PROSVEĆIVANJE PORUMUNJENIH SRBA

276 Вон Пе ЛЕОНЕ ; БР. 9—10.
народне школе, једине културне светиљке у појединим местишма
порумуњених Срба — поред краткога времена у школовању
појединих генерација, претрпаног програма, непо-
_деснога наставног плана, оскудице у наставничким сна-
"гама, крајње немарности већине општина у издржавању
школа, недовољног надзора и пуно других незгода — нису
могле имати, својим зрацима светлости, онога потребнога.
сплнога дејства на буђење и развитак духова — томе је, поред
осталих препрека, узрок и у консерватизму самога еле--
мента који се просвећује.
Кад би циљ основне школе био у томе, да се маси народној
да само фисменосш у пуном значењу те речи, опет
се досадашњим радом не би смело рећида је то постигнуто
с онима што су кроз школу прошли. Познато је да поред
четворогодишњега основног школовања у маси чисто српског
елемента има много њих, који по свршеној основној школи,
· за неколико година доцније, једва имају способности да име
потпишу. Кад је тако онде, где је писменост требала дубље
ући, јер се деца од колевке запајају српском песмом, бајкама
и српским народним идеалима, лако је онда извести
каква је писменост, колики је квантум знања, ступањ мно-
· гостраног интересовања, колика љубав за науком и величина,
патриотских и националних осећања у порумуњених Орба,
код којих деца ни једне речи српске не знају до седме године
и, после петогодишњег бављења у неуређеној школи,
опет се највећим делом служе румунским, а само каткад,
по великој потреби, својим бедним речником српскога језика.
Дакле, кад код овога елемента нема богатог и правилнога српског
језика, без кога се не да замислити улазак у литературу
народну, онда је појмљиво колики је проценат писмености.
Не треба се чудити ни томе, што је румунски језик
продро и ухватио корена у грађанству готово свих вароши
и варошица крајинског, пожаревачког, а донекле: тимочког
и моравског округа, кад се зна да је то јак утицај многобројније
масе порумуњених Срба, која је још у материнском
наручју запојена љубављу према румунском језику остала.
непоколебљива у љубави према матерњем језику, и ако је
доцније била под утицајем школе.
Ако се не спори моћ и потреба васпитања, ако се породици
и друштву не одриче посебна иопшта корист, а