Savremena kuca dostojna ljudi

FRANCOIS DE PIERREFEU 

I 

LE CORBUSIER 

XAVREU IIH KUCA 

DO T OJH LJ U DI 

IZDAVACKO PREDUZECE 

„GRAD EVINSKA KNJIGA" 

B EOGRAD - 1 956

Naslov originala: 

FRANcOIS DE PIERREFEU 

et 

LE CORBUSIER 

LA MAISON DES HOMMES 

Preveo 

Ing. Mihallo Durovid 

Redaktor 

arh. Branislav Kojid 

Za preduzede odgovara 

Ljubica Jurela, 

glavni urednik 

Tehnicki urednik 

Kaja Draganid 

Korektor 

Miodrag Marinkovid 

Stampa Gra€i6ko preduzede ,,Akademija" - Beograd, Kesmajska ul. 28

TEKST 

Uvod 

PRVA GLAVA 

has gradenja 

DRUGA GLAVA 

Za koga graditt 

TRE(:A GLAVA 

Kako graditi 

GETVRTA GLAVA 

Majstor graditelj 

PETA GLAVA 

Za koja vremena graditi 

SESTA GLAVA 

Graditelji 

S13eDMA GLAVA 

Reditel j

S L I K E 

Ljudi stanuju rdavo. 

Jedno novo dru§tvo stvara svoje ogn ji§te. 

U duhovima vlada pobrkanost; nepopravima gre§ka se mote ueiniti. 

Ljudl se mute da pronadu eudoviMta primamljiva lika : 

vrtne gradove, 

satelitne gradove. 

Ne uzimaju se u obzir crte terena, crte Ijudi I vidovi rada, inaee bi se dodo na 

pomisao o ovini trima ,, saobraznlm " realizacijama 

zelenom gradu, 

linearnom industriskom . gradu, 

oivljenom selu. 

Evo kako bi Izgledalo pravilno iskori§cavanje tia u francuskom §estouglu. 

lzvojevanje bitnih radosti". 

Pakt sklopljen sa prirodom, 

I prlroda se zakupljuje ' sa sta nom. 

Majstor graditelj. 

Stogodignje tekovlne nauke izvr§ile su arhitektonsku revoluciju. Santo je jedna 

tee dovol jna da revoluci ja bude stvarnost. 

Arhitektonsko jedinstvo je proizvod „doktrine gradevinskog fonda" koja uravnote2uje 

: zakon broja I 

zakon sunca 

sa topografijom. 

Redltelj. 

Modellge gradove, 

Utvrduje tip izgradenih zapremina", 

Odreduje „ statut terena", 

Iskort eava mogucnost pejza2a, 

Oivljuje predeo, pokrajinu I zemlju, 

Koristi umetnieko I istorlsko naslede

UVOD 

Dva su potpisa na ovoj knjizi , a mogla bi biti i tri... 

Treci, najpozvaniji , bio bi potpns doktora Pjera Vintera, 

humaniste nase druzine, one stare druz.ine koja se posle Prvog 

svetskog rata okupila oko E s p r i t N o u v ie a u-a, a koj a je 

kasnije uredivala casopise Plans a Prelude, sa namerom 

da otkrije i nekima pomogne da shvate korene jedne politike 

i jedne ekonomije sazdane " prema realnom coveku. 

Ali su ljudi, u to doba, bill gluvi Iii nisu zeleli da cuju... 

Ovoga leta godine 1941, Vinter j e .u Parizu, Korbizije i j a 

smo u Visiu , ali za misao i prijateljstvo nema »demarkacione 

linije

Kuea dostojna 1ju- di 

Korbizijeovi crtezii nece ilustrovati moja izlaganja, niti ce 

moja izlaganja objasnjavati njegove crteze: bite to dva toka 

milli, svaki na svojoj posebnoj. putanji, i svaki izraz'en na svoj 

sopstveni nacin. 

Ali ae citalac, nadam se, na stranicaxna obe partiture, osetiti 

radanje i potvrdu jednoga kontrapunkta ko j i nije proizvolj 

an. Ponekad, usput, citalac ce se zaustaviti na nekom mestu 

sînteze, na utoku kakve seme koja ce natkriljavati prozu i crteze. 

A ako mu to slike ostanu u secanju, nas rad nee biti uzaludan... 

Visi, 12 jula 1941. 

F. de P.

PRVA GLAVA 

CAS GRADENJA

Poduhvati u razdoblju izmectu dva rata 

Proteklo je vise od. dvadeset godina o*ako su, sa svih 

govornica Francuske, najmerodavniji glasovi poceli proklamovati 

ovu misao: > Treba graditi nove kuce, buducnost rase zavisi 

od stanovanjaK. 

Nepobitna istina! Milion i po mrtvih, palih po poljima 

na severo-istoku zemlj e, izbaceno j e fizicki iz lanca nasleda. 

Njihove zrtve nametnule su prezivelima prvorazrednu duznost 

da to zdravijim i to mnogaljudnijim porodicama obezbede 

stanove i udobnosti. 

Mec#utim, iako su svi bili usvo j ili * ovo nacelo, as gradenja 

nije nikada kucnuo... 

Jer trebalo j e, prethodno obnoviti opustosene kraj eve; 

zatim, snaznom materijalnom, opremom ucvrsti-ti osvojenu 

zemlju Maroka; a,onda, modernizovati nae kolonijalne posede; 

pa stvoriti liniju Mazino. Najzad, trebalo je ponovo se 

naoruzati... 

Tako da su radnik i seljak, jedan u svome cumezu a drugi 

u svome oronulom seoskom domu, stalno cekali na ispunjenje 

svecanog obecanja koje je svaka zakonodavna skups"tina, dolazeci 

na vlast, obnavljala obecavajuci da ce ga ona izvriti. I 

tako sve do dana kada je ijudima, ciije je strpljienje doteralo

.. • Ljudi stanuju rdvao, to je duboki, pravi uzrok sadasnjih porernedaja• 

Anketa koju smo sproveli na Casovima crtanja u nekimn osnovnim bkolama 

t Lionu otkrila nam je tajnu z vih grobnn a. 

U ovom slucaju, Beset l ca stanuje na 33 m2. 

• 

4

6 Kuca dostojna ljudi 

do kraja, baceno kao zalogaj ono to u dubini svojih zelja nisu 

trazili, bar ne onako odlucno kao s t a n, a to su visoke nadnice 

i obilan odmor. Dragocena dobra, svakako, i stecena, u mnogim 

slucajevima, sasvim opravdano; ali se do njih dospelo prevremeno 

1, sama, po sebi, bila su nedovoljna da za sobom povuku 

nuzan preobrazaj domaceg zivota i da u dom namesto 

suprotnosti i usamljenosti koje je u sebi on krio, unesu red, 

plodnost i radost. 

Polozaj pobedenog 

Pa kad je tako, da 11 bi ono to u doba obilja nije uspela 

da ostvari jedna vlast koja nije imala istinskih tereta, smela 

pokusati druga jedna vlast sa dna poraza, kad petina nasih 

odraslih ljudi, cami u zarobljenistvu, kad nam najcistiji deo 

nasih nacionalnih izvora nije vise pod rukorn, kad brodovi natovareni 

stranom robom ne pristaju vise u nasim pristanistima? 

Ne, bez sumnje, ne mislimo da bi u ovo doba trebalo, 

sirom citave zemlj e, poc+eti savijati gvozda i mesati malter. 

Mecdutim, sme se, bez ikakve obmane, i zavocdenj a prostodusnih 

tvrditi, da je cas gradenja . naj:za kucnuo. 

Pogledajte: ogromna ukorenjena masa interesa i sebicnih 

veza, zdruzenih sa hrpom predrasuda, taeorij a i sistem.a koji su 

im bili saucesnici, srusila se ne pokopavsi pod svoje rusevine 

ni moral zemlje ni njene Eve snage. Jednodusna volja za obnovom 

ovaplotila se u jednoj novoj drzavi, kojoj su okolnosti., 

nezavisne od nje, postavile neumitan all, mozda, s u d b o n os 

an rok da odredi svoj polozaj i obelezi svoje planove.

Covek je proizvod suncane energije (de Broglie). 

Nije vetar povio ovo drvece; ono se odazvalo pozivu svetlosti.


Sudbonosna povucenost 

Ono to narastaj pobednika nije mogao ostvariti, kad je 

svet pun strepnje motrio sta ce se roditi pod brestovima i topolama 

na obalama Sene, mislim na pravu doktrinu eovekovog 

stana, saobraznu tradicij ama Zapada, kao i novim uslovima 

koje j e stvorila intenzivna primena masina, -- zahteva se da u 

senci svoje povucenosti preduzme narastaj pobedenih i da u 

tome uspe na dobro covecanstva. 

Tome ce doprineti, vise nego ma sta drugo, sticanje svesti 

o prvom stanj u> g r a d e v i n s k o g f o n d a« Francuske, 

to bi kao polazna tacka omogucilo izradu skladnog i potpunog 

plana u cilj u preuredenja toga fonda. Jer star i radne prostorije, 

kao i njihovi uzajamni rasporedi, ne samo uokviruju sa 

svih strana zivot jedinke i drustva, vec pronicu u taj zivot duboko, 

prozimaju ga i boje na hiljadu raznih nacina, medu kojima 

su neki osecajni a drugi racionalni; stan i radne, prostorije 

raspolazu tako necuvenom moci da uliju svako raspolozenje, 

pocev od ocajanja i mrznje pa sve do radosti koju pruza 

stabilnost, do kolektivnog odusevljenja i do podviga uskrsavanja. 

A kakvo je sadasnj a stanje gradevinskog fonda Francuske? 

Iz jednog kratkog pregleda, kad se sagleda u pravoj svetlosti, 

videce se koliko je ono tesko, ako ne i tragic-no. 

Beda rdavo nastanjenih 

U samom Parizu: 

Dvesta hiljada porodica stanuje u kucama proglasenim 

za smrtonosne;

1. Kuca medu svojim drvecem; 

2. Kuca okruiena njivama; 

3. 'V"a kuaa koja narn opet pruia nebo i pejzai. 

Grad Ze prognao, prirodu i uginuo j e. 

Covek i priroda: binom koji treba uuavnoteiiti,. Spontana teinja ka us 10v 

i m a p r it o d e, iWotna zadovoljstva, moralno i fizicko zdravlje, radosti 

koje se mogu nazvati bistanim. 

Savremena strahota: 

4. Pustos gradova; 

5. Usamlj enost i razocarenj e u vrtnim gradovima.

10 Kuca dostojna iju!di 

Deset hiljada porodica od po cetiri clana, iii vise, zivi u 

jednoj jledinoj prostoriji. 

U Lionu, u Marselju, u Nantu itd. racuna se da je srazmera 

rdavih stanova slicna. 

Otuda, u domovima, nerodnost, promiskuitet, opterecenostt 

svakih pet minuta umire po jedan Francuz od tuberkuloze. 

Zato to nema zgrada, nema ni pretporodajnih savetovanja, 

nema decijih jasala ni obdanista... 

Zato to nema urbanizma, nema ni zelenih povrsina, to 

rena za igru i sport, basena za plivanje... 

Otuda je proleter, pa i radnik sa stabilnijim polozaj em, 

poceo da, putemn kafanica, bioskopa, duzinom 1 neudobnoscu 

transporta, propagandom preduzeca.I koja podrivaju moral, da 

gubi svoj ljudski lik. 

U varosicama: 

Neverovatna srazmera kuca koje se raspadaju ili rdavo 

odrzavaju. Opsta nezdravost. 

Na selu: 

Higijena zaista suvise zanemarena. Elektrifikacij a oci 

nedovoljna. Otsustvo > omladinskih centara 

koji bi oziveli varosicu. Otsustvo prostorija za skupove i a 

jednicku zabavu. 

Otuda: dosada, bezanje sa sela, neobradena polja. Politi= 

kanstvo i kafanske diskusije, namesto prirodnih radosti i duhovne 

i moraine kulture. 

U zemlji posmatranoj u celini: 

53 od 100 domacinstava su bez. dece; 

23 od 100 imaju samo po jedno dete; 

20 od 100 irmaju po dva deteta; 

Preostala 4 , od 100 domacinstava ne stizu da odrze broj 

stanovnika. 

Toliko sa socijalne tacke gledi.sta. Ekonomska tacka gledista 

nije nista sjajnija.

A. B. C., tri sela u opasnostL 'Treba 1h grupisati; u jedno 

selo oko omladinskog centra, gkole, omladinskog kluba 

(kiuba za odrasliju omladinu), oko tskih terena. Treba 

etapno izgradita zadruzni centar. 

31000 francuskih opstina imaju manje od 1000 stanovnika 

2 750 irnaj u vise od 1.000 stanovnika 

Ali se zivot povukao i sa Bela. 

Sela treba oziveti pregrupisavanjem; u seoski zivot treba ukljucitai nova 

ustanove zadruznog centra i omladixiskih centara. 

11 

1. Nacionalni ill okruzni put; 6. Ponta; 

2. Opstinski, silos;, 7. Stan za osobije; 

3. Radionica za opravke; 8. Seoski klub; 

4. Snabdevacka zadruga; 9. Opstinski dom. 

5. Skola;

12 Kuca dostojna ijudi 

Strahovita beds gradevinskog fonda 

Gradevinski fond Francuske izgubio j e izmedu dva rata 

dve tr. ecine od svoje vrednosti izrazene u zlatu. Ako se vodi 

racuna o danas ocitoj relativnosti svakoga ziatnog vazenja, 

mote se smatrati da se od celokupnog gradevinskog fonda dzgubilo, 

u dobrim ljudski n vrednostima, 50 od 100; a vec je 

1914 godine taj fond bio daleko od savrsenstva. 

U toku istog vremena, pedeset izuzetnih zakona o zakupnini, 

dopunjuj uci nedela oporezivanj a. koje j e bilo postalo neizdrzljivo, 

sateralo je ekonomiju u oval corsokak: n e r e n t ab 

i 1 n o s t gradevinskih nepokretnosti. 

Cena Braden j a j e', medutim, stalno rasla, dok j e stari fond 

propadao, narocito zato to u. gradevinskim profesijama nije 

bilo dobre organizacije. to se pak zidanja• tide, i for u pogledu 

kolicine ' a ne u pogledu cene, ono j e, nesito pre poslednjeg rata, 

spalo na jednu desetinu od svoga broja -u 1913 godini, a poloviva, 

od 1200 000 gradevinskih radnika morala je biti otpustena 

u taku poslednjih godina. Dakle, tes'ka kriza korporacije je 

jednovremeno nastala, i kao uzrok i kao posledica nereda koji 

su u njoj vladali. 

Ocajan stepen korisnosti »Tvornice Francuska< 

Tako su, kao posledica bednog rukovodenja, __drustvo i 

privreda bill o. teceni dobrim delom svoje imovine, a Francuska 

je dvostruko trpela od toga srozavanja: 

Pre svega, u bitnoj vrednosti, raznih elemenata koji zajed.nicki 

sacinjavaju njen gradevinski fond (saobraznost svakog 

elementa svojoj posebnoj funkciji, kvalitet njegove izrade, kva-

»... Paste to godina naglih nau6nih osvajanja socijalnih 

raspri, rereda, modern drustvo dospeva najzad do zakljut7kka 

koji de konaLno opredelltj karakter n jegove cMlizac 

ije : stvaranje novoga . stand. 

Stvaranjem novoga stana uei ce drugi ciklus masinske 

ere u Period sveopste izgradnje. Stvaraiaeko, optimiis sti&ko, 

eove6no delo, nosilac >>bitnih radostiGc 

To delo prevazilazi pitanja strucnosti. Ono je cist, 

osnovn izraz jedne hove svesti;. 

Sarno sa taeke gledista to nove svesti mogu se ubuduae 

razmatrati probleni arhitekture i urbanizma. 

>Jedno novo drustvo stvara svoje ognjiste, to prihvati- 

1i to zivota. Cavek i njegov zalclon. Oprerna zemalja, gradova 

1 seta. 

(Otvaranje V Kongresa C. I. A. M. 

u Parizu, 1937)

14 . Kuca dostojna 1judl 

litet nj egove arhitekture, raspored grupa zgrada medu sobom 

i to kako u pogledu njihove veze sa zivotom ljudi tako i u pogledu 

njihove veze sa prirodom). 

A potom, i narocito, u c e l i s h o d n o j p o s t a v c i 

ovoga gradevinskog fonda u zemaljskim razmeraana a u cilju 

njegove opste korisnosti. Jer ova postavka, dobro izvedena u 

skladu sa zahtevima geografije, prirodnih i veta&ih puteva 

kojima se-ovi produzuju, potrebama zemlje,- imperijalnim i me-' 

dunarodnim vezama itd... bila bi uslovijena, u prvom redu, postoj.anjern 

d i r e k t i v n o g, p 1 a n a u kome bi se >gradevinskim 

jezikom < izrazila istinska politicka doktrina, jedina 

kadra da dostojno nadahne ma kakvo dugorocno delo. 

A bas je to doktrina, sa svojim direktivnim planom, tragiLno 

nedostajala starome rezimu. Nova francuska drzava -dala 

nam j e to na znanje --y prilegla je da izradi to -doktrinu 

i taj plan, za najbh2u buducnost, a vec sada, da izvede izvesne 

radove izabrane s ciljem da se eksperimentalno provere i prune 

kao primer. 

. Ponovimo, cas gradenja je kucnuo. 

»Brzinau i prskanje starih okvira 

Slika koju smo naslikali ostala bi bez perspektive i ne bi 

otkrila ono bitno u pouci; ko j u sadrzi, ako bismo propustili da 

istaknemo uzrok tog surovog preloma, jedinstvenog u analima 

istorije, preloma koji j e u toku tri cetvrtine stoleca, citav dru- 

"stveni zivot Zapada, izbacio iz njegovog tradicionalnog okvira 

- tako dobro uskladenog sa geografijorn i sa onim to je u nacinu 

zivota bilo najstabilnij e. 

Tai uzrok preloma, umalo to nisam napisao taj eksploziv, 

u zivotu, Uji riitam, je'dotada bio odmeren prema konjskom 

koraku, bila je iznenadna pojava brzine prenosa ljudi i stvari.

SUNS 

$E RAGA 

15 

Suncev dan od 

24 easa merilo je 

svih urbanisti6kih 

poduhvata. 

. 

floc 

Krug dana§njeg 

suneevog dana. Beli 

ise6ak = san; crnt 

ise6ak = vremme koje 

pripada transportu; 

crtama osenLenJ 

ise6ak = rad; taekama 

osenceni ise6ak 

= razonode (noe lh 

je vee zahvatila). 

A skoro polovina 

sektora rada je besplodna; 

time plaeamo 

nered koji vlada 

u gradovima i selima. 

ft, 

SUNCEV DAN op 24 NASA 

DA j f RITAM [JUDSKQ) AKT IVNOSTI 

HarmoniZan suntev 

dan postignut 

urbanistickim ref ormama. 

Zivot u radosnoj 

ravnoteii, svakog 

Jana. 

ol^ 

Ako se on bude 

uvaiavao, ljudi 

ee • - iiiiveti u 

harmoniji; ako se 

on bude omalovatavao, 

ljudi 6e Rveti 

bez radosti.

16 Kuaa dostojna ljudi 

Sa pojavom brzine, veliki gradovi pocinju da prskaju ili 

da se zagusuju., seosko stanovnistvo da bezi u gradove, pokrajine 

da se skrnave onim to im je bilo najprisnije, busenjem 

planina i poplavom dotad nepoznatih i neuobicajenih materijala. 

Ljudske grupacije zanemaruju pravilo vodenih saobracajnih 

linija, i pocinj u -da se prebacuju duu zeleznickih pruga a, kasnije, 

i duz automobilskiih puteva. Industrija, koristeci pogodnosti 

mesta i trenutka, podize na brzu ruku prostrana preduzeca 

u kojima ce se teskobni domovi uglaviti medu tvornice 

sa zagadenim vazduhom, svetloscu i poljima. Nove inzenjerske 

tvorevine nagomilavaju se jedne preko drugih, po logici samo 

njima svojstvenoj, ali bez ikakve veze sa logikom predela, niti 

sa unutarnjom - logikom coveka, koja je slicna sa prethodnom.. 

(ovek se, medutim, preko. ovih produzuje i siri dvama velikim 

putevima koje mu je priroda otvorila, porodicom i umetnoscu. 

Opij eno, brzinom. i kretanj em, drustvo j e, reklo bi se, stalo 

da se nesvesno kovitla oko sebe samog, kao anion koji bi se, 

usred oblaka sve gusceg i gusceg, oburvao u kovit. Iz toga se 

pijanstva mote izici samo kad naide slom, zarivanjem_ u zemlju. 

Budenje patnjom 

I tako se de.silo da cas gradenj a ne padre u cas pobede, 

kad je zahvaljujuci ogromnom programu obnove, izgledalo 

normalno, da se korenje politike i ekonomije ponovo.prerije i 

presadi u drustvenu crnicu iz koje se postupno bilo .iscupalo. 

Porto smo se uspavali drogom, moramo se kroz patnju 

probuditi.

2 Kula dostojna ljudi 

DRUGA GLAVA 

ZA KOGA GRADITI ?

Za koga graditi? Pitanje je na prvi pogled detinjasto. 

Ali ako se podeli na vise konkretnih podpitanja, na njih Ee 

moe da se odgovori sa sve manj a sigurnosti. 

Za koga graditi kucu? >Za c o v e k a, svakako((. 

Za koga graditi radionicu, tvornicu, vodojazu) metro, autostradu, 

aerodrom? ))Za coveka

Ba§ na pragu odlucivanja postoji duhovna pobrkanost. Postulati su pogresni. 

Reklo se: > Pred vratima snake kuee smnestene u prirodi prolazibe metro, 

i autobusi, ii autokari.. . 

Onb su uneli pometenost u . prvu eru mainske - civilizacij e: stoletn.u 

pometenost. 

19 

Prraktinoo primenjena a Parizu, 

teorija je dala >Parisku obl,ast«, 

ggbu, skandal kad se gleda 

iz aviona, kobnu razglobljenost 

gradskog fenomena. 

Evo sta je to teor:ija dala 

u vrtnim gradovima u 

Engleskoj , u S.A.D., kao v 

u Buenos Ajresu , Rio de 

Zaneiru. 

Divna priroda tako uni- 

Atena! A bilo se krenulo za 

tim da se priroda osvoii.

20 Kuca dostojna lj•udi 

A takvo stanje stvari vlada zaista na . ovome vrhuncu 

masinskog veka na koji smo se popeli, a na kome ne udisemo 

vazduh vrhova vec zagusni zadah haosa. , 

Principi ljudskoga grade 

Evo sada nekoliko postavki medusobno povezanih i dovoljnc 

ocevidnih da bismo ih bilo zbog cega mogli osumnjiciti 

kao filozofske. Svako ih sa malo razmislj anj a maze naci u sebi 

samom, sem ako mu nije milije da se osloni na biblioteke, u 

kojima ih ucitelji nase tradicije jednodusno propovedaju i odobravaj 

u. 

Grad j,e, stvoren za oslobodenje covekove licnosti 

u cilju njenoga punoga ostvarenja. Materijalni grad, gradeni 

grad, treba dakle da bude skrojen tako da olaksa ovo oslobodenje 

pod najboljim mogucim uslovima., vodeci racuna o mestu, 

doba i rasi. 

Licnost covekova ne moze se odvojiti od svojih prirodnih 

izdanaka, roditelj a, zene i dece. Ovi cine nj enu vidlj ivu porodicu, 

nasuprot daljim precima i naslednicima, koji cine nevidljiivu 

porodicu, uznoseci prvu i podupiruci je sa sv_h strana, vec 

od prapocetka bica. 

Porodicna postojanost, dakle stabilnost covekove licnosti, 

zavi.si od fizicke stabiinosti. u mestu zivljenja i u radu. Uopste. 

uzev, promene mesta prebivanja i. drustvenog polozaj a vode 

raspadanju covekove licnosti i ubijanju porodicnog duha. Mi-

I 

Da bi se saviadala guba predgrada, izmisljen je izlaz: takozvani » satelitni 

gradovi

22 Kuca dostojna ljud! 

stika promene radi promene, brzine radi brzine kao takve, mora 

se razbiti po svaku cenu i zarneniti usretsrecdivanjem, primenj-enirn 

na proucavanje svih onih opita koje nam zivot, u preobilnom 

broju, namece i kad ih ne trazimo. Jedna od najopasnijih 

zabluda covecanstva,,od koje bi ono jednog bliskog dana 

moglo i izumreti, jeste da kretanj e - smatra sustinom zivota: 

kretanje bi pre moglo biti pena zivota i njegov otpadak. 

Stabilnost . u prostoru ee se obezbediti dem:ografijom dovedenom 

u sklad i odrzavanom u skladu, na stupnju datoga 

predela, sa konstantama geografije, koje bi i same bile potpomognute 

razumno progresivnom tehnikom. 

Stabilnost u . radu zavisice od korporativne organizacije 

dovoljno inteligentne i el.asticne da bi Korporacija mogla odgovarati 

za zivot coveka i za njegovu buducnost, u onoj men u 

kojoj bi se C'ovek, svesno, ukljucio u svoju Korporaciju. 

Grad-tarnnica 

U svetlosti ovo nekoliko principa zapazice se jasnije koliko 

je > igra < kojoj se bioi prepustio moderni suet Zapada naposletku 

zaboravila coveka, zatdm ga progonila do to mere da j e, 

dusom i telom, zapao ..u neobi6nu tamnicu.

U-stvari, saobracaj ce se ovako razvijati: osam jedinstvenih ogranaka koji 

se ulivaju u Pariz. 

A na§ih osam mesta - rada (kojih ce stvarno bitt na stotine i hiljade) 

pruiiae nain ovu lepu sliku sukoba nastalih u vec postojecoj mreii ulica 

potpuno nepripremljenoj da izdrzi ovaj nalet. 

23


Najneosnovanija i najopasnija od svih varki to igre jeste, 

nesumnjivo, k i 1 o m e t a r , jevtini kiiometar, obavezni kilometar. 

Ta varka cini da izvesne ljudske koncentracije lice na 

ogromne labirinte u kojima se r u s k e z e 1 e z n i c e preplieu 

kao u zabavnom parku. 

Negacija 24-c"asovnog dana 

Takve su misli, ima tome lest godina, morile jednoga od 

krupnih > tehnokrata 2ivot 

nam je uzasan. Zivimo u ce1justi, u dahu divlje zveri...« 

Pritom j e, u noel koj a se ved bila spustila na zupcaste profile 

Manhatana i . na uske, kao ponori, duboke kanjone, zamisljao 

one silne milje, 15 u metrou , 30 u vozu i 10 u kolama, to de 

morati da ih prede pre nego to stup na prag svoje kude, gde 

ga cekaju druge brige, koje mu mozda nee dati da se odmori 

od dnevnih briga. 

Jer njegov suncani dan j e brojao s v e g a 

dvadeset i cetiri casa! 

Ni vise ni manje od suncanog dana pariskog radnika, 

kome sa svoje strane, nikakva oholost ni osedanje snage ne 

mogu nadoknaditI ropstvo koje svakog jutra i, svake veceri, 

podnosi uludo u tramvajima i autobusima gubedi po citav as,

Pokusajmo nesto drugo: izved mo »zeleni grad« sa svima njegovim moguEnostima. 

Automobili ce juriti kroz gradove sa 100 km, na sat , all ce se pes"aci 

ponovo nauLiti da hodaju. 

Na primer: 1 600 000 

stanovnika > zelenog grada

26 Kuca dostojna ijud! 

a ponekad i po as i po, od svoga vremena umornog coveka. 

Od vremena ukradenog gotovo potpuno od suncanih zrakova, 

kao i od drugih obaveza, neizbeznih za sve marine, bile one live 

ili ne: ciscenje, odrzavanje, opravke... 

Prozdrljiv'i kilometar 

A bas istome tome >>Gradu

27 

Analizirajmo jednu 

»veli&nsku jedinicu.A 

stanovanj a. U ovom slu- 

6aju zgradu izgradenu u 

visinu., snabdevenu » zajednick'im 

servisima«, 

koja Tana 500 stanova. 

Teren sa stranom od 

160 m duzine = 25.600 

m2; sport pred samim 

kuearna; sirok prostor 

pied prozorima svakog 

stana; veliko olak9anje 

to kih poslova dorna6icar; 

povrtnjaci grupisani 

I organizovanL 

Nasuprot tome: 500 

indvidualnih kuca u 

vrtnom gradu: term sa 

stranom od 450 m duzine 

= 202.500 m,2, bez 

preimuastva koje pruiaju 

» zajednicki servisii

28 Kuca dostojna ljudi, 

Tu je, u prvom redu, sve ono to se okrece oko kilometra, 

to j est, ona ogromna maser radnih casava koje administratori, 

tehnicara i radnici posvecuju projektovanju, izvodenju i odrzavanj 

u saobracaj nih mrez.a i vozila n a m e n j e n i h b e c k or 

i s n o :m t r a n s p o r t u; ili, bolj,e reci, transportu koji ce 

postati savrseno beskoristan ci.m Francuska bude dobila svoj 

urbanizam i svoje uredenje zemije. Ova masa suvisno utrosenog 

rada pretstavlja, otprilike jednu dvanaestinu ljudske energije 

raspoloaive u zeml j i, to odgovara, prosecno, gubitku nesto 

vecem od pola Casa u radnom danu svakoga radnika. 

Jalovi proizvodi 

Ali ima j os skodl j ivij ih narnirnica nego to j e kilometar, 

jer one nastavljaju der postoje , bar za neko vrem,e, dok kilometar 

uvek iscezne cim se prede, ostavljajuci za sobom samo trag 

zamora . Ove namirnice nije tesko poznati : okruzuje ih najbesomucnij 

a r e k l a m a . Nestalne su cesto kao i m o d a, od koj e 

su pozaj mile karakter imperativa o kome se ne raspravlja. 

Njihovo polje dejstva proteze se p cev od tako cudne 

ponekad ubistvene farmakopeje , pa do oblika karoserija onih 

automobila koji se bez ponizavanja smeju voziti i do one iskrivljenosti 

Hi zdrobljenosti u kojoj treba der se ogleda >stii« kakvoga 

namegtaja, kakvoga psa iii kakve zgrade.

U drugom slueaju, 500 stanova 

u indivn,dualn-im ku6ama. 

Ukupan iznos vodova 56 

kilometara. Elementi sterna: 6 

elemenata, od kojih su dva 

vrlo skupa: temelji i podruml, 

krovna konstrukcij a. 

Puteva : 5,5 km. 

To nam kazuje cena kostanj.a. 

Cena odrzavanj a, koja 

ustvari; pretstav'lja najveci 

teret, neimdrziva j e u drugom 

s1u6a j u. Ovde j e sve raslpni; 

tvo. 

Ispi,tajmo ekonomidnost ove dve 

teze. U prvom slu6aju, 500 stanova 

u zajedmt koj zgradi: vodova (voda, 

gas, elektricitet itd.) (deset puta po 

dva dvostruka sprata), svega pet kilometara. 

Drugo: 3 zi.da, i 1 pod za svaki 

stan, tojest samo 4 elementa. 

i ,o 

Puteva : 500 metara. 

w f 

• • , • % • 

• • s 

• 

•

30 Kuca dostojna ljudii 

Potpun inventar toga bazara iz H iii j a d u i j e d n e 

n o c i bio bi uostalom manje poucan od jednog prostog rezultata 

iskustva koji cemo dokazati na nekoliko primera i koji 

glasi : jalova proizvodnj.a ima za posledicu 

s t e t n u p o t r o s n j u. Ako bi prilike ko j e prezivl j uj emo u 

ovo doba naterale Francusku da ' pravilno i'zdvoj i p10 d n e od 

j a 1 a v i h proizvodnj a, nasa zemlj .a bi se brzo uverila da su 

se ogromni gubici ucinka, veci i od cene kojom se placa kilo-metar-utvara, 

potkradali u celokupai mehanizam njene ekonomije, 

izopacavajuci ga u velikoj meri. 

»Super-potrosnja c 

Asta sve u pvome smislu nismo videli, izmedu dva poslednja 

rata ! Porto je istrazio i obilno snabdeo robom sva svetska 

trMta, kapitalisticki sistem j e, iduci za svoj om davolj om 

sudbinom da sam sebe stalno prevazilazi, s cim se od rodenja 

morao pomiriti, bio primoran.da bas zemijama vea prezasicenim 

robom, a ne divij acima, nametne neku vrstu sveopsteg kij ukanja: 

' super - potrosnju. 

Tako j e dodo da toga da su se na sve str:anei poceli otvarati 

rudnici, kao stro se otvaraju burad s hranom na pobunj enickom 

brodu . Petrolej, ugalj , rude, poMi sii kuljati iz zemljine 

utrobe kao izvori koji nikada nece presusiti . Svaka uzdrzljivost

Prey. svakodnevnim zapletima, izazvanim 

polozajem mesta rada, reci Ee 

se: svaki satelitni grad treba da ima 

svoja sopstvena mesta rada. 

A sto ce onda biti sa velik&m gradom, 

sa Parizom? Sa Parizom i njegovim 

predgradima? 

Pariz? Pariz ce umreti, istrulice . Lakomisleni ijudi su rekli, pisali su 

11 napravi.ii planoave u kojima se tvrdi da de Pariz postati >grad-muzej K. 

Atentat! . Ubilstvo gradova . Istorija zbrisana . Zapeacena sudbina! 

Hiljadugodisnji uzr +oci i razlozti, rasprsenii su dok si udario dian o dian. 

Nesvesnbst!

32 Kuca dostojna ijudi; 

prema majci prirodi bila je ukinuta; pa i vise nego ukinuta, 

ismejavana je. Covek se stao ponositi time sto p r i t i s k u j e 

zemiju, to joj razdire koru, saseca drevno rastinje, skrnavi 

naj skrovitij a intimnosti., spreman da j e na kraju kraj eva i u 

vazduh baci i da zajedno s nj om odleti u vazduh. Dogma dana 

postala je rasipanje kosxnieke rezerve , nezamenljive 

i odmerene jednoin ► za svagda, iako se snabdevanje energijom, 

bez stete po zemaljska blaga i tehnicki potpuno savrseno, 

moglo ustvari obezbediti integralnim koriscenj em c i 

k 1 u s a v o d e, intenzivnom upotrebom onoga p r i hod a koji 

se svake godine obnavlja, a koji nam sunce stavlja na raspolozenj 

e: svom onom vodom koja pads na nasa polj a. 

P%obni kredit 

Ovo organizovano i obavezno rasipanje predvodio j e jedan 

novi postupak s p e k u 1 a c i j e, toga vecnoga gospodara igre, 

-- k r e d it u r o b i, Bestidna reklama pocela j e usadivati 

svetu u dusu zudnj u za jalovom robom, cak i za skodljivom 

robom. Po svima budzacima na svetu potpisivale su se i osiguravale 

prodaje na kredit. U trgovackim bilansima kapitalisale 

su se n a d e, kao da su zve6e6i novae koji j e stvarnc unet u 

blagajnu, pa su se potom investirale u dopunska postrojenja i 

u masine. Nesmortrene obaveze ovakvim kupovinama okivale 

su radnika, i to lancima tezim od lanaca njegovog zanata, lan-

. Znaei da je pitanje satelitnih gradova rdavo postavljeno . Prave danasnje 

satelite treba stvarati tek na 100, 200, i 300 kilometara od Pariza. To su novi 

gradovi za preradu sirovina : ndustriska naselja. 

Njih treba postaviti dui puteva kojima se kre6e roba : dui kanala, dul 

ielezniZkih i dui suvozemnih puteva . Oni se tako moraju postaviti iz osnovnih 

obzira prema ,uslovima prirode". A Parr ee se osloboditi gube koju 

pretstavljaju njegova predgrada. 

33 3

. 34 Kuca dostojna ljIudi^ 

cima protiv cij a tezine J e i inace neprekidno roptao . Tek to 

je, za trenutak, bio osetio da j,e gospodar svoga automobila, 

svoje vile sa nazovi basticom, svoga radio aparata i svoje trpezarije 

,sunmjiva stila, a sva to dobra su se odjednom okretala 

protiv njega i zarobila ga. 

Robovao j e neprimetnom, ali mucilacki ustrojenom sistemu, 

uvek spremnom da svoje celj usti stegne nad zrtvom 

cije su grudi jos pune nada! A ne treba gubiti iz vida da lazne 

potrebe, vestacki izazvane, dspoljavaju izvesnu teznju da se 

jedne pomocu drugih umnozavaju, dok industrija, delujuci dopunskim 

putem, uspeva da zadovoljava sve manju i manju 

srazmeru tih potreba. Otuda razocarenje, bes i pobuna. A sve 

dok se priroda stvard na kraju krajeva ne pocne svetiti kao to 

je ucinila u Americi, 1929 godine, kada se masa kredita u opticaju 

odj ednom rasprsla, pod dejstvom one iste centrifugalne 

site pod kojom se rasprskava zamajac od tvrdog liva ludo zahuktane 

marine. 

Vestacki snovi i nametnuti snovi 

Op9te ropstvo sa dna do vrha drurtvenih lestvica, slom 

ekonomske ravnoteze u krugu lj udskih grupa, slom ravnoteie 

iivotnih nivoa susednih naroda, slow koji tezi da se automatski

Pariz treba da bude ono to mu je sudbina dodelila: misaoni centar, administrativni 

centar, upravni centar, trgovaeki centar, centar jednog nedostiznog 

zanatstva. Raeun pokazuje da u okviru utvrdenja Napoleona III. mogu 

ziveti tri miliona stanovnika u » zelenom gradu zra6nom gradu«. Kad se 

uraeunaj,u zone zelenila i sve ostalo to -je potrebno, sektor > A < pretstavlja 

potpuno slobodan, raspoloziv, nezauzet teren. Tlo, grada je lose iskorigceno. 

To nam kazuje ra6un. 

Pariz mole dakle da 

uzme u ponovno razmatranje 

uslove svoga razvoj 

a. 

Pariz raspolaze celokupnim terenom koji mu je potreban. Treba se dakle 

vratiti u kolevku Ile-de-France-a i opremiti je valjano! 

35

36 Kuca dostojna 1ju n 

pogorsa i da izazove rat, -- takve su, eto, strasne posledice kolektivne 

igre koju je vodila >>Civilizacija>Progresa 

«. A to z1a, nazalost, nisu jedina: ima i drugih koja pogadaju 

covekovu licnost, i to ne samo sa spoljanje strane vec i 

u njenim dubinama. Ova zla, ponavljajuci svoje potrese, razglavljuju 

covekovu licnost i razjedinjuju je, pre nego sto 

ce je pretvoritd, u prasinu i baciti u nistavilo. Rec je ovde o 

alkoholu, o sredstvima za nadrazivanj e, o sinkopovanim crnackim 

igrama, o vestagkim snovima, koji nagrizaju 

b u d n o s t duha . njegovu sposobnost bdenja. 

Pa ipak, ovi snovi su vise ili manje individualni, dok ima i 

takvih snova koji deluju kao najze5ci otrovi koje je jedino covek 

kadar da izlucuje za coveka, a to je s n e v a n j,e d r u g i h 

1 i c a. Novine, radio, bioskopi toce nam vrskom ovaj zatrovani 

napitak. More slika, > slogana

Veliki magistralni ill kardinalni putevi donose ili zivot ili smrt vec prema 

tome da li se zavrsavaju ili ne u naselju: 

U velikim gradovima oni pretstavljaju mesto najvece intenzivnosti,. mesto 

na kome ce se neizbezno morati uvek da odigrava igra 1judi okupljenih na 

kakvom poslu . Moderan put nema vise pravo da prolazi kroz sela . On treba 

da h zaobide.

38 Kuca dostojna, ljuidi 

Carobni dvorac 

eovek se mora zgranuti pred cinjenicom da su drzavne 

vlasti mogle biti zaslepijenje do to mere da su pnistale da u 

rukama poslovnih ljudi, lisenih svakog vaspitnog svojstva, a 

najcesce i svakog vaspitnog smisla, octave tako snazna za dobro. 

i za zlo, za uzdizanj e i za unizavanj a bica, psiholoska oruzj a, kao 

to su re c, pisana ili govorena, film, muzika i njihove asocijacij 

e i koalicije, j os privlacnij e i opasnije nego ma koje od ovih 

oruzja uzeto posebno. 

Medutim, ovo je ipak bilo ucinjeno i, zahvaljujuci, tome, 

uspelo se, zaista, da ona mracna i pusta tamnica, kojom je ma- 

Sinsko doba pocelo da zamaenjujie tradicionalni grad i dam predaka, 

kited se malo po malo, merkantilnim all opasno vicnun 

rukama, citavim blistavim arsenalom pretvorstava, bljesaka, 

uzvika i . zvukova, - ipak pocne liciti na neki carobni dvorac. 

Neumitna tamnica i, jednovremeno, carobni dvorac, moderni 

grad ima zaista, kao latifiski Janus, dva lika: jedan za 

onoga kojai bdi, a drugi za onoga koji se prepusta sugestijama 

lazInoga sna. 

Ali gde je kuca dostojna ljudi, koja nije ni tamnica ni 

opsena, gradena kuca i duhovria kuca, gdei se ona j os moze videti? 

Nigde, iii skoro nigde u modernom gradu, jer je ovaj,. 

izgonivsi sunce, izgonio ;i njegovo nevidljivo zracenje na dru-

A ako je ponekad, u Parizu naprimer, trasa nekog magistralnog puts zatvorena 

medu uske lstorilske zidine, hirurskom operacijom mote se povu6i 

nova paralelna trasa, sposobna da izdrzi moderne brzine, bez ikakve 9tete 

po svedoke proslostl. 

Spekulanti su lakomisleno zarndslili da se Jelisejska Polja produze ka 

zapadu. 

Ostavirno ih njihovim apetitima i spasimo taj, » Triumfalni

40 Kuca dostojna ljud.u 

tvene obicaje i u srca gradana, zracenje kome je sunce jednovremeno 

izvor i simbol. 

Povratak sunca 

Treba dakle najhitnije prekinuti to ,igru " I poceti g r ad 

i t i z a C o v e k a, kako ovaj u buducnosti ne bi nikad vise 

bio zapostavljen ni u jednoj . ; gradevinskoj tvorevini, ved da 

ponovo postane njihov cenjeni domacin i gospodar . Ne bude 

li. tako, srusice se jednog bliskog dana jedino opravdanje zapadne 

civilizacije ,. ono ogromno u izvesnom pogledu divljenja 

dostojno racionalno zdanje , koje je bela rasa izgradila vekovnim 

naporima -a cije bi rusevine zatrpale sve rase jednovremeno. 

Graditi za coveka, to znaci ponovo uspostaviti u svoj svojoj 

neprikosnovenosti vec davno svrgnutu doktrinu Grada, i 

odenuti je modernom tehnikom. To istodobno znaci vratiti se 

njenom principu i kljucu, a to jle s u n c e. Vratiti mu se potpuno, 

u oba njegova vida: u vide; c i k 1 u s a aid 24 6 a s a i 

u vidu zradenja dana.

Otrgnimo se iz hipnoze satelitnih gradova. A evo onda ispravnih satelith 

gradova, industriskih mesta duz puteva kojima se prenosi roba. 

Duz kanala, kao markantne taeke na njima, postaviee se l i n e a r n i 

gradovi rada . Fabrike ce se preseliti ka tim odredenim mestima. Uslovi prirode 

ostvareni u radionic : i u naseobini. 

Evo jedan fragment tih linearnih 

gradova: 

1) Kanal; 

2) Zeleznica; 

3) Put; 

4) Radionice, fabrike; 

5) Stanbeni centar sa individualnira 

kueama; 

41 

fJ O 

6) Stanbeni centar sa zgradom, opremljenom 

zajedniekim servisima; 

7) Stanbeni centar dopunjen poljoprivrednim 

terenima; % 

8) Kolektivni uredaji, sportovi, 

kiub , biblioteke , kola itd. 

I

42 Kuca dostojna ljudt 

LUspostavljanje ciklusa od 24 Casa. 

Suncani ciklus: od jednog do drugog radanja.sunca. Tim 

taktom odmerene su sve radnje ljudi. U toku toga takta, tro-, 

deini ritam: r a d, r a z o n o d a, o d m o r. Nj.ihovo trajanje 

je skoro jednako duz sredisnog dela zivotne staze, ali ndje jednako 

na njenom pocetku i na njenom kraju, kada je ritam samo 

dvodelan, jer vreme rada ili nije jos nastalo ili je iscezlo u 

korast ona druga dva. 

Rad, to ce reci trosenj a energije sirokim, neprekidnim 

izlivom, u korisr spoljnog sveta. 

Razonoda, koi ce recj trosenje energije, u obicno manjim 

kolicinama koje covek mote da podesava po volji, u korist porodice, 

prijatelja, drustva i gracdanskih duznasti, a dsto tako i 

.u svoju sopstvenu korist: na svoje fizicko, umetnicko i duhovno 

uzdizanje. 

Odmor, podrazumevajuc! to i obede, to ce reci vracanje 

energije uttosene u toku druga dva takta. 

Na tim linijama, tako razmerenirn, suncanim danom, upisuje 

se, bez obzira kakva je tema, melodija zivota, cijii se tempo 

razvija >crescendoc< sve dok ne dostigne » forte(( zrelog covekovog 

doba, da bi zatim opadao u intenzivnosti i zamro u tisini. 

Velika nada modernoga doba, na njegovom pomolu, bila 

je da cue marina sa hiljadu ruku smenati i osloboditi coveka.

Posle ove analize koja razbija zabunu u! duhovima ljudl, 

naro6ito zalosnu u trenutku kad se treba odlueiti, moze se 

pret& na sintezu. Tri se naselja izdvajaju j asno u svo jim 

nadleznostima, funkciyama, opremmt i polozaju: 

1) Gradsko naseije (mdsaoy uprava, trgovina, zanatsltvo 

itd.) na mesti a koja je istorija obelezila na terenu; 

2) Industrisko naselj a (prerada sirovina) duz puteva kojdma 

se prenoss roba; 

3) Ozivljeno seosko naseije. 

Ovaj §emnatskd pogled ukazuje na odluke koje treba do 

neti, na svakom delis teeitoaije; on usmeraiva to odluke. On 

treba da svrsta, preeisti, uputL On treba da dovede do harmonirnog 

kori kenja nacionalnog tla ove nage zemlje zapale 

u nered i mrtvilo zato to nije bolo jasnih pogleda 

na sudbinu ljudi i na opremu potrebnu toj sudbinL 

Ove principljelne odluke treba da se zasnivaju na sledeLern: 

svuda uspos+taviti uslove prirode. 

Crtez na sledeaoj strani je od bitne vaznosti. 

On utvrduje statut ispravnih grupacija u okviru sadainje 

ekonomiy e. 

G

44 Kuca dostojna ljudv 

Zahvaljujut61. ovoj pridoslici, vreme odmora bib je radniku 

odmereno zaista dosta izdasno: potom se pojavilo vreme razonode, 

koje je malo pomalo postajalo sve dune. Prevremeno 

trosenje covekovo moglo se vec samim tim, uspesno suzbijati, 

a blagostanje njegovog doma i zdravlje njegove porodice obezbediti 

pod zadovoljavajudim uslovima, samo da se sa uredenjem 

grada i njegovom unutrasnjom organizacijom bilo odvazno 

krenulo ka potrebnoj revalucij i. Videli smo da od -toga nij e 

bilo vista, da se, naprotiv, postupilo po logici neke » igrea, da 

su beskorisni i zamorni transports, nadovezujudi se svojlm 

traj anj em na traj anj a radnog vremena, sve vise zakidali vreme 

razonode, a da su snovi, individualni ili kolektivni, gutali ono 

sto j e od toga vremena -preostaj alo. Usto j e dobrotvornog sunca 

bilo sve manje i manje. 

Vracanj.e suncevoj svetlosti 

Da bi se ponovo uspostavile plodne razonode i sredniji 

rad potrebno j e z r a c e n j e s u n c, a. Prema srecnom izrazu 

doktora Pjera Vintera, zivo bide, posmatrano sa fizicke tacke 

gledista, nije vista drugo do »transformator suncane energije

L1 

Cradsko naselje tretirano 

kao zelent grad: 100, 200, 

500 000, 1 ili 2 miliona stanovnika. 

U sredini gradski- centar. 

Grad nije nieim oivieen, zavrsava 

se otse6no prema polju. 

Ne sme postojati niti qe 

sme graditi ma kakvo predgrade. 

Linearni industriski grad 

pruza se posred zelenih povrsina. 

Njegovi- stanbeni 

krajevi prate ga ukorak (e, 

d, e). 

45 Selo (U) ozivljeno svoji n zadruinim centrom (S), sportskim i omladinskim 

centrom (N), dopunskom indiustrijom (R).

46 Kuca dostojraa 1j,ud.L 

snate ishrane koja pretstavlja prave > konzerve

Razmotnimo sada zemlju u celi^ni. Najpre nam pads u 

of i stra-Lna neprilika u koju smo zapali usled iurbe u trenutku 

paj ave ieleznica : duh ieleznt61dh puteva, onde gde 

su oni dopaevalfl , kakav eentar u kome je bilo moguEno stanovati 

i snabdevati se, ugnezdile su se industriske koncentracije; 

sve su zacrnile: zivot, ulice, kkuce, predele. Stegle 

su gradove, a ovi su, potom stegli ljudska srca. 

Postrojenja nad podzemnitm naslagama rudnoga blaga 

razvila su se bez ikakvog obzira prema uslovima ljudskog 

&VOta. 

Mesta misl:i t prosvete bila su zaprijana. 

Sela su opustela. 

To nam pokazuje prva slika. 

Druga slika pokazuje preporodaj. 

Veliki putevi, za prenos robe ponovo su vspostavl j eni 

ili izgradeni, narocito vodeni putevL Oivieeni su lirnearnim 

tndustriskim gradovima . Glavni gradovi su oslobodeni parazita, 

koji su preba6eni u linearne gradove; ponovo su zablistali 

panto su vraceni u prirodan red stvari. 

Sela su ponovo dobila svoje stanovnhke, jer su sad 

opremljena : seoskim stanovima, komunalnim centrima:, do-, 

punskom * indvstrijom Flektrricitet, , snaga raspodeljena pa 

svdma delovirna teritorije, preteoa je toga proleea. 

Iscrpljeni, anemi,ii, oboleli, sestonugao Francuske ponovo 

Ee ozelerdti . A ijudi ee se, u svima svojim posttupciina - 

bilo da rade bilo da . se odmaraju - ponovo naEi u uslovima 

prirode. 

Ove dve slike su osnova revolucije koju treba izvr§iti.

Porto je u duhovirna ljudi nestalo zabune, 

posbo su principi opreme masinske civilizacije 

doveli do grave doktrine gradevinskog fonda 

Francuske, gradevinska politika ee imati svoje 

osnove, prema tome i svoj a programe, predvidece 

etape, usmeravace svaki najma,nji pokret 

ka korisnom rezultatu, stvaraj uLi iz dana u dan 

u toku sledecih pedeset godina harmoniju medu 

predelizna, u ponovo oziveloj zemlji, u zerlji 

koja je jog jednom postala materinsId dobra. 

Narnera posvecena u potpunosti dobru ljudi. 

Sve poslove vrsiee potLinjene masine.

TREeA GLAVA 

KAKO GRADITI?

Il 

Cetiri funkcije vGradevinskog fondaa 

Rad, razonoda, odmor: PO- tome se redu odvijaju dogadaji 

u toku covekovog dana. 

Stanovati, raditi, usavrsavati se - (telesno, i duhovno) ovaj 

drugi izrazava izvestan ;dublji poredak, izvestan poredak celishOdnosti, 

p'oredak f u n; k c i o_.n a 1 a n, onaj dakle, poredak, 

koji de. se nametnuti arhitektu kad se bude odlucio da 

dublje razmisli o gradu i o seoskim naseljima, da bi 

ih, u mislima ill stvarno, preusrtojio. Jedna cetvrta 

funkcija je, u stanju mogucnosti obuhvadena, trima koje s 

pomenuli; to je s a o b r a d a j: saobraca' 1'udi mo 

• J J , prenos materijala 

irobe. Izlazuci, cak i u najopstijim potezima vestinu 

gracdenja, dobro je da ovu funkciju tae-no odredim , 

o i postavimo 

na njeno logic-n0 mesto, izmedu stana i rada. Prethodni red de 

onda postati: stanovati, saobradati* r a d i i i, u s a-

Razmere :'zgradenih. zapremina se pojavljuju. 

1) Individualna kuca, 

3) Kolektivna stanbena zgrada, 

dva su dozvoljena oblika. 

Sre•dnja resenja (2) se suprotstavljaju organizovanju naseija i blagostanju 

ljudi; sem toga, u svojoj izgradnji ona n e koriste ni deseti deo onih povoljpost- 

koje pruzaju gradevinsko zanatstvo i krupna industrija. 

U vazdusnom ratu, A i C izdrzavaju ; B se pretvara u rusevine. 

a A 

A A 

49 

B

50 Kuda dostojna ij,udi, 

v r s a v a t i s e. Svaki- deo gracdevinskog fonda Francuske, veliki 

gradovi, naselja svih dimenzija i svake vrste, sela, moraju 

se stoga, najpre analitickj potom sinteticki razmotriti, pod; 

cetvorostrukim vidom ove cetiri bitne funkcije. 

U praksi ce biti celishodno da se pocne sa slucajem velikog 

grada, u kome se problem odrnah postavlja u svoj, svojoj 

irini i slozenosti. Rresenja koja se budu pokazala pravilna za 

veliki grad, moci ce naj*cesce da se prilagode ostalim slucaje,, 

vima, pod uslovom da se vodi racuna o posebnim uslovima 

svakog pojedinog slucaja; ona ce u svakom slucaju posluziti 

kao orijentacija, ako bi se pitanju prislo metodom postepenosti. 

Posle toga ce se uzeti u obzir momenti geografije, istorije obicaja, 

obicaja i regionalnih navika, koji ce razgranati odabrane 

teme, prilagodavajuei ih bezbrojnim i tako razlicitim prelivima 

tradicije i francuske osecajnosti, pocev od primorskih obala pa 

navise, uz doline, do pogranicnih oblast7 i do granicnih lanaca, 

sve do starog keltskog krova, do Centralnog platoa.*1 

Princip ispravnog obitavalista .jeste i moze biti samo ovaj: 

teziti stvaranju zdravih, otpornih i prirodno 

imuniziranih ljudskih >>terena

Prvo stole,6e masinske ere bilo je coveikoubilatko. 

Kad j utrom ustane, pied uskim prozorskim 

oknom kroz koje ne vidi ni malo poezije; kad 

radi 1 za vreme dosadnih Casova putovanja kroz 

predgrada i grad; kad se s veLeri nalazi pod 

lampom svoga bednoga donna - nikada Lovek 

nema prilike ni uslova za potreban odmor. Ra- 

. zuden,i gradovi, ulice bez radosti. 

Kor: steci ogroman rad masina i neogranicena 

sredstva raLuna, dobro organizovano drustVo 

u stanju je da svoj;ian dlanovima obezbedi 

svakoga ddana b y t n e r a d o s t i, u stanu, na 

radu i u grade.

52 

Pravilo sunca 

Ku&a dostioj na ljudi 

Videli srno da osnovno pravilo koje odgovara ovome principu 

jeste pravilo sunca. Crtez treba zato poceti obelezavajuci 

na njemu kretanje sunca u dane zimske kratkodnevnice i letnje 

dugodnevnice. Sunce, i jedino sunce, odlucuj e o orij entacij 

i kuce. Nije vazno, bar za trenutak, kakvo j e postojece 

stanje ulica: njihova sudbina ce se docnije re i .ti. Uostalom 

njihov je raspored proizasao, vrlo cesto, iz uslova nestalih 

sa davnim pokolenjima i zadrzao se u takvo'm stanju samo po 

izvesnoj inerciji, na najvecu stetu zdravlja ljudi. 

A sta nam sunce nalaie? Ono nam, pre svega nalaze da 

kueu niposto ne izlozimo severu., Ono nam, takode, nalaze da 

mu omogucimo da prodre to dublje u unutranjost stana. Ali 

da ne- bude opasno ako sunca bude suvise? Nesunnnjivo, ako 

mu se zraci ne bi mogli da ublaz'e ili, preseku. Ko bi se dobrovoljno 

odrekao objektiva sa veliikim otvorom na izvrsnoj kameri, 

i to iz straha da jednog dana ne pregori plocu? Zar nema 

toliko tih raznih zaklona protiv toplote i svetlosti, pocev od 

zavesa i kapaka, pa do onih mreza u vidu celija saca sa pokretnim 

vertikalnim pregradama, koje je Korbizije projektovao 

za tople predele i koje ispred staklenih fasada deluju kao b r is 

e - s o f e i l-i u doba kad se sunce uzdize nad vidikom zaista 

preterano visoko? Ove mreze mogu posluziti i u um,erenim predelima, 

ispred velikih staklenih povrsina izlozenih jugu i zapadu. 

I

0 

Amerikki jez! 

Da, ali su gradiWji us!peli da grade na 50, na 100, na 200,, pa eak i na 

300 m u visi u. 

Nekx su, z ciste duhovne lenosti, smatrali da se amerikanizmom mogu 

ukorit'! oni koji su u sredstvima moderne tehnike, po jednoj pametnoj disci- 

53 plini nasii rnogucnostj da retie nedacu gradova.


Odvajanje dveju funkcija nekadanjeg zida 

Danas ram vise nista ne smeta da suncanom zracenju, 

izlozz,mo stoprocentno celu fasadu, a ne samo jedan njen mali 

deo. I to blagodareci jednom revolucionarnom dogadaju koji 

se, pre jedno tridesetak godiina odigrao u gradevinskoj tehnici, 

ali iz koga nisu jos izvuceni svi zakljucci: odvajanjem dveju 

funkcija nekadanjeg zida, f u n k c i j e n o s e n j a i f u n k c i j e 

o m o t a c a . Fasada otada ne nosi vise vista, jer se sav teret 

zgrade usredsreduje na stubove od armiranog betona ili od 

celika, a uskoro i od celika koji ne rda. Spoljashji red ovih 

stubova mote se uostalom i povuci unazad u odnosu na zidno 

platno od staklenih povrsina koje cini fasadu. 

Medutim, da bi se stan mogao tako otvoriti suncu, trebalo 

j e, nuzno, ukloniti zgradu preko puta i na njeno mesto 

postaviti, samo se po sebi razume, onog vecnog covekovog prijateija 

koga j.e u gradskom zivotu bio linen: drvo, ozelenelo ili 

golo^, sa travom pod njim. Drugi zakljue'ak: gdegod bi se vrlo 

gusta naselj enost nametala mesnim, sli radnim uslovima, m or a 

se graditi u visinu. 

Gradenje u visinu 

Srecna nuznost! Kakva sve preimucstva i radosti ne pruza 

onima koji joj se potcine, a potom je potpuno prihvate, oslo-

e 

U Americi, prezauzetoj 

jednom slepom 

igrom, primetito 

se da j e drvo bilo 

posadeno naopako: 

sa korenjem u vazduhu. 

Obl'eii zivota u S.A.D. postali su fantastitni: oblakoderi suvi a malt i 

suvjse stesnjeni u Manatanu, a vrtni gradovi beskra]'no rasprostrti 

niku od 100 km oko Njuj orka ili C ikaga. Sun6ev dan en. u prec- 

Iluzija vrtnih pâremec 

gradova. Prianarni- izraz jog varvariskog masinizma koj i pred 

reformom girth razmera mora isceznuti. 

55

56 - Kuca dostojna 1judL 

bodivsi se pret.hodno uspomena iz jednog skorasnjeg, i tako 

ruznog doba, kada su sedmospratne kasarne, izbusene majusnim 

rupama, bile kruto poredane jedne spram drugih, zaklanjajuci 

jedne drugim svetlost dana. Sada ce pred njima bLti prostor, 

koji ce oziveti,cas dgra oblaka cas igra zvezda, ili ce ih oziveti 

prostranstvo predela i delova vidika; pa ona visoka uredena 

suma, koju prosecaju jasni pravougli sportskih igralista i basena; 

citava jedna humanizovana priroda docekace ih sutra, kad 

se probude, u izduzenom okviru staklenog zida obasjanog svezi.m 

bojama zore! 

Stan ere koja nastaje 

Bacimo sada pogled na raspored prostorija. Da li se, zaista, 

nalazimo u najobicnijem stanu jedne velike kolektivne 

zgrade iii se, kao to bi se pre rekloj nalazimo u skoro raskognoj 

jednostavnosti jedne vile koja bez ' vidljivog oslona, lebdi, 

u vazduhu izmedu neba i zemlje? Unutrasnje stepeniste, kakvih 

ima u umetnickim ateljeima, polazeci iz dnevne sobe sa 

visokom tavanicom, vodi na polusprat. Domaci uredaji, kupatilo 

ili tug, sanitarni uredaji, kuj na, sa vestackim provetravanjem, 

proisticu, ocevidno, iz dobre fabrike, a oseca se, pri svem 

tom, da je sve radeno u seriji, u velikoj, vrlo velikoj seriji. 

Kakvoca materijala, oblina oblika, preciznost linija, potsecaju 

na savrsenost automobilske karoserije iii avionske kabine. Siroke 

pregrade izmedu prostordja nacinjene su od polica koje 

su stavljene jedne iznad drugih, na propisnoj visini, gde se

( -11 god) 

(z t arliud cu" COS4 

41.4,L 

De6j! crtel 

Anketa koju 

su 1941 godine 

u Lionu izveli 

d a ci osnovne 

kole na casu 

ortanja. 

SEVER 

Ova slika pokazuje 

prave razxnere. 

57 

K&EYET 

5To 

KREVET 

NISA ^,KREUET NISA z AV(RfVIT 

KREVET 

avr 

'1 2 3 4 5.Y+. 

Mlj ,^ 

KUNINIA 

El 

ON 

Ali kodnas.•. 

»Vk is trun u oku susedovom, a ne vidzs brvno u svome. • . 

Ova porodica od 8 elanova stanuje na 40,m2. 

Ostavirno Amerikance njihovim opitima. Uostalom, onji stanuju beskrajno 

bolje nego m1.


svaka stvar maze lako i prirodno smestiti. A pri svemu tome, 

u tako cistom i brizljivo izvedenom dekoru, nema nikakve 

strogosti ni hladnoce. Naprotiv, onaj mali broj domacih nasle- 

denih ili odabranih stvari, umesto da se gomila jedan preko 

drugog i da se medusobno upropascuje, rasporeden je kao da 

treba da istakne, bez tiskanja i diskretno, najglavniju stvar 

u kuci, onu koja se od svih domacih stvari najvise pogtuje i 

koja je najzad, prolutavsi nekoliko Jana, nasia mesto sa koga 

bi mogla nad celim domom stalno zraciti i n t e n z i v n o s c u 

s v o j e v r e d no, s t i. Ovaj bi divni uspeh os,tao, medutim, 

neobjasnjiv ako nam se, iznenada, ne bi nametnulo zapazanje 

da :je taj uspeh arhitekt omogucio, da ga jie on, ,takoreca, izazvao 

izborom svojih modula odredenih prema z 1 a t n ooim b r o j u 

.4 

i njegovim magicnim rezonancama... 

Kakva j e to carobna palica odj ednom pokrenula ovaj 

tihi, sklad koji, u toku od dvanaest casova dnevno, produbljuje 

i oplemenjuje celokupni ljudski zivot u velikom gradu, produzujuci 

svoju blagotvornost na trenutke koji ce se proziveti van 

doma i na casove koji ce se posvetiti radu? 

Krupna industrija se dokopava gradevinstva 

Nema to nikakve carobne palice. U pitanju. je samu susret 

licnosti, jedlnostavan susret s one strane psiholoske ko-

59 

cytan ,r^ 4,0dt4, 

Ova pak porodica 

s anuj a na 

19 m2. U Francuskoj 

se stanuje 

rdavo, kako u 

gradu tako i. na 

selu.. 

Vr:i•:::; .4. 

JEDINA PROSTOKIJA 

O 

(2.W"cd Yv , 

''^ ^ soda ,Q^-S•fTy 

Pod `'akvim uslovima porod,ice prestajiu da postoje, propadaju. Nacija so 

iscrpljuje zatto to nerna stanova, pri1stojn h stanova.

60 Kuca dostojna ijudi- 

prene koja je izgledala kao z?d od kamena , s u s r e t i z m e d u 

arhitekta i krupne indus-trij.e. Budimo jasniji: 

susret izmedu arhitekta oslobodenog izvesnih administrativnih 

kocnica, a narocato, izvesnih svojih predrasuda i, s druge strane, 

krupne industrije *koja je ostala bez poslova zbo,g prestanka 

proizvodnje za naoruzanje i zbog obustave izvesnih > super-proizvodnj 

a

Bitne radosti jesu: - 

sunce, 

prostiar, 

zelenilo. 

To su hiljadugodisnje odrednice koje su dale oblik nasem telu i nasoj du..i:. 

Svakx organizam urn re kad se ilscupa .iz svoje prirodne sredine. 

A pokazuje plan i presek nasih gradova 'koji izazivaju nesrecu. 

B je spasonosni. presek, dar moderns tehn ke. On omogucava novi plan 

stanbenih krajeva koji sadrze ,bitne radosti". 

Moderan stern (sunce, prostor, zelenilo); produzenj a sterna (jasla, zabavista, 

Skole, omladinski klubovi; sport pred samim kucama). A sav proctor nam 

stoji na raspolozenju da na njemu po volji podizemo individualne povrt "njake. 

61


Seriski elementi 

Naravno, prema zamisli arhitekta ne bi se moglo raditi 

o seriskim kucama! Tome bd se sve protivilo. Nema nicega 

seriskog u prirodi, a jos manje u shvatanjima i nacinima zivota 

ijudi 1 zajednica ijudi. Individualizam, partikularizam, provincijalizam, 

malte ne svaka rec na >>izam

Gornji sprat 

^s ^r '_: •:t : --,a is 4 ~ti i~: 

o O O O ^• Sir^LXNA 

On '• ;; Drveva£soaE ' `.Q./O . O 

ACFI7JA SOBA 

• yt• UfA7 

OSTAVA 

t 

I$ L~460 

RODITFU/ 

^.._ ^, a•,• 

- SYC1a:^ t.)^+'.:•ryi ^:ai -t.ic'e':.ts^.[?.a^^ 

Srednji sprat 

tyil ^: i• 

'.4'•,^+^^+_^^^.^-::iTr•T'c=lS'yv _^v ^vt'': "•S^ "wl'ti^ '•^-::..• ^ ^'a 'î.^ 

`•r•.t^"••-i. 

!' ,,,^• (:%^ - ii;^•^^:}- •••• ♦'.••i:::M.•..w'• ^sp•F•.'h^ ^y:.4t.• itl:•. "•f•.: k•_- r î.=-:: f^: • •a•^ra1 

:i r t l:::t• i .♦.;r...^ ! :: ^.t ♦c :^ •. } ti:v. ^! ^l,^ • i^tty•hy 

^} s't .^ ,tom • -: 4:.;^ 

PECA 

..t►{ • DELI 

0-13 

Q 

000 

Xa^^. qM/NJSUA Ly 

•R USTAM OJTiIYA 1C;`:f, / 

Ilk 

:î"r+1., •^ ^C v1i :i'•♦t^ ^,llpâ:^-:. ^:^. ^ t :•••)•;^'.^^;^,te .^;:}^ i a^^,..::' t'"^.:{4'4'a a a 

.• ^K'•"t'^:Yi:^ti• 

•^ 1-cil, S^• T.t•i ^`'•'-: t•i^ ^:.. t T•.. ! ^•^,^• 

.. f,. ;^ .{ 1^^ 

r: ^1y .M ^. r..t•1ft: •;^ •taa^• ^^_'••• 

^-+a' ••: f •:^•.!; r..,• r,'^:•: '•y•• ••.+•'tJ4 

s^;;;;:,- •:Z ;^ ^:it•.a ^^^•"'^" Don,î sprat 

t'. ^:.•.!r:a^ t^:•^,n•! G•C•'t ^ 

♦• -i' •ti iR'r•'^• I^î.1: •• ^:a ,!• 

^•i:.* :•^.J-a:vtt'^ • •^..1%/^«^.^/S 

I 

^• t ♦ a:. ^.. i 1: 

"• ^': • ^L ^L- 'i^fs••7 ^s^,a .^ itlilk'^:-:; , ., ^^„ •,• 2 2' ^ 

1• L%:^:..Ti•'sw^.^ )?^♦7i^! t ^ ♦^1^! : t•T^J -'^=}^`+ !ra^fl. 'c • ^. 

t^ (' SS' 

Ovaj spasonosni presek, dar moderne tehnike, pruza •nam raznolike planove 

koji se prilagodavaju svima mogucim potrebama porodice. 

63 

.*,..


Domace udobnosti 

A zasfto ovaj, sam po sebi dosta sirok program, koji se 

odnosi na_ spoljasnos1 1 obim stana, ne bi presao i preko praga 

stana i isporukom elemenata koji odgovaraju f u n k c i o n a 1n 

i nci' m o d u 1 i in a koj e bi arhitekt prethodno odredio, obuhvatio, 

izvesne udobnosti? Jer, zaista, u sadasnjem stanju tehnike 

postignuta su, u pogledu opreme stana, skoro savrsena 

resenj a, ili bar neizm,erno bolj a od svih starih; u odnosu na 

kujnu, naprimer, na konzervisanje namirnica, i1.a pranje ijudi 

i ' rublj a, na smeetaj stvari... Pametno industrij alizovana, ova bi 

resenja. postala ekonomicna do ,te mere da bi se doslo u opasnost 

da pravi 1 u k s u z zameni bez prelaza bedu cumeza, 

dosla u, opasnost ako bi se iz nesmotrenosti isio, suvise brzo i 

ako se proleterskim porodicam.a, koje se preseljavaju, pa i porod.icama 

koje pripadaju stabilnijoj klasi, ne bi ostavilo - vremena 

da shvate i da se obuce pre. nego to bi se uzdigle do 

onoga pravoga gospodstva: gospodstva stana dostojnog ij udi 

koji su najzad ponovo stekli svoja prava pobedivsi masinu i 

podvrgnuvsi j e sebi.

U istoj razmeri: 

Kvart zracnoga grada (1) 

Kvartovi Pariza, Njujorka , Buenos Airesa (2) 

(1) 12%. povrsine pod zgradama; 88,%, parkova ; visina stanbene zgrade 

50 m; gustina: 1000 stanovnika po hektaru. 

(2) gustana 300, 600 i vise. 

Reforma se sastoji u novoj razmeri stanbenih blokova; razmera od koje 

zavise sve. spoljasnje dispozicije koje uslovljavaju i produzuju stan. 

65 

5

66 

Biologij.a u arhitekturi 

Kuca dostojna ljudi 

Dok bi, krupna industrija, odazivaju6i se pozivu arhitekta, 

stavila tako sebi u zadatak da ispita puteve koje je ovaj 

otvorio, arhitekt bi se, u tisini svoga arteljea, ponavo predao 

svojim prekinutim razmisljanjima... On pomislja da b 

se najbolja metoda, jedina metoda njegove umetnosti, tradicionalna 

metoda, koja bas sada dolazi k svesti posle stoletnog 

sna pod kupolom Instituta, sastojala u tome da se p o d e o d 

u n u t r asnj o 9 t i k a s p o 1 j a s n j o s t i stana. Jed'no 

su dakle vane bioloske funkcije stana; svakoj od njih; 

vec prema njenom hijerarhiskom rangu i njenoj materijalnoj 

ulozi, treba dodelit; onu .povrsinu i one razmere koje su potrebne 

za njeno lako azvrsenje. Strogo se povinjavajuci zahtevima 

ovih u n u- t r a s n j i h z b i v a n j a, arhitekt odlucuj e 

da nikada vise nece dozvoliti da se spoijasnjim pritiscima zaguse 

iii izopac . domaci zvot. Stoga cep se buduce usprotiviti ne 

samo pogresnim orijentacijama zgrada, vea i rdavoj regulaciji, 

cudnim oblicima terena, otsustvu slobodnog prostora pred zgradama. 

Nee vise biti nijedne zgrade od Hoke drustvene vrednosti 

koja n.ece ubuduce raspol .gati z e m 1 j i s t e rn . s a ob 

r a z i i m njenim namenama. 

Zemljiste saobrazno :kuci 

Saobraznost zemljista postavljenom cilju! Isto se to pitanje 

vec postavljalo graditelju katedrale cim je bio izvrsio naj-

Reformom do koJe je doslo u razmeri urbanistiLkih 

dispozitiva, i novim redom vell&ne gradenih 

zapremina, mote se sa priirodom sklopati. pakt., 

I priroda se sa stanom zakupljuje. 

Pr'roda je postojala pre grads; grad je nju 

iza,gnao i na njeno mesto postavio karnenje, opeke, 

makadam. 

U prirodi je b.--.1o §"irokih perspektiva, privlacnih 

horizonata, brda, planina, mora, Teka. Grad 

je izd gao zakione od kuca, na dvadeset metara 

jedan prema drugome. 

Bilo je drveca i travnjaka. Zgrade su ih pokrile. 

Horizonte treba ponovo osvojiti. 

Drvece wreba ponovo zasadi'ti.

68 Kuca dostojp,a ljudi 

glavniji izbor, sirinu broda, izbor kome su kasnije imali da 

se potcine presek i osnova broda, kao i izbori pojedinosti. A 

kako tada nije bilo ni vezivnih sredstava ni gvozdenih stega, 

sklop zgrade svodio se na pitanje statike i tesanja kamena. 

Njeno pos+tolj e j e, prema tome, moralo biti ogromno :i samo j e 

naj veca umetnost bila kadra da to postolj a ispuni i zaodene 

dostojno, ali j e postolj e bib nuzno kako bi podupiraci i potpornici, 

iii, da se posluzimo izrazima brodogradnje koje nam 

sugerise poj am broda, kako bi delovi broda pod vodorn podrzavali 

delove nad vodom da se vecno uzdizu k nebu. Stoga j e 

bilo nemogucno svako nagadanje sa eventualnim zamerkama 

ili zahtevima kakvih suseda, ma koliko oni bili mocni. Nicij i, 

bilo opgti bilo privatni interes, ne bi imao nikakvog izgleda da 

prevagne nad silom i posledicama jedne odluke donesene u slu- 

zbi bogu. 

Ali j e i sluzba coveku ista takva za onoga ko - j e shvatio 

smisao reci Tradicije. Danas pak saobraznost zemljista zgradi 

nije vise pitanje postolj.a ili neposredne okoline, jeer dijagram 

sila ne izlazi vise, kao nekada, iz vertikalne ravni, otkako se 

pojavilo gvozde i omogucilo da se uspostave krute veze izmedu 

tri glavna dela gradevine: temelja, stubova i glavne platforme, 

platforme prvoga sprata, pocev od koje ce se skelet smanjivati 

srazmerno preostalim opterecenjima. Saobraznost zemljista 

zgradi postalo je sada pitanje 6iste b i o 1 a g i j e: od nje za- 

visi ugodnost stanara kad se u svojim domovima odmaraju ili 

kad se u njima have svojirn poslovima, od nje zavis lakoca

Cuvena je ova stena u Rio 

de Zaneiru. 

Oko We se uzdizu pomamne 

planine; more ih zapljuskuje. 

Palme , banane; tropski sjaj 

daje zivota predelu. Covek se 

zaustavlja i smesta svoju naslonjacu. 

Odjednom, eto 

okvira okolo. 

E t o, Letiri 

prave jedne 

perspektive. 

Soba vam Sc 

namestila pred 

sam tai predeo. 

Pejzaz je 

ceo usao u nju. 

S prirodom je sklopljen pakt. Urbanisti&kim dispozitivixna zakupljuje se 

! priroda sa stanom• 

Rio de Zaneiro je cuven po svome polozaju. Ali i Alzir, Marselj, Oran, 

Nina i; cela Azurna obala, Barcelona i toliko primorskih iii kontinentaln°h 

gradova 'knaju di'vne pejzaze! 

69

70 Kuca dosbojna ljud.i 

saobracanja ; od nje zavisi u jos vecoj , meri razvoj oko kuce 

svih onih postrojenja koja su neophodna za negu dece , za igru 

najmladeg narastaj a, za sportove i vezbe omladinaca i za j o-9 

aktivnu razonodu zrelih ljudi i Ijudi na domaku starosti. 

Produzenja stana 

Ova postrojenja sacinjavaju ono to bi se moglo nazvati 

nuznim produzenjima sta n a. Buducnost ljudskoga 

roda zavisi od njih bar isto toliko koliko i od samoga stana, od 

koga se logicno ne anoze odvojiti I od koga ga ubuduce ne treba 

vise ni odvajati. Zbog toga to u prvomm redu, naje bilo pristojnih 

stanova, ali i zbog ;toga to nij.e bilo dovoljno guste i modernim 

sredstvima opremijene mreze ustanova kao .to su: dispanzeri 

za pretporodajna savetovanja, porodilista, obdanista, 

skola, - zbog toga se moglo reci da detetu nema vise mesta u 

rnodernom velikom gradu. To mesto mu danas treba stvoriti, i 

to to sire. 

Postrojenja koj:a smo nabroj ali, svako namenj eno upotrebi 

jednog zivotnog doba, saciin.javaju materijalni okvir z d r a vs 

t v e n e, s 1 u z b e grada. Da bi bila sposobna za zivot, svaka od 

ovih organizacija zahteva odreden broj korisnika koji se krece 

izmedu neka dva krajnja broja. Razmatranje ovih brojeva pruzice 

gradAelju najdragocenije- podatke. Oni ce mu posluziti

• 

e, 

4 11 

49 -D 

Rio de Zaneiro: polozaj ovoga grada ima po sebi »bitnu vrednost

72 Kura dostojna ljudy 

pri izboru velicine koju treba da predvidi za svoju zgradu, ili, 

ako bi jedna jedina zgrada bila nemoguca,,za grupu zgrada u 

j ednoj celini. 

Unutrasnja ulica 

Ali, iduci za nasim arhitektom, vratimo se za trenutak u 

unutrasnjost kuce koju podize. U toku gradenja, unutrasnjost to 

kuce izgledala nam je kao naslaga pravouglih' povrsina medusobno 

podvojenih dvostrukom visinom tavanice. Vrlo izduzene 

povrsine, sa dubinom ogranicenom, naprimer, na 9 metara, 

kako bi se omogucnlo suncanim zracima da prodru do dna stanbenih 

prostorija, ald, bez razloga konstruktivne prirode,' bar ne 

u teoriji, da se ogranicavaju u smeru duzine. Spoljasnji zid je 

od staklenih povrsina. to se tiie zida u dnu, on se pruza duz 

neke vrste unutrasnje ulice, slicne jedinoj ulici drumskih varosica, 

u koj oj, kao susedi zive lj udi: svakoj ake vrste, razliciti i 

po klasi i po drustvenom polozaju: mnogoljudne porodice, nezenj 

e, profesori, f abricki radnici, umetnici itd... f ormacij a koj a 

nije bez izvesnih socijalnh preimucstava, u tome sm,i,slu to 

zblizuje drustva koja se mace retko sastaju i omogucuje njihovo 

medusobno razumevanj e. 

Da bi se ipak ovaj linearni niz vazdusnih zapremina namenjenih 

tako razlicitoj upotrebi 9to., bolje"iskoristio, arhitekt* 

ce morati da ulozî' sav svoj talent i svoj najbolj.i smisao za

Rio de Zaneiro prefistavlja jedan od najtez1h sluLajeva za urb iiaciju. 

Dekartovac i pesnik spojeni u arhitekti, pronas§li bti u spletu to koea neoeekiivano 

rresenje. 

eitav pejzai, takoreci, sadrii u urbanistickom nacrtu. Grad i predea 

Line celinu. Arhitektura postaje velieanstvena, a stanovnici^na se pruiaju 

))bitne radostdk. 

Pakt je s`kllopljen sa prirodom. 

73

74 Kuca dostoj na ljud! 

lien i porodicni zivot. Srebom, danas mu se vise ne namece 

ona istovetnost stanova na svima spratovima niti ona cetvora 

tuna vrata koja se sva otvaraju na istom cetvrtastom odmoristu, 

to je sve bilo neizbezno u staroj tehnici noseceg zida. 

Svakome svoj stan 

Sada mu je dozvoljeno da u opstem raspolozivo,m prostoru 

vrsi sva krojenja i da unutrasnjost pregraduje, u visinu kao i 

u osnovi, kako nacre za shodno, pod uslovom da se verno pridrzava 

pravila, dosta strogih, koja mu namecu moduli i standardi 

posto ce od ovih zavisiti vecina elemenata koje ce, upotrebiti. 

Ovi moduli i standardi otezace mu mozda prilicno zivot 

dok bude i.grao svoju ulogu, all, kad jednom dospe do kraja, 

uspeh ce m u biti nagrada, i t o utoldko potpuniji ukoliko njegova 

tvorevina bude vise odgovarala onoj divnoj formuli pronadenoj 

da bi se opisale izvesne arhitektonske dispozicije Velikog 

stoleca: j e d i n s t v o u pojed i n o s ti m a n e r e d 

u celini. 

Strah od osmog sprata 

Postoji jedna teskoca, i to dosta ozbiljna, iako se vise zasniva 

na predrasudama nego na osecanju i'razlogu: Francuz se, 

gotovo redovno, kao ni Kinez, ne protivi nikakvom susedstvu.

U sk.romnij.'m predeliima zasadice se drvece. Ako se dobro probere, raznoliko, 

lepo rasporedi, drvo ce u gradu postati drug eoveku. 

Zirni: skladna armatura stabala i grana. 

Leti,: teske ilii lake mase lvsca, Wad i svezina. 

75

76 Ku6a dostojna ljudv 

cak ni najblizem ni najnezgodnijem, pod uslovom da je na horizontalno 

f ravni. On ce bez pogovora dozvoliti da ga, po cudi 

cudnih zemljisnih parcelacija, sabiju u udzerice i zecje kaveze 

rasporedene po kvadratnoj ili dijagonalnoj mrezi pa, cak i radije, 

i u vrtne gradove, ciji dosta laskav izgled samo skriva istu 

zalosnu stvarnost, all ce tvrdoglavo odbiti svaku pomisao na 

stanove naslagane jedne preko drugih iznad s e d m o g sprata. 

Zasto bas ovaj broj sedam pretstavlja Francuzu neki volsebni 

nivo razgranicenja izmedu stana u kome covek s t a n u j e, 

i neke vrste prolaznog i opasnog zaklona, kakav bi, naprimer, 

bio dirizabl za prekookeanske ili meduplanetarne letove? - Gradevinski 

propisi, ozvanicujuci 'ovo stanoviste, ustvari su ga 

ucvrstili u shvatanjima ljudi. Kuda li je to iscezao pustolovni 

duh potomaka zavojevaca Kanade, Indije i Nave Zemlje? 

Zar bi se smelo ozbiljno tvrditi da penjanje na sedmi 

sprat pesice, nekolikd puta dnevno, cesto sa korpom i detetom 

na rukama ili kakvim teretom na plecima, ne pretstavlja iznu- 

ravanje srca,. bar za slabiji pol, a isto tako i za starije ljude i 

decu? Istina. j e samo ovo: vertikalno saobracanj e naporom mi- 

sica pret^tavlja di.vljastvo, jedno od divljastava nas§e >>civiliza- 

cije

Sunce, proctor, zelenilo, »bitne radosti«. U sva eetLri godisnja doba drveee 

je prijatelj ijudi. 

Veliki blokovi zgrada razmesteni su po gradu. Sta mars! Oni, su iza 

koprene drveca• 

77 

0

78 Kuta dostojna ljudi 

Vertikalno saobracanje 

Ni u ovo2n; se slucaju resenje ne sastoji u tome da se masina 

odbaci sa preziranjem, vec da se njome ovlada. Nacin da 

se to postigne vrlo j e prost i pokazacei se utolsko ekonomicnij i 

ukoliko se gradevina buds vise pruzala u smeru vis-ine: on se 

sastoji u tome da se dizalica zameni . b a t e r i j o m putniekih 

i teretnih dizalica, baterijom koj,om ce upravljati profesionalei. 

A kad krupna industrija bude usredsredila svoju paznj u na 

ovu neuralgicnu tacku stanovanja, uvidece se, i to sa zadovoljstvom, 

da j e dizalica, kao nekim cudom, izgubila svoju staru 

cudljivu narav. 

Ova j >bauk«, ovaj nepromislj eni strah od. stana na visini, 

isceznuce iz duha korisnikaa kao to led kopni pod suncem; i9ceznuce, 

narocito, kod rnladih, koji ce se naprotiv, ushicavati pri 

pomisli , da gospodare pros :torom. 

A ako je zaista tako, do koj a bi visine onda trebalo, . u 

granicama razumnosti, graditi stanbene zgrade? Razm ,otrivsi u 

j edno j diskusiji koja j e kasnije dobila svoju potvrdu u praksi, 

potanko elemente ovoga pitanj a, urbanisti vise zennalj a, Amerike, 

Holandije i Nemacke!, slozili su se na brojt od pedeset 

metara. Iznad to granice, sve tezi uslovi razlictte prirode -fizioloske, 

konstruktivne ili ekonomske - ucinilo bi skoro bezvrednim 

svako dalje dizanje.

79 

I 

S proleca se kestenovi rascvetaju. Kiuce su iza njih. 

Putev j tonu u zelen lo.

80 Kuda dostojna 1judi, 

Pedeset metara, tolika je visina' padina u srednjoj dolini 

krivudave reke; to visina vazi, takode, kao pravilo za tolike 

manastirske zaduzbine koje su trajale stollecima, a to pravilo 

bi trebalo da vazi ^ za ovo rase, doba, jer i ono ponovo poziva 

Ijude da misle pre nego to pristupe delu. 

Basta na terasi 

Pomalo manastirski izgled imaju uredaji na naj visem 

spratu nase zgrade, spratu koji je namenjen, jednim delom, 

zdravstvenoj sluzbi zajednice a drugim, zimskoj fizickoj kul-_ 

turi. Kad doge letnje+ doba, ova fizicka kultura se prebacuje u 

bastu na terasi kojom se zgrada zavrsava, bastu punu svetlosti 

i vode pod pritiskom. Lako j e. zamisliti koliko ce blagotvorno 

ydelovati stopa vlazne crnice, koja ce 'hraniti travu i cveee 

povrh suve snazne betonske ploce. Sad se vise ne treba bojati 

dilatacija ha ovoj platformi najizlozenijoj promenama tempedrature! 

A kolikoa ce tek biti svezine u spratovima koje ona 

pokriva! 

Aka normalna visina stanbene zgrade, u velikom gradu 

sutrasnjice, zavisi, kao to vidimo, od ovako bitnih razloga, 

onda ce podaci koji se odnose na spoljasnji saobracaj odrediti 

izbor nj enih poduznih dimenzija. Sledeca progresija j e Korb:-

Iz visoko postavljenih stanova vidi se divan prizor neba sa svima njegovim 

promenama, bojama, oblicima, u toku raznih godisnjih doba. U daijini 

se vidi brezuljak. Dole: zelene, guste kro nje d veca. Grad je »zelen«. 

81 

6

82 Kuca dostojna ljud:i 

zijeu pruzila regenje koje su njegova najraznovrsnija izracunavanja 

docnije potvrdila kao izvrsno: sto metara za unutrasnju 

ulicu, dvesta metara za otstojanje od. vratnica do vratnica kuce, 

cetiri stotine metara za duzinu strane pravougle mreze autostrada 

koja ce usluzivati stanbeni kraj. Pred svakim ulazoin u 

stanbenu zgradu prostirace se po jedna platforma koja ce natkr; 

ljavati dva sprata ili vise spratova garaza; u svojoj celini to 

cz biti neka vrsta automobilskog pristanista, neki > autodrom

Drvece, drug i prijatelj covekov. Nosi mu Wad i svezinu, potstice ga na 

poeziju, daje mu kiseonika, pruza * skloniste pticama pevacicama. 

I drvece je sa s'tanom zakupljeno. 

83

84 Kuea dostojna lju4i 

poput ribljih kostiju, sticu u .glavne puteve. Ovi pak uviru u 

magistrale koje se naj cesce pridrzavaj u pravaca ko j e j e u tlo 

utisnula, shodno nekom nuznom planu, sama geografija, a stanovnici 

su ih samo prilagodili sa ciljtem da zivot privuku u srce 

svoga grada. 

Sukob »automobil-pesak < 

Tek to su se, pred kraj vladavine kuce Valoa, u veliko:m 

francuskom gradu bile pojavile kocij e, a vec su bile pocele po-_ 

metnje sa prevoznim sredstvima, pometnje ciju su. sliku budu- 

cim pokolenjima preneli dobri pesnici zamacuci svoja pera u 

satiricno mastilo. Pouka njihova bila je, nazalost, bacena u zaborav 

na pocetku nasega stoleca, kad se pojaviio prvo motorno 

vozilo,- prethodnik one horde automobila i kamiona koji ce svojim 

poraznim brzinama i ubrzanjima grunuti u gomilu pesaka 

i biciklista, tako da ce se ovi, pretvoriti u progonjene zveri ili 

nneku vrstu vojnika prekaljenih na pretnje metaka, u progonjene 

zveri i vojnike koje bi iskustvo imalo da obdari nekom 

sestim culom. A bas j e u centru grada, na raskrscu glavnih 

puteva, na obalama - ukrasenim arhitektonskim sj aj em• proslosti, 

sukob izmedu automobila i pesaka dostigao svoju najdivlj a 

intenzivnost. 

Kako okoncati ovaj groteskni, ako ne i covekoubilacki sukob, 

koji je zemlja mirno podnosila dvadeset godina izmec'lu 

dva rata, sukob kome se niko cak ni perom nij a poiusao da 

osveti? Jedini covecan i istovremeno definitivan izlaz bio bi:

Drvece cudnog oblika. U gradu ce se ono, zajedno sa kucama, skupiti u 

vidu gajeva ili pravih suma• 

Raznolikost vrsta; igra oblika. i boja, gustine i tezine, lakoce i tananosti. 

85

86 Kuca dostojna 1judi, 

odvojiti pesaka od automobila, odluciti da ne s a o b r aaaju 

na istom nivou, da ce se tle dodeliti 

i s k l j u c i v o u p o t r e b i pesaka. Ono tie koje ce se novim; 

gradenjem u visinu osloboditi do to mere da ce devet desetina 

njegove povrsine ostati raspolozivo za drvece i biljke, za 

igre i setnju. l:ovek o setati bez zurbe, bez neodredenog straha 

od udara I nesrecnog slucaja, We gospodar svoje misli ili 

igracka svoga sanjarenja, kao to mu se to jog degava u unutragnj 

osti pod brestovin a na setalistu. A ni ona poslednja desetina, 

ni ona vise ne pretstavlja nikakvu prepreku kretanju 

pesakovom, jer, je zgrada p o d i g n u t a na 

s t u b o v i m a, na stubovima tako diskretnim da svi skupa ne 

zauzLmaju vige od 2% od temeljnog tla. 

Stub 

Gradenje na gtubovima pretstavlja veliku, oslobodllacku 

reformu za kojom su uzdisale sve velike arhitektonske epoher, 

ne uspevajuci, zbog nedostatka tehnickih sredstava da je ostva 

re. U peristilima, zatvorenim dvoristima, manastirskim arkadama, 

svuda se oseca potreba za slobodnim tlom koje bi to 

dublje prodiralo. pod kucni pokrivac. A kakvo ce divno dvoriste 

ubuduce imati deca, kad kisa pads ili kad se letnje sunce digne 

do zenita ! 

Ali ako se na taj nacin automobilu zabrani da se krece 

po zemljigtu stanbenih krajeva, gde ce on onda saobraeati? Na 

visini od pet metara, p o m r e z i u z d i g n u t i h auto-

87 

Zdepasto, pognuto, pravo i1i vitko drvece, uvek nam, u sva cetiri godisnja 

doba, nesto kazuje. 

Pakt sklopljen izmedu prirode i coveka, izmedu kuca i gorostasnog drveca, 

prilroda j e zakuplj ena sa stanom.

u^ Kuca dostojna lj'udi 

s t r ad a iz koj ih ce se ogranci racvati sve do ulaza u kuce i 

do njihovih > autrodoma

I >>bitne radostt su usle u stan. 

I prrroda je zakupljena sa stanom. Sa prirodom je sklopijen pakt• Drveoe 

je uslo v. 'sobu stana.


Mesto rata i mesto rukovodstva 

Pod takvim okolnostima ne bi se vise ni moralo pomisljati 

da se veci deo industriskih postroj enj a, radionica i fabrika, 

prenosi nekuda daleko, u > satelitne kondicioniranog

Dejstvo pakta proteze se i na mesto rada. Priroda obasjava casove rada 

(Rio de Zaneiro: palata M nistars^tva narodnog vaspitanja i Narodnog 

zdravlja).

92 Kuca dostojna lj.udij 

kad sluzbeniku ili radniku neslucenu lakocu rada, narocito za 

vreme velikih zega, kada ucinak rada u k.ancelarijama i radionicama 

obicno vertikalno opada. 

Srce grada 

U celini ovoga poduhvata, koji smo opisali i koji se sastoji 

od istodobnog materijalnog suzavanja i duhovne. ekspanzije, 

velikom gradu bi se pruzila nova, vanredno dragocena mogucnost: 

da prave dragocenosti stvoje istorije, crkve, nacionalne 

gradevine i spomenike, izvuce iz jalovine neprijatnih ili beskorisnih 

nanosa, a ponekad i .iz prljavstine ' koja ih je unakazavala. 

Na mjestima na kojimaa je vladao, najgori nered vladala 

bi prava akropola posvecena umnom radu i gradanskim vrlinama. 

Na tim izabranim mestima, kao i u prostoru predodredenom 

da ih nastavi, u tome srcu grada, postavile bi se, sasvim 

prirodno, gradevine i ustanove koje bi, u buducnosti, zadovoijavale 

potrebe najvisih razonoda: biblioteke, pozorista i pavilj 

oni za izlozbe umetnickih dela, zanatske radinosti i kvalitetne 

robe, u kojima bi se _ izlagala postignuca besprekidnog takmieenja 

u izvrsnosti rada. A sve to stvari zajedno saci.njavale bi 

ono zariste intenzivnosti, toplote i svetlosti, koga se grad vise 

neee moci lisavati, kao to se cpvek ne lisava prijateljstva i lj ubavi 

ako zeli da s malo zanosa i poezije pothranjuje korenje 

svoje aktivnosti,koje sva okolina inace tezi da sasusi.

U srcu poslovnog kraja grads, gde se mogu podizatL visoki oblakoderi, 

grad ostaje ipak zelen , to caruje drvece; zakriljeni drveaem , ijudi five pod 

zastitom proporcija ; uspostavljen je odnos izmedu prirode i eoveka• 

93

94 Kuca dostojn.a ijudi 

Razonode trudbenika 

Medutim, visoka kultura je vrh, pa ako svima i nije bilo 

dano da pokugaju uspeti se na njega, niukoga nije, s druge 

strane, potpuno utrnulo osecanje potrebe da ponekad zapne 

misicima da bi svoja stopala adlepio od prirodnog tla, da bi 

se, ako je mogucno, uzdigao iznad samoga sebe. Ako ne bi bio 

potstican osecanjem to potrebe, kako bi onda obican smrtnik 

koristio svoje slobodno vreme? A znamo da ga on uvek koristi 

kako-tako, bar kad j e osloboden lanaca bede, alkohola i du'hovnih 

droga. Sporedno je, za pocetak, na cemu ce se usredsrediti 

napori, samo ako je zabava kojoj se predaje n e z a i n t er 

e s o v a n a. Nema to > bube < kaj a ne bi mogla postati poluga 

unutrasnje ravnoteze, nema tog » ceprkanja

95 

Covek, 

njegovo nebo, 

njegovo drvo, 

njegov zid. 

(Int) nnnnnIn tin nn 

Pod jednakom izgradenom zapreminom 

mote se ziveti u, vrtnom gradu ili u gradu 

t'pa »zracnog grada«. 

Kome ce biti boije, stanovniku vrtnog 

grada ili stanovniku novih stanbenih krajeva? 

Ne zaboravimo da nam je 

oko na 1,60 m nad zemljom i 

da nam je ono ulaz za arhitektonske 

percepcije. 

Covek, 

njegovo nebo, 

njegovo drvo, 

njegov zid.

96 Kuaa dostojna ijudi 

Po selima 

U provincis{kom gradu, u industriskom centru, u varosici 

i u seljackoj kuci, sirom eele zeml je, direktivni principi za ure- 

denje velikoga grada moci ce da se primene na odgovarajuci 

nacin. Pomenimo ih ukratko: pravilo sunca; odvajanje dveju 

funkcija nekadanjeg zida, to ce posluziti da se staro francu- 

sko seosko naselje iscupa iz vlage i ijage u koju je zapalo; nor- 

malizacija spoljasnjih elemienata i nekih unutrasnjih eleme- 

nata; stana. 

Kad je rec o - selu, nekoliko posebnih momenata pri- 

vlace paznju: 

sukob oautomobil-pesak

SPe=anti su postali vlasnici jednoga divriog terena, na delt4 veli,ke reke, 

naspram cudesnih planina. Plate sa okruglirn sljunkom ill peskom, trska 

ovde, vrba i topola onde, doprinosili su prisnoj intmnosti' izmedu ljudi i 

prirode. 

Spekulanti; se nisu pobrinuli da se zemlj's"te iLgkoristi pravilno. Isparcelisali 

su teren za vrtni grad i tako upropastili ovaj predeo, prognali bitne 

radost ,z proQnasili cilj svoga poduhvata.

98 

Kuca dostojna ljudi, 

to se tie sluzbe > igara i sportova

Jer, u krajnjoj lilnzji, urbanista i arhitekt treba da postave osnove ziatnoga 

doba. Covek i priroda, socijalni odnos media ljudima,: pravilna raspodela 

rada, valorizacija duboko covecnih elemenata, izraz jedne savesti 

.obasjane ,bAn'tm radostima". 

Simfonij a, harmonij a. 

Platno Jouy-a, koje krasi nag 

skromni biro u Carlton-u, u Vigiu, 

(gde pisemo ovu knjigu) potseca nas 

cudnom slukajnogcu na z1atno doba 

iz koga j e hags bio prognan, pre 

nego to ce se roditi velike pohiepnosti. 

(Prema J. B. Huet-u, slikaru 

XVIII stoleca)

100 Ku6a dostojna ij.udi 

porna, povezuje neumitno uzastopna- stanja m a, t e r i j a 1- 

n o s t i jedne zemlje, jedne pokrajine ili jednoga kraja. Srecna 

neumitnost, za koju niko ne bi pozeleo da se prekine. Ali ima 

epoha, a ova j e izrazito takva, u k o j i m a s e v r e m e, 

r e k 1 a b i s te, s a z i m a, i zaista se sauna u tom smislu 

sto dogadaji u njima srljaju vrtoglavom brzinom ka ishodu 

koji, na prvi pogled, izgleda prinudan. Ustvari, nije tako: ukoliko 

j e zakon uzrocnosti kruci utoliko ce duh odlucnij e ,preuzeti ko- 

mandu! Ako duh pritom ma i najmanje savije » liniju konti- 

nualnosti < o kojoj j e malocas bolo re6i, sve se menja: dolazi do 

skoro automatske obnove umesto do automatske propasti, do 

uspona ka redu umesto do pads u haos. 

Zvezda voditija 

Pod- uslovom, svakako, da se napadna t,acka nacionalne 

volje i pravac koji ce ona nametnuti obnovi ne izaberu, u po- 

slednjem 6asu i takoreci slucajno, medu beskrajnim brojem 

»mogucnosti

101 

CETVRTA GLAVA 

MAJSTOR GRADITELJ

Naziv majstora graditelja 

IV 

U Srednjem veku postojao je o b i c a j. da sle nazivom a n a j - 

s t or a g. r a d i t e l j a abolezava onaj kaga bismo mi danas 

jednostavno nazvali arhatektom, be+z abzira na prirodu i na razmere 

dela kome bi posvecivao svoju misao i svoje staranje. 

Niece biti beskorisno danas kad se od nas trazi da ponovo 

promislimo o osnovama i oprugarna jedne civilizacije koja 

umalo to nije izumrla; da se ovaj stari izraz majstora graditelja 

ponovo uspostavi u.svome nekadanjem dostojanstvuu i da 

se pokusa odrediti to je moguce tacni.je. Jer se ova rec nije 

otrcala, kao to se to desilo sa lepim imenom arlutekte, taruci 

se svakodnevno o mediokritete, niti se sm:Liisao to reci suzio 

zloupotrebom koj a se sa njom cinila u Francuskoj, osobito u 

toku poslednjih sto godina, od strane jedne gomile dosta uskih 

prakticara i prilacno pmesnih esteticara. Sem toga, jedino ovaj 

izraz majstora graditelj a ima takav smisao koji ce se moci dovoljno 

progiriti kad se bude radilo o tome da se odredi covek 

kome ce biti dodeljiena opasna cast da upravlj a ostvarenjem 

102

Arhitektonska revolucija izVedena u' toku sto poslednjhih 

godina donela je ijudima sredstv'a pomoeu kojih mogu 

da stvore sebi nova skionigta. 

Ustvari, tehnika ie rus"ilac postoj.eceg poretka. All je 

ona svaki put posluzila kao otskoLna daska novog poretka. 

Usavrsenossku raeunanja i proizvodnjom nov'h materij 

ala postale su jasne cetiri funkci j e svake zgrade : 

.temeljiti, 

nositi, 

pokri, 

obviti. 

Revoludonarni elementi su: 

6elik i armirani beton. 

Kao kruna hilj adugodisnj ih napora da se res'i problem 

svetlosti u stan.u, pojavi se ,staklena pavrsina" (100%). Resenje 

je uspelo. 

Posledice ove slobode, steeene za. veita vremena, utieu 

na uslove covekovog stanovanja, rada, ustanova, opstih 

prilika.


on.ih gigantskih radova koje ce nase doba, u izvesnim slucajevima, 

imperativno zahtevati. Moderna tehnika primenjena 

u gradevinstvu dozvoljava zaista takve ambicije, a s druge 

strane, jedino se ona pokazala sposobnom da radnika zaposlenog 

u izvesnim ljudskim koncentraciijama, u rudnicima ili teskoj 

industriji naprimer, cslobodi umora i tegoba koji bi mu 

inace bili nesnosni. 

Dostojanstvo gradevinskih zadataka 

Tako ce vestina gradenja, po nacionalnom obuhvatu ili 

po drus.tvenom dostojanstvu izvesnih svojih zadataka, teziti da 

se pniblizi vispkom potozaju koji je zauzim,ala u minulo doba, 

kad se radio o tome. da se u nebo vine snap molitava vezan 

pod gotskim brodom. I sada ce kao i tada, ovaj poduhvat zahtevati 

da majstor graditelj raspolaze m n o s t v o m z n a n j a, 

koja ce obuhvatiti sve to se mo%e analizirati iii osetiti kao 

potreba s t v a r n o g coveka, a isto tako i vecinu bezbroj nih 

sredsrtava koja j e napredak fizickih nauka stavljao neprekidnp 

u sve vecem broju tehnicarima u ruke. 

Medutim, i pored toga to se javljalo kao vod ili kao -pomoc, 

svako od ovih znanja nametalo j e savesti graditelj a po 

jedno novo o g r a n i c e n j e. Umetnost gradenj a se na taj nacin, 

narocito u -poredenju sa ostalim umetnastima, sve vise stesnjavala 

dvostrukom mrezom ogranicenja, od kojih su jedna 

bila u vezi sa materijalom a druga sa znanjem. Povinovati se

imMtrIal 

Srednji vek se izgradio na jednom velikom tehnio6kom otkricu, na Siljatomn 

Luku, tom potpunom preokretu u vegtini gradenja koji je ce1u, to epohu 

povukao ka nepoznatoj buducnosti. 

Nov nepobitan, 4s-tear, koji nije potsecao ni, na to. 

Ako j-e §irina broda data (A), iz nj,e ee se izvesti viisina (B), a samim tim 

i ceo skiop potpora, pravih staka koje su omogucavale samo unutrasnosti 

da bode sta. Spolja nakpstres"ena, a iznutra glatka kao jaje. 

105

106 Ku6a dostojna ljudi 

tim ogranicenjima promisljeno i prinuditi ih na taj nacin dasluze 

poetskoj zamisli i da joj budu nosioci, _ u tome .je tajna 

majstora graditelja 1 razlog nj,egovog postojanja, a u tome je, 

takode, i porekio one izvanredno vazne. vlasti koja je, izmedu 

majstora, svih orAalih umetnosti, samo njemu poverena. 

Svaka od ovih umetnosti, muzika, poezija, slikarstvo, 

skulptura iii umetnost kretanja, u veliko j meri nezavisna j e, 

na svom sopstvenom podrucju, od prirodnih ogranivenja i uslov- 

lj enosti. 

Arhitektura' i muzika 

Ako se posmatra samo najslobodnija medu svim umetnosltima, 

muzika, maze se reci da je ona do najveeeg moguceg 

stepena oslobodena nuznosti da ono to joj je potrebno, u pojedinostima 

ili u celini, uzima od objekata spoljneg sveta. 

Njena oblast j e, na drugoj strani: ona je u s u b j e k t i vn 

o m e, u unutrasnj ern svetu misaonog bica, mnogo shvatljivijem 

od onog drugog sveta, jer oblici koji se u njemu radaju 

nisu niukoliko uslovijeni prostorom is jedva vremenom. Time 

se donekle mote objasniti ona silna moe vasoke muzike da nas 

po svoj of volji nosi, putevim,a otvorenim za svaku jntenzivnost 

i-.za sve nijarse osecanj a, sve do sjedinj enj a sa stvarnostima 

koje_ prevazilaze prirodu, do ushicenosti u krugu ciste 

misli. 

A koj omr se cenom placa ova s,koro beskonacna moe muzike? 

Na kakvu se, poslugnost ona morala prethodno privoleti?

107 

1 

U 

Nage doba _ j e otkrilo presudni presek obicne zgrade: tehnika 

armiranog betona i l belika. Dok je dosad, u toku hiljada 

godina, sve bilo sputano i uslovijeno, sada je st+eLena pupa 

sloboda: 

- Skelet nezavisan, 

- Fasada slobodna, 

- Tle pod kucom oslobodeno, 

- Tle nad kucom zadobiveno. 

M 

U 

n

108 Kuca dostajna lfudi 

Na tri relativno laka pravila: na ritam, dvojni ill trojni, 

na zakon vibracija vazduha i na zakon brojeva. Ovaj poslednji 

zakon, sme9ten na vratima cula gde se sukobljavaju dva sveta, 

utvrduje polozaj svake od dvanaest, nota skale, odlu•cuje koji 

ce od dva odnosa vladati, izmedu sedam osnovnih tonova i kojim 

ae sie nacinom, durskim ili molskim, uzastopno nizati ovi 

odnosi. I to j e sve... 

Arhitektura 0 muzici 

Mcirodiske teme, harmonija,, kontrapunkt, orkestracija, 

svi ovi muzicki &imioci uvek su slobodni, neuporedivo slobodni 

ako se ponzisli na plasticne analogije; slobodni da klize prema 

svima naklonostima i da krenu za svi.ma poletirna stvaralacke 

uobrazilje. Jedan samo vid muzickog stvaranja, kompozicija, 

naginje sam po sebi ka izvesnom dosta utvrdenom redu, koji 

nas, bar u pisanom obliku, potseca na arhitektonski raspored: 

vidan dokaz jedinstva duha u syima njegovim raznovrsnim 

ispoljenjima, koje je drugim jezikom izrazeno u oc-evianoj 

srodnosti velikih orgulja sa svodovira katedrale. 

Ova uporedenja nas vracaju majstoru graditelju i njegovoj 

velicanstvenoj pothinjenosti. 

Sta j e zapravo majstor graditelj?

stanbenoj zgradi je kontrast ocevidan. S. jedne strane, u vekovnoj prrmeni: 

masivni temelji; debeli noseci; zidov! izbuseni skuc vlm prozoirima; 

tle potpuno zatrpano; krovna povrsina neupotrebljiva. 

Posledica: identiene dispozici je moraju se nuzno ponavljati u swim 

spra.tovima. 

S druge strarie: temelj! lokalizQvand; nosed zidovi ukiiiuti; mogru5+nost 

da se vela fasada osvetli; tle sl,obodno izmedu tankih stubova; krov pretstavlja 

novo tle koje stanari miagu k+oristiti. 

Posledica: unutarnji raspored.i potpuno slobodni u svakom pojedinom 

spratu. 

109 

0 

,0

110 Kuca dostojna Ijudi. 

Idealni majstor graditelj bio bi h u m a n i s t a koji 

bi u sebi sjedinjavao i nadahnjivao svojim dahom dva razlcitastvaraoca: 

arhitektu i in.z.enjera. 

»Sredina« i gradite.lj katedrale 

Bilo kako da stvari stoje sa tom moralnom razri.venoscu 

koja umalo, to po nas nije bila. smrtonosna, neosporno je da 

je majstor graditelj Srednjega veka ponekad raspolagao nadcovecanskom 

obdarenoscu koja je nuzno proisticai . iz slicnosti 

nasih poduhvata sa bozjim' delom. Povlasceni naslednik religiozne 

tradicij e koj a j e obodravanj em ili _prozimanj em upravlj 

ala svima zajednickim^ naporima naroda, znao .j e gde da udari 

temelje svoga hrama, kako da ga postavi, kako da ga ukrasi, 

kako da rasporedi njegove najizrazitije delove da bi se tacno 

drzao hijerarhiskog reda. Okruzen ucenicim,a koji ce nj egovo 

delo nastaviti 3 privesti kraju, podrzavan oduslevlj enj em stotina 

zanatlija i divlj enjem ili aktivnim odobravanjem hilj Q.da 

sugradana, on se mogao nadati da ce nj egovo delo, u svoj svojoj 

drazespzosti i harmoniji, zauzeti najvaznije mesto medu 

svim tvorevinama. Kao dokaz ovorne mogli bi posluziti numeric'ki 

odnosi koji odreduju svee, kako unutra.nje tako i spoljasn;je

1 11- 

Now 

Tako ce ubuduce doci do svog najci:stijeg izraza eetiri funkcije:.


proporcije, katedrale u Sartru, naprimer. To su isti oni odnosi 

koji upravljaju razvojem zivotinjskih tela i rastenjem drveca 

u sumama. 

All ako su to vremena, kako izgleda prosla jednom za 

svagda, majstor graditelj. sutrasnjice nece se moci pohvaliti da 

ga nadahnjuje zivotvorni dah jednodusne tradicije koja bi. ga 

prisno povezivala s;a svim onim to je zivo i trajno u starome 

hriscanstvu. Pod tanurnim nebom iskidanim kao to j e i sama 

zemlja, humanizam postaje najvisi vrh. Zbog toga ce, eto, onaj 

ko zeli da jednoga dana bude majstor graditelj morati, pre 

svega ostalog, da probudi i da neguje humanistu u sebi. 

Necemno ni pokusati da definisemo humanistu , jer ona visa 

sposobnost koja ga karakterise, intuicij a, protivi se, po svoj oj. 

prirodi, analizi, aui ipak mozemo reci da j e, to covek u koga j e 

stalno budan smisao o j e d i n s t v u b.i c a kroz svu raznolikost 

oblika, smisao koji je inace, u ovo doba integralnog racionalizmia, 

utrnuo ili ugasnuo kod vecine ljudi. Istina je da 

se izraz humanista cesto upotrebljava u. veom,a razlicitim znacenjima; 

jedno od njih lici vrlo mnogo na obozavanje coveka 

covekom. Medutim, bez osecanja jednoga merila viseg no to 

je covek, humanista sje izlaze opasnosti da, po svojoj volji ili 

po svome temperainentu, bude samo filantrop, ako ne i obiCan 

radoznalac ili skupljac zanimljivosti, koje se odnose na coveka. 

Sarno onaj ko je prihvatio jedno merilo vise od merila razumnog 

sveta, kadar je da .ga ucini prihvatljivim i drugomie, a u 

tom pogledu mote se mnogo postici, narocito, sugestijama koje 

na ljude vrse pametno organizovana .okolina i izgradeni okvir 

zivota.

Sunce je diktator, 

prema klimama, 

prema godisnjirn dobima. 

0 

It IL 

-111 TY 

U -B i 

Ispred staklenih povrsina mogu se postaviti narociti uredaji,. tzv. b r i s es 

o 1 e i 1-i. Neiscrpno arhitektonsko sredstvo, kljuc za nova arhitektonska bogatstva. 

113 8


Opasnost od naucnog specijalizovanja 

Prirodna *lonost za arhitekturu manje j e retka od urodene 

obdarenosti za humanizam, a j oo mnogo manje redak j e 

dobar inzen.jer. Savremeno drm tvo ima u izobilju diplomiranih 

i jedne i druge vrste. Lako je raspoznati ih u gomili. Skole 

u kojima su ucili utisnule su im na polasku, ako ne na aelo a 

ono u duh, skoro neizbrisiva obelezj a; kad vecine to obelezj a 

nece sprati ni sva kisa iskustava koja ce im se sruciti na leda. 

Najdublje oznake odgovaraju, naravno, najjacim naukama, 

koje su istovremeno i najformalnije: cistoj estetici i matematickoj 

analizi. Ove nauke su inace a mnogom pogledu dostojne 

divlj enj a, ali samo u onoj, ponekad skucenoj meri u kojoj ne 

bi svoje privrzenike potstrekavale da cutanj em ili oholoscu 

zanemaruju u praksi onaj bitni cilj, zajednicki svima mogucim 

poduhvatima, bez koga c-ak ne bi ni imali pravo da postoje: 

boljitak covekov radi srece n j egove i 

radi ispi unj enja mj egovog zivota. 

Da se izrazimo skraceno: opasnost Skole Lepih vestinat 

jeste u tome da se fasada pretpostavlja stanu, a Politehnicke 

skole2 u tome da se kilovat pretpostavlja migicu. 

Bez svesti o svojim duznostima prema coveku, bez iteznje 

ka covecnom, u svetu bi umesto ar-hitekata ili inzenjera bilo 

1 Ecole des Beaux - Arts. 

2 Ecole Polytechnique.

:It

Liudi se udruzuju u-rilju medusobnog pomaiganja, 

odbrane, obodrenja, kako bi iskoristili sva prelmuc' 

stva saradnje koja donosi udobnost i daje intelektaulnom 

zivotu narociltu vrednost. 

Oblik-ovanl hi!ljadama gochna usiovima piiro-de, 

ljudm bi ' morali ljuto ispagtati ako' bi. taj prirodni 

okvir pokidali. 

Gradovi su ih otrgli iz tih bitnih uslova, mueili 

su ihi potastavali, kvarili, ogor6avali,_ iscrpljivali., pa 

?ak i obesplodavali; treai narastaj j e u velikim gradovima 

postajao jalov: nije i nao dece. 

Treba ponovo pronaci - zak'one prirode i. utvrdi-ti 

na6ine grupiisanja pornocu koj ee se .jedino mo6i 

opet da uspostave. 

Osnovni su elementi: usklacdenost sa zakonima, 

prirode;. harmonienost ' radnji u dnevnom ciklusu 

suncevog Jana od 24 Casa, prilazennje > bitnim radostima

Tako mote da izgleda ubuduce dobar presek stanbene zgrade. 

S jedne strane, bogatstvo kombinacija za individualnu obradu stanova, od 

kojih b svaki zracio zivotnom radoscu; s druge strane, otvorene mogucnosti 

za inicijativu krupne industrije u casu, nadajmo se skorom, kada ce se osloboditi 

cement, celik, magine, radna snaga i njeni kadrovi. 

115

116 Kuca dostojna ljiu,di 

samo robota. Bila bi ' toga prava ludost , ako bi uprav1j ac dostojan 

tog imena ili sef kakve drustvene zajednice , takvom 

arhitektu ili inzenj .eru poverio ulogu ma .jstora graditelja u bilo 

kom poslu, pa call i najsporedniju partiju u orkestru gradenja. 

Sema majstora graditelja 

Izlozivsi tako u op`stim linijama zamisao o tome sta treba 

da bude majsjtor graditelj, razni vidovi njegove misije bolje 

ce se objasniti sintetickom semom nego nizom razjasnjenja po- 

svecenih svakom vidu posebno. 

Dvobojna sema koja lezi na nasprarnnoj strani pretstavlja 

arhitekta i inzenj,er'a sadva kruga postavlj 

ena jedan na gornjem a drugi na donjem polj u sredisne 

trake, a ova, sa svoje strane, pretstavlj a, u obliku razvijene 

lepeze, p1oslove gra.denj a. 

Pod opstim naslovom p o z n a v a n j a c o v e k a, plava 

boja pznacava, cel'okupnu skalu covekovih potreba, i to: 

potrebe duhovne, 

intelektualne, 

gradanske, 

drustvene, 

porodicne, 

fizioloske, 

materijalne. 

Pod opstim naslovom p oz n a v a n j a f i z 1 k i h z ak 

o n a, crvena boja oznaZ ava, ovladivanj a prirodnim Bremen=

Umerena visina od 2,20 m dovoljna 

je za sekundarne funkcije 

stana. 

Sunce gospodari stanom. 

Dvostruka v ina 

plafona deluje na oset- 

1jivoj taekf: ;plemen 

tost u svakom stanu. 

O; ^ Z.2t^+ 

4- . 50 x 

Novi presek stana: dva 

puta 2,20 = 4,50 m (sa 10 

sm za meduspratnu kon- 

;trukciju). Ekonomicna i 

efikasna visina stana. 

Fasada ne nosi vise meduspratnu 

konstrukciju; - ona je slobodna, izradena 

j e * od stakla; stubovi koji nose: 

meduspratnu konstrukciju uvuceni su, 

izolovani. U ovorne novorn stanju vestine 

gradenja, poezija mote da prodre 

u gradske stanove.

118 Kuca dostojna Ijudi 

tima, iskustvom i matematickom analizom. Pod tim naslovom 

su skupljene ove 's.tvari: 

sirova materija, 

zakon tee i statika, 

otpornost materijala, 

racunske hipoteze, 

proracun. 

Pada u oci da gornji krug, koji pretstavlja sklonosti i 

kulturu arhitekta, sadrzi mnogo vise plave nego crvene boje, 

dok u krugu. inzenj era vlada obratna srazmera. Osetlj ivost i 

tehnika treba ustvari da postoje, u razlicitim stupnjevima ali 

nerazlucno stopljene, i u jednoj i u drugoj struci. 

Lepeza poslova gradenja 

Lepeza posjlova gradenja cita se sleva nadesno. Radi to 

prostijeg izlaganj a; niz ovih poslova, koji j e u stvarnosti neprekidniji, 

podeljen j e samo u 9 sektora. Svaki od ovih deli se 

u jedan plavi i jedan crveni trougao. Sadrzina im je ova: 

1) Hiram., nacionalni spomenik... 

2) Op9tinski dam, . biblioteka, pozoris'te... 

3) Bolnica, sanatorium, odmaralis:te... 

4) Sportski dom, omladinski klub i razna druga produzenj 

a stana, kao to su: skole, zabavis'ta... 

5) Stan (grad i selo, kolektivna stanbena zgrada i indi- 

vidualna kuca)...

Prilagodene uslovima africkog sunca, ove tekovine mogu dobiti sasvim 

neoeeidivani izgled. Ceo presek - zgrade je podetsen prema suncu, pejzazu i 

nameri da se stanaru prune zadovoljsltva. koj.a su dosad bila rezervi.sana 

samo za prineeve.: izuzetan stan. 

A: stan u . koji se ulazi iz unutragnje ulice. 

B: produzenje stana napolju. Sport na tlu: 

svaki trenutak zivota pun je vidika. 

119

120 Kuca dostojna llud! 

rife... 

6) Admninistrativna' zgrada, javne ili privatne, kancela- 

7) Zanatska radionica, fabrika... 

8) Industrisko preduze,6e, skladiste... 

9) Most i put, vodo jaza, brana, svetionik... 

Stan, centralni zadatak 

Kao to j e trebalo i ocekivati, scan zauzima centralno 

mesto u.lepezi poslova: razum i oseaajnost sudeluju ovde u 

jednakoj meri, sto je oznaceno jednakoscu plavog i crvenog 

trougla, kaj i su inace svuda nej ednaki.. Ovaj centralni polozaj 

odgovara polozaju p o r o d i c e u drus!tvu, posta porodica nije 

samo osnovna jedinica vec i zadatak drustva. Jer se maze reci 

da ce drustvo bill tvelika porodica samo u onoj meri u kojoj je 

porodica vec sada drustvo u minijaturi. 

Dve strelice se raiilaze iz porodicnog centra, iz stana, 

j edna ide udesno, ka onome to bi se moglo nazvati .e k o n o ms 

k i m covekom, a druga ulevo, ka d u h o v nr o m coveku. Prva 

prolazi. kroz sve slobodne prof esije„ zan.awvo i radnicki zivot, 

u pravcu osamljenosti pri vrsenju profesionalne duznosti, osamijenosti 

rukovaoca elektricnom centralom, naprimer, ili osamljenosti 

cuvara svetionika. Druga prolazi kroz sportove, kroz 

zdravstvenu sluzbu, intelektualnu, kulturu i nacionalnu misao, 

ka osamjenosti pred bogom.

Iste tekovine tehn=ke, u drugoj razmeri, primenjene na seoski stan izracden 

,od seriskih elemenata koje je proizvela krupna industrija, pruzaju masti 

iiste tolike mogucnosti. 

121


U pogledu njihove sudbine i njihovog znacenj a, dve koordinante 

ose omogucuju da uporedimo razne poslove gradenja. 

Apscisna osa raste sa materijalnim u s l o v l j e n o s t i m a i sa 

diktaturom fizike i racuna. Ordinatna ossa raste sa s 1 o b Od 

o m i z b o r a (kompozicija, elementi, materij ali itd.) i sa 

pravorn pozivanja na lepotu kao takvu: 

Gde arhitekt? Gde inzenjer? 

Iz rasmatranja seme proizilazi prva neposredna posledica: 

Poslovi koji na lepezi lee levo od s t a n a, zahtevaju 

vise arhitektu nego inzenjera. Arhitekt ce dakle btti majstor 

graditelj u svima tim raznim slucajevima. On ce to biti, 'ocevidno 

u odnosu na stan, zbog prvenstva, (sasvim specijalnog u 

tome s;edistu porodice) koje briga za c o v e k o v u l i c n o s t 

mora irnati ispred svih ostalih stanovista. 

. Poslovi na desnoj strani, naprotiv, iziskuju naj cesce da 

majstor graditelj bude inzenjer, iako arhitekt ne sme nikad 

biti otsutan,: cak i kada se radio sasvim tehnickom poslu, kao 

to j e vodojaza. 

Potcinjenost prirodi 

Zaustavimo se za trenutak na ovom tipicnon primeru. 

Zar se -moze dozvoliti da tako lepa stvar kao to je vodojaza, 

tanka vodojaza sa dvostrukim svodom, izgradena od betona

Slobodnim prostorom, supljinom, mogucnoscu prolaza, svetloscu i suncem 

pod kucom, revolucionaani moderns presek prikljucuje zgradu tlu. Stubovi 

od armiranog betona postali su > sipovvi

124 

Kuca dostojna lj,udi, 

jedrog kao granit, ciji cisto geometriski oblici odgovaraju ociglednom,tacnoscu 

promenijivom potisku vode, da se takva vodoj 

aza iskvari, tragicno iskvari nadometanjem nekakvog venca, 

iii centrale, ili kakve sluzbene zgrade cij i nacrt n€€ bi bio u 

istom stilu, svom od logike i jasnoce, u stilu koji je priroda nametnula 

glavnom objektu? Jer se, zaista, maze reci da je ovd:e, 

iza inzenjerskog crteza, priroda igrala ulogu arhitekta. Trebalo 

bi stogy da joj, se neki drugi arhitekt odazove, i da se, u svoj 

svoj.oj skromnosti, prihvati da svoj sporedni rad saobrazi divnom 

modelu koji mu je pred ocima. A. kakva bi cvrstina karaktera 

bila potrebna tome arhitektu od mesa i kostiju da bi se savladao 

i odupro zelji da ukrasi ono .to ne trazi nikakvog ukrasa 

i da potpise, svoj im portpisom coveka, ono to se izgradilo, 

takoreci spontano, u znaku ' najviseg jedinstva prirodnih tvo- 

revina! 

Ovo to prethodi omogucuje nam sada da funkciji majstora 

graditelja odredimo mesto u iplanu ustanova koje bi trebalo 

stvoriti i obicaj a koje bi trebalo zavesti. 

Kako svoriti majstore graditelje? 

Kakav ce biti njihov statut?

Zemljdste je dakle pod kucama slobodno. eitava mreza pesackih puteva 

razvij a se na. terenu bez prepreka. 

Godine 1935, profesor Moren, fizicar, dekan Akademije nauka, rekao nam 

je: >Ne smatrate li da bi slo2eni problem saobracaja po gradovima mogao da 

ise resi pomocu stubova? 

1. Ulazn:i hol stanbenih zgrada; 2. autodrom prikljucen na autostradu; 3. 

stubovi; 4. autostrada; 5. pesacki putevi; 6. pokrivena dvorista pod stubovima; 

7. kamion. 

125


Arhitektonski biroi 

Najpre, jedna primedba: iako je u gradevinskoj umetnosti 

kao i u drugima, koncepcij a po svoj of sustini 'stvar 1 i c n a, 

iskoriscavanje konstruktivne zamisli mora najcesce bi'ti kolektivno. 

Zato su se malo-pomalo svuda gde je pos-tojala mogucnost 

za izradu programa javnih radova organizovali izvrsni 

inzenj erski biroi. to se tice !arhitekture, nista se slicno nije 

pojavilo, bar ne u Francuskoj, gde je arhitekt ostao, a izgleda 

da mu je zasad i stab da ostane, izolovan.. 

Drukcije sttoje stvari u inostranstvu, a narocito u Am.erici, 

gde se a r h i t e k t oil s k i b i r o i, snazno organizovani 

oko odgovornog 5efa, smelo prihvataju planova oblakodera i 

ogromnih radnickih naselja. Ovi biroi Hsu se obicno pokazali 

sposobnim da vrlo zivo osvetle gotovo sve vidove proucavanih 

pitanja. Ponekad im nista od ,tih pitanja ne promakne, sem 

mozda zbog otsustva humanizma, njihova dusa... 

Prvi uslov da she van oblasti velikih javnih radova, u 

kojima je, kao to znamo,, priroda ponekad igrala ulogu instruktora 

- ponovo pojave :majstori graditelji u Francusko j,. 

jeste da se pred Korporaciju postavi skup problema takvih 

razmera da se udruzivanje arhitekata i inknjera, kao i njihove 

formacije radnih ekipa, pokazu neophodno potrebnim.

Zernljiste je 100 % slQbodno za pesake. Automobili se krecu autostradama 

pet metara nad zemij om. 

Nemogucno je postalo .mogucno: izvedeno je odvajanje pesaka od automobila. 

127

128 Kuca dostlojna ljudi 

Drzavni programi 

Ko bi mogao da izradi takav program koji bi posluzio 

kao primer? Politicka drzava, iskljucivo, ill njeni neposredni 

ovlascenici, Pokrajine. Tu, ustvari, i samo to maze biti nade 

da ce se stvoriti i usavrsiti j edna p r a v a d o k t r i n a, p r a v a 

z a t o s t to je c o v e C' n a, cij.a bi se vlast protegla, hi.j erarhiski, 

nad svima obzirima lion prirode, a u isto vreme i nad, 

doskora neumoljivom diktaturom, cene kostanja. Onda se vise ne 

bi dogacdalo sve ono sto se moralo dogadati kad su inicijativa 

i izvrsenje projekata koji su zasezali u zivot hiljada bica pri 

padali trgovackim preduzecima, slobodnim' da rade kako im je 

volja, sem to ih je drzava kontrolisala lzvesr m propisima 

koji su ,bili suvise formalni da bi bili efikasni; ili kad je sve 

bilo u nadleznosti opstina, ' podloznih naj cesce partiskim ili 

merkantilnim, pritiscima i, u svakom slucaju, rdavo opremijenih 

da bi +savesno odgovorile svojim krupni,m obavezama graditelja 

prema drustvu. Tako je u skoroj proslostti propao program 

> Loucheur-ovihl kuca kao i program > Habitations a Bon 

Marche« . 

Kolektivna stanbena zgrada za 2500 lice 

Ali vremena su se promenila! Pretpostavimo da se f rancuska 

drzava odluci da izvede opit sa jednom kolektivnom 

1 Francuski ministar gradevina 1930 god.

1 

I a f 

Sadasnji oblici 

% parcela na kojima se 

mote zidati: 

= ^Lr ostri uglovi, 

tupi tiglovi, 

obavezan prema 

t datim oblicima itd. 

S 

A da bi se stvari saobrazile potrebama prakse, da bi se projektoval! promigljeniii 

planovi stanova, da bi se krupna industrija mogla dokopati stana, 

potrebno je vrati1i sfe pravom uglu. Dakle: pregrupisavanju gradskog zemljista. 

Zemlj-iste trreba osloboditi: treba ga mobilisati. 

129 9

130 Kuca dostojna 1j ►usd3, 

stanbenom zgrad-om za 2500 lica, u nekom stesnjenom predgradu, 

napritner Liona, sa ciljem day grad oslobodi stracara toga 

kraja i da na njihovo mesto podigne, usired zelenih povrsina na 

kojima ce uskoro biti i hladovine, jednu stanbenu zgradu pedeset 

metara visoku, opremeljenu svim najboljim postignucima 

modern tehnike. 

Sem najglavnijeg pitanja, a to j e uvek pitanje samih stanova, 

koliko ce se jos drugih pojaviti pred graditeljem dok 

ovome problemu bude prvi put prilazio. Navedimo neka od 

njih; 

Organizovati individualne sluzbe; vodu, gas, osvetljenje, 

energiju, toplotu, hladenj e, telefon, radio... 

Organizovati medusobnu nezavisnost stanova, zvucnu izo- 

4ovanost, izotermicnost, zastitu od pozara, zastitu od zaraze... 

Organizovati zajednicke sluzbe; vertikalni saobracaj, horizontalni 

saobracaj, snabdevanje, zdravstvenu sluzbu, zimsku 

fizicku kulturu, odrzavanje, cuvanje i, kao dopune zgrade, 

decij a jasla, zabavista, omladinske klubove, osnovne skole... 

U citavoj Francusikoj nem,a nij ednog arhitekta koji bi raspolagao 

dovoljno obimnim i .dovoljno produbljenim licnim 

mogucnostima da bi se usudio da bez snazne pornoci sa strane, 

svaj a snage odmeri, sa tolikom masom medusobno isprepletenih 

problema. Zato bi onaj koga bi Pokrajina naimenovala 

odgovornim sefom morao da, u sporazumu sa svojim, kolegama 

iz reda arhitekata, okupi oko sebe citav generalstab arhitekata 

i inzenjera, od kojih, bi vecina, po svojim ranijim poslovima, 

vec bila specijalizovana, za ovaj ili onaj odredeni vid rada; on 

bi pak zadrzao za sebe koncepciju celine, odrzavanje istinske

Operacija se mote sprovesti u svima tackama gradske povrsine. Ovde je 

nezdravi blok br. 6, u Parizu, prikljucen glavnim arterijazna susednih zones. 

U tome bloku peak je potpuno odvojen od 'automobila. 

131

132 Kuca dostojna 1judi 

hijerarhije medu funkcionalnim elementima naslaganim u 

zgradi, izbor i uskladivanje pojedinacnih resenja koja su na 

njegov zahtev izradili razni njegovi saradnici. 

Osnovna misao - i dirigovanj e, biot bi njegov licni posrao, a 

pritoin ce sigurno imati i takvih dana kad ce pod teretom tih 

poslova i sam malaksavati. Medutim, ako bude uspeo da ga iz, 

vrsi d-ostoj no, zemlj a ce u njemu dobiti kvalifikovanog majsto- 

ra graditelja i savetnika_ za buduce poslove. 

Gde ce zakon intervenisati 

Ovaj ce uspeh naoci , da so :postigne samo prethodnom intervencij 

om drzave, ovoga puta,.ne vise u politickom vec u zakonodavnom 

obliku. Jedina ce, odista, j ednim skupom. odgovarajucih 

propisa, moci da .odtedi; statut, majstora graditelj a. Neki 

od tih propisa bite poitivni, a drugi negativni. 

Osvrcuci se' najpre na pozitivne, ocevidno je da bi teske 

e'bi ina6e bile 

odgovornosti, moraine i finan.5iske pr^:rode, ko] 

neizdrzljive u danasnjem stanju _stvari, pale na pleca coveku 

kome bi, za jedan. posao od koga zavis I preinacenj a citavog 

okvira socijalno.g zivota, bila data ovlascenja, sama po sebi 

protivna obicajima,' pone vlasti -i slobodnog odlucivanja.

Gradev'nski fond Francuske postaje jedinstven 

pod uticajem uravnotezene doktrine. 

Jasnocom tistog biologkog, sistema izrazenog 

u, osnovi d, u preseku. 

Jedinstvom univerzaln,e moderne tehn:ke. 

Kvalitetom materijala koji se mole dobiti u 

datom kraju. 

Izrazom zakona sunca koji je homogen za 

svaki pojedini kraj. 

Jasnocom plastierioga sistema koji odreduje 

zakon brojeva (muzika arhitekture).


Intervencija korporacije 

Kako olaksati takav teret odgovornosti? 

U tehnickom : pogledu, organizovana Korporacij a mote i 

m o r a da pruzi graditelju dvostruku podrsku, podrsku neocenjive 

vrednosti. Zamislimo da na desnoj strani Korporacije postoji 

Biro z,a inzenjersl ka, arhitektonska i 

g e o 1 o s k a p r o ul c a v a. n 'j a, visoko kvalifikovan u strucnom 

pogledu, cija bi `funkcija bila ne toliko da sprovodi sopstvene 

zamisli ili projekte koliko da kroz sito kritike, putem dokumentacije 

i neposredn.og iskustva, propusti ideje. i pproj'ekte koji. bi 

joj bili upuceni spolj a. U Francuskoj postoj e vec dva industriska 

biroa, biro V a r i t a s,. i biro S e .c u. r i t a s koji cine 

ogromne usluge gradevinstvu i koji bi, izgleda, bili sposobni, 

pod uslovom -da se dobro opreme i prosire u odgovarajucoj 

meri, da preuzmu ulogu tehnickog saveta Korporacije. Zamislintio, 

sem toga, da na levoj sitrani ove Korp-oracije postoji 

N a u c n o o d e 1 j e n j e, i to za nauku primenjenu u gradevinskoj 

umetnosti. Ovo bi odeljlenje bile snabdeveno svima laboratorijama 

i uredajima potrebnim za ispitivanj e materij ala 

razlicite vrste, a take isto i za ispitivanje samih objekata i njihovih 

delova; u ovim poslednjim ispitivanjima bt se narocito 

koristili mehanicka slicnost i smanj eni modeli. U ovome pogl.edu, 

ne postoji u Francuskoj zasad nista, iako veci broj

Jasnoea plasticnog sistema. koji odreduje zakon b ojeva (muzika arhiftekture). 

Moe' brojeva koji gospodare proporcijaxna.. 

Proporcije koje izgradenim 1 objektima 1daju 

harrnon ju, osmehe, draai i 

plemenitost. 

velilkih skl.adova. 

Zlatni pres'ek«, mati proporcijia,. 

>Proporciski dijagrami«, osnovni cinioci arhitektonskog jedinstva. 

, Reeitost odnosa. Muzika, arhitektura, matematika, izraz velikih zakona,


bile industriskih bile univerzitetskih centara za pre.ucavanje 

raspolaze vec sada znacajnim sredstvima i ljudima, koje sigurno 

ne bi bile nemogue'no nagovoriti da se udruze. A da i ne 

govorimo o drzavnoj vojnoj. industriji koja danas mote da pruzi 

snaznu saradnju u ovoj, vrsti istrazivanja i usavrsavania. 

Ako projekat kolektivne stanbene zgrade za 2500 lica 

prode kroz ruke korporativnog Biroa za : proucavanja; ako njegovi 

materijali i njegovi najnoviji ' najosetljiviji uredaji izdrze 

ispitivanja u Odeljenju, buduci majstor graditelj osetice 

odmah ogromno olaksanje. Od toga trenutka on ce sa elitom 

strucnjaka deliti odgovornost za konstruktivnu zamisao: zemljiste, 

temelji, noseci elementi, spoljne povrsine, svi grubi radovi 

njegovog projekta, a i izvesne narocite po j edinosti, dobice 

kvalifikovanu sankciju. I on ce onda mooci da prilegne na posao. 

Osiguranje planova 

Ova ce sankcija, s druge strane, omoguciti majstoru graditelju 

da koristi najpovoljnije uslove osguranja kod kakvog 

privatnog ill zadruznog drustva koje bude izabrao za osiguranje 

svojih planova; j er 'ce, u into vreme, zakon proglasiti obaveznim 

osiguranje kako planova take i njihovog izvodenja. 

Time ce avet necovecnih odgovornosti koje j e snosio, kako 

prema vlastima take i prema trecim licirna, prestati da nadnosi 

svoj Damoklov mac nad glavom majstora graditelja - i da 

mu ugrozava cak i slabodne casove; njegov ce polozaj biti utoliko 

laksi to ce unutrasnjim pravilnikom biti propisane izve-

a9 0 

Harmonija, jedinstvo. 

Od naseg drveca, lipa je jedno od najplemenit+ljih. 

Uravnotezenost grana u njenoj krosnji izrazena je i u zilMnom sistemu 

lista. 

Jedi tvo. 

137 

I1

138 

Kuca dostoj na 1judi 

sne finansiske od govarnasti za veci.., broj njegovih saradnika, a 

narocito za sttru,'njake. 

Tehnickim i finansiskim, garantija.ma zadovoljice se pozitivna 

strana, koja se relativno lako zioe urediti od strane 

statuta majstora graditelj a. Ostaj a nam, nj egova negativna 

strana, a. nju bi zakon. ;i obicaji morali potpuno da, zbrisu ako 

se zaista zeli stvoriti - jedna: atmosfera u koj o j bi' majstor graditelj 

mogao da postoj i. 

Pravilnici 

Rec j e o onome more p r a V i 1 n i k a ko j ima su svi gradovi. 

Francuske i Francuskog kolqnijalnog carstva, po ugledu 

na Pariz, bili postupno preplavijeni. Zastarelim pravilnicia n;a 

koji su pre nekih sto godinarjos kako?tako mogli odgovarati 

gradevinskiim postupcima i materijalima-:primenji.vanim u doba 

H a u s s m a n n-a*, ali koji vise nemaju nikakve n*arocite veze 

sa tehnikom sadasnjeg doba a, j os ; manj e, `sa kinetickim uslovima 

modernog. zivota. Sudeci prema tim pravilnicintia, reklo 

bi -se da se transportne brzine nisu a meduvremenu udesetostrucile 

i "da mehanicka. snaga kojom raspolaze côvek nije, u 

proseku, postala dvadeset puta, veca. 

* Prefekt u Parizu 1860--187.0` god. (prey.

4 

Stalna pouka prirode. 

Arhitektura, urbanizam, odredivanje 

funkcija, svrstavanje funkclja, hijerarhija 

139 

Arhitektura, urbanizam = besprekorna 

biologija. 

Krajnja harmonija, kruna slozenog 

dela, savr§en poredak. 

-Majstorska, pravilna I velicanstvena 

igra oblika pod svetlo§CuK.


Zlocin pravilnika 

Ovim pravilnicima maze se s punim pravom zameriti da 

su, vise nego ma sta drugo, ucinili da je graditelj sateran u corsokak 

u kome se sada nalazi. Pored ovih, ima i drugih uzroka, 

aakalemljenih na ovo slepo odrzavanje zastarelih pravilnika, 

kaa to su:. rasparcavanj a imanja, a narocito imanja u gradovima 

i predgradima, individualisticka dogma svojinskog prava 

prikovana za materijalnost zemljista a ne za njegovu pravilno 

procenjenu vrednost. i, najzad, ono izoblicavanje logicnih linija 

potrebnih za harmonican razvoj gradova izoblicavanje koje je 

sprovodila spekulacij a, svuda prisutna, stalno budna, uvek u 

zasedi na svakoj strategiskoj tacki, kao pauk koji vreba svoju 

zrtvu. 

Ali to nas navodi na izvesha opsta rasmatranja n.a koj a 

cemo se vratiti na- kraju ovoga naseg rada. 

Ostaje nam da ovde ukazemo na ovu hitnu potrebu: zakon 

treba da u korist izvesnih uglednih radova, poj edinacno nabrojanih, 

intervenise i - odobri, potpuno otstupanje od pravilnika 

na snazi. Iskustvo ce kasnije pokazati kako da so zamene pre- 

ziveli tekstovi ovakih pravilnika. 

Zadaviti spekulaciju 

I&to se toliko imperativno namece i ova potreba: da zakon 

swim shodnim: merama, zadavi spekulaciju nepokretnostima, 

bar na terenima cija bi se upotreba, posle proucavanja poka-

141 

Oko je instrumenat ubeleiavanj 

a. 

Ono se nalazi na 1,60 m nad 

zemljom. 

Hodajuci zapazamo raznolikost 

prizora. 

Medut'im, ako se avionom dignemo 

sa zemlje i omogucitino sebi 

da gledamo iz pti6ije perspektive 

dozivecemo kao stvarno oho 

to smo dosad mogli samo duhom 

da •zartislimo. 

Sav smisao nasih planova 

osvetlice i uvelicace to nova.ta6ka. 

gledigta. 

V4 , .....

142 

Kuca dostojna lj'udi 

zala bitno vaznom za normalan razvoj gradova i drugih prirodnih 

zaj ednica. 

Ne radi toga da bi se pojedinci kinjili, niti da bi se! sputavaie. 

opravdanei.slobo:de, vec zbog toga to moraju biti svesne 

svoje duznosti prema nacionalnoj buducnosti, drzavne vlasti 

treba najzad da sre odluce da otvore put izvesnim operacijama 

koje su po svome izgledu hirurske, all koje su postale takve 

samo greskom jednoga spleta egoizama koji su se davno usadili 

u telo zemij.e i iz njega crpli svoju hranu kao rak rana. 

Tako otvorenim putem prod, ce prvi primeri. A na primerima 

ce se otkriti majstor graditelj modernih vrernena. I u 

svetu ce .nastati nova doba arhitekture.

PETA GLAVA 

ZA KOJA VREMENA GRADITI?

Drustvo je slicno coveku; gradevinski fond nacije treba 

da bude slican telu covekovom. 

eaveka vuce tok vremena, u koji se zagnj urio i telom i 

dusom; aui struja ga ne samo vuce, ona ga obraduj e i preraduje 

f izicki, razaraj uci ovo, pustaj uci da se obnovi ono, deluj uci na 

hilj adu medusobno isprepletenih nacina, sve dok ne dovede do 

nepopravimog pbremecaja, do smrti. A sta zapazamo od_: toga 

rada? 

Celije ccovecijeg tela 

Nekoliko povlascenih celija, »germen

Zakon brojeva ogleda se u delima prirode. 

lovek, kao proirzvod svemira, nos u sebi otisak brojeva. 

On ih pronalazi, on ih izrazava, on se koristir njima da bi sproveo svoje 

poduhvate. Zakoni brojeva se ogledaju i u mehanici i u ra anima otpornostj 

materijala. 

U velilim epohama broj evi su upravljali 

gradevinskim fondom. 

Neka se zgrada ponekad mote u potpunosti, 

u njenoj biologiji , u njenom 

preseku i u njenoj osnovi, komponovati 

na osnovu jednog broja . Blistavo jedinstvo!

146 Kuca clostajna 1jfuid3, 

Zatim dolaze, po redu svoga sopstvenog trajanja, migicna 

tkiva i, najzad, periferne celije koje se trose vrlo brio, naro 

cito ako im je stavljeno u duznost da zakriljuju organe koji 

odgovaraju funkcijama ishrane. 

Procitajmo ponovo na semi majstora graditeija lepezu 

poslova gradenja. U njoj se po analogiji mogu pronaci raztie 

vrste telesnih celija. 

Na krajnjoj levici lepeze prostire se veliki » plavi

Blistavo j edinstvo ! A na 

eta su _ spali nasi; poduhvati 

otkako. su skole ubile 

arhitekturu? Posmatranj e 

prirodnih zbivanja bogato 

nas poueava: jedinstvo 

stasa, eistoca ssiluete. Raspodela 

postupna i raznolika, 

svih sporednih elemenata, 

ali jedinstvena. 

Beskrajno rasL1anjavanje 

sistema, sve do njegovih 

najudaljenijih taeaka. Rezultat: 

cellna. 

^Mil^ ^►s Ilia n* N ^ +,,f ^ 

basil 1,06 

sees 

1fl^3lN![Il^S e;". 

nn .:niiîj/1^î1s^tln 

Blistavo jedinstvo arhitektonskog 

dela. Ovde vlada 

zlatni presek, posto je 

dao harmonieni omota6, 

neizbeznu 1 Litstu prizmu,, 

obelezio 'ritam odmeren; 

prema razmeri 6oveka, omogucio 

varijacije, oslobodiio 

mastu, odredio sa dna 

do vrha opsti stay. Ova 

zgrada od 150 m visine 

obezbedena je od svih rizika: 

harmonija vlada u 

svakom njenom de1u. Y 

nemoguu je ma kakav nesklad 

sa nasom osetljlvoscu.

148 Kuca dostojna 1judiu 

Sa nacije predimo na porodicu: stan I » produzenja stanaK. 

Koliki vek obezbediti gradevinama koje treba da ih prime pod 

svoj krov? 

Treba razmatriti dva slucaj a, jedan od drugog vrlo razlivita: 

prvi slucaj, i najcesci, jeste slucaj kolektivne' stanbene 

zgrade ili zgrade sa zakupnim stanovima, a drugi je slucaj pradedovske 

kuce, a to j e mahom seoski dom u centru porodicnog 

imanja. 

Dva pokolenja za zgradu sa zakupnim stanovima 

Prvi slucaj tie se grada, toga kotla sa vLLe-manje visokim 

pritiskom, all koji se uvek lozi ljudskim, gorivom. Nije nista 

cudnovato to zgrada u nj emu sagoreva, priblizno, covekovom 

brzinom. Iskustvo je pokazalo da su, pocev od svoje pedesete 

godine, cvrste gradevinske kuce iz doba H a u s s m a n n-a postale 

teske za odrzavanj e, i to., poglavito, zbog ne ►izdrzlj ivosti 

drvenarije, podova i stolarij e, a isto tako I zbog limarskih radova 

i, Aarocito, krovne konstrukcije. Nema sumnj & da ce nova 

tehnika, o kojoj je bilo reci u prethodnim redovima, u znatnoj 

meri poboljsati korisno traj anj a stanbene gradevine, Ali bi 

mozda bilo opasno, iz razioga koje cemo videti kad bude govora 

o utilitarnim gradevinama, odrediti da, u principu, njihov minimalan 

rok amortizovanja bude dui od veka dva pokolenja, 

racunajuci po tri pokolenja na stole+ce. 

to se tice porodicnog imanja, ono ce se, posle. nnogih 

prekraj anj a, a cesto i mnogog krpljenja, svesti na razumne dimenzije 

koje odgovaraju kraju u kome se imanje nalazi ,i imace

Arhitektonska biologi 

ja. Poslovna zgrada, 

biroi, svi razlieiti, potpuno 

osvetljeni i otvoreni 

prema unutrasn j of 

ulici. 

Na fasadi: 

staklena 

povr§ina 

Napred : 

mreia 

brise - soleil-a 

149 

Baterija dizalica 

(kod vedih 

zgrada: kompleksi 

dizalica 

i pomo6na stepeni§ta) 

LMA 

Sinteza biroa , unutra§njih 

ul1 ca dlzalica. 

Biologki obllik 

7 e ispravlien 

pod prttiskomkonstrukcionihzahteva: 

prave 

celicne grede, 

otpornost prema 

vetru. 

Brise-soleil u dejstvu 

(ovde: u A12iru): zaustavijanje 

neposrednih zrakova; 

zaustavljanje odblesaka sa 

mora; on, spreeava i ki§u 

da curi niz staklenu povrinu.


sasvim poseban karakter: karakter b i t n e p a s t o j a n o s t i, 

neophodan za pastoj anost cele drustvene gradevine. Kuca, u 

torn slucaju, mora bitti izraz one iste volje za - dugovecno eu 

koju je nekada materijalizovao grb urezan a kamen zavrrac 

nad ulazoa u zamak. Glavno telo zgrade po svojim konstruktivnim 

rasporedima, svojim,,oblicima i materijalu, treba da 

bude izr adeno tako da prkosi vremenu. Ovako valj a posd upiti 

iako se unapred zna da ce svaki treci narasitaj osetiti potrebu 

da utisne svoj zig na obitavaliste, da ga xmodernizuje

Nastup osecaja za plaskiku. Sve • je a}zgledalo neumitno vodeno nizom raoionalnih 

zbivanja. - Odluka poetske prLrode .je pomogla: plan je bio strogo 

simetri an. All, zahvaljujucl jednome. nacrtu zlatnoga presekay izgled fasade 

je postao asimetrican. Oblik kao da se nadinia s leve strane, a izduzuje ► 

a deRne . Time je zadovoljen dvostrukal zahtev polozaja: stenovita obala, more. 

151 

UEE

152 Kuea dosloina ljudi+ 

s v u svoju energiju i da, ,poste toga, natapaju najvece moguce 

prostranstvo zemljista, taj problem danas covek ume da re+si 

savrseno. 

Njegovo resenjei u betonu, kamenu ili gvozdu mora zbog 

toga teziti da bude k o n a c n o. 

Kao takvo, ono ce se ukljuciti u telo zemlj.e ciji ce se 

materijalni kostur uobliciti i. produziti jednim krilom kojim ce 

strujati mehanicka energija oteta od tekuce vode. 

Leine proslosti 

Vratiano se na kraju poslovima obelezenim na semi brojevima 

6, 7 i 8, na poslovima koji pretstavljaju sektore rada 

gde se trosi vekonomski covek«. Vecina slika koje nam povodom 

ovih sektora rada izlaze pred òci dosta su tnurne, a ponekad 

i bolne. Tesko se mogu -zaboraviiti silne vizije gomila 

prljavih zgradurina i uredaja za utilitarne svrhe, sve vise ili 

manje napustene, cij a se privremenost bila otegla beskonacno-; 

to sljaka i pepeo davno ugasle -vatre koje se niko nije postarao 

da izbaci. Zasto je drustvo dozvolilo tolikim privatnim ili pravnim 

licirna, da lesinom svoga umrlog ' poslovanja zakrcuju 

polja rada sadasnjice i puteve buducnosti? Sta cekaju ijudi, 

kad li ce shvatitti da j e materij alno poslovanje prolazno? Da to 

nije ona ista koprena koja ins je do nedavna pokrivala iluziju 

o zlatu koje samo sobom i bez sadejstva rada, raga zlato, kao 

sto bi biljka uspevala. da raste bez korena a zemlji i pod zvo- 

-nom bez vazduha?

Izbor karaktera, svrstavanje, rasporedivanje na terenu. Pojave na tlu: 

pesaci, automobili i parkiranje automobila. Pojave u vazduhu : visoka zgrada 

kancelarija, sporedne zgrade. Saobraeaj se pridrzava topografije ; izgradene 

zapremine zraee , ciste u prostoru. 

153

154 Kuea dostaojna Uud 

Obavezno amortizovanje uitilitarnih gradevina 

Sta vidinno kad, se rta koprena smakne? Vidimo ovo: da 

se ustvari nij.edno merkantilno preduzece, a svakoa preduzece 

je vise ili manje ovlascen;o da samo odlueuje, ne bi ni n oglo 

osnovati ako unapred ne bi prihvatilo, ovu smrtnu presudu: 

izves an, ;r o k a m o r t i z o v a n j a. Korporacij a ce biti 

nadlezna da utvr4uje ovaj rok i ci de u into vreme da prerdaje 

preduzimaeu terene, postojece zgrade' i ugovore o narudzbinama, 

to ce reci jedan deo onoga poeetnog kapitala koji je 

preduzimae bio navikao da trazi od ulagaca. All ova ce predaja 

u4vari biti, pozaj mica, a kad rok istekne, posle trideset i 

tri godine, naprimer, koliko traje jedan narastaj, ustuplj eni te; 

reni ce se vratiti zaj ednici l a zgrade ce se poru§iti, sem ako se 

s obzirom na opsti interes drukeije ne odiuGi. 

Jer sve ove zgrade i svi ovi uredaji nisu igrali ulogu kostanih 

celija:• bile su to proste epitelijalne cellje organs za 

ishranu. Krgz te. celij,e prolazile su;, po eiklusu slicnom svirna 

ciklusima, give rile, noseci soboxn rastenje, proevat i opadanje. 

Neka zato to Gelij a nestanu u odredeno vreme i ustupe mesto 

novim .elementi m koji ce se, kaci na njih doge red, prihvatiti 

duznosti da ; materij u obraduj u; onu materiju eij a sama sus+tina, 

delj ivosl i plastienost, podleze svima preinacenj ima i svinma 

mogucim spajanjima.

0 

13 

Q 

L 

Mi.. 

F^"`t`[-CZCt 

m 

t l 7l r t 

Ll 

0 

t Ia 

SaWim drugian put !vima otkril smo veliki zaicon n ban na koji tako 

d1vno raei a4 veuvcV*o-pu 

iZgrade zauzimaju nebo ; saobracaj je ta&lo ureden, glavnnhn ulicama i 

ul &cama, a ka-nWi na jednom drugiom navou,. Peak je gospodar tla; kao to 

ae biti i u noyom. gr' danc a ice.. 

Automobile nay 'dnutiM aft 

tostradama ; autodrom pred utazom 

u svaku kuau. Celdkupno tlo 

je za pesake. 

155

156 KuEa dostojna 1judL 

*Saobraznost« izgradene stvari 

Bez obzira koliki ce vek, iz razloga koji prethode, majstor 

graditelj dodeliti jednom odredenom elementu u opsteni sklopu 

Grada, jedan uslov, uvek isti, mora on ispisati u prvom redu 

programa. Taj uslov se naziva s a o b r a z n o s t. 

Saobraznost cilju kome se tezi; 

Saobraznost prirodi, moralnoj i fizickoj, coveka; 

Saobraznost polozaju i izgradenoj okolini; 

Saobraznost b o z a n s k o j` proporcij i koju geometrija, 

to ce reci naj visa logika, nameae svim,a zivim oblicima i nj ihovim 

obiutavalistima. 

Tako shvacena saobraznost postaje sinonim kvaliteta, a 

kvalitet sinonim lepote. Kvalitet nema nikakve veze sa -masom, 

niti sa zapreminom, nitbi sa bilo cim to se sabira; on se 

ne moze izraziti ni brojem ni tezinom; on se ne pojavljuje ni 

u troskovima investicij a ni u ceni proizvodnje. On zahteva 

i izrazava Gist napor inteligencij e ;a, isito tako, i nesto m,alo od 

one smernosti srca. bez koj e cak ni relativna istina, ne dolazi 

do izraza. 

Bez toga napora, bez to smernosti, covek bi stvarno bio 

manje dostojan da gradi, manje kvalifikovan za to nego sto! je 

pcela ili dabar; inikada se roda ne bi usudila da svoje gnezdo 

svije na ivici njegovog krova.

157 

SESTA GLAVA 

GRADITELJI

VI 

Pretpostavimo da, veo postoji direktivni plan buduceg 

gradevinsikog fonda

159 

Vireme je da pogledaano celinu zemije u svetlosti 

njenoga jedinstva. Pojavlju.ju se ljucU velikih 

sposobmosti,, r e d i t e l j C da b3; ispisali 

vezu izmedu zivog stvorenja ,i sveinira, izmedu 

velike i male otadzbine, izmedu rodnoga 

kraja i pokrajine. 

Oni treba da obezbede povezivanje vrsta u 

umetnosti gradenja. Putevi, ku6e, gradska ravnoteza, 

pej zaiiy geografske celine, to su eletnenti 

njihove plasti ne igre. Modelari gradova, 

stvaraodi reda po selima, odgovorni. su pred 

seforn i pred buducnos"cu za sudbinu, eovekovog 

poduhvata. Pred prag kuce postavljaju tog budnog 

Luvara: uslove prirode. Gde on! produ, revolucija 

se izvr"e.

160 Kuda dostojna ljudt 

zavrtnjeva i skromnog kuhinjskog posuda pa sve do komada 

namestaja koji se u domu najvise ceni. 

Vec u toj prvoj etapi, prisustvo kvalifikovanog strucnj 

aka bite neophodna . Rec j e ovde o s e f u o p r e m e s t a n a, 

mnogo vise nego o dekoraleru ill »interijeristi « starog obrasea, 

koji se obicno suvise starao o spoljasnjem izgledu stana 

da bi smatrao za potrebno da prethodno - i to vrlo brizljivo, 

izborom i rasporedom svih podesnih sredstava - uredi, takoreci,- 

biolosku funkcionalnost stana. Ovaj »arhitekt interijera>meruc>folklor >urnetnickim bronzama

S prole,6a kestenov pupoljak Pwca. U njemu je 'eitav ciklus: cvet i njegova 

oplodenje, buduci plodovi, i like koje ce ih zakriljavati. Nauk taenosti u 

pr+edvidanju,' itnazi tosti; u obliku, maste u raznolikosti ! 

161 11

Kura dostojna ljudi 

uncu a zaklonjena od vetra; treba da ga; sna'bde `svima; ,:udabl 

ostima koje omogucuj e zaj ednica `: saz/dana ,u' pravilnim ra-zmerama; 

najzad, treba da ga dopuni, nizgm . N produzenj a 

stana«. } 

Urbanists 

Potom dolazina. red :urbanista: On lreba . zgg ^ radi d.a : odret . 

meito u colini stanbenog. kra a; da je priklauci saobraca^ni- 

cams; day ea r . svel ;oAle- 4acix "` r p edini i` se _ terenu ' ji ci je 

statut pretliodai©. -,odredio, utvrdivAi ,gusting naselj enosti, pro 

cen't'e izidanih i`zelenih, 

4' 

povrsiia, visine.zgrada i njihova me-,. 

otstoj anj a, tako. da ,se .` p.red, njnm otvore lepe pe j= 

pektive i da; se+ .one urede 

.ne s xno 

`. 

Ca lju le u stanu vea i s 

setaaa, koji :nalazi odmora u ,.tome d,a. ; ha inetar i sezdesêt natl. 

zemlj om krece,. svoje prude A dos. i muka: svoj a dva oka, 

4• 

azujuci magucnost da odbegneF u niglima negde u daljinu 

u visinu,:, , .. . 

onda stupa - u de jstvo, :glavni .inzenjer Sa, svom svojom 

pratnj om specij alista, sa strucnj acima' za maters jale ' i otpor 

not, za zvuk,. . svetlost, vazduh, 'bezbedn4st, '-higijenu itd• 

Za nj im dolazi inzenj er konstruktor,-` koj-i - se prihvata tla, 

osniva temelje, podize stubov'e i . zgraduje ono vestacko tle, 

podeanij a od prvog, glavnu piatfprmu za raspodelu opterecenj 

a. Ovog novog tla se dokapavE. metalski graditelj i die u

Osnove svoje pla:stike uzeo 

jo od skromnog prebivalista 

ljudi. 

18"Dr 

N a Akropol u Atini reditelj j e postavio 

hrainove,' pravi odjek okolnim planinama. 

VV 

Ali mu je njegova umetnost pomogla da shvati duh linija koje ce prirodnu 

tvorevinu stopiti u jednu celinu sa ljudskom tvorevinom,; 

163

164 Kuca dostojnaa ljudi 

nebo svoj papagajski kavez, tanak kao uzad i vitak kao i ona 

to su, pre nego to ce ga podovi i rterase ispregradivati i poprecno 

povezati. 

.Preduzimac 

Na pozornicu stupa jedno zivopisno lice, preduzimac, u 

vidu plecatog Limozanina,l na celu citave hijerarhije rukovodilaca 

gradilista, poslovoda, pomocnika i radnika, pretrpanih 

raznim materijalima za gradenje. Preduzimac. preuzima na 

. sebe odgovornost da planove .svih ' prethodnih strucnj aka prenese 

u izgradenu stvarnost dobar rad, rokovi i cene zaj emceni 

su nj egovim potpisom. 

Vrtar 

A cim preduzimaC, zavrsivsi sve svoj a akrobaoij e. na skelama, 

digne svoj vasarski logor, na lice mnesta dolazi vrtar. Na 

gradili§tu je sve kao na kakvoj obali ispreturanoj naletom 

plime, koja j e ostavila, na suvu jedan nov brod usred terena. 

Izvode se zemljani radovi, prenosi, se zemlja i humus; sa iskopanom 

zen ijom vrtar,pravi brezuljke i kombinujuci igra se 

.arhitektonski, sa drve6em i zgradama. Zatim se penje na krovove, 

da bi tamo podigao baste i livade za suncana kupanja. 

Limoan1, stanovnici stare francuske oblasti Limousin , ûveni su kao 

zidari i gradevinarci.

165 

Pravilnici, kroz koje veje birokratija, nacinili; su od grada koru zalep- 

4enu za tlo. 

Iz dana u dan , grad se peo uz brdo, zatvarajuci pivot u uske procepe. 

Madelar gradova, reddltelj, uzece u svoje ruke ceo pejzaz i svu topografiju,. 

Odreddice • izgradene zapremtine. 

Raspodelice ih po tlu 'grada. Propdsace statut terena, kojlm ce se njegova 

volja godinama nametati arhitektonskom stvaranju.

166 Kuea- dostojna ljudi 

Time je, pod palicom majstora graditlelja, stanbeni kraj, 

dobio svoj oblik; vreme je da se pozove saobracajni inzenjer. 

Ovaj treba da postavi autostrade, da ih produzi autodromima, 

na zemljii da povuce linije tramvaja i autobusa, a isto tako i 

puteve i prilaze za teske kamione. Ova poslednj a ' oruda pripadaju 

» snabdevacuK, koji se pojavijuje posaednji, opremajuci 

stanbeni kraj skladistima i magacinima, mesarnicama i hladnj 

acama. 

Fabricki radnik 

. Pre nego to zaklj ucimo ovo nabraj anj e, nu bismo hteli 

da zaboravimo krupnu indusriju i njene ekipe g r a d e v i n - 

s k i h r a d n i k a, koj i su I u meduvremenu u' fabrici, izradili 

puno delova, danas vec uklopljenih u jedinstvo ogromne celine, 

koju jei majstor graditelj znalacki i jasno uskladio. 

A kada cela Korporacija bude prosla gradilistem, kao 

to seta slugu defiluje pred. gospodarem koji se vratio, kuca 

ce moci da priori coveka i njegove nade. 

Korporacija Graditelja, maze li se za zajednicu zamislii 

zvuenije, smelije, jednodusnije ime od ovog! Int/uitivno, bolje 

nego svima mogucim objasnjenjima, shvatammo odmah ovu 

istinu: kakva bude ova Korporacija, takva ce biti i zemlj a. Zato 

treba, pre svega ostalog, urediti Korporaciju. Positoje dva pinta 

za izvrsenje toga preporodilackog posla: put ustanova i put 

skola.

Jer su mu moderna tehnika, arhi!tektura 

i urbanizam ,stavile u rake 

snazria oruda: nove > izgradene. zapremine

168 Kuca. dostojna ljudi 

Statut arhitekta 

Na prvome od ova dva putts udaren je kocic stvaranjem 

>>Reda Arhitekata

Ovaj paralelopiped okrenut prema ulicama i .dvorigtinla i njie.,gov jedini 

proizvod: oulica-hodnik. Ulica-hodnik, ista u sv'itna gradovima na svetu, jedin1 

plasti&A izraz urbanizma. 

. > U1ica-hodnik


1 

Jer ce se njena savest, u visokom smislu re&, razvijati i utancavatia 

into tako i njena profesionalna `svest, ukoliko bude 

v se upoznavala probleme koje treba resavati okupila oko 

sebe sve onegigantske snage koje su danas rasejane iii zauzete 

na -drugim poslo h'a. 

Skola graditelja 

U vec organizovanoj Korporaciji i, Jos' odmah, u onome 

sto u Korporaciji u toku njeno,g stvaranja najpre treba da dodge 

do izraza, centralno mesto, dinami:.cki pal, pripada skoli. 

I to ne klasicnoj skoli, isklesanoj o9tro odeljenim ravnima 

pod. udarcimia dveju disfciplina, medusobno nesroodnih ako ne 

i oprecnah, rasparcanih u mnoga. sitna' polj a primene, vec j edr 

of skoli skoro" kontinualnoj, postsrojenoj duz lepeze grac evinskih 

po$lova; osencanoj svima prelivima,. ose,6ajnosti .i metode, 

kao sto su izdifereneirane same naklonosti daka u doba kada 

se karakteeri,`'temperarent i obdarenosti pocinju 'ispoljavati• 

Ima medu &tcima. takv'ih koje nesavladljivo privlace konstrukc 

oni poslovi. Treba. im staviti u ruke, jos od- rane miadosti, 

materiju sa nj enom tezinom, njenim sastavom, svojstvim'a. 

i specificnim odlikama. Neki se opet spontano usmeravaju 

ka kretanju, ka pretvaranju u proizvodenju sila: oni ce 

biti mehanicari i elektricari. Drugi. su naklonj enij i onome to 

se sklapa, stb se kombinuje, u staticke celine, to je neposred 

nij a povezano sa stvarinla biizim Ij udima. Medu ovirna - ce se 

obrazovati vise grupa, vec prema tome da li ce izbor pasti na 

teske i sinazne gradevinske mase, ili na vitkost i elasticnost

------------- 

Nove ))izgradene zapremine y darovi moderne tehnike preobrazice grad i 

zivotne uslove 1judi. 

171

172 Kuca. dostojna ijudi 

gvozcda, ili pak na sjaj i vlaknasto . tkivo drveta. Neke dacke 

duhove ce opet manje privlaciti izvesno odredeno gradivo a 

vise sklapanj e raznih materij ala, ili organizovanje likova, bilo 

na racionalnom bilo na lirskom bilo na lj udskom planu. Radnici, 

zanatlije, umertnici, inzenjeri, arhitekti, svi se oni nalaze 

u zametku u ovim prvim dodirima stvaralackog plamena sa 

neposrednim iskustvom. 

Poziv 

Iznalazenje poziva, a zatim njegovo kultivisanje, ne 

spada medu sporedne ciljeve skole: ono je njen bitni zadatak• 

Kad poziva ima i kad se on pothranj uj e i vodi prostim ali mudrim 

savetima, onda sve postaje lako u nastavi opstije i obaveznije 

prirode: onda se program radova izvodi kao u nekoj 

igri u omiljenoj i nesebicnoj. Jer se, ljudi kao ni kuce ne izgraduju 

u serij ama, a svaka civilizacija koja bi htela da ih lije 

u kalupu, jedne kao sedefnu dugmad, drugs kao ' koralnu cdugmad, 

trees kao dugmad od zada, _ s tim da se_ u praksi mogiu 

medusobno zamenjivati, ali uvek u znaku istog dugmeta, to civilizacija 

se, i sama nesvesna toga po korak na svaki narast^.j 

primice neodlucna koraka, arteriosklerozi ti bolesnickim kolicima. 

Ali ova bi stvar trebalo da bude predmet.opsirnog razgovora 

izmedu stare Akademiije i mlade Korporacije, i to to 

skorijeg i to iscrpnijeg razgovora, ali niposto poverljivog.

SEDMA GLAVA 

REDITELJ

Stablo »Gradevinskog fonda« 

v1I 

Na kraju ove sW- dij' -podneeemo aitaocu, na stranici naspram 

ove, jednu emu ciji je zadatak da, u sintetickom i zivom 

obliku stabla, .prikaze bitno j eddnstvo u koj e se u stvarnosti 

slivaju- svi oni pogledi na gradevinski fond Francuske 

koje je citalac uzas.topno. dobio u toku nasih izlaganja. 

Kroz duboki sloj plodne zemlje i humus'a koji pretstavlja 

otadzbinu, njenu istoriju i naeno carstvo, 

stablo zariva svoja tri korena. u tle u n i v e r z a 1 n o g c o- 

.veka. 

Sreddsni koren odgovara onome to je kod coveka p orodicna 

v e z a; levi koren onome to je v ez a s a z e m- 

1 j.o m, sa svoj?m zavicajem; a desni, koji se racva, odgovara 

v e z i s a r a d o m, zemljoradnickim, - zanatskim i industriskim. 

Time su, u korenju jednog organizma vracenog prirodi, 

simboldcno prikazana tri, vida s t v a r n o g coveka. 

Trup stabla j e Francuska drzava, - stvarna drzava koja je 

nasledila rezim u kome je gospodario trougao apstraktnih sila: 

1''4

N 

Tako umire ulica-hodnik, silica svih sukoba. 

Tako se organizuje nova gradska biologija i nastaje 

nov prizor,grada. 

Sredstvo: propa:sati statue terena. 

Ustvari su to samo novi propisL koji zamenjuju 

dosadanje covekoubilaeke propise. 

Neena urbanizma bez statuta terena, posto ulicahodnik 

i dvoriste !tireba ubuduEe da igdeznu. 

Ovaj statut terena regulise kompenzacione radnje, 

odreduje poraste vrednosti, propisuje >>izgradenu zapreminu

Vec 1924 godine mogao biti izraden u Montevideo predlog za poslovni 

kraj grada koji je.sama topografija nametala. 

Au Sao ' "Paalu, u.' Braziliji, moglo se skicir; 

nerazrsivog..saobraeaja. - 

175 

. 

i

176 Kuaa dostojna ijudi 

zlato, broj i masina. Drava objedinjuje dakle u sebi drustvo 

stvarndh ijudi i deluje samo za njega. 

U tome trupu, kao sedi to i.nformacije, predvidanja i 

upravijanja, obraduje se i dobivaju svoj tacan izraz dva oblika 

misin: ops,ta doktrin.a gradevinskog fonda, 

pretstavlj ena sredisnom granom stabla, i n a c i o n a 1 n a 

politika gradevinskog fonda, c!ija su cetiri 

,glavna vida pretstavljena na dva para bocni.h.grana. Desni par 

se zove: tehnika gradenja i korporacija, a 

levi par zakôn i finansislka tehnika. Ove 

cetiri. poh-ticke grane, napajane istim sokovima kao i doktxinalna 

grana, obasjane su, sem toga, na cetiri razlicita stupnja, 

zragiana koji izviru neposrednoa iiz to doktrine. 

Cetiri stupnj a, obelezena s'a. , cetiri konceotricna kruga, 

pretstavlj aj u nuzne etape ostvarivanj a ustanova, metoda i pravila, 

kao plodova cetiri politicke, grane. Odazdo navise, ove se 

etape zovu:e 

Primena dok,trine na gr.adevinski 

f on d, putem ostvarenja uzastapnih nizova uglednih objekata, 

zatim strukturnih objekata, u svakoj, provinciju i u svakoj vrsti 

gradevinskih poslova. 

*Znati stanovati« 

O b j a s n j a v a n j e doktrine javnom mis 

i j .OY j u, to ce reci vaspitavanje javnosti recju, ' 'novinama, 

radiom i bioskopom, a narocito vidljivim i opipljivim prime-

Na Au A12ira, mogla se, godiine 1939, podLc1 ponosna zgrada. Mogao se 

naprav'itri prvi korak da se ovom zapostavijenom gradu vrate njegova lepota 

d njegov pejzaz. 

177 ^''/^^ 12

178 KuCa. dostojna 1j udii 

rorn. Prva tacka ovoga vaspitavanja moze se nazvati ovako: 

z n'a t i s t a n o v a t i. to se tide! to » nauke stanovanj a«, 

Francuska se, u poredenju sa stranim zemlj ama, sa skandinavskim, 

narocito, nalazi u sramnom zakasnjenju. U nasoj zemlji, 

nazalost, ijudi su, u pogledu ugodnosti i radosti, navikli da od 

kuce ne traze nii ta, Hi vrlo malo, a da, nasuprot tome, za svoj 

stan, koji bi morao biti ognjiste radosti i raj+ detinjstva, odvajaju 

samo apsolutni minimum prihoda svoga rada, i to vrlo nerado, 

dok su, s druge strane, bar od pre tridesetakl godina, zaboravili 

svaku racunicu kad su u pitanju mesas ili provod. 

Ozako.njenje doktrine, kadopitvecbudeizvrsen 

na izgradenim primerima i kad svet bude naucio svoj u duznost 

da >>stanuje dostojno

A u Nemuru, u Africa, 'dzradM- prvi plan novog kolonizacn1onog grada v: 

raznolikom ii jasnom poretku koji ce datii, potstreka velikim plastienim poj avama: 

arhitektura zdruzena sa pr rodom: 

1 : stanbeno naselj a za 50 000 stanovnika, 

2: gradski , turlsti&if centar. 

3: poslovnd centar, 

4: industraski ream. 

179

i80, Kuca dostojna ijudi 

Francuske, zahtevace neazbezno koncentraciju gotovo svih sredstava 

zemlje u sluzbi dela koje treba ostvarivati: privatnih kapitala, 

subvencija i kredita drzave i provinciskih zajednica, a 

narocito korporacija; sve su one zainteresovane, i to vrlo 

mnogo, za poboljsanj.e zivotnih uslova svojih pripadnika. Medutim, 

ma koliko se ostroumno postupalo da bi se u okviru 

postojeceg ekonomskog rezima - postojeceg bar u teoriji 

prdnasao dovoljan broj moguaih finansiskih resenja, brzo ce 

se mora% uvideti da je glavni napor maste -trebalo usmeriti u 

drugom pravcu, u pravcu, naim,e, samoga ekonomskog rezima. 

Odluku zaista ne moze vise donositi rezim liberalne ekonomije 

i zlata, . vec j edan n a c i o n a 1 n i i n a r a d u zasnovani 

rezim koji prethodno treba uspostaviti. 

Poslednji dani ekonomskog liberalizma 

Ne moze se pored da j e ekonomski liberalizam igrao 

izvesnu ulogu u proslosti, kao i njegov monometalni bog, njegov 

monoteizam umalo stb nisam rekao, sa svojim borbenim 

konj em, profitom, cak i posto j e cast prestala da bude konjanik 

ili uzda toga konja. Pod nekim drugim rezimom, osvaj 

anj e eksploatacionih obl sh na zemij i bilo ba mozda sporo i 

tesko, nezavisno od toga da li se radilo o rudnicima, o drugim 

prirodnim bogatstvima ill o trz'is'tima. Mehanizam profita, sabirajuci 

se sa vec stecenim bogatstvom, i poveeavajuci kasniji profit,. 

to :,spiralu sa stalno napetim zavoj nicama, delovao j e kao 

snazn opruga, podesna da ubrza kazaljke na casovniku covecanstva 

i da pozuri ishod stvari. U krizi ove zurbe, kazaljke su

181 

Posmatrajmo Paruhz i njegov ve6m sjaj u njegovom sadagnjem, avaj!, neredu. 

Raeve provinciskih autoputeva su i=adene, ali,+ se zaustavljaju u pred- 

gradi'ma. 

Treba: 

Povezati to puteve i time dat grade vaznii rem njegovih krvotoka: 

.Utvrd t jog jednom sudbinu nje'govog Avotnog centra. Sa6uvati zone u kojoj 

se nalaze njegova istoruja i njegova remek-dela.

182 Kuea dostojna ljudi. 

se ponekad sudarale, pa je trebalo tuci se da bi se rastavile, tuci 

se gvozdem i krvavim rukama... 

A nikome nije pritom Palo na um da svetu objavi ovu vest: 

da ce ubuduce biti mesta z a s v e 1 j.u d e na prostoru koji 

im je dodeljen, ma koliko on zbog mnozenja ljudi ili zbog poj 

ave velikih transportnih brzina izgledao teskoban. Jer, bas.u 

vreme kad se utvrdivala protivp'irodna prevlast ekonomije nad 

politikorn, stupid je u dejstvo jedan novi cinilac koji je, da se 

njime rukovodilo kako treba, bio u stanju da uskladi ekonomiju: 

lj.udil su bili uspeli da obuzdaju konje, konjske snage, kilovate, 

u iako ogromnim kolicinama da se snaga svakoga coveka 

na nj egovom komadicu zemlj a ili u njegovoj radionici 

iznenadno udvadesetostrucila. U svima oblastima radinosti 

preslo se. odj ednom sa rnrsavih na debele krave.. Kao posledica 

toga dosla je ova istina: da su teritorijalne i carinske pregrade, 

proizvoljne i proizvoljno, raspodeljene, kakve su izgledale na 

zavrsetku medunarodnih borbi ^ suparnistava, bile izgubile od 

svoj a zagusne moci i da vise nisu bile n e p o d nos l j i v e kao 

to su bile ranije.. 

Ekanomija takoreci zatvorena . 

Tim pre se sme reci da bi teritarij a Francuske, zaoblj ena 

s jedne i s druge strane cetrdeset 'ptog uporednika i dopunjena 

africkim prodorom koji a spuata. swe do, ekvatora, bila, u.stanju,u 

normaino vreme, da zivi -u skoro zatvOrenom ciklusu, 

osiguravajuci pritom svima svojim pripadnicima zivotne uslove

Dolazi do nietamorfoze, jer je urbanastdcki fenomen nieumitan. Modern! 

centar se stvara Sande gde su se stvaTi pohabale ai gde suj istsulele. Prostort su! 

tako siroki, tako dobro razmereni u odinosu na nove funkcij e, da su se izvesne 

dragocene zgra:de na tiim: prostoriana potpuno saeuvale. 

Dok S. A. D. (1941) traze za sebe duhovno vo-cstvo i proglasuju > ameri6ki 

vekstari .svet

184 Kura, dostojna ljudi 

bar jednake ili bolje od zivo+ih uslova u kojima bi covekovo 

dostojanstvo bilo materijalno obezbedeno. 

Zatvorena ekonomija , u okviru jedne oblasti koja lezi 

tako , dobro kao Francuska, svodi se na pronto pitanje pravilnih 

odnosa koje bi trebalo usposaviti izmedu dva vida coveka, 

a k t i v no g coveka koji proizvodi robu i p a s i, v n o g coveka 

koji robu trosi . A nov finansiski sistem, potcinjen ovoj 

novoj ekonomiji kojoj ce vrsiti sve poslove, dobice 2zgled racunovodstva 

prosirenog na potrebe . i na proizvodnu sposobnost 

cele zemije ; ova pak proizvodna' sposobnost bice i sama rezultat 

zdru Avanja triju bitnosti: polja, coveka i mehanicke energije, 

cij a j e saga s vremenom . samo da raste. 

Predvideni poslovi nece se sigurno ceniti u zlatu, niti 

kredi1 ma u zlatu, niti apstrakci j ama bilo kakve ' vrste, vec u 

casovima dobroga rada radnika , seljaka i intelektualca, svakoga 

na onom radnom rnestu na koje ce ga nj.egova vlastita sposobnost 

postaviti. 

Mobilizacija tla 

Jos jedan nov pojam, za koji bi se moglo reci da ima zna- 

Caj pojma j a v n o g a spas a, namet^nuce ' se zakonodavnoj 

grani na stablu gradevinskog fonda. U praksi ce ovaj pojam

Lepota, Otadzhina 

Zastitnici otadzbipe su 0-r ii je sva'kodnevno izgraduju! 

A 4a bi se istakla slava gradova, prikazivani su, u sva vremena i svuda. 

njihovi izgledi. 

185

186 Kuea dostojna Ijudi 

daleko prevazici razne slucaj eve i na&ne eksproprij acij a koji su 

dosad bihi na snazi. Ree j e o novom poj mu - p o t e n c i j a 1 n e 

e k s p r o p r i j a c ri j e, u korist nacij e, eksproprij acij a koja 

mote obuhvatiti bilo koje prostranstvo i bdlo koji deo francuskog 

tla, kako to budu zah'evale potrebe direktivnog •plana, 

potrebe koje se uostalom ne mogu unapred utvrditi, jer ce i 

dalje za sve vreme ostvarivanja plana, ostati vise ill manje 

promenlj ive. 

Radi se dakle ovde o pravoj »mobilizaciji« nacionalnog 

tia u sluzbi 'coveka, mobilizaciji ai:ja ce se 

nuznost jasno uvideti cim bi se shvatilo da je >plankuci dostojnoj ljudi((, saobraznoj 

njihovim imateerijalnim potrebama i njihovim duhovnim 

teznjama. Treba reci da su,' iz dana u dan, u toku tri nara9taja, 

gradanske duznosti, pritezale gradanina svojom imperativnoscu 

i da ce ga neizbezno i dalje pritezati, oduzimajuci mu, bar dok 

bode trajalo ovo iskugenistvo, ono najbolje to zsvot sadrzi: 

osecanje, misao i rad. Kao uzvrat za sve to, ovaj dug drz 'ave 

prema gradaninu nije nikada i:egiedao tako jasan i nikada se 

s vecim pravom nije mogao zahtevati, bez obzira kakvim ce 

barikadama masa licnih interesa pokusati da se zastiti kad se 

nade pred planom. 

))Plan(( 1 spekulacija 

Naga je teza ova: vredn.ost terena ceni se samo 

p o uslugama koje mote da pruza. Izgubljenu pred-

U ovim beznacajnim zgradama, pokrivenoi ravnioL koja se pim2a ka Seams 

Deniu, daleko od svedoka proslosti akupljenih na obalama reke, 6eti cll velike 

arhdtektonske tvorevine zauzece sirok prostor, u slave jedne ciVMizacaje koja 

ne samo da nije abdicirala vec je sebfL ponovo oared a pravac Zivota. 

187 

lk^

188 Kura, dostojna ljudi 

gradu, teren j e cesto bio j a 1 o v; obuhvacen planom, postao j e 

p1 o d a n. Koliko se duguje bivsem sopstveniku? Ne koliko 

iznos cena terena valorizovanog planom, vec koliko iznosi ranija 

cena, ona koju strucnjak bude utvrdio na dan kad je zammisao 

plana bila ozakonjena, a u zakonu mora biti ogranicena 

zones primene plana koja ce se na sve strane siriti i preko ve- 

rovatne oblasti razvoja plana. 

U unutranjosti ove zone, spekulacij a postaje zlocin i 

smatra se zlocinom, a svaki promet nepokretnostima i sve nove 

gradevine podlezu prethodnom odobrenju direktora plana, sve 

do trenutka :kad same plan bude definisao Ma ce zahvatiti i- kakav 

ce biti statist toga zahvacenog terena, skidajuci jednovremeno 

svoj u hipoteku sa ostalih delova zone. 

Ostavljajuci bonne sgrane simbolzcnog stabla i razne discipline 

koje ixn sluze , vratimo se sredisnoj gran, i ops►ttoj doktrini 

koju ona pretstavlj a. U tacci ullapanj a ove grane u stablo, 

na susretu sa krugom primene na konkretnu stvarnost i, 

najceAce, dui cele .to grane, jedna funkci+ja, olioena u Ijudima, 

kao to treba da bude svaka prava funkeij a, pokazace nam se, 

ako o tome razmislimo, kao neophodno pot{rebna za sang zivot 

stabla. Ljude. koji to funkciju olicavaju nazvacemo imenom. 

r edite1j a. Sta je reditelj?

I koja je, posle tolvkih naucndh postignuca, tolikih uspeha all takode I 

nereda, najzad ponovo nagla karakter prave civilizaclie, a postavila ponovo 

kucôm dostojnom ljudi« jer zakriljuje: 

porodice, 

rad, 

ustanove, 

molitvu i rnisao. 

189

190 Kuba dostoina ljud . , 

Prvi u svome zanatu 

U sustini, covek ad zanata, ali,Lovek koji je postao p r v i 

u s v o m ie z a n a .t u, kao to ponekad kakav self ak, u srcu 

svoje pokrajihe,. izbije kao prvi zemljoradnik; kao to j.e, isto 

tako, u oblasti uzvisenoga, pesnik, zemlj e, Mistral, postao prvi 

mislilac, mislilac cittave jedne politicks misli za koj om ce svet, 

kroz kratko vremet,.osetiti .3 to takvu potrebu kao za hiebom i 

verom. Svakako, avo pretvaranj a coveka od zanata, arhirtekta 

koj je postao majstor graditelj, u reditelj.a gradevinskog 

fonda Francuske no moze nastupiti kao srecna posledica karij 

ere in kao njen normalan ishod.. Urodene 'naklonosti delovace 

u tome kao glavni uzroci: neutopljiva radoznalost, prirodna 

plemenitost i ono » n i 1 h u m a. n u m a me a l i e n .u m 

p u t ox koj im se otvaraju vrata svakoj mudrosti. Ali ce. samo 

zanat biti kadar da cvet i plod ovih unutarnjih naklonosti iznese 

na videlo dana. 

Antropogeografija 

Prihvatajuci savete kvalifikovanih ljudi, savete u kojima 

j e sazeto iskustvo ostalih zanata, buduch reditelj ce se navici 

da saslusa » iekara zdravlj a«, sociology 1. coveka od zakona; 

njegova profesija ce mu s, druge strane pomoci, bolje nego to 

bi to } mogla ucinIti ma koj a druga profesij a, da potpuno shvati

Reditelj nastupa 

svekohku tehniku. 

rasporeduj e. 

sa svojom humanisitiekom dokritnom koja se oslanja na 

Raskrcuje siumiski 6e9tar, gleda lasno, meri, postavlja. 

Red se vraca u planiove i u postupke. 

Na svakom delu naselja namenjenom gradenju , utvrduje statut terena

192 

Kuba dastojna ljud3 

ljudsku geografiju

Reditelj proucava problem zimskih sportava, tirazec'i_ padine sa dobrim 

snegom, ala ostaje pribam u krugu sredozemnog podneblj a. 

U, dolinil reke Var projektuje naj strozi program velikog ski j askog centra, 

u zavisnosti od topografije i sunoa: 

A Brdo sa hotelima 

B Trgovaeki centar i klizaiiste 

C Privatize vile 

D Zit-are 

E Skakaonica 

Teren je iskordscen, sacuvan, predeo je oplemenjen arhitekturom. Dolina 

ae ubuduce imati svoj » statut terenac. 

193 13 

1.

194 Kuoa dostojna ijudi 

kriza . ciji se koreni pruzaju u vec daleku proslost, ista je ona 

kriza, ocevidno, koja j e, pocev od najmanje pre sto godina, 

dovela do toga da j e p , r o m, n l j i v o dobilo prevagu nad 

stabilnim, p osta j an j e, nad b i t i s a n j e m, ili, da 

mehanicki izrazimo, vremen,sko nad prostorni1m. To 

j e, eta; razlog zbog koga - se mora pozvati u pomoc cove k 

p r o s t o r a, arhitekt, ako se smatra da j os ima ' vremena da 

se nesto preduzme protiv preloma ravnoteze, za koji se jasno 

vidi, jasnije nego ikad u godini u kojoj pisemo ove redove, da 

bi uskoro doveo do katastrofe vaskoliki, ljudski rod, ako no i 

vaseljenu uops►te. 

Ravnoteze koje treba uspostaviti 

Preduhitrimo dakle dogadaje i pretpostavimo da se u 

) judskoj rasi uspostavila ravnoteza. Aka j e u pitanju s t a b ti 1n 

a ravnoteza, posto j e to j eaina, hipoteza koju bi vredelo uzeti 

u obzir, znacilo bi da ona obuhvata piramidu delimicnih ravnoteza, 

sinteticki ostvarenih radi izvesne ravnoteze visega 

reda. Imajuci u vidu samo ono to bi se dogodilo u unutrasnjO - 

sti same zemlj e, navedimo glavno od ovih delimicnih ravno- 

teza: 

Ravnoteza izmedu Drzave i Pokrajine, izmedu Pokrajine 

i Korporacije; 

.Demografska ravnoteza izmedtu grada i sela i, ekonomska, 

izmedu poljoprivrede i industriske radinosti; 

Ravnoteza,izmedu ukupne proizvodnje i mehani,cke ener- 

gije koju je dala priroda;

Provincij a A1zir 

Reditelj se prldriava osnovn&h -ildeja: uskladili gradove na obali mora, 

gradove u unutragnjosti oko Alzira kao prestognice. 

A prenia jugu, predvideti posledice kakvog novog poduhvata, da bi se 

kasnije izbeglo improvizovanje i njegove (esto neizleLive greske. 

Kanal zmedu dva mora. 

Izmedu Okeana i Sredozmenog mores predviideti kanal koji bi., kao ltnija 

prolaza robe, igrao krupnu ulogu u oEvljavanju zemlje. 

Ixidustrij a i polje, rad i stan, delo inienjera i delo poljoprivrednika, iiveci 

u harrnoniji, zrace duhonL A ne ialiostan i obitan industriski poduhvat. 

195 

I


-Sva ova harmonicnost dolazi u krajnjoj liniji do izraza 

u skladu izmedu izgracdenog objekta, s jedne, i coveka i . predela, 

s druge strane; tako da politicki sef, 'koji.ce biti arhitekt ovoga 

golemog skeleta medusobno poduprtih sila, nece na svome nacrtu 

povuci nijednu liiniju bez konsultacije i bez saradnj.e drugog 

jednog ahitekta, koji ce, sa svoj,e- strane, radi'ti sa konkretnim 

materijalima, - a to je r e d i t e 1 j. 

Reditelj se nalazi u sredistu nacionalne doktrine gradevinskog 

fonda, kao sudija izmedu geografije i poduhvata ijudi. 

On je u sredistu svake Pokrajine, koceci egzoticnost, proglasavajuci 

plasticni zakon predela, odabiruci mu ru h o u 

saglasnosti sa lokalnim suncem, sa klimom predela, sa njegovom 

istorij om, sa posebnom rasam: i posebnom kulturom koje 

on hrani. 

iModelar

Ured4nje grada Barcelone: 

V. Granilce grada su utvtrdene; na njirna pres:taju parcelacije i predgrada. 

R. Kardinaln putevi 

A. S. Autostrada koja vodi u grad nedeljnih razanoda 

C. A. P. PcAlovni kraj it prifstanifte 

A. E. G. Aerostanioa, » taksi-stanica

198 Kuca dostojna ljudi. 

Gradovi koji postoje iz »slucajnosti« 

-On On j e, najzad, u svakom industriskom naselj u francuskog 

sestlougaonika.*1 Neka od ovih naselja postavljena su na ulazu 

u rudnike, druga na dolinama bogatim energijom, a neka opet 

na prinu,dne saobracajne cvorove; aui mnoga, s druge strane, 

nemaju nikakve veze s necim nuznim i postoje na svojim mestima 

zbog >>s 1 u c a.j n o s t i

U jednom zavijutku reke Esko, reditelj projektuje linije i izgradene zapremiae 

novoga grada Anversa-Leva obala, predvidenog za 500 000 stanovnika.. 

Sve u njemu odise zdravom . urabn tiWom doktrinom: zeleni grad gusto 

naselj en. 

N. G. M. Nova pristanisna standca, po,stavljena je na pocetku, glavne 

avenije, kojor sa suprotne strane dorninira stara katedrala. 

C. A. Poslovni kraj produzen gradskiln centrom. 

I. M. Projektovane medunarodne ustanove. 

C. 0. Ol imnpiski centar. 

A. E. G. Aerostanica 

H. V. V. Stanovi u zelenom grade. 

199

200 Kuca dastojna ljudi 

»Linearni< grad 

Onda se radnicki grad nece ,rise morati da zbij a u klupko 

oko kakvog pristansta i1i; kakve ceone zeleznicke stance, niti 

da vrti uzaludno oko prestonice . On ce moci logicno da se pruzi 

duz vode, . da postane »1 i n e a r a n

U gtokholmu su, jedno poluostrvo i jedno ostrvo, oba prekrivena Lumezitina, 

zahtevali preuredenje. Dva blaga brezuljka nagnuta prema more. Medu 

njdma, kraljevski dvor. 

Na ovoj izvanrednoj topografij,t moglo se urbanizovatt, po nebu najpre, 

utvrduj,uci horizontalu venca izgradenih zapremina. A svi putevi po parkoovima 

sulaziU bi ka more. 

Iz aviona imamo danas novae perspektive. Planovy nisu vie zabava duha; 

on& se Asada vide. A duds, zahteva recta) ve]iJ ine. 

201

202 Kucaa dostojna ljudi 

Tako se mora postupiti, jer bi, kad je rec o ovako vaznoj . 

mater►ij^ disharmonija i njen vidljivi beleg, ruznoca, pretstavijali 

zlocin protiv stvaralackog genija rase. A izvrsenje ovakvih 

zlocina, koje reditelj treba da ugusu j e u zametku, ne moze 

otkloniti niko drug! osirni njega, ni kalkulatoi ispravnoscu svojih 

proracuna, ni organizator cvrstinom svoje organizacije; nj ihovo 

izvrsenje maze izbeci samo reditelj kad god se bude ra 

dilo o tome da u spolj ni svet, to ce reci u centar vegetalne i 

mineralne prirode (jer svako mesto j e centar pos'to j e zemlja 

okrugla) postavlj a mase i oblike koji na logican. nacin odgovaraju 

logicno smisljenom cilju. 

Jer razum, mali, srednj i, ili veliki razum, ne sluzi vise 

bogzna cemu; kad . treba stvarati. On j e kao rnisic za kretanj e 

koji nam, omogucuj e da krecuci se umuj emo i poimamo stvari; 

kao to nam deltoid i. biseps omogucuj u da nesfto dohvatimo i 

privucemo sebi. Razum j e, takode, divan prakticni instrument, 

on j e i tovremeno lenjir i uglomer, i sestar i makaze, pomocu 

kojih se telo spoljasnjeg sveta moze lzmeriti i pomocu kojih 

mu se moze skroj iti odeeca , po meri, i to tako tacno, tako skladno, 

cak i tako pripijeno, da bi svet na kraju zanemeo i, prekinuvsi 

disanje, prestao da izlucuj e c u d o. 

Prevazici »razumnocc 

R a z u m n log nije jedini ni odlucuj uci kriterium reditelj a, 

jer j e,. pre I dosecaj uci j e Jos pre svojih prvih arhitektonskih stu 

dij a i prihvataj uci . j e sve vise u toku svoje karij ere majstora 

graditelj a, reditelj potpuno upoznao onu . vecnu istinu danas

A : visoka Kazba Alzira spasena dene izl snih zi di+na.. 

B : r iska Kazba prociscena D : buduce zgrade komumalnog i pro- 

C : nove domorodacke ustanove svetnog centra. 

E : dve istoriske diamij a ponovo po- R : put (autostrada), zivotna saohrastavljene 

na prisodne posta- cajnica grada, krece se slobodno. 

mente stena koje su oslobo- 

Imajuci da resava celokupan problem Al Ewa sa okolinom, reditelj odustaje 

od oblakodera na rtu Mornarice, ostavljajuci to mesta za buduce domorodacke 

ustanove. Utvrduje prave umetniRcke i istoriske vrednosti: spasava 

ih, predajuci Kazbu, oslobodenu prenaseljenosti, divljenju sveta. Tako 

na tlu Afrike, daje izraza postovanju prema jednoj visokoj civilizaciiji koj,a 

se budi uz nasu civilizaciju. 

203

204 Ku6a doastojna ljudi 

A 

toliko zamracenu dvovekovnim integralnnm racionalizmom, 

racionaln im mracnj a4tvom«, istinu koju Korbizij e, za vreme 

dok ' pisem ove redove, izrazava u vidu plafonske rozete, sem 

ako mu ne bude milije da le na - kraju ove knjdge prikaci kao 

e x-v o t o u obliku okrugle slike sa suncem na j ednoj polovini 

i meduzom na drugoj; onu istinu o uzajamnosti izmedu dva 

sveta ko ju li6no. iskustvo nikom nikad otkrilo nije ali koju intuicij 

a maze, u trenutku, da shvati:. M i s l.i m o l i s a m o r azumom, 

skamenic' emo stet.

Mumma

v 

SADR-ZAJ 

Prva glava 

CAS GRADENJA 

Poduhvati u razdoblju izmedu dva rata 

Poloia j pobedenog 

Sudbonosna povucenost 

Beda rdavo nastanjenih 

Strahovita beda gradevinskog fonda . 

Oaajan stepen korisnosit tvornice francuska 

,Brzina " i prskanje starch okvira 

Budenje patnjom 

Druga glava 

ZA KOGA GRADITI 

Za doveka ili *igru". • 1g 

Princip ljudskog grads 

24 

22 

Grad-tamnica 

Negacija 24-casovnog dana 

24 

26 

Prozdrijivi kilometar 

28 

Jalovi proizvodi 

30. 

.Super potrognja" 

32 

Robni krediti 

Ve tadki snovi i nametnutisnovi • 34 

f 

8 

10• 

12 

14

Garobni dvorac. 

Povratak sunca 

Uspostavlianje ciklusa od 24 Casa 

Vraean je suntevoj svetlosti 

Treta glava 

KAKO GRADITI 

, 

Getiri funkcije gradevinskog fonda . 

48 

Pravilo sunca 

52 

Odvajanje dveju funkcija nekadanjeg zida 

54 

Gradenje u visinu 

54 

Stan ere koja nastaje 

56 

Krupna industrija se dokopava gradevinstva 

58 

Seriski elementi 

62 

Domade udobnosti 

64 

Biologija u arhitekturi 

66 

Zemlji§te saobrazno kuci 

66 

Produzenja stana 

Un'utra§nja ulica 

Svakome svoj stan 

Strah od osmog sprats 

70 

72 

74 

74 

Vertikalno saobracanje 

Ba§ta na. terasi 

Dispozicije jedne stanbene zone 

Sukob ,automobil-pegaks 

Stub 

Sutavanje stanbenog grads 

78 

80 

82 

84 

86 

88 

Mesto rada i mesto rukovodstva 90 

Srce grads 

92 

Razonode trudbenika 

94 

Po selima 

96 

Linija kontiniualnosti 

98 

Zvezda vodii ja . 100 

38 

40 

42 

44

Cetvrta glava 

MAJSTOR GRADITELJ 

Naziv majstora graditelja 

102 

Dostojanstvo gradevinskih zadataka 

104 

Arhitektura i muzika. 

106 

Arhitektura u muzici . 

108 

,,Sredina" i graditelj katedrale . . 

,110 

Opasnost od nau6nog specijalizovanja 

114 

Serra majstora graditelja 

116 

Lepeza poslova gradenja 

118 

Stan, centralni zadatak 

120 

Gde arhitekt ? Gde inzenjer, . 122 

Poteinjenost prirodi 

122 

Arhitektonski biroi 

126 

Driavni programi . 128 

Kolektivna stanbena zgrada za 2 500 lica 

1 28 

Gde de zakon intervenisati 

132 

Intervencija Korporacije . 134 

Osiguranje planova . 136 

Pravilnici 

138 

Zlo6ini pravilnika 

140 

Zadaviti §pekulaciju . . 140 

Peta glava 

ZA KOJA VREMENA GRADITI? 

Celije 6ove6jeg tela . . . . 144 

Vecne gradevine 

146 

Dva pokolenja za zgradu sa zakupnim stanovima . 148 

Hidrotehnicki radovi su kostur zemlje . 150 

Leine pro§losti 

152 

Obavezno amortizovanje utilitarnih gradevina 

154 

,,Saobraznost " izgradene stvari . 156

I 

Sesta glava 

GRADITELJI 

Set opreme stana 

Athitektov ateije 

Urbanists 

Intenjeri 

PreduzimaL 

Vrtar 

FabrILki radnik . 

Statut arhitekta . 

Korporacija je; celinaa 

Skola graditelja. . 

Poziv 

Stablo ;,gradevinskog fonds` 

Znati stanovati,` 

Rad kao izvor _ finansiskih sredstava 

Poslednji ' dani ekonomskog liberallzma 

-Ekonomija tako red zatvorena. 

Mobilizacija tla . . 

,Plan` "1 §pekulacija 

Prvi u svome zanatu 

Antropogeog-tafija 

,Kriza 

Ravnoteie koje treba uspostaviti 

, Modelar" grade 

Gradovi kaji postoje iz , sluZajnosti" 

,Linerani' grad 

Novo _ kori§Len je zeml je 

Prevazidi ; razunino` 

Sedma glava 

REDITELJ 

158 

• 160 

162 

162 

164 

164 

166 

166 

168 

170 

172 

174 

176 

178 

180 

182 

184 

186 

190 

190 

192 

• 194. 

196 

198 

200 . 

200 

202

Savremena kuca dostojna ljudi

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?