ODBRANA ZGRADE GENERALŠTABA, Andrija Markuš

Андрија Маркуш
ОДБРАНА
ЗГРАДЕ ГЕНЕРАЛШТАБА
Николе Добровића
Ремек-дјело српске културе
1

2
1.4.2024.

А. Маркуш
Отворено писмо
ИДЕНТИТЕТСКО ПИТАЊЕ СРПСКОГ НАРОДА
ЗГРАДА ГЕНЕРАЛШТАБА
Двадесет година грађена је Кеопсова пирамида, колико је
спремано и рушење ремек-дјела српске културе – Зграде Генералштаба
Николе Добровића, дијелом страдале НАТО бомбардовањем
1999. године.
И за случај да Зграда Генералштаба није оштећена, исто би приступили
њеном рушењу, што спремају и Сајмишту Милорада Пантовића – све за нерегуларни
приватни бизнис заинтересованих за ту локацију за друге објекте.
Као што су наши средњовјековни манастири завриједи између осталог
архитектонску валоризацију и затититу, тако и многа дјела друге половине ХХ
вијека, којимa припада и Зграда Генералштаба. Нема празног хода у култури овог
народа, нити помисли да се бришу трагови његовог постојања. Због тога су оваква
дјела и уврштена у Баштину свјетске културе.
Али сада, по овом питању тражи се да се елиминишу људи из струке, а да се
прихвати став надлежног министра, који је правник, који заступа рушење.
Министар је одржао предавање архитектима, улазећи и у њихове референце.
Узмимо да ни ја нијесам његовог тако уваженог нивоа за ову струку, али бар да
нешто кажем са 24 књиге из ове области – валоризације и заштите насљеђа културе
у архитектури.
Нијесам једини који је највреднију српску архитектуру представио између
осталог и Зградом Генералштаба, посљедњи пут у књизи о Архитектонском
факултету у Београду. У холу Архитектонског факултета, постављени су као
одабрани споменици Николи Добровићу и Милану Злоковићу.
Добровић је примљен за почасног члана Краљевског института архитеката
Велике Британије, формираног 1834. године (RIBA). Био је и члан САНУ. Све је то
постигао понајвише ремек-дјелом – Зградом Генералштаба.
3

Никола Добровић Милан Злоковић
1897–1967. 1898–1965.
Код нас бизнисмени нерегуларну зарад остварују рушењем овог насљеђа
културе, које тих вриједности настаје једном у 100 година. Користи се нерегуларност
и навика које су настале (знатно задржано до данас) у јавашлуку грађења почетком
деведесетих, под теретом братоубилачких ратова, слабљењем друштвене контроле.
То је за грађевинарство по струци прилично скривено од грађанства до тренутка кад
свако види, али тада је касно.
Власти су се смјењивале, али у њима увијек стасавали моћници који нијесу
одолијевали корупцији.
Огромних размјера су те појаве, да смо сви ми за толико времена ријетко шта
успјели. Читавих 20 година припремано је рушење ове зграде, чему смо се опирали
преко гласила струке и дневних новина. Као примјер да послужи мој телеграм од
14.2.2013. упућен потпредсједнику Владе Александру Вучићу, објављен и у
„Архитектури”, бр.175, 2013. год, као и чланци, који својим насловима довољно
казују: „Демонтирати неексплодиране бомбе око вриједних архитектонских дјела –
Добровићев генералштаб“ и чланак „Обновљен Синан-пашин пламен“
(„Архитектура“, бр. 201, 2017).
4

Вјерујемо да и они цијене насљеђе културе као и ми, само што је то код њих
као код Нерона, који је неизмјерно волио Рим, али био је неодољиви пироман па га
је спалио.
Значајна дјела из најстаријих времена, до којих археолози долазе након
ископавања, свугдје одмах добијају статус заштићеног насљеђа културе. А и кад
таква дјела настају у нашем времену, као што су Богдановићева дјела, тада за живота
аутора завриједе свијету да се уврсте и у Баштину свјетске културе. Завриједе
свијету, али не и нама.
5

О том посуђивању памети из иностранства, управо говорио нам је Никола
Добровић кроз свој случај: „Мене су овдје за САНУ примијетили тек кад сам од
Енглеза примљен за почасног члана RIBA“. И ево Никола је доживио да га и они што
су га примјећивали, и они што га нијесу примјећивали, руше и омаловажавају.
Енглези НАТО бомбама, а ми динамитом у темељима. Живу рану на нашој души
оставили су нелијечену толико година. А Зграда Генералштаба значаја је колико и
Храм Светог Саве на Врачару, колико мање у вјерском погледу, толико више у
архитектонском.
25. март 2024.
Арх. Андрија Маркуш,
извршни директор Архитектонског форума, члан редакције и колумниста
„Архитектуре“ кад се о овоме расправљало
6

Проф. арх. НИКОЛА ДОБРОВИЋ
„Реинкарнација у архитектури“
У часопису
7

8

9

10

11

12

Проф. арх. НИКОЛА ДОБРОВИЋ
„Добровићев Генералштаб“
У часопису
13

14

Проф. арх. НИКОЛА ДОБРОВИЋ
„Обновљен Синан-пашин пламен“
У часопису
15

16

ГЕНЕРАЛШТАБ
Пошли су у Енглеску да виде ко сте,
Никола Добровићу,
карактера што им се гиба,
као да не знају шта сте,
као да је Генералштаб
Пуковникштаб
у рову на киши –
музгавице и глиба,
као да си муниције маневарске,
као да си ускраћен,
а не, окрилаћен,
с почетка шездесетих
(наших студентских),
кад постадосте почасни члан
Краљевског института
британских архитеката – РИБА.
Генерале без еполете,
Генералштабне зграде,
брушеног дијаманта,
без САНУ-иног
крупнијег ока
у које можете да станете.
У тада типично
пролетерском дану,
казасте нам
да Вас тек одсјајем РИБА
примијети и
прими
у САНУ.
17

Пребацили су Вас из ока у око,
као бљесак откривеног злата –
Зградом Генералштаба,
која је остала иста,
само сте се Ви проширили
у њиховом оку,
без којег ширења не бисте прошли
САНУ-врата.
Здравља слаба,
а постојане архитектуре,
врата су се пред Вама отварала,
а иза затварала,
да се не можете вратити
ка Згради Генералштаба.
Послије њух, изгубили су се негдје и
Краљичини архитекти – 1999-е,
а појавили Краљичини бомбардери
за лагум овог дјела,
јер краљица
у одласку и повратку
није себе срела.
Јул, 2019.
Из књиге „Лирика архитектоника“, 2019, А. Маркуша
18

ЗОРАН МАНЕВИЋ О НИКОЛИ ДОБРОВИЋУ
У ЛЕКСИКОНУ НЕИМАРА
19

20

21

22

23

24

25