zelenu Drinu. 

Restoran je bukvalno na vodopadu. Dočekuju 

nas sa hlebom i soli (to je ovde običaj dobrodošlice). 

Simpatična mlada žena obučena u 

narodnu nošnju savršeno priča francuski, sa 

jedva primetnim slovenskim akcentom. Lepa 

je i miriše na sveže voće. Ima nešto u ovim balkanskim 

ženama, nešto što ne mogu tako lako 

da opišem. Neki prijatan i iskren osmeh, znak 

neke neobične dobrodošlice. 

Sedamo za sto, a ubrzo stiže prva rakija klekovača 

i domaća zakuska i ja prosto ne znam 

šta bih pre probao. Rakija kao da u trenutku 

otvara apetit. Razne delicije od sušenog mesa, 

fenomenalan mlečni namaz koji nikada i nigde 

nisam imao prilike da probam, zovu ga kajmak. 

Povrće svih vrsta, od svežeg i mirisnog paradajza, 

paprike koja pršti kad je zagrizeš, pa do raznih 

turšija i ajvara. A hleb, koji oni zovu pogača, 

topi se u ustima i podseća me na arhaičan 

ukus detinjstva. Jeo sam sve i svašta, po celom 

svetu, od Amerike do Indonezije, ali ovde hrana 

ima pun ukus. 

Tek što smo se malo okrepili i počeli da se 

kupamo u prolećnom suncu koje se probija 

kroz krošnje, eto ga i naš domaćin. Dočekuje 

nas raširenih ruku i poziva da se ukrcamo u 

KAMPING 

vozilo na električni pogon koje liči na ono golf 

vozilo, ali u suštini je mnogo komfornije. Upitah 

domaćina gde su nam stvari, a on ljubazno 

reče da nas sve stvari čekaju u našoj kućici. Stigli 

smo. Ima nas petoro. Jedna starija gospođa, 

psihoterapeut, Škotlanđanka. Kaže došla je da 

se 15 dana isključi od svega. Mladi par iz Austrije, 

ljubili su se polovinu puta do smeštaja. 

Jedna mlađa žena, reklo bi se da je neki biznis 

guru, liči mi na jednu Fransoaz iz Marseja, koja 

je marketing ekspert u kozmetici. Sva je tako 

naelektrisana. 

Iz auta sam napravio jedva dvadesetak koraka, 

a domaćin je već izrekao, ’dobrodošli, uživajte 

i za sve što vam treba pozovite putem ovog 

specijalnog uređaja’. Dade mi u ruku nešto što 

liči na voki-toki i u dva koraka mi pokaza kako da 

njime rukujem. Baš je jednostavno. Simpatična 

komunikacijska sprava. U stvari nije ni voki-toki, 

nije ni mobilni telefon. Nešto između. No, alternativa 

mi je aplikacija na telefonu koja je povezana 

sa svim servisima koji domaćini nude. 

Ako koristim aplikaciju, imam popust na sve 

usluge. Na mom ajfonu to radi savršeno. Mogu 

da pozovem rum servis, mogu da rezervišem 

kajak za sutra ujutro, mogu da se prijavim za 

džip turu do Tare ili da rezervišem kartu za 

sutrašnji izlet brodom do Višegrada. Video 

sam kratak video klip koji predstavlja ovu turu 

23

KAMPING 

i mislim da ću to sigurno bukirati. Mogu čak 

da biram i koji ću film da gledam u bioskopu u 

omalenom selu Mećavnik kod čuvenog Kusturice. 

Ha! Mogu da se prijavim i za branje malina. 

Kažu da je mnogo zabavno i da ću tako sigurno 

brzo naučiti srpski ili kako neko u komentaru 

reče: ’najlepše srpske psovke’. Čitam upravo da 

na jesen mogu da se vide i medvedi u nacionalnom 

parku na nekoliko skrivenih čeka koje su 

postavljene upravo za posmatranje divljači. Pa, 

sjajno! Eto me sa decom na jesen. 

No, dok sam čačkao po svom sokoćalu, nisam 

ni obratio pažnju na smeštaj, a još manje na 

mesto gde sam došao. Odlažem telefon, konačno, 

ustajem iz udobnog sedišta, podižem pogled 

i tu stanem. Neverovatno! Preda mnom 

se pruža pogled na celo jezero, a ako malo 

bolje razmislim, sve ovo prekoputa je u stvari 

Bosna i Hercegovina. 

Kako je dobro! Ušuškan sam i praktično me 

niko ne vidi, a vidim da ima još gostiju, niko se 

ne čuje. Smeštaj je savršen. Sve miriše na drvo, 

na lekovito bilje, na čisto. Ono što je najbitnije 

jeste da imam trem od 20 m2, sa dva ligenštula, 

odličnim i praktičnim stolom, i naravno, sa 

desne strane imam set svih priključaka, sve što 


treba jeste da iznesem svoj kompjuter. Neverovanto, 

imaju sve kablove koje sam tražio pri 

rezervaciji. Nisam morao da ponesem nijedan 

punjač. Ha! Vidi sad ovo. Sve to ima i sa leve 

strane, ali jedva da možeš da primetiš! Bravo, 

ko se setio! Konačno nešto i za nas levoruke. 

Naravno, bez roštilja ništa. Ovaj maleni set 

deluje primamljivo. Možda se nakanim i jedan 

dan naručim svežu pastrmku pa je sam 

spremim. I pozovem Fransoaz na ribu i vino. 

Na domaći način. 

A unutra, sve miriše na travu i svo to jestivo 

rastinje što nas okružuje, a krevet je udoban, 

dušek od memorijske pene i posteljina od 

nekakvog tanušnog i ’penušavog’ pamuka. Istopio 

sam se onog trenutka kada sam se bacio 

u krevet. Kad malo bolje razmislim, mogao bih 

i da odremam. Kada sam bukirao tražio sam 

srednje tvrd jastuk sa guščijim perjem i heljdinim 

ljuspicama (ručno pravljen u selu pored). 

Vreme je da ga isprobam. Budim se, a imam 

osećaj kao da sam spavao šest sati. Pogledam 

na sat. Prošlo je svega 45 minuta, a ja se 

osećam kao da sam spavao satima. Odoh da 

se istuširam, pa ću malo u šetnju, da vidimo 

šta dole ima. Hej, pa zaboravio sam da ovde 

imam i sopstveni džakuzi. Skidam poklopac, 

poznat mi je brend. Nameštam temperaturu 

na 27 °C, oblačim kupaći i sedam. Ah, kakva je 

milina. Šetnja može da sačeka. Otvorio sam 

hladno pivo. Bar je prepun dobrog pića, samo 

ne znam kako ću ’iskulirati’ sve ove fino rashlađene 

i lepo upakovane rakijice. Biće to gorivo 

za pisanje knjige. Može! Malo mehurića, hladno 

pivo i pogled u daljinu. I razmišljam. Ovde 

ću baš da se opustim, treba mi samo jedan 

dan da napunim baterije, a onda se bacam na 

pisanje. Već imam nekoliko sjajnih rečenica, u 

stvari, mislim da sam odsanjao celo poslednje 

poglavlje i znam kakav će biti kraj! 

Ne izlazi mi se iz džakuzija, ali kažu da ne valja 

preterivati sa toplom vodom i mehurićima. 

Kako za koga! Uzeo sam telefon da vidim kako 

radi ta aplikacija. Hm, ručak. To sada već zvuči 

dobro, pravo je vreme. Klik. Tri ručka po izboru, 

tri seta. Kakav izbor! Ah, kakva agonija. Da li da 

jedem domaće varivo ili nešto malo jače – ovi 

24


KAMPING 

mesni meniji mi bude sokove. Meni br. 3, neka 

bude. Mesni meni, kombinovano teletina i jagnjetina 

under iron pot – oni ga zovu sač – ima 

svašta nešto i od salatica. Order now. Ručak 

stiže za 50 minuta. Savršeno. Taman ću do 

tada da se istuširam i da probam jednu rakijicu. 

Vidim da ima neka od maline, vredi probati. 

Nisam gucnuo ni prvi gutljaj koji mi je čudno 

klizio u stomak i grejao sve uz put, tek 

se ispred kućice pojavi onaj isti turist-mobil. 

Ljubazni mladić iz gepeka izvadi veliki kofer, 

zamoli za odobrenje za ulazak i ubrzo postavi 

mi ručak na stolu, kao u najluksuznijem restoranu. 

Potpuno neprimetan i nenametljiv, lepo 

priča engleski jezik, nestao je, a da nisam stigao 

ni da mu se zahvalim ni da ostavim napojnicu. 

No, biće prilike. 

Ručao sam u dahu, nisam ni znao da sam toliko 

gladan. Jeo sam nešto što ovde u lokalu 

zovu boranija, sa ćuretinom i svežim začinima. 

I opet onaj hleb što ga zovu pogača. Za desert 

u ovom meniju imam kadaif. Volim da ga 

jedem kod Arapa u Briselu, ali moram da priznam 

da je ovaj savršen ili je sve to do ambijenta 

i ovog vazduha koji je neverovatan. Dok gustiram 

i poslednje gutljaje odličnog domaćeg 

vina, pogled mi odlazi sve više u daljinu, prema 

jezeru i planinama u zaleđini. Zamislih se. Odlutah. 

Ono što kažu, bacih pogled, a on mi se ne 

vraća. Dan je savršen. Prošetaću se. Možda čak 

uzmem i kajak i malo veslam po jezeru. Rekli 

su mi prilikom prijave da mogu da biram tri različite 

vrste kajaka, u zavisnosti od nivoa fizičke 

spreme, iskustva u veslanju i sve tako redom. 

Izvadio sam mašinu, stavio je na radni sto. A 

onda sam se setio da radni sto izbacim napolje 

na trem. Ionako sam sâm, imam dosta prostora. 

Trem je ogroman, to je sve što mi treba. 

Ulazim samo da uzmem još jedno ’ladno pivce 

– baš sam se zainatio da završim to poglavlje, 

da završim knjigu koju pišem već dve godine. 

Eto, sve sam spremio, a sada šetnja. Brži hod, 

da obiđem što više, a i da malo utrošim ove 

silne kalorije koje sam uneo. Čovek prosto ima 

potrebu da se kreće kada ovako dobro i slasno 

jede. Na jezeru je vrlo simpatično. Ima dosta 

kupača, ali nekako su grupisani. Samo da overim 

moj lični komad plaže, pa se vraćam, biće 

dosta za danas. Treba se vratiti uzbrdo. Evo ga, 

deck broj 11. Taj je moj. Svaka kućica ima svoj 

broj i taj isti broj deckinga (drvene platforme) 

koji ima odličan plažni krevet, rezervne peškire, 

papuče i suncobran. Pa i ovde mogu ceo dan 

da provedem, a mogu da pišem na tabletu. 

Ha! Zato volim 21. vek. A sad uzbrdo. Taman 

da se izmorim fino za spavanje. Jutro je pametnije 

od večeri...“ 

(nastaviće se) 

Tekst: Vladimir Đumić 

25

INTERVJU 


Maja Rogan 

TURISTIČKI VODIČ I AUTORKA KNJIGA 

TOURIST CAROUSEL (TURISTIČKI RINGIŠPIL), 

„TURISTIČKI VEŠERAJ“ I „TURISTIČKI TARTUFI“ 

TU: Objavila si svoju treću knjigu, ali prvu na 

engleskom jeziku. Kome je ona namenjena? 

MR: Namenjena je najviše mojim gostima, 

odnosno ljudima sa kojima radim. Oni su već 

čuli da njihov vodič piše turističke priče o tome 

šta se zaista dešava na turama, a ja želim da 

im razbijem predrasude i da shvate da kod 

mene neće biti na času istorije. Danas ljudi 

putuju mnogo drugačije nego pre, jer su sve 

informacije dostupne. Moji gosti putem interneta 

mogu da saznaju sve što ih interesuje o 

nekoj destinaciji i kada nešto odstupi od toga, 

oni se tome čude. 

TU: O čemu im onda ti pričaš i pišeš? 

MR: U mojim pričama opisujem različite situacije, 

ali se trudim da to ne budu stereotipi, jer 

svi ljudi imaju pozitivne i negativne karakteristike. 

Ja i sebe prikazujem na taj način, jer ako 

pišem samo u superlativima ili stalno kritikujem, 

tu onda nešto nije u redu. Ove priče su i o 

mojim kolegama i njihovim iskustvima, a ja se 

trudim da ih prikažem na uglavnom zabavan 

način. Moja želja je da ti ljudi od sedam do 77 

godina, koji stoje ispred mene, razumeju ono 

o čemu pričam jer ja ne znam ništa o njima ni 

čime se bave ni kakvog su socijalnog statusa 

ni kakva su im očekivanja. Tako je i sa čitaocima. 

Svi oni te priče tumače na neki svoj način. 

TU: Da li postoji nešto što je zajedničko za tvoje 

goste? 

MR: To je, pre svega, opsednutost šopingom, 

kupovinom poklona i ostalih stvari. Šoping 

centri su danas najposećenije bogomolje ili 

kako bi rekli Šveđani: ’Mi svake nedelje idemo 

u crkvu, ime joj je IKEA.’ Ja se šalim sa tim, ali 

je to realnost i veoma je važno da vodič uvek 

zna gde su sniženja tog dana. 

TU: Gde smo mi u svemu tome? 

26


INTERVJU 

MR: Ljudi koji dolaze u Beograd najčešće obilaze 

čitav region. Turisti prepoznaju naš zajednički 

jezik, pa sve ovo, posebno oni stariji, 

i dalje zovu Jugoslavija. Ipak, znaju da moraju 

da prelaze granice što im veoma smeta i 

nije im jasno zašto, jer čitav prostor doživljavaju 

na isti način. Čini mi se da su fascinirani 

time koliko smo druželjubivi. Primećuju da svi 

imamo veoma izražen kolektivni duh što se 

na kraju vidi i po velikim uspesima čitavog regiona 

i svih tih malih državica u kolektivnim 

sportovima. E sad, tu je i osnovna razlika, jer je 

Beograd jedini veliki grad, odnosno jedini koji 

ne možete obići pešice. 

TU: Šta turisti iz tvoje grupe očekuju od tebe? 

MR: Oni, pre svega, očekuju pragmatičnost, a 

mi nismo tako vaspitavani na ovim prostorima. 

Kod nas je, kada sam se ja razvijala, postojao 

neki temeljan način razmišljanja, gde vi morate 

da idete u širinu i dubinu, kao kod ruskih 

klasika, dok stranci misle drugačije. Zato nije 

ista pezentacija grada i države nekom gostu 

iz Kine, Amerike ili Italije. Takođe je važno da li 

je u pitanju grupa ili je možda privatna tura u 

kojoj ste puno slobodniji. Moje simpatije kada 

su nacije u pitanju idu Italijanima koji su veoma 

inspirativni i ja ih doživljavam kao prilično 

dobronamerne i izuzetno radoznale. Nažalost, 

naši ljudi nemaju tu vrstu radoznalosti jer je 

to za nas ’blam’. Recimo gosti iz Nemačke vas 

nikada neće pitati koliko imate godina i da li 

imate decu i muža, ali će se kao i Izraelci interesovati 

ko je za vreme građanskog rata u 

Jugoslaviji zaradio novac. Na primer, meni je 

izuzetno interesantno sa Grcima u kafani. Oni 

ne žele da sede tu bez veze, nego vas propituju 

čime se bavite i odmah pokušavaju da 

naprave neki biznis. Jednostavno, niko osim 

bivših Jugoslovena nema taj ’ćeif’ kako ga zovu 

Bosanci. To je ono kad ste sa nekim provodite 

vreme bez ikakvih skrivenih namera, odnosno 

kada ste sa nekim samo zato što vam to 

pričinjava zadovoljstvo. 

TU: Hajde da se za kraj vratimo novoj knjizi. 

Šta za tebe znači Tourist Carousel nakon prve 

dve objavljene knjige? 

MR: U njoj su objedinjene priče iz moje prve 

dve knjige „Turistički vešeraj“ (2016) i „Turistički 

tartufi“ (2017) i prevedene na engleski 

jezik. Možda bi trebalo da objasnim i kako 

sam uopšte počela da pišem. Naime, turistički 

vodiči rade sezonske poslove, pa sam ja rešila 

da nakon završene sezone, počnem nečim da 

se bavim kako ne bih postala džangrizava supruga 

ili kao italijanske domaćice razmenjivala 

recepte. Tako sam počela da pišem, objavila 

dve knjige i shvatila da imam interaktivnu 

publiku kojoj se te priče dopadaju. Sa druge 

strane, svesna sam da postoje i oni kojima se 

ne sviđa kako i o čemu pišem i to je potpuno 

u redu. Ja ću nastaviti da pišem zato što volim 

to da radim, a ova knjiga mi je važna zbog 

toga što sam sa njom zaokružila jednu celinu. 

Takođe bih volela da spomenem saradnike 

bez kojih ova knjiga ne bi bila to što jeste. To 

su Olja, Vesna, Nebojša, moja kuma Dragana 

Holberg koja je dala ideju za naslov, a izdvojila 

bih i kolegenicu Milenu sa kojom sjajno 

sarađujem, dok je fotografije radila Tanja Agapy. 

Mislim, posle svega, da je izuzetno važno 

da se sa ljudima razumete bez mnogo reči. 

Volela bih da to napišeš za kraj. 

Tekst: Petar Vušurović 

Fotografije: Tanja Agapy 

27

TURISTIČKI TARTUFI 


Jedna lisabonska priča 

U Devetoj beogradskoj gimnaziji u okviru 

opšteg obrazovanja, bilo je obavezno gledanje 

dokumentarnog filma o posledicama 

upotrebe narkotika. 

Posle tri dana u razred bi došao psiholog i 

pitao prisutne o utiscima posle odgledanog 

filma: 

– Užas, noćna mora! 

– Ne mogu da spavam od tada. 

– Strah me hvata od onog narkomana u krizi, 

njegovog vrištanja i zapomaganja. 

– Plakala sam kad sam došla kući. 

– Ništa gore u životu nisam videla. 

– Zar smo morali da gledamo takav film? 

– Dobro je što ste gledali taj film, poučan je, 

jer treba da znate kako se osećaju porodica, 

prijatelji i okruženje narkomana. U slučaju da 

neko odluči da se drogira njegova svakodnevica 

je upravo tako jeziva 

Kakva sreća, odlazite u grad vašeg omiljenog 

Portugalca, Žozea Saramaga koji piše baš po 

vašem ukusu. Obožavate njegovu kritiku društva 

u kome se prepliću anarhizam i komunizam. 

28


TURISTIČKI TARTUFI 

Prvo što ste primetili kada ste stigli u Lisabon 

jeste da taksisti ne varaju strance. Razdaljinu 

od oko sedam kilometara platili ste pet evra 

i uz to dobili fiskalni račun. Dok ste se vozili 

ćaskali ste sa taksistom koji vas je pitao o 

vašem poreklu. Odgovorili ste da ste iz Srbije 

ili preciznije iz Beograda da slučajno ne pomisli 

kako dolazite iz Sibira. Tako ste izbegli geografske 

nesporazume. On vam je na to odgovorio: 

– Dejan Stanković! 

Vi ste vrisnuli od oduševljenja, rekavši da je on 

odrastao u vašem kraju (misleći na srpskog 

pisca koji živi u Lisabonu) i da imate zajedničke 

prijatelje iz detinjstva. Znali ste da vas taksista 

nije baš najbolje razumeo, ali ste nastavili da 

meljete po svom. 

Ipak, posle svega, vaše lagane nožice bile 

su najbolje prevozno sredstvo. Istraživanje 

uskih uličica grada, ćaskanje sa prolaznicima 

predstavljalo vam je zadovoljstvo. Svi 

su bili ljubazni i gostoljubivi. Najbolji utisak 

ostavio je vidikovac sa kojeg se pruža pogled 

na gradski centar i reku Težo. Na tom 

mestu ste se „rvali“ sa kineskim turistima za 

što bolju poziciju na kojoj ćete napraviti selfi. 

Šarene keramičke pločice ukrašavale su fasade 

zgrada koje iz daljine izgledaju kao najlepša slika. 

Uveče ste išli na fado veče. Niste baš bili oduševljeni 

da slušate pesmu čežnje mornara daleko 

od kuće, ali pomislili ste u sebi „sad i ko zna kad“. 

Nije vam smetalo kada ste u taverni na računu 

videli iznos od deset evra po osobi za muzičku 

izvedbu. Onako opijeni od vina i bakalara sve 

vam je bilo simpatično. Bili ste skroz opušteni. 

U toku turističke ture saznali ste da je Portugal 

prva kolonijalna sila koja je ukinula ropstvo, da 

su Portugalci najveći izvoznici plute koja se 

dobija od hrasta plutnjaka i da oni izvoze najkvalitetnije 

čepove za vinske boce, kao i da je njihova 

obala savršena za surfere zbog visokih talasa. 

Vrhunac posete bio je odlazak u akvarijum. 

Sve što ste videli poredili ste sa Beogradom. 

Jedan deo grada gde su se nekada nalazili hangari 

pretvoren je u restorane u nizu. To vam je 

naravno, ličilo na Beton halu kod kuće. Sve je 

teklo kao po loju, dok niste prošetali glavnom 

pešačkom zonom Augusta ulice koja izlazi na 

centralni trg. Primetili ste da je češća ponuda 

droge nego suvenira. Dileri su nepogrešivo ciljali 

strance nudeći im marihuanu, kokain i izgovarajući 

u nizu „hašššššš“. Vi ste se jako uplašili 

i razočarali što su vam se sećanja vratila u A 

msterdam, gde ste imali slična iskustva. 

Jedna od rečenica turista koji posećuju 

Beograd je: 

– Prijatno smo iznenađeni da nam niko ne 

nudi drogu u glavnoj pešačkoj zoni. 

Blago vama! 

Tekst: Maja Rogan 

29

Jedinstveni 

pogled na 

grad 

Moćna srednjovekovna tvrđava, nezaobilazni simbol 

slovenačke prestonice vas poziva da je posetite. Iskoristite 

vožnju žičarom za brz i zabavan dolazak. Doživite izuzetan 

spoj starog i novog. Budite deo vođenog razgledanja 

u specijalnom „Vremeplovu“, „Iza rešetaka“ ili kroz 

avanturističku igru „Beg iz zamka“. Slušajte audio-vodiča 

koji će vas informisati na četrnaest različitih jezika ili 

preuzmite mobilnu aplikaciju Nexto. Probajte izvrsnu 

kuhinju i nikako ne propustite da iskoristite naše specijalne 

cene za turističke agencije. 

Doživite Ljubljanu iz drugog ugla. 

Ne oklevajte da nas kontaktirate: 

sales@ljubljanacastle.com 

www.ljubljanacastle.com

Upoznajte se sa oazom hotela Sheraton 

Jedan od najprimamljivijih spa centara u Srbiji jeste već čuveni Shine spa centar 

hotela Sheraton. Ako još niste imali priliku da se u to uverite, onda poverujte opštoj 

oceni srećnika koji su imali prilku da u njemu uživaju i prepustite se čarima ovog 

izuzetnog mesta 

Spa iz bajke 

U trenucima relaksacije i odmora posetite hotel 

Sheraton i njegov Shine spa da bi doživeli 

sasvim drugačije iskustvo. Posebni tretmani 

lica i tela uz unikatni SPA meni učiniće da se 

konačno osećate dobro u svojoj koži. Bilo da 

nosite teret svakodnevice, stres ili jednostavno 

imate želju da dodatno opustite telo posle 

napornog dana, Shine spa hotela Sheraton ispuniće 

sva vaša očekivanja. Poslednji sprat sa 

termalnom zonom predstavlja srce spa oaze 

i rezervisan je za uživanje u moderno opremljenom 

velnes centru sa džakuzijem, odakle se 

pruža fascinantan pogled na čitav grad. 

Bez obzira na to da li je vaš izbor relaks, intenzivna, 

refleksologija, masaža stopala vrelim 

kamenjem ili opuštanje u paru, vrhunski terapeuti 

pružiće vam jedinstven doživljaj, vaša 

energija biće obnovljena, a telo osnaženo. 

Za one koji bi odmah na „sedmo nebo“ posebno 

je osmišljen Shine tretman. U pitanju je 

tretman aromama eteričnih ulja koje vas 

dovode u stanje potpunog blaženstva, a masaža 

kamenjem energetskih svojstava, zaustaviće 

starenje. 

Pored toga, kao deo posebne ponude tu je 

masaža bambusom koja predstavlja inovativan 

način primene relaks ili terapeutske 

masaže uz korišćenje zagrejanog bambusa. 

Tokom seanse posebno pripremljenim štapom 

zagrejanog bambusa prelazi se preko 

kože čime se stvara ekstremna senzacija 

opuštanja i blagostanja. Masaža bambusovim 

štapovima je moćna preventivna terapija 

protiv stresa koji je već sastavni deo modernog 

načina života.

Takođe, u sklopu ovog spa centra u termalnoj 

zoni postoje i ruska i finska sauna, slana 

soba, parno kupatilo, kao i poseban deo 

sa ledenim tuševima koji se preporučuju u 

kombinaciji sa saunom. Ako pak želite aktivniji 

odmor, tu je teretana sa najmodernijim 

spravama za vežbanje u grupi ili sa personalnim 

trenerom dok gledate na panoramu 

Novog Sada koja će dodatno stimulisati vaša 

čula. Poslednji sprat je, pored velnesa, rezervisan 

i za SPG klub sa posebnim benefitom 

sa njegove članove. 

Gastronomski kutak 

Ovaj luksuzni hotel sa četiri zvezdice poseduje 

izuzetan a la carte restoran sa ponudom 

koju potpisuje vrhunski šef iz restorana 

sa Mišlenovim zvezdicama. Ukoliko tražite 

savršeno mesto za opuštanje u dobrom vinu 

i tapasima tu je fantastičan Wine&Tapas Bar, 

a ako ste ipak raspoloženi samo za piće nakon 

napornog poslovnog dana, možete uživati 

u izuzetnom izboru pića Sheraton bara. 

U ponudi je takođe i nedeljni branč koji je već 

poznat među Novosađanima i predstavlja 

spoj tradicionalnih vojvođanskih specijaliteta 

i internacionalnih ukusa. 

Prvi Sheraton hotel u Srbiji, deo čuvenog 

svetskog lanca Meriot hotela, nalazi 

se u Novom Sadu. Poseduje 150 superior 

soba i deset apartmana, od čega je 

jedan luksuzni presidential apartman. 

Prostire se na 11.000 m², a posebno se 

izdvaja kongresnim prostorom. Sa ukupno 

sedam konferencijskih sala, kapaciteta 

500 mesta i mogućnošću organizacije 

više događaja istovremeno, hotel 

Sheratton ima potencijal za organizaciju 

najvećih skupova u okruženju.

MLADE LAVICE 


34


MLADE LAVICE 

Aleksandra Stanković 

stručni saradnik za marketing komunikacije 

Aleksandra ističe da je za nju rad u marketingu, pre svega, prilika da radi sa sjajnim 

ljudima i bude deo uspešnog tima. Prava mlada lavica, zar ne 

TU: Svi imaju idole. Koju ličnost bi okarakterisali 

kao vaš poslovni uzor? 

AS: Iskreno, nikada nisam imala idole u 

pravom smislu te reči. Divim se ljudima koji 

su dosledni i koji su uspeli da izgrade reputaciju 

na osnovu svog truda i rada, što je nešto 

čemu i ja težim, ali nemam uzore u tom smislu. 

Mislim da je svako od nas jedinstven, originalan 

i drugačiji te nije potrebno tražiti sebi 

idole, već stalno raditi na tome da budeš bolji. 

TU: Kako izgleda vaš radni dan? 

AS: Marketinški posao je izuzetno dinamičan 

i kreativan, naročito u firmi kakva je Telekom 

Srbija. Svaki radni dan počinjem izdvajanjem 

prioriteta i definisanjem zadataka, rokova i 

ciljeva za taj dan ili tu radnu nedelju. S obzirom 

na to da radim na različitim aktivnostima 

od ATL kampanja, zakupa i saradnje 

sa medijima, preko organizacije događaja i 

promocija, do praćenja troškova, jako mi je 

važno da imam jasnu sliku i da dobro procenim 

važnost zadatka i odredim koji projekat 

ima prioritet, kako bi se stvari realizovale na 

vreme i u zadatim rokovima. 

TU: A vaš uobičajeni odmor? 

AS: Uvek volim da pročitam dobru knjigu, pogledam 

zanimljivu pozorišnu predstavu ili 

film. Trudim se da provodim dosta vremena 

i sa prijateljima i porodicom, jer je to ono 

što me opušta i gde punim baterije za nova 

iskustva i neke nove poslovne izazove. 

TU: Šta je po vama ono što vas izdvaja od 

drugih? 

AS: Rekla bih da je to pokretačka energija u 

meni kojom zračim i emitujem je na druge ljude 

oko sebe. Timski duh i dobra atmosfera su 

uslovi u kojima najviše volim da radim i zato 

se trudim da ih stvaram oko sebe. 

TU: Koja je vaša formula uspeha? 

AS: U poslu, kao i u životu, mislim da je najvažnije 

biti uporan i posvećen. Vrednim radom 

i ostvarivanjem zadatih ciljeva, doći će i nove 

prilike, nova znanja i priznanja, neprocenjiva 

iskustva i rast. 

TU: Kako biste savetovali mlade lavove/lavice 

koji tek dolaze? 

AS: Uvek budite svoji, volite to što radite i 

pružite svoj maksimum. 


35

PREDSTAVLJAMO 


ITALIJA KOJU MANJE POZNAJETE 

Pietrapertoza 

vremešna seoska lepotica 

Na južnim obroncima Dolomita, na mestu gde se planinski venac strmo spušta prema 

ravničarskoj Pulji, završava se regija Bazilikata. Na stotinak kilometara od Jadranskog 

mora, priroda se vešto razigrala nižući oštre kamene vrhove nad zelenim pašnjacima. 

Naizgled nepristupačan krajolik naselili su razni nomadi, prvo zauzimajući brojne 

pećine, potom gradeći tvrđave, kule, crkve i domove. Poput orlovskih gnezda, pod 

pazuhom litica, nižu se sela Aćerenca, Kastelmecano, Venoza, Vinjanelo i jedinstveno 

među njima – Pietrapertoza (Pietrapertosa). Svako od njih prepuno je arhitektonskih 

i prirodnih lepota te se svrstavaju u najlepša sela Italije 

Pietrapertoza ima tek nešto više od hiljadu 

stanovnika. Sive kamene kuće okačene o 

strme litice prkose zakonima fizike. Njihovu 

gradnju započeli su Saraceni još u devetom 

veku birajući mesto za kontrolu svih regionalnih 

puteva, ali i laku odbranu od eventualnih 

neprijatelja. 

Nad mestom dominira planinski vrh Norman 

i istoimena tvrđava, stopljeni jedno u drugo 

tako da se iz podnožja vide kao prirodna celina. 

Sa tvrđave se prostire zadivljujući pogled 

na planinski pejzaž u krugu od 360 stepeni, 

sa vrhovima prikladnih naziva – Velika majka, 

Sova, Jastreb... Zidovi tvrđave srasli su sa 

moćnim stenama, te se kretanje kroz nju nadovezuje 

na prolazak kroz pećine. Razlika u 

nivoima savlađuje se popločanim putevima 

ili prirodnim stazama i isklesanim stepenica- 

36


PREDSTAVLJAMO 

ma po moćnim kamenim blokovima. Sve zajedno 

čini skulptorsko delo prirode i brojnih 

vojski koje su naseljavale tvrđavu. Mnoštvo 

nepravilnih prozora otvara unutrašnjost pećina 

prema dolini, a čelične rešetke svedoče o 

boravku vojnika. 

Samo selo karakterišu uske ulice često sabijene 

između dve stene. Kolima se može stići 

samo do ulaska u donji – noviji deo sela. Odatle 

vas minibus vodi do naselja uz tvrđavu, 

ali je kretanje kroz strme ulice moguće 

samo peške. Zbog velikog nagiba, kamene 

popločane rampe po kojima se vuku transportna 

kolica, kombinuju se sa stepenicama 

kojima se kreću turisti i stanovnici. 

Pietrapertoza drži dva neobična rekorda. 

Ovde se rodila i živela najstarija osoba Italije 

– gospođa Lucia Laura Vinja, koja je umrla 

2009. u 117.godini. U susednoj Pulji, živi danas 

najstarija Italijanka – Marija Đuzepe Rubići 

koja ima 115 godina, a rođena je daleke 1903. 

Drugi rekord Pietrapertoze i jedan od najvećih 

mamaca za turiste jeste najduža zip staza na 

svetu koja se zove „Let anđela“. Između dva 

planinska vrha u dva susedna sela – Pietrapertoze 

i Kastelmecana, postavljene su dve 

čelične sajle koje povezuju ova mesta u dva 

suprotna pravca. Ljubitelji adrenalinskih atra- 

kcija kače se na sajle i slobodnim padom 

„lete“ iznad predivnih pejzaža. Iz Pietrapertoze 

kreće žica sa 1020 metara nadmorske 

visine ka stajalištu u Kastelmacanu na 859 

metara visine. Letna staza je duga 1415 

metara, i „leti“ se maksimalnom brzinom od 

110 km/čas, što traje oko 1,5 minut. 

Iz Kastelmacana žica polazi sa 1019 metara, 

prema 888 metara visine u Pietrapertozi. 

Staza je nešto duža – 1452 metra i nešto brža 

– 120 km/čas. „Letači“ dobijaju kompletnu 

opremu – kacigu i odelo koje je sa šest sajli 

povezano i okačeno na roler koji se kreće 

37

PREDSTAVLJAMO 


po žici. Moguće je „leteti“ u paru, što će zbog 

povećane težine ubrzati kretnje. „Let anđela“ 

je kombinacija avanture, uživanja u prirodi, 

upoznavanje sa krajolikom, provera sopstvenih 

sposobnosti i borba sa eventualnim 

strahovima. 

Za turiste koji, osim avanture, vole i fizičke 

napore, u blizini Pietrapertoze, na više mesta, 

montirana je staza za planinarenje i rizična 

penjanja po vertikalnim stenama. Između dve 

planinske litice, nad ponorima od više stotina 

metara, prelazi se žičanim mostovima po 

jednostrukim sajlama. Maksimalna dužina 

mosta iznosi 75 metara. Svaki planinar dobija 

kompletnu opremu za predviđene napore 

po najvišim svetskim standardima, a cela putanja 

je obezbeđena sigurnosnim kanapima, 

čeličnim sajlama i dvostrukim alkama kojima 

se sportisti kače za vođice. Staze su duge od 

800 do 1700 metara i savlađuju visinsku razliku 

od 30 do 330 metara. Trajanje uspona je 

od 45 minuta do dva sata. 

Obronci Dolomita puni su planinskih jezera 

koja se zavlače u pećinske lavirinte te su 

ovo mesta za sportske ronioce, a oni manje 

hrabri mogu istraživati prirodne lepote vozeći 

se turističkim čamcima. Blizina Jadranskog 

mora i jedinstvene plaže Pulje, čine ovu regiju 

izuzetno atraktivnom za aktivni turizam i 

nove načine korišćenja slobodnog vremena. 

Za one koji vole upoznavanje sa kulturom, 

arhitekturom i tradicijom, Pietrapertoza je 

mesto sa brojnim znamenitostima. Katedrala 

posvećena Majci Svetog Đakoma, sagrađena 

je u srednjem veku u romanskom 

stilu, oslikana i dekorisana freskama iz 14, 15. 

i 16. veka. Manastir i crkva San Frančeska podignuti 

su u 15. veku, na ruševinama rimske 

tvrđave. Arhitektura je svedena gotika, sa 

horskom galerijom u duborezu i impresivnim 

freskama iz 17. veka. 

Posebna atrakcija Pietrapertoze jeste pogled 

sa tvrđave na selo u večernjim satima. 

Specifično osvetljene uske ulice i tamne 

strme litice koje nadvisuju naselje, stvaraju 

impresiju aktiviranog vulkana čija se užarena 

lava sliva niz planinu. 

38


PREDSTAVLJAMO 

U planinskim selima Bazilikate očuvano je 

mnogo drevnih običaja vezanih za crkvene 

praznike i hranu. Na Badnje veče u domovima 

se služi večera u devet posuda-obroka, 

simbolizujući verovanje da je Bogorodica kucala 

na devet vrata tražeći sklonište u kojem 

će se poroditi. U restoranima Pietrapertoze 

služe se i jela spremljena pod uticajem španske, 

arapske i francuske kuhinje. Zbog prostorne 

izolovanosti regije, očuvali su se recepti 

i ukusi stari više vekova. Svaki od osvajača 

ostavio je po neki začin i kulinarsko pravilo. 

Vina Pulje i Bazilikate su izvrsna, loza raste 

na proplancima vulkanskih planina sa puno 

sunca i vetrovima Jadranskog mora. Maslinovo 

ulje je, po rečima domaćina, najbolje 

na svetu, a u ponudi su i opojni mediteranski 

začini, brojno voće i povrće, domaće paste, 

kao i lokalni slatkiši. 

Tekst: Branka Bošnjak

Olio Capitale je jedinstven skup na kome možete upoznati, okusiti i kupiti najbolja 

maslinova ulja. Izložba se održava od 15. do 18. marta 2019. u Trstu (Italija) 

Olio Capitale je jedinstven skup na kome 

možete upoznati, okusiti i kupiti najbolja 

maslinova ulja. Već 13. put zaredom, ovaj 

događaj na kome su izložena najkvalitetnija 

ekstradevičanska maslinova ulja odvija 

se od 15. do 18. marta 2019. u Kongresnom 

centru Stazione Marittima, izuzetnoj lokaciji 

u samom srcu Trsta, uz morsku obalu. 

Događaj organizuje Privredna komora oblasti 

Venecija Đulija, a operativno sprovodi kompanija 

Aries Società Consortile u saradnji sa 

Nacionalnim udruženjem „Grad ulja“ i Turističkom 

organizacijom regiona Friuli Venecija 

Đulija. Sponzori događaja su Crédit Agricole 

FriulAdria i Despar. 

Ovaj događaj je jedini profesionalni sajam 

u Italiji koji je posvećen isključivo ekstradevičanskim 

maslinovim uljima. 

Olio Capitale će i ove godine biti zajednički dom 

za maslinova ulja iz Italije, gde se sreću proizvođači 

i izlažu svoja najbolja ekstradevičanska 

ulja. On je više od najiscrpnije izložbe maslinovih 

ulja pošto su uključene i vođene ture 

za otkrivanje novih ulja, isprobavanje i odabir. 

46

Organizovano je i prestižno takmičenje za 

najbolje ekstr devičansko maslinovo ulje kao 

i seminari i radionice koji se bave tržištima 

maslinovog ulja. 

Prošle 2018, mogli smo da isprobamo sveža 

maslinova ulja koje je predstavilo ukupno 

222 proizvođača iz Abrucija, Kalabrije, Kampanje, 

Emilije Romanje, Friuli Venecije Đulije, 

Ligurije, Apulije, Sardinije, Sicilije, Toskane, 

dok su se prvi put predstavili proizvođači iz 

Trentino Alto Adiđe, Umbrije i Veneta, kao i iz 

Grčke i Hrvatske. 

Za nagradu Olio Capitale nadmetalo se 303 

proižvođača, a više od pola učesnika na izložbu 

su izložbu došli kao takmičari, a ne izlagači 

i to sa tržišta poput Italije, Hrvatske, Slovenije, 

Grčke, Španije i Portugala. Ove godine, kult 

ekstradevičanskog maslinovog ulja biće promovisan 

i kroz „Bar za ulje“ u okviru koga posetioci 

mogu da sede za šankom i biraju bilo 

kog proizvođača. Svaki dan će biti dostupne 

vođene sesije za probanje ulja za sve nivoe 

posetilaca, od početnika do iskusnih, i to uz 

objašnjenja profesionalnih vodiča za ulja. 

Organizovan je ekskluzivan program „Olio 

Capitale vas vodi kroz svet ulja“ za kupce 

hrane na veliko, veletrgovce, uvoznike i distributere 

specijalizovane hrane te za kupce iz 

velikih prodajnih lanaca, ali i za stručnjake iz 

restorana ili prodavce premijum hrane. 

Više detalja, novosti i formulari za izlagače 

nalaze se na stranici događaja 

www.oliocapitale.it/en/ 

47

ADRENALIN 

PEINTBOL KLUB „ZONA ADRENALINA“, NOVI SAD 

TU MAGAZIN SEPTEMBAR 2018 

Uzbudljivo puškaranje 

na Petrovaradinu 

Na prostoru stare ciglane na Bukovačkom putu u Petrovaradinu nalazi se Peintbol 

klub „Zona adrenalina“. Osnovani su 2008. godine kad je nekoliko drugara odlučilo 

kako im je dosta da svaki put moraju da putuju u Beograd da bi igrali peintbol 

Danas se nalaze na tri terena i ukupno oko pet 

hektara prostora. Napravili su dva zatvorena 

terena što znači da mogu da se igraju tokom 

cele godine i po svim vremenskim uslovima. 

Razgovaramo sa predsednikom kluba 

Dušanom Gakićem o tome šta nude u svom 

klubu i ko sve može da uzme pušku u ruke i 

zapuca na „neprijatelja“. 

TU: Otvorili ste klub zbog sebe, a kako se kasnije 

razvijao? 

DG: Narednih godina akcenat je bio na marketingu 

i nabavci nove opreme. Tako smo od 

2008. i prvih 400 učesnika, polako došli do 

4.500 učesnika tokom 2017. i preko 300 redovnih 

članova. Od početnih osam, došli smo 

do 30 kompleta opreme i širimo se i dalje. 

TU: Objasnite nam pravila peintbola? 

DG: Osnovna pravila, koja svako ko igra peintbol 

mora da zna, jesu: 

1. Ne skidaj masku na terenu; 

2. Ne pucaj van terena; 

3. Nema gađanja sa manje od 4-5 metara. 

42 

Iako je peintbol ekstremni sport, ako se poštuju 

samo ova osnovna pravila, stepen povreda 

na peintbolu je mnogo manji nego, na primer, 

u fudbalu, košarci, rukometu i sličnim popularnim 

sportovima. 

TU: Da li boli? 

DG: Naravno, svako ko kaže da ne boli ili se 

pravi važan ili nije igrao peintbol ili prosto nije 

pogođen kako valja. Postoji zaštitna oprema 

koja se obavezno koristi (kombinezoni, panciri 

i naravno maske) i koja umnogome eliminiše 

bol iz cele igre. Najvažniji deo opreme 

bez koga se peintbol nikako ne igra je svakako 

maska koja štiti lice i oči od pogotka. 

TU: Mogu li da igraju deca, osobe sa invaliditetom? 

DG: Peintbol je igra koja nije namenjena deci, 

što kod nas u Srbiji znači da mlađi od 14 godina 

ne mogu da je igraju. Postoji verzija peintbola 

i za mlađe. Koriste se iste maske, iste 

kuglice sa farbom, ali drugačije puške odnosno 

peintbol markeri koji ispucavaju kuglicu


ADRENALIN 

na mehanički način pomoću opruge. Mnogo 

slabije pogađa i mnogo manje boli, a namenjeno 

je deci od osam do 14 godina. Kada je 

reč o osobama sa invaliditetom, imali smo 

samo jednog momka. 

TU: Ima li devojaka, žena ili je peintbol rezervisan 

samo za muškarce? 

DG: Zanimljiva i za mene neočekivana činjenica 

jeste da mnogo devojaka voli da igra 

peintbol i imaju taj „ratnički duh“ koji mnogi 

muškarci nemaju. Naravno, sve je individualno, 

ali imali smo društva gde dođe desetak 

devojaka i provedu se odlično, bez svađe, 

prepirke i tenzija što ne može baš uvek da se 

kaže za muška društva. Imamo i 4-5 devojaka 

redovnih igrača sa svojom opremom i mora 

se priznati da u igri nisu uopšte nežniji pol. 

Imali smo situacije gde dođu parovi i podele 

se tako da igraju momci protiv svojih devojaka. 

Momci uglavnom izlaze uz jauke i po koju 

nepristojnu reč. 

TU: Da li su vaši korisnici uglavnom članovi 

kluba, koji dolaze individualno ili ima i 

poslovnih grupa? 

DG: Sve više i sve češće nas kontaktiraju kompanije 

koje dovode svoje zaposlene na druže- 

Dušan Gakić 

43

ADRENALIN 

nje, na timbilding. Peintbol je ekipna igra koja 

je odlična za razvijanje timskog duha, sticanje 

liderskih veština i upravljanje kriznim situacijama. 

Imali smo i zadovoljstvo da sarađujemo 

sa nekoliko zaista velikih kompanija poput 

Gazproma, AIK banke, ERSTE banke, Carlsberg 

Srbija, Levi9 i drugih, a bilo je i mnogo malih, 

porodičnih firmi koje su koristile naše usluge. 

TU: Koliko imate članova kluba? 

DG: Broj članova i ljudi koji su kupili svoju 

opremu se stalno povećava, pa tako sada 

imamo društvo od tridesetak igrača sa svojom 

opremom koji igraju svaki vikend i to na 

različitim terenima po Novom Sadu. Inače kod 

nas u gradu ima 4-5 klubova sa svojom opremom 

i terenima (Čenej, Popovica, Temerin...) 

i svi se družimo i sarađujemo svakodnevno. 

Svake godine, na proleće, najčešće u aprilu 

pravimo big game okupljanje gde zovemo 

sve klubove i sve članove na veliko druženje i 

celodnevnu scenario igru. Najčešće bude igra 

35 vs 35 ili 40 vs 40, a najviše do sada je 

bilo 47 vs 47 na celoj ciglani odnosno na pet 


hektara prostora sa mnogo objekata i okolnim 

brdima. 

TU: Da li svako mora da ima svoju opremu? 

DG: Igrači koji nemaju ništa od opreme mogu 

igrati kod nas po ceni od 600 dinara po igraču 

(oprema, teren i po 100 kugli), a dopune su 

400 dinara za 100 komada. Minimum je šest 

igrača, a maksimalno 30. Termini traju sat 

i po, zakazuje se par dana unapred. Oni koji 

imaju svoju opremu, nabavljaju i svoje kugle 

i nemaju nikakve dodatne troškove kad igraju 

kod nas na terenu. Isto tako, ni drugi klubovi 

u Novom Sadu im ne naplaćuju ništa. Svi oni 

po zakonu moraju biti učlanjeni u neki peintbol 

klub da bi posedovali peintbol pušku. Većina 

ih je učlanjena i u dva-tri kluba. Kod nas 

je godišnja članarina 1000 dinara i to je na 12 

meseci od datuma učlanjenja. 

Više informacija na sajtu 

www.zona-adrenalina.rs, 

zakazivanje termina na 

+381 64 536 4366 


44


NOVI TRENDOVI 

Turizam za vreme praznika 

Mnogim zemljama sveta turizam je osnovni izvor bogatstva. Decenijama turizam 

ostvaruje kontinuiran rast i postaje jedan od najbrže rastućih ekonomskih sektora 

u svetu. Tome, iz godine u godinu, svedoči sve veći broj novih destinacija. 

Povećana trgovina u kombinaciji sa nižom stopom nezaposlenosti doprinosi većem 

broju putnika i jačom potražnjom 

Poseban fenomen su putovanja tokom praznične 

sezone. Neki od najčešćih razloga zbog 

kojih ljudi putuju tokom praznika pre svega su 

navika i moda, a zatim i to što im je to prvo 

slobodno vreme nakon letnjeg odmora. Sa 

druge strane nalazi se bogata ponuda. 

U prazničnom duhu kod ljudi se javlja želja da 

nešto promene u svom životu, da vide i dožive 

nešto što još nisu, naprave nezaboravnu uspomenu 

i posete neku novu destinaciju. Najpopularinija 

su svakako putovanja za Novu 

godinu. Svake godine se na listi evropskih gradova 

za doček Nove godine pojavi još jedna 

destinacija koje nije bilo prošle godine. 

Evropa je skoro uvek najposećeniji kontinent. 

Zima je odličan period za istraživanje Evrope 

i nudi veliki broj božićnih destinacija. Posebnu 

čar zimskim putovanjima u vreme praznika 

daju božićni marketi, novogodišnji karnevali, 

muzički festivali i naravno, novogodišnje veče. 

Sve veći broj gradova ulaže poseban trud u 

novogodišnju dekoraciju i organizaciju zimskih 

45

NOVI TRENDOVI 


manifestacija. Prosto je nemoguće da vas ne 

ponese praznična euforija. Sigurno možete da 

zamislite sebe u sceni nekog božićnog filma 

na švajcarskim Alpima, na Božićnom marketu 

u Beču ili kako se šetate ulicama Praga. Sve su 

to dobro poznate evropske destinacije. Međutim, 

poslednjih godina sve su traženije ponovo 

otkrivene destinacije Jugoistočne Evrope. 

Zašto švajcarske Alpe ne bismo zamenili Jahorinom, 

Božićni market u Beču, Adventom u 

Zagrebu, a ulice Praga, ulicama Sarajeva? 

Svetska turistička organizacija (UNWTO) u 

Evropi je zabeležila rast od osam odsto u 

međunarodnim turističkim posetama u 2017. 

godini, što je iznad svih očekivanja. Izuzetan 

rast od 13 odsto zabeležile su i Jugoistočna 

Evropa i Mediteran. 

Sve više turista otkriva lepote Jugoistočne 

Evrope, reflektori su usmereni ka ovim destinacijama. 

Popularizaciji turizma doprinosi i 

otvaranje tržišta ka nisko-budžetnim aviokompanijama. 

Sa sniženjem cena letova raste 

pristupačnost ovih destinacija za sve veći broj 

ljudi. Diverzifikacija smeštajnih kapaciteta 

takođe umnogome olakšava samostalnu 

organizaciju putovanja. 

Podaci Evropske komisije za putovanja (EMC) 

pokazuju da su destinacije poput Srbije (+18 

odsto), Crne Gore (+19 odsto) i Slovenije (+15 

odsto) podstakle rast i uspele da dokažu svoj 

uspeh u prevazilaženju sezonalnosti. Bitna 

odlika Srbije kao turističke destinacije jeste to 

što nema izraženu letnju ili zimsku sezonu. 

Drugim rečima, ponuda Srbije aktuelna je tokom 

cele godine. 

Savremeni turizam polako se preorijentiše 

na prirodu, beg od gradova i užurbanog načina 

života. Zaštićena prirodna dobra Srbije 

pružaju velike mogućnosti za razvoj turizma, 

a sa druge strane turizmom se širi svest o 

potrebi njihove zaštite i vrednovanja. Veliki 

potencijal naše zemlje su nacionalni parkovi 

sa visokim stepenom očuvanosti prirode koja 

nije narušena ljudskim aktivnostima. Najveći 

turistički značaj ima Kopaonik, a za njim Tara 

i Đerdap. Odličan primer kako turizam može 

doprineti razvoju nekog predela, upravo jeste 

Specijalni rezervat prirode kanjon reke Uvac. 

Čak ni njegova teža pristupačnost i manjak 

smeštajnih kapaciteta ne sprečavaju brojne 

turiste da krenu na planinarenje do čuvenog 

vidikovca. 

Ipak, najveći broj turista Srbiju posećuje zbog 

takozvanog citybreaka. Više od polovine 

stranih turista koji dođu u Srbiju posećuje i 

Beograd. Trenutno najvažnija privredna grana 

46


NOVI TRENDOVI 

Beograda jeste turizam. Prema statističkim 

podacima, od januara do avgusta 2018. godine, 

glavni grad Srbije posetilo je nešto više 

od 725 hiljada turista. Beograd ima reputaciju 

dobrog domaćina i gostoprimstva. Grad 

za koji kažu da nikad ne spava i da je provod 

uvek zagarantovan. 

Beograd ima poseban šarm tokom praznika 

i polako ulazi u praznično raspoloženje. Deo 

tog šarma su i njegovi stanovnici, koji su uvek 

radi da vam pomognu i objasne vam kako da 

dođete do Skadarlije, čuvene boemske četvrti 

Beograda čiji će restorani i kafane biti glavni 

izbor mnogih posetilaca. Jedna od njihovih 

omiljenih destinacija jeste svakako restoran 

„Tri šešira“, star 150 godina. Španski kralj Huan 

Karlos, Margaret Tačer, Džordž Buš i naravno 

Tito, samo su neki od mnogobrojnih poznatih 

gostiju ovog restorana. Mesta u ovom restoranu 

za proslavu Nove godine rezervišu se i 

par meseci unapred. 

Rekordna posećenost uvek se očekuje za 

vreme praznika. Beograd postaje prava evropska 

meta zabave. Uoči Nove godine skoro 

svi hotelski kapaciteti u glavnom gradu budu 

popunjeni. Porast turista svake godine prati i 

veći broj noćenja. Na kraju prošle godine, novogodišnji 

praznici su u Beograd privukli oko 

70.000 ljudi koji su se odlučili da najluđu noć 

provedu na gradskim trgovima i ulicama. 

Manifestacija „Beogradska zima“ počela je 1. 

decembra kada je otvoren Trg bajki i trajaće 

do kraja januara 2019. Manifestacija je sastavljena 

od 200 pojedinačnih manifestacija i 

500 sati programa tokom dva meseca. 

Organizovanjem i održavanjem ovakve manifestacije 

upotpunjuje se turistička ponuda 

Beograda tokom praznika. Nova godina predstavlja 

krunu uspešne godine 

za turizam u Beogradu.. 

Tekst: Jelena Babić 

47

KULTURNI TURIZAM 


PROJECTINTORETTO 500 – VENECIJA 

Tintoreto 

– samouki genije Venecije 

Kain i Avelj 

Grad Venecija ove godine obeležava pet vekova od rođenja jednog od svojih najplodnijih 

i najznačajnijih slikara – Tintoreta. U okviru projekta „Tintoretto 500“ na više od 30 

lokacija u gradu, među crkvama, muzejima i palatama, organizovane su različite 

izložbe od kojih su najvažnije ona u Duždevoj palati sa pedeset slika i 20 crteža iz 

svetskih muzeja kao i izložba ranih umetnikovih radova u Galeriji Akademije. Osim 

ovih, Tintoretove slike moguće je videti i u mnogim crkvama Venecije, a najveći ciklus 

njegovih radova nalazi se u crkvi svetog Roka 

Jakopo Robusti poznatiji kao Tintoreto 

(1518–1594) bio je izuzetno inovativan slikar, 

a njegovu umetnost nije lako klasifikovati. 

Rođen i sahranjen u Veneciji, pripadao je 

periodu kasne renesanse i venecijanskoj 

umetničkoj školi, ali je istovremeno eksperimentisao, 

menjao paletu boja, slikao 

grubim, sabijenim stilom svetlo-tamnog 

(chiaroscuro). Iako je stvorio nov način 

slikanja, ipak je, bez obzira na svoju originalnost 

i sofisticiranost, njegovo slikarstvo 

uspelo da dotakne i najširu publiku. 

Samouki majstor 

Postoji jedna priča kako je Tintoretov otac 

rano primetio talenat svog sina i kako ga je 

Skidanje sa krsta 

48



Autoportret iz mladosti 

kao tinejdžera odveo kod čuvenog Ticijana na 

šegrtovanje, ali ga je veliki renesansni slikar 

vratio kući posle desetak dana, navodno ljubomoran 

zbog dečakovog talenta. Da li je to stvarno 

bio razlog ili je Ticijan možda video da je 

Tintoreto toliko nadaren da nema čemu da ga 

nauči, tek dečak je nastavio da slikanje uči sam 

i on je jedini veliki majstor renesansnog perioda 

koji je bio samouk. 

Tintoreto je, na primer, crtao farbom. Skicu 

bi direktno naslikao na platno, bojom, pa bi 

je precrtao belom farbom, da bi nastavio sa 

nekom novom skicom. Radio je brzo, malim 

potezima koje je ređao jedan pored drugog 

što je vidljivo na slikama. Ova tehnika brzog 

slikanja omogućila mu je ogroman opus. Često 

je slikao skoro besplatno, samo da bi dobijao 

porudžbine i da bi se proslavio kao umetnik. 

Bio je veoma ambiciozan i rešen da se popne 

do samog umetničkog vrha Venecije, što mu je 

i uspelo. Zbog svog energičnog slikanja i dramatične 

upotrebe perspektive i svetlosti, dobio 

je nadimak il furioso – furiozan, besan. 

„Kompozicija Mikelanđelova, 

kolorit Ticijanov“ 

Ovaj natpis stajao je u Tintoretovom ateljeu 

i ukratko objašnjava njegov umetnički izraz. 

Venecijanski slikari su klasičnom slikarstvu 

prilazili na drugačiji, prirodniji način, njihovi 

likovi nisu oživljene statue kao kod renesansnih 

slikara Rima (Rafaela, Mikelanđela), već su 

ljudi od krvi i mesa. Kolorit je takođe mnogo 

raskošniji i zato sa Tintoretovih slika blistaju 

ružičasta, zelena, crvena, rezedoplava, skupe 

boje koje su odražavale raskoš i razuzdanost 

same Venecije. Njegove slike su ogledalo Mletačke 

republike na vrhuncu svoje moći, luksuza 

i sjaja, a na njima je mnoštvo figura, gužva 

ljudi kao što je i danas u Venciji, šarena odela, 

nošnje, svakakvi pokreti tela. Tintoreto ispreda 

razne priče, prirodne i natprirodne. Venecija je 

bila antipapski grad, savremenici su je nazivali 

„sedištem svih poroka“, ali ova jedinstvena 

evropska republika bila je i jedna od najvećih 

sila koja je gradila mit o sebi i sopstvenoj veličini 

za šta su joj bili potrebni umetnici, a jedan od 

najodvažnijih bio je upravo Tintoreto. 

Autoportret iz starosti 

49



Izložba Mladi Tintoreto – Il Giovanne 

Tintoretto 

Na izložbi „Mladi Tintoreto“ u Galeriji Akademije 

prikazani su radovi iz perioda od 1538. do 1548. 

Kroz izložbu se vidi kako se umetnik formirao, 

tražio svoj izraz, svoj umetnički identitet i stvorio 

dramatičan i revolucionaran stil po kome 

je bio karakterističan. Izloženo je oko šezdeset 

Tintoretovih radova koji pokazuju prvu deceniju 

njegovog slikarstva i sakupljeni su za ovu priliku 

iz celog sveta – Pariza, Vašingtona, Madrida, 

Londona, Budimpešte, Firence, Milana. Osim 

Tintoretovih, deo izložbe su i radovi umetnika 

tog perioda Venecije – Ticijana. Pordenonea, 

Vazarija, Sansovina. 

Čudo svetog Marka 

Među izloženim slikama su i dve koje su inače 

u stalnoj postavci Akademije – „Adam i Eva“ i 

„Kain i Avelj“, dok vrhunac izložbe predstavlja 

Tintoretovo remek-delo „Čudo svetog Marka“ 

koje je doživelo ogroman uspeh i proslavilo ga 

kao slikara. 

Inače, Galerija Akademije u Veneciji je jedna od 

najvažnijih svetskih galerija, poseti je više od tri 

stotine hiljada ljudi godišnje da bi videli neka od 

najznačajnijih remek-dela evropske umetnosti. 

U njoj su izloženi radovi Đovanija Belinija, 

Đorđonea, Ticijana, Veronezea, Tintoreta, 

Tjepola, Vitoria Karpača, Leonarda da Vinčija, 

Mantenje, Boša, Memlinga, a ulaznica podrazumeva 

i stalnu postavku i Tintoretovu izložbu. 

Palazo Ducale – Tintoretto 1519–1594 

Svoja najznačajnija dela Tintoreto je naslikao u 

Duždevoj palati u kojoj se i održava centralna 

izložba projekta „Tintoreto 500“. Ova izuzetna 

monografska izložba prati najzanimljiviji period 

njegove umetnosti, a počinje autoportretom 

mladog slikara koji je pozajmljen iz Filadelfijskog 

umetničkog muzeja, dok je za kraj sačuvan 

takođe autoportret Tintoreta u starosti, 

koji se inače čuva u Luvru. Njegove slike izložene 

su u salama koje je Tintoreto originalno 

oslikao, najčuvenija od njih sigurno Sala velikog 

veća (Sala del Maggior Consiglio) u kojoj se 

inače nalazi i neverovatno delo „Raj“ ogromno 

platno više od sedam metara i dužine 24. Nije 

ni čudo što su ga savremenici zvali il furioso. 

Posle Venecije – Vašington 

Ogroman Tintoretov opus najbolje se vidi u 

samoj Veneciji. On nije putovao, stvarao je 

isključivo u svom rodnom gradu, a budući da 

je veliki broj njegovih slika velikih dimenzija, 

skoro ih je nemoguće preneti negde drugde, 

pa je zato Venecija jedino mesto u kome se 

mogu videti sva njegova dela. 

Ipak, izložbe posvećene Tintoretu iz Duždeve 

palate i Galerije Akademije u Veneciji koje 

traju od 7. septembra 2018. do 6. januara 

2019. godine, nakon toga biće spojene u jednu 

veliku izložbu i preseljene preko okeana 

u Nacionalnu umetničku galeriju Vašingtona 

gde će biti deo jedinstvene izložbe Tintoretto. 

Artist of Renaissance Venice, od 10. marta do 

7. jula 2019. godine. 


50


5 PITANJA ZA ŠEFICU 

MAJA BABIĆ 

rukovodilac marketinga 

i komunikacija Grand 

Automotive LLP 

Elokventna, energična, šarmantna, 

ali pre svega uspešna žena u nekada 

isključivo muškom poslu – prodaji 

automobila – Maja Babić je uz to i 

sjajan dokaz da posvećenost novom 

izazovu može od diplomiranog 

tehnologa da formira uvaženog 

marketing i PR rukovodioca u velikom 

regionalnom i svetskom sistemu. 

Naravno, to nije sve, pa smo rešili da 

vam ukratko pokažemo kako Maja 

razmišlja izvan kancelarije 

TU: Koji savet možete da date mladim 

poslovnim ljudima? 

MB: Racionalnu ambicioznost smatram jednom 

od najpozitivnijih ljudskih osobina. Čini 

mi se da mladoj generaciji upravo to najviše 

nedostaje. U vreme treće tehnološke revolucije 

pomerene su sve granice, ko to nije prepoznao 

osuđen je da tavori u prosečnosti. 

Zato i svoje dve ćerke podstičem da streme ka 

višim ciljevima. Znanje i upornost su recept za 

uspeh. To je i savet i formula za ispunjen život. 

TU: Da li vam više prija zimski ili letnji odmor 

i zašto? 

MB: Iskreno, nisam baš ljubitelj zime, ali to ne 

znači da u njoj ne uživam, ali samo u pravom 

ambijentu, dakle na nekoj planini, u pravom 

belom ambijentu, okružena porodicom i 

dragim prijateljima. Sneg u gradovima meni 

ne donosi pravi doživljaj ovog godišnjeg doba. 

Preferiram leto, jer volim more, plivanje, 

osećaj sveopšte topline. 

TU: Šta obično nosite sa sobom na putovanja? 

MB: Budući da zbog posla dosta putujem, moj 

poslovni kofer je uvek spreman za pokret. U 

njemu je, zna se, laptop, jer mi je u poslednjih 

par godina kancelarija prilično „mobilna“ – od 

Beograda, preko Zagreba, Sarajeva i Skoplja, 

do Barselone, Frankfurta, Kelna. U trenucima 

odmora tu su omiljene knjige i ponekad omiljena 

odeća, koju u radnim danima ne stižem 

da obučem. 

TU: Koja je vaša omiljena kuhinja? 

MB: Pre svih mamina, a u inostranstvu svaka 

lokalna, posebno mediteranska. Nisam gurman, 

volim laganiju hranu, salate na hiljadu 

načina, a obožavam slatkiše koji srećom, ne 

utiču na moju liniju. 

TU: Gde biste voleli da dočekate Novu 

godinu? 

MB: Recimo, na Mauricijusu ili negde gde je 

more smaragdno zeleno. Možda i na nekom 

neobičnom događaju? Volim izazove 


51

PREDSTAVLJAMO AGENCIJU 


SUPER STAR TRAVEL 

NJEGOŠEVA 28A, BEOGRAD 

Vaše je samo da poželite 

Super Star travel d.o.o. je mlada i dinamična firma koja je osnovana 2014. i za 

kratko vreme se pokazala kao efikasan i visoko profesionalan organizator mnogih 

turističkih aranžmana, bez obzira da li je reč o individualnim ili grupnim putovanjima. 

Njihov tim čine osobe koje imaju dugogodišnje iskustvo u turizmu, entuzijazam 

za uvek nova i zanimljiva putovanja, tu su da predlože najbolju opciju, saslušaju 

sugestije i daju najbolji savet 

Obrazovan kadar, provereni, pouzdani poslovni 

partneri i kvalitetan servis, omogućili su 

agenciji da sigurnim korakom izgradi snažan i 

poverljiv odnos sa klijentima. Preko najznačajnijih 

svetskih rezervacionih sistema obezbeđuju 

najbolju ponudu svih avio-kompanija 

i pružaju brzu i efikasnu uslugu za sve potrebne 

informacije. 

Daleke i egzotične destinacije 

Ono po čemu su prepoznatljivi u agenciji jeste 

to da su većinu destinacija koje nude, lično 

posetili i istražili. Specijalizovani za daleka 

putovanja, sa neograničenom mogućnošću 

kombinovanja, svojim klijentima pružaju apsolutnu 

slobodu u kreiranju željenog odmora. 

Kada su u pitanju putovanja na Tajland, Maldive 

52



i Bali, Super Star Travel se trudi da postane 

lider u broju organizovanih putovanja na 

tržištu. Ponude obuhvataju najlepše regije 

Afrike, Azije, Australije, Novog Zelanda, Bliskog 

Istoka, Indijskog okeana, Kariba, Srednje 

i Južne Amerike, Severne Amerike i Pacifika. 

Tajland 

U ovogodišnjoj ponudi je čarobno ostrvo Puket 

koje je najpoznatije turističko mesto u Aziji. 

Sa dugim belim peščanim plažama, toplim 

morem i gostoprimstvom domaćih stanovnika 

ovo ostrvo predstavlja savršeno mesto na 

kojem putnici mogu da se isključe od ostaka 

sveta i svakodnevnih problema. Puket nudi 

veliki izbor hotela za porodičan, odmor za 

parove, prijatelje ili avanturiste. 

Maldivi 

Putovanja na Maldive, ostrva koja su prava 

oaza za sve one koji traže mir i opuštanje organizuju 

se tokom cele godine. Bilo da se radi o 

bungalovima na plaži ili vodi, svakom putniku 

ovo putovanje ostaće u najlepšem sećanju. 

Bali 

Od vulkana i hramova, preko pirinčanih polja 

i peščanih plaža, svaki deo Balija nudi nove i 

nezaboravne uspomene. Super Star Travel 

organizuje i izlete, boravak sa lokalnim stanovništvom, 

predlaže skrivena mesta u 

džungli, a zahvaljujući dugogodišnjoj saradnji 

sa ljudima koji žive na Baliju, nude i rezervacije 

mesta u klubovima na plaži kao i u najkvalitetnijim 

restoranima. 

53



Medeni mesec i venčanja 

Tim Super Star Travela ima iskustva u organizaciji 

romantičnih venčanja na bajkovitim 

mestima kao što su Mauricijus, Sejšeli, Reinion 

i Maldivi. Rezervisanjem premijum paketa, 

venčanje na Mauricijusu ili Sejšelima se 

održava u hotelu ili na plaži, a u cenu paketa 

uključene su i usluge cvetnih ukrasa za rever 

za mladoženju, bidermajer za mladu, svadbena 

torta, fotografije, boca penušavca ili šampanjca, 

koordinator venčanja i još mnogo toga. 

54



Letovanja 

Uštede koje se ostvaruju zahvaljujući first 

minute popustima kao i raspoloživost kapaciteta 

baš za period koji klijentima odgovara 

su prednosti za ranije bukiranje letovanja. U 

ponudi su Grčka, Turska, Italija, Španija, Francuska... 

Receptivni turizam 

Super Star Travel uspešno se probija i sarađuje 

sa turističkim agencijama u Aziji, naročito 

u Kini. U agenciji veruju da su istorijski koreni 

našeg naroda blago kojim se posebno ponose 

kada ga prezentuju stranim i domaćim turistima 

u vidu interesantnih i poučnih tura. 

Agencija prati međunarodne i nacionalne 

trendove u turizmu i konstantno unapređuje i 

obogaćuje ponudu. Obezbeđuju najbolju i najjeftiniju 

ponudu svih svetskih avio-kompanija, 

a raspolažu sa više od pet stotina destinacija 

iz celog sveta – daleke destinacije, krstarenja, 

letovanja, zimovanja, odmor u velnes centrima, 

poslovna putovanja, korporativni turizam. 

Svojim klijentima nudi savetodavnost, kvalitet 

i pouzdanost. Ovakav odnos doneo joj je dugogodišnje 

poverenje i preporuke zadovoljnih 

putnika. 

Za više informacija o ponudama posetiti sajt 

www.superstartravel.rs 

Tekst: Bojana Ilić

KUVAR U FOKUSU 


ERIK BRIFARD 

LE CORDON BLEU 

Tehnika je osnova kuvanja 

Ime Le Cordon Bleu zauzima veoma važno mesto u gastronomskoj istoriji. Ova 

kulinarska škola je osnovana početkom 19. veka u Francuskoj i svetu je podarila 

mnoge poznate šefove i ugostitelje, koji su dalje uticali na kreiranje standarda i 

trendova u pripremi hrane. Od prvobitne skromne škole kuvanja u Parizu, Le Cordon 

Bleu je prerasla u internacionalni institut prisutan i priznat u celom svetu 

Sa direktorom instituta u Francuskoj, šefom 

Erikom Brifardom (Eric Briffard) proveli smo 

nekoliko sati u centrali Le Cordon Bleu u Parizu, 

razgovarali smo o kulinarskoj tradiciji škole ali 

i o novim kulinarskim trendovima. Šef Brifard 

nas je sproveo kroz modernu zgradu u kojoj 

se škola nalazi. U prostorije škole se ulazi otiskom 

prsta, učionice su opremljene najsavremenijom 

opremom, a na vrhu škole se nalaze 

bašta i pčelinjak o kojima studenti svakodnevno 

brinu. Gosti koji posete školu mogu da 

probaju hranu koju studenti i profesori pripremju 

u kantini. Ušli smo u prostor pekare, 

kuhinje, učionice za somelijere i prisustvovali 

trenutku kada preko dvadeset studenata, koji 

dolaze iz čitavog sveta, uglas uzvikuju: „Yes, 

Chef!“. 

TU: Da li se pristup hrani u restoranima 

promenio u odnosu na vreme kada ste vi 

počinjali? 

56



EB: U Francuskoj je obedovanje i dalje ceremonija. 

U mnogim restoranima i dalje imate 

konobara koji donosi hleb i puter, zatim somelijer 

sa vama bira vino koje će se slagati uz 

hranu. U drugim zemljama je, čini mi, se došlo 

do promena i prilagođavanja potrebama tržišta 

i klijentima da sve bude brže i efikasnije. 

TU: Da li moderna kuhinja preuzima primat u 

odnosu na tradicionalnu? 

EB: Uvek su postojale nove ideje, paralelno 

uz tradicionalnu kuhinju. Osamdesetih godina 

čak je nastao potpuno novi smer kulinarstva 

pod nazivom „nova kuhinja“ (nouvelle cuisine) 

koji je predstavljao evoluciju tradicionalne 

kuhinje. A ono što je važno znati jeste da je na 

promenu načina kuvanja znatno uticao i napredak 

opreme. Kada uporedite na čemu smo 

kuvali kada sam ja počinjao, a kako izgledaju 

profesionalni aparati danas, razlika je ogromna. 

Napredak je konstantan, jer se i kulinarske 

prakse menjaju zajedno sa tehnologijom. Takođe, 

klijenti traže izvorne ukuse, a to utiče na 

način kuvanja. Na primer danas nećemo dugo 

kuvati povrće, jer želimo da zadržimo prirodne 

ukuse i nutritivne sastojke. Traže se zdraviji 

obroci, pa ćemo i tome da posvetimo pažnju, 

kako bismo kreirali balansirane obroke. 

TU: Da li u Institutu učite studente francusku 

kuhinju, modernu kuhinju? 

EB: Ono što učimo u školi su tehnike, ne učimo 

francusku kuhinju, učimo tehnike, a recepti 

su način da se prenesu te tehnike. U kuhinji 

moramo da znamo fundamente kuhinje, koji 

potiču još od Eskofijea. To vam je kao muzika, 

morate da naučite note kako biste dalje kreirali 

različite kompozicije – klasiku, savremenu 

muziku ili džez. Važno je znati osnovu, što je 

posebno važno za mlađe generacije, jer kako 

bi se dalje razvijali u različitim pravcima i nadograđivali, 

moraju imati dobru bazu. Molekularna 

kuhinja, kuhinja note by note su trendovi, to 

nije novo kulinarstvo. Neki elementi ovih trendova 

se prihvataju u praksi, a neki su prolazni 

i stvar trenutne mode. Zato je važno imati institucije 

kao što je Le Cordon Bleu koje su konstantni 

izvori profesionalnog znanja i najboljih 

Biografija Erika Brifarda 

Rođen 1961. godine, u Burgundiji, 

šef Erik Brifard je već sa 15 godina 

započeo svoj kulinarski staž i dalje 

nastavio da se usavršava ne samo 

u Francuskoj, već i širom sveta. U 

toku svoje karijere je osvojio nekoliko 

Mišlenovih zvezdica u različitim 

restoranima u kojima je radio (tri 

puta po dve Mišlenove zvezdice), 

a 1994. godine je proglašen za najboljeg 

zanatliju u Francuskoj (Un des 

Meilleurs Ouvriers de France – MOF). 

Ova nagrada se dodeljuje najboljima 

u profesiji i predstavlja jednu od najprestižnijih 

nagrada u Francuskoj. 

Šef Brifard se na poziciji direktora 

kulinarstva u Školi Le Cordon Bleu 

nalazi od 2016. godine. 

57



praksi u pekarstvu, poslastičarstvu i kulinarstvu. 

Kada studenti nauče osnove, na dalje oni 

imaju svoju kreativnost i individualni pristup 

kako će to znanje primeniti. 

TU: Šta želite da prenesete mlađim generacijama? 

EB: Mi u svakom semestru imamo između 

50 i 60 studenata različitih nacionalnosti. Njihov 

cilj je da steknu najbolje znanje i nauče 

najbolje tehnike. U kuhinji se nekada dešava 

Škola Le Cordon Bleu 

Kulinarsku školu Le Cordon Bleu, je u 

Parizu 1895. godine osnovao Marthe 

Distel, novinar i izdavač časopisa La 

Cuisiniere Cordon Bleu. 

Ova škola je danas jedan od najvećih 

lanaca kulinarskih škola u svetu sa 

preko 35 instituta u 20 zemalja i 

20.000 studenata godišnje. Le Cordon 

Bleu kroz programe sertifikovanja, 

diploma i osnovnih i master 

studija kombinuje inovaciju i kreativnost 

sa tradicijom, uključujući i onlajn 

kurs gastronomskog turizma. 

Dve specijalnosti ovog instituta jesu 

kulinarstvo i menadžment u ugostiteljstvu, 

pa studenti iz celog sveta 

pohađaju programe škole. Reputacija 

se zasniva na jakoj francuskoj kulinarskoj 

tradiciji, ali program škole je 

internacionalan i relevantan u modernom 

dobu gastronomije. 

da uz različite uticaje naučite tehnike koje nisu 

izvorne, čak se i imena jela promene. Zato, mi 

kao institut moramo biti referenca. Želimo da 

mlađim generacijama proširimo vidike, nije u 

pitanju samo francuska kuhinja, već sve kuhinje 

sveta. Sutra kada se naši studenti vrate u 

svoje zemlje gde će kuvati, neće naći iste sastojke 

koje imamo u Francuskoj, moraće da se 

adaptiraju, da poštuju lokalne proizvode i da 

ih koriste u kuhinji. Mi svojim studentima želimo 

da pružimo tehnike, koje će dalje koristiti 

u kreiranju svojih autentičnih stilova i pristupa 

kulinarstvu. 

Tekst: Jelena Popović Đorđević 

Fotografije: 

58

UGOSTITELJSTVO 


Šta znači 

dobro brendiran restoran 

Za uspešan restoran potrebno je nešto više od dobre hrane – ambijent, usluga, čak i 

prisustvo na internetu, sve su to važni elementi za pozitivno iskustvo gosta. Ali šta 

je to što pruža brend restorana? Brend je u stvari obećanje gostu, a kada je lokal 

dobro brendiran, gost zna šta može da očekuje 

Iako možda deluje da je brendiranje važno 

samo za lance restorana (brze hrane) koji 

se oslanjaju na svoj brendirani identitet, isti 

principi vrede za sve ugostiteljske objekte. 

Brendiranje je bitno za restorane jer pruža 

mogućnost stvaranja lojajnih klijenata. Biti 

lojalan brendu znači da postoji nešto u toj 

kompaniji sa čime se identifikujemo, restoran 

koji biramo govori nešto o našem ukusu 

i vrednostima. Uspeh ili neuspeh restorana 

zavisi koliko od kvaliteta hrane i usluge toliko 

i od identiteta restorana, a on se stvara brendom. 

Za restorane i kafiće, brend predstavlja 

način na koji gosti vide njihovo poslovanje. 

Brend bi trebalo da pruži jasnu ideju o tome 

šta gosti mogu da očekuju od restorana. 

Kako razviti svoj brend 

Obično restoran počinje da razvija svoj brend 

pre otvaranja, da bi se vremenom brend 

usklađivao i prilagođavao. Ovo ne važi samo 

za novootvorene lokale, postojeći restorani 

takođe mogu da razviju brend i usavrše 

ga. Veliki svetski brendovi kao što su Mekdonalds 

i KFC konstantno usavršavaju svoj 

brend i prate trendove, pa su oba lanca od 

ove godine uvela dostavu na kućnu adresu. 

Mekdonalds je u Evropi uradio redizajn svojih 

restorana, jedan od njih je i u Beogradu, u skladu 

sa konceptom Natural Integrity koji podrazumeva 

prirodne materijale u enterijeru, 

kao i zemljane tonove. Čuveni domaći brend 

Grinet, stvorio je ime espreso kafom, ali su 

tokom vremena, prateći želje gostiju, ponovo 

na meni vratili tursku kafu. Uspešan razvoj 

brenda je neprekidan proces. 

Iako se reč brend i brendiranje koriste već 

dugo u marketingu i dizajnu, često se mešaju 

ili pogrešno upotrebljavaju za logo. Međutim, 

brend je više od logotipa i slogana, on 

obuhvata celokupno iskustvo u ugostiteljskom 

objektu. 

60


Koncept 

Ovo je obično prva stvar o kojoj vlasnik restorana 

odlučuje. Koncept restorana uključuje 

stvari kao što su: stil hrane, vrsta usluge 

i druge karakteristike. Da li postoji potreba 

za još jednim roštiljem u vašem kraju ili je 

tržište zasićeno? 


mogu da očekuju kada prođu kroz vaša vrata. 

Ciljna grupa 

Razmislite o tome ko će biti vaši gosti. Da 

li ciljate na porodice, romantične parove, 

poslovne ljude ili neku kombinaciju? Da li 

su moderni ili tradicionalni? Koliki je budžet 

vašeg gosta? 

Misija i vizija 

Kakvu emociju vaš restoran želi da izazove? 

Šta pružate klijentima što ne mogu drugde 

da nađu? Ovo su pitanja na koja, kad dobijete 

odgovore, možete koristiti za sve ostale elemente 

vašeg brenda. 

Ime 

Imena restorana su važna. Ime treba da bude 

jedinstveno, nezaboravno, da pruži gostima 

dobar osećaj o tome kakvu hranu služite i šta 

Logo 

Logotip je vidljivi deo brenda – jelovnik, šolje, 

flaše, čaše, posuđe i pribor za jelo, podmetači, 

flajeri, posteri, papirne kese, uniforme, vizitkarte 

– sve mora da sadrži logo restorana i 

da bude povezano jedinstvenim stilom. Paleta 

boja stvara jedinstvo u svim delovima 

brenda, a važan je i font. 

Slogan 

Slogan, obično ne više od pet reči, treba da 

ukratko definiše brend. 

Veb-sajt i društvene mreže 

Vaš-sajt će verovatno biti prvi utisak koji će gosti 

imati o vašem poslovanju, tako da se isplati 

izrada veb-sajta koji je lako razumljiv i vizuelno 

privlačan. U trendu su društvene mreže na kojima 

je moguće izgraditi bliži odnos sa klijentima. 

Saznajte što više o svojim gostima, upoznajte 

ih i obezbedite im sadržaje koje žele. 

61



Ambijent 

Ambijent restorana je izuzetno važan – osvetljenje, 

dizajn, tonovi boja, muzika. Da bi brend 

postao još jači, primenite isti vizuelni stil na 

unutrašnji dekor i uniforme zaposlenih. 

Brendirani ugostiteljski proizvodi 

Nekada su skoro svi restorani i hoteli imali 

besplatne šibice sa svojim logom i kontakt 

informacijama o njima. Možda su šibice stvar 

prošlosti, ali isti koncept može se primeniti 

na druge jeftine stvarčice kao što su olovke ili 

upaljači. Ako vaš restoran ugošćuje venčanja 

ili zabave, gosti će verovatno želeti da dobiju 

ili možda i kupe, suvenir. I na taj način se širi 

prepoznatljivost brenda. 

Hrana 

Da li želite da vas vide kao porodičan restoran 

koji pruža kvalitetnu hranu po pristupačnim 

cenama, mesto za mlade profesionalce ili 

luksuzni restoran? Planiranje menija je velika 

stavka u brendiranju restorana. Počinje 

sa osnovnim motivom restorana, da li se u 

njemu služe gurmanska ili vegetarijanska 

jela, kafa i kolači ili pivo i kobasice, da bi se 

zatim prenosila putem marketinga i oglašavanja. 

Međutim, pre bilo kakvog marketinga, 

dolazi brendiranje. Prvo se stvori brend, a tek 

onda sledi njegovo promovisanje. 

Doslednost 

Kada se odlučite za glavne komponente 

vašeg brenda, važno je da ih se držite i da oni 

imaju smisla zajedno. (Bez narodne muzike 

u italijanskom restoranu.) To ne znači da nije 

zabranjeno mešanje stilova i stvaranje potpuno 

novog koncepta, ali svako odstupanje 

od norme trebalo bi da bude namerno, inače 

rizikujete da promašite temu i zbunite goste. 

Izbor reči za opis brenda uticaće na percepciju 

gostiju. Koristite jezik koji odgovara identitetu 

vašeg brenda, ako je brend vrhunski, koristite 

profesionalni jezik, ako je brend opušteniji, budite 

kolokvijalni. 

Svaki restoran ima priču, a svaki gost voli dobru 

priču jer mu pomaže da se uhvati za nešto. 

Vaša priča je deo vašeg brenda i pomaže ljudima 

da zapamte ko ste. Vaš brend je ono što 

vašem poslovanju daje jedinstvenost. Savremeni 

ugostiteljski objekti posvećuju posebnu 

pažnju brendiranju jer snažan brend stvara 

ličnost i identitet restorana. Važno je ponuditi 

kvalitetan proizvod u kontekstu snažnog 

brenda i za gosta stvoriti nezaboravno iskustvo. 

Lojalnost i preporuke posle dolaze same. 


62

Prijavite se ! 

HOTEL & 

GASTROTEH 

11. međunarodni sajam gastronomije i 

hotelsko-ugostiteljske opreme 

20. - 24. 2. 2019. 

PONUDITE 

potencijalnim kupcima 

iz Hrvatske i regije Vaše 

najbolje proizvode i 

usluge 

ISTRAŽITE 

nove poslovne 

prilike na domaćem i 

regionalnom tržištu 

UČESTVUJTE 

u bogatom stručnopratećem 

programu 

U istom terminu održavaju se sajmovi: Zagrebački sajam nautike, Dani lova i ribolova 

DODATNE INFORMACIJE: Zagrebački velesajam, Avenija Dubrovnik 15, HR-10020 Zagreb 

Tel. +385-1-6503-437, E-mail: bojan.markov@zv.hr 

www.zv.hr

INTERVJU 


Kulinarska turneja tri šefa 

U novembru i decembru u Beogradu je održana vrlo zanimljiva kulinarska turneja. 

Tri šefa su u tri hotelska restorana pripremili ukupno 27 jela. 

Chef’s tour je kulinarski koncept koji je ove godine prvi put organizovan u Beogradu. 

Tokom tri večere gosti su imali priliku da probaju posebne degustacione menije 

na tri različite lokacije – hotel Radisson Collection, hotel Marriot i hotel Square 

Nine. Kulinarska turneja okupila je tri kuvara: Vanju Puškara – osnivača koncepta 

„New Balkan Cuisine“, Nenada Jovanovića – šefa kuhinje restorana „Credo“ i Eycka 

Zimmera – kulinarskog direktora restorana „The Square“. Gosti su imali priliku da se 

upoznaju sa njihovim individualnim stilovima kuvanja, a svaka večera se sastojala 

od devet jela, dok je svaki šef tokom večere bio zadužen za pripremu tri jela. 

Događaj Chef’s tour pokazao je da je saradnja među „konkurencijom“ ne samo 

moguća, već i potrebna kako samim šefovima tako i gostima, jer se tako razvija 

inspiracija i podstiče novi nivo usluge i uživanja u hrani 

Nenad Jovanović – šef kuhinje 

restorana „Credo“ 

TU: Kako si došao na ideju da se organizuje 

Chef’s Tour? 

NJ: Česta je praksa da strani kuvari gostuju u 

restoranima u Beogradu, a mislim da i u Beogradu 

ima kuvara čiji je kvalitet kuvanja jednak 

kvalitetu iz inostranih prestižnih restorana. 

Meni je palo na pamet da se povežem sa 

nekoliko kuvara za koje smatram da delimo 

istu filozofiju kuvanja i pristupa hrani i mislim 

da bi moglo nešto lepo da se izrodi iz toga. 

TU: Kakva su bila tvoja očekivanja pre početka 

turneje? 

NJ: Ja sam uvek optimista i moja očekivanja 

su bila da će sve tri večere biti rasprodate. 

Pokazalo se da je interesovanje iz večere u 

večeru bilo sve veće i veće. 

TU: Da li se menja mišljenje publike i potencijalnih 

gostiju kada su u pitanju hotelski restorani? 

64


INTERVJU 

Nenad Jovanović 

TU: Kakva su bila tvoja očekivanja pre nego 

što ste započeli turneju? 

EZ: Nisam imao očekivanja, ono u šta sam bio 

siguran je da su se okupila tri posvećena kuvara 

koja vole Beograd, hranu i ljude kako bi 

kuvali od srca. Verovao sam da će ljudi doći da 

jedu i uživaju. Tako je i bilo. 

TU: Šta bi istakao kao benefit ovakvih doga- 

|đaja? 

EZ: Ostavili smo naše sujete po strani (jer 

većina šefova ih ima) kao i naše ’politike’, 

jer smo takođe i konkurencija, i posvetili se 

samo jednoj stvari, da Beogradu i ljubiteljima 

dobre hrane pružimo nešto novo, drugačije 

i jedinstveno. Posećenost i interesovanje 

govore u prilog tome da smo uspeli. Pripremali 

smo devet različitih jela svaki put, 

jer smo hteli da povedemo goste na putovanje 

tokom kojeg smo redefinisali način na 

koji se jede u Beogradu. 

TU: Koji je bio najveći izazov u toku realizacije? 

EZ: Najveći izazov je bio da dogovorimo datume 

koji svima odgovaraju jer imamo veoma 

popunjene rasporede i dane. Sve ostalo je 

došlo samo po sebi. 

TU: Da li na kraju turneje može da se izvuče 

NJ: Mislim da se menja, ali to ide veoma sporo. 

Svakako je dobro da se to dešava, važno je 

da ne stagniramo. 

TU: Šta je bio najveći izazov u toku realizacije? 

NJ: Izazov je bio što se za svaku večeru menjao 

jelovnik i nas trojica smo radili rotaciju jela 

od večere do večere sa ciljem da svaka od tri 

večere bude unikatna i da se jela i ukusi ne 

ponavljaju. 

TU: Da li će biti još sličnih događaja? 

NJ: Ja se iskreno nadam i verujem da hoće. 

Svakako ćemo sagledati celokupnu sliku i 

razgovarati o tome šta bi bilo dobro popraviti 

u budućnosti a šta se pokazalo kao dobro. 

Eyck Zimmer – kulinarski direktor 

restorana „The Square“ 

Eyck Zimmer 

65

INTERVJU 


neka lekcija za buduće događaje? 

EZ: Kao kuvari mi stalno učimo i, sve u svemu, 

mislim da je sve prošlo kako treba. Sada smo 

spremni da razmišljamo o sledećim događajima 

i da razmislimo kako možemo da proširimo 

koncept. Pratite nas, jer će se ovaj koncept 

svakako nastaviti. 

TU: Koji je bio najzabavniji deo ovog projekta? 

EZ: Za mene je to bio odlazak u druge kuhinje 

i saradnja sa timovima drugih kuvara. Poštovanje, 

zajedništvo i zahvalnost za rad svih koji 

su učestvovali. 

Vanja Puškar – osnivač koncepta 

„New Balkan Cuisine“ 

TU: Šta si očekivao od projekta pre početka? 

VP: Ideja je bila spontana, brzo prihvaćena i 

brzo realizovana. Mislim da je za svu trojicu 

inicijalni motiv bio druženje, konstruktivna 

saradnja i razmena ideja. Promocija gastronomske 

ponude unutar hotela kao i jačanje 

zdrave konkurencije koja te drži budnim i tera 

da daš svoj maksimum. Saradnja i komunikacija 

sa kolegama su od velikog značaja za 

razvoj. Velika vrednost je i u međusobnom 

druženju naših timova, sagledavanju modela 

funkcionisanja drugih kuhinja. Sve to svima 

nama donosi novo iskustvo. 

Vanja Puškar 

TU: Pored uživanja u hrani, da li postoji šira 

slika ovakvih događaja - poruka? 

VP: Hrana jeste svakako osnovna vrednost 

koja nas sve povezuje. Zajednički rad doprinosi 

jačanju celokupne gastro scene. Umrežavanje 

i razmena ideja rađaju nove projekte. Poruka 

je: radi ono što voliš i okupi ljude koji dele tvoje 

vrednosti. 

TU: Da li misliš da se menja percepcija gostiju 

vezana za restorane u okviru hotela i zašto bi 

to trebalo da se desi? 

VP: Generalno gledano mislim da se svi razvijamo 

i da u sklopu tog razvoja gazimo predrasude 

i pogrešno stečene navike kako kod ljudi 

koji se bave pružanjem ugostiteljskih usluga 

tako i kod ljudi koji konzumiraju te usluge. 

Postajemo otvoreniji, manje se plašimo i čistije 

uživamo. Hrana postaje fokus što je temelj 

zdrave restoranske scene. Moderni restoranski 

trendovi bacaju u senku pojedine nepotrebne 

restoranske elemente i reflektor upiru 

u kuhinju i servis, što jeste srž naše profesije. 

U kratkim crtama, idemo u dobrom smeru. 

Svi se više trudimo oko naših proizvoda što 

svima donosi boljitak. 

66


INTERVJU 

TU: Koji je bio tvoj najveći izazov u toku realizacije? 

VP: Uskladiti hotelsko poslovanje, naše obaveze 

unutar hotela sa terminima večere. Profesija 

nam je dinamična i stvari se menjaju iz 

dana u dan, što predstavlja dodatni izazov u 

realizaciji projekta poput ovog. Što znači da 

većih problema i izazova nismo imali. 

TU: Da li nakon svega možeš da izvučeš neku 

pouku za naredni događaj? 

VP: Svaki realizovan projekat nosi dozu novog 

iskustvo za svaki naredni. To iskustvo jeste 

jedan od pokretačkih motiva. Pozitivan ishod 

projekta je lekcija to jest iskustvo, što u ovom 

slučaju znači motivaciju za organizovanje još 

sličnih događaja. 

Tekst: Jelena Popović Đorđević 

Fotografije: Live Production studio 

63

Pokrajinski sekretarijat 

za privredu i turizam 

Vinarstvo na Fruškoj Gori 

Evidentno je da su vinarstvo i vinogradarstvo u Srbiji i AP Vojvodini za nepune dve 

decenije zauzeli značajno mesto na svetskoj vinskoj mapi, što potvrđuju značajna 

odlikovanja i nagrade na prestižnim svetskim takmičenjima. U Vojvodini, to je 

atraktivan mehanizam koji se multiplicira na čitavo društvo i privredu, na zanate, na 

tradicionalne proizvođače hrane, na gastronomiju, ugostiteljstvo i turizam uopšte. 

Vinarstvo i vinski turizam te vinska kultura, svakako dižu ukupni kulturološki domet 

društva i zajednice. Vojvodina je jedinstvena turistička destinacija, u kojoj živi preko 

dvadeset različitih nacionalnih zajednica u sprezi, deleći bogatstvo svojih osobenosti, 

promovišući i svoj ambijent pogodan za vinski turizam. Kroz razne manifestacije, 

promoviše se i odnos cene i kvaliteta vina i hrane, usluge te zvukova tipičnih za 

podneblje čitave pokrajine. Novim konceptima pristupa tržištu kako domaćem tako 

i stranom, domaćinska Vojvodina upoznaje javnost sa širokim spektrom ukusa 

i mirisa, koji su spoj kultura, tradicija i nacionalnosti koje u njoj žive. Privrednim, 

poljoprivrednim i vinskim manifestacijama u Vojvodini, savremenim i urbanim 

vinskim događajima, privlači se javnost kojoj se ukazuje na potencijale vinskog 

turizma, što stavlja Vojvodinu na vinsku kartu Evrope i sveta. Pokrajinski sekretarijat 

za privredu i turizam, kroz afirmativne i podsticajne mere, u sinergiji sa vojvođanskim 

vinogradarima i vinarima, znatno unapređuje ovu rastuću privrednu, poljoprivrednu i 

turističku granu, koja u Vojvodini ima kontinuitet još od Rimskog Carstva, preko doba 

Marije Terezije, sve do proizvodno-prerađivačkih kombinata iz ere socijalizma i do 

današnjih dana – rekao je Ivan Đoković, potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski 

sekretar za privredu i turizam 

68

Kada se danas pomene Kina pada vam na 

pamet tehnološki i ekonomski razvoj, nove industrije, 

ekspanzija megapolisa, kineska hrana, 

Alibaba portal za e-trgovinu, Huavei telefoni, 

komunizam i Mao Ce ili jeftini novogodišnji 

ukrasi. Mnoge stvari i pojmovi, ali sigurno ne 

vino. Možda neki i znaju da se u Kini prodaju 

velike količine skupih francuskih i italijanskih 

vina, ali malo ko zna da je po površinama 

zasada novih vinograda Kina trenutno broj 

jedan u svetu. Na osnovu nacionalne strategije 

o razvoju vinarstva i vinogradarstva koji 

je Kina usvojila, postoje dva glavna razloga 

zbog kojih se razvija vinogradarstvo i vinarstvo. 

Prvi je da se smanji zavisnost od uvoza 

pirinča koji se koristi u proizvodnji destilata 

alkohola, a drugi da se smanji priliv ruralnog 

stanovništva u gradove na dugi rok. U 

proteklih nekoliko godina Kinezi kupuju vinarije 

u Francuskoj kako bi dobili tehnologiju, 

na velikim sajmovima već možete naći 

njihova skuplja vina i vinarije. Kod nas takva 

strategija ne postoji, ali što kažu gorepomenuti 

Kinezi svaki put počinje prvim korakom. 

Naši su koraci mali, ali su načinjeni. 

Fruška Gora se kao i Bordo ili Oregon nalazi 

na 45. paraleli što dosta govori o klimatskom 

potencijalu. Nema mnogo vinogorja gde 

možete napraviti dobra bela i crvena vina kao 

Ivan Đoković 

na Fruškoj Gori. Kada je rimski imperator Probus 

izdao dekret da se sadi loza van Apenina, 

pomenuti su Sirmium (današnja Sremska Mitrovica) 

i Burdigala (današnji Bordo). Broj manastira 

takođe govori o tome da su prvo sađeni 

vinogradi pa tek onda podizani manastiri. 

69

Dve velike reke Sava i Dunav stvaraju savršenu 

mikroklimu, fosilni ostaci panonskog mora i 

diverzitet različitih zemljišta nude posve različit 

terroir na Fruškoj Gori. Priroda i tradicija 

su tu, ali trebaće mnogo vremena dok se vinari 

sa Fruške Gore, Vojvodine ili Srbije, čak i bivše 

Jugoslavije etabliraju na svetskoj vinskoj sceni. 

Neki regioni su daleko ispred nas, ali zahvaljujući 

internetu i opšte dostupnim znanjima 

polako hvatamo korak što se i vidi tj. oseti 

u kvalitetu naših vina. Ono što je sigurno da je 

iza svake uspešne svetske vinske regije stajala 

nauka, težak rad i država koja je prepoznala 

stratešku važnost te najakumulativnije grane 

poljoprivrede. Bordo je svoju prvu klasifikaciju 

dobio još u 17. veku, a onu poslednju za Expo 

u Parizu davne 1855 godine. Klasifikacija iz 

1855. je i danas na snazi, dok se mi tom problematikom 

tek sada bavimo. 

U vremenu globalizacije nema mnogo proizvoda 

kojima možete da konkurišete na svetskoj 

sceni. Morate imati kvalitet i prepoznatljivost 

brenda. Možda i ne postoji proizvod koji 

je globalniji od vina, od Tokija i New Yorka do 

Moskve ili Toskane; svi se slažu šta je dobar 

Merlot ili Pinot Noir. Takođe, vino je za neke 

poezija, a za neke sunce zatvoreno u boci, 

ali je ograničena količina boca svakog vina iz 

svake berbe koja se više nikada neće ponoviti. 

To ga čini jedinstvenim i zato se smatra luksuznim, 

ali prehrambenim proizvodom. 

Gde ima vina ima i kulture, što reče jedan francuski 

vinar i ne postoji bolja referenca za jednu 

zemlju ili region. Vinarstvo je usko povezano 

sa gastronomijom, agroturizmom, održivim 

razvojem i ekologijom. Kultura življenja postoji 

na ovim prostorima i Vlada Vojvodine i 

Sekretarijat za privredu i turizam prepoznali 

su vinogradarstvo i vinarstvo kao sublimat 

mnogih faktora razvoja koji će imati širok kako 

kulturni, estetski tako i društveno-ekonomski 

efekat kako na Vojvodinu tako i na čitavu Srbiju. 

Mnogo rada i truda nam predstoji, ali rad je 

stvorio čoveka, a i vino. Živeli! 

Tekst i fotografije: 

Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam 

i Udruženje vinara Srem, Fruška gora. 

70

HOTEL 


Bohinj Park ECO Hotel 

U ovom mirnom utočištu koje se nalazi na pola puta između Venecije i Beča gosti 

mogu da uživaju u lepoti i svežini Julijskih Alpa. U hotelu se nalazi velnes centar 

i kuglana, sobe za sastanke sa pogledom na Triglav bude ideje i inspiraciju, a 

poslužuju se lokalni bohinjski slatkiši. U nacionalnom parku možete osetiti prirodu 

i proći kroz nju bez štetnih tragova po okolinu, jer se u ovom hotelu sve vrti oko 

prirode. U srcu Julijskih Alpa i glečerske doline oko Bohinja nalazi se kompleks 

Alpine ECO koji je dizajniran i sagrađen na održiv i ekološki način i jedan je od 

najefikasnijih u smislu utroška energije u ovom delu Evrope. 

Hotel Bohinj ECO je na samo deset minuta hoda od jezera Bohinj, u šarmantnom 

selu Bohinjska Bistrica, na samom obodu Nacionalnog parka Triglav. Više je 

kompleks nego hotel, i na glasu je po odličnoj kuhinji i raznovrsnim aktivnostima 

U hotelu se nalazi 90 prostranih soba u nekoliko 

kategorija, i 12 luksuznih apartmana, a 

tu je i Predsednički apartman koji u svojih 166 

kvadratnih metara sadrži i privatni đakuzi na 

otvorenoj terasi. Sobe su u pastelnim bojama, 

od drvenih materijala preovlađuju tikovina i 

američki orah, dok su tepisi antialergijski. Sve 

sobe (standard, superior, izvršna, porodična) 

imaju odličan nivo opremljenosti i uključuju paket 

velnes i bazen (izuzev soba tipa standard). 

Hotel poseduje pet luksuznih apartmana koji 

se nalaze na prva tri sprata hotela. Na površini 

od 61 kvadratnog metra smešteni su izuzetan 

komfor, prostranost i prelepi pogled na 

planinu Bohinj. 

Luksuzni apartmani koji se nalaze na poslednja 

dva sprata hotela imaju nekoliko terasa i 

sa svake se prostire očaravajući pogled kao i 

72


HOTEL 

poseban pristup ekskluzivnom velnesu na četvrtom 

spratu. 

Jedan od ovih ekskluzivnih apartmana posebno 

je uređen kao „Bohinjska turistička soba“ 

i na svojih 110 kvadrata omogućava gostima 

da se vrate u prošla vremena i iskuse autentičan 

doživljaj. Svi delovi nameštaja ručno su izrađeni 

unikati u bohinjskom stilu po ugledu na 

nekadašnje komade nameštaja. Kada je početkom 

19. veka napravljena železnička pruga i 

uspostavljena linija od Beča do Trsta napravljen 

je Bohinjski tunel i tada je turizam počeo 

da se razvija, tako da uređenje ovog apartmana 

potiče još iz tog doba. 

Lokalna fabrika nameštaja Lip Pohištvo Bohinj 

napravila je kolekciju nameštaja „Lore“ u okviru 

evropskog projekta saradnje sa Turističkom 

organizacijom Bohinj i sa hotelom Bohinj 

ECO te se u ovom apartmanu mogu videti svi 

proizvodi najvišeg kvaliteta sa sertifikatom da 

dolaze iz Bohinja. 

Predsednički apartman je najluksuzniji izbor za 

nezaboravan boravak podno Nacionalnog parka 

Triglav. Izuzetan doživljaj i pogled na Alpe iz 

ovog apartmana od 166 kvadrata upotpunjuju 

džakuzi, dva balkona, jedno veliko i jedno malo 

kupatilo kao i poseban pristup velnes centru 

na četvrtom spratu hotela. Enterijer je uređen 

minimalistički, sa plafonima visine 4,5 metara, 

a celokupan doživljaj je vanvremenski.

HOTEL 


Kulinarska ponuda u restoranu „2864“ zasniva 

se autentičnoj lokalnoj kuhinji, sa lokalnim 

sastojcima, koja je kombinovana sa popularnim 

međunarodnim jelima i modernim 

načinima pripreme. Somelijer hotela uvek 

može da preporuči neko od odličnih slovenačkih 

ili stranih vina. U ovom restoranu 

poslužuju se sva tri dnevna obroka. Doručak 

sadrži bogat švedski sto sa hladnim i toplim 

jelima, svežim sokovima i voćem, domaćim 

pecivom, suhomesnatim proizvodima i ukusnim 

jogurtima sa Bohinja. Restoran se može 

iznajmiti za posebne prilike, a ugođaj još upotpunjuju 

živa muzika i kamin. 

Sertifikat kvaliteta sa Bohinja razvijen je kako bi 

se brojnim posetiocima koji se zaljube u Bohinj 

omogućilo da sa sobom ponesu odlične lokalne 

specijalitete. 

Spa i velnes obuhvataju vodeni park kao i 

velnes Bohinj. Ova dva objekta su povezana sa 

hotelom podzemnim hodnikom i rade svakodnevo 

od devet do 21 čas. Na površini od 3.500 

kvadratnih metara nalaze se atraktivni bazeni, 

džakuzi kade, vodeni tobogani, zid za penjanje, 

razne vodene atrakcije kao i svet saune sa finskom 

i bio-finskom saunom, turskim kupatilom 

i infracrvenom saunom. Sam centar se 

prostire na četiri sprata, a u intimnom delu 

centra gosti se mogu opustiti na masažama 

i tretmanima lepote. Slana soba se može 

74


HOTEL 

pohvaliti čuvenom solju iz Pirana, a na poslednjem 

spratu nalazi se i mala soba za fitnes. U 

letnjim mesecima gosti mogu da uživaju u otvorenom 

bazenu sa terasom i plažnim barom. 

Temperatura u velikom bazenu iznosi 31 °C dok 

je dečjim bazenima i džakuzijima 34,6 °C. 

Ekskluzivni velnes centar za goste koji žele 

više privatnosti i intime nalazi se na četvrtom, 

poslednjem spratu hotela i ima pogled na čitavu 

dolinu Bohinja. Tu je bazen sa pogledom 

na Alpe, finska sauna, infracrvena finska sauna 

i tursko kupatilo, dve sobe za masažu kao i 

tepidarijum i velika terasa. Ovaj centar radi svakodnevno 

od 16 do 23 časa i ulaz je dozvoljen 

samo odraslima kojih može biti najviše 20. 

Konferencije i posebni događaji u hotelu 

Bohinj ECO uvek se pretvaraju u savršene 

događaje. U hotelu se nalazi osam soba za 

sastanke sa dnevnim svetlom, a tu je i soba za 

bioskopske projekcije i veliki restoran. Hotel 

ima i kuglanu sa pet staza, odličnim ozvučenjem 

i koktel barom koja je odlična za neformalne 

završetke velikih događaja. Tu može 

stati do 50 osoba i često se iznajmljuje za 

žurke sa di-džejom i zakuskom. 

Na kraju, možda je najbolje poslušati savet koji 

je ujedno i slogan ovog impresivnog hotela: 

„Ostavite kod nas samo otiske svojih stopala, 

ponesite sa sobom i uspomene...“ 

75


HOTEL&GASTROTEH 

PROFESSIONAL 

Jacobs kafa je prisutna na našem retail tržištu već više decenija. Spada u sam 

vrh ponude instant kafe i prisutna je kroz više formata i kategorija proizvoda. 

Od početka 2019. godine, ogranak Jacobs kafe koji sarađuje sa profesionalnim 

kupcima – JDE Professional, počinje poslovanje i na našem tržištu. Pitali 

smo kolege iz Jacobs tima šta je to čime se ističu u njihovoj ponudi 

TRADICIJA KVALITETA OD 1895 GODINE 

Nastao u Bremenu, u Nemačkoj, 1895. godine, 

brend Jacobs kafe se ubrzano razvio kako bi 

postao vodeći proizvođač kafe u Nemačkoj, a 

ubrzo i u zapadnoj evropi. Danas je Jacobs u 

vlasništvu kompanije Jacobs Douwe Egberts 

(JDE) koja je nastala fuzijom više vodećih 

kompanija koje se bave proizvodnjom kafe i 

koja je dom mnogih poznatih brendova kao 

što su Jacobs, Douwe Egberts, Lor, Tassimo, 

Piazza DOro, Maxwell House kao i čuveni 

brend čaja, Pickwick, sa velikom ponudom 

raznovrsnih ukusa. 

JDE PROFESSIONAL – Vaš novi partner za kafu 

Moto Professional tima je da partnerima 

pruže kompletnu uslugu kako oni ne bi uopste 

brinuli o kafi. Usluga uključuje raznovrsnu 

ponudu kafe, čaja i svih pripadajućih proizvoda 

i materijala. Takodje, JDE Professional se 

ističe i inovativnim kafe aparatima. 

JDE Professional u ponudi ima brendove Jacobs, 

Piazza D Oro i Maxwell House. Sva tri 

brenda su ’’dijamanti’’ u kafe ponudi, prepoznatljivi 

po dugoj tradiciji i ekspertizi pripreme 

kafe. Ponuda uključuje sve tipove kafe 

na koje su naši potrošači navikli kao to su 

Espresso 100% Arabica, Cappuccino, Instant 

i Filter kafa ali i egzotične kafe kao što je npr. 

Gold spicy, kafa pikantnog ukusa. 

Inovativni aparati za pripremu kafe 

JDE Professional ’’Cafitesse’’ aparate za pripremu 

kafe odlikuje velika brzina i usavršen 

proces pripreme kako bi uvek dobili odličnu 

kafu u što kraćem roku, što ih čini pogodnim 

za razne usluge hotela, konferencije, seminare 

i sve druge događaje koji uključuju veliki 

broj gostiju koje treba odmah uslužiti. 

Još jedna inovacija instant kafe, Liquid kafa, 

podiže efikasnost uređaja za kafu na viši nivo. 

Inovacija putem koje je kafa pripremljena u 

tečnom stanju a ne u zrnu, dodatno ubrzava 

pripremu za 25%. Naravno, Liquid tehnologija 

zadržava sva svojstva kafe kako bi finalni 

proizvod bio kvaliteta. 

Svakako da JDE Professional ima šta da ponudi 

profesionalnim kupcima u Srbiji. Naši potrošači 

su veoma zahtevni i cene kvalitetnu 

kafu što postaje bitan faktor za privlačenje 

gostiju. Takođe, pregršt inovacija u Professional 

ponudi će svakako naići na dobru reakciju 

ugostitelja i hotelijera. 

Saznajte više informacija ili pošaljite upit za 

saradnju na e-mail: jdeprofessional@nelt. 

com, a možete se uveriti u celokupnu ponudu 

i uživo na predstojećem beogradskom HoRe- 

Ca sajmu koji će se održati od 21. do 24. februara. 

2019. godine. 

55

PIVARA PIVO „GVINT“, DOBRAČINA 59B, BEOGRAD 

TU MAGAZIN SEPTEMBAR 2018 

I kraft , i pivce 

Pivara „Gvint“ proizvodi stara germanska piva, a naziv je dobila po reči gvint koju 

su upotrebljavali majstori u Srbiji za navoj na šrafu, a koja je pozajmljenica iz 

nemačkog od reči gewinde. Gvint je ona šara na šrafu i na navrtnju, a da bi šraf 

mogao da se uklopi u navrtanj, mora da ima odgovarajući gvint. Osim za navoj, ova 

reč često se koristi i za štos, foru. Razgovaramo sa osnivačima bratom i sestrom 

Ivanom Maksimovićem i Sanjom Vučković i pitamo ih: „U čemu je gvint“ 

TU: Vi ste jedna od retkih kraft pivara kod nas 

koja pravi lager pivo? 

IM: Mi smo svi ovde „lageraši“, moja sestra, zet 

i ja. Čak je i zetov otac dugo radio u Jagodinskoj 

pivari i sanjao da jednog dana pravi svoje lager 

pivo. Naši partneri Darko Jovanović i Raša 

Savić takođe najviše vole lager, nismo od onih 

koji preferiraju začinjena, previše zahmeljena 

piva, već smo se ugledali na nemačka, češka, 

slovačka piva. Možda su nam zato manje 

konkurencija kraft pivari, a mnogo više velika 

industrija, pa se tako borimo protiv ajkula. 

TU: Da li je bilo teško napraviti lager pivo? 

IM: Mi smo još pre tri godine počeli da eksperimentišemo. 

Želeli smo sa vidimo kako izgleda 

napraviti pivo u skromnijim uslovima. Pošto 

Ivan Maksimović i Sanja Vučković 

78


PIVO 

sam ja završio Mašinski fakultet, nisam hteo 

da u ovo uđem kao amater, pa sam upisao 

master studije na Poljoprivrednom fakultetu, 

upravo tehnologiju piva. Veoma mi se dopalo, 

ima dosta smerova, imam i nekoliko kolega 

koji rade kod nas, jedan od njih Nenad je trenutno 

na master studijama, a Sima je trideset 

godina radio na kuvanju piva u BIP-u i zadovoljan 

sam. 

TU: Koliko piva imate trenutno? 

IM: Od početka u ponudi imamo svetlo pivo 

4,7% lager koji se nalazi između bavarskog 

(heles) i češkog (pilsner) stila, s taman toliko 

ječmenog slada i hmelja da pivo dobije 

umerenu aromu i gorčinu. Kombinacijom 

svetlog i prženog slada dobili smo tamno 

pivo 6% tamni lager s nešto većim procentom 

alkohola i više ekstrakta od svetlog lagera 

čiji intenzivniji ukus ovom pivu daju specijalni 

sladovi. Takođe imamo i pšenično pivo 

5% vajsbir, za koje smo koristili najkvalitetniji 

pšenični slad. Pšenica daje pivu mekoću, 

kremast ukus i nešto bleđu boju, a specijalni 

kvasac daje blagu aromu banane i karanfilića. 

Ova tri piva su stalno u ponudi, dok smo letos 

imali i radler, pivo sa dodatkom soka od 

limuna. To je veoma osvežavajuće pivo, a mi 

smo sami pravili sok od limuna i mešali ga s 

pivom. Po količini alkohola ono spada u light 

piva i veoma se dopalo ženama. Pravićemo ga 

i sledećeg leta. 

SV: Za proizvodnju koristimo najkvalitetnije 

sastojke, a mi smo i uvoznici slada Viking malt 

koji je lider u svetu. 

TU: Koliko ljudi radi u proizvodnji? 

SV: Nemamo još kapacitete da mnogo zapošljavamo, 

moj brat, Nenad i Sima rade u proizvodnji, 

a ja sam sve, od čistačice do direktorke, 

radim i smenu u pabu, sve po potrebi. 

TU: Uz pivaru imate i pab, da li je to bio plan 

od početka? 

IM: Pab smo otvorili skoro u isto vreme kad i 

pivnicu i to je veoma dobro, jer svuda u svetu 

je trend da se pivo ispija tu gde se i pravi. 

Dorćol Platz nam je odlična lokacija jer su 

nam u okruženju lokali koji su kompatibilni sa 

pivnicom koja proizvodi kraft pivo. Imali smo 

letos veliku baštu koja je bila uvek puna, sada 

nam je zimi malo problem da objasnimo ljudima 

da i dalje radimo. 

TU: Osim kod vas u pivnici, gde se još može 

popiti vaše pivo? 

IM: Još nas ima u dosta lokala na Dorćolu, 

pivnicama, restoranima, negde distribuiramo 

točeno, negde u flašicama. Dobili smo ponude 

i od nekoliko lanaca supermarketa, ali želimo 

prvo da postanemo prepoznatljivi u horeka 

sektoru. Naročito nas zanimaju restorani i 

picerije jer imamo dobre povratne informacije 

iz njih. Cena piva u marketima je malo niža 

nego u prodavnicama piva, pa nam je i to 

jedan od razloga što za sada ne idemo u markete. 

Prodavnice piva nemaju mogućnost da 

toliko spuste cene i to je jedan od problema 

za koji još niko nema rešenje. 

79

PIVO 


TU: Vi ste poreklom iz Paraćina, da li vašeg 

piva ima u Paraćinu i drugim mestima u Srbiji? 

IM: Našeg piva ima u Paraćinu, ali cena je i dalje 

problem, ne možemo da se izborimo sa velikom 

industrijom. U Novom Sadu i Nišu kraft 

pivo može da prođe, malo nas ima i u Čačku, 

ali u ostalim mestima u zemlji ljudi teško 

mogu da ga plate. 

TU: Da li u pabu prodajete i pivo za poneti? 

IM: Da, svi naši lageri mogu se kupiti i u flašicama. 

Imamo u ponudi i takozvanu đuntu, bocu 

od dve litre koju kad kupite, kasnije možete da 

donesete i dopunite pivom po mnogo povoljnijoj 

ceni. To nam je bar bila ideja kad smo 

je napravili, ali mali broj ljudi koristi tu mogućnost. 

Za sada uglavnom đuntu kupuju za 

poklon. 

TU: Koliko vam je važno učestvovanje na 

manifestacijama? 

IM: Festivali su dobra promocija, za sada gledamo 

da učestvovanjem pokrijemo troškove. 

Imali smo ovde kod nas Oktobar fest i tada 

smo baš mnogo piva prodali, učestvovali smo 

i na Bir festu, na Serbiki i na još nekim festivalima, 

ali nije svaki festival dobar za nas. 

Mnogo ljudi i dalje ne zna šta je kraft pivo. 

Ovde na Dorćol Platzu nam je dobra lokacija 

i kada se organizuju džez večeri, Nušićijada i 

slično, učestvujemo i imamo dobar odziv. 

TU: Ko su vaši gosti? 

IM: Imamo svega, od mladih koji vole kraft, do 

starih koje naše pivo podseti na nešto što su 

pili u mladosti. Dolaze nam i agencije koje organizuju 

pivske ture, imali smo i nekoliko tim 

bildinga, dolaze stranci koji nas sami nalaze. 

Inače, gosti traže i hranu, pa smo uveli sendviče 

i tortilje, možda ćemo uvesti i kobasice, 

kolenice, ljudi vole da jedu uz pivo. 

TU: Kakvi su vam dalji planovi? 

IM: Razmišljamo da razradimo malo više 

saradnju sa firmama i organizaciju tim bildinga, 

planiramo da pojačamo marketing. Radi 

nam Instagram i Facebook stranica, gosti nas 

nalaze na Trip Advisoru, ali ćemo poraditi još 

na tome. Što se piva tiče, nameravamo da 

napravimo crno pšenično pivo – dunkelvajcen, 

i jedan malo zahmeljeniji lager za ljubitelje 

takvog piva. Ovu prvu godinu smo iskoristili 

da vidimo kako radi oprema, jer pivo je veoma 

osetljiv proizvod i sve mora savršeno da 

funkcioniše, a sada kada smo ustalili proizvod, 

širimo priču dalje. 


80



Kraj januara je već tradicionalno rezervisan za 

jedan od najvećih ugostiteljsko-turističkih sajmova 

koji se održava u Sloveniji, a namenjen 

je čitavoj regiji. 

Sajam ukusa GASTexpo odlično je mesto za 

restoratere, ugostitelje, vlasnike caffe barova, 

picerija i poslastičarnica, kao i sve one koji se 

bave pripremom hrane, a na sajmu se mogu 

uputiti u nove trendove i najnovije tehnologije 

te učestvovati na brojnim stručnim prezentacijama 

i radionicama. 

Za više od dvanaest godina održavanja GASTexpo 

je prerastao granice Slovenije i gravitira 

ka Srbiji, Hrvatskoj, ali i Italiji, Nemačkoj, Austriji 

i Mađarskoj. Za sledeće izdanje nadgradio 

je stručni program radionica i takmičenja, 

uz izložbeni program koji uključuje područje 

gastronomije, pića, piva, kafe, poslastičarstva, 

pekarstva, ugostiteljsko-hotelske opreme, ICT 

sistema, sladoleda, alkoholnih i bezalkoholnih 

pića i još dosta toga. 

Preporučujemo da ne propustite brojne besplatne 

radionice sa zanimljivim i aktuelnim 

temama. Moći ćete da naučite kako da 

napravite najbolju picu u društvu svetskog 

prvaka u pripremi pice, sladoled pod stručnim 

okom najboljih svetski priznatih majstora Akademije 

sladoleda, koktele za svaku priliku sa 

najpoznatijim barmenima. 

U segmentu kafe naglasak će biti na praktičnim 

radionicama koje će voditi Luiđi Lupi, 

GASTexpo 

Latte Art radionice pod vođstvom začetnika i pronalazača Luiđija Lupija na Sajmu 

ukusa GASTexpo u Ljubljani 30.1–2.2. 2019 

začetnik Latte Arta i osnivač svetski priznate 

licence World Latte Art Grading System za 

umetnost crtanja na kafi. 

Moto organizatora jest „Videti, naučiti, probati“ 

pa tako širok program profesionalnoj publici 

predstavlja najnovije trendove i smernice 

u području gastronomije. Svima onima koji 

uživaju u kuhinji posvećene su brojne prezentacije, 

degustacije i besplatne radionice. 

Osim radionica za pripremu piva, održaće se 

i radionice pripreme hleba, sladoleda i poslastica. 

Organizovana je i škola pizze koju će 

voditi najbolji italijanski majstori uz dodelu 

diploma, a najbolji učesnik odlazi na svetsko 

prvenstvo. Tu su i poslastičarske radionice 

La Ganache koje će voditi Naser Gaši, osnivač 

francuske metode edukacije za poslastičare u 

Sloveniji. Gaši će kroz besplatne tečajeve pokazati 

izradu makaronsa, čokoladnog musa i 

torti Frejzer. 

Uz bio-veganske radionice tokom sajma se 

održava i niz međunarodnih takmičenja i to u 

izradi sladoleda, pice, u pripremi koktela, latte 

art challenge. 

Ne propustite stručni sajam u regiji Alpe 

Adria koji diktira trendove u ugostiteljstvu i 

hotelijerstvu svake godine. 

Sajam se održava istovremeno sa Sajmom 

NATOUR Alpe Adria, a očekuje se oko 15.000 

posetilaca. Više informacija o programu sajma 

i registraciji pronađite na www.gast.si

ZANIMLJIVOSTI 


KUPITE PARFEM OD 20 MILIONA DOLARA I 

PUTUJTE OKO SVETA 

Le Monde sur Mesure je linija parfema koju je 

napravio Morreale Paris, a svaka mirisna nota 

je napravljena tako da odgovara individualnim 

potrebama kupaca. Da, još nešto, njegova cena 

ide i do 20 miliona dolara. 

Kompanija Morreale Paris je plasirala na tržište 

parfem koji dolazi u lusuznom pakovanju obloženom 

dijamantima, rubinima i zlatom, pa zbog 

same prirode ambalaže i ekskluzivnosti koštaju 

između milion i po i 20 miliona dolara. Svaki 

miris je poseban, i svaki se po porudžbini pravi, 

da odgovara kupcu. 

Kako navode iz kompanije, njihovi klijenti su uglavnom 

bogati kolekcionari umetničkih dela i nakita, jer Le Monde Sur Mesure nije samo parfem, 

to je nakit, deo umetnosti, deo životnog stila. 

Da bi se napravila jedna bočica, potrebno je više od 35 ljudi, a klijenti imaju mogućnost da izaberu 

miris koji je već napravljen ili da naruče novi. Posebno je interesantna činjenica da svi koji 

kupe ovaj skupoceni parfem učestvuju na zajedničkom putovanju oko sveta privatnim avionom 

kompanije Morreale. Oni će na račun firme obilaziti destinacije na kojima se nabavljaju sastojci 

za mirise, a moći će takođe da učestvuju u dizajniranju bočica. 

LUJ VITON ODLAZI U HOTELIJERE? 

Luksuzni francuski modni brend Luj Viton Moe 

Henesi kupuje hotelsku grupaciju Belmond, a 

vrednost ugovora i transakcije iznosi oko 3,2 

milijarde dolara. 

Luj Viton, modna kuća iz Francuske je odlučila 

da hrabrim koracima uzme deo svetskog poslovanja 

u hoteijerstvu, pa je na ovaj način sebi 

obezbedila aktivno učešće u ovoj grani turizma. 

Ova transakcija bi trebalo da bude završena već 

početkom 2019. godine, a kupovinom Belmond 

grupacije, Luj Viton će posedovati i upravljati sa 

46 luksuznih hotela, restorana, ali i upravljati 

brodovima za krstarenja rekama u Evropi i Aziji. 

Luj Viton je brend već više od 150 godina, i on je 

zaista drugo ime za luksuz i kvalitet. Od osnivanja 

1854. godine do današnjih dana, brend uspešno stvara nove trendove zadržavajući kvalitet, 

pa se to očekuje i kada je hotelijerstvo u pitanju.. 

82




SREDIŠNJI GASTRO DOGAĐAJ 

Uoči turističke sezone na Zagrebačkom velesajmu 

tradicionalno se održava HOTEL&GAS- 

TROTEH, 11. međunarodni sajam gastronomije 

i hotelsko – ugostiteljske opreme. 

Središnji gastro događaj održaće se od 20. 

do 24. februara 2019. na Zagrebačkom velesajmu, 

u istom terminu sa Zagrebačkim 

sajmom nautike, Danima lova i ribolova i 

Festivalom maslina. 

Spoj ovih komplementarnih sajmova doprinosi 

višem nivou poslovnosti na zadovoljstvo 

svih učesnika iz područja nautike, gastronomije, 

lova, ribolova i hotelsko-ugostiteljske 

opreme i doprinosi profilisanju ovog 

sajma kao središnjeg regionalnog poslovnog 

sajma za HoReCa sektor. 

Na jednom mestu povezaćemo sve proizvođače, 

distributere i izlagače koji mogu da 

ponude najbolje od sebe u svrhu jačanja 

hrvatske turističke ponude. 

Osim najznačajnijih hrvatskih kompanija iz 

HoReCa sektora, na sajmu HOTEL&GASTRO- 

TEH, svoje učešće potvrdio je i veliki broj inostranih 

izlagača. 

Brojna publika koja posećuje HOTEL&GASTRO- 

TEH ne čini ga samo poslovnim sajmom nego 

i događajem za široku publiku. Izložbeni deo 

sajmova kao i svake godine imaće bogat 

prateći program. 

„Ugostiteljsko-turističko učilište Zagreb“ prezentovaće 

znanja i veštine učenika. Na već tradicionalnom 

kulinarskom takmičenju CRO TOP 

10, stvaraće se mala kulinarska remek dela od 

namirnica sa kojima će se učesnici upoznati 

neposredno pre takmičenja. Tu su i prezentacije 

i degustacije autohtonih proizvoda, a 

hrvatski OPG-ovi nudiće svoje eko proizvode 

po atraktivnim sajamskim cenama.

NA TESTU „TU“ MAGAZINA NOVI „SITROEN C3 ERKROS“ 

Udobni avanturista 

Zapremina motora 1.6 BlueHDi 

Snaga motora 100 KS 

Ubrzanje 11 sekundi 

Maksimalna brzina 165 km/h 

Potrošnja 4,2-5,9l 

Ono što odmah na početku treba reći jeste da novi kompaktni SUV „C3 erkros“ 

osvaja ovaj atraktivni segment sigurnim i krupnim koracima. Podignut klirens, 

veliki točkovi, udobnost, kvalitetna unutrašnjost, štedljiv motor, samo su neke od 

mnogobrojnih odlika koje krase novog Sitroenovog lepotana. 

Ovaj automobil se razlikuje svojim jedinstvenim izgledom i nudi mogućnost 

personalizacije bez premca 

Redakcija „TU“ magazina imala je priliku da 

testira francuskog lepotana u verziji 1.6 Blue- 

HDi sa motorom snage 100 KS. Uparen je sa 

odličnim i proverenim petostepenim manuelnim 

menjačem koji u svoje pregrade ulazi 

precizno, ali sa malo dužim hodom. Pre nego 

bilo šta napišemo o njemu, treba podsetiti, da 

je ovaj Sitroenov SUV model osvojio nagradu 

Autobest 2018 za Best Buy Car of Europe. 

Do stotke za 11 sekundi 

istera 5,9 litara, dok je na otvorenom putu 

znatno štedljiviji gde troši 4,2 litre dizela. 

„C3 erkros“ je dugačak 4,1 metar, širok 1,97, u 

visinu ide do 1,59, dok međuosovinsko rastojanje 

iznosi 2,6 metara. 

Udobna i prijatna kabina 

Ono što hvalimo kod ovog četvorotočkaša 

jeste njegova udobnost, kao i njegova izuzetna 

Od nule do stotke ubrzava za 11 sekundi, a maksimalnu 

brzinu koju smo uspeli da razvijemo 

bila je 165 km/h. Ono što je bitno jeste da i pri 

tolikoj brzini agregat, zbog dobre izolacije nije 

bučan, a vozilo se u tim trenucima pokazalo 

maksimalno stabilno. Potrošnja je izuzetno 

skromna i u gradskoj vožnji iz rezervoara 

84


AUTOMOBILI TU 

prijatna putnička kabina. Maksimalno je doterana 

kako za vozača tako i za sve ostale putnike 

u vozilu. Kabina je obeležena jedinstvenim 

umećem prostranosti, modularnosti i 

osvetljenja. Jednostavno, ovaj automobil ima 

izuzetno veliki korisni prostor za svoju kategoriju. 

Unutrašnjost pruža komfor iz programa 

Citroen Advanced Comfort koji je u 

službi prostranosti i osvetljenosti. 

Prtljažnik od 520 litara 

„C3 erkros“ je SUV vozilo koje dodatno nudi 

široka i udobna sedišta, najvišu visinu od poda 

do krova, veliki prostor za noge, kliznu klupu 

iz dva nezavisna dela, mogućnost spuštanja 

suvozačevog sedišta za tovar dug 2,4 metara 

i izuzetnu zapreminu prtljažnika od 410 litara, 

a uz pomeranje zadnje klupe do čitavih 520 

litara. Suvozačevo sedište je preklapajuće, kao 

i zadnja klupa koja je inače klizna. 

Ima velike pregrade, među kojima je i deo 

na centralnoj konzoli za bežično punjenje 

smartfona, a takođe nudi i kompletnu gamu 

sistema za pomoć u vožnji, poput head-up 

displeja koji se podiže prilikom pokretanja 

vozila. Instrument tabla je jedinstvena, a 

vozaču sve komande su bukvalno nadohvat 

ruke. Veliki vertikalni ekran osetljiv na dodir 

nalazi se na sredini instrument table. 

Jednostavan je za rukovanje i na njemu se 

nalaze sve mnogobrojne funkcije sa kojima 

raspolaže ovaj četvorotočkaš. Nudi sve 

moderne tehnologije koje olakšavaju život u 

gradu i na otvorenom putu. 

Spreman za avanturu 

Podjednako udoban u gradu i na otvorenom 

putu, njegova spremnost za avanturu je pojačana 

zahvaljujući funkciji Grip Control sa 

Hill Assist Descentom koji prilagođava pogon 

prednjih točkova terenu po kojem se vozi. Grip 

Control može da se ostavi da deluje automatski 

preko moda standard ili da sami odaberete 

neki od pet načina – Standard, Sneg, 

Blato, Pesak i ESP off. Zahvaljujući ovom 

sistemu može da ide po svim vrstama puteva, 

kakvi god da su uslovi. 

Na prednjoj strani ima sportski klasični potpis 

Sitroena sa dvostrukim svetlima. Gornji 

deo se sastoji od LED dnevnih svetala dok je 

donji deo rezervisan za glavna prednja svetla 

sa „maglenkama“. Na zadnjoj strani pozadinska 

svetla sa 3D efektom i impozantni zadnji 

branik potvrđuju njegov SUV duh. 

Za kraj, ovaj Sitroenov model svešćemo u dve 

kratke rečenice. Nosilac programa Citroen 

Advanced Comfort „C3 erkros“ pruža uživanje 

u kabini, kao i neverovatno iskustvo u vožnji. 

On nudi visoki nivo udobnosti i bezbednosti sa 

12 modernih tehnologija za pomoć u vožnji, 

četiri tehnologije za povezanost, a osvojio je i 

pet zvezdica na Euro NCAP testu. 

Tekst i foto: Dragan Stanimirović 

85

AKTUELNOSTI 


Beogradska zima 

Tokom zimskih praznika, Beograd nudi pregršt zanimljivih zabavnih i kulturnih 

sadržaja, koji će sve do kraja januara našim sugrađanima i posetiocima prestonice 

pružati nezaboravnu prazničnu atmosferu 

Trg otvorenog srca ove godine se prostire 

od Trga Republike ka Obilićevom vencu, a u 

nizu dekorisanih drvenih kućica ove zime 

uživaćemo u prazničnim delikatesima, toplim 

napicima i slatkišima, novogodišnjim ukrasima, 

ponudi nakita, suvenira, igračaka, i tradicionalnih 

rukotvorina. Na ovom mestu će se 

svakodnevno održavati programi namenjeni 

najmlađima – bajke i predstave za decu, nastupi 

mađioničara, klovnova, kao i čitanje bajki. 

Trg Bajki je već 2. decembra zaživeo na Platou 

ispred UK „Vuk“ gde će se do 30. decembra 

izvoditi srpske narodne bajke i bajke braće 

Grim. Na Platou će biti postavljene i tezge sa 

starim srpskim rukotvorinama, kao i malo lutkarsko 

pozorište. 

Trg Nikole Pašića obilovaće sadržajima na 

omiljenom dečjem klizalištu, na 1200 kvadrata 

leda koje je ovog puta dopunjeno sankalištem 

za najmlađe, Rockstar Gaming zonom, 

zanimljivim programskim sadržajima, performansima 

i predstavama. 

Na platou ispred Hrama Svetog Save tokom 

novogodišnjih i božićnih praznika će biti održavani 

muzičko scenski nastupi u okviru programa 

Božić kod Hrama. Na ovom mestu će 

se igrati predstave za decu, i održavati brojni 

koncerti, nastupi horova, solista, plesnih trupa 

i mađioničara. 

Plato Trga Slavija će pod nazivom Open Air 

Cinema tokom praznika počastiti posetioce 

filmskim projekcijama na otvorenom od 20 

časova, među kojima će se pored par ekskluzivnih 

premijera naći i najveći filmski hitovi koji 

su obeležili mesece iza nas. 

Gradski doček Nove Godine 

U Beogradu se doček Nove Godine organizuje 

tri dana. Na Platou ispred Narodne Skupštine, 

30, 31. i 1. januara, slavićemo uz brojne 

izvođače. 

86


AKTUELNOSTI 

SARS, Stereo MC’s, i svetske zvezde Rudimental 

nastupiće 30. decembra ispred Narodne 

Skupštine. Za ljubitelje klasične Muzike u Sava 

Centru se održava program „Otmeno“. 

U Novogodišnjoj noći nastupiće Saša Kovačević, 

Bajaga i instruktori, Haris Džinović i 

Dejan Petrović Big Bend. 

Novogodišnji program će se nastaviti i 1. januara 

sa čak tri programska bloka. Nastupiće 

Aleksandar Sedlar i Beogradska simfonijeta 

sa gostima (Aleksandar Eraković, Bojana Vunturišević, 

Leontina Vukomanović sa horom 

Čarolija, Ana Stanić), zatim Senidah, Rasta, 

Đorđe David i Deathsaw, Grampohonedzie i 

Disciples. 

Tokom zime, Dečji kulturni centar u svom 

prostoru će ponuditi zabavne i edukativne programe 

za mališane, koncerte sa popularnim 

božićnim i novogodišnjim melodijama, kao i 

atraktivne radionice u prepodnevnim časovima. 

Prvi dan nove godine tradicionalno će biti 

obeležen humanitarnom manifestacijom 

Ulica otvorenog srca, koja okuplja Beograđane 

i goste grada na potezu od Svetogorske do 

Ulice Strahinjića Bana. 

Svi događaji su besplatni. 

www.beogradskazima.rs 

Tekst: Jelena Stanković 

87

STUDIJSKO PUTOVANJE 


Slovenija koju manje poznajete 2018 

Bohinjsko jezero 

Već dve godine redakcija „TU“ magazina u saradnji sa Slovenačkom turističkom 

organizacijom radi na promociji Slovenije kroz tematska putovanja na koje vodimo 

predstavnike turističkih agencija iz Srbije i regiona. Ovog puta smo se odlučili za 

destinacije koje pružaju aktivan odmor 

O našim putovanjima se pročulo i van granica 

Srbije, pa su ovaj put sa nama krenule i dve 

predstavnice turističkih agencija iz Hrvatske. 

Naša prva stanica bila je Bohinjska Bistrica 

i Bohinj ECO hotel. Inače, prvi i jedini hotel u 

Sloveniji sa sertifikatom Green Globe, luksuzno 

namešten sa više od stotinu soba, odličnim 

akva parkom, ali i kongresnim dvoranama. 

Nakon izvrsnog ručka, krećemo do Bohinjskog 

jezera koje je samo nekoliko kilometara 

daleko od hotela. Na putu ka jezeru svraćamo 

u sirarnu i degustiramo čuveni bohinjski sir. 

Jezero je kristalno čisto, a kako i ne bi kada 

se nalazi u sklopu Triglavskog nacionalnog 

parka. Na jezeru možete upražnjavati razne 

vodene aktivnosti od vožnje kajaka i kanua, 

Bohinj Park ECO Hotel 

88



SUP-a ili samo krstariti električnim brodićem. 

Na njegovom kraju nalazi se gondola koja vozi 

na Vogel, planinu visoku 1922 metara. Vožnja 

oduzima dah i vredi svaki evro. Domaćini iz 

Bohinj ECO hotela priredili su nam mali gurmanski 

spektakl i odveli na večeru u obližnji 

restoran „Resje“. Mesto za svaku preporuku. 

Sutradan idemo do Bleda i posećujemo najčuveniji 

Grand hotel Toplice, zatim hotel Park i 

Rikli Balance hotel (ex Hotel Golf) koji je renoviran 

početkom godine. Svi pomenuti hoteli 

pripadaju grupaciji Sava hoteli i za svakog 

turistu ima po nešto. 

Naša sledeća stanica je Kranjska Gora. Prvi 

hotel koji posećujemo jeste Špik, a zatim i sve 

ostale hotele i apartmane koji pripadaju HIT 

Alpinea grupaciji koja takođe ima raznovrsnu 

ponudu. 

Ujutro smo krenuli dalje i preko Italije stigli 

u dolinu reke Soče i najveće mesto u regiji 

Bovec. Odmah idemo na ziplajn koji je inače 

najveći u Evropi i ima deset staza dužine veće 

od četiri kilometra. Iskustvo je fenomenalno i 

bili smo u sigurnim rukama osoblja Soča Rafting 

agencije koja nam je omogućila ovu avanturu. 

Nakon prizemljenja, posećujemo hotel 

Mangart izrađen u autentičnom alpskom stilu. 

Hrana odlična i za svaku preporuku. 

Nakon ručka stižemo u gradić Kobarid. Ideja 

o studijskim putovanjima u Sloveniju nastala 

je upravo u ovom prelepom mestu. Odmah 

Kranjska Gora 

Rikli Balance hotel 

89



Ćividale del Friuli 

Pogled sa Vogla 

krećemo u X Point, odnosno u najstariju 

agenciju specijalizovanu za rafting, kanuing, 

paraglajding. Oni dosta sarađuju sa grupama, 

jer na malom prostoru mogu da organizuju 

brojne outdoor aktivnosti. Posetili smo i porodični 

hotel Hvala koji se nalazi u samom 

centru i poseduje restoran „Topli Val“ gde na 

čarolije fine dining kuhinje pretežno dolaze 

gosti iz Italije. 

Odličan roštilj uz domaće vino degustirali smo 

u grilu „Skalca“ koji se nalazi malo izvan Kobarida, 

odakle se pruža pogled na reku Soču. 

O sjajnoj poziciji Slovenije dosta sam pisao, 

a jedan od primera jeste taj što smo nakon 

Kobarida otišli na pravi kapućino u Italiju i 

Čividale del Friuli. 

Naša sledeća stanica je Nova Gorica, grad 

kojeg od Italije deli samo železnička pruga. 

Ono po čemu je prepoznatljiv jesu kockarnice. 

Najveća takva grupacija u Sloveniji je HIT d.d. 

Posećujemo hotele Perla i Park, gde su neki 

od nas okušali sreću u kockanju. 

Na putu ka Goriškim Brdima ili slovenačkoj 

Toskani posečujemo male i simpatične hotele 

Lipa i Sabotin koji se takođe nalaze uz granicu 

sa Italijom. Naša prva stanica u Brdima jeste 

vidikovac Gonjač sa kojeg se pruža pogled od 

360 stepeni. 

Stižemo u idilično mesto Šmartno. Celo 

mestašce je proglašeno za kulturni spomenik. 

Lokalna turistička zajednica nam je pripremila 

degustaciju maslinovog ulja, zatim smo se 

prošetali do porodičnog hotela San Martin koji 

ima terasu sa poglednom od ‘milion dolara’. 

Vraćamo se u centar Šmartna i imamo tipičan 

ručak u Brdima u Gostilni Pr’Naad. 

Nakon odličnog ručka stižemo u Ljubljanu i 

posećujemo Ljubljanski grad koji već nekoliko 

vekova ljubomorno čuva slovenačku prestonicu. 

Spuštamo se do centra i svraćamo u 

„TU“ magazin naredne godine priprema 

organizaciju tri tematski različita studijska 

putovanja u Sloveniju, pa ovim putem 

pozivamo turističke agencije, koje žele da 

svojim klijentima ponude malo drugačiju 

Sloveniju, da nas kontaktiraju na vreme. 

90



Herbal Glamping Ljubno 

Gostiona na visoravni Golte 

Šmartno 

Veliku zahvalnost za realizaciju ovog 

putovanja dugujemo Živi Vincetič 

i Janku Humaru. 

najzeleniji hotel u gradu, Hotel Park. Ljubazno 

osoblje stalno radi na unapređenju ponude, a 

hotelski restoran u vreme ručka je pun i uvek 

se traži mesto više. 

Napuštamo Ljubljanu koja kao i cela Slovenije 

beleži veliki rast turista iz celog sveta 

i idemo na visoravan Golte. Smeštamo 

se u istoimeni hotel koji se nalazi na visini 

od 1410 metara nadmorske visine. Enterijer 

hotela odiše toplinom, a pogled se pruža preko 

cele doline. Sutradan idemo na pešačenje 

do jezera koje se nalazi na samom vrhu. 

Tamo imate i pravu planinsku gostionicu 

gde zimi i leti možete uživati u degustaciji 

domaćih proizvoda. 

Sledeća stanica bila je Herbal Glamping Resort 

Ljubno na reci Savinji. Naši domaćini 

su nam pokazali fenomenalne smeštajne 

kapacitete, a uz sjajnu zakusku koju su nam 

spremili, grupa je uživala u savršenom skladu 

prirode i rizorta. 

Naše petodnevno putovanje završavamo u 

dobro poznatoj Rogaškoj Slatini i novootvorenom 

Atlantida Boutique hotelu. Redakcija „TU“ 

magazina već je pisala o ovom luksuznom 

hotelu sa pet zvedica. 

Tekst: Miroslav Mladenović 

Fotografije: Deus travel, Novi Sad 

91

VESTI 


VREME POKLONA, DRUŽENJA I UŽIVANJA, 

TRG OTVORENOG SRCA 

„Trg otvorenog srca“ je manifestacija koja je deo 

gradskog novogodišnjeg programa „Beogradska 

zima 2018–2019“, mesto održavanja je Trg Republike, 

a trajaće sve do 8. januara 2019. godine. 

„Trg otvorenog srca“ se ove godine održava 

osmi put, i to je manifestacija koja je osmišljena 

da okupi sve građane, naročito decu, kako 

bi u zajedništvu i prazničnom duhu proslavili 

sve praznike. 

U Knez Mihailovoj ulici nalaze se ukrašene 

drvene kućice u kojima se prodaju tradicionalni 

novogodišnji proizvodi, gde okupljeni, uz 

toplu čokoladu, čaj, kafu, kuvano vino, kolače, 

slatkiše i brojne sprecijalitete mogu podeliti svoju radost sa svima. Decu očekuju nastupi 

mađioničara, brojne pozorišne predstave, kreativne radionice, klovnovi, animacije, nakon 

čega će deca pokazati svoju kreativnost slikanjem i crtanjem. 

Ova manifestacija je integralni deo zimske kulturne ponude grada Beograda tokom novogodišnjih 

praznika, a Beograđanima i brojnim stranim turistima ostaje samo da uživaju u 

druženju i darivanju. 

NOVA USLUGA KLM-A OBAVEŠTAVA PORODICU 

O VAŠEM LETU UMESTO VAS 

Holandska avio-kompanija KLM nastavlja da uvodi 

novu tehnologiju u svoje svakodnevno poslovanje, 

pa je tako pokrenula uslugu porodičnog obaveštavanja 

putem WhatsAppa. Nova usluga, koja će pre 

svega obradovati zabrinute roditelje, bake, deke i 

tetke, omogućiće porodici da u realnom vremenu 

sazna informacije o letu. Ako se zaglavite na nekom 

aerodromu, a letite KLM-om, bar nećete morati da jurite način kako da svoje obavestite o tome 

jer će im automatski biti poslata poruka putem ove usluge. 

Informacije u realnom vremenu: Svim putnicima KLM-a koji prime svoj bording pas putem 

WhatsAppa biće ponuđeno da potpuno besplatno koriste najnoviju KLM-ovu WhatsApp uslugu. 

KLM će onda slati poruke s obaveštenjima prijateljima i porodici putnika, tako da će oni znati i 

kada je let počeo, kada je putnik sleteo, kao i sve relevantne informacije o letu (odlaganje, otkazivanje 

itd.). Pored ovih automatskih poruka, porodica i prijatelji moći će i sami da upitaju za 

status leta putem WhatsAppa. 

Privatnost korisnika zagarantovana: Ono što je važno napomenuti jeste da je privatnost korisnika 

usluge zagarantovana, jer u ime KLM-a odgovara veštačka inteligencija, tako da KLM ne može da 

čita nijednu poruku poslatu između članova grupe koji koriste ovu uslugu. Veštačka inteligencija 

može da razume isključivo pitanja koja su joj poslata tako što se koristi @KLM. Čim pošalje 

poruku da je putnik stigao na destinaciju, KLM napušta WhatsApp grupu. 

92

BUDITE SIGURNI 

Zašto 

DA ĆETE DOBITI PRIMERAK 

NAJNOVIJEG BROJA TU MAGAZINA! 

posetiti sajam 

PRIJAVE MOŽETE POSLATI 

NA E-MAIL ADRESU: 

Alpe-adria? 

office@tumagazin.rs 

GODIŠNJA PRETPLATA ZA 4 BROJA IZNOSI: 

1.551 RSD SA PDV-OM 

I PLAĆENIM POŠTANSKIM TROŠKOVIMA. 

PRIMALAC: događaj je specijalizovan za zeleni i aktivni turizam, sa brojnim posetiocima, 

NOVEMBAR 2018. SPECIJALIZOVANI MAGAZIN 

pregledom konkurencije iz regiona i šire, njihovih ideja i rešenja 


YOYO SPIN d.o.o 

RIGE OD FERE 20 

× 

11000 Beograd, Srbija 

iskoristite sajam za predstavljanje, direktnu prodaju ili proveravanje svoje ponude 

Od 1887. godine, 

Mionetto je inspirisao 

ljude širom sveta da 

SVRHA UPLATE: 

u potpunosti uživaju 

× u životu. Sa svojim 

Mionetto. 

Više od 

Prosecca. 

PRETPLATA NA TU MAGAZIN 

nudimo mogućnost učestvovanja na edukacionim Tema broja: manifestacijama, 

ETNO-TURIZAM 

BROJ RAČUNA: umrežavanje, savetovanje, upoznavanje novih trendova 

Specijal: 

SLOVENAČKA ISTRA 

170-30038404000-02 

× 

uživanju! 

Intervju: 

obezbeđen medijski odziv preko mreže domaćih i stranih medijskih partnera 

BERTRAND GREBAUT 

× 

MAJ 2018. SPECIJALIZOVANI MAGAZIN ZA TURIZAM I UGOSTITELJSTVO 

ISSN 2334-8828 

Tema broja: 

SUBVENCIJE ZA RECEPTIVNI TURIZAM 

sajam i ove godine dopunjava GASTexpo, međunarodni sajam gastronomije, 

ugostiteljske i hotelske opreme, pića, kafe, pekarstva i konditorstva 

MAJ 2018. / TU / SPECIJALIZOVANI MAGAZIN ZA TURIZAM I UGOSTITELJSTVO / BESPLATAN PRIMERAK 

mionetto.com 

laganim, oštrim i 

osvežavajućim ukusom 

zlatne jabuke, meda i 

bele breskve, Mionetto 

Prosecco će vam pomoći 

da proslavite sve životne 

trenutke, bilo da su oni 

veliki ili mali… 

… A od ovog oktobra 

najbolji svetski prosecco 

dostupan je i u Srbiji, 

kompanija G3 Spirits 

kao zvanični uvoznik i 

distributer ovog brenda 

sa ponosom vas poziva 

da se i vi prepustite 

Jelovnik: 

BURGER HOUSE, BEOGRAD 

Adrenalin: 

SURF SA ZMAJEM NA ADI BOJANI 

Kulturni turizam: 

DŽABA STE KREČILI 

Putopis: 

NOVEMBAR 2018. / TU / SPECIJALIZOVANI MAGAZIN ZA TURIZAM I UGOSTITELJSTVO / BESPLATAN PRIMERAK 

BRISEL, ANTVERPEN, BRIŽ 

JUL 2018. / TU / SPECIJALIZOVANI MAGAZIN ZA TURIZAM I UGOSTITELJSTVO / BESPLATAN PRIMERAK 

JUL 2018. SPECIJALIZOVANI MAGAZIN ZA TURIZAM I UGOSTITELJSTVO 

ISSN 2334-8828 

Tema broja: 

MANIFESTACIJE KAO TURISTIČKA PONUDA 

Jelovnik: 

VOULEZ-VOUS ÉTAGE, BEOGRAD 

ISSN 2334-8828 

Intervju: 

ŽELJKA RADAK KUKAVIČIĆ, DIREKTORKA NTO CRNE GORE 

Reportaža: 

SALCBURG, NAŠE PESME NAŠI SNOVI 

Ugostiteljstvo: 

Jelovnik: 

RESTORAN BYBLOS, BEOGRAD 

Vinarija: 

YOTTA, ŠLJIVOVO 

TRENDOVI U UGOSTITELJSTVU 

www.tumagazin.rs

NEW EUROPE EXHIBITION 

FOR MEETINGS, EVENTS & 

INCENTIVE TRAVEL 

23rd - 24th January 2019 

Ljubljana, Slovenia 

www.conventa.si

TU_30_web

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?