KAKO SE VIKAŠ 2023 Andrija Markuš

КАКО СЕ ВИКАШ? 

1

Библиотека 

П О Е З И Ј А 


Андрија Маркуш 

Издавач АРХИТЕКТОНСКИ ФОРУМ, Подгорица 

За издавача Андрија МАРКУШ, извршни директор 

Корице и техничко уређење Андрија МАРКУШ 

Штампа „АП ПРИНТ“, Подгорица 

Тираж 200 

ISBN 978-9940-695-36-1 

2



Децембар 2023. 

3

4

УВОД 

Манастир Светог Симеона Мироточивог 

уз Немањин град, Подгорица, годинама мјесто је 

окупљања, четвртком у 18 часова, чланова Удружења 

књижевника Црне Горе, у склопу Трибине 

„Ријеч“, коју води пјесникиња Милица Краљ. 

Сваке године, поред устаљених прослава 

најважнијих догађаја из наше историје и културе, 

ту су одржаване промоције и реаговања по важнијим 

темама. 

За све то спремао сам одговарајуће пјесме 

ангажовано – сатирично, обиљежавајући актуелни 

друштвени тренутак, још увијек обојен бурним 

деведесетим годинама. 

Ова збирка, и претходне сличне, дијелом су 

хроника тог времена, често упоређено са ранијим 

догађањима у историји за континуитет, за надовезивање 

генерација по много чему сличном, које нас 

судбински прати, плаћено животима и пропуштеним 

приликама. 

Аутор 

5

6

КАКО СЕ ВИКАШ?* 

Како се викаш, 

да ти се име 

с краја на крај села чује, 

кад се из петних жила ликује? 

А како кад те жена вика 

у кући 

кад сте сами, 

мимо друштва ког – 

именом из личне карте, 

а у друштву могла је 

Бога звати по имену, 

али не и мужа 

јер је муж за њу био Бог? 

7

Није му име помињала 

међу људима – 

растављени као класа – 

кад су за какве скупове и саучешћа 

жене ишле иза мужева, 

по обичајима, 

кад га је викала 

кад прилика стаса 

са: „О онај!“ или „Еј!“ 

гдје је јасно ко ког зове 

по боји гласа. 

Име му се зна 

тек кад га 

из даљине вика: 

„О-о, Маркооо!“, 

кад сви кажу: 

„Грлата је као мушко.“ 

„Онај“ и „Еј“ 

(које право име крије) 

не може се викат далеко, 

а залуд близу 

кад се не разумије. 

Мора да га вика јако 

„Маркооо!“ – имено 

као и безимено, 

натегнуто а лако. 

8

Не може 

ни пер-си, ни пер-ту 

да га зове, 

као да је с њим 

овце чувала, 

иако с ливаде уз овце 

уђоше у брачне снове. 

Заштићено је 

име мужа 

да није за какве 

трица-потребе – с оне и ове 

да се некад овце 

сада претварају 

у овнове. 

Ходајући иза мужа 

неће јаче да кликне 

да се муж не поврати 

да јој, затреба ли, 

подвикне. 

Муж је жени – муж 

за живота, 

а послије смрти 

(у тешкој прилици), 

постаје јој отац – 

средње име на умрлици. 

9

Жену у кући 

зову њеним именом, 

а вани именом мужа: 

„Марковица“ 

да се зна да је заузета, 

ако она заборави, 

да то 

каже комшиница. 

И академик 

(иако те свијести и знања), 

умре ли му жена, 

ковчег износи из куће, 

као вјековима тако и јуче, 

три пута куцајући га о праг 

да га умрла супруга 

за собом не повуче. 

*Како се викаш? – Како се зовеш? Како те дозивају? 

Глагол викати је дијалектизам семантички и морфолошки 

у значењу звати; дозвати појачаним гласом. 

10

КРАВЉЕ ЛУДИЛО 

Стигло нам је лудило кравље. 

Нека је и веће које, 

само да није 

кравље 

недостојно нас и наше историје, 

да нам не каче ријечи нове: 

да смо се на говеда увргли 

умјесто на дједове. 

Лудило смо хтјели 

за понос, 

а не за подсмијех 

мјери. 

Због чега смо онда лудовали 

осим да нам се замјери? 

11

Какво је то лудило 

као да га не би, 

ако никоме с њим 

ништа не можемо учинити 

осим себи? 

Хоћемо што је наше, 

да се нашим именом 

зове; 

просто да су нам главе кравље, 

али како 

скрити рогове? 

Ни говеда неће 

да су такве краве, 

да им још један реп 

уз њихов 

ставе. 

Објављено у „Јежу“, 

сада допуњено 

12

СУДИЛИШТЕ 

Трибина „Ријеч“ УКЦГ: 

„Косово је грдно судилиште“ (Његош). 

Манастир Светог Симеона, 

уз Немањин град, Подгорица, 18.1.2018. 

Његош је у ријечи 

као у ватри 

Косово сковао 

као судилиште грдно, 

a тек како данас 

чемерно. 

УН-а 1244 резолуцијом, 

ниске резолуције, 

а високе преваре, 

ковача 

софистицираног 

ништа јунаштва – 

ни блато с лица 

да спере. 

13

Било је Косово браник 

Европе, 

кад Америка 

ни у каубојским чизмама 

није била, 

да би данас провиривала 

из Бондстила – 

без стила. 

За то вријеме, 

испод сабласних фењера, 

задигнуте хаљине изнад колена, 

намигуша ЕУ „ради“ 

на углу улице двије 

„ко даје више“, 

да се и умрла глава 

цара Мурата смије. 

Косово је данас 

грдно клизалиште 

добровољаца да ту умру, 

ништа ново, 

да не знају за шта, 

ако им се отме Косово. 

14

На Косово се касније 

од Јанка стиже 

идући назад: 

ко први да га другоме призна 

непризнатог, 

однекуд ту, 

а ништа ближе. 

Ништа предузели – 

ни Макрон 

против макроа 

трговине људима 

и њиховим органима, 

јер Француска 

није што је била 

Србима. 

До њега не допире глас 

прекора из времена 

1389-е Косова 

кад су звона Цркве Нотр Дам 

звонила за побједу 

за Европу – 

вијест снова. 

15

ПРОСИЈАНО СЈЕЋАЊЕ 

Тибина ,,Ријеч,, УКЦГ, поводом сјећања на НАТО 

бомбардовање 1999. Духовни центар Светог Симеона 

Мироточивог, уз Немањин град, Подгорица, 

21.3.2019. 

Деведесет девете 

Европа је експлодирала 

изнад нас у парампарчад, 

а не њене бомбе 

послате ракетом 

у уху да нам остану, 

да увијек копају и разгарају 

сјећања. 

Циљали су 

да нас нема, 

а данас срећни 

што нас има – оних 

што ће да их загрле 

просијаног сјећања, 

толико још 

колико више бомби. 

16

Завијале су сирене 

најављујући долазак звијери, 

којој данас 

љубимо врх ножа 

крвав 

из наших груди. 

Крв наша 

што прекри нам земљу 

јавиће се једне зоре 

која не свиће за све 

сем у пјесми. 

17

ВИДОВДАН 2021. 

Пјесничко приношење чланова Удружења 

Књижевника Црне Горе – Трибина ,,Ријеч“. 

Порта Манастира Светог Симеона Мироточивог, 

Подгорица, 27.6.2021. 

Видовдани 

нијесу календарски 

него достизањем настали, 

на старту су 

на ноге стали. 

Ако ћемо 

да нам је и данас Видовдан, 

добру да слути, 

спремимо се за прозивку – 

да смо на мјесту 

од Лазара наовамо: 

очеви, дједови, прадједови... 

без којих се не може 

за спас у бој љути. 

18

Некад су нас 

сабљом сјекли, 

а данас јаловином у нама, 

родитеља 

да не препознамо, 

да се злотвору 

о врат, 

као спаситељу, 

качимо. 

Данас се за мање 

од једног дана Видовдана 

рјешава судбина малог народа, 

да зависи од једне 

веће испоруке робе бродом 

из Јужне Америке, 

да смо тацна 

дегустације 

ширег простора Европе. 

19

ПЕТРОВДАН 2021. 

Пјесничко приношење „Петровдански сусрети“. 

Жабљак, 11.7.2021. 

Овај Петровдан прилика је 

која 

да нешто урадимо са Русима, 

одувијек сабирани с њима 

до утврђеног броја. 

По обичају јужних 

руских губернија, 

које су то знале, 

и ми ћемо сјутра јутром 

на Петровдан 

ићи да чувамо сунце на изласку 

са бојама 

које се буду преливале. 

А овдје оставићемо 

одређени број пјесника 

да нам као давни зов 

чувају образ, 

примјером Маркових 

Примјера чојства и јунаштва – 

да чојство чим од кога примијете, 

забиљеже 

као Марко Миљанов. 

20

Неки пјесници 

друге групације, 

подијељене Црне Горе, 

ићи ће да чувају сунце 

што излази на западу – 

у Авијану, чијим правцима зрака 

из тог града 

долазиле су нам ракете 

1999-те. 

Свим пјесницима – 

и овим и оним, 

некад гладних година 

прадједови су 

јели руско жито, 

неки халапљиво – неокруњено, 

те данас имају закасњелих 

стомачних мука 

од шужбине, 

шушкајући са два слова 

додата на Вука. 

21

„ВУКОВИМ СУСРЕТИМА“ 

Август 2021. 

Коме да речемо сем теби, Вуче, 

кад језик – куси и репати 

вуче, 

почев од комуниста 

замрлих ријечи, да нијесмо знали 

мртву ријеч да пишемо, 

по твојем: „један глас – једно слово“ 

да се слаже, 

јер било је 

не да „пишеш како говориш“, 

него „како ти се каже“. 

Други су бирали 

ријечи говора, 

и људе су 

храбрили 

да ћуте, 

јер за све 

није било затвора. 

22

Од 30 слова довољно им је било 29 

да направе до Отока лом, 

кад ми је отац Велиша говорио 

да су хтјели слово „р“ 

да избаце из азбуке 

због свађе са Русијом. 

А дође и вријеме 

да се језик не гуши смањивањем 

броја слова 

него 

додавањем два. 

Тако, кад по други пут 

дођеш међу Србе 

са Марком 

(којему би то био трећи пут), 

прво питај у којој си години, 

и: „Колико азбука 

има слова 

у сталној допуни?“ 

Сада нема Османлија, 

те ће Марко 

на тврдим главама 

буздован да испроба 

праве мјере, 

да никога не повриједи, 

јер код нас је све тврдо, 

сем вјере. 

23

ДРВЕНА ЦВЈЕТАШЕ КУЋА 

Трибина ,,Ријеч,, УКЦГ, 

Манастир Светог Симеона Мироточивог, 

Немањин град, Подгорица. 

23.9.2021. 

Уз Храм Светог Ђорђа 

надом сванућа, 

благословом Митрополита 

Амфилохија, 

дрвена цвјеташе кућа*. 

Времена катакомби, 

васкрсло скровиште 

чудног вијека, 

раширених крила, 

пјесничку ријеч 

да дочека. 

24

Храм уз храм 

Ђорђев од камена, 

а овај од челичног 

дрвета, 

ријечју у вјери 

надзидани 

до крста лета 

скинутог са Ловћена, 

мимо Његошевог аманета. 

Светилиште ватром 

к небу пође 

рањеном Ловћену 

срца лета 

и Митрополит за њим, 

одозго згаришта наша 

надом да гледа. 

*Кутак од дрвета, као барака Митрополије црногорскоприморске, 

гдје су се, без других простора, чланови 

Удружења књижевника Црне Горе окупљали и говорили 

поезију, све док је барака запаљена. 

25

ДАН УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА 

ЦРНЕ ГОРЕ 

Трибина ,,Ријеч“ поводом 75 година од формирања 

УКЦГ, Манастир Светог Симеона Мироточивог уз 

Немањин град, Подгорица, 7.10.2021. 

Прије седамдесет пет година 

удружили смо се, 

кад је УКЦГ 

лијеп сан снијевао, 

а почетком деведесетих, 

удружено смо се раздружили 

одвајањем једног крила, 

са којим би данас да га имамо 

ОРАЈ друге пјесме пјевао. 

Џемперашког времена, 

скраћених рукава, 

а продужених руку, 

отишло се до историје – 

да се од увијек једног 

православног народа 

направе два 

за муку. 

26

Помогли су рентакар 

кукурику-пјесници, 

навикли да се све блати, 

уз гудало 

напријед-назад, 

ко шта ухвати; 

отишли на службени пут, 

гдје чекају први вјетар 

да их окрене 

и кући врати. 

Очекује се 

свјетлије – да мртво оживи, 

да се издигне камен 

над вјерским и националним, 

здраве поезије 

да је знамен. 

Себи да се окренемо 

Растка Закићем: 

„Кад видим ко пузи, 

просто ми дође да устанем.“ 

27

СЛАВЉЕНИК 

БОС УЛИЦОМ 

75-годишњица УКЦГ, Манастир Светог Симеона 

Мироточивог, уз Немањин град, Подгорица 

21.10.2021. 

Истакли бисмо 

протест код УН-а 

кад би ко тамо 

казао да нам је култура 

раскрита – без знамена 

да нема ни крова ни темеља, 

мада је Марко Ђоновић 

УКЦГ-у оставио и једно и друго – 

задужбином, кућом од камена. 

Ех да су нас, 

рушењем Маркове куће, 

оставили да тугујемо 

под ведрим небом, 

него под дијелом неба 

што прокишњава 

да покисли 

растемо. 

28

Тако је и Бећо Дошљак 

(као ДИФ-овац наш пјесник-јединац), 

без овог и кућног крова, 

као послије кише 

неспријечен кровом 

израстао са 374 књиге – 

свима рекордом знанац – 

да ће једног дана 

добити његовог имена улицу – 

до тада ципела без ђона – 

у нози клинац, 

без средстава за живот, 

44 године на бироу рада 

као ДИФ-овац. 

29

У ПАМЕТ СЕ МОНТЕНЕГРИНИ 

ПА ШТА ВАМ БУДЕ 

Трибина „Ријеч“ Удружења књижевника 

Црне Горе 16.12.2021, Манастир Светог Симеона 

Мироточивог, уз Немањин град, Подгорица 

У памет се Монтенегрини, 

па шта вам буде, 

из ината 

ако другачије не може, 

као кад вам ко подвикне 

да не смијете, 

а ви из ината и тло 

под собом да срушите. 

Омекшајте 

као милије 

чврстино од људи 

по опадању меса с кости 

по Светог Петра клетви 

за одбијање 

од Русије. 

30

Сада обрнуто, 

код толико мало меса, 

отпадају вам кости 

од меса, 

те имате много бескичмењака, 

мјесто да сте 

прави Црногорци, 

како вас је Његош учио 

јади ђака. 

За грофом Ћаном 

више не евивишете, 

него за краљем Николом 

уздишите, 

за његовим: 

„Аој српство, жељом моја, 

ласно ли би тебе ради 

живот дао усред боја.“ 

31

СРБИ 

Срби на – ЦИ, 

које прати ЦИА: 

Црногорци, 

Србијанци, 

Херцеговци, 

Босанци, 

хајдуци, 

ускоци – 

знани на муци, 

потегни-повуци – 

(нерадно): не рука руци, 

ни раздани – збрци. 

Србијанци Црногорцима 

браћа су по крви 

(тек тада – муци) 

тешко мајци, 

исти јој у колијевци 

Винчанци, 

дијелом из Закарпатја 

Словени – Руси – Украјинци. 

32

САХРАНА У УЖЕМ КРУГУ 

АРХИТЕКАТА 

Којом муком муку створи – 

несрећниче? 

Трн у ногу другу своме – 

смућениче... 

Леле, леле! 

Леле теби задовијек! 

Шта учини да се памтиш – 

смрдибубо? 

Кров колеге теби темељ – 

образгубо... 



Главом машеш ко во да си – 

кравуљино. 

Ћапајеш колегама – 

крметино.... 



33

Евнух јеси, а прчиш се – 

никоништа. 

За зло другу оран да си – 

свемусвашта... 



Коме служиш зло носећи – 

лизигузе? 

Тапшеш раме главу скидаш – 

самоузе... 



Отели се више једном – 

подрепино. 

Сјаши с друга – њему добра – 

одлепино... 



6.5.2021. 

34

НЕИСПУЊЕНИ ЉУДИ 

Људи имају цијену 

која је различита, 

не да се по њој продају. 

Имају и кубатуру, 

а различиту испуњеност. 

Људе са мањом испуњеношћу, 

препознаћете по већој причи, 

по којој се лакше продају, 

који у себи шетају, 

јер ту имају простора. 

Неко испуњеност доказује 

тиме што прелива 

празнином. 

Поштен човјек кад погријеши 

поједе себи језик, 

а непоштени 

поједе себе читавог 

да би се сакрио 

од потјере. 

35

ПИШИ ПОЕЗИЈУ, 

ЧИТАЈ ПОЕЗИЈУ 

Трибина „Ријеч“ УКЦГ, Манастир Светог Симеона 

Мироточивог уз Немањин град, завршно годишње 

пјесничко окупљање под називом 

„Пиши поезију, читај поезију“, децембар 2021. 

Живот је лијеп кад се пише 

и чита поезијом – 

и са струна звуци 

кад се за њега оре. 

Тим мотом 

окупили се и у Удружењу књижевника 

Црне Горе. 

Муке и немаштина 

не чине да се људи 

достојног живота стиде, 

украшеног поезијом 

да се не заобиђе 

него право на њега да се иде. 

36

Неко ништа не веже животом – 

само пише, 

и не чита то – додајући јад јаду, 

док не види да ли ће 

преко пријатеља 

за исто добити награду. 

УКЦГ каже му 

да ипак прочита – 

ако нема ријеч паметнију 

на вријеме да одустане, 

иако ће се осјети празнина 

да имамо пјесника, 

а не и поезију. 

Срећан је коме је живот пјесма, 

неважно да ли у десетерцу, 

да му све иде глатко 

као по лоју, 

у више читању, него писању 

боју. 

37

ПУШКИНОВ 224. РОЂЕНДАН 

Испред Пушкиновог споменика, 

Подгорица, 6.6.2023. 

Двадесет година је 

од сусрета и питања теби 

нико већи; 

Пушкине, 

споменика у бронзи – 

Наталија на клупи, 

а ти за покрет 

стојећи. 

Обиљежено именом твојим 

и питањима народном муком 

за три збирке пјесама 

у једном даху – грчу, 

испруженом 

да дохватиш руком. 

38

Казао си 

кад те нико питао није, 

у свему свој – 

узвишено, 

за читав свијет савјет твој, 

да љубимо 

ближње и име своје, 

а не ђаволов 

УНа-1244 број. 

https://www.youtube.com/watch?v=niEG867oh6o 

https://sites.google.com/site/andrijamarkus/knjiga-poema-puskinov-rodjendan 

https://www.yumpu.com/xx/document/read/67168026/puskin-pisao-je-i-bos-u-slucaju-inzova 

39

СИНОВИ 

Ружица роди Алију и Луку, 

различитим путевима 

да иду, 

а руку под руку. 

Путеви своји 

без позајмице, 

један уз другог 

увећани 

мајци узданице. 

Чврстим очевим 

стопалима 

утиснутим у пут, 

да их води 

кроз крш љут. 

40

41

ТУРСКО КУПАТИЛО 

Први мај 2023. 

Турско Купатило, 

испод Моста на Рибници, 

лако постаде црногорско – 

чим прије, 

да не кривимо 

Турке што је 

остављено незбринуто – 

без алиментације. 

Одговарало би 

Еколошкој држави 

да је оно главна резиденција – 

уз садржај дражи: 

да се отуђене власти 

оперу од лажи. 

42

43

Не бисмо ишли 

у иностранство 

за прање руку – 

у Дубровник и Босну, 

у Загреб и Сарајево 

(насуво – без сапуна) 

за бруку. 

Народ би могао 

(свима на знање) 

да неке не скида за купање 

него шибање, 

што се продају 

за чистунце, 

опраног новца – 

на власти 

с коца и конопца. 

Купатилу 

скидоше кров, 

да му од моста изнад 

направе нов. 

Запучен бетоном 

са страна, 

као да ће 

Купатило да се купа, 

упрто у мост, 

опрато улицом 

скупа. 

44

РИЈЕЧ НА ГУСЛАМА 

СКОВАНА 

Гуслама 

човјек себе чује, 

појачаног гласа 

до срца, а не уха – да стигне 

да види – 

да ли је 

он – он, 

да га гусле 

признају 

усправног или прилегнутог, 

просијаног, 

премотаног, 

јер, помрсе ли му се конци 

неће и струне. 

Прво оне зајече, 

па човјек запјева 

гласнут 

са Косова. 

45

Гуслама се 

враћамо прије него гдје одемо 

да нас окураже – 

испрате. 

Гусала се 

хватамо 

да се брда 

с њима чују 

да их ухо прими 

да имају гдје да се 

раскомоте. 

Гусле 

причају 

уз причу, 

којој 

гудало 

ријеч даје 

да не стане. 

Гусле су не само 

да се чују 

него и Косово 

и они што зборити не могу 

у светој земљи 

запретани. 

46

ЉЕКАРКА 

ЈАДРАНКА 

Болести нападају. 

Као да бирају човјека 

да болује, 

а човјек бира љекара 

да изабраним љековима 

мирније снове 

снује. 

Изабрала сам 

за љекара љекарку 

Јадранку 

са добитком на разлици – тим: 

са колико болести 

дођем до ње, 

а са колико се мање 

кући вратим. 

47

Одем до ње 

убијеђена да сам 

болесна од главе до пете, 

а она савјетује – 

да више нијесам 

себи од штете. 

За бригу 

која душу меље, 

каже да не пијем прашкове 

за умирење – 

да манем бригу 

на весеље. 

Да промакне, 

кад болест 

краичком дође, 

љекарка учини: 

да истим путем куда дошла – 

и пође. 

Њена ријеч лијечи 

кад се 

прије но схвати – 

прихвати. 

48

СЕСТРА 

Мирјани и Нели 

Сестра је 

медицинска, 

а наша 

чија инјекција 

мјесто врха 

срце има, 

благошћу, 

надом 

подареном свима. 

Лијек што даје, 

као сваки је – 

или се пије или привија, 

али никако уситњен, 

већ крупан 

као љубав најмилија. 

Најљепши је лијек 

који се чује – 

гдје год да боли 

на срце да се привије – 

ништа више 

од ријечи двије. 

49

ДАЛЕКО СА ИСТОКА 

Нели 

Јецај. 

Далеко са истока – 

вапај... 

Гром у човјека, 

не знајући шта ће с њим 

за више 

од смрти 

за мртав а жив. 

Само бол преживи 

смјену 

чекања 

и недочекања, 

тешком руком 

на рамену. 

Нада – 

да се слави, 

а мјесто среће, 

неко други се 

јави. 

50

ЗАБЕСКИ 

Светозарио је Забески* 

низом десетљета – 

на десет по једна збирка пјесама, 

да се не гужвају 

која ће прва међу 

корицама. 

Са њима лако одброја, 

десет по десет 

све сем неколико 

старачких година 

(корак за прелет), 

пењући се 

путем тврда 

ка врховима околних брда. 

Није га поколебао 

ни мождани удар 

што нађе 

искру у камену 

за пјесму 

о Амфилохију 

њему 

најмилију. 

51

Јер удар је био 

само у длијето 

којим је 

пјесму клесао, 

уз срце да стане, 

нигдје такве 

са живе ране. 

------------ 

*Забески – пјесник Светозар Ђуришић 

из Забеса, Бољевићи, Црмница 

52

МАНЕВИЋ БЕЗ МАНЕ 

За најсветлије 

засуканих рукава ништа не добија. 

Довољно му што га други мотив 

од старта гура, 

отворено 

размакнутих руку 

за свенаше и свјетско 

насљеђе културе 

у архитектури. 

За дио по дио, зграду по зграду, 

за град по град – читав простор, 

одавде па даље, 

градитељски, принципијелно, 

традиционално, 

писао је и говорио 

непосредно и асоцијативно, 

чињенично, 

теоријски поткријепљено. 

53

Чувао је вриједности 

од нерегуларног, 

од рушитељског, 

од лажних архитеката, 

поткупљених тезгароша, 

похлепника, плагијатора, 

самозванаца. 

Чувао је вриједности у нама 

од заборава, 

валоризацијом, 

да шта је велико 

остане толико, 

да се не смањи 

и којом неприликом искашље, 

навикли на искијавања 

на нос да нам изађе. 

Све о својој муци и трошку, 

својим часописом, лексиконима, 

изложбама, предавањима, 

за све архитекте – 

да поспреми, 

разорена кућа 

на својим темељима 

да је. 

54

Навикнут празног џепа, 

само помогнут ријечју 

ријетких поклоника 

националних вриједности културе, 

у свему изосталих институција 

корумпираности, 

ауторитарности 

и беспућа. 

Без да се зори, 

иако Зоран, 

без мане, иако Маневић, 

непопуларан 

гдје не тапкаше по рамену. 

Кад су воћке цвјетале, 

а није било плодова, 

стајао је на чврстој грани 

цијеном замјерања 

замјереним у архитектури. 

Без ремећења 

практикованог реда ствари, 

говорило се да ће 

сва признања добити 

недуго послије смрти, 

до када је требало 

издржи. 

55

Не да му за живота 

која награда име краси, 

него послије смрти – 

да награду краси његово име 

славодобитницима 

неке нове архитектуре. 

Није оскудијевао у ономе 

од чега се живи, 

што се није односило на залогај, 

никад једним послом покривен, 

лако за сажвакат, 

а тешто за прогутат. 

* 

Издржалe су 

чињенице 

пређашњег стања, 

уз људе 

који ће додијелити признања 

чекаоцима у реду 

са искораком 

имена Маневића. 

56

ГРАДИТЕЉ 

МЕЂУ НАМА 

Са манифестације „Инок Симеон“, посвећене 

имену и дјелу Александра Ђокића, 

Градска библиотека, Београд, 7.6.2022. 

Градитељ лако 

од темеља до крова дође, 

али к небу даље: 

само кад васкрсне, 

велике поруке 

кад шаље, 

да поживи 

од смрти дуже, 

дјела што трају 

руке да пруже. 

Времена што 

досљедно суде 

некад неког врате 

ореол да потврди, 

као данас Александра, 

архитектуру српску што кити, 

снажних замаха – топлине, 

смирења, оживјелих вињета, 

сјећања на градитељско прије, 

искрено, 

„смијешано најлакше се пије“. 

57

Настављањем 

на чистоту Мис ван де Роа, 

Рајта, Ле Корбизјеа, Нимајера, 

архитектуром 

што новим плућима дише, 

Александар се као ластавица 

угнијезди у 

,,мање је више“. 

58

ПОТПЕТИЦЕ ДОКТОРИЦЕ 

Изграђено име јесте име, 

али ко ти докторат 

архитектуре гледа, 

а ти тако згодна 

да пожели снајке, 

залуд му пређа, 

кумо кума мога, 

Милице, 

једина у мајке. 

Поглед са иконе – доброта 

тридесет и нешто љета 

као од злата жице 

сплетене струне 

куме кума мога, 

Милице. 

Склони облак 

испред звијезде, 

тихо вратима 

среће 

да се не чује – 

скини потпетице 

можда спава 

принц из бајке 

кумо кума мога 

Милице. 

59

ИНОК СИМЕОН* 

Тешко је све у један 

живот стало 

откад као дјечак дође са Косова 

и остави очев гроб да свједочи 

имену у које се двапут пуцало, 

да живи оним што се губи, 

Христовог крста путем 

да ходи. 

Без оба родитеља, 

са сестрама Биљаном и Љиљаном, 

добио је узданице – 

топли дом код тетке Васиљке 

и тетке Љубице, 

у немаштини да памти 

(попут Ромула и Рема 

прехрањене млијеком вучице) 

млијеко козе Белке. 

60

Након студија, 

и неколико година рада, 

одлази у Париз 

градитељске да настави дане – 

у метрополи културе, 

широким грудима да стане 

и врати се у Београд, 

потом у Москву 

дједовим жељама – 

далеко а ту. 

Тридесет година касније, 

скупи му се на једно: 

париско богатство културе 

и француско сиромаштво 

осиромашеног уранијума – 

ране, 

(мимо некад Франше дʼЕпереа, 

које Француска није хтјела): 

бомбом на крилима 

„Милосрдног анђела“, 

1999-е долетјела. 

У Стањевиће и Дуљево, 

високо изнад Будве 

с мора што се виде, 

Богом вођен уз Ловћен, 

крену путем 

што изнад врха иде. 

61

Двије деценије, 

као у једном дану, 

са игуманима Димитријем и Јефремом, 

зидао је Манастир Стањевићи 

од малих прилога 

за велику љубав Бога 

и живота жељу у једно да стану 

Слободану, 

а потом замонашеном Симеону. 

Недалеко и Манастир Дуљево 

зидао је са игуманијом Ангелином, 

брижно у светачком миру, 

за сесртинско друштво 

и ту монахињу Ану, 

некад и сад 

од Бога сапутницу му Миру. 

Позне године и монаштво, 

младалачки покрет су му дали – 

не да се удаљи од рада – пост, 

не да заборави Бeоград, 

не да остане рањен и бон, 

него преминуле великане 

српске архитектуре 

да враћа у живот 

изложбама 

„Инок Симеон.“ 

62

Није питао за ноге 

могу ли да га 

до изложбе Зорана Бојовића носе, 

па је застао од ноге бола 

удаљен од изложбе 

и цртаћег стола. 

Питао је: „Шта је са изложбом?“, 

а не: „Шта је са ногом?“, 

Божјим путем 

већом снагом. 

И тада, Бог му осмијех подари, 

знајући да је живот 

Божји а не наш – 

безбрижан да га користиш 

ако знаш. 

Са осамдесет осам година, 

помјери живот смјело 

понајвише од 1978. године 

гдје живот стаје 

на Капели у Старој Пазови, 

његово и наше ремек-дјело. 

*ИНОК СИМЕОН – монах Симеон – арх. Слободан 

Драговић, градитељ Манастира Стањевићи 

и Манастира Дуљево, који се замонаши са 

супругом Миром – Мирјаном (сада сестра Ана) 

и то: Слободан 31.12.2021, Мира дан касније – 

1.1.2022. он у Стањевићима, а она у Дуљеву. 

63

ПРИБОР ЗА ЦРТАЊЕ КАО 

ПРЕХРАМБЕНИ ПРОИЗВОД 

Ни мени ни Ратибору 1 , 

за какве привилегије, 

нико није био главар, 

након рата кад наступи мир, 

док смо шездесете 

студирали архитектуру 

и носили дуги 

„главаш Те-лењир“. 

Изјутра „главашем“ 

под пазухом, 

журили смо до продавнице 

(дневна енергија пријека) 

за по двјеста грама барене сланине 

и килограм млијека. 

Куповали смо и кесицу гриза 

да поспемо по цртежу испод „главаша“, 

као мјера 

да не запрља графитни цртеж 

професора Крстића 

формата хамера. 

64

Петру Крстићу куповали смо, 

поред гриза – још и хљеба, 

као битне, 

да мјесто гумице боље 

купи гареж 

оловке графитне. 

Предобри Етиопљани 

Мика и Зауде, код нас на студијама, 

(који су шаљиво говорили 

да раде као црнци) 

затекоше то чудно стање, 

јер закаснише 

да у прехрамбеној продавници 

купе гриза и хљеба 

као прибор за цртање. 

Рекох им 

зачуђеним 

да поред гриза и хљеба 

купе и мармеладе, 

што им, 

док се не насмијах, 

у „логици хљеба и гриза“ 

пристаде. 

65

Ратибор, ја, и Миомир 2 

(који је послије био кум са нама – 

са једним у првом, а са другим у другом браку), 

купили смо хљеб 

за собу Дома ,,Патрис Лумумба“, 

без продавница около, 

а заборавили да вечерамо, 

од свега и свачег на тумба. 

Сувог хљеба јели смо до краја 

(понекад се сјетимо тога – прича стара), 

јели до посљедње коре, 

коју као вишак 

неко баци у врх плакара. 

Недуго, остадосмо 

и без вечере, и без хљеба, 

огладњели на мртво име, 

стомак крчи – не дријема. 

Нигдје хљеба, 

са питањем: 

,,Шта да поједемо, а ничег нема?“ 

Има, предложих што прихватише, 

у врху плакара 

она стара стврднута кора хљеба, 

коју ћемо чекићем изломити 

у дјелове колико треба. 

1 

Ратибор–Рато Вукојичић из генерације 1960/61. 

2 

Миомир–Дами Дамјановић, књижевник и сликар 

66

ЦИЦКА 

27.7.2023. 

Њу је Бог слушао 

у црквеном хору 62 љета 

као појца, 

а ми као диригента окупљања 

генерације 60/61. студената. 

Окупља нас је 

у јубиларни дан, 

не само годишње 

већ и недјељно у „Последњој шанси“, 

Ташмајдан. 

Жељела је 

генерацију да задржи у Београду – 

стално на факултету, 

да сјећања путују 

до Вуковог споменика 

у кратком лету. 

Цицка* нас је држала 

на уму поименице, 

другачије ни за живу главу 

да се не проспемо 

по забораву. 

67

Брижник наше 

генерације – као мајка 

година истих, 

намјера сентиш-чистих. 

Матица је која нас окупља, 

без замјене, нема збора; 

извукли смо је 

из кошнице пчела – 

из КУД „Бранко Цвeтковић“ хора, 

да нас као пчеле држи уз себе, 

позване из бијелог свијета, 

да прославимо годишњицу 

чак и шездесет љета. 

Ми смо Цицкин хор 

у којем је она 

и појац и диригент 

(разговора сјећања) 

у два живота што се настављају, 

понеко одсутан на момент. 

Окупља нас 

да се не заборавимо 

па наново упознајемо, 

у времену које лети, 

као неки што се касно сјетише 

да су били студенти. 

*Мирослава–Цицка Хаџић Јевтић. 

68

ЧВРСТО КАО КАМЕН, 

А ЛИЈЕПО КАО ДРВО 

Ми смо отишли, 

а Војкан* остао, 

гдје је био више са нама 

него ми са собом 

у шездесет три године 

времена лету. 

Остао је да ради у настави, 

а ми завршетком студија 

свугдје 

по свијету. 

Ми нијесмо знали гдје смо, 

а он се руковао са нама – пио 

на јубиларним састанцима 

генерације 

увијек са Цицком 

да нас дочека 

био. 

69

Да је конкурисао 

за Црногорца, 

најлакшим материјалом – 

дрветом, 

примљен би био 

да га пред студентима 

изучава 

дезинтегрише на воду, пожар, 

да дрво не зна шта је 

прије било, 

а он од њега 

хале, мостове слио. 

Све је било чврсто као камен, 

а лијепо као дрво: 

да нас прими 

као најрођеније – 

прво. 

Септембар 2023. 

*Војислав–Војкан Кујунџић 

70

RIBA-АРХИТЕКТИ 

Неочекивано, 

често очекивано је 

за Енглезе: 

да их не вријеђа 

да нападну пријатеље с леђа. 

У Подгорици позвали су нас 

маја 44-е 

да се на трг склонимо, 

скривеним циљем – 

бомбардовати, 

да смо казали: 

„Немојте нам више бити пријатељи, 

не можемо издржати.“ 

Та чојству 

мјера, 

умало и Русију снађе, 

чим Енглезе спаси 

од Хитлера. 

71

Не улазећи колико су 

без стида, 

Никола Добровић 

почетком шездесетих рече: 

„Ови наши примијетише 

вриједност мојег дјела, 

тек кад ме Енглези прогласише 

за почасног члана RIBA.“ 

Није знао да је 

тада постао мета – 

да ће му првом приликом 

(а то је 1999-те) 

бомбардовати дјело 

RIBA-домета. 

Добривоју Влајчићу, 

другом нашем RIBA-архитекти 

(Николином студенту) 

зграда страда 

истo од Тони Блера 

баш у Лондону, 

срамотније: од уранијумске бомбе – 

на подсмијех тјера. 

72

Зграда Добривојева, 

пројектована 

и изведена у Лондону 

крену у чудном смјеру 

претворена 

у куплерај Блеру. 

Праксом односа 

пријатељу с леђа, 

Блер баш ту „заскочи“ од ока 

куму Венди, 

супругу медијског магната 

Руперта Мурдока. 

28.7.2023. 

73

ПАМЕТНА КУЋА 

Дубок траг је мојег живота са села 

до осамдесет година сада 

да ни као архитекта не схватам 

градње „паметних кућа“ – 

да се ролетна не подиже канапом, 

него мобилним телефоном – даљински 

чак са улице и даље из града. 

Ми смо као дјеца возили бицикла 

без мишића, без педала, иза говеди, 

држећи их за реп да нас вуку – 

зезањем у прилици тој, 

без знања да им данас 

даљински подижемо реп 

при нужди својој. 

Почетком шездесетих за школовање 

водио нас је пут млад 

преко Подгорице до Београда 

кад се и он навикавао да буде град. 

74

Формиран сам на селу као сточар, 

четири краве држећи, 

и као савјетник на Универзитету музао краве 

– сви у фамилији посла се дохвате, 

да је отац говорио да му је свако говедо 

приходом као инжењер на државном послу 

прописане радничке плате. 

Некад у Подгорици, без ичег осим села, 

почело је да се студира 

због престижа, а не потребе, 

а женска дјеца и даље ријетко (збогом школо), 

спремана само за удају, 

по сигурној родбинској препоруци – 

из куће у куђу на гласу, 

без државног посла 

оковане 

уз камен около. 

Почех студије архитектуре 1960, 

кад упознах градски живот 

и сједећу клозетску шољу, 

након подгоричких понегдје чучавца, 

без градске воде ни за попит, 

сем бунарске хладне за вољу. 

75

У Београду никако да се навикнем на купатила, 

(сјећам се као у лету) 

јер их је мало било, мислећи да је 

таква штедња свугдје у свијету, 

са вешереницама у поткровљу 

заједничког ручног прања 

и купања, некад тако учени 

и на факултету. 

У Улици Господара Јована, 

код Студентског парка, 

у стану на посљедњем спрату, моје рођаке, 

чији је муж био возач Милована Ђиласа, 

на подесту био је један ве-це 

за два стана – 

толико стандард стаса. 

Био је и стандард црно-бијелих 

телевизора, само понеки у боји, 

ко преко њега постави 

пластичну фолију – 

у горњем дијелу: плава, 

а доњем: зелена 

за небо и ливаде у парковима, 

а спикеру – глава плава, 

а рамена ливадасто мелемна. 

76

Чували смо се да нас трамвај 

гвозденим точковима не згази, 

купали се и у заједничким 

градским купалиштима, 

телефоном јављали Подгорици 

одласком у Пошту 

у заказано вријеме, 

из Подгорице долазили 

малим ,,даглс“ авионом на травнатој стази. 

И то је било добро – не као раније 

кад су наставници и ученици 

подгоричке Техничке школе 

били у Дубровнику ријетке екскурзије, 

и тамо мислили да се ве-це шоља поморца 

користи за прање трешања, 

па су остали без њих повлачењем конопца. 

Сељак у позитивном смислу, 

а архитекта у негативном са 80 година 

без сноб-литературе 

незнавено чудио сам се ових дана: 

„Као сточар чувао сам говеда 

баш на тој ливади – данас центар Подгорице, 

гдје LD Group гради „паметну кућу“, 

мимо Тито-пролетеријат класе: 

дио зграде за њих, а дио моје дјеце – 

паметно: да се нешто попасе.“ 

77

Смисао „паметне куће“ је – 

да колико је човјек мање паметан 

да му се направи толико 

паметнија кућа да му то намири, 

да би се унутар одмарао од памети – 

да се ухвати постеље 

да не тупи главу 

но бригу мане на весеље. 

Нијесам се мијешао у овакву „памет“ 

„паметне куће“ кад се јави, 

вјерујући у разумност тржишта: 

што више новца, нека је мање памети – 

са оволико мојих годинама 

да мјесто мене други брљави. 

Систем „паметне куће“ називају 

Smart home систем, ако си паметан 

да га правилно преведеш. 

Smart је да се не смараш 

(Smart је смрт од смијеха) 

да са једног мјеста на зиду дневне собе, 

преко малог монитора (или мобилним) 

додиром прста, електронски све што је у реду 

у други ред доведеш. 

78

Даљински – да палиш климу, гасиш свјетла, 

отвараш и затвараш воду у купатилу, 

подижеш ролетне, али не и жени но.. 

Све то и мобилним из града, 

сваком приликом – 

да жени даљински отвориш прозор 

да се прехлади ако је заспала са љубавником. 

Smartom можеш пријатељици 

из Дубровника трешње 

да опереш у Подгорици. 

20.1.2022. 

79

80


Андрија Маркуш, пјесник, архитекта, сликар, афористичар, 

есејистичар, теоретичар естетике, рођен 1941, Подгорица. 

Студирао је у Београду на Архитектонском факултету 

(дипл. 1965). Запослен у Општеграђевинском предузећу, Подгорица 

(1965–66), Грађевинском школском центру „инж. Марко 

Радевић“, Подгорица (1967–73), Републичкој заједници образовања 

Црне Горе (1973–77) и Универзитету Црне Горе (1977– 

2001, кад одлази у пензију). 

До краја 2022. године објавио је око 55 књига, гдје су 

20 поезија – претежно поеме, четири књиге афоризама, 20 књига 

есеја о архитектури, скулптури, споменичкој архитектури и 

теорији естетике. Посебно карактеристично за њега је да је као 

архитекта у књизи од 300 страна ,,Лирика архитектоника“ – 

збирци пјесама, опјевао нашу и свјетску архитектуру. Објавио је 

и три збирке пјесама о Пушкину. 

У архитектури, он је Његоша као пјесника представио 

као архитекту у Лексикону неимара и у својим књигама – 

81

изборима најбољих наших архитектонских дјела. Објавио је 

књигу „Његош као архитекта“, која је промовисана у Крипти 

Храма Светог Саве, гдје је, поред осталих, и Митрополит 

Амфилохије био промотер. Андрија Маркуш понајвише успјеха 

имао је у пројектовању школских зграда, споменичке и сакралне 

архитектуре. Архитектуру је у теорији и есејистици интегрисао 

са поезијом, нарочито поменутом књигом. Посебан предмет 

његовог интересовања су заштита традиционалне архитектуре и 

посебних ауторских дјела, за која је дјела, за Лексикон неимара 

(2008, у издању „Грађевинске књиге“, Београд, „Клуба архитеката“, 

Београд и „Архитектонског форума“, Подгорица), прикупио 

и обрадио грађу, са представљањем карактера стваралаштва 

за 43 аутора, а у скраћеној верзији за још 20 аутора. Његова 

књига ,,50 неимара Црне Горе“, представља архитектуру Црне 

Горе XX вијека, те је једна од основних књига литературе за 

изучавање црногорске архитектуре у школама и на факултетима. 

Члан УКЦГ, сарадник гласила за хумор и сатиру 

„Јежа“, од 1978. године, ангажован је у Архитектонском форуму 

као извршни директор, потом око 20 година члан редакције 

„Архитектура“ и дијелом колумниста „АСА“ Београд, гдје, 

поред осталог, учествује у валоризацији и заштити насљеђа културе 

и ауторских права. Његови радови из Нацртне геометрије 

први су објављени у Црној Гори у „Побједи“, 1970. и „Математичко-физичком 

листу“, бр. 4, Загреб, 1972–73. 

За његову Основну школу „Сутјеска“ у Подгорици, 

грађену уназад 50 година 1972, рецензент је био проф. Мате 

Бајлон, а за Спомен-обиљежје палим борцима у Момишићима, 

Подгорица 1977, рецензент је био Богдан Богдановић. За 

Основну школу „Марко Миљанов“ у Подгорици, 1969. чланови 

жирија за избор били су легенде црногорског грађевинарства 

Ђоле Шошкић, Периша Вукотић (отац Вукоте–Тупе Вукотића) 

и Велиша Поповић (отац Павла Поповића), којима је то био 

посљедњи посао у струци, којом су почели да се баве у првој 

половини XX вијека. 

Андрија Маркуш је добитник Посебног признања 

24. салона архитектуре у Београду (2002) и награде Првог црногорског 

фестивала хумора и сатире, Даниловград (2000). 

82

Дјела у свим областима налазе се на сајту 

www.andrijamarkus.com 

До краја 2023. године објавио је сљедеће књиге: 

ЦРВЕНИ СЕ ЖУТА ГРЕДА, 1989 – афоризми; 

ОСИМ ЦРНЕ ГОРЕ ИМА ЈОШ СРПСКИХ 

ЗЕМАЉА, 1991 – хумористичко-сатирични коментари.; 

ЂАВОЛИ И ЉУДИ, 1994 – поема; 

ОДАНДЕ ДОНДЕ /кад сна’а крене.../, 1995 – поема; 

https://sites.google.com/site/andrijamarkus/Home/-k-n-j-i-z-e-v-n-os-t---izbor/1----knjiga---poema---djavoli-i-ljudi---1994--a-markusa 

ГУБИБРАЋА И ПРОГУТАНИ БОГОВИ, 1996 – поема; 

https://sites.google.com/site/andrijamarkus/Home/-k-n-j-i-z-e-v-n-o- 

s-t---izbor/3--knjiga---poema---gubibraca-i-progutani-bogovi--- 

1996--a--markusa 

ГИПСАНИ КИП СЛОБОДЕ /Блиски исток међу нама/, 1997 – 

збирка пјесама; 

МАРВЕЈ /сепаратистичка превара/, 1997 – 

хумористичко-сатирични коментари; 


s-t---izbor/4--knjiga-poezije--izbor----gipsani-kip-slobode---1997--a- 

-markusa 

МАРВЕЈ, 1997 – хумористичко-сатирични коментари; 

ЧОЈАК, КОЛИКО ЈЕ ТО, 1998 – поема; 


s-t---izbor/5----knjiga---poema---cojak--koliko-je-to---1998--a-- 

markusa 

ЕВО ГА НЕМА, 2001 – поема; 

https://sites.google.com/site/andrijamarkus/Home/-k-n-j-i-z-e-v-n-os-t---izbor/6--knjiga---poema---evo-ga-nema---2001--a--markusa 

83

ИДЕНТИТЕТ АРХИТЕКТУРЕ И ЉУДИ, 2001– есеји о архитектури; 

https://sites.google.com/site/identitetarhitektureiljudi/ 

АФОРИЗМИЧНА ИСТОРИЈА, 2003 – афоризми; 

https://sites.google.com/site/andrijamarkus/Home/-k-n-j-i-z-e-v-n-os-t---izbor/7---knjiga-aforizama-aforizmicna-istorija-2003-a-markusa 

ПЉУНУТИ СРБИ, 2005 – поема; 

https://sites.google.com/site/andrijamarkus/Home/-k-n-j-i-z-e-v-n-os-t---izbor/8----knjiga---poema---pljunuti-srbi---2005--andrijemarkusa 

КУЋЕ У БРДИМА, 2007 – есеји о архитектури; 

https://sites.google.com/site/andrijamarkus/Home/-a-r-h-i-t-e-k-t-u-ra--objekti---knjige-eseja-i-dr/--knjiga---kuce-u-brdima----2007 

VIDEO. Promocija knjige eseja „KUĆE U BRDIMA“, A. Markuša. 

Sala Restorana „Ribnica,, Podgorica, 5.12.2007. 

https://youtu.be/dNfEu1gTFR4 

АФОРИЗАМ ИЗ СНОВА, 2008; 

https://sites.google.com/site/andrijamarkus/Home/-k-n-j-i-z-e-vn-o-s-t---izbor/9--knjiga-od-jednog-aforizma---aforizam-izsnova---2008--a--markusa 

50 НЕИМАРА ЦРНЕ ГОРЕ, 2008 – есеји о архитектури; 

https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=sites&srcid=ZGVmYX 

VsdGRvbWFpbnw1MG5laW1hcmFjcm5lZ29yZXxneDozZGU1 

OTZmNGNjNWRhOTFk 

VIDEO. Hommage crnogorskim graditeljima XX vijeka uz promociju 

knjige ,,50 NEIMARA CRNE GORE,, , A. Markuša 

https://www.youtube.com/watch?v=fW3jjiS3gLQ 

ДНЕВНИК АРХИТЕКТЕ У АНЕГДОТАМА – I, 2010, 

у електронској форми на линку 

https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=sites&srcid=ZGVmYXVs 

dGRvbWFpbnxsZW5qaW5rYW9ocmlzY2FuaW58Z3g6MzhjNzZk 

MDVlZTE5YjgyYg&pli=1.Штампано 2019. 

84

ИСТОК НИЈЕ НА ЗАПАДУ, 2011– збирка пјесама; 


dGRvbWFpbnxsZW5qaW5rYW9ocmlzY2FuaW58Z3g6NDZlNmY 

2M2Y1ZGI0OWJlYQ&pli=1 

ХЕРОИНЕ. СРПСКА ОРЛЕАНКА И НАША 

ЕНГЛЕСКИЊА, 2013-14 – поема; 

www.scribd.com/doc/244853782/heroine-srpska-orleanka-i-na-š-aengleskinja-2014-a-marku-š 

СВЕТИЊЕ, 2014 – есеји 

https://drive.google.com/file/d/0B411sd5_0DbNQ1NCVU90OTFPa 

0E/edit . Друго издање 2019; 

VIDEO. Promocija knjige eseja ,,SVETINJE,, , A. Markuša, Biblioteka 

grada Beograd, 12.2.2015. 

https://www.youtube.com/watch?v=BQcB88-oJDM 

БЕЗ ЛИКА У ОГЛЕДАЛУ, 2014 – збирка пјесама; 

https://www.scribd.com/doc/244853797/bez-lika-u-ogledalu- 

2014-a-marku-%C5%A1 

ЈЕЗИК НА СЛОМИВРАТУ, 2014 – поема; 

https://www.scribd.com/doc/244853693/JEZIK-NA- 

SLOMIVRATU-2014-A-Marku%C5%A1 

VIDEO. Promocija knjige – poeme „JEZIK NA SLOMIVRATU“, 

A. Markuša, Matica srpska – Društvo članova u Crnoj Gori, 

30.1.2015. 

https://www.youtube.com/watch?v=C1VsC0GBAQY 

-VIDEO. „VUK KARADŽIĆ I ISLAND“ 

https://youtu.be/UfG2m9Eosq8 

ДА ЧАСТИМ, 2014 – поема; 

https://www.scribd.com/doc/244853160/DA-%C4%8CASTIM 

НЕКАД ЖЕНЕ, А ТЕК ЉУДИ, 2014 – афоризми; 

https://www.scribd.com/doc/252431660/Nekad-Zene-A-Tek-Ljudi- 

2014-Andrija- 

Markus?secret_password=TCOEkZKkVCYWpWlcAq0U 

85

О АНТОЛОГИЈИ КРОЗ ПОЛЕМИКУ, 2013–2014. 

електронски, а 2015. штампано; 

https://www.scribd.com/doc/252430494/o-Antologiji-Kroz- 

Polemiku-2014-Andrija- 

Markus?secret_password=dpRcOoaHjzCpg8zCYD0S 

ГРАНИЦА ДОЗВОЉЕНЕ СЛИЧНОСТИ, 2016 – пјесме, есеји, 

архитектура, 

перформанс; 

https://www.scribd.com/doc/311629676/Granica-Dozvoljene- 

Slicnosti-Andrija-Markus 

ВЛАДИМИРОВ МИЛЕНИЈУМСКИ ВИЈЕК, 2016 – пјесме, есеји; 

https://www.scribd.com/doc/314111486/VLADIMIROV- 

MILENIJUMSKI-VIJEK-2016-pjesme-i-eseji 

VIDEO. Promocija knjige „VLADIMIROV MILENIJUMSKI 

VJEK“ Andrije Markuša, Duhovni centar Manastira Svetog Simeona 

Mirotočivog, Nemanjin grad, Podgorica, 2.6.2016. 

https://www.youtube.com/watch?v=Uvu6BS8syP8 

НА ГОЛГОТИ ИСПОД ГОЛГОТЕ, 2016, пјесме и есеј; 

https://www.scribd.com/document/327641019/Knjiga-Poema-Na- 

Golgoti-Ispod-Golgote 

ПУШКИН, 2016 – поема; 

https://sites.google.com/site/andrijamarkus/Home/-k-n-j-i-z-e-v-n-os-t---izbor/knjiga-poema-puskin 

Линк. Книга-поэма «Пушкин» поэта Андрея Маркуша 

https://www.scribd.com/document/327639349/%D0%9A%D0%BD 

%D0%B8%D0%B3%D0%B0- 

%D0%BF%D0%BE%D1%8D%D0%BC%D0%B0- 

%D0%9F%D1%83%D1%88%D0%BA%D0%B8%D0%BD 

VIDEO. Promocija knjige – poeme ,,PUŠKIN,, , 2016, A. Markuša 

https://www.youtube.com/watch?v=niEG867oh6o 

КАНА (Светлана Радевић), 2016. и 2017 – есеји; 

https://sites.google.com/site/andrijamarkus/Home/-a-r-h-i-t-e-k-t-u-ra--objekti---knjige-eseja-i-dr/knjiga-kana-2016-eseji-o-arhitekturiandrija-markus 

86

VIDEO. TV Crne Gore – 1 ,,Jutarnji program“ 12.1.2017 i TV 

„Vijesti“ „Boje jutra“ 13.1.2017. povodom omaža Svetlani Kani 

Radević i promocije knjige „KANA“ (o djelu Svetlane Kane Radević), 

Andrije Markuša. 

https://youtu.be/kVoydu1AfWc 

VIDEO, Promocija knjige „KANA“ Andrije Markuša u sklopu omaža 

Svetlani Kani Radević), Kulturno informativni centar „Budo 

Tomović“, Podgorica, 13.1.2017. 

https://youtu.be/WVK7TJjLrd4 

ВУЈАДИН. Прах симбола, 2017 – есеји о архитектури; 

http://www.yumpu.com/xx/document/view/58208041/quotvujadinprah-simbolaquot-2017-a-markusa-eseji-o-arhitekturi 

ПОДГОРИЦА. Немојте ми више бити пријатељи, 

не могу издржати, 2017 – есеји; 

https://www.yumpu.com/document/view/59211217/knjiga- 

quotpodgoricanemojte-mi-vise-biti-prijatelji-ne-mogu-izdrzati2017- 

amarkusa 

VIDEO. Promocija knjige „PODGORICA. Nemojte mi više biti 

prijatelji, ne mogu izdržati“ Andrije Markuša, sala Duhovnog centra 

Sv. Isaije od Onogošta, Nikšić, 12. septembra 2017. 

https://youtu.be/ExYC-HXU8IQ 

ПУШКИНОВ РОЂЕНДАН, 2017 – поема; 

https://sites.google.com/site/andrijamarkus/knjiga-poema-puskinovrodjendan 

СВЈЕДОЧЕЊЕ АРХИТЕКТУРЕ, 2017 – есеји; 

https://www.yumpu.com/xx/document/view/59440777/svjedocenjearhitekture-2017-andrija-markus 

ОБИЉЕЖЈА, 2017 – есеји; 

https://www.yumpu.com/document/view/59450901/knjiga-obiljezja- 

2017-eseji-andrije-markusa 

48 АРХИТЕКТОНСКИХ ДЈЕЛА ЗА ПОСЕБНУ 

ЗАШТИТУ, 2017– есеји; 

https://www.yumpu.com/document/view/59631126/48- 

arhitektonskih-djela-za-posebnu-zastitu-2017-andrija-markus 

87

ОТОМАНСКО ГРАЂЕЊЕ И УТИЦАЈИ, 2017 – есеји; 

https://www.yumpu.com/document/view/59553177/knjnigaotomansko-gradjenje-i-uticaji-2017-andrija-markus 

СВЕТИХ ЧЕТРДЕСЕТ НОВОМУЧЕНИКА 

МОМИШИЋКИХ (књига – сијамкиња од књига „Камен к небу 

заплакао“ Андрије 

Маркуша и „Душе Христовидне“ Слободана М. Чуровића Аписа), 

2017 – поеме; 

https://www.yumpu.com/document/view/59539241/svetih-cetrdesetnovomucenika-momisickih 

VIDEO. Promocija knjige sijamkinje „SVETIH ČETRDESET 

NOVOMUČENIKA MOMIŠIĆKIH“, po prvi put u izdavaštvu tako 

štampane dvije knjige iste teme; štampane pa spojene u jednu, time 

sa šest korica: knjiga „KAMEN K NEBU ZAPLAKAO“ Andrije 

Markuša i „DUŠE HRISTOVIDNE“ Slobodana M. Čurovića Apisa, 

Duhovni centar Manastira Svetog Simeona Mirotočivog, Nemanjin 

grad, Podgorica, 13.2.2018. 

https://www.youtube.com/watch?v=Gi_9CFB2a7M 

МЕЂАШИ, 2017 – пјесме; 

https://www.yumpu.com/document/view/59631130/knjga-zbirkapjesama-measi-2017-andrija-markus 

ГРАД И ГРАДИТЕЉИ, 2018 – есеји; 

https://www.yumpu.com/xx/document/view/61360985/knjiga-grad-igraditelji-2018-andrija-markus 

АРХИТЕКТИ И АРХИТЕКТУРА МОНТЕНЕГРИНА NO COM- 

MENT, 

2018 – есеји, фототипски; 

https://www.yumpu.com/xx/document/view/62311770/arhitekti-iarhitektura-m-ontenegrina-no-comment-2018 

САКРАЛНА АРХИТЕКТУРА СЛОБОДАНА 

ДРАГОВИЋА. Капела у Старој Пазови и Манастир Стањевићи, 

2018 – есеји и поезија; 

https://www.yumpu.com/xx/document/view/62298052/sakralnaarhitektura-slobodana-dragovica-2018-a-markus 

88

VIDEO. Promocija dvije knjige A. Markuša „NJEGOŠ KAO 

ARHITEKTA – rekordi i anateme“ i SAKRALNA ARHITEKTU- 

RA SLOBODANA DRAGOVIĆA – Kapela u Staroj Pazovi i Manastir 

Stanjevići“, održane 15.5.2019. u Kripti Hrama Svetog Save u 

Beogradu. 

https://sites.google.com/site/andrijamarkus/Home/-a-r-h-i-t-e-k-t-u-ra--objekti---knjige-eseja-i-dr/knjiga-njegos-kao-arhitekt-i-sakralnaarhitektura-s-dragovica 

ЊЕГОШ КАО АРХИТЕКТА. Рекорди и анатеме, 2018; 

https://www.yumpu.com/s/x6SjobCg4f1Np3zM 

VIDEO. Promocija dvije knjige A. Markuša „NJEGOŠ KAO 

ARHITEKTA – rekordi i anateme“ i SAKRALNA ARHITEKTU- 

RA SLOBODANA DRAGOVIĆA – Kapela u Staroj Pazovi i Manastir 

Stanjevići“, održane 15.5.2019. u Kripti Hrama Svetog Save u 

Beogradu. 

https://sites.google.com/site/andrijamarkus/Home/-a-r-h-i-t-e-k-t-u-ra--objekti---knjige-eseja-i-dr/knjiga-njegos-kao-arhitekt-i-sakralnaarhitektura-s-dragovica 

VIDEO PREDAVANJA. NJEGOŠ KAO ARHITEKT, Andrija 

Markuš, Matica srpska – Društvo članova u Crnoj Gori, 10.1.2014. 

https://www.youtube.com/watch?v=KEA6uTurqx4 

ЛИРИКА АРХИТЕКТОНИКА, 2019 – поезија о 

архитектури; 

https://www.yumpu.com/s/Vy4kDCUz6b9YmL7G 

VIDEO – na srpskom jeziku – Sagrada Familia 

https://youtu.be/70alTQIPHLg 

VIDEO – na španskom jeziku – La Sagrada Familia 

https://youtu.be/1qJLMpNMutw 

AUDIO – na riskom jeziku – JESENJIN 

https://youtu.be/RjKPACH5cq4 

ЋЕЛАВА УЛИЦА ДОБИЛА ПРЕСУДУ, 2020 – есеји и право; 

https://www.yumpu.com/xx/document/read/63329149/celava-ulicadobila-presudu-2020g-andrija-markus 

ОБИЉЕЖЈА II, 2020 – есеји; 

https://www.yumpu.com/s/wbQ50eBlS8kUaVqs 

89

ОБАЛЕ УЗ ЉУДЕ, МОРЕ И РИЈЕКЕ, 2020 – есеји; 

https://sites.google.com/site/andrijamarkus/Home/-a-r-h-i-t-e-k-t-u-r- 

a--objekti---knjige-eseja-i-dr/knjiga-obale-uz-ljude-more-i-rijeke- 

2020-andrija-markus 

КОРОНА, ВЛАСТ И МИ, 2020 – афоризми; 

https://www.yumpu.com/xx/document/read/64681688/knjigaaforizama-korona-vlast-i-mi-2020-andrija-markus 

СЈЕНКЕ, 2020 – пјесме; 

https://www.yumpu.com/xx/document/read/64931172/zbirkapjesama-sjenke-2020g-andrija-markus 

РОДОСЛОВНИ ЗАПИСИ МАРКУША И РОДБИНЕ 

МУШКОМ И ЖЕНСКОМ ЛИНИЈОМ, 2021; 

https://www.yumpu.com/s/UfXmtJEyICOn6jZF 

АРХИТЕКТИ ГОЛИ РОЂЕНИ. ПОВЕЋИХ 

ПОТРЕБА ДА СЕ ОБУКУ, 2021 – поема; 

https://www.yumpu.com/xx/document/read/65664042/knjigaarhitekti-goli-roeni-povecih-potreba-da-se-obuku-2021-andrijamarkus 

ЗВОНА, 2021 – поема; 

https://www.yumpu.com/xx/document/read/65664042/knjigaarhitekti-goli-roeni-povecih-potreba-da-se-obuku-2021-andrijamarkus 

ДНЕВНИК АРХИТЕКТЕ У АНЕГДОТАМА – II“, 2021; 

https://www.yumpu.com/xx/document/read/65910103/knjigadnevnik-arhitekte-u-anegdotama-ii-2021-amarkus 

АРХИТЕКТУРА, СКУЛПТУРА, ПОЕЗИЈА. Промоције, разговори, 

предавања. 

Есеји 2021; 

https://www.yumpu.com/xx/document/read/66007886/knjigaarhitektura-skulptura-poezija-promocije-razgovori-predavanja 

90

ПУШКИН. Писао је и бос у случају Инзова, 2022 – поема; 

https://www.yumpu.com/xx/document/view/67168026/puskin-pisaoje-i-bos-u-slucaju-inzova 

ГРАЂЕЊЕ УЗ ДИВЉЕ КРУШКЕ И ПИТОМЕ ЉУДЕ, 2022 – 

есеји; 

https://www.yumpu.com/en/account/magazines/edit/67565808 

АРХИТЕКТИ НАСТАВНИЦИ И СТУДЕНТИ ГЕНЕРАЦИЈЕ 

1960/61, 2023 – есеји, поезија, анегдоте; 

https://www.yumpu.com/xx/document/read/68567946/knjiga-arhitektinastavnici-i-studenti-generacije-1960-61 

Приредио: ВИ ЧИНИТЕ ОНО ШТО ЗНАТЕ, НО НЕ ЗНАТЕ 

ШТО ЧИНИТЕ, 2011, зборник пјесама 

VIDEO. Promocija knjige „VI ČINITE ŠTO ZNATE, NO NE ZNA- 

TE ŠTO ČINITE“. Zbornik pjesama sedam autora saradnika „JEŽ-a“, 

o odnosu prema NATO-u, Rusiji i dr. (priredio A. Markuš). Autori: 

Radivoje Bojičić, Momir Vojvodić, Slobodan Vučinić, Žarko Đurović, 

Ilija Lakušić, Andrija Markuš, Milenko Pajović i Vlajko Ćulafić. 

Promocija održana 7.12.2011, Restoran RIBNICA, Podgorica. 

http://www.youtube.com/watch?v=dRF4WrTqgGk 

Приредио: РАДЕНКОВ ХАЈДУК МИЛУНКА САВИЋ, I – 2013- 

14, електронски, 

II – 2016. штампано – зборник пјесама 

VIDEO. Promocija knjge ,,RADENKOV HAJDUK MILUNKA 

SAVIĆ“ . Zbornika pjesama 24 autora o Milunki Savić (priredio A. 

Markuš). Matica srpska – Društvo članova u Crnoj Gori, 9.12.2013 

http://www.youtube.com/watch?v=KrOgGO61QIk 

ЗНАЧАЈНИЈИ OБJEKTI 

-- Spomenik borcima NOR-a , Podgorica, 1978, A. Markuša 

https://sites.google.com/site/arhitekturaobjektiknjigeeseja/--- 

spomenik-borcima-nor-a---podgorica--1976 

VIDEO. Spomen-obilježje palim borcima, Podgorica, A. Markuša 

https://www.youtube.com/watch?v=lPBoWQkazAk#action=share 

91

--Prva verzija Spomenika borcima NOR-a, Podgorica, 1976, A. 

Markuša 

https://sites.google.com/site/arhitekturaobjektiknjigeeseja/--prvaverzija-spomenika-borcima-nor-a--podgorica--1976 

– OBILJEŽJE bratstva Šćekića, 2010, Zalokvica, selo Glavaca, 

Berane, A. Markuša 

https://sites.google.com/site/lenjinkaohriscanin/obiljezje-bratstvascekica-1 

--Osnovna škola ,,Sutjeska“ 1971-76, Podgorica, A. Markuša 

https://sites.google.com/site/arhitekturaobjektiknjigeeseja/Home/-- 

osnovna-skola---sutjeska----1971-76--podgorica--a--markusa 

VIDEO. Osnovne škole „Sutjeska” A. Markuša 

https://www.youtube.com/watch?v=vrN9wAvtET4 

VIDEO. TV „VIJESTI“ ,,Jutarnji program“ , 25.2.2022, skrnavljenje 

Osnovne škole ,,Sutjeska,, , Podgorica, djelo A. Markuša, nacrtom 

DUP-a Momišića ,,A,, 

https://youtu.be/uFTOkHlNEv0 

--Osnovna škola ,,Marko Miljanov,,1969, Podgorica, A. Markuša 

https://sites.google.com/site/andrijamarkus/Home/-a-r-h-i-t-e-k-t-u-ra--objekti---knjige-eseja-i-dr/--o-s-marko-miljanov-1969-podgoricaa-markusa 

-- Kuce, A. Markuša 

https://sites.google.com/site/andrijamarkus/Home/-a-r-h-i-t-e-k-t-u-ra--objekti---knjige-eseja-i-dr/---kuce---a--markus 

-- Hram poklon Srbiji, A. Markuša 


dGRvbWFpbnxsZW5qaW5rYW9ocmlzY2FuaW58Z3g6NzVkN2I1 

MWFkNWFhYWI4Mw&pli=1 

92

САДРЖАЈ 

Увод..........................................................................5 

КАКО СЕ ВИКАШ?................................................7 

КРАВЉЕ ЛУДИЛО…….........................………..11 

СУДИЛИШТЕ…………………..............……….13 

ПРОСИЈАНО СЈЕЋАЊЕ…….....................…….16 

ВИДОВДАН 2021……………….....................….18 

ПЕТРОВДАН 2021...............................................20 

„ВУКОВИМ СУСРЕТИМА“…......................…..22 

ДРВЕНА ЦВЈЕТАШЕ КУЋА ….........................24 

ДАН УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА 

ЦРНЕ ГОРЕ ………….......................................26 

СЛАВЉЕНИК БОС УЛИЦОМ…....................…28 

У ПАМЕТ СЕ МОНТЕНЕГРИНИ 

ПА ШТА ВАМ БУДЕ ……..................................30 

СРБИ…...................................................................32 

САХРАНА У УЖЕМ КРУГУ 

АРХИТЕКАТА…..............................................…33 

НЕИСПУЊЕНИ ЉУДИ....................................…35 

ПИШИ ПОЕЗИЈУ, ЧИТАЈ ПОЕЗИЈУ........….…36 

ПУШКИНОВ 224. РОЂЕНДАН…......................38 

93

СИНОВИ………. ..................................................40 

ТУРСКО КУПАТИЛО…......................................42 

РИЈЕЧ НА ГУСЛАМА СКОВАНА….............…45 

ЉЕКАРКА ЈАДРАНКА……................................47 

СЕСТРА……..........................................................49 

ДАЛЕКО СА ИСТОКА....................................….50 

ЗАБЕСКИ…...........................................................51 

МАНЕВИЋ БЕЗ МАНЕ…................................…53 

ГРАДИТЕЉ МЕЂУ НАМА..........................…....57 

ПОТПЕТИЦЕ ДОКТОРИЦЕ................................59 

ИНОК СИМЕОН……...........................................60 

ПРИБОР ЗА ЦРТАЊЕ КАО 

ПРЕХРАМБЕНИ ПРОИЗВОД….........................64 

ЦИЦКА…….......................................................…67 

ЧВРСТО КАО КАМЕН, А ЛИЈЕПО 

КАО ДРВО...................................................…......69 

RIBA-АРХИТЕКТИ.........................................….71 

ПАМЕТНА КУЋА…........................................…74 

Ријеч о аутору........................................................81 

94

95

CIP - Kaталогизација у публикацији 

Национална библиотека Црне Горе, 

Цетиње 

ISBN 978-9940-695-36-1 

COBISS.CG-ID 27959044 

96

KAKO SE VIKAŠ 2023 Andrija Markuš

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?