TU_29_za web

NOVEMBAR 2018. SPECIJALIZOVANI MAGAZIN 

ZA TURIZAM I UGOSTITELJSTVO 

ISSN 2334-8828 

Tema broja: 

ETNO-TURIZAM 

Specijal: 

SLOVENAČKA ISTRA 

Jelovnik: 

RESTORAN BYBLOS, BEOGRAD 

Intervju: 

BERTRAND GREBAUT 

Vinarija: 

YOTTA, ŠLJIVOVO

SPECIJALIZOVANI MAGAZIN 


IZDAVAČ: 

YO YO SPIN 

Rige od Fere 20 Beograd, Srbija 

office@tumagazin.rs 

www.tumagazin.rs 

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: 

Petar Vušurović 

petar@tumagazin.rs 

DIZAJN I PRE PRESS: 

Ivan Halupka 

UREDNIK FOTOGRAFIJE: 

Edvard Nalbantjan 

REDAKCIJA: 

Bojana Ilić, Jelena Popović Đorđević, 

Dragan Stanimirović 

SARADNICI: 

Branka Bošnjak, Jelena Stanković, 

Maja Rogan, Aleksandar Peković, 

Dragiša Ristovski 

LEKTURA I KOREKTURA: 

Marija Halupka 

MARKETING I DISTRIBUCIJA: 

Usta Nova d.o.o. 

ŠTAMPA: 

DMD štamparija, Beograd 

FINANSIJE: 

Slađan Bjelaković 

PERIODIKA: 

Dvomesečna 

Izdavač ne odgovara za sadržaj objavljenih 

oglasa. Magazin se ne distribuira licima 

mlađim od 18 godina i namenjen je 

profesionalcima u sektorima turizma i HoReCa. 

Poštovani čitaoci, 

Evo, još jednom počinjem već tradicionalnu borbu protiv 

beline ekrana, na čijem vrhu već satima stoji samo 

obeshrabrujući naslov: „UVODNA REČ“. 

Znam da sad mislite: „Šta drami ovaj?! Koja crna belina?! 

Treba da napiše samo nekoliko redova uvoda u jedan 

običan magazin, a on kmeči kao da piše ‘Rat i mir’ ili ne daj 

Bože, sastavlja govor za predsednika!“ 

Moram da priznam, da zaista imam neobjašnjivu sklonost 

ka dramatizaciji počinjanja teksta, ali ovaj put se neću 

baviti pretporođajnim mukama. Upravo suprotno, hoću da 

vas podsetim na ono što dolazi posle. Na onaj momenat 

kada se iznebuha, posle očajnog buljenja u prazno, pojavi 

dugo očekivana muza i kada duž kičme krenu žmarci 

zadovoljstva što je još jednom pobeđena blokada. Svako 

ko je makar jednom doživeo tu opijenost rađanjem nečeg 

sasvim novog pod sopstvenim prstima, pokušaće da opet 

ostvari vezu sa oblakom ideja i da uzme nešto za sebe. 

Naravno, nadahnuće može doći i sasvim iznenada, tako 

što samo bane pred nespremnog autora. Jedan od najvećih 

pesnika u svetu muzike, Tom Vejts kaže da je jednom 

u svojoj glavi „čuo“ savršen motiv za pesmu dok je vozio 

automobil. U nemogućnosti da bilo kako pribeleži ili snimi 

melodiju, počeo je da očajava i na kraju se zaustavio na 

autoputu i pogledao u nebo. 

„Zašto mi to radiš, Bože? Znaš da ne mogu da sačuvam 

tu predivnu melodiju, ali mi je ti, svejedno šalješ. Shvatam, 

onda to i nije pesma za mene. Pošalji je Leonardu Koenu!“ 

I tako reč po reč, ne znam ni sam kako, ja sam 29. put 

uspeo da vas uvedem u „TU“ magazin. Želim vam puno 

inspiracije dok čitate naredne stranice. 

Petar Vušurović

SADRŽAJ 

TU MAGAZIN NOVEMBAR 2018 

64/67 

42/44 

67/69 

84/85 

23/33 

06/10 - Tema broja: 

Etno-turizam 

11/17 - Jelovnik: 

Restoran Byblos, Beograd 

18/20 - Srbija na četiri točka: 

Čarobni Temerin 

23/33 - Specijal: 

Slovenačka Istra 

36/39 - Putopis: 

Iz Košica s ljubavlju 

40/41 - Reportaža: 

Radionica slovenačkog turizma 

42/44 - Adrenalin: 

Džentlmenski sport na Adi Ciganliji 

46/47 - Avio kompanija: 

Lufthansa grupa, Beograd 

48/50 - Poslovne preporuke: 

Strast je katalizator uspeha lidera 

51 - Pet pitanja za šeficu 

52/54 - Predstavljamo agenciju: 

Aero Turs 

56/57 - Turistički tartufi: 

Svi na kurs u Japan 

60/63 - Ugostiteljstvo: 

Hleb i vino i ostalo uparivanje 

64/66 - Konferencije: 

The Plate Conference za 

profesionalne ugostitelje 

67/69 - Kuvar u fokusu: 

Alma Rekić 

70/73 - Reportaža: 

Duša vojvođanske jeseni 

77/79 - Vinarija: 

Yotta, Šljivovo 

80/82 - Pivo: 

Pivara „Pivzdarija”, Beograd 

84/85 - Automobili TU: 

Nisan kaskai 

86/87 - Aktuelnosti TOB 

Monodrama „Moj otac Vuk Karadžić” 

88/91 - Kulturni turizam: 

Muzej Paje Jovanovića 

92/95 - Italija koju manje 

poznajete: 

Frankavila Fontana 

96/97 - Mladi lavovi: 

Ivan Timotić, Branch Manager 

Olympic Travel 

98/100 - Intervju: 

Šef Bertrand Grebaut, 

restoran „Septime“ u Parizu 

04

www.gast.si 

13. Međunarodni 

stručni 

SAJAM 

ukusa 

30. 1. - 2. 2. 2019 

Ljubljana, Slovenija, 

Gospodarsko razstavišče 

Gastronomija, Piće, Kafa, Poslastičarstvo, Pekarstvo, Ugostiteljstvo - Hotelska oprema, Sladoled & Vino

TEMA BROJA 


Etno -turizam 

Eko-turizam, seoski turizam, etno-turizam različiti su pojmovi koji uglavnom 

podrazumevaju slične ugostiteljske usluge u prirodi, u seoskim zajednicama, udaljene 

od velikih gradskih centara sa ponudom hrane koja je autentična za određeno 

podneblje. Ovakva vrsta turizma, prema podacima Svetske turističke organizacije, 

raste tri puta brže od turističke industrije, jer pruža alternativu klasičnom, masovnom 

turizmu u kome prosečan turista nema nikakvu odgovornost prema životnoj sredini, 

pa je često i osiromašuje 

Industrijalizacijom poljoprivrede, njenom visokom 

mehanizacijom, smanjila se potrebna 

za radnom snagom na selu, pa su se mladi 

masovno selili u gradove. Ovo je globalni 

trend, sela su izgubila izvore prihoda i seoska 

domaćinstva su osiromašila. Međutim, s obzirom 

na predviđanja da će do 2030. godine 

ukupna turistička putovanja porasti na 1,8 

milijardi godišnje, čini se da će i za etno-turizam 

biti mnogo posla. 

Stresan život u gradovima – šansa za 

etno-turizam 

Kada je pre petnaest godina osnovao etno-kompleks 

„Kapetan Mišin breg“ u Donjem 

Živorad Stefanović 

06


TEMA BROJA 

Milanovcu, Živorad Stefanović nije mogao ni 

da pretpostavi koliko će ovaj vid turizma biti 

popularan. 

– Mislili smo da će naši gosti biti, pre svega, 

manje grupe ljudi, individualni turisti srednjih 

godina koji vole prirodu i poštuju tradiciju. 

Međutim, godine truda i rada dovele su do 

neočekivanih rezultata. Naši gosti su danas 

svih starosnih doba, a na naše veliko zadovoljstvo, 

možemo da kažemo i iz čitavog 

sveta – objašnjava Živorad. 

Od početka su služili hranu specifičnu za 

istočnu Srbiju – vlašku sofru – koju gosti 

mogu da jedu gde god žele, na klupicama ili 

na zemlji. U „Kapetan Mišinom bregu“ ne 

postoji stalno otvoren restoran, već samo 

za najavljene grupe, pa je sva hrana potpuno 

sveža, pripremljena naročito za tu priliku. 

– Kada poslužite ljudima sveže pripremljeno 

meso, koprive, pravu proju, domaću čorbu, 

sigurno da će osim vizuelnog utiska i sva ostala 

čula biti zadovoljena. Barem je tako praksa 

pokazala kod nas i mi se i danas držimo 

tog pravila. Sva hrana se kod nas priprema 

na tradicionalni način, odnosno na šporetu 

na drva – kaže Živorad. 

Prilagođavanje i modernizacija 

Koliko god bili zainteresovani za etno-turizam, 

veliki broj savremenih putnika očekuje 

određene standarde kad dođe u seosko 

domaćinstvo. Od adekvatnih toaleta, čistog 

escajga, urednog i pristojnog smeštaja, do 

savršeno pripremljene hrane i dobrog izbora 

pića. Turistička agencija Magelan Travel iz 

Novog Sada dugi niz godina bavi se receptivnim 

turizmom i već znaju koju grupu turista 

gde da odvedu. Naravno, zavisi i da li su 

u pitanju domaći ili strani gosti, poslovni ljudi 

na tim bildingu, grupe koje obilaze kulturne 

znamenitosti... 

– Uvek prilagođavamo zahteve klijenata sa 

mogućnostima domaćinstava. Takođe, zavisi 

da li gosti idu na jednodnevni izlet ili obilaze 

Srbiju na više dana. Uglanom goste vodimo 

na ručkove, nešto ređe su to večere. Razlog 

je i u tome što su naše grupe iz inostranstva 

uglavnom takve da njihovi gosti traže 

smeštaj visoke kategorije, najčešće hotele sa 

četiri zvezdice, osim kad dolaze individualno, 

namenski u etno-domaćinstvo – objašnjava 

Biljana Marčeta iz Magelana. 

U „Kapetan Mišinom bregu“ su zbog velikog 

broja gostiju koji dolaze na kampovanje, 

sagradili toalete sa tuš kabinama. Takođe 

su uveli i internet, što se pokazalo kao pun 

pogodak. 

Etno-selo „Babina reka“ koje se nalazi između 

Aranđelovca i Lazarevca od početka je imalo 

te, da ih tako nazovemo, moderne objekte, jer 

je bilo koncipirano na drugačiji način. Stalno 

otvoren restoran, bungalovi sa smeštajem, 

sportski tereni, bazen... Ipak, da bi zadovoljili 

zahteve svojih gostiju, skoro od samog početka 

su se istakli izuzetnom kuhinjom. Nacionalnom, 

ali i internacionalnom. 

– Odlučio sam se da imam i tradicionalne i 

internacionalne specijalitete, kod nas imamo 

jela od kačamaka do specijaliteta koje možete 

da nađete u najboljim hotelima. Gost koji je 

07

TEMA BROJA 


Slaviša Živković 

došao kod nas na ceo dan mora da bude zadovoljan, 

ako suzite izbor hrane, sužavate i 

izbor gostiju. Ambijent prvo mora da privuče 

nekog da ostane ovde ceo dan, a onda 

obavezno i hrana. Jelovnik smo menjali vremenom, 

prvo smo napravili jedan meni, ali 

su gosti počeli da traže nešto drugo, pa smo 

tako prilagođavali. Držali smo prebranac, ali 

to niko nije godinu dana poručio, pa smo ga 

skinuli s jelovnika, ali smo zato tokom godina 

dodali neka izuzetna jela s piletinom koja su i 

lepo dekorisana i koja možemo da ponudimo 

i najvećim probiračima – objašnjava vlasnik 

Slaviša Živković. 

Remeta osnovala je Ljiljana Jovanović Duduković 

u selu od nekih pedesetak kuća. U početku 

joj nije bilo lako jer niko nije razumeo kako 

može da gradi nešto van svih puteva, u selu 

gde nema ni prodavnice, ni doma zdravlja. 

– Odjednom su u selu počeli da se pojavljuju 

autobusi sa školskom decom na ekskurziji 

ili parkirani automobili gostiju koji su došli na 

ručak. Imala sam problema, ali su polako seljani 

shvatili prednosti, počeli su da prodaju svoje 

proizvode našim posetiocima, a pošto imamo 

32 ležaja, kada dođu veće grupe, smeštam ih 

po seoskim kućama – priča Ljiljana. 

Slična iskustva imao je i Živorad sa „Kapetan 

Mišinim bregom“, a on i dalje ne želi da poveća 

smeštajne kapacitete, da bi svojim seljacima 

pokazao kako od turizma može da se živi. Kad 

mu dođu veće grupe bajkera, on neke smesti 

kod sebe, a sve ostale u selu, po kućama. 

Ljiljani su mnogi predlagali da u „Fruškogorskoj 

lugarnici“ uz smeštaj doda i bazen ili bar 

neki manji spa centar, ali ona je želela da svoj 

etno-objekat veže za manastir Malu Remetu 

i da ljudi koji kod nje dolaze u goste, svraćaju 

do manastira, da se šetaju po Fruškoj gori i 

uživaju u zdravom vazduhu. 

Dodatni prihodi iz seoskog turizma 

Uspeh nekog etno-domaćinstva najviše zavisi 

od samog osnivača, ali uključuje celu seosku 

zajednicu. Ono što se često zaboravlja 

kad je seoski turizam u pitanju jeste činjenica 

da ovaj vid ugostiteljstva omogućava poljoprivrednicima 

i stanovnicima sela stvaranje 

dodatnog izvora prihoda u nepoljoprivrednom 

sektoru. 

„Fruškogorsku lugarnicu“ kod manastira Mala 

Ljiljana Jovanović sa ocem 

08


TEMA BROJA 

Stranci i domaći gosti prepoznaju i cene 

etno sadržaje 

Za agenciju Magelan Travel to što promoviše 

svoju zemlju, a istovremeno nekome pomaže 

da ostvari svoje snove, sačuva identit, 

ostvari prihode i ostane na svom ognjištu 

predstavlja veliko zadovoljstvo. 

– Naši ljudi na selu ne treba da se stide jednostavnih 

i domaćih jela jer gosti upravo zbog 

toga dolaze. Ne treba da se stide da objasne 

i ko su i šta su, ko su im preci, kad su došli i 

zašto su došli, kakvi su im običaji, po čemu se 

razlikuju.... To su upravo priče po kojima će ih 

gosti pamtiti. Mi kao agencija naše programe 

nudimo kroz portal serbianadventures.com 

koji odskoro nudi i mogućnost ostavljanja komentara 

klijenata. Posebno nam je zadovoljstvo 

kada se naši turisti oduševe nekim od 

bisera srpskog turizma koje im otkrijemo, a 

koje je nedovoljno afirmisano ili podržano 

od okruženja, ali koje ima dušu, jer bez duše 

nema ni zadovoljstva putovanja – smatraju 

brat i sestra Dragan i Biljana Marčeta. 

Šta znači biti etno-ugostitelj u Srbiji 

Dragan Marčeta 

Etno-turizam se u Srbiji razvijao samostalno, 

zavisio je od vizije i želje osnivača i napredovao 

u skladu sa mogućnostima. Negde bi 

opština prepoznala značaj etno-objekta pa 

bi uvela ulično osvetljenje ili asfaltirala put, 

negde bi turistička organizacija tog regiona 

pomogla u dovođenju turista, ali velika većina 

etno-domaćinstava prepuštena je sama sebi 

i snalazi se ko kako zna. Takođe, ni zakon nije 

do kraja uređen, pa se godinama ne zna koliki 

09

TEMA BROJA 


je porez na pružanje usluga u seoskom turizmu 

i svaka opština ima drugačije tumačenje. 

Naši sagovornici se slažu da je potrebno 

više edukacije, da oni koji žele da se bave etno-ugostiteljstvom 

saznaju šta im je sve potrebno, 

kako da se registruju, kako da prošire 

posao. Trebalo bi više i da putuju da vide kako 

su etno-turizam uredile zemlje u okruženju. 

– Mi koji se bavimo etno-turizmom i ugostiteljstvom 

krenemo u ovo jer volimo da se 

družimo, a ne znamo u šta ulazimo, jer nema 

težeg posla od ovog. Da bi etno-kompleks 

dobro radio treba da ima neku neobičnost, 

inače zašto bi tu neko uopšte dolazio, hrana 

mora da bude dobra i naravno usluga, to su 

tri osnovna uslova. Morate da se bavite objektom, 

da vlasnik ima viziju, da osmisli, jer 

etno-domaćinstvo nije jedan restoran, već 

ceo kompleks, ima mnogo posla da se sve to 

održi. Mora vlasnik tu da boravi, da živi i to se 

onda i oseti – zaključuje Slaviša Živković. 

Ljubav prema prirodi, urođeno gostoprimstvo, 

rodoljublje, narodna umetnost i rukotvorine, 

sve to odlikuje etno-ugostiteljske 

objekte u Srbiji. Pravljeni su s merom, pažljivo 

promišljani, umešno usklađeni s predelom 

i svi pričaju neku svoju, naročitu priču. 

U tradicionalno uređenom ambijentu u kome 

se služe nacionalni specijaliteti, ugostiteljska 

ponuda Srbije blista, nema joj takmaca, 

tu smo ono što jesmo u svom najboljem 

izdanju. Osećamo to mi, domaći, a osećaju to 

i strani turisti. Zato uživajmo u tome i razvijajmo 

naš etno-turizam svi zajedno i budimo 

jedni drugima dragi, stalni gosti 

Tekst: Bojana Ilić 

10


JELOVNIK 

Restoran Byblos 

Beograd 

„Ko je imao sreće da se jutros probudi u 

Beogradu, može smatrati da je za danas 

dovoljno postigao u životu“. I pored lepote 

izraza ovog čuvenog citata Duška Radovića, 

čini se da svakodnevica u srpskoj prestonici 

ne izgleda baš uvek kao premija na 

životnom lotou. Sa druge strane pak postoji 

mnogo stvari koje u Beogradu mogu kao 

nigde drugde da vam pruže istinski osećaj 

zadovoljstva. Jedna od njih je sasvim sigurno 

hrana svakojakog porekla, u svim oblicima i 

agregatnim stanjima. I zaista, pored lokalnih 

rajskih vrtova za mnogobrojne promotere 

„krkačine“ kao nacionalnog sporta, već dugo 

i ljubitelji ponude najboljih svetskih kuhinja, 

takođe mogu uspešno da zadovolje svoje 

hedonističke porive i to ne izlazeći ni metar 

izvan beogradskog ugostiteljskog kruga. Tako, 

na primer, čast gastronomskog putovanja 

na Bliski istok usred Vračara, čuva već više 

od 15 godina kuća libanske hrane, „Byblos“. 

Ovaj izuzetan restoran se odskoro premestio 

u otmenu vilu u Hadži Milentijevoj 70, ali na 

njegovom jelovniku i dalje dominira ova, po 

mnogima, „najzdravija hrana na svetu“. U 

„Byblosu“ obrok počinje predjelom koje Arapi 

zovu (gle čuda) mezze, a čine ga salate i 

namazi živopisnih boja, uz libanski pita hleb. 

Tu su još i specijaliteti poput rolnica sa sirom, 

falafel, humus, kao i pileća džigerica u sosu 

od nara. I pored toga što u libanskoj kuhinji 

preovlađuje povrće, osim biljaka, začina i 

jakih soseva na jelovniku se nalaze i mesnate 

đakonije kao što je na primer, shish tawouk 

– marinirani pileći ražnjići sa umakom od 

belog luka ili shawarma lahme – marinirane 

trakice od ramsteka u pita hlebu. Naravno, 

ako svemu tome dodate, izvrsne baklave i 

kremasti mahalabi, uz bogatu vinsku kartu, 

stručno osoblje i veoma prijatan ambijent, 

neosporno je da je restoran „Byblos“ bio i 

ostao prava Meka za ljubitelje dobre hrane. 

Tekst: Petar Vušurović

Uvod 

Rkakat 

basterma 

rolnice punjene 

goveđom pršutom 

i tri vrste sira 

Kebbeh 

valjušci od 

junećeg mesa 

Rocca bil 

fetta 

salata od rukole sa 

tikvicama i sušenim 

paradajzom 

Sambusik 

pitice punjene 

junećim mesom 

i pinjolima 

Fatayer 

sabanih 

pitice punjene 

spanaćem 

i pinjolima 

Moutabbal 

dimljeni patlidžan 

u sosu od susama

Salatat 

avocad 

salata od avokada 

i pomorandže 

H oumous 

umak od leblebija 

sa pastom 

od susama 

Shamandar 

bil tahina 

umak od cvekle i 

tahinija 

Fattoush 

salata od sezonskog 

povrća sa sumakom 

i krutonima 

Pileća 

džigerica 

u sosu od nara 

Tabbouleh 

salata od 

peršuna 

Tri vrste 

libanskog hleba 

Khebez zaatar, Khebez ma 

toum, Khebez ma banadura, 

sa zatarom origano, susam, 

sumak, sa sirom i belim 

lukom, a treći sa 

paradajzom 

i peršunom 

BYBLOS 

BEOGRAD

BYBLOS 

BEOGRAD 

Arapska 

kafa 

Arabika sa 

kardamomom 

Baklawa 

libanska baklava 

sa pistaćima i 

lešnikom 

Razrada i zaključak

Shish 

tawouk 

marinirani pileći 

ražnjići sa umakom 

od belog luka 

Shawarma 

lahme 

marinirane trakice 

od ramsteka u 

pita hlebu

Novi bazeni za obilje novih vodenih 

doživljaja! 

Još malo i počećemo da se budimo u hladna i 

maglovita jutra. A baš nikakvog razloga nema 

da nam jesen ili zima uskrate vodene užitke. 

Naime, uz tople termalne izvore u Termama 

3000 - Moravske Toplice, leto će trajati dugo 

u jesen. 

Novo hotelsko kupalište 

– nova priča o heljdi 

Ove jeseni, u najvećim termama u Pomurju, 

posebno se možete radovati svi vi koji u 

idućim mesecima planirate odmor u Hotelu 

Ajda. Razveseliće vas potpuno obnovljeno unutrašnje 

hotelsko kupalište čiji će novi izgled, 

kao i izgled hotela, obeležiti heljda, lokalna 

prekmurska žitarica. 

Velikom bazenu pridružiće se novi dečji bazen 

s igračkama za najmlađe, bazen sa poznatom 

blagotvornom crnom termomineralnom 

vodom i dva masažna bazena. 

Odmorićete se aromaterapijom u Ajdovoj 

odmaraonici na jastucima punjenim heljdinim 

ljuskama. 

U saunama će vas dočekati dve nove finske 

saune, a za vreme saunanja moći ćete da se 

odmorite u zamračenoj ili svetloj odmaraonici. 

Kao gost Hotela Ajda imate slobodan ulaz u 

jedan od najve 

ih termalnih parkova u Sloveniji, u prošle godine 

obnovljen unutrašnji termalni park na 

dva sprata sa mnogobrojnim bazenima i dva 

natkrivena tobogana. Do njih iz hotela možete 

otići u bade mantilu i tako u natkrivenom i 

grejanom hodniku „Prekmurskem mostu“ upoznati 

Prekmurje u malom: reku Muru, prekmurske 

žitarice i bilje, kao i prekmurski med.

Obilje prekmurskih okusa 

Svuda u hotelu Ajda ćete se sresti sa heljdom, 

pa i u kuhinji gde je redovna gošća u jelima 

šefa Danila Čurmana. Na jelovniku ćete uvek 

naći nešto prekmursko, a sasvim posebni kulinarski 

doživljaji su večere utorkom kada su na 

takozvanoj „Prekmurskoj večeri“ stolovi pretrpani 

prekmurskim specijalitetima: od bograča 

do svinjetine, bujte repe, dödola, pa sve do 

krapca. Izvrsna prilika da probate od svega 

ponešto! 

Jesenji odmor pod krovom 

od trstike 

Ako ne želite da boravite u hotelu, jesenji odmor 

u Prekmurju možete provesti u očaravajućim 

kućicama u Prekmurskoj vasi, Ajda. 

Inspiriracija za njih bile su „cimprače“, tipične 

prekmurske kućice pokrivene slamom. Dnevni 

boravak sa terasom u prizemlju kao stvoren 

je za prekrasne porodične trenutke. Uveče 

ćete se na spratu uljuljkati u ugodan san na 

jastucima punjenim ljuskama heljde. 

Ni u novim kućicama nećete biti uskraćeni za 

vodene čarolije, jer su od kupališnog kompleksa 

Terme 3000, udaljene tek nekoliko koraka. 

Obilje kretanja i opuštanja 

U Termama 3000 – Moravske Toplice i na 

jesen možete učestvovati u mnogim besplatnim 

vežbama u vodi i na suvom. Ne više toliko 

vrući jesenski dani biće savršeni za najam 

bicikla i istraživanje Prekmurja ili za igranje 

golfa na golf-igralištu „Livada“ sa najudaljenijom 

rupom u Sloveniji. Nakon akcije priuštite 

sebi još prekmurskog opuštanja u velnesu: 

masaža bundevinim uljem odvešće vas na 

prekmurska polja, a masaža „Panonski travnjak“ 

na prekmurske livade. 

Istražite Prekmurje 

Bukovniško jezero, vidikovac Vinarium u Lendavi, 

Ostrvo ljubavi u Ižakovcima i vrt tropskog 

bilja u Dobrovniku su mesta koja bi 

trebalo obavezno posetiti tokom boravka u 

termama Termah 3000 – Moravske Toplice. 

U lokalnoj čokoladarnici Passero u Tešanovcima, 

ne zaboravite da kupite doma 

e čokolade sa bundevinim semenkama koja 

će vas kod kuće svaki put podsetiti na nezaboravan 

odmor u Prekmurju.

SRBIJA NA ČETIRI TOČKA 


Čarobni Temerin 

Temerin je živopisna varošica u Vojvodini koja će vas očarati svojom mirnoćom. 

Nalazi se na samom jugu Bačke uz auto-put, na dvadesetak kilometara od 

Novog Sada i na 80 od Beograda. Ima jednu od najdužih ulica u Srbiji koja se zove 

Novosadska i duga je čak 12,5 kilometara 

Temerin poslednjih godina važi za mesto enogastronomske 

ponude. Za posetioce su posebno 

zanimljivi vinski salaši i male privatne vinarije, 

u kojima se uzgajaju visokokvalitetne sorte 

grožđa i prave lokalna vina. Brojni restorani 

sa autentičnim temerinskim specijalitetima i 

vinima omogućiće vam uživanje svim čulima. 

Bogato kulturno-istorijsko i prirodno nasleđe 

ističe se u očuvanim objektima dvorca Sečen, 

Starim parkom oko njega i etno-kućama koje 

neguju tradiciju žitelja Temerina. Njegova okolina 

obiluje lepim mestima za šetnju, uživanje 

na obalama Jegričke i drugim vidovima aktivnog 

odmora. Dinamičnost Temerina se ogleda 

u velikom broju manifestacija i sportskih dešavanja 

koje se održavaju tokom čitave godine. 

18



Dvorac Sečen 

Ovaj dvorac Temerinu daje poseban pečat u 

lokalnoj istoriji i kulturi. Star je preko dva veka 

i kada bi mogao da pamti, prisetio bi se brojnih 

značajnih događaja jer su među njegovim 

zidinama boravili važni ljudi i živele čuvene 

porodice. Dvorac Sečen je objekat jasnih stilskih 

karakteristika, elegantnog i jednostavnog 

baroknog klasicizma. Rezidencijalni plemićki 

objekat sačuvan je u gotovo izvornom obliku. 

Temerinski dvorac je kao značajno kulturno dobro 

stavljen pod zaštitu 1949. godine, a danas 

se u njemu nalazi srednja škola „Lukijan Mušicki“. 

Dvorac Sečen okružen je Starim parkom 

koji se prostire na površini od oko 20 jutara. 

Izgled ovog prelepog parka obogaćuje i jezero, 

a za rekreativce je izgrađena trim staza. 

Park prirode Jegrička 

Jegrička je autohtona reka Bačke koja kroz 

Temerin protiče u dužini od 18 kilometara. Na 

svega dva kilometra severno od naselja nalazi 

se Informativni centar Parka prirode Jegrička 

čiji je cilj da omogući pružanje svih potrebnih 

informacija o ovom mestu. Rečica Jegrička, 

prava prirodna oaza, utočište je mnogih 

zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta. Pejzaži 

prirode privlače sve veći broj posetilaca i turista, 

željnih prirodnog okruženja, rekreacije, 

mira i tišine na obali reke. Ovde se može uživati 

u šetnjama stazama zdravlja i u posmatranju 

ptica, voziti se drvenim čamcem… 

Ribnjak „Jezero“ smešten je u Bačkom Jarku, 

na ulasku u Temerin iz pravca Novog Sada, na 

vodenoj površini od 1,5 hektar. U samom jezeru 

ima oko sedam tona kapitalne ribe i to šaran, 

amur, štuka i smuđ. Drugi ribnjak „Bušido“ nalazi 

se u netaknutoj trsci i šaši, a u njegovoj idealno 

čistoj vodi našli su savršene uslove za život i 

prirodan mrest šaran, amur, linjak i tolstolobik. 

Dve trećine ovog ribnjaka je pod trskom u vodi 

gde možete iznajmiti čamac i uživati u netaknutoj 

prirodi reke Jegričke. 

Lov, ribolov i mini zoo vrt 

Mini zoološki vrt otvoren je u Temerinu 1991. 

godine i od tada predstavlja omiljeno mesto 

brojnim posetiocima. U njemu su pretežno 

zastupljene ptice močvarice, čak 25 vrsta, a tu 

su i pavijan, zamorci, vijetnamske svinje, nojevi, 

srne… Na teritoriji Opštine Temerin postoji oko 

15.000 hektara lovne površine. Ponuda lovne 

divljači sastoji se od srneće divljači, zečeva, 

fazana i prepelica. 

19



Temerinska lekovita voda 

Termalne vode na području opštine Temerin 

počele su da se eksploatišu još davne 1914. 

godine. Po svom mineralnom sastavu i svojstvima, 

temerinska termalna voda slična je 

vodama mnogih poznatijih banja. Uspešno 

leči degenerativna oboljenja i vanzglobni reumatizam, 

dermatološke i ginekološke bolesti. 

Nedaleko od centra Temerina izbušen je novi 

bunar, a u njegovoj blizini nalazi se kompleks 

bazena gde se termalna voda crpi sa 600 metara 

dubine. Temperatura vode je 37 stepeni, 

a bogata je mineralima, kao i jodnim i sumpornim 

jedinjenima. 

Salaši u Temerinu 

U prelepom ambijentu bačke ravnice možete 

uživati u vinima od kojih su mnoga ovenčana 

šampionskim peharima na takmičenjima 

u zemlji i inostranstvu. Vinski salaš „Vindulo“ 

je porodična vinarija koja nudi turistima mogućnost 

obilaska vinograda i vinarije, upoznavanja 

sa procesom proizvodnje, degustaciju 

vina. „Bucin salaš“ je prava mala oaza mira, 

mesto idealno za odmor i opuštanje. Predivan 

ambijent salaša, sa prelepim dvorištem 

i životinjama, pruža bezbroj mogućnosti za 

uživanje. 

Zavičajna kuća, etno-park i manifestacije 

Pored salaša u Temerinu možete videti i 

Zavičajnu kuću „Tajhaz“, jednu od najboljih 

etno-kuća u regionu. Dvorište i prateći objekti 

koriste se tokom godine za likovne izložbe, 

književne večeri i razne muzičke programe. 

Etno-park „Brvnara“ nalazi se u Bačkom Jarku 

i predstavlja jedinstven muzej na otvorenom, 

smešten uz glavnu saobraćajnicu. Ideja 

o njenom osnivanju potekla je nakon Drugog 

svetskog rata, na osnovu inicijative stanovnika 

Bačkog Jarka, krajiških Srba, kolonista iz Bosanske 

Krajine sa željom da se sačuva sećanje 

na zavičaj, a objekat je podignut 1978. godine. 

Objekti u Etno-parku „Brvnara“ ukomponavani 

su u prostor tako da sa glavnom zgradom 

čine autentičnu ambijentalnu celinu krajiškog 

dvorišta sa stambenim i pomoćnim objektima. 

U Temerinu se održavaju mnoge manifestacije, 

a izdvajaju se: Januarski međunarodni festival 

vina, Sajam rakije, „Slatki dan“, „Prosto k’o pasulj”, 

Kamp 48 sati Jegričke, Međunarodni dan 

bez automobile. 

Tekst: Dragan Stanimirović 

Fotografije: TOO Temerin 

20

TU MAGAZIN SEPTEMBAR 2018 

BEOGRADSKI SAJAM 

Februar u znaku Sajma turizma 

na Beogradskom sajmu 

Pod sloganom „Leto je bliže nego što mislite“ na Beogradskom sajmu će 

od 21. do 24. februara 2019. godine biti održan 41. Međunarodni beogradski 

sajam turizma 

Najveća i najznačajnija turistička manifestacija 

u zemlji i jugoistočnoj Evropi svakog februara 

uspešno pomoviše najnovije trendove i zbivanja 

u međunarodnoj turističkoj industriji i otvara 

nove perspektive u razvoju turističkog biznisa. 

Događaj je simbol turističkog predstavljanja 

za sve učesnike turističke privrede i pokretač 

jačanja svih potencijala privredne grane turizma 

i ugostiteljstva u Srbiji i regionu. 

Jedan od najatraktivnijih segnemata u bogatoj 

ponudi Sajma turizma tradicionalno su first minute 

ponude i ekskluzivne sajamske pogodnosti za 

odmor u predstojećoj letnjoj sezoni. 

Za tekuću zimsku sezonu i odmore na snegu u 

domaćim i inostranim ski-centrima agencije za sajam 

pripremaju primamljivu last minute ponudu. 

Sve zainteresovane posetioce koji planiraju da ove 

zime odmor provedu u planinskim centrima, na 

skijalištima i uživaju u zimskim sportovima još na 

početku zimske sezone, najbolja ponuda biće predstavljena 

na Sajmu Expo-zim, od 29. novembra do 

2. decembra 2018. u hali 4 Beogradskog sajma. 

Zemlja partner ovogodišnjeg Sajma turizma je 

Bugarska, zemlja čiji je turizam u procvatu, a grad 

Plovdiv jedna od prestonica kulture u 2019 godini. 

Domaće destinacije i znamenitosti Srbije na sajmu 

će biti predstavljene kroz kapacitete hotela 

i odmarališta i preporuku za odmor na planinama, 

u banjama i jezerima, u prirodnom ambijentu 

sa raznovrsnim sadržajima za odmor, zabavu, 

zdravstveni oporavak, sport i rekreaciju. 

Uz stalno nastojanje da unapredi komercijalni 

aspekt – prodaju turističkih aranžmana i najefektniju 

prezentaciju ponude izlagača – Sajam turizma 

kontinuirano je usmeren na jačanje poslovne 

posete, unapređenje poslovnih susreta i međusobnih 

kontakata domaćih privrednika i profesionalaca 

iz sveta koji dugi niz godina uspešno 

posluju u turizmu. 

Upravo zbog toga, kao novina na Sajmu turizma 

uvodi se poslovnoi B2B portal namenjen registraciji 

kako izlagača, tako i poslovnih posetilaca 

i njihovom međusobnom umrežavanju. Usluga 

zakazivanja B2B sastanaka za sve registrovane 

učesnike biće besplatna. 

Organizovanjem jedne od najuspešnijih manifestacija 

u zemlji i regionu, Beogradski sajam 

objedinjuje i promoviše sve grane turističke 

privrede, jer se uz Sajam turizma istovremeno 

odvijaju još tri manifestacije koje rastu svake 

godine po obimu i broju učesnika: 10. Međunarodni 

sajam vina, 15. Međunarodni sajam hotelsko 

ugostiteljske opreme, HORECA-oprema i 15. 

Sajam suvenira „Posetite Srbiju“. 

21


SPECIJAL 

SLOVENAČKA 

ISTRA 

Kao višnja na šlagu 

Iako Slovenačka Istra obuhvata obalu dužine „samo“ 46 km, to je, u stvari, njena 

prednost jer sva mesta mogu da budu deo jedinstvene ponude. Gde god da je gost 

smešten, u mondenskom Portorožu na obali mora ili u privatnom smeštaju u brdu, 

svuda se brzo i lako stigne, na ručak u Piran, na plažu u Izolu, na vina u Kopar, cela 

Slovenačka Istra može se posmatrati kao jedan prelepi, uredni rizort 

Naše putovanje obalom Slovenačke Istre počećemo od njenog najjužnijeg, 

a ujedno i najrazvijenijeg letovališta, luke ruža – Portoroža. 

foto: Janka Ivančič 

00


Portorož 

Portorož je kao turistička destinacija počeo 

polako da se razvija sredinom 19. veka, da bi 

u periodu Jugoslavije počelo njegovo obnavljanje 

i gradnja velikog broja hotela. Danas je 

on među najvažnijim turističkim centarima u 

Sloveniji. 

Jedan od prvih lanaca hotela Bernardin obuhvata 

hotele sa tri, četiri i pet zvezdica u Portorožu, 

Izoli i Strunjanu. Mi smo obišli Grand 

Hotel Bernardin koji se nalazi pored mora i ima 

pet zvezdica, a ove godine je i renoviran. Ima 

veliki bazenski kompleks, velnes koji se nalazi 

na površini od 1500 kvadratnih metara sa 

panoramskim pogledom, bazen sa morskom 

vodom, različitim masažama i kozmetičkim 

tretmanima. Ovo je, takođe, poznat kongresni 

hotel. Četiri puta godišnje organizuju se vinsko-kulinarske 

večeri kada u hotelu gostuju vinarije 

i šefovi kuhinja. 

Lanac hotela Lifeclass broji šest objekata sa 

pet i četiri zvezdice. Mi smo posetili Mind Hotel 

Slovenija sa pet zvezdica koji je ove godine 

pokrenuo kampanju Clear Start u kojoj gostima 

pružaju sve – velnes, medicinske tretmane, 

zdravu, mediteransku kuhinju, veganski 

meni... Spa ugođaj obuhvata i bazen sa 

Mind hotel Slovenija 

termalnom, praistorijskom morskom vodom 

(salinitet je vrlo visok), bazenom sa morskom 

vodom, tretmane sa lekovitim blatom. Od 

medicinskih tretmana ističu se ajurvedskim 

centrom u kome radi lekar iz Indije, imaju 

ajurvedsku saunu, joga instruktore. Zahvaljujući 

prostoru za kongrese i seminare, organizuju 

i do dve stotine događaja godišnje. 

Grand hotel Bernardin

SPECIJAL 

Kempinski Palace Portorož 

Kempinski Palace hotel ove godine proslavlja 

deset godina postojanja i tim povodom 

napravljen je slavljenički paket Stay 3, pay 2 

koji će trajati do sredine decembra. Ovaj luksuzni 

hotel sa pet zvezdica nudi bazen sa slanom 

vodom, spa i fitnes centar, kozmetičke 

tretmane... Za kongrese i konferencije tu je 

šest sala, a moguće je ispred hotela postaviti 

Casino Portorož 

i šator. Za božićne i novogodišnje praznike ispred 

hotela će biti postavljeno božićno selo od 

1. decembra do 2. januara. Četiri puta godišnje 

u hotelu se organizuju spektakularne večere 

kada gostuju kuvari sa Mišlenovim zvezdicama. 

Ove jeseni Kempinski Palace organizovao 

je i čuvenu jedriličarsku regatu Barkolanu koja 

je proslavila pedeset godina postojanja. 

Veče u Portorožu tradicionalno se provodi 

u kazinu. Casino „Portorož“ je najstariji kazino 

na Balkanu, postoji već 105 godina i u 

njemu je osim američkih slot mašina i nekih 

potpuno savremenih primeraka koji reaguju 

na glas i na dodir, moguće i dalje svoje 

kockarske (ne)veštine oprobati osim na standardnim 

američkim ruletima i na dva francuska 

ruleta na kojima rade naročito obučeni 

krupijei. Za goste koji igraju, piće je besplatno 

(osim viskija), a za one koji igraju u velike 

uloge, često i smeštaj bude gratis. U kazinu 

postoji a la carte restoran, vikendima uživo 

svira bend, a za Novu godinu tradicionalno se 

organizuju gala večeri. Poslednjih godina Casino 

„Portorož“ organizuje i večeri za kongresne 

goste koji u okviru svojevrsnog team 

buildinga dolaze grupno u kazino, i nakon 

kratke obuke na ruletu, uživaju u igri. 

foto: Jaka Jeraša


Kopar 

Brancin na sonom žaru 

Našu posetu Kopru, najvažnijoj luci Slovenije 

započeli smo u restoranu „Brič“, koji se nalazi 

u mestu Dekani, na putu za Kopar. Ovo je 

stari restoran koji je odlučio da od ove godine 

promeni koncept i kuhinju. Gosti dolaze iz cele 

Slovenije, kao i iz Italije, to nisu klasični turisti 

već ljudi koji vole da probaju nešto drugačije 

i novo. I zaista, svako jelo bilo je malo 

remek-delo. Za predjelo smo probali tunu 

natur sa začinskim biljem, zatim smo prešli 

na dondole (školjke), škampe, i specijalitet 

kuće riblji karpačo od svežeg brancina. Naš 

domaćin Gregor uživo je pred nama isekao 

brancin na filete, posuo ih narom, crnim i 

crvenim biberom, limunovim i pomorandžinim 

sokom, cvetom soli i čuvenim istarskim 

uljem, a na kraju je dodao med od kestena. 

Zatim smo nastavili sa čorbom od škampa 

koja se služi iz roga bivola. Sledi crna pasta sa 

sipinim mastilom, repovima škampa, radičem 

i šargarepom. Probali smo i nešto sasvim 

drugačije – file brancina koji je spremljen na 

solnom žaru. 

Za desert nas je domaćica počastila musom 

od borovnice sa mangom i ruzmarinom na 

tartu od badema i oraha, i još jednim slatkišem 

od kafe i čokolade sa svežim drobljenim 

bademom i orahom u marakuji i kokosovoj 

peni. 

U brdima iznad Kopra nalazi se malo vinogradarsko 

mesto Marezige u kome je jesenas 

otvorena prva vinska fontana u Sloveniji. 

U Vinskoj fontani Marezige prodaju se uglavnom 

vina lokalnih proizvođača. U ovom 

paviljonu, sa čije terase se pruža divan pogled 

na Kopar, moguće je degustirati različita 

vina među kojima je najpoznatije refošk od 

istoimene sorte grožđa koja se najviše gaji u 

tom kraju. 

Grad Kopar je glavna luka Slovenije i nalazi 

se oko dvadeset kilometara južno od Trsta. 

Postoji još od antičkog doba, a u 13. veku ulazi 

u sastav Mletačke republike, sve do kraja 18. 

veka kad prelazi u ruke Austrougarske. Kasnije 

Restoran Brič

SPECIJAL 

Titov trg - foto: Ubald Trnkoczy 

je bio pod Italijom, da bi 1954. ušao u sastav 

SFRJ. Osim što je važna luka, Kopar je i sedište 

fabrike motora Tomos i na celom slovenačkom 

primorju ljudi i dalje koriste ove mopede, 

dok u Kopru postoji i muzej Tomosa. 

Gradsko jezgro Kopra sačuvalo se još od mletačkih 

vremena i na glavnom, Titovom trgu 

nalazi se Pretorska palata iz 14. veka, građena 

u gotičkom stilu, sa renesansnim dodacima 

iz 15. veka. Tu je i Loža iz kasnogotičkog perioda 

sa elegantnom arkadom u kojoj se danas 

nalazi najstarija kavarna iz 1846. godine. Impo- 

Uljara Morgan 

zantna katedrala posvećena Uspenju Bogorodice 

dominira trgom. Građena je u nekoliko 

faza, od 15. do 17. veka, a unutra se nalazi i 

nekoliko slika venecijanskog slikara iz doba 

renesanse Vitorija Karpača. 

U Kopru treba obići i Palatu Belgramoni u 

kojoj je smešten Pokrajinski muzej kao i srpsku 

pravoslavnu crkvu Sveti Sava koja postoji 

u Kopru od 1976. godine. 

Istra je poznata i po najboljim maslinovim 

uljima na svetu, a jedan od razloga što masline 

dobro uspevaju jeste što se voćnjaci nalaze 

na oko 200 metara nadmorske visine. Mi smo 

posetili Oljarnu Morgan, porodično gazdinstvo, 

ili kmetiju kako se to kaže u Sloveniji sa 1000 

stabala maslina različitih sorti. Od ovih sorti 

porodica Morgan spravlja organsko, ekstra 

devičansko ulje za koje su osvojili niz nagrada 

na domaćim i međunarodnim takmičenjima. 

Nakon što smo obišli maslinjake, otišli smo 

u prijatnu degustacionu salu i probali mnoga 

od tih ulja – ima ih sa tartufima, sa čilijem, 

sa uljem od limuna, uljem od pomorandži... 

Takođe prave i odličan liker od lozove rakije 

sa maslinama, veoma lepog ukusa. U planu 

je i prodaja čokolade s maslinovim uljem, kao 

i kozmetike. takođe na bazi maslinovog ulja. 

foto: Jaka Jeraša


Izola 

Restoran Kamin 

Restoran Kamin 

Svoje ime Izola duguje tome što je od antičkih 

vremena do 19. veka bila ostrvo (isola na italijanskom 

znači ostrvo). Kao i drugi gradovi na 

obali, postoji od praistorije, a najduži period 

grad je bio u sastavu Mletačke Republike. U 

Jugoslaviji je Izola bila poznata po proizvodnji 

konzervirane ribe, pa je trebalo dugo vremena 

da turisti dođu u ovaj grad. Ipak, poslednje tri 

godine su za Izolu rekordne po broju noćenja, 

a za ovu godinu takođe se očekuje rast. Veliki 

udeo pripada nautičkom turizmu. U Izoli ima 

oko 1500 plovila te je ovo idealno mesto za 

nautičke izlete. Takođe je i gastronomija odigrala 

značajnu ulogu, jer se promovišu lokalno 

gajeno voće, povrće, riba i meso. 

Šetnja kroz Izolu pokazuje nam kako je ovaj 

ribarski gradić pametno pretvoren u turističku 

destinaciju – prazni objekti dati su lokalnim 

umetnicima da u njima otvore galerije. Takođe 

je ceo grad jedna mala galerija na otvorenom, 

na fasadama kuća diskretno su postavljene 

ploče sa različitim umetničkim reljefima. 

Gradom dominira crkva iz 16. veka posvećena 

svetom Mavru koja ima i veliki zvonik. U 

baroknoj crkvi, na tavanici je naslikano „Čudo 

foto: Luka Kaše Riba

SPECIJAL 

svetog Mavra“ kada je ovaj svetac stanovnike 

Izole spasao od napada Đenovljana. 

Kompleks hotela Belvedere na bregu iznad 

Izole sa nezaboravnim pogledom na Tršćanski 

zaliv čine hotel Cliff kategorisan sa četiri 

zvezdice, Vile sa tri zvezdice i Apartmani. Ovaj 

hotel postoji još iz 1961. godine i tu je dolazio 

i Josip Broz. U okviru hotela postoji bazen sa 

slanom vodom, finska sauna, tursko kupatilo, 

razni vidovi masaža i kozmetičkih tretmana, 

kao i mogućnost unajmljivanja privatne saune 

sa đakuzi kadom, velikim bračnim krevetom, 

sopstvenim kupatilom... Restoran „Kamin „je 

deo restaurirane, zastakljene terase sa pogledom 

na more i na hotelske maslinjake. Mi u 

restoranu uživamo u meniju koji je spremljen 

povodom „Nedelje restorana“ a koji počinje 

paštetom od tartufa sa domaćim hlebom od 

krompira. Nastavljamo sa svežim sardinama 

sa pinjolima i sušenim paradajzom, mariniranom 

skušom sa komoračem i kaki jabukom, 

a onda prelazimo na domaće raviole punjene 

kestenom na peni od vrganja i kremu od bundeve 

sa patkom koja je kuvana 24 sata. Fileom 

orade sa karfiolom na tri načina i cveklom završili 

smo ovaj izuzetan meni. Za desert smo 

se počastili kolačem sa čokoladom, anisom i 

slanom karamelom koji je, inače, pobedio na 

takmičenju „Sladka Istra“. U restoranu „Kamin“ 

imaju i bezglutenska jela. 

Hotel Marina 

Za one koji više vole da borave na rivi, tu je 

hotel Marina u kome smo bili smešteni, hotel 

sa tri zvezdice koji međutim ima sve kvalitete 

za četiri zvezdice. Iako je gradski hotel, odmah 

iza je plaža koja gleda na pučinu, zbog čega 

je ovde more i najčistije u Sloveniji. U hotelu 

postoji velnes centar koji se iznajmljuje za 

privatne posete sa finskom saunom, đakuzijem, 

a gosti dobiju i penušavo vino. Restoran 

hotela veoma je popularan, uvek je pun, ljudi 

dolaze iz svih krajeva da tu večeraju, a ispred 

restorana postoji i parking. 

Terasa hotela Belvedere


Piran 

Iz mondenskog Portoroža odlazimo u stari 

primorski grad Piran u kome je u predrimsko 

doba živelo ilirsko pleme Histri po kome 

cela Istra nosi naziv. Od tada, pa sve do danas, 

Piran je bio naseljen i deo raznih država 

– od Starog Rima, preko Svetog rimskog 

carstva, Mletačke republike, Austrougarske, 

čak ga je kratko osvojio i Napoleon. Ovim bajkovitim 

gradićem dominira Tartinijev trg na 

kome centralno mesto zauzima statua Đuzepea 

Tartinija, italijanskog kompozitora baroknog 

perioda. Tartini je poznat po svojoj „Đavoljoj 

sonati“ za violinu koju je, po sopstvenom 

pričanju, komponovao pošto ju je čuo u snu, 

od samog đavola. Poreklom je bio iz Pirana i 

danas u gradu mnoga mesta, hoteli i restorani 

nose njegovo ime. Osim Tartinijeve statue, 

na trgu značajno mesto zauzima Mletačka 

kuća – Benečanka, kuća za stanovanje iz 15. 

veka građena u stilu venecijanske gotike. Na 

fasadi kuće, na drugom spratu nalazi se natpis 

Lasa pur dir – pusti ih neka pričaju – koji 

je, po legendi postavio bogati piranski trgovac, 

graditelj ove kuće. Naime, on se zaljubio u siromašnu 

devojku zbog čega je bio ismevan, 

ali da bi dokazao svoju ljubav, izgradio je svojoj 

Restoran La Bottega dei Sapori 

dragoj ovu kuću i postavio tablu s natpisom. 

Danas je u njoj mali hotel i prodajna galerija. 

U Piranu se nalazi veliki broj crkava, kao i franjevački 

manastir sa bunarom koji se i dalje 

povremeno koristi. Katedralu Svetog Đorđa 

krasi veliki zvonik rađen po ugledu na zvonik 

crkve Svetog Marka u Veneciji. 

Ručali smo u italijanskom restoranu La Bottega 

dei Sapori na Tartinijevom trgu. Mladi bračni 

par koji vodi ovaj restoran, ugostio nas je čorbom 

od bundeve sa grilovanim gamborima, 

rezancima sa škampima i crvenim radičem, a 

za desert smo probali amareti i pistaći sladoled. 

Sve to uz vino malvaziju, poznato u ovim 

krajevima. 

U Piranu nema mnogo hotela, a često su i pomalo 

skriveni i vrlo ukusno uklopljeni u ambijent 

grada. Najstariji u gradu hotel Piran sa- 

Tartinijev trg - foto: Nik Jarh

SPECIJAL 

Hotel Piran, terasa na krovu 

građen je još 1913. godine i namenjen je onima 

koji žele mir i tišinu. Ne organizuju kongrese, 

seminare, nemaju sale i hale, gosti mogu da 

se opuste na terasi na krovu sa koje se pruža 

neverovatan pogled na more i grad, kao i da 

ručaju ili pijuckaju kafu u restoranu i kafiću 

koji se nalaze na šetalištu. 

Sasvim drugačiji je Art Hotel Tartini u samom 

centru grada koji je dizajnirao poznati slovenački 

umetnik Jaša Mrevlje Polak i pretvorio 

ga u pravo umetničko delo. U predvorju nas 

dočekuje impozantni luster – instalacija od 

pola tone stakla koja se spušta od poslednjeg 

sprata do prizemlja. Svaka soba je na 

svoj način umetničko delo i premda veoma 

moderan, hotel je prijatan i ušuškan. Izuzetno 

je dizajniran enterijer sale za konferencije iz 

koje se izlazi u skrivenu, unutrašnju baštu na 

nekoliko terasa. 

Art Hotel Tartini - foto: Urša Premik 

foto: Jaka Ivančič 

foto: Jaka Ivančič


Piranske soline Sečovlje 

Soline 

Stanovnici Pirana i okoline još od antičkih 

vremena bavili su se proizvodnjom soli. U 

Piranskim solanama to se radi na tradicionalan 

način, kao i pre sedam vekova. Na oko 750 

hektara površine može se videti kako se so 

skuplja u bazenima, ako nije sezona branja, 

posetioci mogu pogledati ceo proces u muzeju, 

a tu je i prodavnica sa raznim zanimljivim 

proizvodima od soli, uključujući slanu čokoladu. 

Najatraktivnije za posetioce svakako je Lepa 

Vida thalasso spa sa ponudom medicinskih i 

kozmetičkih tretmana. Ovaj open air spa otvoren 

je od maja do oktobra. 

Park prirode „Strunjan“ nalazi se nedaleko od 

Lepa Vida Thalasso Spa 

Pirana i za sve one koji žele šetnju kroz prirodu, 

ovo je idealno mesto. Utabana staza od pet 

kilometara vodi kroz šumu, a negde na sredini 

puta dolazimo do velikog krsta posvećenog 

Bogorodici koji je napravljen na mestu gde se 

Bogorodica ukazala mornarima tokom oluje i 

spasla ih sigurne smrti. Pored kamenog krsta 

nalazi se i zanimljiv drveni stub sa nekoliko 

rupica – šijunki kroz koje mogu da se vide 

različiti gradovi Tršćanskog zaliva, a ponekad 

čak i vrh Triglava. 

Strunjan

SPECIJAL 

Ankaran 

Na samoj granici sa Italijom smestio se maleni 

Ankaran, veoma miran, opušten gradić 

u kome nema mnogo hotela i turizam tek 

počinje da se razvija. Šetali smo se na Debelom 

Rtiču, delu Ankarana koji je potpuno 

prekriven vinogradima. Ovde vladaju savršeni 

mir i tišina, vazduh je veoma čist i, kako 

saznajemo, pogodan za lečenje plućnih bolesti. 

Prošle godine opština je sprovela anketu 

među gostima zbog čega dolaze u Ankaran i 

ispostavilo se da ga svi posećuju upravo zbog 

tišine, mira i potpunog odmora. Takav potpuni 

odmor pruža i hotel Convent smešten 

u nekadašnjem benediktinskom manastiru, 

inače deo rizorta Adria Ankaran koji se nalazi 

na samoj obali mora, a poseduje i zatvoren 

bazen sa morskom vodom. 

Ovde nema dovoljno mesta da se opišu sve 

lepote Slovenačke Istre, pravog malog bisera 

jadranske obale. Tu svako može naći nešto 

po svom ukusu – kultura, istorija, netaknuta 

priroda, tradicionalni načini proizvodnje soli ili 

ulja, vino, tartufi, gastronomija, zabava, sve je 

tu, jedno pored drugog u potpunom saglasju 

i harmoniji. 

Ankaran 

Veliku zahvalnost dugujemo svim našim 

ljubaznim domaćinima i vodičima, Turističkoj 

organizaciji Portorož&Piran sa direktorom Igorom 

Novelom i Turističkoj organizaciji Izole 

sa direktorom Deanom Kocijančičem na njihovom 

trudu i želji da nam predstave sve 

lepote Slovenačke Istre. 


Hotel Convent (Adria Ankaran hotel & resort) 

foto: Arne Hodalič

Jedinstveni 

pogled na 

grad 

Moćna srednjovekovna tvrđava, nezaobilazni simbol 

slovenačke prestonice vas poziva da je posetite. Iskoristite 

vožnju žičarom za brz i zabavan dolazak. Doživite izuzetan 

spoj starog i novog. Budite deo vođenog razgledanja 

u specijalnom „Vremeplovu“, „Iza rešetaka“ ili kroz 

avanturističku igru „Beg iz zamka“. Slušajte audio-vodiča 

koji će vas informisati na četrnaest različitih jezika ili 

preuzmite mobilnu aplikaciju Nexto. Probajte izvrsnu 

kuhinju i nikako ne propustite da iskoristite naše specijalne 

cene za turističke agencije. 

Doživite Ljubljanu iz drugog ugla. 

Ne oklevajte da nas kontaktirate: 

sales@ljubljanacastle.com 

www.ljubljanacastle.com

PUTOPIS 


Iz Košica s ljubavlju 

Košice su 2013. godine sa Marseljom delile titulu Evropske prestonice kulture. To je 

možda najveći događaj novije istorije grada. Potpuna urbana regeneracija privukla 

je kreativce iz celog sveta i donela Košicama epitet „hot“ destinacije, među top 

sedam u 2013. Prvi put su Košice postale značajnije po kulturi, nego po industriji 

čelika i US Steelu 

Rihard je sedeo zavaljen u svojoj kožnoj masažnoj 

fotelji, tipičnoj za američke penzionere 

iz koje putem multifunkcionalnog upravljača 

naručuju svakakve proizvode sa teleshopa, 

dok menjaju programe masaže i nivo podignutosti 

nogu u vazduhu. Odmah pošto je naru 

io prsten od tungstena, metala za koji se 

veruje da je delotvoran za površinske nerve 

i zglobove, promenio je TV kanal. Na CNN-u 

su bile reklame. U prvom bloku izletela je jedna 

drugačija od ostalih. Bila je to reklama o 

gradu Košice u Slovačkoj, novoj hot destinaciji 

u svetu, među sedam po aktuelnosti. Rihardu 

se blokirala vilica i pritisnuo je dugme za prekid 

masaže. Spustio je noge na zemlju i vratio 

program unazad kako bi reklamu pogledao 

još jednom. Mirnim danima u Augusti (država 

Mejn) došao je kraj. 

O Košicama se retko pričalo još od 14. i 15. 

veka, kada je sagrađena gotička katedrala. 

Bile su mesto hodočašća i posle Bude, drugi 

slobodni kraljevski grad koji je dostigao vrhunac 

u vreme vladavine austrijskog vojvode i 

kralja Mađarske, Matije Korvina. To je bilo zlatno 

doba, kada su Košice sa 10.000 stanovnika, 

bile jedan od većih evropskih gradova. 

Posle Mohačke bitke, Turci otvaraju kapije Košica 

i narednih stotinak godina susreću se reformisti, 

protenstanti, anti-habzburzi, rastuća 

mađarska aristokratija i opšte stanje religijske 

slobode koje naginje ka mađarskoj nezavisnosti. 

U ratovima koji slede, ovaj kraj se razvlači 

između ideja o Kneževini Transilvaniji i Habzburškoj 

monarhiji, tako da su Košice malo 

bile glavni grad austrijske gornje Mađarske, a 

malo sedište transilvanijske princeze. 

Kada su jezuiti osnovali univerzitet 1657. godine 

Košice su već držale snažnu antitursku 

poziciju. Satmarski mirovni sporazum iz 1711. 

doneo je Košicama defenitivnu integraciju u 

Habzburšku monarhiju i skoro stogodišnji mir 

pod bečkom jurisdikcijom. 

36


Uz nekoliko bljesaka u 18. i 19. veku, dolazi era 

blokovske podele sveta, a Košice postaju centar 

teške industrije, sivog neba i sličnih perspektiva. 

I dok Rihard kupuje on-line prsten od metala 

koji bi pomogao njegovim krivim artritističnim 

prstima, stiže vest o „novom Berlinu 

Istočne Evrope“. Vest o gradu kulture i centru 

kreativnih industrija prestigla je famu o 

nekadašnjem centru industrije čelika i kompanije 

US Steel. 

Rihard je odrastao nadomak kuće slavne porodice 

Gerster, Etele i Vojteha, Bele. Njihova 

rodna kuća se nalazi u ulici Hlavna br. 9. Etela 

je briljirala svetskim operskim scenama, a 

Vojteh, Bela je u domu slavnih. Presekao je 

Ameriku na pola, što bi se reklo. Bio je jedan od 

glavnih dizajnera Panamskog kanala i glavni 

za prokop Korintskog. Ono što su maštali i 

započeli stari Grci i Rimljani, uspešno je obavio 

ovaj slovački Mađar. Grci bi trebali znati da je 

on dizajnirao i trasu pruge Atina–Larisa. Mi 

smo možda zaboravili da je dizajnirao kanal 

Dunav–Tisa i prugu Vukovar–Šabac. 

Posle svih životnih avantura i zdravstvenih 

tegoba koje mu je doneo posao arheologa 

na iskopinama starih civilizacija centralne i 

južne Amerike, Rihardu je penzija stigla kao 

uteha, ali mu je reklama na CNN-u obnovila 

razmišljanja o mladosti i jednoj ljubavi koja 

ne iščezava. Bila je dovoljna samo jedna besana 

noć da iz svoje kožne fotelje i jednim 

pritiskom dugmeta kupi avionsku kartu. Već 

sledećeg dana Rihard je bio na Hlavnoj, na 

kamenoj kocki ispred žute kuće sa crvenim 

krovom i dva bela odžaka. Iz džepa je izvukao 

jedan stari „midori“ notes sa kožnim povezom 

i puno hrapavih listova. Jedan podeblji svežanj 

hartije bio je obeležen naslovom From Košice 

with love. Na prvoj strani bio je iscrtan niz kvadratića, 

a iznad prozor. Treći kvadrat sa leve 

strane prozora bio je zasenčen. Pogledao je 

ka kući. Izgledalo je baš kao na crtežu. Pažljivo 

i da ga niko ne primeti, odvojio je vrhom džepnog 

noža treću pločicu do zemlje, baš kao na 

crtežu a iza nje, bila su kredom ispisana slova 

RA. Bili su to inicijali Rihard i Angelina baš na 

PUTOPIS 

mestu gde su se prvi put sreli. Hlavna ulica 

je danas zaštićena zona i najlepši deo starog 

jezgra u kome dominira najistočnija gotička 

katedrala, Sveta Elizabeta koja prima 5.000 

posetilaca. Hrnčiarska i Vodna ulica čine staro 

jezgro grada veoma živopisnim. 

Na sledećoj strani notesa, pisalo je Mlynski 

Nahon, nekada baruština gde su se pre 

isušivanja sakupljale, kako vlasti to nazivaju 

„antisocijalne grupe“. Tu su se viđali najčešće. 

Osim zaljubljenih parova, tinejdžera, lokalnih 

muzičara, retko ko je tu navraćao. Bio je to 

park za posebne namene. U notesu je bilo 

nacrtano jedno debelo stablo sa bujnim krošnjama. 

Danas je to moderan, uređeni gradski 

park na 11 hektara, prepun dece, kućnih ljubimaca 

i rekreativaca. Trava uredno pokošena, 

pešačke staze, drvoredi. Ipak, izgleda da je nekome 

bilo žao da seče ili pomera stoletni platan 

koji je i dalje tu. Na samom dnu, na jednoj 

korenoj žili koja se izdigla iznad zemlje bilo je 

urezano srce i dve nagorele tačke. Tu su Rihard 

i Angelina prvi put zapalili cigarete. 

37

PUTOPIS 

Vreme hladnog rata i blokovske podele 

poznate u dvadesetom veku su prošle, bolje 

reći transformisale. Ipak, znakovi su vidljivi 

mada su se i oni transformisali. Nadomak 

starog grada, nalazio se kompleks vojnih 

kasarni koji je dizajnerski preobličen u centar 

kreativnih industrija i zove se Kasarne-Kulturpark. 

Nekada opasane zidom i nedokučive 

za građane, ove barake su prerasle u moderna 

zdanja za kulturu. Inače, ovakve lokacije 

teško izdrže pritisak snažnih real-estate i 

građevinskih kompanija da ne postanu premijum 

stambena zona. U Košicama, ova četvrt 

okuplja umetnike, inovatore, kreativce kako 

iz Slovačke tako iz čitavog sveta. Ovde su njih 


dvoje nekada davno dolazili da pomoću jednog 

prostog patenta, kanapa sa lastišom na 

natezanje, koji je Rihard napravio, doture cigarete 

Angelininom rođaku, vojniku. U Kulturparku 

je veoma živo, dizajnerski besprekorno, 

čuju se različiti svetski jezici, pije se odlična 

kafa i kraft pivo. 

Svako ko poseti Košice shvatiće koliko je grad 

šaren muralima i da u svakom kvartu ima po 

jedan spot ili mesto za kulturu. 

Postoji jedna sličnost sa drugim istočnoevropskim 

gradovima. Naime, sedamdesetih 

godina prošlog veka, u svakom kvartu bio je 

izgrađen po jedan mali objekat gde su se okupljali 

stanari okolnih zgrada. To je bio takozvani 

Komunalni objekat ili mesna zajednica. 

U okviru projekta „grad kulture“, 2013. gоdine 

sve te male, mesne zajednice pretvorene su 

u komunalne centre kulture. Projekat se zove 

Spots, a naziv najbolje opisuje ideju da kulturu 

i kreativnost inkorporira u svaku gradsku 

četvrt i učini dostupnom svim generacijama. 

Rihard i Angelina su leta provodili na gradskom 

bazenu u Štefanikovoj ulici. Bio je to divan 

kompleks sa parkom i travnjakom od dateline. 

Zatvoreni bazen pretvoren je u velelepno 

zdanje savremene umetnosti, Kunsthale, 

čiji ulaz krasi skulptura Gjula Kosice, začetnika 

hidrokinetičkog i op-arta. Na parkovskom 

travnjaku lako je našao detelinu sa četiri lista 

i dodao je svojoj suvoj i presovanoj koja je bila 

zalepljena na stranici dnevnika. 

Dan je odmicao, a Rihard je želeo na tvrđavu. 

Svratio je do čuvene Slavije, građene u stilu 

bečke secesije da proba norsku krem rezinu 

sa prah šećerom, baš kao nekada. 

Iznad Košica dominira jedna od najvećih 

tvrđava u Slovačkoj, gde radi tim arheologa 

Slovačke akademije nauka, Rihardove kolege. 

Svoje prste je lomio po Meksiku, Panami, 

Gvatemali, ali nikada u Slovačkoj. Ipak na ovoj 

tvrđavi je proveo neke sate, možda i dane koji 

su ga formirali kao ličnost. Tu je poslednji put 

pogledao Angelinu. Možda je poljubio, a možda 

samo gledao želeći da je poljubi, pre nego 

što je sve iščezlo. Za trenutak je pomislio, šta 

bi se dogodilo kada bi je ovoga časa ugled- 

38


PUTOPIS 

ao. Prostrujala mu je jeza kroz kosti od straha. 

Nekada davno su se dogovorili da ko bude 

poželeo može ostaviti poruku ispod cigle na 

južnoj podzidi odakle se pruža najlepši pogled 

na grad. Ta poruka bi mogla biti obavezujuća. 

Rihard se približio tom mestu. Košice su se 

razlile pod njim kao najlepši akvarel. Prišao 

je podzidi, koristeći jasna uputstva iz dnevnika. 

Bilo je savršeno jednostavno, čak je i cigla 

zadrhtala pod njegovom rukom. Kao da je 

sve bilo spremno za neverovatan životni obrt. 

Zastao je. Da li zbog straha ili savršeno zapakovane 

i odložene ljubavi u njegovom sećanju 

i dnevniku. Istrgao je jedan odeljak i zabio ga 

između cigli. Ustao je i otišao. Poslednje što 

se videlo bio je natpis From Košice with love i 

panorama grada u razbuktalo proleće. 

Tekst: Aleksandar Peković 

Foto: Jozef Vesely

REPORTAŽA 


RADIONICA SLOVENAČKOG TURIZMA 

Svake godine 

sve veće interesovanje 

U hotelu Hilton u Beogradu, 25. oktobra 2018. godine održana je radionica 

slovenačkog turizma na kojoj su se turističkim agencijama iz Srbije predstavili 

najznačajniji hoteli i destinacije iz Slovenije. Radionicu su zajedno organizovali „TU“ 

magazin i Slovenačka turistička organizacija sa njihovim brendom „I Feel Slovenia“ 

Radionica u Hiltonu predstavlja prirodan nastavak 

saradnje koju „TU“ magazin neguje sa 

Slovenačkom turističkom organizacijom sa kojom 

organizuje studijska putovanja po Sloveniji. 

Na ova putovanja idu predstavnici turističkih 

agencija iz Srbije, a povremeno i iz Hrvatske. 

– Sve je manje onih koji su služili vojsku u 

Sloveniji ili učili u školi da je Triglav visok 

2864 m. Dolaze nove generacije putnika koje 

ne znaju šta sve Slovenija ima da ponudi 

i često se dešava da se i sami predstavnici 

agencija vrate puni pozitivnih utisaka i u čudu 

da tako nešto postoji tu, u komšiluku. Ovo je 

takođe prilika za Slovence da obrate pažnju 

na promociju na srpskom tržištu i detaljnije 

predstave svoju ponudu – istakao je Miroslav 

Mladenović, organizator. 

Zato su za ovu radionicu sve turističke agencije 

pažljivo odabrane po tome kakav im je potencijal 

i zainteresovanost da organizuju putovanja 

40


REPORTAŽA 

u Sloveniju. 

Radionica je bila izuzetno dobro posećena, sa 

više od osamdeset predstavnika turističkih 

agencija, dok je iz Slovenije došlo 23 predstavnika 

destinacija i hotela iz cele zemlje. 

Živa Vicentič iz Slovenačke turističke organizacije 

kaže da su se dugo i dobro spremali za ovaj 

događaj. Želeli su da dovedu dobre partnere iz 

Slovenije, kako bi dobili dobre partnere iz Srbije. 

– Želimo da sarađujemo sa tur operatorima 

iz Srbije koji hoće da rade sa Slovenijom, da 

imamo kvalitetne sastanke koji će doneti rezultate. 

U 2017. godini imali smo 277.000 noćenja 

gostiju iz Srbije, što je bilo 12 odsto više nego u 

2016. godini. Podaci iz ove godine pokazuju da 

će u 2018. takođe biti zabeležen rast – rekla je 

Živa Vicentič. 

Slovenija sa svojim destinacijama od Jadranskog 

mora, preko Alpa, do čuvenih termi ima mnogo 

toga da ponudi svim kategorijama putnika, te ne 

čudi toliko interesovanje turističkih agencija. 

Radionica je trajala četiri sata i sve turističke 

agencije imale su priliku da se lično upoznaju 

sa predstavnicima destinacija i hotela i iz prve 

ruke saznaju sve o turističkim sadržajima i potencijalima 

Slovenije. Naročita pažnja usmerena 

je na destinacije koje su manje poznate 

našem tržištu. 

– Nadamo se da je ovaj vorkšop doprineo da se 

stvore nove poslovne veze i ostvari saradnja 

koja će doneti pozitivne rezultate za industriju 

turizma u celom regionu – zaključio je na kraju 

Miroslav Mladenović. 


41

ADRENALIN 


Džentlmenski sport 

na Adi Ciganliji 

Golf klub Beograd je osnovan 2001. godine kao sportsko udruženje, a svoje ime 

dobio je po najstarijem golf klubu u Kraljevini Jugoslaviji – Golf klubu Beograd koji se 

prostirao na Košutnjaku, a svečano je otvoren 31. maja 1936. godine 

Današnji Golf klub Beograd smešten je na najlepšem 

delu Ade Ciganlije, omiljenom beogradskom 

izletištu, a čine ga: Golf teren sa 

devet rupa, Golf vežbalište, dva putting greena, 

dva chipping greena, recepcija kluba sa 

Proshopom i Klupska kuća. Razgovaramo sa 

menadžerkom kluba Draganom Spasojević. 

TU: Šta je to „klupska kuća“? 

DS: Klupska kuća je u golf svetu poznata pod 

nazivom 19th hole, mesto koje svaki golfer i 

golferka koriste kako bi sumirali svoju igru, 

nakon odigrane partije golfa. 

TU: Koliko traje sezona golfa? 

DS: Sezona golfa u našim krajevima traje aktivno 

8–9 meseci, od marta do decembra, 

ali to ne znači da i u periodu zime ili lošijeg 

vremena, naši golferi i posetioci nemaju gde 

da igraju golf. Naprotiv, u okviru Klupske kuće 

nalaze se dva specijalizovana simulatora za 

golf. Tu svaki golfer može aktivno da trenira 

i igra (u ponudi je više od 50 svetskih golf igrališta), 

a početnik može da nauči prve golf 

korake na prilagođenim golf akademijama. 

TU: Šta sve nudite početnicima u ovom sportu? 

DS: Naš Klub za početnike golfa nudi program 

„Akademija golfa“ putem koga svaki polaznik 

stiče osnovna znanja neophodna za ovaj 

sport. Nakon završene obuke sa PRO trenerima, 

polaznik ima mogućnost da polaže „golf 

ispit“ i dobije „Dozvolu za igru – Green Card“. 

Prema izboru pojedinca može se pohađati 

grupna akademija (do osam osoba) ili individualna 

akademija (jedna osoba). 

TU: Koliko članova imate u klubu i ko sve 

može da se učlani? 

DS: Mi u Klubu danas brojimo oko 300 aktivnih 

igrača članova i oko 50 juniora. Svako može 

42


pronaći model koji bi odgovarao pojedincu, 

porodici ili firmi za učlanjenje u Klub. Imamo 

sezonske članarine, individulane, porodične, 

korporacijske višegodišnje članarine... 

TU: Imate li nešto za najmlađe? 

DS: Poseban program za juniore starosti 

od sedam do 12 godina sprovode naši golf 

treneri, PRO trener Vladimir Simeunović i golf 

instruktor Nenad Simeunović. 

Program se odvija dva puta nedeljno u prepodnevnim 

i popodnevnim terminima i trenutno 

imamo preko 30 polaznika programa. 

TU: Opišite nam kako izgleda turnir u golfu? 

DS: Tokom igračke sezone u Klubu se održi 

više od šezdeset amaterskih turnira. To su: 

ADRENALIN 

klupski, sponzorski, nacionalna prvenstva i 

internacionalna prvenstva. U kalendaru se 

nalaze i turniri veselog karaktera gde je fokus 

na druženju i lepoj atmosferi. Jedan od takvih 

turnira je i skoro održan – Golf derbi Zvezda- 

Partizan. 

TU: Šta je sve potrebno da bi neko mogao da 

se bavi golfom? 

DS: Golf se razlikuje od drugih sportova i kada 

želite da se njime bavite rekreativno, morate 

da položite za igranje golfa. Kretanje po golf 

igralištu, korišćenje različitih golf štapova, različite 

vrste udaraca zahtevaju dobru početnu 

pripremu i poznavanje pravila golfa. Zato, da 

bi igrali neki golf turnir, morate da posedujete 

43

ADRENALIN 


takozvani hendikep. Hendikep je numerički 

broj do 54 koji označava kvalitet vaše igre. Što 

je vaša igra bolja, vaš hendikep je niži. Tako 

da najbolji svetski amateri imaju hendikepe u 

plusu, kao, na primer, reprezentativci, članovi 

našeg Kluba Mihailo Dimitrijević HCP +1.4 i 

Branimir Gudelj HCP +2.3. 

A šta to još znači? Šta nam to govori hendikep? 

Da svako od nas golfera može ravnopravno 

da igra sa drugim golferom. Hendikep 

vam daje dodatne udarce. Primera radi: kada 

bi jedan golfer sa HCP 22 igrao sa Branimirom 

Gudeljom HCP +2.3, u njihovoj igri bi 

golfer sa HCP 22 imao 24 udarca prednosti 

na golf terenu od 18 rupa u odnosu na Branimira 

Gudelja. Zato je golf igra u kojoj svaki 

igrač može da igra ravnopravno sa drugim 

igračem. To mu omogućava hendikep. Golf 

je sport za sve ljude i sve starosne granice. U 

Dragana Spasojević 

golf klubu Beograd imamo decu igrače koja 

imaju sedam godina kao i seniore od preko 

70 godina. 

TU: Koliko traje prosečna partija golfa? 

DS: Prosečna partija golfa traje oko četiri sata. 

To je sport za ljude koji vole prirodu i aktivnosti 

u prirodi, okuplja porodicu, prijatelje, decu. 

Golf je sport koji ima dosta pravila igre, koja 

su striktna i moraju se poštovati, to je džentlmenski 

sport, a krase ga i različiti formati igre, 

što ceo ovaj sport čini jedinstvenim. 

TU: Ko su članovi vašeg Kluba i kakve dodatne 

aktivnosti nudite? 

DS: Ambijent koji pruža Golf teren i Golf 

klub Beograd, potpuno su neodoljivi i već pri 

prvom susretu novi korisnici zaista zavole 

i sport i objekat. Ovim sportom se bave svi, 

pa su tako članovi Golf kluba Beograd ljudi iz 

svih profesija i sfera interesovanja: od lekara 

i stomatologa, preko advokata i trgovaca, 

profesora i inženjera, do IT inženjera i programera. 

Golf klub Beograd organizuje odlične tim 

bildinge, proslave rođendana i novogodišnje 

proslave. Mi imamo posebno mesto za najmlađe 

u okviru našeg kompleksa, malu ali 

dobro organizovanu igraonicu za decu na otvorenom. 

Mesto gde se spaja zabava i rekreacija, takmičarski 

duh i uživanje. To je Golf klub Beograd. 

Više informacija o Golf klubu Beograd, može 

se naći na sajtu www.golfclub.co.rs, na Instagramu 

i na Facebook stranici. 


44

AVIO-KOMPANIJA 


Lufthansa grupa , Beograd 

Lufthansa grupa možda ne otvara centre kao Wizz Air i njen glavni brend, Lufthansa 

nije previše zastupljen u našem regionu, a njeni letovi su pomalo raštrkani po 

različitim brendovima same grupe. Zbog svega toga malo ko je, izuzev stručnjaka, 

svestan činjenice da Lufthansa grupa predstavlja najveću avio-grupu na svetu i da 

je pored toga najveći prevoznik u regiji, sa znatno više letova od ne baš malobrojne 

konkurencije. To su samo neki od razloga što smo o ovoj kompaniji, njenim aktivnostima 

i planovima razgovarali sa Berhardom Wodlom, generalnim direktorom Lufthansa 

Group za Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Crnu Goru, Srbiju i Sloveniju 

TU: Kažite nam nešto o kompaniji i vašem 

predstavništvu u Beogradu. 

BW: Lufthansa grupa je najveća svetska 

avio-grupa u pogledu prometa, kao i tržišni 

lider u evropskom sektoru avio-kompanija. 

Grupa nastoji da bude „prvi izbor u avijaciji“ 

kako za svoje klijente tako i za zaposlene, akcionare 

i partnere. Osnovni postulati i prioriteti 

kompanije Lufthansa su sigurnost, kvalitet, 

pouzdanost i inovacije. 

Avio-kompanije ove grupe, sa svojim vrhunskim 

brendovima kao što su Lufthansa, SWISS 

i Austrian Airlines, opslužuju domaća tržišta 

iz svojih centara poput Frankfurta, Minhena, 

Ciriha i Beča. U okviru Lufthansa grupe posluje 

i kompanija Eurowings, koja nudi kratke i 

duge direktne letove, „od tačke do tačke“ (od 

destinacije do destinacije) na sve značajnijem 

privatnom tržištu putovanja. 

Avio-kompanije u okviru Lufthansa grupe 

saobraćaju između 343 destinacije u čak 103 

zemlje, koje se prostiru na četiri kontinenta i 

Berhard Wodlo 

46


AVIO-KOMPANIJA 

nude 15.415 nedeljnih letova. Sadašnju flotu 

čini 728 aviona (podatak iz decembra 2017. 

godine), a Grupa će nastaviti da dobija isporuku 

novih aviona do 2025. godine. Lufthansa grupa 

je zaposlila oko 130.000 ljudi u 2017. godini, 

pozdravila 130 miliona putnika i ostvarila 

prodaju od oko 35,6 milijardi evra. 

Naše predstavništvo u Beogradu vodi računa 

o B2B prodajnim i marketinškim aktivnostima 

za Srbiju i Crnu Goru. Kada je reč o celom 

regionu (Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Slovenija 

i Srbija) postoji 11 kolega koji se brinu 

o njemu, od kojih je četvoro smešteno ovde 

u Beogradu. Imamo dugu tradiciju poslovanja 

u Srbiji jer je još 1959. Austrian Airlines počeo 

da leti za Srbiju iz Beča za Beograd. 

TU: Koliko destinacija Lufthansa grupa ima 

u ponudi? 

BW: Austrian Airlines, Lufthansa, SWISS i Eurowings 

ukupno imaju 63 leta nedeljno iz Srbije, 

(iz/do Beograda i Niša). Preko naših centara 

u Frankfurtu i Minhenu (Lufthansa), Cirihu 

(SWISS) i Beču (Austrian Airlines) povezujemo 

Srbiju sa svetom i nudimo 343 destinacije u 

više od 100 zemalja. Takođe, Eurowings povezuje 

Beograd sa Štutgartom, a od prošle godine 

SWISS nudi i letove iz Niša za Cirih. 

TU: Koje se sve usluge nude putnicima 

iz Srbije? 

BW: Avio-kompanije Lufthansa grupe su 

ponosni vlasnici četiri Skytrax World Airline 

nagrade. Lufthansa je izabrana za najbolju 

avio-kompaniju u Evropi i za najbolju 

zapadnoevropsku avio-kompaniju. Kao 

pionir u oblasti „povezivanja tokom leta“, 

Lufthansa grupa sada nudi i internet vezu na 

određenim letovima avionima tipa „A320“ 

na evropskim rutama. 

Na Lufthansinim kratkim i srednjim linijama 

možete očekivati ukusne grickalice ili 

sendviče, u zavisnosti od trajanja vašeg leta. 

Na dugim linijama našim putnicima nudimo 

usluge ekonomske klase, premijum ekonomske, 

biznis klasu i prvu klasu. 

TU: Da li su u ponudi neke promotivne cene? 

BW: U okviru evropskih tarifa koje nudi 

Lufthansa grupa (avio-kompanije Lufthansa, 

Austrian Airlines, SWISS) moći ćete da 

pronađete cenu koja vam najviše odgovara. 

Takođe, možete odabrati između tri ekonomske 

klase koje vam odgovaraju Light, Classic 

ili Flex i iskoristiti samo usluge i pogodnosti 

koje želite. 

Pored toga, pogodnosti i usluge biznis klase su 

vam, naravno, dostupne na svim evropskim 

letovima. Kao i ranije, ona uključuje našu najkvalitetniju 

ponudu i ispunjava zahteve kako 

poslovnih tako i privatnih putnika. Specijalne 

ponude i promocije možete pronaći na sajtu 

www.lufthansa.com. 

TU: Koji su planovi Lufthansa grupe u vezi sa 

nastupajućom sezonom? 

BW: Kao i svake godine, u ovom periodu analiziramo 

ponudu za čitav region kako bismo 

proverili da li postoje promene u potražnji i 

dodatnim potencijalima. Pored toga, nekoliko 

projekata uspešno je pokrenuto u poslednje 

vreme. SWISS je prošle godine predstavio 

novi let između Niša i Ciriha. Kako interesovanje 

za ovaj let stalno raste, nastavili smo ga 

i tokom zime i povećali broj letova na ovoj liniji. 

Austrian Airlines nudi dodatni let u subotu 

ujutru (noćenje u petak na subotu), s obzirom 

da je najveće interesovanje za vikend odlazak, 

posebno prema SAD. Ipak, konačna odluka za 

letnji red letenja u 2019. još nije doneta. 

Tekst: Petar Vušurović 

47

POSLOVNE PREPORUKE 


„Strast znači: imati poleta, zauzeti se 

za nešto, predati se nečemu potpuno“ 

Marčelo Mastrojani 

Strast je katalizator 

uspeha lidera 

Potpuno sam uveren da postoji razlog zašto je svakom od nas Bog udahnuo život, 

međutim još sam uvereniji da samo malo ljudi tokom života pomenuti razlog i spozna. 

Vreme koje ćemo provesti u životu je za svakog od nas nepoznanica, međutim na kraju 

će jedino biti važno koliko smo kvalitetno i uspešno iskoristili crtu koja spaja tačku 

koja predstavlja naš datum rođenja sa tačkom koja simboliše dan kada završavamo 

ovozemaljsku misiju. Prilično sam siguran da intenzitet i kvalitet te putanje direktno 

određuje naša strast 

Mnogi ljudi će reći da im je život bio prosečan 

jer nisu imali nekog da im pomogne i nisu 

imali prirodnih predispozicija odnosno poseban 

talenat. Kada kažu talenat misle na dar. 

Međutim, mišljenja sam da ništa tako dobro 

ne pokreće i održava uspeh kao strastvena 

posvećenost nečemu. To vrhunski lideri znaju 

a strast nije ni dar ni talenat, već snažna 

emocija usmerena ka jednom cilju. Ona predstavlja 

izuzetno snažan osećaj ka nekome ili 

nečemu koji svoj intenzitet kontinuirano i trajno 

usmerava bez obzira na okolnosti. 

Kada kažemo strast većina ljudi pomisli na 

emocije zaljubljenosti i seksa, međutim strast 

ka pozitivnoj ideji u koju neko veruje može 

biti još snažnija i ona je katalizator uspeha. 

Vrhunskog lidera odlikuje ogromna strast 

48



samo je važno naglasiti da on kontroliše nju 

(strast), a ne ona njega. Hegel je jednom prilikom 

zapisao: „Bez strasti nije ništa veliko 

stvoreno niti se bez nje može stvoriti“. 

U toku svoju karijere imao sam priliku da vidim 

mnoštvo kvalitetnih ideja koje uprkos potencijalu 

nisu zaživele jer u njih nije investirana 

u tom momentu dovoljna količina strasti. 

Takođe sam primetio kako su mnogi dobri 

poslovi propadali kada je osnivača/preduzetnika 

napustila strast. Danas smo svedoci da se 

mnoge stvari rade površno ili da birokratski 

sistem vladanja utiče da se sva živost, energija 

i strast uguše u ljudima. Savremeni lideri 

moraju se suočiti sa tim izazovom i udahnuti 

svetu novu energiju sa mnogo strasti. 

Ali i strast mora da ima temelj kako bi se 

održala, a njen najčvršći temelj je vera. 

Mislim da smo svi bili svedoci situacija u kojima 

su ljudi ostavljali snažan trag u nastupu 

i govoru iz čijeg je srca navirala ogromna 

strast. To su situacije i govori koje gotovo 

trajno pamtimo. 

Strast lidera je pokretačka sila u njemu i dolazi 

iz njegove dubine, ona je esencija bez koje ne 

bi bilo dostignuća ni napretka. 

Živeti i raditi bez strasti nije ravno ni preživljavanju, 

to je kao da nas veštački na aparatima 

održavaju u životu. Kada jedan sportski tim 

igra bez strasti, onda smo džabe platili kartu, 

onda je to mučenje i za one koji igraju i za 

one koji gledaju. Isto tako, kada je neka knjiga 

napisana bez strasti i najuporniji posle par 

desetina stranica odustaju od čitanja. 

Barbara de Endželis u svojoj knjizi na vrlo 

zanimljiv način govori o strasti, te želim sa 

vama da podelim jedan upečatljiv deo: „Strast 

je mnogo više od intenzivne fizičke privlačnosti 

koju osećamo prema drugoj osobi ili vatrenih 

ideala ili čak oduševljenog stava prema 

sentimentalnoj vezi koju imamo, prema poslu 

koji obavljamo, ili prema svojoj porodici. Ona 

nije samo kvalitet koji posedujemo ili osećaj 

kojem težimo. Strast je pre svega unutrašnji 

izvor energije, snažan, pun ljubavi i blagonaklone 

energije koja će ako joj dozvolite da 

uđe u vaš život svaki vaš doživljaj i susret 

ispuniti životnom snagom, čarolijom i smislom. 

Strastveno življenje jeste način postojanja, 

pri kojem u svakom trenutku svakog dana 

unosite celo svoje srce i dušu.“ 

Međutim, da bi neko bio strastven, on na 

neki način mora biti oduševljen, a to je odlika 

novih lidera. Oni su svesni da velika moć leži 

49



u čoveku koji je oduševljen i požrtvovan za 

svoju ideju. Osoba kojom dominira oduševljenje 

je pronašla svoje samomotivatore koji 

su direktno povezani sa smislom i svrhom. 

Oduševljenje uvek pobeđuje ravnodušnost, a 

stvaramo ga tako što imamo plan aktivnosti 

za realizaciju ideala. Sve to budi u nama „vatru 

pozitivnih emocija“ – erupciju strasti. Nema 

dugoročnog uspeha bez strasti. 

Strast je ključni faktor posebnosti i odlika 

velikih lidera, ona je i ključna tačka u preduzetništvu 

i prodaji. Kada god nismo strastveni 

u odnosu na ono što radimo, uvek će biti 

neko bolji od nas i stići će dalje od nas. Da me 

neko ne shvati pogrešno ne mislim da je naš 

zadatak da se takmičimo sa drugima već sa 

samim sobom. Samo, za to je neophodna 

strast. Zanimljivo je istaći da kod pravih lidera 

strast može biti aktivirana velikim problemima 

ma koliko god to na prvi pogled zvučalo 

čudno. Jer ogromna strast koja proizilazi 

iz volje da se reši neki veliki problem, dovodi 

do situacije da se kreiraju nova velika dostignuća. 

Tačno je da veliki problemi po pravilu 

ne dovode uvek do velikih dostignuća međutim, 

mali problemi zagarantovano nikada ne 

dovode do velikih dostignuća. 

POZIV NA AKCIJU 

Dakle, konstatovali smo da bez strasti ništa 

veliko nije stvoreno, niti će se ikada u budućnosti 

stvoriti. Zastanimo i razmislimo o onome 

što radimo i ako nas to ne uzbuđuje to je 

indikator da nešto nije u redu. Budući da je 

strast snažno usmerena energija ka jednom 

cilju to znači da nam cilj nije lepo postavljen 

ili da smo zalutali u tome što radimo. Ako 

smo zalutali momentalno menjajmo, a ako 

nam se sviđa samo nismo dovoljno „zapaljeni“ 

postavimo što jasnije i konkretnije svoj cilj 

i razmislimo kako bismo se osećali u slučaju 

da je on realizovan. Budimo uvereni da je 

ispravno postavljen cilj katalizator i generator 

ogromne strasti. 

Tekst je priređen po novoj knjizi 

„Liderski iskorak u budućnost“ 

D. R. Gilbert (Dragiša Ristovski), 

poslovni trener, konsultant, pisac 

i vlasnik D. R. Gilbert Grupe 

www.drgilbert-centar.com 

50


5 PITANJA ZA ŠEFICU 

ALEKSANDRA 

POPOVIĆ 

direktorka NAG d.o.o 

Kao neko ko, po sopstvenim rečima, od 

detinjstva zna čime će se baviti, Aleksandra 

je predodređena da uživa u svom poslu. A ako 

još taj posao nastavlja porodičnu tradiciju, jer 

je kompanija NAG nekada bila krojački salon, 

eto lepog životnog iskustva koje bi kroz našu 

laganu priču, valjalo podeliti sa čitaocima 

„TU“ magazina 

TU: Koji savet možete dati mladim poslovnim 

ljudima? 

AP: Ono što savetujem mladima jeste da 

pored formalnog obrazovanja ulažu u svoj 

lični rad i razvoj, jer niko vam ne može dati 

niti oduzeti ono što vi želite. Budite stalno 

u pokretu, zadajte sebi dnevne zadatke i 

postavite velike ciljeve. 

TU: Šta za vas predstavlja idealan odmor? 

AP: Idealan odmor za mene je aktivan odmor, 

uz obaveznu dozu opuštanja u SPA ili velnes 

centru. Volim da obilazim različite destinacije. 

Obavezno posetim pijacu jer tu je, po meni, 

srž tradicije, kulture i kuhinje neke zemlje. 

TU: Koja je vaša omiljena hrana? 

AP: Pošto sam veliki hedonista uživam u lepo 

dekorisanoj i ukusnoj hrani, u restoranu sa 

ljubaznim osobljem. Malu prednost bih dala 

italijanskoj i mediteranskoj hrani i dobrom 

vinu, mada moram priznati da u Beogradu 

ima sve više restorana sa autentičnim 

jelovnikom iz naše tradicije, baš po mojim 

standardima. 

TU: Šta obično nosite sa sobom na putovanja? 

AP: Jedan mali kofer koji može da prođe kao 

ručni prtljag za putovanje do deset dana. 

Odlično iskombinujem garderobu, obuću i 

sve što mi je potrebno i naravno, telefon i 

obavezno i neku knjigu. 

TU: Gde biste voleli da otputujete u nepoznato? 

AP: Želela bi da posetim Moskvu bar jednom 

u životu. U detinjstvu sam od svog dede koji 

ju je posetio više puta slušala mnogo slikovitih 

priča o njoj. 

A onda i Italiju… Napravila bih jednu veliku 

turu kroz čitavu zemlju. Za to me vežu koreni 

i verujem da ću tamo spoznati nešto za 

mene veoma važno. Za to putovanja i služe 

zar ne? 


51

PREDSTAVLJAMO AGENCIJU 


AERO TURS 

Iz Niša u ceo svet 

Turistička agencija Aero Turs iz Niša sa sedištem u Obrenovićevoj bb u Tržnom 

centru Gorča, počela je sa radom 2009. godine i čini je tim ljudi sa više od 20 godina 

iskustva u toj oblasti. Agencija je specijalizovana za prodaju avio-karata, kao i 

turističkih aranžmana vezanih za avio-letove i city break – avio i bus putovanja. 

Nude individualne programe, hotelske rezervacije, letovanja, zimovanja, seminare 

i kongrese 

Dolaskom lou kost kompanija u Niš, uvođenjem 

novih linija, uvećao se i obim posla i 

pojavila potreba za otvaranjem poslovnice 

na niškom aerodromu Konstantin Veliki, kao 

i proširenje delatnosti te je agencija uvela i 

menjačke poslove. Zahvaljujući velikom broju 

destinacija na koje lete niskotarifne kompanije, 

u Aero Tursu su napravili avio-aranžmane 

iz Niša za Milano, Beč, Berlin, Amsterdam, Bazel, 

Dizeldorf, Malme... 

Letovi iz Niša, Beograda, Milana, Sofije 

Novi aranžmani formirani su na osnovu otvorenih 

linija iz Niša i njihovih konekcija za 

dalje destinacije. Tako u agenciji uspešno 

rade aranžmane za Lisabon i Valensiju koji su 

postali hit destinacije zbog odlične konekcije 

52



iz Milana i primetno niže cene u odnosu na 

druge organizatore. Osim Lisabona i Valensije, 

u ponudi imaju veliki broj evropskih destinacija: 

Madrid, Rim, Beč, Berlin, Amsterdam, 

Stokholm, Malme… Imaju aranžmane za Kipar, 

Island, krstarenja Sredozemnim morem 

i Bliskim Istokom. Uvek se trude da svojim 

klijentima pruže maksimalan kvalitet za minimalnu 

cenu. 

Hurgada i Dubai tokom cele godine 

Hurgada i Dubai su aktuelni tokom cele godine 

i veoma popularni jesu i za njih vlada 

zainteresovanost kako za letenje i zimske 

aranžmane tako i za doček Nove godine. Zainteresovanost 

za krstarenja Mediteranom i 

toplim morima je u porastu i Maldivi, Zanzibar, 

Bali su sve prisutnije destinacije u agenciji. 

Nišlije vole da putuju 

S obzirom na to da je standard na jugu Srbije 

niži u odnosu na druge gradove, interesovanje 

i kultura putovanja su na veoma visokom 

nivou. Dolaskom lou kost kompanija kao što 

su Rayanair, Wizz Air i Swissair, ljudima iz 

ovog dela Srbije, pa čak i šire, pružila se mogućnost 

putovanja avionom po pristupačnijim 

53



cenama od redovnih linija. Time se povećao 

broj prodatih aranžmana u gradovima Evrope 

– Dortmund, Memingen, Bazel, Malme, Beč, 

Milano, Dizeldorf, Berlin, Bratislava, Stokholm 

i Cirih. Uglavnom su to poslovni ljudi različite 

starosne dobi, turisti kao i oni koji putuju individualno 

kod prijatelja i rođaka. U pitanju su 

ljudi iz svih delova Srbije. 

Pored klasičnih letnjih aranžmana, veliko 

interesovanje postoji i za individualna putovanja 

kako u vreme predstojećih novembarskih 

tako i u vreme novogodišnjih praznika. 

Takođe, zimovanja ne zaostaju mnogo po 

broju aranžmana u odnosu na letovanja. 

54


U Aero Tursu planiraju da svoju ponudu 

prošire na aranžmane koji će zainteresovati 

ljubitelje adrenalinskih sportova kao što su zip 

lajn, rafting, hidro spid, kajak, kanu, paraglajding, 

a vezani su za Sloveniju. 

Uživajte 

u našoj 

biznis klasi! 

Nagrada Zlatna amfora u 2018 

Svaki početak je težak, pa je i agencija Aero 

Turs imala poteškoća, ali su se zahvaljujući 

inovativnosti, upornom radu i potpunoj predanosti 

poslu kretali uzlaznom putanjom 

svih ovih godina. O tome svedoči veliki broj 

priznanja kao što su: Grand Prix za 2010. godinu, 

Zlatna plaketa za 2012, Šampion turizma 

za 2013, Sertifikat bonitetne izvrsnosti za 

2014, Sertifikat Firma od poverenja za 2017, 

Zlatna amfora 2018. godine za Najbolju turističku 

agenciju u Srbiji. 

Uživajte u luksuzno pripremljenom i serviranom 

obroku u unapređenoj biznis klasi srpske 

nacionalne avio-kompanije. Samo za Vas, 

pripremili smo bogat izbor pića i à la carte meni 

sa hladnim i toplim jelima, u zavisnosti od 

destinacije, dužine leta i doba dana. 

Velika novogodišnja ponuda 

Za decembar i Novu godinu u Aero Tursu izdvajaju 

iz ponude Beč, Trebinje, Prag, Krakov, 

Milano, Berlin, krstarenje iz Dubaija kao i individualne 

aranžmane avionom iz Niša. 

Više informacija o ponudama može se naći na 

sajtu www.aeroturs.rs 


Za maksimalnu udobnost, putnicima u našoj 

biznis klasi omogućavamo posebne 

pogodnosti poput pristupa našem Premijum 

salonu, dvostruko više predatog i ručnog 

prtljaga, kao i brojne dodatne usluge – 

prioritetno ukrcavanje i prijava na let, 

korišćenje brze trake na aerodromu i druge. 

airserbia.com

TURISTIČKI TARTUFI 


Svi na kurs 

u Japan 

Evo kako japanski turisti 

izgledaju iz perspektive 

jednog „našeg“ vozača 

autobusa 

Japanci su najbolji ljudi na svetu. Da se ja 

pitam, u svakoj zemlji podigao bih spomenik 

japanskim turistima. Oni su jedini ljudi 

koji ne ostavljaju prljav autobus i koji 

kupe svoje đubre. Obzirni, nema šta! Na 

taj način oni iskazuju poštovanje prema 

meni i državi gde su došli. Jedino mi nije 

jasno zašto žele da posete ove banditske 

zemlje i zašto je to njima interesantno? 

Šta uopšte rade u Evropi? Pokvariće se! A 

ovde kod nas, sve sam mangup do mangupa. 

Kad bi mene pitali svi bi trebalo da 

idu u Japan na kurs „Ostavljam čist autobus“. 

Tamo svako dobija diplomu i sa tom 

diplomom postaje diplomirani turista. Ovako 

je bandit. Ja ih redovno upozoravam 

da manje slikaju, a više da vode računa o 

ličnim stvarima, jer su laka meta lopovima. 

Sve bih Japance vodio kući. Dođe mi da ih 

zagrlim i izljubim na kraju, ali čuo sam da se 

ne ljube. Ne valja im to. E trebalo bi da dođu 

kod nas na kurs za to, mi ćemo ih naučiti. Još 

me i nerviraju, preterano su ljubazni. Dolaze 

uvek tačno na vreme, a ako ne dođu, rekao 

56


TURISTIČKI TARTUFI 

sam im da ja odmah zovem hitnu pomoć, jer 

to znači da su ili umrli ili pali u nesvest. Kad 

se spava, svi spavaju, nema niko da se dere. 

Niko ne štrči. Kada treba da biraju između 

mesa i ribe uvek izaberu ribu. Jedini ja meso. 

Ali opametio sam se, sad i ja biram ribu. Mogu 

ti reći, prija mi. Od njih možeš samo pametne 

stvari da naučiš. Korektan sam prema njima, 

vozim ih, ako treba pilotiram, traktorišem na 

lošem putu. Oni na kraju daju kesicu sa poklonima, 

zahvaljuju se, a tur-lider se pozdravlja 

sa kovertom. Znaju red. Nikad ne postavljaju 

suvišna pitanje. Svako jutro japanski tur-lider 

me pita koliko kilometara prelazimo i kada 

stižemo. Ja im kažem. Ako slučajno kasnimo 

zbog radova na putu on se izvinjava gostima. 

Mislim se, vidi budale, to se ovi naši spremaju 

za izbore, pa popravljaju put. Dugo, dugo, 

dugo sam ja kontao, zašto su oni takav svet? 

Došao sam do zaključka da njihove žene ne 

piju muškarcima krv na slamčicu, kao naše 

što pojedoše čoveku džigericu. Mi smo razapeti 

kao Isus. Zato oni mogu da napreduju, a 

mi ne. Išao bih u Japan, ako može da me primi 

njihov car na pet minuta, samo da mu kažem: 

„Raja ti je super, svaka čast, ne šalji ih u Evropu, 

kajaćeš se.“ 

Tekst: Maja Rogan 

57

REPORTAŽA 


TRIESTESPRESSO EXPO 2018 

Svet kafe u malom 

Sve je počelo pre 300 godina, kada se kroz tršćansku luku ovaj deo sveta prvi put 

upoznao sa kafom. Danas, Triestespresso Expo, deveti po redu, koji je ove godine 

trajao od 25–27. oktobra, završen je sa velikim uspehom. To pokazuju pre svega 

brojke kao što je 13.000 profesionalnih posetilaca uz rast od četiri odsto, čime je 

ovaj sajam postao najvažnija međunarodna B2B manifestacija u sektoru kafe 

Pozitivan trend Triestespresso Expo se nastavlja. 

Izlagači i posetioci sa pet kontinenata 

su tokom tri dana u glavnom gradu regije 

Friuli Venecija Đulija razgovarali o poslovanju, 

analizirali, proučavali i rešavali razna pitanja 

sektora kafe i bavili se promenama koje su se 

u poslednje vreme pojavile u ovom sektoru. 

Ceo svet kafe je bio prisutan pod jednim krovom: 

uvoznici, pržionice, proizvođači espreso 

opreme, mašine za pečenje i preradu, pakovanje, 

proizvođači šoljica za kafu i pribora, 

uslužne delatnosti, merčandajzing i novinari. 

– Ovo je poslednje izdanje koje će se održati 

u obnovljenim skladištima stare tršćanske 

luke. Za Triestespresso Expo 2020 imaćemo 

na raspolaganju novi moderan i funkcionalan 

kongresno-izložbeni centar – izjavio je predsedavajući 

Privredne komore, Antonio Paoletti 

i dodao da će izgradnja započeti vrlo brzo, a 

struktura će se koristiti za Esof 2020 u julu 

2020. godine, nekoliko meseci pre desete 

edicije ovog međunarodnog espreso sajma. 

Nastavak fokusiranja na tržište kafe i espresa 

58


REPORTAŽA 

je od suštinskog značaja, a Privredna komora 

regije Venecije Đulije je to dobro prepoznala. 

Cifre govore same, svetsko tržište kafe nastavlja 

da raste. Procenjuje se da je prošle godine 

svetska proizvodnja porasla za 5,7 odsto 

i dostigla skoro 165 miliona vreća. Proizvodnja 

arabike je porasla za 2,2 odsto (101,82 

miliona vreća), a robuste za 11,7 odsto (62,99 

miliona vreća). Na osnovu istraživanja koje je 

sprovela Međunarodna organizacija za kafu, 

veća ponuda kafe odražava se u povećanju 

isporuke u avgustu 2018. godine, s obzirom 

da je svetski izvoz porastao za 6,3 odsto, uz 

11,1 milion vreća više nego u avgustu 2017. 

godine. Kafa ostaje jedan od najvažnijih 

proizvoda svetske trgovine jer je više od 100 

miliona ljudi zaposleno u njenom uzgajanju, 

preradi i trgovini. 

Takođe, veoma važno tržište je i sama Italija 

gde je aktivno 800 pržionica za ukupnu proizvodnu 

vrednost od 3,4 milijardi, od čega je 

skoro polovina izvoz. Italija je treća zemlja 

na svetu po uvozu zelene kafe (iza SAD i 

Nemačke), a druga u Evropi (nakon Nemačke) i 

četvrta u svetu (nakon Brazila, SAD, Nemačke) 

za proizvodnju i potrošnju. 


59

UGOSTITELJSTVO 


Hleb i vino i ostalo uparivanje 

Mnogo se poslednjih godina govori o uparivanju vina sa hranom, ulaže se veliki 

trud da se slože određena jela sa određenim vinima i možda to pomalo i zbunjuje 

„običnog“ gosta, koji je navikao ili da pije čega ima ili da eventualno belo meso pije 

s belim, a crveno sa crvenim vinima. Danas su, međutim, i vino i jelo kompleksniji, 

neobičniji, molekularniji, a na velika vrata u svet je ušla i azijska kuhinja koju je 

potrebno upariti s nekim vinom 

U Srbiji i na celom ovom prostoru osim svega 

što se globalno dešava sa fuzijom kuhinja, 

postoji i dodatna problematika autohtonih 

sorti grožđa. Kako sve to uklopiti, složiti, šta 

uraditi sa vinima koja niko drugi nema (kao 

što je na primer vino od prokupca), šta uraditi 

sa hranom (kao što je kajmak) koju takođe 

niko drugi nema? 

Jagnjetina sa prokupcem, 

cezar salata sa graševinom 

Dr Snježana Gagić, profesorka na Fakultetu za 

turizam i ugostiteljstvo kaže da se ćuretina sa 

mlincima dobro slaže sa barikiranim šardoneom, 

dok uz prokupac dobro idu jagnjeći kotleti. 

Nova vinska sorta kao što je morava može 

se služiti uz kapreze piletinu, probus uz biftek, 

a sila uz pene sa povrćem. 

Snježana Gagić 

60



– Uparivanje hrane i vina je bitno za hranu jer 

pored vina punog tela (sa mnogo tanina, alkohola 

i jakih aroma) ukus pojedinih namirnica 

ostaje neizražen. Ukoliko uparimo oradu sa 

malim plavcem koji ima 15% alkohola, ukus 

vina će „preklopiti“ ukus hrane. S druge strane, 

neka laganija vina, po istoj logici, ostaju neprimećena 

pored hrane jakih ukusa i kompleksne 

teksture – objašnjava dr Gagić. 

Zato se, na primer, pršut slaže sa polusuvim 

rozeom, jer blaga doza slasti ide uz slanoću 

pršuta ili mladi fruškogorski rajnski rizling sa 

prasećim pečenjem jer kiseline presecaju masti. 

Cezar salata dobro ide sa graševinom jer se 

kiseline u obrok salatama dobro slažu sa vinom 

koje je napravljeno od sorte koju karakteriše 

prijatna osvežavajuća kiselost, dok čokoladni 

sufle nikako ne ide s graševinom jer usled 

slatkoće suflea kiseline deluju prenaglašeno. 

Promotivne večeri dovode 

nove goste 

Za uparivanje vina i hrane potrebni su i znanje, 

i veština, smatra Miša Relić, vlasnik „Enso“ 

restorana u kome se često organizuju vinske 

večeri. On je zadovoljan domaćom vinskom 

scenom za koju veruje da joj predstoje još 

Miša Relić 

lepša vremena. 

– Jedan od favorita naših vinskih večeri je bajadera 

od prasetine sa crnom tamjanikom. Uparivali 

smo rskavac (poznatiji kao prokupac) sa 

raviolima, a prokupac boje Lila sa jagnjećim paveom. 

Inače, van vinskih večeri, jelovnik u restoranu 

se smenjuje svakih šest meseci. Kada se 

formira novi meni, somelije se pozove na konzumaciju 

i stručnu konsultaciju oko uparivanja 

vina sa novim jelima i ukusima. Odabrano vino 

se onda unosi u digitalni meni na tabletima, 

gde svaki gost ima uvid koje vino najbolje prati 

koje jelo – kaže Miša Relić. 

61



Uobičajeno je da se počinje od hrane, a da 

vino dolazi kao pratnja. Međutim, sve je više 

lokala u kojima hrana prati vino. Miroslav Radojčin 

direktor Sommelier Academy 7 Stars 

i osnivač prvog srpskog udruženja somelijea 

SASM & SERSA kaže da se to moglo očekivati, 

s obzirom na to da globalno, mnogi gradovi 

i regioni razvijaju koncept vinskog turizma, a 

sve je veći broj restorana koje otvaraju profesionalni 

somelijei. 

– Zadovoljstvo gosta trebalo bi da bude iznad 

bilo kog koncepta i pravila lokala. Vinski turizam 

i gastronomija privlači goste, samo što „ 

prosečan gost“ često ima strah od ovog koncepta, 

jer mu nije dovoljno dobro predstavljen 

i prezentovan, a takođe se plaši i visokih 

cena, čega kod nas ima, mada u poslednje 

vreme dosta ređe. Veoma često gost ima i 

strah od svog neznanja, jer nema dovoljno 

promotivnih dešavanja u restoranima koja 

imaju wine & dine menu, kao i pogrešan pristup 

kolega koji se umesto servisom i prodavanjem, 

bave predavanjem i na taj način uplaše 

gosta – smatra Miroslav. 

U restoranu „Enso“ kažu da su reakcije gostiju 

na vinske večeri fenomenalne, kritike su pozitivne, 

ovo su izuzetno posećena dešavanja 

koja imaju svoje stalne goste. Takođe, dolaze 

Miroslav Radojčin 

i gosti restorana, nezavisno od gostujuće vinarije, 

a svaka vinarija ima i svoje pratioce koji 

dolaze kada se njihova vina uparuju. 

– Kako je preporuka zadovoljnih gostiju najbolji 

marketinški alat, stalno nam dolaze i novi 

gosti koji, na naše zadovoljstvo, najčešće postanu 

i stalni. Mislim da se u poslednje vreme 

oseća znatan napredak kod nas, kada je uparivanje 

hrane i vina u pitanju, ima sve više 

publike za ovakva dešavanja i mesta koja u 

redovnoj ponudi imaju uparivanje vina i hrane. 

Smatram da će ovo interesovanje takođe povećati 

i broj ljudi koji će želeti da se edukuju i 

usavršavaju na ovom polju – kaže Miša Relić. 

Budućnost u vinskom turizmu i 

gastronomiji 

Ovo je uglavnom situacija u Beogradu i Novom 

Sadu koji imaju najveći broj restorana u 

kojima rade dobri šefovi kuhinja i školovani 

somelijei. Osim toga, u Beogradu i Novom 

Sadu se otvaraju restorani različitih svetskih 

kuhinja, pa samim tim raste potreba za iskusnim 

poznavaocima hrane i pića. Miroslav Radojčin 

veruje da bi i manje razvijene gradove 

trebalo animirati, kako bi se poboljšao turizam 

u tim regionima. 

– Ako nisu deo nekog vinogradarskog regiona, 

onda sigurno jesu deo neke autentične tradicionalne 

kuhinje u zavisnosti kog su geografskog 

položaja. Samim tim će domaći i strani 

gosti posećivati takve restorane, gradove, regione 

– smatra Miroslav Radojčin. 

Na kraju balade, najvažnije je da se gost lepo 

provede i da izađe zadovoljan. Bilo da je došao 

da uživa u hrani, bilo u vinu, suština je da mu 

je užitak važniji od prepoznavanja aromatskog 

sastava. 

– Mislim da je za vraćanje gostiju u restoran 

veoma važno da osoblje ume da preporuči 

adekvatno vino. Znati da ne znate je važno 

u svakom segmentu života, a naročito u biznisu. 

Činjenica je da se prodajom vina stvara 

ozbiljan profit u restoranu i velika je šteta što 

dosta ugostitelja ispušta taj novac na dnevnoj 

62



bazi jer im je žao da ulože u edukaciju zaposlenih. 

Strahuju šta će biti ako ih edukuju i oni 

odu, a zapravo bi se zatrebali zapitati koje će 

posledice biti ako ne ulože u njihovo znanje, a 

oni ostanu – zaključuje dr Snježana Gagić. 

Možda je u pitanju pomodarstvo, možda pravo 

poznavanje ukusa, možda i jedno i drugo. 

Šta god da je u pitanju, činjenica je da gosti 

žele sve više i bolje, i od kuvara i od vinara. U 

Beogradu trenutno rade dva šefa sa Mišlenovom 

zvezdicom, nekoliko srpskih vinarija pravi 

oranž vina, a kad su kokteli u pitanju, Srbija 

ima i svetskog prvaka u spravljanju koktela. I 

zato, ostavimo sramežljivost ili sujetu, iskoristimo 

znanje i umeće oko nas i poslušajmo Jovana 

Jovanovića Zmaja kada kaže: „Bilo jutro, 

podne veče — vino veli: sad je doba. Jedan pije 

jer ga znade, drugi pije da ga proba.“. 


63

KONFERENCIJE 


The Plate Conference 

za profesionalne ugostitelje 

Ove godine u Beogradu je prvi put organizovana međunarodna konferencija 

za profesionalne ugostitelje, sa naglaskom na šefove kuhinja i standarde za 

dobijanje Mišlenovih zvezdica. Renomirani domaći i strani kuvari dva dana su držali 

predavanja, radionice i kuvali za učesnike konferencije 

The Plate Conference održana je 19. i 20. oktobra 

u hotelu Radisson Collection, pod sloganom 

„Serviramo najbolje znanje za ugostitelje“. 

Na jednom mestu okupili su se ne 

samo eminentni svetski i domaći šefovi kuhinja, 

već i drugi ugostiteljski radnici, proizvođači 

vina, piva, kuhinjske opreme sve sa ciljem da 

se razmene iskustva i veštine, predstave najnoviji 

trendovi i pronađu rešenja za probleme 

sa kojima se sreću u praksi. 

Manje porcije, manje bacanja hrane 

Tomas A. Gugler, predsednik Svetske asocijacije 

kuvara (WACS) koja ima više od deset 

miliona članova iz više od 110 država, govorio 

je o aktuelnim HACCAP trendovima i glavnim 

izazovima kad je bacanje hrane u pitanju. Ta 

64


KONFERENCIJE 

tema se provlačila kroz sva predavanja tokom 

oba dana konferencije i kuvari su na svojim 

prezentacijama vodili računa da pokažu kako 

može da se iskoristi svaki deo biljke i životinje. 

Hrvoje Zirojević, čuveni hrvatski šef i predavač 

na visokoj školi u Splitu i na fakultetu u Opatiji 

održao je master klas na kome je kuvao brodet 

i pokazao kako mogu da se iskoriste svi 

delovi ribe, od preostalog brodeta napravio je 

pihtije, od ostataka škampa kobasice. Takođe 

je pokazao kako da se iskoriste ostaci tvrdog 

sira za rendanje (kao što su gran padano ili 

parmiđano) tako što ih je samleo u blenderu, 

povezao sa pavlakom i puterom i u aparatu za 

sladoled napravio sladoled od sira. 

Kompanija Elektrolux takođe je imala praktičnu 

prezentaciju svoje opreme na kojoj je 

češki šef Antonin Bradač pokazao nekoliko 

recepata tajlandske kuhinje u kojima se iskorišćavaju 

svi delovi povrća, čak i korica od šargarepe. 

Tradicionalna jela – moderna 

prezentacija 

Mnogo je bilo reči i o tradicionalnoj kuhinji sa 

novim načinima prezentacije. U Srbiji, konkretno, 

kuvari se susreću sa izazovima kao što 

je veličina porcije, pa su predavači govorili o 

tome kako je bolje poslužiti više manjih jela 

od jednog velikog. 

Kad su deserti u pitanju, takođe, trendovi se 

menjaju i danas dobro prolaze kolači iz više 

komponenata, ali kao rešenje za neke tradicionalne 

kolače koji ne mogu da se rastave na 

delove, Alma Rekić gošća iz Slovenije predložila 

je da se smanji porcija i da se uz komadni 

kolač sa strane posluži nešto novo, zanimljivo, 

molekularno. 

Ukus jela i zadovoljan gost 

na prvom mestu 

Ajk Cimer kulinarski direktor beogradskog 

hotela Square Nine i dobitnik više nagrada, 

među njima i Mišlenove zvezdice, savetovao 

je mlade kuvare da budu strpljivi, jer ovo je 

maraton i potrebno je mnogo vremena da se 

od kuvara postane šef. Takođe je istakao da je 

najvažnije kuvati za gosta, a nagrade će same 

doći. On je naglasio da je kod hrane uvek najvažniji 

ukus, jer kad je jelo lepo, visoka su i 

očekivanja, zato ukus mora da ih ispuni. 

Na panelu „Michelin Guide – put do zvezda“ bilo 

je reči o tome šta je sve potrebno da bi neki 

restoran ili kuvar dobili Mišlenovu zvezdu. 

65

KONFERENCIJE 


Gošća iz Italije Anamaria Farina, dugogodišnja 

konsultantkinja za Michelin Guide objasnila je 

kako sve u restoranu mora da bude usaglašeno 

– kvalitet jela, atmosfera, ambijent, da jelo 

izazove emociju, da gost bude zadovoljan. 

Slaganje hrane sa vinom i pivom 

Vinske kuće „Kovačević“, „Deurić“ i Toplički vinogradi 

predstavile su se radionicom na kojoj 

su neka od svojih vina uparili sa određenim 

zalogajima. Jela postaju sve složenija, prave 

se od namirnica kojih nema na određenom 

podneblju, vina takođe postaju sve delikatnijeg 

ukusa i neophodno je edukovati goste 

šta se slaže sa čim. Važno je takođe koliko se 

gost razume u vina, koliko ih je probao i šta 

mu se dopada. Naravno, budžet mnogima ne 

dozvoljava da eksperimentišu sa vinima i sa 

hranom, pa su to sve izazovi sa kojima se susreću 

naši vinari. 

Nekadašnji direktor Michelin Guida Fausto Argi, 

kada je tokom panela o Mišlenovim zvezdicama 

govorio o vinima, istakao je da nije bitno 

da li restoran ima tri hiljade etiketa u ponudi, 

već je važno da su sva vina iz dobre godine. 

Što se tiče piva, „Zaječarsko“ je dovelo šefa 

Dejana Maksimovića Maksa koji je pokazao sa 

čim sve pivo može da se jede, a da nisu kobasice 

i rebarca. Isto tako, objasnio je kako na 

primer lager pivo može da ide uz ribu, ali je 

zato preslabo za goveđi gulaš uz koji mnogo 

bolje ide crno pivo. 

Na konferenciji je bilo reči i o tome šta su 

najveći izazovi u kuhinji i kako ih rešiti, Vanja 

Puškar osnivač „Nove Balkanske kuhinje“ i 

glavni šef restorana „Iris“ držao je predavanje 

o mogućnostima Balkana da postane nova 

gastronomska destinacija, Vladimir Veljović 

vlasnik „Go Sushi“ restorana govorio je o stvaranju 

brenda, dok je Milan Lekić šef „Radisson 

Collection“ pričao o rebrendiranju menija. 

Konferenciju je organizovala kompanija Alzzita 

uz supervizorsku pomoć Iva Andrića, izvršnog 

direktora odbora za kulturno nasleđe 

Svetske asocijacije kuvara i specijalnog savetnika 

za Balkan. Ovo je bila prva ovakva konferencija 

kod nas i organizatori se nadaju da će 

postati i tradicionalna. 


66


KUVAR U FOKUSU 

ALMA REKIĆ 

pastry chef 

77



I pored toga što je glavno zanimanje ove atraktivne i uspešne žene, organizacija 

ugostiteljstva i turizma, Alma Rekić ima zvanje sertifikovane sutkinje, bavi se 

edukacijom mladih kolega, a tri sezone je bila i član žirija u izuzetno popularnom 

šou-programu „Master Chef“ Slovenija. Ipak, ono po čemu je poznata u čitavom 

regionu, a i šire, jeste izrada kolača i torti. Alma, čiji su dometi u poslastičarstvu među 

najvišima u Evropi, je još kao devojčica znala da će kuhinja biti njeno radno mesto, 

a kulinarstvo je postala njena prava ljubav na pripravničkoj praksi u tadašnjem 

najelitnijem Slovenačkom hotelu – Grand hotel Toplice na Bledu. Redakcija „TU“ 

magazina iskoristila je njeno učešće na nedavno održanoj Plate konferenciji da bi 

je postavili u naš fokus, gde se, kao što ćete videti i sami, odlično osećala 

68


TU: Zašto baš poslastičarstvo? Da li je to 

slučajan izbor ili ljubav prema desertima? 

AR: Poslastičarstvo mi je ušlo u život sasvim 

slučajno. Bila sam prosto bačena u poslastičaru 

jer u tom trenutku nije bilo nikoga drugog. 

Tako sam se mučila sama i učila, samo da se 

ne obrukam. I eto, mic po mic, počela sam čak 

i da učestvujem na takmičenjima, pa mi je veoma 

brzo sve to ušlo u krv. 

TU: Kako biste predstavili svoju filozofiju u 

pripremanju poslastica? 

AR: Moja radna filozofija je sasvim jednostavna. 

To vam je formula koja se sastoji od strasti, 

inata, želje i na kraju, načina života. 

TU: Ko ili šta je najviše uticalo na vaš rad? 

AR: Mnogo ljudi je uticalo na moj rad kroz čitavu 

karijeru. Ipak moram da napomenem da 

je pre ulaska u nacionalni tim Slovenije za moj 

razvoj najveću zaslugu imala jedna od najboljih 

slovenačkih poslastičarki i autorka brojnih 

knjiga o desertima, gospođa Alenka Kodele. 

TU: Sa kojim sastojcima najviše radite i da li 

imate omiljeni kolač? 

AR: Moram da priznam da nemam omiljeni 

kolač, zato što smatram da je svaka kreacija 

nešto posebno, ali ako treba da biram najviše 

volim da radim sa čokoladom. 


TU: Šta misite o tradicionalnim kolačima 

našeg regiona? 

AR: Tradicionani kolači u regionu su po meni 

jako masni, teški, puni oraha, ali ipak i veoma 

ukusni. Zato bi morali da razmišljamo o tome 

da zadržimo tradiciju, ali da bar smanjimo količine 

u porcijama i da stalno radimo na zdravijem 

načinu izrade. 

TU: Koji savet bi uputili mladim poslastičarima 

i kuvarima? 

AR: Svim mladim kuvarima i poslastičarima 

moram da kažem da je naš posao težak, ali 

sa druge strane izuzetan, samo ako znaš šta 

želiš da napraviš od sebe. U svakom slučaju, 

treba uložiti puno truda i početi od samih osnova 

gastronomije. Uvek pitajte druge kako bi 

stekli što više znanja i ne dozvolite da vam 

ego odigra ulogu u gastronomiji, jer sam sigurna 

da to samo šteti. Pored toga stalno se 

povezujte sa drugim ljudima iz posla i tako 

ćete izvesno stići na početak jedne divne 

priče. 


69

REPORTAŽA 


Duša vojvođanske jeseni 

Sa promo ture pod ovim nazivom u organizaciji TO Vojvodine, na kojoj su predstavljeni 

manastiri i vinarije Vršca i Fruške gore, utisak koji nosim nije ukus svakojakih 

delicija koje smo probali, izvrsnih vina i rakija koje smo popili, već osećaj očuvanja 

tradicije, izdržljivosti i sposobnosti da se podigneš iz pepela i ponovo počneš da 

gradiš. Naši manastiri stoje kao simboli nacionalnog otpora, čuvari duhovnog blaga 

i kolektivnog pamćenja naroda, a u njihovoj senci danas niču vinogradi, etno-sela i 

kompleksi, i čuvaju tu tradiciju, ali na neki drugačiji, gastronomski način 

Prvo odlazimo u vinariju „Đorđe“ u Deliblatskoj 

peščari. Iako je vinarija mlada, vina ovog teroara 

(posebno bela) imaju naročit karakter. 

Probamo nagrađivane „Freske“ – belu od pino 

griđa, crvenu od frankovke i reboa i roze od 

merloa. U vinariji je, osim vina, moguće uživati 

u bazenu, sportskim terenima, borovoj šumici, 

a poseduje i kongresnu salu i smeštaj za 

oko 15 ljudi. 

Nastavljamo put kroz neverovatne prizore 

Deliblatske peščare – peščane dine visine od 

30 do 200 metara smenjuju se sa ravnicom, 

košava nanosi pesak na rastinje i ceo krajolik 

ima srebrnkast odsjaj od peska. Čini se da će 

se svakog trenutka, iza sledeće okuke, pojaviti 

i Panonsko more. 

70


REPORTAŽA 

Vršac i okolina 

Manastir Mesić nalazi se nedaleko od Vršca 

u banatskoj ravnici. Najverovatnije je nastao 

početkom 11. veka, ali je tokom godina više 

puta rušen i obnavljan. Arhitektonski pripada 

raškoj školi, a njegov izrazito pravoslavni izgled 

u 18. veku je promenjen, preko vizantijske 

kupole napravljen je krov, a dodat je i barokni 

zvonik. Manastir Mesić poseduje čudotvornu 

ikonu Presvete Bogorodice „Dostojno jest“ iz 

1803. koja je inače naslikana po uzoru na čuvenu 

drevnu ikonu sa Svete Gore. 

Nastavljamo do nove crkve svetog Teodora 

banatskim mesnim đakonijama, već i u udobnom 

ambijentu. Enterijer se sastoji od drvenih 

klupa, predmeta iz seoskih kuća – ćilima, starih 

ćupova, ikona, drvenog posuđa, nameštaja… 

Nastavljamo do Gradskog muzeja u Vršcu 

koji je najstariji muzej u Vojvodini nastao 

1847, zatim do katedrale svetog Gerharda, 

inače najveće katoličke crkve u Srbiji, idemo 

dalje do rodne kuće Jovana Sterije Popovića, 

do Vladičanskog dvora i do Saborne crkve. 

Veče završavamo u vinariji „Vinik“ koja se nalazi 

u podrumu stare švapske kuće u centru 

Vršca, pijemo šardone, roze, merlo i bermet 

uz specijalitete kao što su pašteta od čvaraka 

i domaće kobasice. 

Vršačkog koja se nalazi na bregu sa lepim 

pogledom na niziju. Teodor Nestorović, kako 

se zvao svetitelj, bio je vršački episkop i vođa 

Banatskog ustanka protiv Turaka 1594. godine. 

Srbi su u boj išli sa barjacima na kojima 

je bio lik svetog Save i zbog toga je, nakon 

u krvi ugušenog ustanka, i mučeničke smrti 

episkopa Teodora, Sinan-paša naredio spaljivanje 

moštiju svetog Save na Vračaru. Četiri 

veka kasnije, episkop Teodor proglašen je 

za sveca, zaštitnika grada Vršca, a na bregu 

iznad grada podignuta je crkva, kao što je i na 

Vračaru podignut Hram Svetog Save. 

Odlazimo u Vršac, prvo da se okrepimo u 

etno-kući „Dinar“ gde uživamo, ne samo u 

71

REPORTAŽA 


Od Kovilja prema Fruškoj Gori 

Nakon noćenja u hotelu „Srbija“ u Vršcu, put 

nastavljamo prema manastiru Kovilju koji je, 

po predanju, osnovao Sveti Sava. Kao i većina 

srpskih manastira, stradao je više puta, 

ali je bez obzira na to, danas, posle Dečana, 

najbrojniji muški manastir u Srbiji. Tridesetak 

monaha obrađuje imanje, pravi čuveni 

med, sveće, rakije, a nedavno su sa pivarom 

„Kabinet“ napravili i pivo, mada ga ne prodaju. 

Sadašnja crkva manastira Kovilja sagrađena 

je u 18. veku, a po arhitekturi je mešavina 

srpskih srednjovekovnih manastira i baroka. 

U unutrašnjosti crkve u toku je oslikavanje 

fresaka po pravoslavnim pravilima, u vizantijskom 

stilu. 

Put nastavljamo ka Fruškoj gori, našoj maloj 

Svetoj gori na kojoj je od 35 manastira 

danas sačuvano 15. Svi manastiri teško su 

stradali tokom vekova, neki od njih i u NATO 

bombardovanju. 

Prvo posećujemo jedan od najznačajnijih manastira 

u celoj Vojvodini, prelepo Novo Hopovo 

u kome uvek ima posetilaca i veoma je 

živo. Manastir je krajem 15. veka podigao vladika 

Maksim (despot Đorđe Branković, unuk 

despota Đurađa Brankovića). Novo Hopovo ističe 

se moštima svetog Teodora Tirona, slikarstvom 

iz 1608. za koje su bili zaduženi majstori 

sa Krita, kao i činjenicom da se tu zamonašio 

72


Dositej Obradović. Arhitekturu karakterišu uticaji 

istočnjačkog nasleđa, i moravske škole, a 

kube je veliko i naglašeno. Freske su rađene 

u duhu svetogorske tradicije i predstavljaju 

redak primer ovakvog slikarstva severno 

od Save. Ikone na ikonostasu radio je 1776. 

Teodor Kračun, jedan od najznačajnijih srpskih 

baroknih slikara, ali je danas malo ikona 

sačuvano jer je manastir teško stradao tokom 

Drugog svetskog rata. 

Nedaleko od Novog Hopova, u Irigu nalazi se 

vinarija „Kovačević“ i tu odlazimo na ručak i 

degustaciju vina. Sve je počelo kao porodični 

posao 2001. godine, da bi danas vinarija dostigla 

proizvodnju od skoro milion proizvedenih 

boca godišnje. Mi smo probali sovinjon blan, 

roze od kabernea i merloa, a uz desert, bermet 

od rajnskog rizlinga. 

Nastavljamo prema Vrdniku i posećujemo 

manastir Ravanicu (Vrdničku) u koju su izbegli 

monasi iz Ravanice, 1697. doneli mošti 

svetog kneza Lazara, te odatle ime manastira. 

Mošti su ležale u kivotu sve do 1989. kad su 

vraćene u Ravanicu, ali je Vrdniku ostavljen 

deo moštiju. Ikonostas je iz 1853. i naslikao ga 

je Dimitrije Avramović, jedan od najčuvenijih 

predstavnika srpskog klasicizma, inače autor 

ikonostasa Saborne crkve u Beogradu. 

Na večeru i noćenje idemo u etno-kompleks 

„Vrdnička kula“ koji se prostire na tri hektara 

površine i sastoji se od hotela sa spa i velnes 

centrom, bungalova, restorana, vinskog podruma, 

ima čak i malu crkvu i različita igrališta. 

REPORTAŽA 

Sve je izgrađeno od drveta i drugih prirodnih 

materijala. 

Poslednjeg dana odlazimo u manastir Malu 

Remetu, skrivenu u gustom zelenilu, napravljenu 

od pritesanog kamena u srpskovizantijskom 

stilu koju je po predanju osnovao 

još kralj Dragutin. Arhitektonski, Mala Remeta 

ubraja se u najlepše među fruškogorskim 

manastirima, a nedavno je, zahvaljujući restituciji, 

manastirsko sestrinstvo došlo do nekih 

imanja i bilo u mogućnosti da sagradi konak i 

pomoćne zgrade. 

Blizu manastira nalazi se mlada i nagrađivana 

vinarija „Deurić“. Obilazimo vinariju, podrume, 

degustacione sale koji su deo njihove Vinske 

kuće, probamo gevurtctraminer i roze od 

čistog pino noara. 

Ostajemo u Maloj Remeti i idemo na ručak 

u „Fruškogorsku lugarnicu“, kompleks sa 

restoranom, smeštajnim jedinicama, vinskim 

podrumom, otvorenom terasom, ograđenim 

prostorom sa ponijima, bagremovom 

šumom… Na ovom velikom imanju vladaju 

potpuni mir i tišina, a u restoranu je moguće 

probati lokalne specijalitete kao što je gulaš 

sa mesom divljeg vepra i jelena. 

Zahvaljujemo se Turističkoj organizaciji 

Vojvodine, Veselinov Tourism Consultingu, 

svim našim domaćinima i vodičima u 

Vršcu i na Fruškoj gori, kao i sveštenstvu 

Srpske pravoslavne crkve na ovom divnom 

putovanju. 


73

Pokrajinski sekretarijat 

za privredu i turizam 

Vinski poljubac iz Vojvodine 

SMELIM KORACIMA KA TITULI PRESTIŽNE VINSKE REGIJE 

– Arhimed je rekao dajte mi oslonac i dovoljno dugačku polugu i pomeriću svet. Ali, 

ipak postoji jedan manje opipljiv predmet, koji je materijalizovan i nije deo metafizike 

– vinska čaša. Ono što je sadržano u njoj pomeralo je granice ovoga sveta, stvaralo 

nove ljubavi i nova prijateljstva, nove poslovne prilike – Ivan Đoković, potpredsednik 

Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za privredu i turizam 

Regija Vojvodine, kao jedinstvena turistička 

destinacija, u kojoj živi preko dvadeset 

različitih nacionalnih zajednica u sprezi, 

deleći bogatstvo svojih osobenosti, njenu 

gastronomsku vinsku tradiciju, ujedno promoviše 

i svoj sveukupan ambijent pogodan 

za kulturno-edukativni turizam. Kroz razne 

manifestacije, promoviše se i odnos cene 

i kvaliteta vina i hrane, usluge te zvukova 

tipičnih za podneblje čitave pokrajine. Posetiocima 

se pruža šansa da, novim konceptima 

pristupa tržištu kako domaćem tako 

i stranom, upoznaju širok spektar ukusa i 

mirisa, koji su spoj kultura, tradicija i nacionalnosti 

koje žive u Vojvodini. 

Prema rejonizaciji vinogradarskih geografskih 

proizvodnih područja Srbije, postoji čak 

15 vinogorja na teritoriji Vojvodine, a najveće 

je Fruškogorsko. Svako od ovih vinogorja ima 

neku specifičnost u smislu lokacije, položaja 

vinograda, mikro-klimatskih faktora i nezaobilaznog 

zemljišta, odnosno teroara, koje bitno 

utiče na ukus i kvalitet grožđa, a kasnije i vina. 

Velikim spektrom manifestacija koje se održavaju 

na teritoriji Vojvodine ili Srbije, regiona 

i sveta na kojima AAP Vojvodina učestvuje, 

želi se upoznati javnost sa svim navedenim 

specifičnostima te da se ukaže na posebnost 

vina Vojvodine, koja su drugačija od vina iz drugih 

regiona. Pokrajinska administracija doprinosi 

profesionalizaciji manifestacija kroz kontinuirano 

usmeravanje finansijskih sredstava 

u organizovanje i promociju manifestacija, 

zatim ulaganjem u infrastrukturu u mestima 

gde se one održavaju te finansiranjem edukacija 

organizatora. Takođe, u svih sedam 

vinskih rejona Vojvodine obnavljanje starih i 

podizanje novih vinograda i formiranje više 

stotina vinarija, stvara u finalu tržišnu ponudu 

domaćih kvalitetnih vina i vina vrhunskog 

kvaliteta s kontrolisanim geografskim poreklom, 

pretežno bele vinske sorte. 

74

Privrednim poljoprivrednim i vinskim manifestacijama 

u Vojvodini, savremenim i urbanim 

vinskim događajima, privlači se javnost 

kojoj se ukazuje na turističke potencijale, 

posebno vinskog turizma, što stavlja Vojvodinu 

na vinsku kartu Evrope i sveta. 

– Evidentno je da su vinarstvo i vinogradarstvo 

u Srbiji i AP Vojvodini za nepune dve 

decenije zauzeli značajno mesto na svetskoj 

vinskoj mapi, što potvrđuju zlatni i srebrne 

medalje sa sajmova u Londonu, Beču i sa 

drugih prestižnih takmičenja. U našoj zemlji, 

pogotovo u Vojvodini, to je atraktivan mehanizam 

koji bi trebalo da se multiplicira na 

celo društvo i privredu, na stare umetničke 

zanate, na tradicionalne proizvođače hrane, 

gastronomiju, ugostiteljstvo i turizam uopšte. 

Vinarstvo i vinski turizam, svakako diže ukupni 

kulturološki milje društva i zajednice. 

Zahvaljujući vinu nastajala su velika književna i 

umetnička dela, zaključivao se mir, okončavali 

se ratovi – Ivan Đoković. 

Kampanja Pokrajinskog sekretarijata za privredu 

i turizam, kao operacionalizacija strateških 

razvojnih dokumenata, kroz najkonkretnije 

afirmativne i podsticajne mere, u sinergiji sa 

preduzimljivim i inventivnim vojvođanskim vinogradarima 

i vinarima, vodi ka renesansi ove 

važne privredne, poljoprivredne i turističke 

grane, koje u Vojvodini imaju kontinuitet od 

Ivan Đoković 

Rimskog Carstva, preko doba Marije Terezije, 

sve do proizvodno-prerađivačkih kombinata iz 

ere socijalizma i današnjih dana. Od ukupnih 

sredstava u 2018. godini namenjenim međunarodnim 

i domaćim manifestacijama, u iznosu 

od 60 miliona dinara, Sekretarijat je za razvoj, 

unapređenje i negovanje tradicije i kontinuite- 

75

ta vinskih manifestacija u Vojvodini dodelio 

3,3 miliona. Prethodne godine, taj iznos je bio 

4,1 milion, a u toku 2016. godine, dodeljeno je 

milion dinara za vinske manifestacije. 

Pokazalo se, takođe, da je tradicionalni model 

prezentacije vinarstva ujedno i najefektniji. 

Brojne manifestacije posvećene vinu, običajima 

u vezi sa gajenjem grožđa, njegovoj berbi 

i na kraju promociji finalnih proizvoda – vina, 

bilo da je to Berba grožđa u Sremskim Karlovcima 

i Vršcu, Palićke vinske svečanosti, 

Dani mladog Portugizera, novosadski Interfest, 

manifestacije manjeg obima kojima se 

obeležava berba grožđa u svakom mestu gde 

je vinogradarstvo zastupljeno, manifestacije 

koje proslavljaju dan Svetog Trifuna, zaštitnika 

vinogradara ili novije manifestacije poput Salona 

vina, koji predstavlja organizovani nastup 

proivođača vina sa Fruške gore i njihovu zajedničku 

promociju, kao i Palićki vinski maraton, 

jedinstvena festivalsko-sportsko-hedonistička 

manifestacija na teritoriji APV, koja se ove godine 

drugi put održala na Paliću, ne zaostaju 

za vinskim manifestacija koje reprezentuju 

najznačajnije svetske vinske regije. 

Nosioci proizvodnje su male i srednje vinarije, 

čiji se broj poslednjih godina ubrzano povećava. 

Ohrabruje činjenica da mnoge vinarije, 

pored vinograda i savremenih podruma, 

poseduju i prostorije za degustaciju i prodaju 

vina, a u okviru vinskih podruma sve je više 

restorana i, poslednjih godina, smeštajnih 

kapaciteta. Pokrajinski sekretarijat za privredu 

i turizam ove godine je posebno izdvojio 

sredstva namenjena privrednim subjektima 

sa ciljem podizanja nivoa kvaliteta objekata 

za degustaciju, podstičući na taj način 

konkurentnost vinskog i gastronomoskog 

turizma, proboj naših vinara na nova tržišta 

te produženje boravka i potrošnje turista u 

AP Vojvodini. Kroz povećanje prihoda privredno-vinarskih 

firmi, stvaraju se prilike za nova 

radna mesta, te porast poreskih prihoda i naknada. 

Polazeći od sinergijskog efekta poljoprivrede 

i turizma u kontinentalnim regijama kao 

što je Vojvodina, svestan značaja povezanog 

brendiranja ova dva segmenta, uvođenja regionalnih 

oznaka kvaliteta i zaštite ključnih 

prehrambenih proizvoda te uspostavljanja 

sistema kontrole i oznaka kvaliteta u prehrani i 

turizmu, naš Sekretarijat kombinuje strateške 

mere usmerene prema višem nivou kvaliteta. 

Pored toga, trenutno smo posvećeni projektu 

od izuzetne važnosti za vinski turizam u Vojvodini, 

tačnije intenziviran je rad na izradi vinske 

karte Vojvodine – kataloga vinarija i njihovih 

proizvoda sa akcentom na autohtone sorte i 

nagrađivana vina. Realizacija ovog projekta u 

analognom i digitalnom formatu obuhvatiće 

tri vinogorja Vojvodine: Subotičko, Fruškogorsko 

i Vršačko sa Deliblatskom peščarom. 

Foto: Turistička organizacija 

grada Novog Sada 

76


VINARIJA 

Vinarija „Yotta“, Šljivovo 

Dugi niz godina se, po opštoj oceni, proizvodnja kvalitetnog vina u Srbiji valjala u 

vinskom mulju prosečnosti. Taj tužni čin je bio posebno mučan za gledanje, a još 

više za konzumiranje, u vinorodnim regijama poput Aleksandrovačke Župe gde 

je Bog prosto „nacrtao“ ljudima kako napraviti dobro vino. Na svu sreću došlo je 

vreme, kada je sve više onih koji su shvatili šta treba da se nađe u vinskoj boci čija 

spoljašnjost, a naročito unutrašnjost, usrećuje i najprobirljivijeg vinoljupca. Upravo to 

promišljanje otelotvoreno u buteljki vina, je ono što je vinariju „Yotta“ iz Šljivova za 

kratko vreme pozicioniralo tako visoko na ovdašnjoj vinskoj sceni. Kontinuirani rad, 

poboljšanje znanja, promocije i kvaliteta, uz izdašne darove majčice prirode učinili su 

da ova relativno mala župska vinarija najavi velike domete. O svemu tome pomalo, a 

najviše o vinu, razgovarali smo sa Đorđem Jotićem, vlasnikom vinarije „Yotta“ 

TU: Otkud želja za proizvodnjom vina i koja je 

bila vaša prva godina u boci? 

ĐJ: Kada ste rodom iz Župe Aleksandrovačke, 

onda vam je želja za proizvodnjom vina duboko 

genetski zapisana. Hoću da kažem, ako 

takvo pitanje postavite bilo kom čoveku iz 

Župe, pogledaće vas čudno, jednako kao da 

ste ga pitali kako je došao na svet. Međutim, 

pošto se pitanje verovatno odnosi na profesionalni 

pristup proizvodnji vina, onda je situacija 

drugačija. Želja za proizvodnjom pravog 

vrhunskog vina se dugo u meni kuvala i u materijalizaciju 

ideje smo ušli 2015. godine. Iz te 

godine su i prve boce vinarije „Yotta“. 

Đorđe Jotić 

77

VINARIJA 

TU: U kom delu Župe se nalaze vinogradi 

vinarije „Yotta“ i koja im je površina? 

ĐJ: Vinarija „Yotta“ se nalazi u selu Šljivovo, 

gde porodica Jotić decenijama unazad pravi 

vina. Namerno ne pominjem vekove, pošto 

grožđe gajimo otkako znamo za sebe, ali se 

vino tada pravilo shodno vremenu, odnosno, 

isključivo za sebe i svoje potrebe, a bez nekih 

većih poslovnih ambicija. Tek odnedavno, pod 

brendom „Yotta“, imamo želju da nađemo 

svoje mesto u društvu najkvalitetnijih vinarija 

u zemlji. Dakle, za kvalitet našeg vina iz Šljivova 

nema granica. Realne granice se tiču samo 

kvantiteta, pošto smo limitirani količinom 

grožđa, a vino pravimo isključivo od svog, kao 

i grožđa koje uz našu pomoć neguje nekoliko 

kuća naše familije. Ako sve to saberemo, 

možemo reći da je reč o površinama između 

dva i po i tri hektara. To nam je u ovoj fazi razvoja 

vinarije sasvim dovoljno. 

TU: Osim prokupca po kojem ste prepoznatljivi, 

koliko pažnje poklanjate ostalim sortama 

i koja sve vina nastaju u vašem podrumu? 

ĐJ: Prokupac je svetinja i uz tamjaniku jedna 

od osnovnih metafora za Župu. Stogodišnji 

vinogradi u kojima već imate prirodnu redukciju 

roda su pravo blago. Ako se prema blagu 


odnosite kako blago i zaslužuje, onda je uspeh 

gotovo zagarantovan. Stoga, u „Yotta paleti“, 

„Prokupac“ je imao, ima i imaće – poseban 

status. Pored vina od prokupca, proizvodimo 

i „Grizling“ (komercijalno ime, inače kombinacija 

sinonima: italijanski rizling i grašac 

beli). „Grizling“ je od svog nastanka iskazivao 

poseban karakter sa naglašenim tercijarnim 

aromama, što je odlika zrelih, odležalih vina. 

Najnovija berba (2017) je, ipak, malo drugačija, 

sa izraženom voćnošću i nepokolebljivim 

kiselinama. Tu je, naravno i „Yotta Cabernet 

Sauvignon“. Vino od dominantne internacionalne 

crne sorte, omiljene i nesporne. „Yotta 

Cabernet Sauvignon“ je na neki način i poredbeno 

vino u međunarodnom smislu. Znate, da 

bi neko mogao realno da proceni vaš rad, najlakše 

je da to učini kroz poznatu sortu. Mi smo 

prezadovoljni i vrlo podložni komparacijama. 

Poslednje vino iz naše palete je „Hysteresis“, 

tamjanika rađena sur lie metodom, u baricima 

od srpskog hrasta. Ovo vino se tek nedavno 

pojavilo i izazvalo ogromnu pažnju. Naravno, 

niko ne može da garantuje kako ćemo tu i 

stati, pošto postoje još neka iznenađenja u 

podrumu, koja čekaju svoj red. 

TU: Kakva je vaša vinska filozofija? 

78


VINARIJA 

ĐJ: Naša vinska filozofija neće trpeti fundamentalne 

promene čak i sa neminovnim povećanjem 

proizvodnje jednog dana. Cilj nam je da 

proizvodimo vino od koga se teško odvajamo. 

„Yotta“ vina kod sebe trenutno imaju samo ljudi 

koji znaju šta imaju. Garantujemo da nijedno 

naše vino nikada neće otići nekome na poklon 

kao rezultat agresivne reklame. Kada proizvodite 

manje serije (do 10.000 boca godišnje), 

onda je filozofija jednostavna: Napraviti što 

bolje, sjajno spakovati (jako smo ponosni na 

kompletan vizuelni identitet brenda), te pustiti 

da ta i takva vina nađu „svoje ljude“. Ako radite 

pošteno i od srca, tih ljudi će uvek biti dovoljno. 

TU: Koliko vina vinarija „Yotta“ proizvodi 

godišnje? 

ĐJ: Pa to sad zavisi od godine. Proizvodnja je 

započela 2015. godine sa svega 2500 boca 

crvenih vina. Sledeće godine je to duplirano, 

gde je premijerno participirao i „Grizling“ 

sa 1200 boca. U 2017. već pričamo o 15.000 

boca, gde se našao i „Hysteresis“ (1000 boca). 

TU: Ko je zadužen za rad u podrumu? 

ĐJ: Za podrum i sve oko podruma je glavno 

i odgovorno lice Ljuba Jotić, čovek bez koga 

bi sve ovo bilo nemoguće postići. Preduslov 

svih uslova za postojanje jednog brenda jeste 

sam proizvod, a on nastaje prevashodno u 

vinogradu, a zatim i u podrumu. Sve to u svojim 

rukama drži Ljuba Jotić, naravno, uz pomoć 

saradnika i tehnologa, Milana Aleksića. 

TU: Kakva je po vama budućnost srpskog 

vinarstva? 

ĐJ: Ako nešto u ovoj zemlji ima izuzetnu perspektivu 

i svetlu budućnost, onda je to vinarstvo. 

Pod dejstvom brutalne industrijalizacije, dugo 

smo kao vinska zemlja bili u zapećku. Poslednja 

decenija je period potpune renesanse srpskog 

vina i ono najbolje će tek doći. Za početak, obratite 

pažnju na vina iz 2017. godine. Kada ih probate, 

sve će vam biti jasno... Biće nam potrebne 

još dve tri odlične godine u sledećih pet i cenim 

da ćemo postati nezaobilazni faktor na svim 

relevantnim svetskim takmičenjima i manifestacijama. 

Vinarija „Yotta“ će svakako, u okviru 

svojih moći davati doprinos. 


79

PIVARA PIVO „PIVZDARIJA“ 


Krigla „Crvenog bana“ 

u čast Vuka Karadžića 

Pivara „Pivzdarija“ je nastala 2015. u Beogradu, na Zvezdari. Kao i većina proizvođača 

kraft piva kod nas, i ovde je sve počelo kad je osnivač Petar Vukićević prvo kuvao 

i isprobavao recepte koje je konzumirao s društvom. Kada je došao do dobrog 

proizvoda, počeo je da razmišlja da ga usmeri u komercijalne svrhe. Prvo je uslužno 

kuvao u Valjevu, dok nije adaptirao prostor sa boljom opremom većeg kapaciteta. 

Nakon toga, piva zanimljivih imena („Pivonirka“, „Života“, „Crni Petar“, „Crven Ban“...) 

našla su svoj put do obožavalaca 

Na ideju o bavljenju ovim poslom Petar 

Vukićević je došao dok je živeo u Londonu. 

Tamo se pivo ne kupuje u marketima već se 

pije u lokalnoj mini-pivari ili pabu u kome se 

toče kraft piva napravljena u neposrednoj 

blizini, sveža, nepasterizovana, nefiltrirana. 

TU: Odakle ime za pivaru? 

PV: Ime brenda „Pivzdarija“ i imena samih piva 

nastali su bez preterane tenzije i mozganja 

oko toga. Jednostavno smo jedne večeri u 

opuštenoj atmosferi ispijanja piva došli do tih 

imena. Bilo je bitno samo da su srpska i ako je 

moguće na ćirilici. Ime Pivzdarija je spomenuo 

drug Milan, koji se bavi internet dizajnom, 

nama se svidelo i u roku od pet minuta smo 

došli i do ostalih imena piva. 

80


PIVO 

TU: Kako smišljate ukuse? 

PV: Ukuse pivare „Pivzdarija“ smišljam u saradnji 

sa pivarama koje poznajem iz Engleske, usavršavam 

ih sa mladim tehnologom Aleksom 

iz Novog Sada, a ispravnost piva kontroliše 

iskusni tehnolog Vasa. Neke od recepata smo 

napravili Aleksa i ja, neke smo dobili od prijateljskih 

pivnica iz inostranstva čije nam se 

pivo sviđa, pa su nam dali recept. Naravno, 

prilagođavamo recepte, jer ne može iz prve 

da ispadne od piva ono što očekujemo, procenat 

alkohola, punoća ukusa, boja, i tako dalje. 

TU: Koje vrste piva imate trenutno u ponudi? 

PV: Trenutno proizvodimo pet vrsta piva: 

„Crven Ban“ – amber ale, nastao u čast Vuka 

Karadžića koji je tokom rada na svom životnom 

delu skupljao i razne „bezobrazne“ 

narodne pesme i uzrečice, koje su tek mnogo 

kasnije objavljene. Ovo zanimljivo crveno 

pivo prodornog mirisa na hmelj i istančano 

sladnog ukusa, dobili smo od karamelnih sladova. 

Iako ima prosečnu količinu alkohola te 

se može piti samostalno, odličan je dodatak 

Petar Vukićević 

jelima, pogotovo onim začinjenim. 

„Crni Petar“ – porter, jako pivo, robusno, punog 

tela i mirisno. Da bismo postigli ovo, nismo 

koristili ni boje, ni pojačivače ukusa, već samo 

prirodne sastojke vrhunskog kvaliteta, jedan 

jako smeo odnos svetlog i crnog slada, kao i 

dobar evropski hmelj. U ukusu je na početku 

veoma izražena pržena nota slična kafi koja 

se zatim gubi u obilju voćnih i travnatih aroma 

od hmelja i kvasca, sve zapakovano u crnu 

tečnost ispod jake braonkaste pene. 

„Života“ – pšenično pivo proizvedeno od skladne 

kombinacije sladova i hmelja, izuzetno 

laganog tela i prijatnog mirisa, dok mu kvasac 

gornjeg vrenja daje blagi voćni šmek. Pošto je 

pivo nefiltrirano i nepasterizovano, trudimo se 

da ga služimo što svežije, kako bi ljudi uživali u 

svim čarima ovog uistinu živog piva. 

„Pivonirka“ – american pale ale, sa cascade 

hmeljom koji pivu daje blage začinske, cvetne 

i citrusne arome i ukuse. Prijatne je gorčine i 

umerene količine alkohola. 

India Pale Ale (koji još uvek nema ime) je intenzivne 

gorčine i još intenzivnijeg mirisa i 

81

PIVO 


ukusa. Kombinacija četiri vrste slada i četiri 

vrste hmelja. Jako robusno pivo za ljubitelje 

kraft piva i prave pivopije. 

TU: Gde vaše pivo može da se popije? 

PV: Naši kupci su uglavnom prijatelji za čije 

ugostiteljske objekte napravimo nešto po njihovom 

ukusu i dodamo jedan od naših postojećih 

proizvoda. Kontaktiraju nas i ljudi putem 

interneta i po preporuci kako bi kupili manje 

količine za svoje proslave, probanja više vrsti 

piva i slično. Za ovaj internet marketing su delimično 

zaslužni i moji drugovi Kraft Lokatori 

koji se trude da svima objasne šta je kraft pivo 

i gde ga ljudi mogu naći, kao i Marko koji mi je 

napravio sajt i pomogao oko internet prodaje. 

Takođe nas kontaktiraju i vlasnici ugostiteljskih 

objekata koji žele da imaju kraft pivo u 

svojim lokalima. Uglavnom su nam mušterije 

iz Beograda, ali dobijamo i pozive iz unutrašnjosti 

koja polako upoznaje i prihvata kraft svet. 

TU: Imate i svoju pivnicu? 

PV: Imamo pivnicu u Beogradu, u ulici Topličin 

venac 9, u kojoj služimo sva piva koja „Pivzdarija“ 

proizvodi. Pivnicu nisam otvorio sam, 

nego sam ušao u suvlasništvo sa čovekom 

koji je već držao istu. Sarađivali smo tako što 

je on uzimao naše pivo te je nakon nekog 

vremena ponudio i ovakvu saradnju, što je 

meni odgovaralo. 

TU: Da li smatrate da bi proizvođači piva trebalo 

da imaju svoj pab, pivnicu ili makar tap 

room? 

PV: Mišljenja sam da proizvođač piva treba 

prvo da napravi dobar proizvod, jer smo mi 

prvenstveno proizvođači, a ne ugostitelji, kasnije 

kao pečat našeg rada dolazi na red i ugostiteljski 

objekat, jer smatram da na taj način 

može da se dodatno izreklamira proizvod 

i promoviše na način koji mi želimo. Takođe 

možemo mušterijama koje zanima da objasnimo 

razliku između industrijskog i zanatskog 

piva. 

TU: Kakvi su vam dalji planovi? 

PV: Što se tiče daljih planova radićemo 

kako smo i počeli, isključivo bazirajući se na 

odličnom pivu i dobrom druženju, laganom 

širenju i usavršavanju proizvodnje, a ostalo će 

doći samo. Kada je reč o pivnici, zbog konkretne 

lokacije i strukture poslovno-stambenih 

objekata nisam u mogućnosti da sprovedem 

koncept svojih ideja. Iz tog razloga razmišljam 

o novom mestu gde će biti spoj dnevnih i 

noćnih varijanti. Ideja je da bude dobre hrane i 

dosta dobrog piva, ne samo mog, već i sijaset 

drugih iz drugih kraft pivara jer smatram da 

su i njihova piva dobra, a u večernjim satima 

rok, džez svirke i druženja do sitnih sati. Spojili 

bismo sve što znamo o pravljenju dobrog piva 

i uparivanja s dobrom hranom, da naši verni 

pratioci nastave da se druže s nama. 


82


PROMOCIJE 

DANI ADE BOJANE 

U RESTORANU „SENT ANDREA“ 

Tokom ovog jedinstvenog festivala, koji traje 

od 16. novembra do 16. decembra, sa zemunske 

obale Dunava širiće se morska atmosfera, 

a goste će grejati čuvena riblja čorba 

napravljena po dobro čuvanom receptu kulinarskih 

majstora sa Ade Bojane. Svakog dana 

na trpezu restorana „Sent Andrea“ stizaće 

sveži ulovi lokalnih ribara sa ušća ove reke 

u Jadransko more, koje će na tradicionalan 

način pripremati šefovi kuhinje ovog restorana i njihove kolege iz „Ćićkove čarde“. 

Iskoristite jedinstvenu priliku da uživate u svežim ulovima ribara sa ušća reke Bojane u Jadransko 

more. Pored najcenjenijih morskih riba i plodova mora na trpezi restorana Sent Andrea naći će 

se i brodet od jegulje, ulcinjske skakavice, lice, luc, gof… 

SITROEN KOMERCIJALNA VOZILA – SUBVENCIONISANI LIZING 

I POPUSTI DO 3.500 EVRA 

U ponudi svim pravnim licima ove jeseni našli su se najtraženiji modeli dostavnih vozila, 

furgoni Berlingo, Jumpy i Jumper. 

Izvanredni Sitroen pomoćnici u svakodnevnom poslu sada imaju sjajne akcijske cene sa popustima 

do čak 3.500 evra! Uz to dostupna je i nabavka preko akcijskog subvencionisanog lizinga 

sa kamatom od svega 1,95%. 

„Sitroen berlingo” ima prostran tovarni prostor od 3,3 m 3 , do 850 kg opterećenja i 1,8 m 

korisne dužine, a može da primi dve europalete. Kabina se može prilagođavati i tako omogućiti 

transport tereta do tri metra dužine uz tri osobe koje mogu da sednu napred. Smatra se najpraktičnijim 

i najokretnijim gradskim dostavnim vozilom. 

„Sitroen džampi“ ima nosivost do 1200 kg, a korisna zapremina tovarnog prostora može biti 

do 7 m 3 . U ponudi su tri dužine i bogat izbor novih tehnologija kao što su sistem za bolju 

vidljivost prilikom manevrisanja, 3D navigacija kojom se upravlja glasovnim prepoznavanjem, 

prepoznavanje saobraćajnih znakova i upozorenja ili sistem koji nadzire vozačevo ponašanje. 

„Sitroen džamper“ odlikuje vozačka 

kabina zvučno izolovana i 

prilagođena profesionalnim potrebama, 

elektronska asistencija 

pri parkiranju sa prednjim i zadnjim 

senzorima kao i čitav spektar 

dodatne opreme. Dostupan 

je u četiri različite varijante sa 

običnom ili duplom kabinom. 

Korisna zapremina tovarnog prostora 

se kreće do 17m 3 zavisno 

od varijante. 

83

NA TESTU „TU“ MAGAZINA NOVI „NISAN KASKAI“ 

Novi i još 

moćniji krosover 

Zapremina motora 1.6 dCi 

Snaga motora 130 KS 

Ubrzanje 11 sekundi 

Maksimalna brzina 170 km/h 

Potrošnja 5,7-7 l 

Nisanov model „kaskai“ donosi svežinu i dinamičnost, otmen je, snažan, ekonomičan 

i pre svega siguran 

„Nisan kaskai“, nove generacije, na testu redakcije 

„TU“ magazina prošao je sa najvišim ocenama. 

Čim smo seli u njega i okrenuli ključ sve 

nam se samo reklo. Odličan je na svim poljima, 

i to kako u gradskoj vožnji tako i van asfalta. 

Moderan je, deluje prostrano i veoma pregledno. 

Kombinujući zaobljene linije na prednjem 

delu karoserije i ravne linije na bočnom 

i zadnjem delu vozila, proizvođač je uspeo da 

stvori atraktivno vozilo koje u isto vreme krase 

elegancija i snaga terenca. Ovog gorostasa 

testirali smo u verziji 1.6 dCi sa motorom 

snage od 130 KS. 

Veliki komfor 

Njegove glavne karakteristike su snaga, dinamičnost 

i elegancija. Aerodinamičan prednji 

deo vozila, atraktivna prednja maska i fluidne 

linije pokazuju novi pravac Nisana. Moćnim 

izgledom i zadivljujućim komforom, ovaj korsover 

će svojom snagom oduševiti i najzahtevnije 

vozače. Linija krova je istaknuta snažnim i 

jedinstvenim stranicama. Donosi premium 

poboljšanja koja će mu pomoći da zadrži 

status vodećeg krosovera. 

Proteže se na odličnih 4,39 metara, širok je 1,8, 

u visinu ide do 1,59, dok međuosovinski razmak 

iznosi 2,64 metara. Zadnja vrata su široka, a inače 

i vrlo praktična. Zapremina prtljažnika iznosi 

430 litara, a kada se zadnja klupa preklopi dobija 

se dobrih 860 litara. 

Do stotke za 11 sekundi 

Njegove performanse oduševljavaju na svaki 

gas, pa tako do stotke sa novim Nisanovim 

modelom stižemo za samo 11 sekundi, a mak- 

84


AUTOMOBILI TU 

simalnu brzinu na cajgeru isterujemo na 170 

km/h. U gradskim uslovima vožnje ovaj lepotan 

je potrošio sedam litara dizela, a na otvorenom 

putu do 120 km/h iz rezervoara je isterao svega 

5,7 litara. Provereni šestostepeni manuelni 

menjač odlično je upakovan i sa naše strane 

dobija najvišu moguću ocenu. Pogon na svim 

točkovima, van asfalta pokazuje gde se nalazi 

ovaj model. U svakom trenutku i na bilo kojoj 

neravnoj podlozi, isčupaće vas za sekund i pokazati 

narav „besnog“ terenca. 

Predaje se vozaču 

Unutrašnjost pleni i jednostavno se predaje 

vozaču. Njegova kabina je dizajnirana tako da 

obezbedi veliki prostor za noge i glave putnika. 

Komforan je za pet odraslih osoba. Instrument 

tabla je fino izvajana, kompaktna i pregledna. 

Bilo da sedite napred ili pozadi sedišta su 

izuzetno udobna kako na dužim tako i na kraćim 

relacijama. Veliki detalji primetni su i na instrument 

tabli, gde su svi uređeni maksimalno precizno 

i kvalitetno. 

Ovaj četvorotočkaš ima dobar pregled kod 

vozača i veoma laku kontrolnu tablu, koja sve 

važne informacije vozaču daje u njegovom vidnom 

polju, a tehnološka oprema postavlja nove 

standarde u bezbednosti vožnje. Brojne pregrade 

za odlaganje stvari nadograđuje izvrsna 

ergonomija. Zahvaljujući poboljšanom rasporedu 

komandi, materijalima visokog kvaliteta i 

naprednoj tehnologiji, ovaj četvorotočkaš ostaje 

sigurno jedan od najpoželjnijih automobila 

u svom segmentu. Panoramski stakleni krov 

vozilu daje poseban efekat svetlosti. 

Snažan i bezbedan na terenu 

Za idealan položaj vozača tu su progresivni servo 

upravljač i sedišta sa potporom u lumbalnom 

delu. U „kaskaiju“ je dostupan i sistem za 

upozorenje na nadolazeći saobraćaj koji smanjuje 

opasnost od sudara pri malim brzinama 

prilikom izlaska sa parking mesta unazad. U 

sistemu bezbednosti nalazi se sistem od direktnog 

sudara koji samostalno koči, upozorenje 

za premor vozača, prepoznavanje saobraćajnih 

znakova, upozorenje o napuštanju saobraćajne 

trake, nadgledanje mrtvog ugla. 

Za razliku od prethodnog modela, promene 

kod ovog novajlije uključuju potpuno novi 

dizajn prednjeg kraja koji sad krasi najnovija 

verzija prednje maske V-motion. Novi su i 

prednji branik, poklopac motora, prednja svetla. 

Redizajnom prednjih svetala dodatno je pojačan 

premijum utisak, a prilagodljivi svetlosni 

snop poboljšava vidljivost noću. Motiv zadnjih 

svetala u obliku bumeranga prepoznatljiv na 

prvi pogled, sada se proteže čitavim svetlosnim 

sklopom i uključuje sočivo modernog 3D 

efekta koja će dodatno istaknuti svetlosni potpis. 

Promene na vešanju, amortizerima i upravljačkom 

sistemu rezultirale su još 

prefinjenijim doživljajem vožnje.. 

Tekst i foto: Dragan Stanimirović 

85

AKTUELNOSTI 


POVODOM 200 GODINA OD 

PRVOG IZDANJA VUKOVOG „RIJEČNIKA“ 

MONODRAMA 

Moj otac Vuk Karadžić 

U autentičnom ambijentu Muzeja Vuka i Dositeja, dva puta mesečno se održava 

multimedijalni program „Moj otac Vuk Karadžić“, osmišljen povodom obeležavanja 

značajnog jubileja 

Među brojnim kulturnim dešavanjima u 

narednom periodu, izdvaja se monodrama 

koja pripoveda emotivnu biografsku priču o 

životu porodice Vuka Stefanovića Karadžića. 

Program se izvodi u Muzeju Vuka i Dositeja 

jednom od najstarijih beogradskih zdanja 

i nekadašnjem sedištu Velike škole, prve 

srpske prosvetne ustanove namenjene 

višem obrazovanju koju je osnovao Dositej 

Obradović, a Vuk Stefanović Karadžić bio 

đak prve generacije. 

Sentimentalnu životnu ispovest Vukove 

ćerke pripoveda glumica Ljiljana Jakšić u 

ulozi Mine Karadžić, koja posetioce upoznaje 

sa zanimljivostima iz privatnog života, porodičnim 

teškoćama i nemaštini u kojima je 

njen otac stvarao i o najznačajnijim događajima 

i ličnostima koje su ga okruživale. 

Na uzbudljiv način ona oživljava lik znamenitog 

oca, događaje i ličnosti koji su obeležili 

njenu porodicu ali i čitavu epohu. Izvođenje 

86


AKTUELNOSTI 

je upotpunjeno prikazivanjem dokumentarnog 

materijala, porodičnih fotografija i taktovima 

starogradskih muzičkih numera, a 

savremeni audio-vizelni efekti oživljavaju 

prostor starog zdanja. 

Po završetku programa, posetioci imaju prilike 

da obiđu stalnu muzejsku postavku i 

pogledaju Vukove i Minine lične predmete, 

porodično stablo i fotografije porodice 

Karadžić. Ulaznice se mogu kupiti u Muzeju 

Vuka i Dositeja i Turističko informativnom 

centru TOB-a. 

Program realizuju Muzej Vuka i Dositeja, 

Narodni muzej u Beogradu i Udruženje „Kulturnet“ 

zahvaljujući sredstvima Ministarstva 

kulture i informisanja Republike Srbije. 

U promociji programa učestvuju Narodni 

muzej i Turistička organizacija Beograda. 

Tekst: Jelena Stanković 

87

KULTURNI TURIZAM 


U umetnikovom 

gospodskom ateljeu 

BEOGRAD, MUZEJ PAJE JOVANOVIĆA, KRALJA MILANA 21, 4. SPRAT 

Preko puta Beograđanke, u ulici Kralja Milana 21, postoje jedna vrata na kojima je 

neugledna tabla sa natpisom: Muzej Paje Jovanovića. Na interfonu jednostavno piše 

„muzej“. Starinski ulaz i još stariji lift vode na četvrti sprat zgrade u centru Beograda. 

Ali iza ulaznih vrata stana, krije se magični svet ateljea iz Beča 

Kao u nekom drugom svetu, bez saobraćajne 

gradske buke, bez neusaglašenih izloga, 

boja, fasada, bez pekara, kladionica, 

banaka, u ateljeu Paje Jovanovića sve je 

kao i na njegovim slikama – lepo, doterano, 

usklađeno, odmereno, otmeno. Prava oaza 

dobrog ukusa. 

Dug i plodan životni i radni vek 

Pavle Paja Jovanović rođen je u Vršcu 1859, 

a već kao tinejdžer imao je svoju prvu 

porudžbinu za crkvu. Završio je Akademiju u 

Beču i u ranim dvadesetim godinama počeo 

da slika i prodaje platna sa „etno“ motivima, 

sa Balkana, iz Gruzije, Severne Afrike. Obilazio 

je sve te krajeve, video ih i doživeo svojim 

očima, zbog čega su te živopisne slike 

bile izuzetno popularne u zemlji i širom 

88



Evrope. Kasnije, od kraja 19. veka počeo je da 

slika istorijske kompozicije, naročito iz srpske 

istorije, kao i ikonostase za crkve. Već kao stariji 

slikar slavu stiče i kao evropski portretista, a 

pred štafelajem su mu stajali kraljevi i kraljice, 

aristokrate i buržoazija cele Evrope, čak je doživeo 

da portretiše i Tita. Umro je sa 98 godina u 

Beču, 1957, a urna je, po njegovoj želji, preneta 

u Beograd gde je sahranjen u Aleji zaslužnih 

građana. Tokom svog dugog životnog i radnog 

veka naslikao je više od 1100 slika. U stvari, to 

su slike kojima se do sada ušlo u trag, a veruje 

se da ih ima još. Slikao je skoro do kraja života, 

ali ga je izdao vid, ili, kako je to sam rekao: „Glava 

bi htela, ruka bi mogla, ali oči ne daju.“ 

Bečki atelje u Beogradu 

Paja Jovanović imao je svoj atelje u Beču koji 

je na žalost stradao u Drugom svetskom ratu. 

Ipak, ono što je uspelo da se sačuva, Jovanović 

je poklonio gradu Beogradu. Njegova prvobitna 

zamisao bila je da napravi atelje u Beogradu 

koji bi koristio za života, a nakon njegove smrti 

bi bio dostupan mladim slikarima. Međutim, 

zbog izbijanja Drugog svetskog rata, nije uspeo 

da sprovede tu svoju ideju u delo. Zato je 1950. 

svoju zaostavštinu poklonio Muzeju grada Beograda 

da u legatu bude rekonstruisan njegov 

bečki atelje koji bi, po njegovim rečima, bio: 

„... jedan živopisni atelje majstora slikara, dosta 

zanimljiv da privuče gledaoca, da ga zainteresuje 

i poduči o načinu rada i delima slikara.“ I 

muzej upravo izgleda tako kako ga je Jovanović 

opisao – istorijski i umetnički poučan, zanimljiv, 

bajkovit. Iako se vidi da je slikar posedovao veoma 

luksuzan nameštaj, ipak u četiri prostorije 

stana vlada domaća, intimna atmosfera. 

89



Izložba „Pogled izbliza“ 

Povodom 115 godina od osnivanja Muzeja 

grada Beograda u Muzeju Paje Jovanovića 

otvorena je u oktobru izložba umetnikovih 

alatki, rekvizita, skica, štafelaja i svega ostalog 

što je činilo njegov atelje. 

U prvoj prostoriji izložene su originalne Jovanovićeve 

palete na kojima je mešao boje, kao i 

slika „Umetnik i model“ iz 1903. na kojoj se vidi 

kako je sve to izgledalo dok je stvarao. Takođe 

su izloženi i manji formati slika koje su mu 

služile kao priprema za dalje, monumentalne 

kompozicije. Paja Jovanović se držao pravila 

koja je naučio još kod svojih profesora sa Akademije 

u Beču da se za svako platno detaljno 

priprema velikim brojem skica. Nekoliko 

ovakvih crteža izloženo je u muzeju kako bi 

posetioci bili u prilici da prate proces stvaranja 

umetničkog dela, što je bila Jovanovićeva želja. 

U drugoj prostoriji ispoštovana je još jedna 

njegova želja: „I oružje da metnemo, da bude 

kao što je nekad bilo.“ Ovo oružje je on koristio 

kao rekvizite za junačke istorijske kompozicije. 

Bio je strasni kolekcionar i posedovao je veliki 

broj kubura, sablji, štitova, šlemova i bodeža. 

Neki od izloženih predmeta mogu se videti na 

Jovanovićevim slikama. 

Atelje u malom 

U treću prostoriju ulazi se kroz monumentalni 

neorenesansni drveni portal sa pozlatom 

prenet iz Beča, i kroz njega se pogled pruža 

na takođe monumentalni portret kraljice 

90



Marije Karađorđević. Uz portret su izloženi 

i pripremne skice i crteži. U ovoj prostoriji je 

urađena prava rekonstrukcija ateljea u malom, 

sa aktovima i pripremnim radovima za 

aktove. Tu su i štafelaj, prazni ramovi za slike, 

neuramljena platna. Ove aktove i pripremne 

crteže na kojima je prikazana slikareva žena, 

Jovanović nije izlagao za života. Te slike bile 

su isključivo urađene za njegovo zadovoljstvo. 

Poznato je da se Jovanović oženio u poznim 

godinama i da je njegova mlada žena bila 

model za mnoga dela. Jedno od njih je i studija 

za novčanicu od 1000 dinara iz 1936, na kojoj 

je voljena supruga prikazana kao srednjovekovna 

vladarka. 

Reprezentativni salon slavnog slikara 

U četvrtoj prostoriji smešten je reprezentativni 

salon u stilu Luja XV sa drvenim parapetom i 

ogledalom koji su doneti iz bečkog ateljea. U 

salonu je i originalni toaletni stočić iznad kojeg 

se nalazi portret supruge, za istim tim stolom. 

Sve je u Jovanovićevom ateljeu skupoceno, 

reprezentativno, ukazuje na visok status 

i svetski ugled, a ipak, neki od njegovih radova 

koji su ovde izloženi predstavljaju jednog 

drugog Paju, intimnog, opuštenog umetnika 

koji slika za svoju dušu. Male pejzaže urađene 

slobodnim potezima, svetlih boja, kao što je 

„Pejzaž u oker tonovima“ s kraja 19. veka ili „Predeo 

– napušteni rudnik“ iz 1888, i „Staro naselje“ 

iz sličnog perioda, umetnik je poklonio Muzeju 

grada Beograda za svoj legat, verovatno nikad 

nisu ni bili namenjeni prodaji. 

Izložba traje do 26. januara 2019, a radno 

vreme muzeja je petkom od 10.00 do 18.00, 

subotom od 10.00 do 17.00, i nedeljom od 

10.00 do 14.00 sati. 

Cena ulaznice je 200 dinara, za studente, đake, 

penzionere je 100 dinara, a svake poslednje 

subote u mesecu, ulaz je besplatan. 

Najlepše se zahvaljujemo Muzeju grada Beograda, 

kao i autorki izložbe kustosu Isidori 

Savić. 


„Pejzaž u oker tonovima“ 

„Staro naselje“ 

91

PREDSTAVLJAMO 


ITALIJA KOJU MANJE POZNAJETE 

Frankavila Fontana 

Turistički obilazak Apulije, obično počinje iz Barija. Uživanje na peskovitim plažama 

bistrog Jadranskog mora, kombinuje se sa dnevnim izletima do poznatih destinacija 

poput Arbelobela, Matere, Otranta, Polinjana a Mare, Lokorotonda, Ostunia... Čitava 

ova regija, zbog tako važnog geografskog položaja, svedoči burnim istorijskim 

događajima, ali je svaki od ovih gradova priča za sebe. Kupasti kameni krovovi 

Alberobela, podzemni pećinski svet 2000 godina stare Matere, belina otrantskih 

ulica nad liticama Jadrana, podvodne pećine Polinjana a Mare, spiralni ulični niz 

Lokorotonde, snažne zidine zamka Kastel del Monte, barokno carstvo grada Leće... 

Za svako mesto veže se neka legenda, priča o nastanku grada ili izgradnji crkve 

posvećene svecu zaštitniku 

Apulija, koju Italijani zovu Pulja, poznata je 

po toplom moru, gastronomskim užicima, 

vrhunskim vinima autohtonih sorti grožđa, 

najboljem kvalitetu maslinovog ulja, a sve to 

po veoma popularnim cenama. 

Šta još čini ovu regiju tako privlačnom i neobičnom? 

Obilazeći poznate turističke atrakcije, 

vozite se od Leća ka Bariju ili od Matere ka 

Barleti. Ako se zaustavite u bilo kom mestu 

pored kojeg prolazite, ne možete pogrešiti. 

Svaki gradić iznenadiće vas svojom lepotom, 

šarmom, srednjovekovnim tvrđavama, baroknim 

bazilikama, krstaškim zadužbinama i sve 

to pomešano sa uticajem grčke civilizacije 

– bele primorske kućice građene po meri 

običnog čoveka. 

Putujući putem koji spaja dva mora – Jadransko 

u Brindiziju i Jonsko u Tarantu, prolazi se 

pored gradića Frankavila Fontana. Malo mesto 

sa svega 35.000 stanovnika, a tako mnogo 

92


PREDSTAVLJAMO 

zanimljivosti. Priča počinje sa nekoliko legendi. 

Po jednoj, Sveti Petar se na putu od Taranta ka 

Brindiziju zadržao na mestu pored grčkog hrama 

posvećenog boginji Flori. Tu je propovedao 

hrišćanstvo te su mnogi seljani promenili 

veru, srušili hram i na ruševinama podigli 

crkvu Svetom Salvatoreu. Ostaci te crkve i 

danas su vidljivi u manastiru iz 14.veka koji se 

nalazi van današnje Frankavila Fontane. 

Druga legenda vezuje se za pronalazak vizantijske 

pećinske crkve i freske sa likom Bogorodice 

i Hrista. Zna se da je freska pronađena 

u doba vladavine princa Filipa I Ažujskog 

i da je po njegovom nalogu podignuta crkva 

posvećena Bogorodici. O tome svedoči zlatopisna 

naredba sa pergamenta iz 1310. godine. 

Po legendi, događaji su tekli ovako: Princ je 

poranio 14. septembra te 1310. godine kako bi 

se sa svojom svitom zabavio u lovu. Jedan od 

plemića ugledao je srnu i krenuo za njom. Srna 

se zaustavila uz potok, lovac odapeo strelu, 

ali se ona u luku vratila ka njemu i pogodila 

ga u nogu. U čudu, lovci su pozvali princa i sve 

ostale lovce kako bi videli šta se desilo. Princ 

je posekao okolno grmlje da bi našao uzrok 

ovoj pojavi i u kamenoj niši ugledao fresku sa 

likom Bogorodice. Tada je naredio da se na 

tom mestu podigne crkva, a oko crkve je niklo 

novo naselje – današnja Frankavila Fontana. 

Zahvaljujući velikim donacijama princa Filipa I 

Anžujskog i njegove porodice, mesto se brzo 

gradilo. Brojni vernici i znatiželjnici dolazili su 

da vide čudesnu fresku i uz finansijsku pomoć 

vladara, ostali tu da žive. Godine 1322. 

princ je sagradio franjevački manastir, sa luksuznom 

vilom u koju se uselio izvesni Đakomo 

Noa, a grad tada dobija ime Vila Franka, 

kasnije Frankavila. 

Filipovi naslednici, prvo Giljermo, pa Filip II, oko 

grada podižu odbrambene zidove sa kulama. 

Kao važna strateška tačka na nemirnom poluostrvu 

u 15.veku ovo je mesto borbe sa Turcima, 

pa mesto sukoba Francuza i Aragonaca, 

pa borba lokalne vlastele za prevlast uz najezdu 

pljačkaša. Bedemi se šire, kopa se zaštitni 

šanac. U sklopu zidina, gradi se zamak, 

kasnije nazvan Palata Imperiali, po porodici 

93

PREDSTAVLJAMO 

Mikelea Imperialia koja živi u njoj u 16. veku. 

Palata je izraziti primer snažne renesansne 

arhitekture. Kroz vekove je menjala namenu: 

rezidencija, kasarna, bolnica... 

Zamak je nedavno obnovljen po ceni od šest 

miliona evra i koristi se kao kulturni epicentar 

grada. Uz posebnu dozvolu, u dvorcu se može 

organizovati svadba, a gradonačelnik lično, u 

ulozi matičara, vodi ceremoniju venčanja. 

Zbog brojnih dogradnji, rušenja i obnavljanja, 

palata je eklektički dekorisana – različito 

na četiri fasade. Od moćne renesanse, preko 

svedenog baroka, do kitnjastog, cvetnog leće 

baroka. Bočnom fasadom dominira lođa sa 

četiri luka i pilastrima koji oivičavaju balkonska 

vrata. 

Unutrašnje dvorište formiraju masivni dorski 

stubovi povezani lučnim svodovima. U 

sredini je krstionica iz 14.veka sa mešavinom 

simbola i grbova (cvetovi, delfini, amblem 

u obliku konjske glave, krst Malteških 

vitezova). Posebnu lepotu zamka čini enterijer 

– duborezi, freske, štukatura, pozlaćena 

dekoracija, mermerni kamini. Nažalost, nedostaje 

autentičan nameštaj. 

Današnja Frankavila Fontana nije tipično turističko 

mesto. U njega dolaze samo dobro oba- 


vešteni turisti koji tragaju za sjajem leće baroka 

na bazilikama, javnim objektima i domovima 

imućne vlastele. Kitnjasta dekoracija po 

fasadama, na portalima, balkonima i kapijama 

je u dosta lošem stanju. Zgrade su potamnele 

od uticaja vremena, ukrasna plastika je često 

oštećena, prozorski šaloni zabravljeni, a brojni 

lokali zatvoreni. Ulice su popločane starim, 

autentičnim kamenom, često oštećene. Grad 

ima dosta zelenila i prelepih fontana. 

U stari deo ulazi se kroz tri kamene kapije. 

Donedavno ih je bilo više, no procenjeno je 

da nisu prevelike istorijsko-umetničke vrednosti, 

a sprečavaju urbani razvoj grada. Od 

sačuvanih kapija, najimpresivnija je Porta del 

Karmine podignuta sredinom 17. veka – slobodnostojeći 

zid sa četiri stuba i tri lučna 

prolaza. Dekoracija kapije – masivni venac, 

korintski kapiteli, ukrašeni kartuši. Arhitektura 

više podseća na trijumfalni slavoluk nego 

na kapiju. Služila je za svečane povorke, za 

izvršenje smrtnih kazni i za poslednju odbranu 

od spoljnjog neprijatelja. 

Porta dela Kroće ili Kapija krsta sagrađena je 

1714. Čine je masivni zid sa dva stuba – pilastra 

sa jednim lučnim prolazom. Na vrhu zida 

je naglašeno profilisani venac koji nadvisuje 

bočnu zgradu na koju se naslanja. 

Kapucinska vrata ili Porta dei Kapucini podignuta 

su sredinom osamnaestog veka i arhitektonski 

su potpuno različita. Zbog lučnog 

timpanona više podsećaju na baroknu arhitekturu 

ove regije. Zanimljivo je da je širina 

glavnih lukova na sve tri kapije skoro identična. 

Funkcija ovih vrata bila je i kontrola prolaza 

robe i životinja, a širina zaprege je proveravana 

širinom vrata. 

Baš kao i u svakom italijanskom gradu, najimpresivnije 

zdanje nalazi se na glavnom 

gradskom trgu – Bazilika Presvete Bogorodice 

– najveća crkva u eparhiji, sa najvišom kupolom 

u Salentu, prečnika 13 metara. Kupola je 

obložena majolikom i vidi se iz svih delova 

grada. Sadašnji izgled bazilike je rekonstrukcija 

izvedena 1743, nakon zemljotresa koji je 

porušio prvobitnu crkvu iz 14. veka. Trobrodna 

bazilika građena u baroknom stilu, ukrašena 

94

TU MAGAZIN NOV 

PREDSTAVLJAMO 

statuama Svetog Petra i Pavla na glavnoj fasadi 

sa bareljefom koji prikazuje scenu pronalaska 

vizantijske freske sa likom Bogorodice. 

Unutrašnjost crkve je pravi trijumf barokne 

dekoracije. Zbog svoje visine, kupola sagledana 

iznutra daje jedinstven doživljaj, 

osećaj pobožnosti i nepokolebljivu veru u 

moć zaštitnice. 

Nakon bogate hrane za dušu, na redu je obrok 

za telo. U Frankavila Fontani jede se zdravo, 

ukusno i jeftino. Restorani su tradicionalne 

konobe pod lučnim tavanicama, sa kamenim 

zidovima i podovima. Služe se sve vrste mesa, 

divljač, riba i plodovi mora. Pije se savršeno 

vino, flaširano ili kućno i ne može se pogrešiti. 

Za ljubitelje italijanske kuhinje, prave se različite 

vrste pica i testenine. I za kraj: domaći 

kolači, voće, sladoledi ili najfiniji 

sirevi Pulje. 

Tekst i foto: Branka Bošnjak

MLADI LAVOVI 


34


MLADI LAVOVI 

Ivan Timotić 

Branch Manager Olympic Travel 

Kao neko ko po sopstvenim priznanju ne voli mnogo da priča, Ivan Timotić nam je u ovim 

odgovorima ukratko „objasnio“ kakav je pravi mladi lav. Fokusiran, beskompromisan i 

vredan. A i svaka mu je ko Njegoševa 

TU: Svi mladi lavovi imaju idole. Koju ličnost 

biste okarakterisali kao vaš poslovni uzor? 

IT: Uzori su mi oduvek bili roditelji koji su me 

naučili odgovornosti i ozbiljnosti kada je posao 

u pitanju. Zahvalan sam im zbog toga jer mi 

poslovni izazovi nisu teško padali, naprotiv. 

TU: Kako izgleda vaš radni dan? 

IT: Svaki dan prolazim kroz tekuće obaveze, 

kontakti sa poslovnim partnerima u zemlji i 

inostranstvu, izazovi i problemi koji se rešavaju 

u hodu. Posao mi je vezan za rad sa ljudima 

i to je jedan od aspekata koji doprinosi tome 

da mi je svaki radni dan drugačiji. Baš kao i 

ljudi nekad težak, a nekad lak. 

TU: A vaš uobičajeni odmor? 

IT: Imam sreću da mi je posao vezan za putovanja, 

tako da vrlo često spojim posao i odmor. 

Naravno, postoje momenti kada sam 

posvećen samo porodici i to je odmor koji me 

ispunjava i na kojima se punim energijom preko 

potrebnom za buduće izazove. 

TU: Šta je po vama ono što vas izdvaja od 

drugih? 

IT: Ne bih se izdvajao od drugih, ali smatram 

da svako ko ima motiv, odgovorno radi svoj 

posao i pritom voli to što radi, neminovno 

mora biti uspešan u poslu koji obavlja. 

TU: Koja je vaša formula uspeha? 

IT: Ljubav prema poslu, posvećenost, okruženost 

dobrim saradnicima, a ne treba zanemariti 

i sreću pri nekim poslovnim potezima. 

TU: Šta biste poručili kao savet mladim 

lavovima koji tek dolaze? 

IT: Radite vredno, predstavite svoje ideje, budite 

kreativni i uspeh će doći. 


97

INTERVJU 


ŠEF BERTRAND GREBAUT, RESTORAN „SEPTIME“ U PARIZU 

Od grafita do Mišlenove zvezdice 

Sa Bertrandom sam razgovarala jednog ponedeljka pre podne u njegovom restoranu 

„Septime“ u 11. arondismanu u istočnom delu Pariza. Razgovor smo vodili okruženi 

njegovim timom koji je temeljno čistio restoran pred početak ručka. Između zvukova 

usisivača, glancanja čaša, telefonskih poziva i žustrih razgovora sa dostavljačima, 

kojima je šef potpisivao otpremnice pokušala sam da saznam kako je ovaj mladi šef 

osvojio i Mišlenovu zvezdicu i mesto na listi najboljih restorana na svetu 

TU: Kuvanje nije tvoja prva strast. Šta si radio 

pre nego što si počeo da kuvaš? 

BG: Bio sam grafički dizajner, ali i ulični umetnik. 

Obožavao sam da crtam grafite, posebno 

na vozovima i metroima u Parizu. Jedno 

vreme sam studirao i ekonomiju, ali to mi se 

nikako nije svidelo. 

TU: Pre otvaranja „Septime“, radio si sa čuvenim 

šefovima u Parizu. Kako si se izborio za 

tu priliku? 

BG: Zapravo, to je bilo veoma lako, jer sam završio 

L’ESAG, jednu od najboljih škola za kulinarstvo. 

Tokom studiranja sam imao praksu 

u vodećim restoranima u Parizu i uvek sam 

se trudio da tokom prakse pokažem najbolje 

što znam i to mi je kasnije osiguralo i poziciju 

u kuhinji. Radio sam u restoranu Joel Robushona, 

a nekoliko godina i u L’ Arpege restoranu 

sa šefom Alain Passardom. Imao sam 26 go- 

98


INTERVJU 

dina kada je restoran u kojem sam radio kao 

šef dobio Mišlenovu zvezdicu. To je bilo veoma 

važno iskustvo u mom profesionalnom 

razvijanju. 

TU: Kada si otvorio „Septime“ i kako si znao da 

si spreman za svoj restoran? 

BG: Imao sam 29 godina kada sam odlučio da 

sa poslovnim partnerom Teom otvorim svoj 

restoran. Umorio sam se od toga da radim 

za nekog drugog i želeo sam da se osamostalim. 

Želeo sam da iskoristim vrhunski trening 

koji sam imao i iskustvo koje sam stekao 

da otvorim restoran u kojem ću pripremati 

visoko kvalitetnu hranu, a koji će predstavljati 

moj pristup kuvanju – biti ležeran i cenovno 

pristupačan gostima. Dogovor sa Teom je bio 

da on bude zadužen za administrativni deo 

vođenja restorana, a moj fokus je od početka 

servis i kreiranje jelovnika. 

TU: Koji je teži deo posla, biti vlasnik ili šef? 

BG: Najizazovniji deo posla su ljudi sa kojima 

sarađujem, kako im preneti znanje, kako ih 

razvijati tako da zajedno napredujemo. 

TU: Kako bi opisao način kuvanja u „Septime“ 

restoranu? 

BG: Način kuvanja je veoma moderan, koristim 

dosta povrća, naravno osnova je fran- 

Istočni Pariz 

Jedan od najčešćih komentara gostiju 

na ovaj restoran u vezi je sa veoma 

razumnom cenom za degustacioni 

meni koja se kreće od 30 do 80 evra, 

u zavisnosti od toga da li je u pitanju 

ručak ili večera. I zaista ova cena 

je neverovatna za restoran u Parizu, 

za fine dining restoran u Parizu, za 

fine dining restoran koji ima Mišlen 

zvezdicu u Parizu... Jedan od razloga 

je verovatno lokacija. Kao i svuda, 

postoji razlika između istočnog i zapadnog 

dela grada i u izgledu ulica i 

u cenovnoj politici. Istočni deo grada 

Pariza obuhvata Bastille, République, 

Oberkampf, Ménilmontant i prepun 

je malih, živopisnih bistroa i restorana 

gde su cene niže u odnosu na 

centralni i zapadni deo grada. Atmosfera 

u ovom delu grada je opuštenija, 

multikulturalna, a stanovnici su 

umetnici, hipsteri, studenti i pripadnici 

radničke klase. A Septime se odlično 

uklapa u ovu priču. 

99

INTERVJU 


Septime 

U „Septime“ restoranu fokus na hranu i namirnice je izdignut na poseban nivo koji 

je Bertrandu obezbedio i nagradu za održivost 2017, koju dodeljuje organizacija The 

World’s 50 Best Restaurants. Šta to tačno znači? 

– Pravičan tretman svih zaposlenih u lancu nabavke. 

– Smanjenje emisije ugljen-dioksida i ostalih komponenti baziranih na ugljeniku. 

– Čak 99 odsto proizvoda koji se koriste u restoranu nabavljaju se u Francuskoj (kafa, 

šećer, vanila i određeni citrusi su jedini proizvodi koji se uvoze). 

– 80 odsto jelovnika čine jela sa povrćem. 

– Kupuju se cele životinje i svi delovi se koriste. 

– Služe se prirodna vina proizvedena biodinamičkom proizvodnjom. 

– Ne koristi se plastika i plastična ambalaža. 

– Proizvodnja otpada se pažljivo analizira i uvode se potrebne izmene (korišćenje 

namirnica u potpunosti, promena gramaža u receptima itd.). 

cuska kuhinja, koju dalje razvijam u različitim 

modernim pravcima sa svežim namirnicama. 

Nismo prvi koji koriste ovaj način kuvanja, iako 

je dosta restorana i dalje okrenuto tradiciji, pojavljuje 

se sve više onih koji su okrenuti novim 

i modernim trendovima – svežina, održivost, 

jednostavnost. Ovaj trend najviše možete da 

primetite u istočnom delu Pariza. 

Biografija 

Posle završetka školovanja u L’ESAG, 

jednoj od najboljih kulinarskih škola 

u Francuskoj, šef Bertrand Grebaut 

odmah je počeo da radi u kuhinjama 

restorana u Parizu, a 2006. je došao 

i do poznatog restorana L’Arpège čiji 

je vlasnik čuveni šef Alain Passard, 

vlasnik tri Mišlenove zvezdice. U 

ovom restoranu je radio četiri godine, 

a svoj restoran „Septime“ je otvorio 

2011. godine. 

U restoranu se jelovnik menja svakodnevno 

u zavisnosti od svežih 

namirnica koje su na raspolaganju. 

Pored restorana „Septime“, Bertrand 

je otvorio i vinski bar Septime La 

Cave i Clamato, bar za ostrige. 

80 rue de charonne, Paris 11, France 

TU: Da li je Mišlenova zvezdica u istočnom 

delu Pariza retkost? 

BG: Da, zato smo bili veoma srećni kada smo 

dobili zvezdicu, jer smo u ovoj kategoriji restorana 

bili prvi koji su to uspeli. Kriterijumi za 

dodelu zvezdica su i dalje staromodni. Na 

primer, zvezdice se dodeljuju i na osnovu toga 

da li restoran ima stolnjake na stolovima. Mi 

nemamo stolnjake... 

Tekst: Jelena Popović Đorđević 

Fotografije: Aleksandar Đorđević 

100

BUDITE SIGURNI DA ĆETE DOBITI PRIMERAK 

NAJNOVIJEG BROJA TU MAGAZINA! 

PRIJAVE MOŽETE POSLATI 

NA E-MAIL ADRESU: 

office@tumagazin.rs 

MAJ 2018. SPECIJALIZOVANI MAGAZIN ZA TURIZAM I UGOSTITELJSTVO 

ISSN 2334-8828 

MAJ 2018. / TU / SPECIJALIZOVANI MAGAZIN ZA TURIZAM I UGOSTITELJSTVO / BESPLATAN PRIMERAK 

GODIŠNJA PRETPLATA ZA 6 BROJEVA IZNOSI: 

1.551 RSD SA PDV-OM 

I PLAĆENIM POŠTANSKIM TROŠKOVIMA. 

PRIMALAC: 

YOYO SPIN d.o.o 

RIGE OD FERE 20 

11000 Beograd, Srbija 

SVRHA UPLATE: 

PRETPLATA NA TU MAGAZIN 

BROJ RAČUNA: 

170-30038404000-02 

Tema broja: 

SUBVENCIJE ZA RECEPTIVNI TURIZAM 

Jelovnik: 

BURGER HOUSE, BEOGRAD 

Adrenalin: 

SURF SA ZMAJEM NA ADI BOJANI 

Kulturni turizam: 

DŽABA STE KREČILI 

Putopis: 

SEPTEMBAR 2018. / TU / SPECIJALIZOVANI MAGAZIN ZA TURIZAM I UGOSTITELJSTVO / BESPLATAN PRIMERAK 

BRISEL, ANTVERPEN, BRIŽ 

JUL 2018. / TU / SPECIJALIZOVANI MAGAZIN ZA TURIZAM I UGOSTITELJSTVO / BESPLATAN PRIMERAK 

JUL 2018. SPECIJALIZOVANI MAGAZIN ZA TURIZAM I UGOSTITELJSTVO 

ISSN 2334-8828 

Tema broja: 

MANIFESTACIJE KAO TURISTIČKA PONUDA 

Jelovnik: 

SEPTEMBAR 2018. SPECIJALIZOVANI MAGAZIN 


ISSN 2334-8828 

VOULEZ-VOUS ÉTAGE, BEOGRAD 

Intervju: 

ŽELJKA RADAK KUKAVIČIĆ, DIREKTORKA NTO CRNE GORE 

Reportaža: 

SALCBURG, NAŠE PESME NAŠI SNOVI 

Ugostiteljstvo: 

TRENDOVI U UGOSTITELJSTVU 

Tema broja: 

PREMIJUM USLUGA ZA PREMIJUM GOSTE 

Jelovnik: 

KONOBA TATA MATA, BEOGRAD 

Kulturni turizam: 

NARODNI MUZEJ U BEOGRADU 

Turistički tartufi: 

MENI JE SVE POTAMAN 

Ugostiteljstvo: 

KAFETERIJE NA TREĆEM TALASU KAFE 

www.tumagazin.rs

Mionetto. 

Više od 

Prosecca. 

mionetto.com 

Od 1887. godine, 

Mionetto je inspirisao 

ljude širom sveta da 

u potpunosti uživaju 

u životu. Sa svojim 

laganim, oštrim i 

osvežavajućim ukusom 

zlatne jabuke, meda i 

bele breskve, Mionetto 

Prosecco će vam pomoći 

da proslavite sve životne 

trenutke, bilo da su oni 

veliki ili mali… 

… A od ovog oktobra 

najbolji svetski prosecco 

dostupan je i u Srbiji, 

kompanija G3 Spirits 

kao zvanični uvoznik i 

distributer ovog brenda 

sa ponosom vas poziva 

da se i vi prepustite 

uživanju!

TU_29_za web

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?