PROSVEĆIVANJE PORUMUNJENIH SRBA

ВБОО = светлост 206
женога попе једини син; ми морамо пронаћи убицу, и ми
ћемо се постарати за његову децу!!.. Ове гледа као да је.
убијен зец!..
Аовакав морал није био пре, и овако морално стање
не води у напредак. А како ће онда ту да напредује Ваше
здравље и шта бе ту да чини просветаг
— Да га Палује. одговорићете можда Ви или читалац
Ваш.
Не, господине докторе. Доста смо га просвећивали. И
у
што га ми више просвећујемо, то он постаје све дивљији.
Него је време да га упитомљавамо. А:то ћемо учинити: љубављу
и вером у Бога, здравом и корисном поуком, политичким
зближавањем, упућивањем деце на користани промишљен
рад и поправком овиг општиг прилика за 00и60%%,
које више не стоје у власти и рукама појединаца.
Ето, господине докторе,- пространа поља за рад свих
родољуба наших. Ето поља, на којем можемо да се састанемо
сви, па ма којем занимању и ма којој политичкој партији
ко припадао. Ето поља, које ће донети много благословенија,
рода него што га доноси данашња. Јалова политичка борба и
непрестани избори.
И у то име хвала Вам, господине докторе, што сте покренули
и друштво и лист са задатком Светога, Саве: да истинском
поуком просвећујете народ наш и да око свога листа
прикупите све што мисли даље од данашњице.
о ——==>——
ПРОСВЕЋИВАЊЕ ПОРУМУЊЕНИХ СРБА
—=-—
Не упуштајући се у историјско излагање промена кров
које је пролазио један део српскога народа усвоме развитку,
а под румунским утицајем, и не тражећи кад је и којим начином
стекао неке битне етнографске особине румунскога,
народа, задржавамо се само на факту, да је порумуњеним
српским елементом, већим дблом, испуњено четири округа
Србије, и да и данас тај народ носи оне исте некад стечене
одлике румунске народности. И ако је рад на искорењивању
тих туђинских особина у маси српскога народа трајао дуги
низ година, Дао је врло незнатне резултате. Што основне
А а =
18“

276 Вон Пе ЛЕОНЕ ; БР. 9—10.
народне школе, једине културне светиљке у појединим местишма
порумуњених Срба — поред краткога времена у школовању
појединих генерација, претрпаног програма, непо-
_деснога наставног плана, оскудице у наставничким сна-
"гама, крајње немарности већине општина у издржавању
школа, недовољног надзора и пуно других незгода — нису
могле имати, својим зрацима светлости, онога потребнога.
сплнога дејства на буђење и развитак духова — томе је, поред
осталих препрека, узрок и у консерватизму самога еле--
мента који се просвећује.
Кад би циљ основне школе био у томе, да се маси народној
да само фисменосш у пуном значењу те речи, опет
се досадашњим радом не би смело рећида је то постигнуто
с онима што су кроз школу прошли. Познато је да поред
четворогодишњега основног школовања у маси чисто српског
елемента има много њих, који по свршеној основној школи,
· за неколико година доцније, једва имају способности да име
потпишу. Кад је тако онде, где је писменост требала дубље
ући, јер се деца од колевке запајају српском песмом, бајкама
и српским народним идеалима, лако је онда извести
каква је писменост, колики је квантум знања, ступањ мно-
· гостраног интересовања, колика љубав за науком и величина,
патриотских и националних осећања у порумуњених Орба,
код којих деца ни једне речи српске не знају до седме године
и, после петогодишњег бављења у неуређеној школи,
опет се највећим делом служе румунским, а само каткад,
по великој потреби, својим бедним речником српскога језика.
Дакле, кад код овога елемента нема богатог и правилнога српског
језика, без кога се не да замислити улазак у литературу
народну, онда је појмљиво колики је проценат писмености.
Не треба се чудити ни томе, што је румунски језик
продро и ухватио корена у грађанству готово свих вароши
и варошица крајинског, пожаревачког, а донекле: тимочког
и моравског округа, кад се зна да је то јак утицај многобројније
масе порумуњених Срба, која је још у материнском
наручју запојена љубављу према румунском језику остала.
непоколебљива у љубави према матерњем језику, и ако је
доцније била под утицајем школе.
Ако се не спори моћ и потреба васпитања, ако се породици
и друштву не одриче посебна иопшта корист, а

БРАНУ0 СВЕТЛОСТ 214
држави јак интерес да потпомаже васпитање и образовање
омладине да би спремила карактерне, обравоване, ваљане и
патриотичне грађане, способне раднике ради достигнућа извесних
смерова, и тежње да њени синови као такви буду
културни носиоци у равним правцима — онда најтеже бреме
греха пада на оне надлежне, који, не помажући довољно
културни прогрес народа у опште, равнодушно посматрају
један добар део свога народа утопљен у мраку, незнању и
одликама туђе народности. Док се код напреднијих народа
бољим просвећивањем омладине — за коју се поред осталог
заводи и осмогодишње основно школовање — достижу невероватне
победе у данашње доба културне борбе: да сеп
као распаднути уједињују — дотле је код нас, поред праз-
__ног теорисања о потреби радикалних рефорама у просветном
раду, лабавошћу и грозничавим тврдичлуком, остала и данас
велика маса српскога народа с видним одликама румунске
народности, без пробуђене свести о националној заједници.
Ако се призна да досадашњи мали, управо ништаван,
успех у просвећивању народа, добивен незнатним материјалним
жртвама, скупље стаје него кад би се више потрошило
и добио темељан и трајан успех, онда се, према
броју оних, којима по свршеној основној школи ишчили писменост,
лако даје закључити, колики је стварни дефицит у
плаћеноме просветном раду, нарочито у маси, која је с јаким
несрпским особинама осетно заостала за чистим елементом
српскога народа. ;
Налазећи у неуређеној народној школи и самоме порумуњеном
елементу узроке неуспеха у просвећивању порумуњених
Срба, није нам намера да одузмемо или умањимо
васпитно дејство народне школе, напротив, она ће и даље
остати најважнији фактор у раду на достигнуће истакнутог
циља. Дакле, први чинилац за истински успех то је:
Шесторазредна основна школа
Не сме се оспоравати потреба, која; је јасно искочила,
на видик, да држава узме у своје руке издржавање народних
школа, прихватајући се уједно и своје претходне дужности,
да енергично приступи преуређењу шкбла, нарочито
обраћајући пажњу крајевима насељеним порумуњеним Орбима.
Државним старањем народна би школа била матери-

278 Ово тлобвт БР. 9.—10.
јално обезбеђена, а тиме би она као организам добила здраву
основу за живот. Под створеним тим најнеопходнијими битним
условом за напредак у васпитном раду, све школе у селима.
порумуњених Орба ваљало би прешворшши у интерналае
с обавезним основним школовањем најмање шест година.
без приправнога течаја.
Још би веће користи било, кад бити заводи постојали
"наоКЛаћЕ неколиких школеких општина (одвојено мушки
од женских). Но ма где они били, треба их подићи по педагошким
и хигијенским захтевима, створити све погодбе за.
правилну телесну негу и хигијенски живот, као: здраве и
_ чисте станове и постељни намештај, добру кујну, игралишта.
_на чистом ваздуху, купатила, просте справе и др. средства
за гимнастику, дечје игре итд. Осим овога заводе треба
снабдети свима потребним наставним средствима, намештајем,
училима, ђачком књижницом, амбулантним одељењем, најпотребнијим
стваримаза ђачко позориште и др. Уза сваку
школу биле би засађене све биљке, које су заступљене у
флори Србије, а по могућству и стране.
У таквим заводима, који би имали спољашње и унутрашње
уређење потпуно изведено по детаљно израђеном
плану комисије стручних људи, основаном на законима науке
о васпитању, а у којима би радници били одабрани
најспремнији и најодушевљенији учитељи, рад би био огарантован
успехом још и тиме, што би се избегло цепање
снаге наставникове, који у овакој школи не сме имати неподељену
школу и више од 40 до 45 ученика.
За ученике могло би се рећи, да би на часовима, рада
· заиста стварно били упућени на јачање и усавршавање душевних
и физичких сила; а слободно време пак употребили
би — осим на проучавање лекција — и у пријатној забави
у игралишту, шетњи и екскурзијама удаљенијим од завода.
под надзором васпитача. Само у празничне и недељне дане
одмора могли би одилавити родитељским кућама. Тако би
ученици врло ретко употребљавали румунски језик, те би,
служећи се у школи само српским говором, на крају стекли
„другу природу“ и осећали више љубави — налазећи пуно
чари — у лепоме српском језику. |
Потанко излагање измена у наставном плану и програму
за ове школе немогуће је у овај мах, али да поред веро-

БР ОТо 2 = авио ос та ~ : · 279
науке, српскога језика и рачуна најважније место заузме
историјска настава у вези с народним песмама — неоспорна
је потреба за ову омладину, у којој се тако васпитаваној
мора мерити не толико квантум знања и лепота српскога
језика, колико величина развијене љубави према књизи
и дубина и трајност пробуђених националних осећања.
На тај би начин ученици, ступајући у приправни течај у
седмој години и школујући се до петнаесте, стекли довољно
јак скелет у душевноми физичком развитку, који
би имао да се и даље попуњаваи обрађује одмах по
свршеном основном тилпатну — трогодишњим обавезним
похођењем: |
Продужне школе
Посећивање ових школа било би четвртком, недељом и
празником, за време зимских течајева, а главни рад, уз понављање
пређенога, наставног градива из основне школе, био
би: читање адраве лектире, сложенији рачун, поуке о гра-.
ђанским дужностима, писмени састави, самостално препри- у
чавање садржине лакше написаних дела, певање црквених,
световних народних песама уз гусле и гимнастика,
(народне игре) За домаћи рад имали би ученици и чи-.
тање књига, о којима би у школи износили своје критичко
мишљење на догађаје, поједине радње лица, а с
тим и реферат о писцу дела. Девојчицама би се, између
осталог, давале поуке о гајењу и васпитању деце и упутства
о лектири, која лаким језиком износи материнске дужности
и начине и средства за правилну негу дечјег духа
и тела.
Није потребно докавивати да васпитање деце до седме
године припада искључиво мајкама, и, може се рећи, да
основу целокупнога човечјег васпитања постављају мајке. А
кад је то истина, онда неминовно морамо имати.;добре и
воља
спремне мајке да бисмо имали ваљане синове. Нодприродан назадак
порумуњенога српског женскиња, које кад би се упоредило
са женскињем чисто српскога народа, износи пред
очи огроман застој, уједно истиче још и хитну потребу за
темељним и правилним образовањем сеоскога женскиња. За
овај најважнији рад на напретку постојале би за женске,
осим продужних школа, и ;

280 ОВИ тло бит | БР. 9—10.
Школе за домаћице
Циљ је ових школа да масу сеоскога женскиња, које је
свршило основну и продужну школу, упути практичним пословима
око куће и намештаја, око хране и пића, одела и
постеље, на чистоћу тела, негу породиље, чување здравља и
негу деце; а уз ово и читање, писање, рачунање и прегледно
изучавање српске историје. (> оваквим планом рада прве
школе за сеоске домаћице отворене су 1906 год. у В. Орашју
и Варварину, а 1907 у селу Младеновцу; но о резултатима,
које су те школе дале за један шестонедељни течај, нећемо
говорити, пошто, и поред свих уверавања јавних гласила о
сјајном успеху, даје се с друге стране, од самих радника у
тим школама, сасвим друкчији изглед због недовољног надзора
и брижљивости појединаца, који су РУноВедИла уређењем
тих школа,
За интенсивнији рад на оснивању оваквих школа, као
и осигурање успеха у њима, сама држава мора узети учешћа
у уређењу, материјалном помагању њиховом, а с тим мора
водити и надзор над њима. „Друштво за чување Народног
Здравља“, које је прво почело да остварује паметну мисао
о школама за сеоске домаћице, осим захвалности што мује
народ дугује, мора примшпти и напомену, да би се много више
имало користи да је с отварањем тих школа почето фрво у
порулијњеним српским крајевима, где би сеоске девојке, осим
свију користи за време тога школског течаја, бар и проплакнуле
уста лепим српским говором. А наши просветни управљачи,
гледајући у тим школама само разголићене бедне
остатке знања и васпитања стеченог у садашњој основној
школи, вазда би једанџут дошли до уверења да су цело-.
купном просветном уређењу, а нарочито у порумуњеним крајевима
код нас, потребне што брже корените реформе.
Поред среског лекара, економа,
свештеника и учитеља,
који би у овим школама били
радници, држава би конкурсом
изабрала главну учитељицу, која треба да је свршила
В. Женску пли Учитељску Школу, а уз то да при полагању
испита за учитељицу ове школе покаже довољно практичног
1 Види: Руж. М. Петровићева, школе за сеоске домаћице. пиле)
1908 — фебруар.

БР.У | _ Светлост 281
знања и умешности у свима дужностима добре домаћице
и мајке.
· Предани радсвију наставника у овим школама, који би
најпре потицао из љубави према просветном напретку нашега,
подмлатка, уродио би не само користима у пренесеном практичном
знању и умењу у масу женскога сеоског становништва,
него и у томе, што бисе тим завршним школским
радом порумуњеном сеоском женскињу упутио последњи,
али јак и дубок савет, очигледан. пример и једра поука у
раду на дому, чувању здравља и васпитању деце.
Тек васпитним радом по раврађеном плану овога краткога
нацрта држимо да би се код порумуњенога сеоског женскиња
изгубио досадашњи „стид“, кад се изражава српским
језиком, јер би целокупним школовањем била створена навика
и пробуђена љубав ка свему што је српско, па и језику.
Тим би начином несумњиво створили и прве редове будућих
добрих и спремних мајака, које би своју децу од рођења
училе српском језику и будиле српске мисли и осећаје.
За свестрани напредак омладине, по свршеном школовању,
од јаког су утицаја:
Удружења и скупови
Поред школске књижнице у сваком селу порумуњених
крајева постојала би читаоница, ивлржавана чланским улозима
им огарантованом државном помоћи, у којој би се, сем
учитеља, на првом месту скушпљали ученици свршене продужне
школе. И ради даљег рада учитељи не би смели да
губе ив вида своје ученике, који су са школом свршили.
Оснивајући с тим младићима сшрељачке друовине, учитељ.
би у недељне и празничне дане, сем упутстава у руковању
с пушком, обучавао омладину и другим, бар основним војним
вежбањима као и народним играма: бацању камена, рвању,
скакању итд. А кад учитељ има свагда уза се ту правилно
гајену омладину, без икаквих тешкоћа могао би неговати
песму у тору.
Око оснивања и рада у овим омладинским удружењима,
држава би свагда излазила у сусрет својом готовошћу да морално
и материјално помогне. А та омладина чила и разумна,

2ВО Оветлост _____ Бр. 910.
карактерна, весела и питома, била би поное својих родитеља,
"васпитача и државе!
У важнијасредства, за допуну васпитања. и појачавање
извесних у школи стечених осећања у омладине. мора се
убројати : :
| Касарна _
Највећи део школоване порумуњене омладине, ступајући
у касарну, имао би не само чист и правилан српски говор,
одушевљење за песмом, витешкими војничким играма и пробуђену
љубав за књигом, него и довољно развијена патриотска,
осећања, која ће битиглавни мотору стицању свести
ва рад на заједничким задатцима будућности српскога народа
"и извор неустрашиве снаге при савлађивању тешкоћа у војничком
животу. Ну, с погледом на врховни циљ целокупнога.
човечјег васпитања, касарна не сме бити мучилиште духа м
тела људског, него завод за васпитавање и изучавање војничких
вештина, бистро врело чистога, патриотизма. Да, само
ће онда нестати из материнског срца предосећања, о тешкоћама
У војничком животу њена сина, само онда неће бити
плача при испраћају сина и брата у војску, кад и касарне
буду у правом значењу васпитни заводи. А биће то, кад пружајући
војницима потребне теорије и практичне војне вештине,
сурову вику и пеовку („мајке влашке“), педантерију
и безбројно понављање непотребних радова, замени блага
поука озбиљних војничких старешина и читање књига, које
износе идеалне слике љубави према отаџбини, пожртвовања,
и др. врлине.
Отварајући ризнице духовнога блага, и будећи живом
речју национална обећања у својих војника, касарна ће довољно
урадити на узвишеном циљу васпитања свога народа,
а специјално и на искорењивању румунских особина из једног
дела српскога народа. — |
Међутим учитељ би с таквом омладином, која је прошла
кров школу и касарну као васпитни завод, — могао наставити
рад на њиховом духовном усавршавању и материјалном
добру. да ово би послужиле и Земљорадничке Задруге, које
данас јасно показују своје благотворне резултате.
У циљу што бржег искорењивања румунских особина,
поред васпитног дејства на масу порумуњенога српског народа,
српска држава је у могућности да и другим средствима

БР. 9—10. 658 ЕтТлОб т 283
утиче на слабљење румунских а усађивање српских етнографских
особина међу порумуњене Србе: И као да је најмоћније,
а и најпрече Прато
Насеобине
Честонаша јавна гласила доносе са жалошћу написана.
извешћа о исељавању српскога народа из Ст. Србије, Македоније
и Херцеговине, али наша туга и плач за браћом, која
остављајући пусте крајеве дуж Вардара, Струме и Неретве, претвориће
се у последњи и очајан јаук за ишчупаним срцем
Орпетва, ако и даље само туговањем скоро свакодневно испраћамо
из престонице стотинама Срба, који продавши стоку и
"имање, а остављајући своје најмилије— пуштају се широким
океаном пут Америке, где ће по фабрикама и мрачним подземним
каналима рудника срушити своје здравље, а можда
и кости оставити, не видев поново своју домовину. Да је
овбиљно исељавање узело највећег маха сведочи службена,
статистика, по којој се иселило у последње време само из
Битољског Вилајета 20 хиљада људи. Султан је поводом тога
издао ираду, којом се забрањује исељавање у Америку и
свака агентура за исељавање, којих у Македонији има врло.
много, а које вршећи свој посао пљачкају, узимајући од
спремних за исељавање новац за путничку карту и храну,
па их онда истоваре ма где у Америку, где пропадају без
рада. Јануара месеца 1908 године београдске новине доносе
да се из Америке вратило 40 хиљада Срба из солунског и
битољског вилајета, који тамо не нађоше рада. Куда ће сад
тај бедни народг....
· Пијемонат Српетва не сме само нарицати за изгубљеном
ораћом својом! И. по цену највећих материјалних жртава
"српска држава помоћи мора, а помогла би двојако. Откупљу“
јући општинска имања у крајевима Србије, где су насељени
порумуњени Орби, и дајући их српској сиротињи из неослобођених
крајева довео би се у непосредан додир чист
српски елеменат с порумуњеним, те би се везама: дружењем
у трговини и другим радовима, женидбом и удајом, румунизам
знатно слабио, а српска сиротиња спасла. Ове насеобине
прво би се овнивале на државним имањима у Под
А Па. крајевима.

984 - свитлост БРЕ О0:
Уз рад службене Србије на овоме светом послу не би
изостале и поједине установе и друштва као што су: „Коло
Српских Сестара“, „Друштво Кнегиње Љубице“, „Орпска
Браћа“, „Друштво (Св. Саве“ итд. која и досад показиваху
пуно преданога патриотизма у свом узвишеном раду.
=
___Ва брже замењивање румунскога језика српским дало
би се још доста постићи смањивањем извеснога процента,
порезе свакога грађанина, који се у својој кући и ван ње
служи само српским језиком, а тако и његови укућани, о
чему би општински судови и више власти водиле најтачнији
рачун. У том случају, или супротно: да се оним грађанима,
који се не служе српским језиком, пловећа известан проценат
порезе, сви би, желећи да у порези имају олакшице,
своју децу, дораслу за школовање, доводили бар полуспремне |
у основи српекога језика, и олакшали даљи рад у школи.
На увиђавности је свих просвећених људи да, указујући
надлежним факторима сву озбиљност рада на искорењивању
румунских особина из једног дела српскога народа,
пораде на стварању и других потребних услова за јаче и брже
развијање трговине,,заната и индустрије у главним местима
порумуњених · крајева, као и на уређивању и подизању саобраћајнигсредстава
у тим крајевима, како би порумуњени
народ српски што лакше могао имати веве с културним центрима
српским, а не да се као сада одушевљава напретком
и сјајем прекодунавеких румунских вароши.
ж
Моћ васпитног утицања није потребно доказивати, кад
се лако опажа огромна разлика у моралним и интелектуалним
особинама, навикама, раду и понашању између школована
и нешколована човека, а у овом случају између образована
и необравована порумуњена Орбина. Да се васпитањем
може у порумуњених Срба одгајити све што је лепо и својствено
српској нацији, сведоче многи примери порумуњених
Срба, који заузимају видне положаје у нашој земљи, радећи

БР. 9.—10. СВЕТЛОСТ | 985
из чистих српских осећаја, с потпуном преданошћу и на
најсветлијим заветним задатцима српскога народа.
Онда, кад народна школа као васпитни завод својим
уређеним и дугогодишњим радом према највишем васпитном
задатку, буде могућна да створи, сем извеснога квантума.
знања и правилнога, српског говора, још ипробуђена до најширих
граница на првом месту: национална и тчолариошска,
а затим и друге врсте осећања у души порумуњених Срба,,
кад створи будуће идеалне мајке српских синова — извршиће
свој задатак, који ће најсјајнији бити, ако и сви изложени васпитни
чиниоци буду стално и снажно делали у истом правцу.
Износећи своје мисли о просвећивању порумуњених Орба.
не мислим да је све потпуно и без замерке, али ако сам успео
да у будуће, на ово досад готово недодирнуто питање, обрате:
пажњу прави пријашељи народне тросвеше — учинио сам
своју дужност.
Корбово. ' ___Т. Михаиловић
орз—________
учитељ
НАРОДНЕ КЊИННИЦЕ
—к>-—
Писменост је данас постала једна од првих потреба. И
радници, који најпростије радове врше, боље пролазе ако су
писмени. Наш пољопривредник, поред практичног рада, ако
мисли да му тај рад буде савршенији и плодоноснији, треба,
да чита. Само ће тако све радове своје моћи радити онако
рационално, како је то код народа што на вишем културном
ступњу стоје; само ће тако од свога рада имати много више
користи но данас, те да се тако материјално оснажи.
Али како сељак да чита кад није писменг У нашој је
вемљи 80%/о неписмених. То је несразмерно према броју основних
школа које имамо. Несразмера та долази отуда, што
многи од оних који сврше основну школу, па остану и даље
ту у селу, не читају ништа доцније, услед чега забораве све:
оно што су у основној школи учили и научили, па и читање
и писање. Очевидно је да су, поред основних школа, по-