Preuzmi: MAKETAR PLUS 01 - IPMS Srbija
Preuzmi: MAKETAR PLUS 01 - IPMS Srbija
Preuzmi: MAKETAR PLUS 01 - IPMS Srbija
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Sadržaj<br />
<strong>01</strong><br />
02<br />
03<br />
04<br />
2<br />
Uvodna reč<br />
Miroslav D. Šljivić<br />
<strong>IPMS</strong> aktivnosti: Maketarska radionica<br />
MKNS tim<br />
Noć muzeja<br />
MKNS tim, fotografije: Predrag Stamenković<br />
VEK SRPSKOG VOJNOG VAZDUHOPLOVSTVA U MINIJATURI<br />
BMK tim<br />
Noć muzeja 2<strong>01</strong>2 u Muzeju vazduhoplovstva<br />
BMK tim<br />
Tema broja: Fiat G-50bis<br />
Igor Černiševski<br />
Predstavljamo: ZOUKEI-MURA<br />
Miroslav D. Šljivić<br />
14 42<br />
Kompletna gradnja: Rogožarski IK-3 (AZUR, 1/72)<br />
Aleksandar Andrić<br />
Jubilej: 100 godina srpskog vojnog vazduhoplovstva<br />
Komanda ViPVO<br />
Foto priča: Muzej vazduhoplovstva Beograd<br />
MVB tim, Foto: Predrag Stamenković<br />
Reportaža: SMW2<strong>01</strong>1 Telford<br />
Vojislav S. Stankov<br />
Izdvajamo<br />
Galerija oklopa: Samohotka SU-85<br />
Aleksandar Počuč<br />
MiG-21BIS (Eduard 1/48 ProfiPACK)<br />
Miroslav D. Šljivić<br />
Leopard 2 A5/A5NL (Revell 1/72)<br />
Srđan Radosavljević<br />
F6F-3 Hellcat (Eduard 1/72)<br />
Srđan Radosavljević<br />
F9F-2 Panther (Hobby Boss 1/72)<br />
Srđan Radosavljević<br />
Sea Hawk FGA.6 (Hobby Boss 1/72)<br />
Srđan Radosavljević<br />
Chinese FC-1 (Trumpeter 1/72)<br />
Srđan Radosavljević<br />
JAK-3 (Zvezda 1/72)<br />
Nebojša Subotić<br />
NH90 NFH „Navy“ (Revell 1/72)<br />
Slobodan Beleslijin<br />
Bf-110E (Eduard 1/72)<br />
Vojislav S. Stankov<br />
Prikaz knjiga: 204. lovački puk<br />
Kratka istorija vazduhoplovstva u Srbiji<br />
Krila Srbije<br />
06 12 14<br />
18 20 32<br />
BILTEN ZA POPULARIZACIJU <strong>MAKETAR</strong>STVA ||| jul-septembar 2<strong>01</strong>2<br />
27<br />
28<br />
32<br />
18 44<br />
20 45<br />
24<br />
34<br />
05 36<br />
06 38<br />
12 40<br />
46
<strong>IPMS</strong> <strong>Srbija</strong> – International Plastic Modellers Society<br />
www.ipmssrbija.com<br />
<strong>MAKETAR</strong>IMA OD <strong>MAKETAR</strong>A<br />
Predsednik / President<br />
Miroslav D. Šljivić<br />
miroslav.sljivic@ipmssrbija.com<br />
Potpredsednik / Vice president<br />
Srđan Radosavljević<br />
Sekretar / Secretary<br />
Igor Černiševski<br />
Blagajnik / Treasurer<br />
Aleksandar Počuč<br />
Predstavnik za Ujedinjeno Kraljevstvo<br />
/ UK Correspondent<br />
Zoran Radoš<br />
Predstavnik za SAD / USA Correspondent<br />
Đorđe Nikolić<br />
Predstavnik za Australiju / Australia Correspondent<br />
Miroslav Adamović<br />
REDAKCIJA<br />
Urednik / Editor<br />
Miroslav D. Šljivić<br />
Uređivački savet / Editorial board<br />
Goran Antić, Srđan Radosavljević, Igor Černiševski,<br />
Aleksandar Perduv, Slobodan Beleslijin<br />
Dizajn / Design<br />
Tatjana Dukić Počuč<br />
Lektura / Proofreading<br />
Tamara Šljivić<br />
Kompjuterska obrada<br />
”Grafit” Pavle Bajazet<br />
Poštovani čitaoci, pred<br />
vama je „<strong>MAKETAR</strong> <strong>PLUS</strong>”,<br />
prvi broj elektronskog<br />
izdanja časopisa maketarskog<br />
udruženja <strong>IPMS</strong> <strong>Srbija</strong>. „<strong>MAKETAR</strong><br />
<strong>PLUS</strong>” je nastao kao želja da se maketarima u<br />
Srbiji (i šire) pruži set informacija koje su u<br />
direktnoj vezi sa našim hobijem. Od izlaženja<br />
poslednjeg maketarskog štampanog me dija<br />
na ovim prostorima je prošlo bezmalo dve<br />
decenije, u međuvremenu se maketarstvo u<br />
velikoj meri preselilo, u informativnom smislu,<br />
na internet koji je postao jedan od glavnih<br />
izvora informacija pre svega zbog dostupnosti<br />
većini maketara. Naša iskustva kao i<br />
iskustva naših prijatelja u inostranstvu su<br />
nam bila nedvosmisleni putokaz u donošenju<br />
odluke u vezi sa pokretanjem jednog ovakvog<br />
glasila.<br />
Cilj „<strong>MAKETAR</strong>A <strong>PLUS</strong>” je da promoviše<br />
maketarstvo kao lepu i korisnu delatnost<br />
(hobi). Maketarstvo u svojoj suštini sadrži niz<br />
lepih veština, mogućnost učenja i saznavanja,<br />
druženja i komunikacije, razmene informacija<br />
i ideja.<br />
Pored maketarstva, kroz „<strong>MAKETAR</strong> <strong>PLUS</strong>”<br />
ćemo pokušati da promovišemo zanimljive<br />
teme iz oblasti istorije vazduhoplovstva,<br />
rečnopomorskog brodarstva, železnice, vojne<br />
tehnike, dizajna i estetike, predstavićemo domaće<br />
i strane proizvođače maketa, dekala i<br />
maketarskog alata i pribora, izdavače maketarskih<br />
časopisa i knjiga. U planu je uvođenje<br />
rubrika i članaka kroz koje ćemo na lak i zanimljiv<br />
način predstaviti mnoge tehnike i „trikove”<br />
našeg hobija. Za <strong>IPMS</strong> <strong>Srbija</strong> bilten će<br />
pisati maketari, publicisti, istoričari koji su<br />
već dokazani i afirmisani ali ćemo se takođe<br />
truditi da pružimo šansu i neafirmisanim autorima<br />
(u medijskom smislu). Takođe, potrudili<br />
smo se da nam „u goste” dođu i poznati<br />
Adresa:<br />
<strong>MAKETAR</strong> <strong>PLUS</strong><br />
Drage Spasić 8<br />
21000 Novi Sad<br />
SRBIJA<br />
Uvodna reč<br />
svetski autori. Svi zajedno ćemo, siguran sam,<br />
uspeti u nameri da ovu plemenitu i edukativnu<br />
delatnost još više približimo svima onima<br />
koji se pronalaze u ovom hobiju.<br />
Prošle godine smo pokrenuli srpski <strong>IPMS</strong>,<br />
dva kluba (<strong>IPMS</strong> Novi Sadmaketarski klub<br />
„Novi Sad” i <strong>IPMS</strong> BeogradBeogradski Maketarski<br />
Klub), trenu tno se spremaju još dva<br />
kluba, posetili smo kao zvani čna nacionalna<br />
organizacija SMW2<strong>01</strong>1 (Telford, UK), pokrenuli<br />
smo nekoliko maketarskih akcija povodom<br />
obeležavanja jubileja 100 godina srpske<br />
vojne avijacije (BMK<strong>IPMS</strong> Beograd je uspešno<br />
realizovao tehničku pripremu izložbe maketa<br />
povodom ovog sjajnog jubileja), organizovali<br />
smo održavanje make tar ske radionice...<br />
sada smo na početku izlaženja elektronskog<br />
izdanja našeg biltena „<strong>MAKETAR</strong> <strong>PLUS</strong>”.<br />
Za manje od godinu dana, prilično urađenog<br />
posla a tek smo počeli. Pred nama je realizacija<br />
čitavog niza ideja u vezi sa ustrojavanjem<br />
<strong>IPMS</strong>Sa, završavanje posla u vezi sa donošenjem<br />
i usvajanjem svih potrebnih dokumenata<br />
u vezi sa organizacijom klubova i takmičenja<br />
po <strong>IPMS</strong> merilima.<br />
Planiramo da naš bilten bude tačan, sadržajan,<br />
interesantan i dinamičan. Pretpostavljamo<br />
da će vre menom poput nečeg živog,<br />
rasti, menjati se i sazrevati u kvalitativnom i<br />
kreativnom smislu.<br />
Nadam se da će svako naći ponešto interesantno<br />
u sadržaju ovog prvog kao i svakog<br />
narednog broja „<strong>MAKETAR</strong>A <strong>PLUS</strong>”. Do narednog<br />
čitanja,<br />
Miroslav D. Šljivić<br />
maketar plus <strong>01</strong><br />
1
<strong>IPMS</strong> AKTIVNOSTI<br />
Maketarska radionica<br />
piše: MKNS tim<br />
U subotu 2. juna u našoj „Maketarskoj<br />
radionici” je upriličena mala<br />
proslava povodom dodele diploma i<br />
zahvalnica. Nakon više od deset održanih<br />
radionica završen je prvi ciklus<br />
rada s decom. U toku održanih radionica,<br />
malim maketarima su pokazivane<br />
os nov ne radnje i veštine koje su<br />
potrebne pri radu s maketama. Pre<br />
svake radionice smo održavali kratke<br />
„kurseve upozorenja” zbog raznih<br />
pin ceta, skalpela, boja, kako bi se na<br />
taj način uspešno izbegle povrede.<br />
Moramo odati priznanje našim malim<br />
(samo po godinama) maketarima koji<br />
su neverovatno strpljivo i studiozno<br />
pri stupili radu a opet, s druge strane,<br />
su se veoma lepo družili. Veliko nam je<br />
zadovoljstvo da smo pridobili njihovo<br />
poverenje i poverenje njihovih roditelja.<br />
Od septembra meseca se nastavlja<br />
druženje u novoj seriji susreta kroz<br />
našu maketarsku radionicu.<br />
Želimo da se zahvalimo gospodinu<br />
Ži va nu Kuzmanoviću na uloženom<br />
tru du i ukazanom poverenju bez kojeg<br />
sve ovo ne bismo mogli da realizujemo,<br />
kao i osoblju Novosadskog otvorenog<br />
univerziteta u celini.<br />
Mali maketari koji su završili svoje<br />
prve makete su: Marko Nje žić, Ognjen<br />
Živković, Nikola Hrubenja, Imre Kovač,<br />
Dimitrije Perduv, Jovan Kešanski, Sofija<br />
Beleslijin, Danilo Miklušev, David<br />
Racković i Aleksa Ljiljak.<br />
Nakon dodele diploma mlađanim<br />
ma ketarima, s velikim zadovoljstvom<br />
smo uručili zahvalnicu prijatelju našeg<br />
kluba, poručniku Panteliji Božiću, za<br />
njegov veliki doprinos u radu našeg<br />
kluba.<br />
2<br />
BILTEN ZA POPULARIZACIJU <strong>MAKETAR</strong>STVA ||| jul-septembar 2<strong>01</strong>2
MK Novi Sad u Noći muzeja<br />
piše: MKNS tim<br />
fotografije: Predrag Stamenković<br />
Noć muzeja, popularna manifestacija<br />
koja je održana 19. maja u mnogim<br />
gradovima naše zemlje, imala je prvi<br />
put u svom sadržaju i prezentaciju maketarstva.<br />
U saradnji s Novosadskim<br />
otvorenim univerzitetom, naš klub je<br />
dobio priliku da se predstavi i upozna<br />
posetioce s ovim lepim hobijem. U<br />
zvaničnom katalogu ove manifestacije<br />
imali smo priliku da predstavimo<br />
teme koje ćemo obraditi i prikazati u<br />
toku trajanja izložbe. Prezentaciju smo<br />
zamislili kroz nekoliko celina:<br />
1. „Novosadski aerodromi nekada”<br />
je bila tema koja je predstavljena kroz<br />
nekoliko starih fotografija aerodroma<br />
Sajlovo, Jugovićevo i Čenej.<br />
2. „Ikarus” je takođe imao svojih<br />
ne ko liko fotografija na kojima se mogla<br />
videti proizvodna hala, gotovi avioni,<br />
ljudi koji su tada radili.<br />
3. Autorska izložba fotografija Predraga<br />
Stamenkovića i Aleksandra Počuča<br />
na kojima su prikazani momenti<br />
s aeromitinga koje su ova dva vrsna<br />
poznavaoca „foto magije” načinili.<br />
4. Blok odličnih fotografija na kojima<br />
su prikazane gotove makete i ma<br />
kete u radu (autor fotografija i maketa<br />
Aleksandar Počuč).<br />
5. Tema „Operacija Pegasus” pokazuje<br />
maketu Transala koju je uradio<br />
Pavle Pavlović na osnovu priče – svedočenja<br />
svog sina Aleksandra Pavlovića<br />
koji je tim avionom evakuisan iz Libije.<br />
Na fotografiji se vidi tačan kod<br />
aviona kao i Aleksandar Pavlović, lično.<br />
Pored životne priče, pravog aviona<br />
i ove makete, interesantno je i to što<br />
je maketa „motorizovana” (specijalnost<br />
našeg vrsnog maketara Pavla<br />
Pavlovića).<br />
6. Prezentacija srpskog <strong>IPMS</strong>a.<br />
Pored <strong>IPMS</strong> National Body Chartera<br />
prikazan je i plakat s grbovima srpskih<br />
<strong>IPMS</strong> klubova, šematski prikaz RAF<br />
mu zeja u Kosfordu (Cosford) koji smo<br />
posetili prošle godine, flajer Shropshire<br />
Model Showa na kojem smo<br />
uče s tvovali ove godine, kao i britanska<br />
zastava koju smo dobili tom prili<br />
kom na poklon od naših prijatelja iz<br />
<strong>IPMS</strong> Shropshire.<br />
7. Makete u samogradnji koje je<br />
uradio naš član Rade Stanić.<br />
8. Izložba maketa naših članova.<br />
9. Izložba maketa koje su uradili<br />
polaznici naše „Maketarske radionice”.<br />
10. Kratak prikaz istorije rečne flotile.<br />
Plastificirani plakat s fotografijama<br />
smo dobili od komande rečne flotile<br />
s kojom smo uspostavili odličan<br />
kontakt koji ćemo i nadalje održavati.<br />
11. Nesklopljene makete, ambleme<br />
jedinica i eskadrila, letačko odelo s kacigom,<br />
postere i slike smo zamislili<br />
kao kolaž koji je neizbežan deo našeg<br />
hobija.<br />
12. Slike aviona koje je naslikao u<br />
raznim tehnikama prijatelj našeg kluba<br />
Miroslav–Miša Božović.<br />
Posećenost naše izložbe je bila odlična<br />
a posebno nas je ob ra dovala zainteresovanost<br />
naših sugrađana.<br />
maketar plus <strong>01</strong><br />
3
<strong>IPMS</strong> AKTIVNOSTI<br />
Izložba maketa<br />
VEK SRPSKOG VOJNOG<br />
VAZDUHOPLOVSTVA U MINIJATURI<br />
piše: BMK tim<br />
21. maja ove godine svečano je otvorena<br />
izložba „VEK SRPSKOG VOJNOG<br />
VAZDUHOPLOVSTVA U MINIJATURI” u<br />
prostoru Mu zeja vazduhoplovstva u Beogradu.<br />
Izložbu su organizovali Komanda<br />
ViPVO vojske Republike Srbije i Muzej<br />
vazduhoplovstva, dok je Beogradskom<br />
maketarskom klubu, inače članu <strong>IPMS</strong><br />
4<br />
<strong>Srbija</strong>, poverena tehnička realizacija<br />
izložbe.<br />
Ova izložba je bila prvi zvanični događaj<br />
u sklopu svečane proslave stogodišnjice<br />
srpskog vojnog vazduhoplovstva<br />
koju Komanda ViPVO organizuje. Izložbu<br />
je zvanično otvorio brigadni general<br />
Ranko Živak, komandant vazduhoplovstva,<br />
a na otvaranju su još govorili direktor<br />
Muzeja vazduhoplovstva Predrag<br />
Grandić, kao i Igor Černiševski u ime Beogradskog<br />
maketarskog kluba. Otvaranju<br />
je prisustvovalo preko 200 zvanica,<br />
a pored velikog broja maketara, predstavnika<br />
medija i Vojske Srbije, bili su<br />
prisutni i predstavnici stranih ambasada<br />
i konzularnih predstavništava.<br />
Samu izložbu je činilo preko 200 autentično<br />
obojenih i označenih maketa i<br />
modela letelica koje su posetiocima<br />
pružale precizan uvid u razvoj i istoriju<br />
domaćeg vojnog vazduhoplovstva tokom<br />
proteklog veka. Eksponati su bile<br />
plastične makete u razmerama 1/72 i<br />
BILTEN ZA POPULARIZACIJU <strong>MAKETAR</strong>STVA ||| jul-septembar 2<strong>01</strong>2<br />
1/48, makete iz muzejskog fundusa koje<br />
su tokom godina rađene specijalno za<br />
njih od različitih materijala, kao i takozvani<br />
duvani modeli za ispitivanje u aerotunelima.<br />
Makete su u sklopu stalne<br />
postavke na drugom spratu muzeja bile<br />
raspoređene kao jedna celina. Sve su<br />
bile hronološki raspoređene po staklenim<br />
vitrinama tako da su posetioci imali<br />
priliku da ih nesmetano i detaljno razgledaju.<br />
Pored izloženih maketa i modela<br />
važan deo izložbe je činila i postavka od<br />
preko 100 fotografija velikog formata iz<br />
bogate istorije našeg vojnog vazduhoplovstva,<br />
od kojih je veći deo prvi put<br />
prikazan javnosti. Fotografije je na osam<br />
panoa pratio prikaz najvažnijih tipova<br />
letelica kroz seriju od 40 postera sa detaljnim<br />
kolor crtežima i profilima.<br />
Izložba je trajala do 1. juna i po rečima<br />
osoblja muzeja, obišlo ju je preko<br />
hiljadu posetilaca.
Noć muzeja 2<strong>01</strong>2<br />
u Muzeju vazduhoplovstva<br />
piše: BMK tim<br />
19. maja se u 65 mesta Srbije održala<br />
sada već tradicionalna „Noć Muzeja”.<br />
Beogradski maketarski klub kao<br />
i <strong>IPMS</strong> <strong>Srbija</strong> su bili pozvani od strane<br />
Muzeja vazduhoplovstva da učestvuju<br />
u ovogodišnjoj manifestaciji i predstave<br />
svoj pogled i doživljaj maketarstva<br />
u okviru zvanične teme izložbe „Letelice<br />
u minijaturi”.<br />
Beogradski maketarski klub je<br />
svoju postavku organizovao u par minicelina<br />
koje su bile u potpunosti u<br />
duhu i tradiciji <strong>IPMS</strong> sistema. Izložene<br />
su bile probrane makete letelica u svim<br />
popularnim razmerama od 1/144 do<br />
1/32 tematski poređanih, sa izdvojenim<br />
velikim lovcima. Zadovoljstvo prikazanim<br />
se moglo jasno videti na licima<br />
naših gostiju!<br />
Posebno je atraktivan bio radionički<br />
deo gde su posetioci mogli uživo<br />
da vide kako se radi na maketama, koji<br />
se alati i pribor koriste, kao i da tu na<br />
licu mesta pitaju sve što ih interesuje.<br />
Za posetioce smo imali i neizbežne<br />
bom bone i čokoladice, kao i naše popularne<br />
kalendarčiće na temu „100<br />
godina srpskog vojnog vazduhoplovstva”.<br />
Pošto je pored zvanične teme izložbe<br />
„Letelice u minijaturi” bilo potrebno<br />
predstaviti (u manjoj meri) i maketarstvo<br />
u celini na našim stolovima je<br />
bilo mesta i za makete tenkova i vozila,<br />
a našla se tu i jedna podmornica.<br />
Imali smo i veoma bogat „infopult”<br />
na kome se nalazio izbor najrazličitijih<br />
maketa svih „žanrova” tako da su zainteresovani<br />
mogli na licu mesta da<br />
bace pogled i vide šta se to sve krije u<br />
tim šarenim kutijama…<br />
Na žalost, organizatori Noći muzeja<br />
su izabrali dosta nepovoljan datum<br />
ove godine, jer se isto veče igralo<br />
finale Lige Šampiona, a i Đoković je<br />
imao duel sa Federerom… tako da je<br />
poseta ipak udaljenom Muzeju vazduhoplovstva<br />
bila ispod očekivane. Mi i<br />
pored takve posete ne možemo da se<br />
požalimo jer smo dosta i muških i ženskih<br />
posetilaca svih uzrasta zainteresovali<br />
našom postavkom da zastanu,<br />
popričaju i raspitaju se oko maketa i<br />
maketarstva – što je i bio cilj!<br />
Misija je uspešno obavljena.<br />
maketar plus <strong>01</strong><br />
5
TEMA bROJA<br />
FIAT G.50bis<br />
piše: Igor Černiševski<br />
Dizajniranje prvog italijanskog metalnog<br />
lovca sa uvlačećim stajnim trapom<br />
konstruktor Đuzepe Gabrijeli započeo je u<br />
aprilu 1935. godine. Posle obimnih modifikacija<br />
originalnih nacrta, od kojih je većinu<br />
zahtevala italijanska vojska, prvi prototip<br />
(MM.334) je poleteo u Marini di Pisa 26.<br />
februara 1937. Probni pilot Đovani de Briganti<br />
je nakon leta prijavio da avion ima<br />
tendenciju da pada na krilo, što nije u potpunosti<br />
ispravljeno čak ni u serijskoj verziji.<br />
Fiat G.50 je bio potpuno izrađen od<br />
metala, sa izuzetkom komandi koje su bile<br />
pokrivene platnom, opremljen široko postavljenim<br />
stajnim trapom koji se uvlačio<br />
ka unutra i sa fiksnim repnim točkom. Repni<br />
točak je imao aerodinamički oblikovan<br />
štitnik, koji je u velikom broju slu čajeva<br />
skidan sa operativnih aviona.<br />
Prototipovi i prva predserija od 45 aviona<br />
su imali potpuno zatvorenu pilotsku kabinu,<br />
ali su kasniji serijski avioni imali ili<br />
potpuno otvorenu ili poluotvorenu kabinu.<br />
Pored dva prototipa, ukupno je izrađeno<br />
778 aviona, od kojih je 350 izradio Fiat, koji<br />
je proizvodnju započeo tek u novembru<br />
1940, dok je ostatak od 428 aviona izrađen<br />
u fabrici Costruzioni Meccaniche Aeronatiche<br />
SA (CMASA), podružnici Fiata. Prvi proizvedeni<br />
serijski avioni su imali modifikovane<br />
flapsove, povećan vertikalac i otvorenu<br />
pilotsku kabinu.<br />
6<br />
Fiat G.50bis, čiji je prvi primerak testiran<br />
9. septembra 1940, je imao povećane<br />
tankove za gorivo, redizajniran vertikalni<br />
rep i ravne površine od pleksiglasa na stranama<br />
kabine kako bi pilot bio bolje zaštićen<br />
od strujanja vazduha. Ukupno je proizveden<br />
421 avion „bis” podvarijante, od<br />
kojih je 77 izradila fabrika CMASA.<br />
Najveći broj proizvedenih aviona G.50<br />
je dodeljen italijanskim snagama u Severnoj<br />
Africi. Avioni su specijalno opremljeni<br />
filterima protiv peska za službu u pustinjskim<br />
uslovima. Nekoliko G.50 je modifikovano<br />
da nosi podvesne nosače za bombe<br />
ispod krila.<br />
Poslednja serijska varijanta bila je<br />
G.50B, dvosedi avion sa duplim komandama<br />
namenjen za trenažu, koji je imao neobičan<br />
poklopac kabine, kod kojeg je deo<br />
iznad zadnjeg sedišta bio otvoren. Prototip<br />
G.50B je prvi put poleteo 30. aprila 1940. i<br />
CMASA je izradila ukupno 100 primeraka<br />
u periodu od 1940. do 1943. Postojalo je i<br />
nekoliko prototipova koji nisu ušli u serijsku<br />
proizvodnju, kao na primer G.50ter koji<br />
je imao Fiat A.76 motor od 1.000 KS. Ovaj<br />
avion je prvi put poleteo u julu 1943. i postigao<br />
je maksimalnu brzinu od 530 km/č,<br />
dok je G.50V pokretan motorom Daimler<br />
Benc DB6<strong>01</strong> tokom sledećeg meseca postigao<br />
sjajnih 580 km/č. Poslednji ispitivani<br />
prototip bio je G.50bis A/N, dvosedi lovac<br />
BILTEN ZA POPULARIZACIJU <strong>MAKETAR</strong>STVA ||| jul-septembar 2<strong>01</strong>2<br />
bombarder, koje je bio namenjen za operacije<br />
sa nosača aviona Akila i Sparviero,<br />
koji nikada nisu završeni. Prototip, koji je<br />
poleteo 3. oktobra 1942. je trebao biti naoružan<br />
sa četiri mitraljeza od 12,7 mm i 250<br />
kg bombi.<br />
ISTORIJA<br />
Prva upotreba lovačkih aviona Fiat<br />
G.50 nad teritorijom Jugoslavije zabeležena<br />
je prilikom napada snaga Osovine na<br />
Kraljevinu Jugoslaviju 6.aprila 1941. god.<br />
To su isključivo bile italijanske snage u<br />
okviru formacije „Avijacija Albanija” raspoređene<br />
na aerodromu Devoli i to:<br />
1. 24. lov. grupa – 354. i 355. eskadarila..........................<br />
26 aviona,<br />
2. 154. lov. grupa – 361. i 395. eskadrila..........................<br />
27 aviona.<br />
Zadatak tih snaga je bio da što pre ovladaju<br />
vazdušnim prostorom južnog Jadrana<br />
a potom pruže podršku trupama koje bi trebalo<br />
da ovladaju tim prostorom. Postavljeni<br />
ciljevi su brzo postignuti zahvaljujući veoma<br />
malim snagama Jugoslovenskog Kraljevskog<br />
vazduhoplovstva (JKRV) koje su još uz<br />
to i raspolagale zastarelim tipovima aviona.<br />
Sve ovo je doprinelo da upotreba lovačkih<br />
aviona Fiat G.50 bude ograničena i da se ne<br />
postigne ni jedna vazdušna pobeda.<br />
Nakon kapitulacije Jugoslavije glavnina<br />
vazduhoplovnih snaga Italije napušta terito
iju Albanije, a sa njima i većina lovačkih aviona<br />
Fiat G.50. Međutim, ratne operacije tokom<br />
1942. i početkom 1943. godine u Jugoslaviji,<br />
i uspon Narodnooslobodilačkog pokreta<br />
(NOP), uslovile su potrebu baziranja<br />
većih snaga u regionu. Tako u okviru Avijacije<br />
2. armije italijanskih snaga u 383. eskadrili<br />
baziranoj na aerodromu Zadar u julu mesecu<br />
stižu dva, a u avgustu još jedan avion<br />
Fiat G.50. Njihova uloga zbog zastarelosti<br />
aviona se isključivo odnosila na jurišna dejstva<br />
po objektima na zemlji. Kapitulacijom<br />
Italije se završila priča ovih aviona u sastavu<br />
italijanskog ratnog vazduhoplovstva (Regia<br />
Aeronautica).<br />
Raspadom Jugoslavije u proleće 1941.<br />
godine dolazi do formiranja nove države<br />
Nezavisne Države Hrvatske (NDH), a u okviru<br />
nje do novog ratnog vazduhoplovstva nastalog<br />
na ostacima JKRV. U početku, ovo vazduhoplovstvo<br />
bilo je opremljeno zastarelim<br />
avionima koje su dobijeni od strane<br />
Nemačke i Italije. Vrlo brzo uključeno je u<br />
ratne operacije usmerene na uništavanje<br />
NOPa i pri tome su pokazale sve svoje negativne<br />
strane u pogledu raspoložive opreme.<br />
Stoga je bila neohodna nabavka novije<br />
opreme što se nije moglo ostvariti sve do<br />
sredine 1942. godine. Za potrebe lovačkih<br />
snaga naručeno je devet aviona Fiat G.50bis<br />
i jedan Fiat G.50 B. Po dobijanju odobrenja<br />
italijanskih vlasti u januaru 1942, poslata je<br />
grupa od šest podoficira na kurs o avionimalovcima<br />
u blizini fabrike Fiat u Torinu.<br />
Kako bi se zadovoljili hrvatski zahtevi, a<br />
možda i zbog očiglednih pritisaka vlasti u<br />
toj zemlji, odlučeno je da se uzme devet<br />
aviona „bis” od planiranih 315 modela 2.<br />
serije. Ova serija bila je namenjena sastavu<br />
Regia Aeronautica. Odabrani avioni imali su<br />
serijske brojeve od MM.6178 do MM.6186.<br />
Već 3. aprila hrvatska komisija od četiri pilota<br />
zvanično je primila u Torinu nove lovce.<br />
Isporuka je, međutim, kasnila, najverovatnije<br />
zbog toga što se čekalo isprobavanje jedinog<br />
aviona dvoseda sa duplim komandama<br />
– G. 50B iz 3. serije. Taj avion je bio deo<br />
narudžbine namenjenene Regia Aeronautica<br />
od 75 aviona iz fabrike CMASA Marina u<br />
Pizi sa serijskim brojem MM.6477.<br />
Zbog raznih tehničkih i administrativnih<br />
problema tek 25. juna je konačno stiglo<br />
ovlašćenje da se izvrši prelet aviona pod<br />
komandom kapetana Ferera na aerodrom<br />
Borongaj, Zagreb.<br />
Fiatov lovac dočekan je sa vidljivim oduševljenjem,<br />
i nekoliko dana kasnije, u prisustvu<br />
najviših hrvatskih vlasti i „Regia<br />
Missione Militare” u Hrvatskoj, organizovan<br />
je aeromiting sa formacijom od pet<br />
letilica kako bi se pokazale karakteristike<br />
aviona.<br />
Po prijemu novih aviona vrši se obuka<br />
pilotalovaca ali zbog manjka opreme i materijala,<br />
kao i lošeg stanja samog aerodroma,<br />
dolazi do dva lakša udesa: jedan od aviona<br />
„bis” je oštetio desno krilo za vreme uzletanja,<br />
a na dvosedom avionu oštećen je stajni<br />
trap, koji je odmah zatim bio popravljen na<br />
terenu.<br />
maketar plus <strong>01</strong><br />
7
TEMA bROJA<br />
8<br />
BILTEN ZA POPULARIZACIJU <strong>MAKETAR</strong>STVA ||| jul-septembar 2<strong>01</strong>2<br />
Maketa: Fiat G-50 od firme Secter, razmera 1/48.<br />
Kataloški broj: 0<strong>01</strong>.<br />
Dekali: Lift Here iz seta Trophies I L-48LH<br />
– Rađene su dorade u kabini, otvorena su vrata za ulazak<br />
pilota s leve strane, dodata je antena i napravljeno je<br />
novo vetrobransko staklo vakuumskom teh nikom.<br />
– Maketa je farbana Model Master uljanim bojama, odozgo<br />
MM 1713 (Dark Green), MM 1728 (Light Gray). Na repu<br />
je ofarbana velika zastava SFRJ, takođe uljanim bojama,<br />
dok su krajevi krila s donje strane ofarbani belom bojom.<br />
– Na maketi je urađen wash kao i prljanje pastelima.<br />
– Fiat G-50bis, Fabrički broj 249, hrvatski pilot Arapović<br />
prebegao je 2. septembra 1944. na Vis. Avion je korišćen<br />
za vezu do kraja rata. Trenutno se nalazi u tehničkom depou<br />
u Muzeju vazduhoplovstva „Beograd” na aerodromu<br />
„Nikola Tesla” u Beogradu.<br />
Đorđe Nikolić
Po prijemu, avioni dobijaju nove registarske<br />
brojeve, jednosedi od 35<strong>01</strong> do 3509<br />
a dvosed 3510. Avioni su uvršteni su u novoformirano<br />
21. jato na aerodromu Borongaj,<br />
Zagreb. Tokom jula meseca dolazi do<br />
baziranja u sledeće baze: aerodrom Borongaj,<br />
Zagreb avioni 3506, 3507, 3508 i 3509,<br />
aerodrom Rajlovac, Sarajevo 35<strong>01</strong>, 3502,<br />
3503, 3504 i 3505. Krajem septembra tri<br />
G.50 bis (3502, 3503, 3505) premešteni su<br />
na aerodrom Banja Luka, gde su najverovatnije<br />
ostali sve do kraja aprila 1943. godine,<br />
kada su svi G.50 skoncentrisani u Zagrebu.<br />
Intenzivne ratne oprecije lagano su<br />
smanjivale raspoloživi broj aviona Fiat G.50.<br />
Prilikom napada američkih bombardera na<br />
aerodrom Borongaj, Zagreb među mnogobrojnim<br />
avionima uništena su i dva aviona<br />
Fiat G.50. Kapitulacijom Italije 18. septembra<br />
1943. na aerodromu Zadar pregledani su<br />
avioni iz bivšeg sastava Regia Aeronautica,<br />
te je još šest aviona preuzeto, od kojih tri<br />
dobijaju registarske brojeve 5686, 5956 i<br />
05186.<br />
Sredinom 1944. godine ovi avioni se<br />
baziraju na aerodromu Kurilovac , Velika<br />
Gorica. Nepovoljna situacija u kojoj su se<br />
našle snage Osovine dovela je do mnogobrojnih<br />
prebega (dezerterstva), pa tako 2.<br />
septembra pilot Andrija Arapović sa avionom<br />
Fiat G.50bis (reg.br.3505) sleće na<br />
ostrvo Vis gde su bile bazirane snage NOPa.<br />
Ovaj avion (fabričkog broja 249, Regia Aeronautica<br />
MM.6197) je priključen eskadrili za<br />
vezu pri Vrhovnom Štabu (VŠ), koja je formirana<br />
Naređenjem VŠ od 18. avgusta 1944.<br />
godine. Avion je dobio oznake i boje Eskadrile<br />
za vezu, i to beli broj 8 na nosu i velike<br />
zvezde na trupu i krilima kao i partizanske<br />
zastave na repu aviona. Sam avion je tokom<br />
svoje prethodne upotrebe imao na nosu<br />
poklopca motora znak 1. zrakoplovne luke<br />
Zagreb (crtež srednjovekovnog dvorca <br />
bele boje). Eskadrila posle završene obuke<br />
obavlja borbene zadatke kao što su: prevoz<br />
oficira za vezu, prebacivanje vojnih starešina<br />
i specijalnih kurira do određenih mesta<br />
na frontu. Za vreme ovih zadataka kao i u<br />
odbrani – obezbeđenju VŠ na Visu, avion<br />
G.50 je vršio lovačku zaštitu. Pored zaštite<br />
aviona na borbenim letovima i odbrane<br />
ostrva Visa i VŠ od neprijateljskog napada,<br />
G.50 je vršio zaštitu prebacivanja VŠ na liniji<br />
Vis–Nikšić–Beograd. Avion je 16. novembra<br />
1944. godine preleteo u oslobođeni Beograd<br />
na aerodrom u Zemunu.<br />
Sve intenzivnija pojava britanskih i američkih<br />
aviona jasno je pokazala da je vreme<br />
upotrebe aviona Fiat G.50 u ulozi lovca<br />
prošlo, ali da je ovaj avion neophodan za<br />
obuku pilotalovaca. No uprkos svim naporima<br />
da se broj lovačkih aviona poveća, do<br />
15. septembra 1944. je svega 7 aviona ostalo<br />
u letnom stanju. Taj broj će se smanjivati<br />
Fiat G.50bis<br />
sve do propasti NDH i oslobođenja Zagreba,<br />
gde će na vojnom aerodromu biti zarobljeno<br />
i 9 aviona Fiat G.50. Od ovih aviona, jedan<br />
će biti osposobljen za upotrebu. Ukupno<br />
će četiri aviona Fiat G.50 biti uvršteno<br />
u JRV. Od ovoga, samo dva aviona se do 20.<br />
marta 1946. vode na brojnom stanju ratnog<br />
vazduholovstva a 1. aprila 1946. godine<br />
su izbrisani iz registra aviona. Delovi<br />
drugog spomenutog aviona (motor i elisa),<br />
su kao učila završili na Mašinskom fakultetu<br />
u Beogradu, gde se i sada nalazi elisa<br />
HAMILTONFIAT, a motor Fiat A74 RC.38 sa<br />
14 cilindara je smešten u depo Muzeja ratnog<br />
vazduhoplovstva u Surčinu.<br />
Po završetku rata većina aviona koja su<br />
pripadala „ratnom plenu” su uništeni, osim<br />
primerka registarskog broja 3505 koji je<br />
predat Vojnom muzeju u Beogradu 1951.<br />
godine, gde je bio izložen u okviru proslave<br />
desetogodišnjice od „narodne revolucije”.<br />
Izložen publici kao simbol poraza fašizma,<br />
bio je namerno oštećen, i postavljen nosem<br />
zabodenim u zemlju kako bi simulirao realnu<br />
sliku obaranja. Po formiranju Muzeja<br />
ratnog vazduhoplovstva (MRV), avion je<br />
predat ovom muzeju 1961. godine i do danas<br />
se nalazi u zbirci MRV kao jedan od<br />
najvrednijih eksponata.<br />
Zahvaljujem se www.airserbia.com; Dejanu<br />
Vukmiroviću i Draganu Kolundžiću<br />
maketar plus <strong>01</strong><br />
9
10<br />
FIAT G.50bis<br />
Upper Plan<br />
Standard late production model<br />
Venturi tube<br />
under cockpit<br />
(this side only)<br />
Note carburettor<br />
air intakes above wing<br />
FIAT G.50bis<br />
Inverted Plan<br />
Standard late production model<br />
SCALE 1:48<br />
BILTEN ZA POPULARIZACIJU <strong>MAKETAR</strong>STVA ||| jul-septembar 2<strong>01</strong>2<br />
FIAT G.50bis<br />
Front View<br />
DRAWN BY RICHARD J. CARUANA
FIAT G.50<br />
Port Profile<br />
Early production model with<br />
enclosed cockpit and high fin/rudder<br />
FIAT G.50<br />
Port Profile<br />
Second production model<br />
with open cockpit but<br />
retaining high fin/rudder<br />
FIAT G.50bis<br />
Port Profile<br />
Standard late production model<br />
FIAT G.50 B<br />
Port Profile<br />
Two-seat, dual-control<br />
trainer version<br />
FIAT G.50bis/N<br />
Port Profile<br />
Single prototype (MM. 5988)<br />
shipboard example<br />
planned for use on<br />
aircraft-carrier Aquila<br />
Bomb racks underwing<br />
on assault versions<br />
Some earlier (closed cockpit) versions converted<br />
to this standard retain slots for the sliding<br />
canopy<br />
FIAT G.50bis<br />
Starboard Profile<br />
Standard production model with shortened<br />
fin/rudder. Note: radio equipment not<br />
always carried<br />
Some of these aircraft had faired tailwheel<br />
as aircraft above<br />
SCALE 1:48<br />
Note sand filter<br />
under engine cowling<br />
DRAWN BY RICHARD J. CARUANA<br />
maketar plus <strong>01</strong><br />
11
PREDSTAVLJAMO<br />
ZOUKEI-MURA –<br />
na putu ka perfekciji<br />
piše: Miroslav D. Šljivić<br />
ZOUKEI-MURA nudi prilično dinamičan i originalan koncept hobija. Njihov<br />
prilaz ovoj, za nas maketare, najbitnijoj sporednoj delatnosti na svetu,<br />
je veoma konstruktivan i izdašan.<br />
Predstavljanje proizvođača ma keta i<br />
pratećih proizvoda (domaćih i stranih) započinjemo<br />
s manje poznatom (kod nas) firmom<br />
ZOUKEIMURA. Prvi kontakt sa ZM timom<br />
smo ostvarili na prošlogodišnjem<br />
SMW2<strong>01</strong>1 u Tel fordu. Kao poslovično odlično<br />
organizovani i hijerarhijski čvrsto uspostavljeni<br />
Japanci, predstavnici ZMa su bili<br />
pravi zastupnici onoga što možemo da nazovemo<br />
„japanski stil”.<br />
ZOUKEIMURA je deo VOLKS Grupe koja<br />
je specijalizovana za izradu visoko sofisticiranih<br />
proizvoda vezanih za hobi. U širokoj<br />
lepezi proizvoda mogu se naći u svetu ču<br />
VOLKS Group je osnovana 1972. godine<br />
VOLKS Inc. Predsednik Hideyuki Shigeta<br />
Sedište: 60 Goshonouchi Nakamachi Shichi-jo<br />
Shimogyo-ku Kyoto 600-8862 JAPAN<br />
Delovi VOLKS Group<br />
– VOLKS ENTERPRISE<br />
– VOLKS DESIGN DE PA R TMENT<br />
– ZOUKEI MURA Inc.<br />
– VIRGINAL ART<br />
– VOLKS Inc.<br />
12<br />
vene lutke SuperDollfie (karakteristične<br />
po neverovatnom broju mogućnosti kreiranja<br />
od strane samog hobiste – moguće je<br />
nabaviti kompletnu garderobu, delove kao<br />
što su oči, šake, stopala, naočare, cipele i,<br />
naravno, setove za održavanje higijene ovih<br />
lutaka, kao i svu potrebnu kozmetiku), rezinske<br />
lutke iz serije CharaGumin (takođe<br />
veliki izbor delova koji su obojeni ili neobo<br />
BILTEN ZA POPULARIZACIJU <strong>MAKETAR</strong>STVA ||| jul-septembar 2<strong>01</strong>2<br />
jeni u zavisnosti od vašeg izbora), zatim tipične<br />
japanski maštovite kreacije iz TheFiveStarStories.<br />
WE SEEK CREATIVITY kao gla vno geslo<br />
VOLKS grupe je sas vim opravdano s obzirom<br />
na og ro mnu energiju koja se konstantno<br />
ulaže u nova rešenja radi po boljšanja<br />
proizvoda u smislu isticanja kreativnosti samih<br />
hobista. Ono što je takođe veoma pozitivno<br />
je sam prilaz ljudima koji koriste njihove<br />
proizvode. On je krajnje otvoren i direktan<br />
u šta sam imao prilike i sam da se<br />
uverim u Telfordu prilikom prezentacije<br />
programa SuperWingSeries koji je lansiran<br />
od strane tima ZOUKEIMURA. Na čelu s<br />
predsednikom kompanije gospodinom Hideyuki<br />
Shigetom, tim ZM je prezentovao svoj<br />
program i proizvode na vrlo prijemčiv i razumljiv<br />
način bez obzira na jezičke barijere<br />
(naravno, uz prevodioca na engleski jezik s<br />
jakim japanskim akcentom). Svojom neposrednošću<br />
u komunikaciji uspeli su da još<br />
više približe svoje izuzetne makete koje će<br />
biti tema ovog članka a još više tema daćemo<br />
u narednom broju kada ćemo posebno<br />
predstaviti Douglas A1H SKYRIDER (1/32).<br />
Pored proizvodnje maketa avi ona iz<br />
SWS serije, ZOUKEIMURA je jedinstven u<br />
Japanu po tome što „materijalizuje” poznate<br />
likove iz čuvenih japanskih manga i anima<br />
stripova koji su posebno omiljeni kod<br />
japanskih kolekcionara a sve više i u svetu.
SuperWingSeries čine:<br />
1.J7W1 SHINDEN (1/32)<br />
2.Focke Wulf Ta152H-1 (1/32)<br />
3.Douglas A-1H SKYRIDER (1/32)<br />
4.P-51D MUSTANG<br />
5.Heinkel He-219 (1/32 u pripremi)<br />
SuperWeaponSeries čini:<br />
1.Sd.Kfz.2 Kettenkrad (1/32)<br />
Pokrenut je i program maketa u razmeri 1/48<br />
Preciznost i kvalitet izrade ovih modela su<br />
zadivljujući.<br />
SWS serija predstavlja jednu od kreacija<br />
ove kompanije. Nju čine, za sada, pet odlično<br />
modelovanih i urađenih kompleta za četiri<br />
aviona (peti je u pripremi) u razmeri<br />
1/32 i jedno suvozemno vozilo u razmeri<br />
1/32. Briljantan rasklop s mnoštvom mogućnosti<br />
koje su na raspolaganju daju maketama<br />
iz ove serije odličnu ocenu a maketaru<br />
vrhunski doživljaj prilikom sklapanja.<br />
Svaku maketu iz ZM programa prati i čitav<br />
set dopunskih proizvoda koji se ne nalaze<br />
u os novnim kompletima (npr. u ko m pletima<br />
su odlično urađeni stajni trapovi od plas<br />
tike a posebno može da se naruči stajni<br />
trap od metala, zatim „opterećeni” točkovi<br />
i dr.). Takođe se posebno izdaju publikacije<br />
u ZM CONCEPT NOTE koje prate svaku maketu.<br />
U tim publikacijama možete naći odlične<br />
fotografije pravog aviona s objašnjenjima<br />
u vezi s pojedinim detaljima koji doprinose<br />
autentičnijoj izradi same makete,<br />
istorijat vazduhoplova, šeme bojenja, odlične<br />
tehničke crteže i još mnogo toga. Zaista<br />
je neverovatna detaljnost koju pružaju ove<br />
publikacije. Publikacije su dvojezične (japanskoengleske)<br />
i u pu nom koloru.<br />
Ranije pomenutu neposrednost u prilazu<br />
svojim kupcima i hobistima ova kom<br />
ZOUKEI-MURA INC.<br />
panija po kazuje i kroz svoje izložbene prostore<br />
(za sada u Japanu, Koreji i SADu). Oni<br />
su zamišljeni tako da ne budu samo puke<br />
prodavnice u kojima možete da kupite proizvode<br />
ove firme nego predstavljaju prave<br />
„komunikacione centre” u kojima su zaposleni<br />
vrsni poznavaoci (modelari i maketari)<br />
koji su na usluzi svim zainteresovanima i koji<br />
vrlo često organizuju prezentacije i radionice<br />
ne samo svojih proizvoda nego sve ga što je<br />
preporučeno od strane razvojnog tima ZMa<br />
(Eduard, Vallejo, Aber).<br />
Iako svoju „flotu maketa” popunjavaju<br />
lagano, to čine veoma detaljno i sofisticirano<br />
na zadovoljstvo svih. Siguran sam da mo gu<br />
da privuku svačiju pažnju a kada je privuku<br />
ta pažnja ostaje fokusirana na ZOUKEIMURA<br />
maketama.<br />
ZOUKEI-MURA Inc. je osnovana u aprilu 1992. godine<br />
Geslo kompanije „Vaš san je naš san”<br />
maketar plus <strong>01</strong><br />
13
KOMPLETNA GRADNJA<br />
Rogožarski IK-3 –<br />
azur + lift here 1/72<br />
piše i fotografije: Aleksandar Andrić<br />
ISTORIJA<br />
Dizajniran od strane Ljubomira Ilića,<br />
Koste Sivčeva, i Slobodana Zrnića, avion<br />
pokazuje veliku sličnost s poznatim lovcima<br />
MoranSolnije (Morane Saulnier) MS.<br />
406 i Hoker Hariken (Hawker Hur ricane).<br />
Ova sličnost nije slučajna. Sivčev je jedno<br />
vreme radio za firmu Morane, dok je Ilić<br />
iskustvo stekao u fimi Fairey, radeći na Fulmaru.<br />
Lovački avion Hariken je već bio u<br />
sastavu Jugoslovenskog kraljevskog ratnog<br />
vazduhoplovstva (JKRV), što je takođe<br />
predstavljalo odličan uvid u tadašnje trendove<br />
i dizajn vojnih vazduhoplova.<br />
IK3 je predstavljao zamenu za IK2,<br />
koji je vrlo brzo označen kao zastareo dizajn.<br />
Pokretan je istim motorom kao njegov<br />
prethodnik – Hispano Suiza 12Ycrs (oznaka<br />
crs označava licencnu verziju motora proizvedenu<br />
u Čehoslovačkoj). Ovaj motor je<br />
bio najbolje rešenje u vreme dizajna prototipa,<br />
ali se do nemačke invazije 1941. godine<br />
pojavila konkurencija sa znatno jačim<br />
motorima (Bf109E4, varijanta ko ri šćena u<br />
14<br />
napadu Luftvafea na Jugoslaviju, bio je<br />
pokretan motorom DB6<strong>01</strong>A od 1100ks).<br />
Nedovoljno jak motor (u vreme 1941. godine),<br />
učinio je IK3 sa svojom maksimalnom<br />
brzinom od 527 km/h sporijim od glavnog<br />
suparnika (570 km/h). S druge strane,<br />
bio je izuzetno okretan lovac: radijus okretanja<br />
iznosio je 260 m, čak 60 m manje od<br />
Bf109E4! Ova činjenica iskorišćena je u<br />
razvijanju lovačke taktike brotiv nemačkog<br />
lovca u simuliranim borbama (iako je<br />
Nemačka prodala oko 70 ovih lovaca Jugoslaviji,<br />
i dalje je bila posmatrana kao<br />
najverovatniji ag re sor u slučaju rata).<br />
Do početka nemačke invazije 6. aprila<br />
1941, kompletirana je prva serija od 12<br />
aviona, od kojih je samo 6 bilo spremno za<br />
dejstva (jedan se srušio pre rata sa kap. I<br />
klase Milanom Pokornim za komandama,<br />
rezultujući smrtnim ishodom pilota, a ostali<br />
su bili na održavanju). Ispravne mašine uklju<br />
čene su u sastav 161. i 162. es kadrile (51.<br />
lovačka grupa, 6. vazduhoplovni puk), zaduženih<br />
za odbranu Beograda. Jugoslo<br />
BILTEN ZA POPULARIZACIJU <strong>MAKETAR</strong>STVA ||| jul-septembar 2<strong>01</strong>2<br />
venski branioci suočili su se sa brojnim poteškoćama:<br />
pored višestruke brojčane nadmoći<br />
neprijatelja u borbenom iskustvu,<br />
efe k tivnost našeg lovca smanjena je i činjenicom<br />
da nije korišćena zapaljiva municija,<br />
te je bio potreban znatno veći broj<br />
po godaka za obaranje neprijateljskih vazduhoplova.<br />
Takođe su zabeleženi i slučejavi<br />
otvaranja vat re na jugoslovenske pilote<br />
koji su iskočili padobranom (suprotno Ženevskoj<br />
kon venciji). Uprkos svemu ovome,<br />
naši piloti postigli su izvanredan odnos<br />
obaranja i gubitaka od 11:4.<br />
U kratkom Aprilskom ratu, čuveni lovci<br />
doživeli su donekle neslavan kraj. Određen<br />
broj zarobljen je na zemunskom aerodromu<br />
i brzo poslat na otpad. Os tatak<br />
su spalili sami piloti 12. aprila 1941. na<br />
aerodromu Veliki Radinci, da ne bi pali<br />
neprijatelju u ruke.<br />
MAKETA<br />
Maketa je rađena povodom 70godišnjice<br />
početka Aprilskog rata, u sklopu ma
keta posvećenim našim avijatičarima koji<br />
su dali svoj doprinos i živote u odbrani<br />
Kraljevine. Do tada su se pojavile dve nove<br />
makete rađene u plastici, čeških proizvođača<br />
Azur i AZ model. Iako su obe makete<br />
nesumnjivo veliko poboljšanje u poređenju<br />
sa svim ranijim maketama u plastici i<br />
rezinu (od kojih je većina kopija ili neznatno<br />
dorađeni stari AvUsk/Xotic kalup),<br />
poređenje ove dve makete otkriva nam<br />
da ni one nisu bez mana. Pre svega, radi<br />
se o maketama malo grubljeg „shortrun”<br />
kvaliteta izrade, tipičnog za makete čeških<br />
proizvođača, što znači da je pri sklapanju<br />
potrebno određeno iskustvo i mnogo<br />
više strpljenja nego što je to uobičajeno.<br />
Interesantno da oba proizvođača nude<br />
više kutija, podelivši ih na različite varijante.<br />
U pitanju je marketinški trik, jer su<br />
razlike između prve i druge proizvedene<br />
ture (po 6 aviona) bile čisto „kozmetičke”<br />
prirode (znači da je razlika pre svega u<br />
dekalima). Takođe, obe makete pokazuju<br />
niz manjih konturnih grešaka, od kojih se<br />
većina lako ispravlja. Za izradu sam odabrao<br />
Azur maketu, zbog većeg kvaliteta<br />
odlivaka. AZ model maketa ima celu jed<br />
Rogožarski IK-3 - azur + lift here 1/72<br />
nu stranu trupa loše odlivenu u predelu<br />
rebara, nešto manji nivo detaljnosti, i gotovo<br />
neupotrebljiv poklopac kabine (predebeo<br />
i mutan), što je po meni neopravdano<br />
za tako visoku cenu.<br />
S druge strane, ni Azurova maketa nije<br />
savršena. Ono što na prvi pogled upada u<br />
oči jesu netačna kontura vertikalca (izlazna<br />
ivica) i spinera (previše zatupast), kao i<br />
nedostatak otvora mitraljeza na kapotažu<br />
i cevi topa u spineru. Ove greške je neophodno<br />
ispraviti da bi se dobila iole tačna<br />
maketa. Druge sitne nepravilnosti uključuju<br />
grešku na poklopcu kabine (ram između<br />
vetrobrana i poklopca treba da je zakošen),<br />
konturu nosa (suptilna greška –<br />
trebalo bi da ima blago zakrivljenje ka spineru),<br />
i pogrešan smer okretanja propelera.<br />
Puno grešaka – slažem se, ali i dalje<br />
smatram da je bolja polazna osnova od AZ<br />
makete. Takođe, većina grešaka se relativno<br />
lako ispravlja (izuzev poklopca kabine).<br />
Bitno je napomenuti da samo kutija FR<strong>01</strong>4<br />
uključuje opcije krila sa dva i tri flapsa. Takođe,<br />
veliku pomoć predstavlja i set za<br />
doradu koji je izdao Lift Here (LHM006).<br />
IZRADA<br />
Pođimo prvo od trupa. Crvenom bojom<br />
su označene tačne konture nosa i vertikalca<br />
(sl. 1). U Lift here uputstvu za prepravku<br />
piše da vertikalac treba samo<br />
ošmirglati do pravog oblika, ali očigledno<br />
fali deo. Novo kormilo i produžetak donjeg<br />
završetka trupa su urađeni od stirena, dok<br />
je detalj rebara napravljen od Tamiya trake<br />
za maskiranje i zaliven slojem tečnog<br />
gita Mr.Surfacer 1000.<br />
Staklić sam rešio da vakuumiram<br />
novi, za šta mi je bio potreban master.<br />
Kolega Nemanja–Tripko Mijatović mi je<br />
ustupio neke od njegovih viškova (AvUSK<br />
poklopac, čini mi se). Ramovi su ošmirglani<br />
i tačni, napravljeni od 3M trake za<br />
maskiranje. Na mašini za vakuumiranje<br />
domaće izrade dobio sam staklić odličnog<br />
kvaliteta. S obzirom da je rađen prema<br />
dokumentaciji, a ne maketi, bilo je potrebno<br />
malo suziti i gornji deo trupa, pazeći<br />
da se kontura u profilu ne pokvari.<br />
Unutrašnjost je sasvim solidno urađena<br />
u plastici, a može se i poboljšati LiftHere<br />
setom. Jedino što mi se ne dopada<br />
na ecovanom setu su ramovi (previše<br />
pljosnati), ali imaju dobro urađene kutijice<br />
i sajle, koje sam odsekao i prebacio na<br />
ramove napravljene od razvučene plastike.<br />
Zidovi kokpita su takođe istanjeni i<br />
ubačeno je nešto detalja. Takođe sam napravio<br />
palicu i nekoliko poluga sa strane.<br />
Ecovano sedište je preveliko, a ono iz kutije<br />
čudnog oblika. Novo sam „pozajmio”<br />
sa Hobby Bossovog MS.406.<br />
Što se popravke nosa tiče, ispostavilo<br />
se da prednja strana trupa (baza spinera)<br />
nije krug, već uspravna elipsa! To znači da<br />
nos treba malo ošmirglati odozgo (i to taman<br />
koliko debljina plastike dozvoljava)!<br />
Izduvi su zamenjeni cevima dobijenim od<br />
blago spljoštene medicinske igle prečnika<br />
0.9 mm. Otvori mitraljeza su precizno zabušeni<br />
skalpelom. U LH setu za doradu<br />
dobija se bolji rezinski spiner, ali i stari se<br />
može preraditi na tačnu konturu šmirglanjem.<br />
Kraci propelera su dati u pogrešnom<br />
smeru, ali su ionako predebeli, pa ih je bilo<br />
lako preoblikovati.<br />
Zidovi kutija stajnih trapova su neprecizno<br />
odliveni – sužavaju se ka unutra.<br />
Treba ih ošmirglati tako da budu normalni<br />
na površinu krila. Stajni trap je takođe dorađen<br />
– viljuške napravljene od debljeg<br />
aluminijumskog lima (treba da su pravougaone,<br />
ne zaobljene kao što je dato). Napravio<br />
sam i izuzetno sitne spojnice (delić<br />
maketar plus <strong>01</strong><br />
15
KOMPLETNA GRADNJA<br />
sa ukrštenim ramovima) od razvučene plastike,<br />
i gume sam „izduvao” malo na ringli.<br />
I hladnjak sam doradio – napravljene su<br />
nove klapne od aluminijumskog lima i detalj<br />
na zadnjoj rešetki. Malo veću „živost”<br />
maketi dala su spuštena kormila dubine,<br />
koja sam isekao i repozicionirao.<br />
bOJENJE I OZNAKE<br />
IK3 je bojen u dve šeme:<br />
1) „predratnu” (ceo obojen „Rogožarski<br />
sivozelenom” ili „Rogožarski sivom”) i<br />
2) kamuflažnu, kada su na gornje površine<br />
dodate okeržuta, zelena i tamnobraon.<br />
Izabrao sam primerak sa serijskim brojem<br />
2153 (br. 4), koji se nalazi na jednoj<br />
od najpoznatijih fotografija, i koji je u to<br />
vreme već bio obojen u maskirnu kamu<br />
16<br />
flažu. S kamuflažom je uveden i nov sistem<br />
oznaka – zadržan je samo jedan krst<br />
na donjoj površini krila i jedan na gornjem<br />
levom krilu, koji je umanjen. Trobojka<br />
na repu je takođe značajno smanjena.<br />
Tačne nijanse boja su još uvek predmet<br />
diskusija, a situaciju komplikuje i činjenica<br />
da su ove boje ručno mešane, te ima<br />
blagih razlika i između različitih tura (samim<br />
tim i različitih IK3). Sve boje sam<br />
mešao prema svom ukusu i dostupnim<br />
referencama, i to:<br />
– Rogožarski siva: Mat bela + Revell<br />
matt 55 light blue + Cink hromat zelena<br />
u odnosu 8:1:1<br />
– Oker: Revell matt 16 + Revell SM<br />
382 u odnosu 1:1<br />
– Zelena: Revell gloss 61 + Revell<br />
matt 48 + Mat bela u odnosu 3:2:1<br />
BILTEN ZA POPULARIZACIJU <strong>MAKETAR</strong>STVA ||| jul-septembar 2<strong>01</strong>2<br />
– Braon: Humbrol Hu 98<br />
Bitno je napomenuti da su ovi lovci<br />
farbani sjajnim bojama i dodatno polirani,<br />
kako bi se izvuklo dodatnih km/h.<br />
Oznake su kombinacija dekala iz kutije i<br />
serijskih brojeva odštampanih na transparentnom<br />
dekalpapiru.<br />
Ova maketa (zajedno sa Do17K) završena<br />
je tačno 6. aprila 2<strong>01</strong>1. godine. Pored<br />
godišnjice, ovog dana je i moj rođendan<br />
tako da je značaj (za mene lično) duplo<br />
veći!<br />
Za sve dodatne informacije u vezi sa izradom kabine IK-3<br />
obratiti se na adresu sale.warhawk@gmail.com<br />
Aleksandar Andrić
maketar plus <strong>01</strong><br />
17
JUbILEJ<br />
100 година СРПСКОГ ВОЈНОГ<br />
ВАЗДУХОПЛОВСТВА<br />
Команда ВиПВО<br />
У 2<strong>01</strong>2. години Ваздухо пло вс тво<br />
и противваздухопловна одб рана Војске<br />
Србије обеле жа ва јубилеј „100 година<br />
срп ског војног ваздухо плов ства”. Почели<br />
смо међу првима у свету и схватили<br />
значај ваз духо пловства за контролу и<br />
заштиту суверенитета ваз ду шног простора.<br />
Те давне 1912. годи не, одлуком<br />
министра вој ног, војводе Радомира<br />
Путника, 24. децембра фор ми рана је<br />
Ваздухо пловна команда срп ске војске<br />
са седиштем у Нишу. Све што се касније<br />
дешавало је само историја на коју смо<br />
веома поносни.<br />
Ово је година када желимо да се<br />
под сетимо неких дога ђаја, људи и њи хових<br />
херојских дела. Ваздухопловство и<br />
проти в ваздушна одбрана је увек пре дс<br />
тављало елитни део једне војске, тако<br />
је било а тако је и данас.<br />
У овој слављеничкој години низом<br />
манифестација разли читог карактера,<br />
на цело куп ном простору Републике<br />
Ср бије, желимо да достојно обе ле жимо<br />
овај ју билеј. Напра в љен је календар<br />
Мини с тарства одбране са фото гра фиј<br />
ама из богате традиције и савре ме ног<br />
18<br />
срп ског војног ваздухо плов ства. У току<br />
је израда моногра фије и снимање филма<br />
о 100 го дина српског војног ваздухо пло<br />
вства. Део сталне поставке Музеја ЈРВ<br />
кроз тематске изло жбе ћемо приближити<br />
грађа нима од Ниша до Новог<br />
Сада. Издавање јубиларних поштан ских<br />
мар кица с мотивима из века постојања<br />
срп ског војног ваздухопловства биће<br />
реа ли зо вано током године. У јуну је<br />
одржан научни симпозијум на тему<br />
„100 година српског вој ног ваздухоплов<br />
ства”, након че га се приступило<br />
изда вању збо рника радова. Централна<br />
про слава је резервисана за 24. децембар<br />
чиме ће се зао кружити ова година и<br />
отво рити ново поглавље у, надамо се,<br />
још успешнијем веку.<br />
Наравно, најзначајнију и нај сло женију<br />
активност пред с тављао је велики<br />
међународни аеромитинг и изложба<br />
вазду хо пловне технике, наоружања и<br />
војне опреме који се одржао 1. и 2.<br />
септембра на батај ни чком аеродрому.<br />
Уз искуства стечена аеромитингом 2009.<br />
године, желели смо да одемо степеник<br />
више и да овим ае ро митингом задо во<br />
BILTEN ZA POPULARIZACIJU <strong>MAKETAR</strong>STVA ||| jul-septembar 2<strong>01</strong>2<br />
љимо све уку се пробирљиве публике.<br />
По ред авиона и хеликоптера Ваздухопловства<br />
и ПВО Војске Србије, у ле тачком<br />
и статичком делу програма, представили<br />
су се ваздухоплови осталих<br />
ва з ду хопловних организација Репуб лике<br />
Србије. Учествовало је 16 земаља из<br />
света (земље с респективним ваз духо<br />
плов с твом, земље с којима има мо<br />
добру билатералну војну сара дњу,<br />
земље које су учествовале на аеромитингу<br />
2009).
maketar plus <strong>01</strong><br />
19
FOTO PRIČA<br />
Muzej vazduhoplovstva beograd<br />
piše: MVB tim | fotografije: Predrag Stamenković<br />
Muzej vazduhoplovstva Beograd<br />
Muzej vazduhoplovstva je plod višegodišnje<br />
saradnje Komande Ratnog vazdu hop lo v <br />
s tva i civilnih vazduhoplo v nih institucija koje<br />
su učest vovale u njegovom nastajanju i razvoju.<br />
Osnovan je sa željom da se sačuvaju<br />
materijalna sve dočanstva značajna za nastanak<br />
i razvoj vazduhoplovstva na na šim prostorima.<br />
Reč je o us ta novi koja se u proteklih<br />
preko 50 godina rada, po kvalitetu svojih zbirki,<br />
sv rstala među vodeće ins ti tu cije ove vrste<br />
u svetu.<br />
Ideja o osnivanju jednog ta k vog muzeja<br />
rodila se prak ti čno sa rađanjem vaz du hop lovs<br />
tva na ovim prostorima. Šest meseci od leta<br />
Sarić No.1<br />
20<br />
Suboti čanina Ivana Sarića, koji je kons tru isao<br />
prvi avion na našim pros torima, 9. januara<br />
1911. godine, pilot Edvard Rus jan na monoplanu<br />
konstrukcije Mi hajla Merćepa, poleteće<br />
u Beo g radu nad Kalemegdanskom tvr đavom.<br />
Međutim, usled sna ž nog vetra dolazi do loma<br />
kri la i pada aviona, pri čemu je Rusjan tragično<br />
stradao. Taj događaj su posmatrali i uče nici<br />
beogradske Realne gim nazije, među kojima i<br />
Strahi nja–Bane Nušić, sin našeg poz natog komediografa,<br />
koji uzi ma deo rebra sa krila pale<br />
letelice. Pred odlazak u Prvi svetski rat ostavio<br />
ga je majci na čuvanje jer će, po njegovim rečima,<br />
to bi ti vredan pre d met u budućem muzeju,<br />
što se i obistinilo.<br />
Neposredno po zav r šetku Pr vog svet skog<br />
rata, raste svest o potrebi očuvanja le te lica i<br />
formi ra nja vazduhop lovne zbir ke. Jedan od<br />
prvih eksponata, prikazan na prvoj vazduhoplovnoj<br />
izložbi orga ni zovanoj u Beogradu<br />
1925. godine, bio je monoplan Ble rio XI, zarobljen<br />
na aerod ro mu u Mostaru 1918. Ovaj avion<br />
će zauzeti počasno me sto i na Prvoj međunarodnoj<br />
izložbi, održanoj u Beogradu 1938.<br />
BILTEN ZA POPULARIZACIJU <strong>MAKETAR</strong>STVA ||| jul-septembar 2<strong>01</strong>2<br />
godine na lokaciji Sta rog sa j mi šta. Među izloženim<br />
avi o ni ma, našli su se i hi dro avion domaće<br />
konst ru kcije ŠM i Potez XXV, kojim su<br />
piloti Sondermajer i Bajdak 1927. go dine obavili<br />
rekordan let na maršruti Pariz–Bombaj–<br />
Beo g rad. Međutim, tada izloženi avioni tokom<br />
Drugog svetskog rata bivaju uništeni.<br />
Neposredno po okončanju ra t a, grupa inženjera<br />
je na beo gradskom aerodromu sakupila<br />
veći broj aviona sa na me rom da upravo<br />
oni budu prvi eksponati budućeg muzeja ali<br />
naređenjem tadašnje Ko man de vazduhoplovstva<br />
veći deo tih aviona je uništen. Zahvaljujući<br />
srećnoj okol no sti, nekoliko retkih i zaista<br />
vrednih aviona je ipak saču vano, kako bi<br />
upotpunili pre d viđenu izložbu na Kalemegdanu<br />
povodom godišnjice us ta nka protiv okupatora.<br />
Među njima su i jedni od danas najv<br />
rednijih muzejskih predmeta, lovci Fiat G 50<br />
bis i Foke Vulf 190 F8.<br />
I pored početnih neuspeha, rad na sakupljanju<br />
domaćih i stranih aviona, vazdu hoplov<br />
nih motora i druge opreme je nastavljen, što<br />
je krajem pede setih godina dovelo do cilja, kad
Nieuport XI Bebe<br />
SUPERMARINE SPITFIRE Mk.Vc Trop<br />
MESSERSCHMITT Bf 109G-2 GUSTAV<br />
je pri Komandi ratnog vaz du hop lovstva u Zemunu,<br />
osno van Odsek za istoriju i Muzej jugoslovenskog<br />
vaz duhoplo vs tva. Prvi zadaci, ujedno i<br />
naj va žniji, bili su prikupljanje, obrada i čuvanje<br />
predmeta i dokumentacije, kao i for mi ra nje<br />
zbirki. Godine 1960. u Ko man di ratnog vazduhop<br />
lo vstva i protivvazdušne odb rane do neta<br />
je odluka da se Mu zej pre mesti na stari beogradski<br />
aero drom. Dobijen je prostor od preko<br />
500 m 2 , u prizemlju zgrade predratnog oficirs<br />
kog kluba. Time su uslovi za rad znatno poboljšani.<br />
Tako su redom na stari aerodrom pristizali<br />
lovacbombarder F47 Tanderbolt, lovci<br />
Me ser šmit Bf109, Spitfajer, Ha riken, koji i danas<br />
čine zna čajan deo stalne postavke Mu zeja.<br />
Jedan od prvih doma ćih avi ona, koji je preuzet<br />
već 1958. godine, bio je Fizir FN, proizveden<br />
1929. Zbirku su o bogatile i prve jedri<br />
WESTLAND-SIKORSKY S-55 Mk.V – FA SOKO S-55-5<br />
lice, Čavka, Jastreb, zatim i šam pi o nska jedrilica<br />
Košava. Ta ko đe su postepeno for mi ra ne<br />
zbirke aviomotora, vaz du hop lovnog naoružanja<br />
i ma ke ta, kao i fototeka i bi bli o teka.<br />
Godine 1967. Muzej je pri nuđen da se ponovo<br />
preseli, ovaj put na lokaciju novog beogradskog<br />
aerodroma, na pro stor koji mu je<br />
ustupio Jugo slovenski aerotransport. Uz finansijsku<br />
pomoć više vaz duhoplovnih organizacija,<br />
na p ravljena su dva hangara i jedna<br />
nadstrešnica za smeštaj i čuvanje letelica, a<br />
deo avi ona bio je izložen na platou ispred aerodromske<br />
pris ta ni šne zgrade.<br />
Pošto je stanje pretilo da ugrozi vrednu<br />
zbirku, postalo je jasno da je Muzeju potrebna<br />
adekvatna zgrada, sa znatno većim izložbenim<br />
prostorom, depoima, radionicama i drugim<br />
pratećim prostorijama. U akciju iznalaže<br />
Muzej vazduhoplovstva<br />
JUNKERS Ju-52/3m g10e –<br />
AAC.1 TOUCAN<br />
WESTLAND-SIKORSKY WS-51<br />
Mk.1B DRAGONFLY<br />
nja ovog novog rešenja uključiće se i ci vi lne<br />
vazduhuplovne institu cije i preduzeća, tako<br />
da će plani rani objekat nastati zajed ni čkim<br />
naporima i sredstvima vojnog i civilnog vazduho<br />
p lo vstva. Prihvaćena je lokacija na novom<br />
beogradskom aero dromu zbog najvećeg prostora<br />
i mogućnosti širenja, a Muzej se sam po<br />
sebi jako dobro uklapa u moderan aerod ro mski<br />
ambijent. Septembra 1975. godine počela<br />
je izgradnja no ve zgrade, ali usled problema,<br />
finansijske i tehničke priro de, radovi će trajati<br />
više od jedne decenije. Najzad, 21. maja 1989.<br />
godine, uz prisustvo pred s tavnika osnivača,<br />
medi ja, kao i više hiljada ljudi, sve čano je<br />
otvoren nov muzej ski objekat, koji i sam<br />
pred stavlja moderno i atraktivno arhitektonsko<br />
delo. Danas, nakon više od dve decenije,<br />
ostao je obeležje Grada Beog rada i Republike<br />
maketar plus <strong>01</strong><br />
21
FOTO PRIČA<br />
WSK-PZL Mi-2 (ХТ-41) Mi-8 (HT-40)<br />
KAMOV Ka-25PL (HP-43)<br />
FOLLAND Fo.141 GNAT F.1<br />
LOCKHEED T-33A (IT-33A),<br />
REPUBLIC F-84G-31-RE TUNDERJET<br />
NORTH AMERICAN F-86D-50-NA SABRE<br />
DOG<br />
Srbije i u proceduri je da postene spo menik<br />
kulture.<br />
Pararelno s izgradnjom zgra de aktivno se<br />
radilo i na uređivanju prve stalne pos tavke,<br />
koja će biti smeštena u dva nivoa, na 6.000<br />
m 2 . Pra vljeni su planovi za izgled izložbe, nabavljani<br />
su novi ekspo nati. Vršene su i razmene<br />
sa muzejima iz inostra n stva i kolekcionarima.<br />
Tokom sedamdesetih i osamdesetih<br />
godina, nastavljen je svestran rad na priku<br />
22<br />
MiG-21f-13<br />
Izdelie 74F (L-12)<br />
pljanju, kako lete lica, tako i raznovrsne isto rijske<br />
dokumentacije i pred meta, što je uvećalo<br />
značaj pos tojećih zbirki i ujedno omogućilo<br />
nastanak novih.<br />
Tokom narednih godina, kroz stalnu postavku,<br />
koju je sa mo prvog dana posetilo oko<br />
6.000 ljudi, kao i preko ve li kog broja tematskih<br />
izložbi, u okviru i van njega, Muzej se<br />
pos tepeno afirmisao i sti cao ugled. Stalna<br />
izložbena postavka i danas predstavlja ogle<br />
BILTEN ZA POPULARIZACIJU <strong>MAKETAR</strong>STVA ||| jul-septembar 2<strong>01</strong>2<br />
MiG-21R<br />
Izdelie 94R (L-14i)<br />
dalo Muzeja. Ona prezen tuje razvoj sto godina<br />
avija cije, od pionirskog perioda do modernog<br />
doba. Priča po či nje 1910. godine avionom Ivana<br />
Sarića, koji je prvi na p ravljen i poleteo iznad<br />
na ših prostora i nastavlja se pra teći dva svetska<br />
rata, gde su izloženi eksponati veli kog<br />
svetskog značaja, od kojih danas mnogi predstavljaju<br />
ret kost, dok neki, kao što je čuveni<br />
ruski Jak 3, pred sta vljaju jedine sačuvane<br />
origi nalne primerke. Nakon Drugog svetskog
SOKO GALEB N-60 (G-2A)<br />
rata počinje era mlazne avijacije, Lokid T33A,<br />
Tanderdžet F84 G, kao i čuveni Sejbr F86D,<br />
predstavljaju ovaj period. Zbirku upot pu njuje<br />
MiG 21, prvi super so nični lovac korišćen u jugo<br />
slo venskom vazduho plo vs t vu. Domaću vazduhoplovnu<br />
in dus triju, koja je svojevremeno<br />
bi la na zavidnom nivou raz voja za jednu malu<br />
zemlju, izme đu ostalih, predstavljaju So ko Kraguj<br />
J20, Galeb G2, kao i 451M i 451MM Stršljen<br />
II, ek spe rimentalni mlazni avioni naših<br />
konstruktora. Na cen tralnom položaju Muzeja<br />
na la zi se Orao J22, prototip doma ćeg lovcabombardera,<br />
koji je poleteo 1974. godine.<br />
Pored avi ona, helikoptera i jedri lica, izloženi su<br />
i avionski mo tori, radari, rakete zemljavazduh<br />
i simulatori za obuku.<br />
Razvoj nacionalnog vazdu hop lovstva predstavljen<br />
je u okvirima tematskih izložbi: „Srpska<br />
avijatika 1912–1918”, „Vazduhoplovstvo u<br />
aprilskom ratu 1941. godine”, „Vek avi jacije u<br />
Srbiji”. Deo postavke čini i izložba posvećena<br />
NATO agresiji na SRJ 1999. godine, naslovljena<br />
„Ekspo na ti koji su padali sa neba”. Velika<br />
pažnja pos većena je nastanku i razvoju jugoslo<br />
venske vazduhoplovne indu s trije i aviokompanija,<br />
kao zna čajnim i nezaobilaznim<br />
seg men tima naše avijacije. Na spo ljnoj postavci<br />
nalaze se vojni i civilni vazduhoplovi,<br />
koji su nekad leteli kod nas i takođe činili deo<br />
jugoslo ve n skih vazduhoplovnih snaga.<br />
SUD AVIATION Se.210 CARAVELLE VI-N<br />
F-117A (delovi)<br />
SOKO ORAO J-22<br />
Pored izložbene postavke, Muzej poseduje<br />
i izuzetno bogatu i vrednu arhivu, bib li oteku<br />
s nekoliko hiljada stra nih i domaćih naslova,<br />
časo pisa i tehničkih uputa, foto teku sa preko<br />
100.000 foto gra fija, negativa i filmskog ma terijala.<br />
U muzejskim depoima po hranjeno je više<br />
hiljada vre dnih istorijskih predmeta vezanih<br />
na naše slavne vazdu hoplovne ličnosti, zbirke<br />
or dena, uniformi, letačkih knji žica, poklona<br />
stranih dele gacija komandantima RV i PVO.<br />
U okviru muzejske zgrade na lazi se i<br />
bioskopskokonfe rencijska sala sa 120 sedišta,<br />
polivalentna izložbena sala, restoran i namenska<br />
proda vnica suvenira i vazduho plo vne<br />
literature.<br />
Muzej vazduhoplovstva i pos le više od pola<br />
veka pos to janja, pored mnogih pro ble ma, na<br />
F-16C (delovi)<br />
Muzej vazduhoplovstva<br />
stavlja sa sakupljanjem i čuvanjem muzejskih<br />
predmeta na še vazduhoplovne istorije i uspeva<br />
da održi svoj ugled u svetu, a to potvrđuje<br />
više od 44.000 posetilaca godišnje što ga čini<br />
jednim od najpo se će nijih muzeja u Srbiji.<br />
Vred no je reći da je od otvaranja nove muzejske<br />
zgrade 1989. go di ne pa do danas kroz nju<br />
pro š lo skoro milion posetilaca, ali i da je Muzej<br />
nezaobilazno mesto gde redovno dolaze visoke<br />
vojne i državničke stra ne delegacije.<br />
U maju mesecu 2<strong>01</strong>2. godine, kroz vrata<br />
Muzeja je prošao milioniti posetilac.<br />
maketar plus <strong>01</strong><br />
23
REPORTAŽA<br />
SMW2<strong>01</strong>1 Telford<br />
piše i fotografije: Vojislav S. Stankov<br />
24<br />
SCALE MODEL WORLD 2<strong>01</strong>1<br />
Tradicionalno godišnje okupljanje maketara<br />
„Scale Model World” održava se u<br />
gradiću Telford na severu Engleske. Prisustvo<br />
velikog broja maketara iz celog sveta<br />
ovu manifestaciju svrstava u sam vrh godišnjeg<br />
maketarskog kalendara. Kada bi<br />
maketarski kalendar poredili s crkvenim,<br />
onda bi Telford bio označen crvenim slovom.<br />
Posetiti Telford je doslovce „pod<br />
morati”.<br />
Pored prisustva velikog broja maketara<br />
sa svih meridijana ove naše vaskolike planete<br />
u ništa manjem broju ne zaostaju ni<br />
razni proizvođači kao i trgovci svakolikom<br />
maketarskom robom.<br />
Scale Model World je najveći međunarodni<br />
susret maketara na jednom mestu, u<br />
više sajamskih hala, s nekoliko hiljada posetilaca.<br />
Prvi put je održan sada već daleke<br />
1998. godine. Ono što su mi u samom<br />
Telfordu rekli pomalo me je i iznenadilo a<br />
to je da je ovde takmičenje u sasvim dru<br />
gom planu a da je ispred njega druženje,<br />
upoznavanje, okupljanje, prezentacije raznih<br />
<strong>IPMS</strong> i SIG udruženja, poseta bogatoj<br />
berzi itd.<br />
Sam susret traje dva dana i to je obično<br />
jedan vikend u mesecu novembru. Sajamske<br />
hale otvaraju se u subotu ujutru i<br />
tada kao prvi posetioci pristup imaju samo<br />
članovi raznih <strong>IPMS</strong> udruženja kako onih iz<br />
Velike Britanije tako i onih „prekomorskih”<br />
kako to Englezi vole da kažu. Za sve članove<br />
<strong>IPMS</strong> a ulaz je besplatan. Prednost takvog<br />
ulaska jeste da kao član bilo kog <strong>IPMS</strong> udruženja<br />
imate tu čast i privilegiju da maketarskom<br />
berzom prođete pre dolaska ostalih<br />
posetilaca. Time stičete prednost pri kupovini<br />
nečeg što bi se veoma brzo rasprodalo<br />
prilikom prisustva mnogo većeg broja ljudi.<br />
Scale Model World se odvija u tri sajamske<br />
hale. Sve su međusobno povezane,<br />
tj. iz jedne se ulazi direktno u drugu, što<br />
ovaj prostor čini većim, prozračnijim i komotnijim.<br />
Jedna hala je odvojena za takmičarski<br />
deo. U jednom njenom delu nalaze se<br />
BILTEN ZA POPULARIZACIJU <strong>MAKETAR</strong>STVA ||| jul-septembar 2<strong>01</strong>2<br />
stolovi koji su ograđeni i kojima je pristup u<br />
prvo vreme dozvoljen isključivo takmičarima.<br />
Posle popunjavanja stolova takmičarskim<br />
maketama, u prostor ulaze sudije, a<br />
nakon suđenja dozvoljen je ulazak svim<br />
ostalim posetiocima koji žele da pogledaju<br />
takmičarske makete. Na samom ulazu u<br />
prostor nalazi se obezbeđenje koje ne dozvoljava<br />
unošenje bagaža?, ranaca, kesa,<br />
torbi. Sve to mora da se odloži na samom<br />
ulazu u za to posebno predviđen deo, koji<br />
je takođe čuvan. U prostor s takmičarskim<br />
maketama možete ući isključivo „praznih”<br />
ruku a jedini predmet koji je dozvoljen je<br />
vaš fotoaparat. Sve ostalo, iz predostrožnosti,<br />
da ne bi došlo do oštećenja mekata,<br />
mora se odložiti.<br />
Dok se u jednoj od sajamskih hala održava<br />
takmičarski deo, u druge dve svoje<br />
nastupe imaju razne <strong>IPMS</strong> kao i SIG organizacije,<br />
trgovci i proizvođači maketa i maketarskog<br />
pribora. Što se tice SIGa (Special Interest<br />
Group) u pitanju su manji ogranci u<br />
koje se maketari, članovi raznih klubova ili
<strong>IPMS</strong> organizacija udružuju po nekom njima<br />
zanimljivom opredeljenju. Tako imamo maketare<br />
koji su se udružili u recimo SIG Spitfire<br />
pa je predmet njihovog interesovanja isključivo<br />
ono što ima veze sa avionoma Spitfire,<br />
ili recimo SIG ljubitelja desantnih čamaca,<br />
SF figura, akrogrupa... Svaki od štandova<br />
koji su pripadali SIGovima bili su veoma<br />
zanimljivi za pogledati jer su obilovali velikim<br />
brojem sastavljenih maketa čiji se broj<br />
na pojedinim štandovima kretao i do 100<br />
komada. Isto tako su i razni ogranci lokalnih<br />
<strong>IPMS</strong> organizacija imali svoje promocije koje<br />
su po načinu postavljana bile slicne SIGovim.<br />
Pored lokalnih <strong>IPMS</strong> organizacija, svoje<br />
učešće su uzele i nacionalne organizacije<br />
<strong>IPMS</strong> branše. Tako se ove godine u Telfordu<br />
prvi put pojavio jedan <strong>IPMS</strong> s prostora bivše<br />
Jugoslavije – <strong>IPMS</strong> <strong>Srbija</strong>, kojem je od osnivanja<br />
2<strong>01</strong>1. ovo bio prvi međunarodni nastup.<br />
Nastup naseg <strong>IPMS</strong>a propratili su s<br />
velikom pažnjom i interesovanjem svi<br />
učesnici i posetioci Scale Model Worlda.<br />
SIG Hawker Hurricane<br />
Nastup našeg nacionalnog <strong>IPMS</strong>a su velikodušno<br />
potpomogli domaćinski <strong>IPMS</strong> UK, klub<br />
maketara „Shropshire Scale Modellers”, kao<br />
i gospodin Zoran Radoš koji je, između<br />
ostalog, i član <strong>IPMS</strong> <strong>Srbija</strong>.<br />
Kako svake, tako i ove godine, tokom<br />
Scale Model Worlda je bilo upriličeno glasanje<br />
za najbolju prezentaciju nacionalnog<br />
<strong>IPMS</strong>a. Od ukupno dvadeset pet nacionalnih<br />
<strong>IPMS</strong> organizacija, naša <strong>IPMS</strong> <strong>Srbija</strong> je<br />
zauzela zavidno četvrto mesto. Sada je na<br />
nama da poradimo na prezentaciji kako bismo<br />
ove godine zauzeli još bolju poziciju i<br />
bili još zanimljiviji i originalniji.<br />
Naš <strong>IPMS</strong> je takođe imao i svoj prvi nastup<br />
u takmičarskom delu. Cilj nije bio da se<br />
osvoji neki plasman, već da se pobliže upoznamo<br />
sa načinom organizacije, suđenjem i<br />
ocenjivanjem maketa na jednom tako velikom<br />
skupu. Led je probio naš predsednik<br />
<strong>IPMS</strong> Srbije gospodin Miroslav D. Šljivić s<br />
maketom PZL.23 „Karaš” u kategoriji „Class<br />
6” koja je podrazumevala makete vazduho<br />
Predrag Stamenković, Aleksandar Počuč, Vojislav S. Stankov, Miroslav D. Šljivić, Zoran Radoš i Me 210<br />
SMW2<strong>01</strong>1 Telford<br />
plova propeleraca u razmerama 1/143 do<br />
1/72, na kojima su vršene dorade.<br />
Pored takmičarskog dela, prezentacija<br />
raznih klubova i udruženja, kao i prisustva<br />
nekoliko svetskih proizvođača maketa, dobar<br />
deo Scale Model Worlda je bio posvećen<br />
i veoma bogatoj berzi na kojoj je moglo<br />
da se pronađe bukvalno sve „od igle do<br />
lokomotive”. Prisustvo velikog broja trgovaca<br />
za posledicu je imalo veliku konkurenciju<br />
tako da su cene bile veoma pristupačne.<br />
Naravno, i ovde je bilo onih koji su precenili<br />
svoju robu, ali su takvi, po običaju, ostali<br />
kratkih rukava. Ovo je bukvalno bio raj za<br />
kolekcionare i za one s retro pogledima na<br />
maketarstvo, tako da su se na berzi mogle<br />
pronaći gotovo sve makete recimo Matchboxa,<br />
Hellera, Airfixa iz sedamdesetih<br />
godina prošlog veka po veoma pristupačnim<br />
cenama od svega nekoliko funti po maketi.<br />
Pored maketa, berza je obuhvatala i<br />
prodavce literature tako da su pored raznih<br />
izdavačkih kuća bili prisutni i prodavci<br />
Luka i Zoran Radoš<br />
JKRV Hawker Hurricane<br />
maketar plus <strong>01</strong><br />
25
REPORTAŽA<br />
”second hand” robe, tj. polovnih knjiga i<br />
časopisa s mnoštvom naslova po veoma<br />
pristupačnim cenama. Ko je hteo mogao<br />
je upotpuniti svoju kolekciju ponekom<br />
knjigom ili brojem nekog časopisa koji mu<br />
je nedostajao.<br />
Sve u svemu, ovo je bilo jedno lepo i<br />
korisno druženje s veoma pozitivnim i nadahnutim<br />
ljudima s kojima delimo ista interesovanja<br />
i male slatke maketarske muke<br />
i radosti. Upoznali smo ih popriličan broj, a<br />
i oni su dobili priliku da upoznaju nas. Bilo<br />
je to upoznavanje na obostrano zadovolj<br />
26<br />
stvo. Nismo se razočarali, a verujemo da<br />
nisu ni oni, samo smo dobili više energije i<br />
samopouzdanja da i ove godine nastupimo<br />
na Scale Model Worldu 10. i 11. novembra.<br />
Sklopljenja su veoma lepa prijateljstva koja<br />
sada treba negovati i produbljvati u bliskoj<br />
i daljnoj budućnosti. Znamo da smo sposobni<br />
i da smo dorasli zadacima, obavezama<br />
i izazovima koji se postavljaju pred nas.<br />
Šta drugo da kazemo sem da idemo dalje.<br />
BILTEN ZA POPULARIZACIJU <strong>MAKETAR</strong>STVA ||| jul-septembar 2<strong>01</strong>2<br />
Levo – Predsednici <strong>IPMS</strong> udruženja<br />
S leva na desno: Volker Helms, predsednik <strong>IPMS</strong><br />
Deutschland, Miroslav D. Šljivić, predsednik <strong>IPMS</strong> <strong>Srbija</strong>,<br />
Didier Waelkens, predsednik <strong>IPMS</strong> Belgium, Paul Regan,<br />
predsednik <strong>IPMS</strong> UK.<br />
Dole – Osveženje nakon napornog dana<br />
S leva na desno: Miroslav D. Šljivić, Vojislav S. Stankov,<br />
Aleksandar Počuč, Predrag Stamenković i Zoran<br />
Radoš.
GALERIJA OKLOPA<br />
Samohotka SU-85 – TAMIYA 1/35<br />
maketa i fotografije: Aleksandar Počuč<br />
maketar plus <strong>01</strong><br />
27
OTVORENA KUTIJA<br />
MiG-21bIS (Eduard 1/48 ProfiPACK)<br />
piše: Miroslav D. Šljivić<br />
G<br />
Jedna od ikona svetske vojne mlazne avijacije<br />
je supersonični lovac sovjetske proizvodnje<br />
MiG21. Ovaj najbrojnije napravljen mlazni<br />
avion bio je u službi u preko pedeset ratnih<br />
vazduhoplovstava na četiri ko n tinenta, učestvovao<br />
je u mnogim konfliktima, nekada na<br />
obe zaraćene strane. Ono što je mnogo bitnije<br />
i lepše je to što je dokazao da je svojom robusnom<br />
konstrukcijom i odličnim konstruktorskim<br />
re šenjima za svoje doba dokazao op rav<br />
28<br />
danost fantastičnog razvoja počevši od prvog<br />
prototipa i serijskih verzija F pa sve do današnjih<br />
BISeva i njihovih modernizovanih ruskih<br />
i izraelskorumunskih verzija. MiG21 se serijski<br />
proizvodio od 1959. pa sve do 1985.<br />
U naše vazduhoplovstvo je stigao 1962. u<br />
verziji MiG21f13 (kod nas označen kao L12)<br />
da bi još uvek bio u operativnoj upotrebi u<br />
1<strong>01</strong>. lae u verziji MiG21bis (kod nas kao L17).<br />
Ovaj poslednji tip je bio „meta” češkog proi<br />
BILTEN ZA POPULARIZACIJU <strong>MAKETAR</strong>STVA ||| jul-septembar 2<strong>01</strong>2<br />
zvođača maketa „EDUARD” te će u ovom članku<br />
„na prvi pogled” biti ukratko opisan sadržaj<br />
kutije pod brojem 8232.<br />
MAKETA<br />
Naslovnom stranom poklopca kutije dominira<br />
lepa i prilično detaljna ilustracija pare*<br />
BISeva finskog RVa koji su prikazani u fazi<br />
sletanja, s obzirom na izvučene vazdušne kočnice,<br />
mada se stiče utisak da je cela kompozi
cija postavljena kao da avioni uz leću. U svakom<br />
slučaju, vrlo efe ktan crtež.<br />
Kada se kutija otvori, odmah pada u oči<br />
veoma zgusnut i odlično spakovan sadržaj celog<br />
kompleta. Na osam ramova plavosive plastike<br />
nalaze se ukupno 453 odlično izlivena<br />
dela dok se na jednom ramu prozirne plastike<br />
nalaze još 24 dela s vetrobranima, poklopcima<br />
kabina, instrument tablama, reflektorima.<br />
Prozirni delovi su odličnog kva li teta, izuzetno<br />
čisti, s vrlo kvalitetnom teksturom. Ram G<br />
s prozirnim delovima je jedan od ramova koji<br />
se nalaze u svim Eduardovim kompletima za<br />
MiG21 koje je izdao do sada (M/MF, SMT) i<br />
pokriva bukvalno sve vetrobrane i poklopce<br />
kabina na pomenutim verzijama. Odlično za<br />
kutiju s rezervnim delovima.<br />
Ista situacija u vezi s ponavljanjem je i sa<br />
svim drugim ramovima izuzev rama J na kojem<br />
se nalaze delovi koji su karakteristični za<br />
verziju BIS. Taj ram čine delovi za hrbat i vertikalni<br />
stabilizator s kormilom pravca (koji je<br />
dat posebno), prsten napadne ivice usisnog<br />
otvora, antene za sve verzije BISa (BISSAU<br />
sa RSBN antenom, antene za hrvatskorumunsku<br />
D verziju).<br />
E<br />
F<br />
Ramovi E (dva ista) sa setom naoružanja i<br />
spoljnih rezervoara predstavljaju zaista veliku<br />
mogućnost autentičnog opremanja ove makete<br />
s podvesom. Doduše, na ramovima ćete naći<br />
pot puno neupotrebljive (za verziju BIS) rakete<br />
RS2US Alkali kao i tela za UB16 ali bez prednjeg<br />
saćastog dela. Spisak delova za podves je<br />
sledeći (redom po sastavnici):<br />
– spoljni rezervoari od 800 litara (x2 mada<br />
je jedan višak)<br />
– spoljni rezervoar od 490 litara (x2)<br />
– S24 rakete (x2)<br />
– RS2US (x2)<br />
– R3S (x2)<br />
– R3R (x2)<br />
– R13 (x2)<br />
– FAB 100 (x8)<br />
– FAB 250 (x2)<br />
– R60 (x4)<br />
– SPRD komplet<br />
Ovde treba da spomenemo ram F na kojem<br />
se nalaze sva potrebna upravljačka peraja<br />
za silno raketno naoružanje, brave za bombe i<br />
pilone, izduvni delovi SPRD sistema. Zaista impozantno<br />
urađeno.<br />
C D<br />
J<br />
MiG-21bIS (Eduard 1/48 ProfiPACK)<br />
Na ramu C su delovi kade i zidova kabine,<br />
poklopaca i kutija stajnog trapa, izduvnog<br />
kompleksa i prsten napadne ivice usisnog otvora<br />
(ali za M/MF/SMT verziju, te još jedan deo koji<br />
vam ne treba za BIS verziju), uvodnici vazduha<br />
na trupu (za forsaž i generator) kao i izduv<br />
za turbinu; na prvi pogled odlično izliveno.<br />
Ram D nam donosi delove izbacivog sedišta<br />
KM1, stajnog trapa i poklopce glavnih<br />
nogu stajnog trapa, odlično urađenog konusa,<br />
točkova od kojih su odvojene felne (što će veoma<br />
olakšati farbanje istih). Na ovom ra mu je<br />
i čitav set sitnih antena, pito cevi PVD7 i sklopki<br />
kao i aerodinamička peraja – deflektor.<br />
Sve krilne površine vrlo karakterističnog<br />
sklapanja se nalaze na ramu B. Po sastavnici<br />
je predviđeno da se nakon sklapanja trupa i<br />
hrbata s vertikalnim površinama prvo dodaje<br />
sklop sa donjakom krila i celim „stomakom” u<br />
dužini krila. Tek nakon toga se dodaju gornjake<br />
krila. Vrlo smelo zamišljeno, što za sobom<br />
pretpostavlja veoma preciznu izradu. Ovde se<br />
još nalaze i sve pomične upravljačke površine<br />
kao što su vertikalno kormilo pravca, flapsovi,<br />
horizontalna kormila dubine („zadnja krila”) i<br />
podrepno peraje.<br />
maketar plus <strong>01</strong><br />
29
OTVORENA KUTIJA<br />
b<br />
Od svih delova, tj. ramova, najviše pažnje<br />
među maketarima je privukao ram A.<br />
Na ovom ramu se nalaze delovi vazdušnih<br />
kočnica, poklopca trupa ispred vetrobrana,<br />
glavnih potkrilnih pilona i TRUPA. Namerno<br />
sam ostavio za kraj ovaj ram iako se on nalazi<br />
na samom početku. U maketarskim krugovima<br />
se posebno povela polemika u vezi s tačnošću<br />
trupa, tačnije njegovog prednjeg dela,<br />
odmah u zoni usisnika. EDUARD je isti trup<br />
iskoristio i u kompletima za M/MF i SMT verzije!<br />
Razlog? Nije im se isplatilo da prave alat za<br />
trup posebno za BIS verziju jer su merenjem<br />
došli do zaključka da se u ovoj razmeri ne vidi<br />
razlika ovih delova. Činjenica je da je spoljašnost<br />
trupova aviona verzije M/MF i BIS veoma<br />
slična, čak i po pitanju panelizacije i pristupnih<br />
ot vo ra. Odmah uočljiva razlika je u hrbatu<br />
koji je kod BISa mnogo veći (duži, dublji i<br />
širi). Merenjem smo ustanovili, na jednom<br />
primerku MiGa21BIS iz sastava 1<strong>01</strong>.lae**, da<br />
je prsten uvodnika vazduha tačno 900 mm i<br />
da je veći od prstena uvodnika vazduha na M/<br />
MF aparatu. Takođe, konfiguracija celog usisnog<br />
dela je drugačija i pod drugim uglom (oko 2<br />
stepena po vertikalnoj osi) u odnosu na M/MF<br />
zbog drugačije konstrukcije koja je neminovna<br />
zbog potrebe većeg usisa, tj. protoka vazduha<br />
koji diktira jači motor (R25300) u odnosu<br />
na motor (R13F300) koji se nalazi na<br />
M/MF tipovima.<br />
Sastavnica je na kvalitetnom sjajnom<br />
papiru u koloru (tamo gde je to potrebno), veoma<br />
„čitljiva” s detaljno razrađenim planom<br />
sastavljanja i naglašavanjem delova koji su dati<br />
kao opcija (npr. sve upravljačke površine su<br />
date posebno što posebno može da utiče na<br />
„dinamički” doživljaj sklopljene makete). Op<br />
30<br />
cija ima napretek. Boje su date u Gunze standardu<br />
(Gunze Aqueos i Mr.Color).<br />
Šeme farbanja su date na kraju sastavnice,<br />
u punom koloru. Date su šeme farbanja za<br />
podves (raketno naoružanje, piloni i podvesni<br />
rezervoari) kao i kompletan raspored servisnih<br />
nat pisa na njima. Posebna poslastica su šeme<br />
farbanja i označavanja za čak šest različitih aparata<br />
(Finska, Poljska, Mađarska, Indija, Hrvatska<br />
i Bugarska) kao i kom pletan raspored servisnih<br />
natpisa na celom avionu.<br />
Set oznaka pripadnosti je uradio italijanski<br />
CARTOGRAF dok je set servisnih natpisa štampan<br />
u EDUARDovoj režiji. Oba seta su odlična<br />
po pitanju kvaliteta i tačnosti boja, fontova slova<br />
i brojeva.<br />
U ovom ProfiPACK-u se nalaze i dva<br />
fotoecovana kompleta. Prvi sadrži 30 obojenih<br />
delova za kabinu (instrument table i zidne<br />
panele za klasični BIS i BISD , vezove na sedi<br />
A<br />
BILTEN ZA POPULARIZACIJU <strong>MAKETAR</strong>STVA ||| jul-septembar 2<strong>01</strong>2<br />
štu) a drugi sadrži 41 deo (uključujući rezervne<br />
delove) koji su vrlo efektni dodaci za stajni<br />
trap, turbinsko kolo, aerodinamičke deflektore,<br />
štitnik usta cevi topa.<br />
Na žutom Kabuki papiru se nalazi set maski<br />
za farbanje koji se koristi za zaštitu prozirnih<br />
delova vetrobrana i poklopca kabine kao i<br />
svih dielektričnih polja.<br />
Veoma koristan set, svakako.<br />
Napomenuo bih još i filigranski urezane<br />
panelne linije a gde je potrebno veoma lepo<br />
urađene detalje u pozitivu.<br />
Za kraj bih mogao da konstatujem da je<br />
ovaj komplet za MiG21BIS zaista vanserijski<br />
po kvalitetu izrade delova i posebno po broju<br />
opcija koje su omogućene. Utisak koji sam<br />
stekao nakon prvog pogleda je veoma pozitivan.<br />
Svakako, krajnju ocenu će dati maketari<br />
koji sklope ovu maketu.<br />
LITERATURA I IZVORI:<br />
YUVAM AEROPLAN, novdec ‘89. br. 6<br />
MiG Aircraft since 1937 (Bil Gunston, Yefim<br />
Gordon)<br />
Tehnički crteži MiG21 A.A. Jurgensona<br />
*para – označava par (dva) aviona<br />
**lae – lovačka avijacijska eskadrila
-presents-<br />
ESTABLISHED IN 20<strong>01</strong> lifthereserbia@gmail.com<br />
WEB SITE: http://lifthereserbia.wordpress.com<br />
MADE IN SERBIA<br />
decals in all popular scales<br />
1/144 1/72 1/48 1/32 1/24<br />
wide choice!!!<br />
maketar plus <strong>01</strong><br />
31
OTVORENA KUTIJA<br />
Leopard 2 A5/A5NL (Revell 1/72)<br />
piše: Srđan Radosavljević<br />
Revell je ranije već imao u svom katalogu<br />
maketu tenka Leopard 2 A5 u razmeri 1/72, te<br />
sam pomislio da je u pitanju samo prepak već<br />
postojeće makete uz dodatak novih dekala.<br />
Međutim, nakon otvaranja kutije i letimičnog<br />
pogleda na delove, shvatio sam da je u pitanju<br />
potpuno novi kalup. Uz dodatak par, u neku<br />
ruku, inventivnih zahvata na delovima, mislim<br />
da će Revell sačuvati svoju reputaciju popularnog<br />
proizvođača borbenih vozila u ovoj razmeri.<br />
KRATAK ISTORIJAT<br />
Leopard 2 je nemački tenk razvijen u<br />
kompaniji KraussMaffei početkom 1970ih<br />
kao naslednik tenka Leopard 1. Proizveden je<br />
u većem broju varijanti, a počev od verzije A5<br />
kupola je dobila novi, strelasti oblik, kao i dodatni<br />
„pokretni” oklop na prednjim boč nim<br />
delovima kupole, koji onemogućava tzv.<br />
„shot trap” – municija koja pogađa taj deo<br />
oklopa pri udaru ne menja putanju ka drugim,<br />
ranjivijim delovima oklopa.<br />
Prvi prototipovi su testirani sredinom<br />
1970ih, dok je u operativnu upotrebu Leopard<br />
32<br />
2 ušao 25. oktobra 1979. godine. Verzija A5 je u<br />
operativnu upotrebu uve dena sredinom 1998.<br />
godine. Bor bena iskustva je stekao u sastavu<br />
nemačkog kontigenta KF OR jedinica na Kosovu,<br />
kao i holandskog kontigenta IFOR/SFOR jedinica<br />
u Bosni i Hercegovini.<br />
Po nameni je glavni borbeni tenk, a pogonsku<br />
grupu Leoparda čini MTU MB 873 dizel<br />
motor. Naoružanje se sastoji od topa sa<br />
glatkom cevi Rheinmetall L/44 kalibra 120 mm<br />
i dva mitraljeza Rheinmetall MG 3/A1 kalibra<br />
7,62 mm. Verziju A5 pored Nemačke koristi i<br />
Danska, dok ih je Holandija povukla iz upotrebe<br />
sredinom 2<strong>01</strong>1. godine.<br />
PRIKAZ MAKETE<br />
Kao i većina novijih Revellovih maketa<br />
vojnih vozila u razmeri 1/72 i ova izgleda veoma<br />
detaljno, sa fino odlivenim delovima.<br />
Nakon otvaranja standardne Revell kutije<br />
sa bočnim otvaranjem, nailazimo na pet ramova<br />
sa delovima upakovanih u zajedničku<br />
PVC kesicu (dva rama sa specifičnim delovima<br />
za holandsku verziju i još nekim delovima se<br />
BILTEN ZA POPULARIZACIJU <strong>MAKETAR</strong>STVA ||| jul-septembar 2<strong>01</strong>2<br />
nalaze u dodatnoj kesici), list sa dekalima (zaštićen<br />
papirom) i uputstvo za sastavljanje.<br />
Delovi su izliveni u tamnozelenoj plastici i<br />
prema podatku sa kutije ima ih 180 što je popriličan<br />
broj za maketu u ovoj razmeri. Spojevi<br />
panela su rađeni kombinacijom pozitiva i negativa,<br />
dok su zakivci predstavljeni u pozitivu, što<br />
sveukupno gledano stvara realističan izgled<br />
ovih detalja. Na delovima nema viška plastike<br />
(flash), dok su otisci izbijača kalupa (ejector<br />
pinmarks) sakriveni sa unutrašnje strane delova<br />
i nisu vidljivi nakon sklapanja makete – odličan<br />
inženjering pri izradi kalupa, s obzirom da bi<br />
svaki ovaj otisak bilo teško ukloniti bez gubitka<br />
detalja da se nalazi na vidljivom mestu! Ulegnuća<br />
plastike na delovima (sinkmarks) nisam<br />
primetio, tako da se može reći da je tehnički<br />
ova maketa dosta dobro odrađena. Iskreno govoreći,<br />
ovo je i bilo za očekivati imajući u vidu<br />
da je ovo potpuni novi kalup (na unutrašnjoj<br />
strani šasije je odliven Revellov „pečat” sa godinom<br />
proizvodnje 2<strong>01</strong>1.).<br />
Šasija se sklapa manjeviše uobičajeno –<br />
osnova se sklapa sa dva bočna zida koji na sebi<br />
nose delove vešanja, a zatim se na taj sklop
postavlja gornji deo šasije. Kupola se sklapa iz<br />
gornje i donje polovine uz bokove i prednji i<br />
zadnji zid, koji su zasebni delovi. Zanimljiv<br />
detalj je „pomični” oklop specifičan za verziju<br />
A5. Nalazi se na prednjem bočnom delu kupole,<br />
i otvara ka napred, slično kao i vazdušne<br />
kočnice na avionima. Detalji na kupoli poput<br />
dimnih kutija i mitraljeza razlikuju se za nemačku<br />
i holandsku verziju, te su dati kao alternativni<br />
delovi. Još par detalja je dato kao<br />
alternativa zavisno od verzije koja se radi, dok<br />
pojedine detalje možemo postaviti u različite<br />
položaje (položaj retrovizora, držač topovske<br />
cevi, poklopci za posadu na kupoli). Međutim,<br />
ono što prvi put vidim na ovoj maketi je nešto<br />
što će verovatno drastično olakšati rad na najkomplikovanijem<br />
detalju na jednoj maketi<br />
tenka – gusenicama. Naime, gusenice su, za<br />
razliku od do sada uobičajenih plastičnih<br />
„linkbylength” segmenata, date iz dva dela<br />
– dužinski su gusenice podeljene na dva jednaka<br />
dela, i po uputstvu te polovine treba potopiti<br />
u toplu vodu, a zatim lagano saviti oko<br />
zadnjeg, odnosno prednjeg točka i na taj način<br />
ih spojiti u jednu celinu na sredini šasije.<br />
Ovo bi, ako je tako zaista u praksi, bio do sada<br />
najelegantniji način spajanja plastičnih gusenica<br />
(gumene gusenice date iz jednog komada<br />
su svakako još jednostavnija varijanta), i<br />
omogućio bi otklanjanje vidljivih spojeva segmenata.<br />
Isti ovaj princip sa savijanjem delova<br />
je primenjen i na delove korpi koje stoje na<br />
zadnjem kraju kupole – potrebno ih je samo<br />
saviti po „istanjenim” delovima plastike i zalepiti<br />
u savijenom položaju. Veoma zanimljiv,<br />
i u neku ruku inventivan pristup firme Revell <br />
čudi me da se do sada neko nije ozbiljnije pozabavio<br />
ovom idejom!<br />
Uputstvo za sastavljanje je dovoljno detaljno<br />
i jasno, osim dela koji objašnjava alternativno<br />
montiranje držača topovske cevi –<br />
nije baš najjasnije gde taj deo treba da stoji<br />
kada topovska cev nije pričvršćena za šasiju,<br />
te ovde preporučujem obavezno konsultovanje<br />
referentnih slika. Crteži u uputstvu deluju<br />
blago rasterizovano te je to još jedna mala zamerka<br />
na uputstvo za sastavljanje. Što se tiče<br />
kamuflaže i označavanja, ponuđene su četiri<br />
varijante:<br />
1. tenk iz nemačke jedinice PzBtl 84,<br />
Lüneburg, 20<strong>01</strong>.<br />
2. tenk iz nemačke jedinice PzBtl 33,<br />
Neustadt am Rübenberge, 2000.<br />
3. tenk iz nemačke jedinice PzBtl 93,<br />
Munster, 2006.<br />
4. tenk iz holandskog kontigenta SFORa,<br />
B kompanie/Tkbtj 1<strong>01</strong>, Bosna i Hercegovina,<br />
2000/ 20<strong>01</strong>.<br />
U legendi potrebnih boja, date su oznake<br />
za Revell. Šema farbanja je identična za sve<br />
četiri varijante, a potrebne boje prema uputstvu<br />
za sastavljanje su Bronze Green (65), Leather<br />
Brown (84) i Tar Black (06). S obzirom<br />
da je Revellova ton karta bazirana na drugačijem<br />
standardu od recimo Humbrol, Model<br />
Master, Gunze Sangyo ili Tamiya boja, poželjno<br />
bi bilo potražiti referentne informacije o<br />
tačnim nijansama ovih boja.<br />
Dekali su solidni, već uobičajeni za Revell.<br />
Postoji manje odstupanje u pasovanju boja na<br />
nemačkim zastavicama na dekalima registarskih<br />
tablica, ali ovo je toliko sitan detalj da ga<br />
možemo zanemariti. Ostali, krupniji dekali su<br />
odštampani korektno i precizno. Detaljniju ocenu<br />
ovih dekala ću dati kada dođem do faze njihovog<br />
postavljanja na maketu.<br />
Leopard 2 A5/A5NL (Revell 1/72)<br />
ZAKLJUČAK<br />
Revell je ovom maketom dopunio svoju<br />
gamu Leopard tenkova, pogotovo što se stiče<br />
utisak da zbog raspoređenosti pojedinih delova<br />
na ramovima planira izradu još koje varijante.<br />
Ostaje da se vidi kako se maketa ponaša<br />
u fazi sklapanja, a priliku da to uradim ću<br />
iskoristiti uskoro.<br />
Ovu maketu na recenziju je ustupila kompanija<br />
Revell, te im se ovom prilikom zahvaljujem.<br />
KORIšćENE REFERENCE<br />
http://en.wikipedia.org/wiki/Leopard_2<br />
maketar plus <strong>01</strong><br />
33
OTVORENA KUTIJA<br />
F6F-3 Hellcat (Eduard 1/72)<br />
piše: Srđan Radosavljević<br />
Na tržištu postoji izvestan broj maketa<br />
aviona F6F3 Hellcat u razmeri 1/72 – Hasegawa,<br />
Tamiya, Academy, Hobby Boss. Eduard<br />
je još 2008. izbacio na tržište F6F3 Hellcat u<br />
razmeri 1/48, tako da je ovaj model u neku<br />
ruku umanjena verzija većeg brata, koji je pritom<br />
zadržao dobar nivo detalja.<br />
KRATAK ISTORIJAT<br />
Grummanov F6F Hellcat je jedan od najpoznatijih<br />
lovačkih aviona iz perioda Drugog<br />
svetskog rata. Razvijen je da u mornaričkoj avijaciji<br />
Sjedinjenih Američkih Država zameni (takođe<br />
Grummanov) lovac F4F Wildcat. Prvi let je<br />
obavio 26. juna 1942. godine, dok se u operativnoj<br />
upotrebi našao u februaru 1943. U službi<br />
raznih vazduhoplovstava se održao sve do<br />
1960, kada je i zvanično povučen iz upotrebe.<br />
34<br />
U prvom susretu Japanaca sa Hellcatom<br />
za vreme Drugog svetskog rata, ovaj avion je<br />
bio vizuelno mešan sa Wildcatom, i to isključivo<br />
zbog njegove sličnosti po izgledu, ali ne i<br />
po letnim karakteristikama, naoružanju, oklopu<br />
i manevarskim sposobnostima koje je posedovao.<br />
Japanci su brzo shvatili da imaju posla<br />
sa novim tipom aviona koji je znatno bolji<br />
od svog prethodnika Wildcata, te je Hellcat<br />
zasluženo osvojio svoje mesto na nebu.<br />
F6F je jednosedi lovački avion (pojedine<br />
varijante su bile fotoizviđačke), a pogonsku<br />
grupu čini Pratt & Whitney R280010 Double<br />
Wasp radijalni klipni motor. Naoružanje se sastoji<br />
od 6 mitraljeza kalibra 12,7 mm, nekoliko<br />
vrsta raketa vazduhzemlja i do 1.814 kg<br />
raznih bombi. Osim u mornaričkoj avijaciji<br />
Sjedinjenih Američkih Država, Hellcat je kori<br />
BILTEN ZA POPULARIZACIJU <strong>MAKETAR</strong>STVA ||| jul-septembar 2<strong>01</strong>2<br />
šćen još i u vazduhoplovstvima Francuske,<br />
Velike Britanije i Urugvaja.<br />
PRIKAZ MAKETE<br />
Firma Eduard nas je s godinama navikla<br />
na kompletan paket posmatrajući sadržaj kutije.<br />
Ni ova maketa nije izuzetak – s obzirom<br />
da je u pitanju Profipack varijanta, u kutiji se<br />
nalazi 68 delova izlivenih u maslinastoj plastici,<br />
raspoređenih na tri rama, osam prozirnih<br />
delova na jednom ramu, dva seta ecovanih<br />
delova (od kojih je jedan u boji), set sa maskama,<br />
kao i list sa dekalima.<br />
Detalji su predstavljeni u negativu i deluju<br />
zaista odlično. Na delovima nisam primetio<br />
viška plastike (flash), dok otisci izbijača kalupa<br />
(ejector pinmarks) nisu na vidljivim mestima.<br />
Blaga ulegnuća plastike (sinkmarks) se
vide samo na spoljašnjoj strani bokova trupa<br />
– ispod kokpita. Prozirni delovi su jako dobro<br />
izliveni i veoma prozirni.<br />
Što se tiče detaljnosti, maketa obiluje njima,<br />
a zakivci su prosto fenomenalno odrađeni.<br />
Kokpit je sasvim solidno urađen, s bočnim<br />
konzolama odlivenim na unutrašnjim stranama<br />
polutki trupa, a dodatno ga obogaćuje<br />
ecovani set. Motor je fino odliven, a ecovani<br />
set za njega sadrži „ožičavanje”, pa bi nakon<br />
sastavljanja i farbanja ovo trebalo da izgleda<br />
veoma uverljivo. Prostor stajnog trapa je lepo<br />
detaljisan, dok su točkovi dati sa dva tipa<br />
guma („teksturirane” izgledaju veoma impresivno)<br />
i felnama kao zasebnim delovima, što<br />
poprilično olakšava farbanje ovih delova!<br />
Od naoružanja su date dve vrste bombi,<br />
podtrupni rezervoar za gorivo, kao i šest HVAR<br />
raketa koje se ne koriste za ovu verziju Hellcata,<br />
tako da ostaju kao kvalitetan višak delova<br />
za neku drugu maketu.<br />
Običan (nefarbani) ecovani set sadrži detalje<br />
za motor, naoružanje i ostale sitne antenice,<br />
dok kolor ecovani set sadrži detalje<br />
instrumenata u kokpitu, kao i pojaseve za<br />
vezivanje za pilotsko sedište.<br />
Uputstvo za sastavljanje je dato u vidu<br />
knjižice odštampane na veoma finom papiru,<br />
dok su profili sa kamuflažama odštampani u<br />
boji. Ponuđeno je označavanje za pet različitih<br />
aviona:<br />
1. Lt. Richard E. Stambook, VF27, USS<br />
Princeton, 1944.<br />
2. Lt. C.K. „Ken” Hilderbrandt, VF33, Ondonga,<br />
1943.<br />
3. Lt. William C. Moseley, VF1, USS Yorktown,<br />
1944.<br />
4. Lt. Alexander Vraciu, VF6, USS Intrepid,<br />
1944.<br />
5. VF16, USS Lexington, Hawaii, 1943.<br />
Svih pet aviona nose identičnu kamuflažnu<br />
šemu, koja se sastoji od dve nijanse plave<br />
– Navy Blue za krila i gornji deo trupa i Intermediate<br />
Blue za donji deo trupa, kao i bele<br />
boje za donje površine krila i trupa.<br />
Legenda boja je data za Gunze Sangyo –<br />
Aqueous, Mr. Color i Mr. Metal Color seriju.<br />
Dekali deluju solidno, dobro odštampano<br />
i bez grešaka u pasovanju boja. Kako se ponašaju<br />
u realnom radu, ostaje da se vidi nekom<br />
drugom prilikom.<br />
F6F-3 Hellcat (Eduard 1/72)<br />
ZAKLJUČAK<br />
Eduard se vraća u razmeru 1/72, i to sa<br />
izuzetnom maketom, pa se nameće zaključak<br />
da je Eduard postavio nove standarde za ovu<br />
razmeru.<br />
Maketu je na recenziju ustupila maketarska<br />
radnja M-Hobby iz Beograda, te im se<br />
ovom prilikom zahvaljujem.<br />
KORIšćENE REFERENCE<br />
http://en.wikipedia.org/wiki/Grumman_<br />
F6F_Hellcat<br />
maketar plus <strong>01</strong><br />
35
OTVORENA KUTIJA<br />
F9F-2 Panther (Hobby boss 1/72)<br />
piše: Srđan Radosavljević<br />
Maketa Grummanovog F9F2 Panthera u<br />
razmeri 1/72, kineskog proizvođača Hobby<br />
Boss, na tržištu se pojavila kao prva u nizu različitih<br />
verzija ovog aviona. Do sada su dostupne<br />
makete bile Hasegawa i Revell (prepak<br />
starog Matchboxa), ali su to ipak stariji kalupi,<br />
te je ovaj novitet Hobby Bossa svakako zanimljiv<br />
za pogledati.<br />
KRATAK ISTORIJAT<br />
F9F je prvi mlazni avion kompanije Grumman,<br />
i po tome je uočljiva sličnost sa drugom<br />
maketom firme Hobby Boss koju vam ovom<br />
prilikom predstavljamo – avionom Sea Hawk<br />
koji je takođe bio prvi mlazni avion kompanije<br />
Hawker. F9F Panther je istovremeno bio jedan<br />
od prvih uspešnih mlaznih lovačkih aviona<br />
američke mornarice baziranih na nosačima<br />
aviona. Prvi let je obavio 24. novembra 1947,<br />
u operativnu upotrebu je uveden u maju<br />
1949, dok je prve letove sa nosača aviona<br />
obavio u septembru 1949. godine. Prva borbena<br />
iskustva stekao je već u Korejskom ratu<br />
1950. godine, a zanimljivo je da je na njemu<br />
tokom ovog rata leteo i budući astronaut – Nil<br />
Armstrong. Još jedan budući astronaut – Džon<br />
Glen takođe je leteo na ovom avionu, ali u<br />
sastavu avijacije Marinskog korpusa. Iz frontovske<br />
avijacije Panther je povučen 1956. go<br />
36<br />
dine, dok je u manjem broju leteo i početkom<br />
1960ih godina.<br />
Panther je jednosedi lovacbombarder<br />
(neke verzije su bile fotoizviđačke), a pogonsku<br />
grupu čini turbomlazni motor Pratt &<br />
Whitney J42 (licencno proizvođeni RollsRoyce<br />
Nene RB.41). Naoružanje se sastoji od četiri<br />
topa kalibra 20 mm i šest HVAR raketa vazduhzemlja<br />
od 127 mm, ili do oko 900 kg bombi.<br />
Osnovni korisnici ovog aviona bili su mornarica<br />
Sjedinjenih Američkih Država kao i avijacija<br />
Marinskog korpusa, dok je jedini inostrani korisnik<br />
bila Argentina koja je ove avione koristila u<br />
svojoj mornarici.<br />
PRIKAZ MAKETE<br />
Kao i ostale makete firme Hobby Boss i<br />
ova odaje do sada ustaljeno mišljenje – maketa<br />
deluje da se jednostavno uklapa, kvalitet odlivaka<br />
delova je na visokom nivou, a detalji na<br />
njima su odlični i veoma uverljivi.<br />
Nakon otvaranja kvalitetne kutije sa poklopcem,<br />
nailazimo na četiri rama sa delovima<br />
(jedan od njih je proziran) upakovanih u zasebne<br />
PVC kesice, list sa dekalima (zaštićen je papirom)<br />
takođe zapakovan u PVC kesicu, uputstvo<br />
za sastavljanje, kao i zaseban list sa šemama<br />
farbanja odštampan u boji! Prozirni delovi<br />
su unutar svoje kesice dodatno zaštićeni tan<br />
BILTEN ZA POPULARIZACIJU <strong>MAKETAR</strong>STVA ||| jul-septembar 2<strong>01</strong>2<br />
kim sunđerom. Ambalaža ostavlja utisak kvaliteta<br />
i ozbiljnosti, i jedino što bismo možda poželeli<br />
je neki ecovani set ili rezinski dodatak.<br />
Delovi su izliveni u svetlosivoj plastici, i raspoređeni<br />
su na tri rama. Linije panela i zakivci<br />
su predstavljeni u negativu i odličnog su kvaliteta.<br />
Na delovima nema viška plastike (flash),<br />
dok su otisci izbijača kalupa (ejector pinmarks)<br />
sakriveni sa unutrašnje strane delova i nisu vidljivi<br />
nakon sklapanja makete – moram pohvaliti<br />
odličan inženjering pri izradi kalupa! Ulegnuća<br />
plastike na delovima (sinkmarks) nisam primetio,<br />
tako da se može reći da je tehnički gledano<br />
ova maketa dosta dobro od rađena. Ram<br />
sa prozirnim delovima je, kao što sam već spomenuo,<br />
dodatno zaštićen tankim sunđerom,<br />
tako da ne znam kakvog je kvaliteta poklopac<br />
kabine, ali verujem da je na nivou kvaliteta<br />
ostalih delova.<br />
Trup sa vertikalnim stabilizatorom je rasklopljen<br />
na dva dela po vertikalnoj osi, dok<br />
su krila data u klasičnom rasklopu – donje<br />
polutke krila su iz jednog dela, a na njih se<br />
lepe gornje polutke. Iako u uputstvu za sastavljanje<br />
nigde nije navedeno da se treba ubaciti<br />
teg u nosni deo, preporučio bih ubacivanje<br />
određene količine balasta, jer mi ova maketa<br />
deluje kao da može da „sedne na rep”. Prostora<br />
za ubacivanje tega u nosnom delu ima sa
svim dovoljno. Kokpit je dosta detaljan – instrument<br />
tabla, kao i kadica kokpita imaju izlivene<br />
detalje instrumenata, dok je instrument<br />
tabla data i kao dekal. Sedište je solidnog<br />
kvaliteta, i nedostaju mu samo pojasevi za vezivanje<br />
ali to se lako da odraditi u samogradnji,<br />
ili se može naći neki ecovani set. Prostor<br />
za stajni trap je vrlo lepo detaljisan, kao i sami<br />
točkovi. Kuka za sletanje je data kao zaseban<br />
deo, i obzirom da se sa dva pina pričvršćuje za<br />
polutke repa, možda je moguće postaviti ovaj<br />
deo da bude pomičan. Od podvesa dati su tip<br />
tankovi, dve bombe od po 227 kg, šest bombi<br />
od po 45 kg i šest HVAR raketa vazduhzemlja.<br />
Uputstvo za sastavljanje je detaljno, jasno i<br />
dosta dobro grafički odrađeno. Što se tiče kamuflaže<br />
i označavanja, ponuđene su dve varijante:<br />
1. avion iz VF123 skvadrona US Navy, kamuflaža<br />
je sveobuhvatna Midnight Blue<br />
2. avion iz argentinske mornaričke baze<br />
Punta Indio, period 1960. god, kamuflažne<br />
boje su Light Gull Grey za gornje i Insignia White<br />
za donje površine.<br />
U legendi potrebnih boja date su Mr. Hobby<br />
(Gunze Sangyo), Vallejo, Model Master, Tamiya<br />
i Humbrol oznake. Šeme farbanja date su<br />
na zasebnom listu koji je odštampan u boji.<br />
Dekali deluju solidno, mada neku detaljniju<br />
ocenu ne mogu da dam, jer nisam otvarao<br />
kesice sa dekalima i delovima – ova recenzija<br />
je rađena po principu „na prvi pogled”.<br />
Boje ne deluju „raspasovano”, a ozbiljniju<br />
ocenu mogu dati ako budem bio u prilici<br />
da sklapam ovu maketu.<br />
F9F-2 Panther (Hobby boss 1/72)<br />
ZAKLJUČAK<br />
Hobby Boss je verovatno napravio odličan<br />
izbor izbacivši ovu maketu na tržište, jer su<br />
prethodne makete ovog aviona definitivno<br />
slabije po pitanju detalja i izvedbe. Ostaje da<br />
se vidi kako se maketa ponaša u fazi sklapanja,<br />
ali verujem da će utisci „na prvi pogled”<br />
ostati pozitivni i u toj fazi.<br />
Ovu maketu na recenziju je ustupila maketarska<br />
radnja M-Hobby iz Beograda, te<br />
im se ovom prilikom zahvaljujem.<br />
KORIšćENE REFERENCE<br />
http://en.wikipedia.org/wiki/Grumman_<br />
F9F_Panther<br />
maketar plus <strong>01</strong><br />
37
OTVORENA KUTIJA<br />
Sea Hawk FGA.6 (Hobby boss 1/72)<br />
piše: Srđan Radosavljević<br />
Ovih dana imao sam prilike da zavirim u<br />
kutiju jednog od noviteta na našem tržištu. U<br />
pitanju je maketa aviona Hawker Sea Hawk u<br />
razmeri 1/72, kineskog proizvođača Hobby<br />
Boss. Obzirom da su dosadašnje makete ovog<br />
aviona bile ili „shortrun” ili su u pitanju bili<br />
stariji kalupi u pozitivu, zanimalo me je šta<br />
nam je Hobby Boss ponudio ovog puta.<br />
KRATAK ISTORIJAT<br />
Sea Hawk je prvi mlazni avion kompanije<br />
Hawker. Prvi let je imao u septembru 1947,<br />
uveden je u operativnu upotrebu marta 1953,<br />
a korišćen je do 1983. godine.<br />
Avion je po nameni lovački (neke verzije<br />
su bile i lovačkobombarderske), jednosed,<br />
dok pogonsku grupu čini turbomlazni motor<br />
RollsRoyce Nene Mk 103. Naoružan je sa četiri<br />
topa kalibra 20 mm, a na potkrilnim nosačima<br />
može nositi nevođene rakete, četiri bombe<br />
od po 227 kg, kao i dopunske rezervoare za<br />
gorivo. Osnovni korisnik ovog aviona bila je<br />
Kraljevska mornarica Velike Britanije (Royal<br />
Navy – Fleet Air Arm), dok su razne varijante<br />
ovog aviona koristile još i mornaričke avijacije<br />
Nemačke, Indije i Holandije.<br />
38<br />
PRIKAZ MAKETE<br />
Makete firme Hobby Boss su već nekoliko<br />
godina prisutne na našem tržištu, i za ovo<br />
kratko vreme zadobile su dosta simpatija kod<br />
naših maketara kako zbog jednostavnosti<br />
uklapanja njihove „easy kit” serije, tako i zbog<br />
dosta dobrog kvaliteta odlivaka delova, kao i<br />
nivoa detalja na njima.<br />
Ni ova maketa ne odstupa od proverenog<br />
recepta – nakon otvaranja kvalitetne kutije<br />
sa poklopcem, nailazimo na pet ramova sa<br />
delovima upakovanih u zasebne PVC kesice,<br />
dva lista dekala (zaštićenih papirom) takođe<br />
zapakovanih u PVC kesicu, uputstvo za sastavljanje,<br />
kao i zaseban list sa šemama farbanja<br />
odštampan u boji. Prozirni delovi su<br />
unutar svoje kesice dodatno zaštićeni tankim<br />
sunđerom što se ne viđa baš često. Jednostavno<br />
rečeno, ambalaža ostavlja jako dobar utisak<br />
– prosto ne znam šta bi se više moglo poželeti…<br />
možda ecovani set ili rezinski dodaci,<br />
ali pojaviće se verovatno i to uskoro.<br />
Delovi su izliveni u svetlosivoj plastici, i<br />
raspoređeni su na četiri rama. Linije panela i<br />
zakivci su predstavljeni u negativu i odličnog<br />
su kvaliteta. Na delovima nema viška plastike<br />
(flash), dok su otisci izbijača kalupa (ejector<br />
BILTEN ZA POPULARIZACIJU <strong>MAKETAR</strong>STVA ||| jul-septembar 2<strong>01</strong>2<br />
pinmarks) sakriveni sa unutrašnje strane delova<br />
i nisu vidljivi nakon sklapanja makete.<br />
Ulegnuća plastike na delovima (sinkmarks)<br />
nisam primetio, tako da se može reći da je<br />
tehnički ova maketa dosta dobro odrađena.<br />
Ram sa prozirnim delovima je, kao što sam već<br />
spomenuo, dodatno zaštićen tankim sunđerom,<br />
tako da ne znam kakvog je kvaliteta poklopac<br />
kabine, ali verujem da je na nivou kvaliteta<br />
ostalih delova.<br />
Prednji deo trupa sa krilima je rasklopljen<br />
na dva dela po horizontalnoj, dok je repni deo<br />
rasklopljen po vertikalnoj osi. Iako u uputstvu<br />
za sastavljanje nigde nije navedeno da treba<br />
da se ubaci teg u nosni deo, preporučio bih<br />
ubacivanje određene količine balasta, jer mi<br />
ova maketa deluje kao da može da „sedne na<br />
rep”. Prostora za ubacivanje tega u nosnom<br />
delu ima sasvim dovoljno. Kokpit je dosta detaljan<br />
– kadica kokpita ima izlivene detalje na<br />
bočnim konzolama, mada su instrumenti i<br />
detalji bočnih konzola dati i kao dekal. Sedište<br />
je solidnog kvaliteta, i nedostaju mu samo<br />
pojasevi za vezivanje, ali to se lako da odraditi<br />
u samogradnji, ili se može naći neki ecovani<br />
set. Prostor za stajni trap je takođe solidno<br />
detaljisan, kao i sami točkovi. Kuka za sletanje
je data kao zaseban deo, i s obzirom da se sa<br />
dva pina pričvršćuje za polutke repa, možda<br />
je moguće postaviti ovaj deo da bude pomičan.<br />
Od podvesa, data su dva rezervoara za<br />
gorivo i osam raketa.<br />
Uputstvo za sastavljanje je detaljno, jasno<br />
i dosta dobro grafički odrađeno. Što se<br />
tiče kamuflaže i označavanja, ponuđene su tri<br />
varijante:<br />
1. avion iz 806. skvadrona Fleet Air Arm<br />
sa početka 1960ih, kamuflažne boje su Dark<br />
Sea Grey na gornjim i IJN Grey (!?) na donjim<br />
površinama – ovde bi verovatno trebalo da<br />
idu Extra Dark Sea Grey na gornjim i bela boja<br />
na donjim površinama – treba proveriti reference!<br />
2. avion iz 810. skvadrona Fleet Air Arm iz<br />
sredine 1950ih, kamuflažne boje su Dark Sea<br />
Grey na gornjim i Duck Egg Green (RAF Sky)<br />
na donjim površinama.<br />
3. avion iz 300. skvadrona Indijske mornarice<br />
sa početka 1960ih, kamuflažne boje su<br />
kao i na prvoj varijanti – Dark Sea Grey na gornjim<br />
i IJN Grey (!?) na donjim površinama –<br />
ovde bi verovatno takođe trebalo da idu Extra<br />
Dark Sea Grey na gornjim i bela boja na donjim<br />
površinama – treba proveriti reference!<br />
U legendi potrebnih boja, date su Mr. Hobby<br />
(Gunze Sangyo), Vallejo, Model Master,<br />
Tamiya i Humbrol oznake. Šeme farbanja date<br />
su na zasebnom listu koji je odštampan u boji.<br />
Dekali deluju solidno, mada neku detaljniju<br />
ocenu ne mogu da dam jer nisam otvarao<br />
kesice sa dekalima i delovima – ova recenzija<br />
je rađena po principu „na prvi pogled”. Ono<br />
što jeste bitno da navedem je da nisam primetio<br />
anomalije u štampi lista sa rondelama,<br />
a o kojima sam čitao u jednoj stranoj recenziji<br />
ove makete. Očigledno je da je možda samo<br />
taj primerak imao „raspasovanu” štampu i to<br />
samo na britanskim rondelama. Primerak koji<br />
sam imao pred sobom je bio sasvim OK, tako<br />
da nekih zamerki nemam.<br />
ZAKLJUČAK<br />
Hobby Boss je verovatno napravio odličan<br />
izbor izbacivši ovu maketu na tržište, jer su<br />
prethodne makete ovog aviona definitivno<br />
slabije po pitanju detalja i izvedbe. Ostaje da<br />
se vidi kako se maketa ponaša u fazi sklapa<br />
Sea Hawk FGA.6 (Hobby boss 1/72)<br />
nja, ali verujem da će utisci „na prvi pogled”<br />
ostati pozitivni i u toj fazi.<br />
Ovu maketu na recenziju je ustupila maketarska<br />
radnja M-Hobby iz Beograda, te<br />
im se ovom prilikom zahvaljujem.<br />
KORIšćENE REFERENCE<br />
http://en.wikipedia.org/wiki/Hawker_<br />
Sea_Hawk<br />
maketar plus <strong>01</strong><br />
39
”NA PRVI POGLED”<br />
Chinese FC-1 Prototype <strong>01</strong>&03<br />
(Trumpeter 1/72)<br />
piše: Srđan Radosavljević<br />
Trumpeterova maketa kineskopakistanskog<br />
aviona FC1 (pakistanska oznaka JF17) je<br />
veoma zanimljiva iz razloga što je ovo avion<br />
koji još nije ušao u operativnu upotrebu, a predstavlja<br />
zapravo prvu verziju prototipa koja se<br />
razlikuje u pojedinim detaljima od kasnije verzije.<br />
Takođe, na našem tržištu predstavlja jedan<br />
od noviteta u proteklih godinu dana, i nije<br />
do sada viđena kao urađeni primerak, te iz tog<br />
razloga predstavlja i malu egzotiku.<br />
KRATAK ISTORIJAT<br />
FC1 je laki višenamenski borbeni avion<br />
razvijan u zajedničkoj saradnji Kine i Pakistana.<br />
Prva tri prototipa (PT<strong>01</strong>, PT02 i PT03,<br />
koje predstavlja i ova maketa) su nakon ispitivanja<br />
u letu pretrpeli određene konstrukcione<br />
modifikacije, koje su implementirane u naredna<br />
tri prototipa (PT04, PT05 i PT06), a<br />
odnose se na oblik uvodnika vazduha, veće<br />
LERX površine, podtrupna „peraja” i viši vertikalni<br />
stabilizator. Prvi prototip je poleteo 25.<br />
avgusta 2003, dok su prvi operativni primerci<br />
poleteli 12. marta 2007. godine.<br />
40<br />
Avion je jednosed, a pogonsku grupu mu<br />
čini turboventilatorski motor Klimov RD93 sa<br />
dodatnim sagorevanjem. Naoružanje se sastoji<br />
od dvocevnog topa GŠ232 kalibra<br />
23 mm i do 3.629 kg podvesnog naoružanja.<br />
Može nositi razne tipove raketa vazduhvazduh,<br />
vazduhzemlja, kao i nevođenih ili vođenih<br />
bombi. Trenutni korisnici ovog aviona su<br />
Kina i Pakistan, dok se među zainteresovanima<br />
za ovaj avion pominje veći broj bliskoistočnih<br />
i afričkih država.<br />
PRIKAZ MAKETE<br />
Trumpeter je firma koja je vremenom stekla<br />
dosta dobru reputaciju u maketarskom<br />
svetu, pre svega zbog kvalitetnih odlivaka<br />
svojih maketa, zavidnim nivoom detaljnosti<br />
delova, a pakovanje samih delova i ambalaža<br />
su za lestvicu na višem nivou od konkurencije<br />
iz Evrope, uz povoljniju cenu.<br />
U kvalitetnoj kutiji sa zasebnim poklopcem,<br />
nailazimo na šest ramova sa delovima<br />
(jedan od njih je proziran) koji su upakovani u<br />
zasebne PVC kesice, ecovani set, dva lista sa<br />
dekalima (zaštićenih papirom) takođe zapa<br />
BILTEN ZA POPULARIZACIJU <strong>MAKETAR</strong>STVA ||| jul-septembar 2<strong>01</strong>2<br />
kovanih u PVC kesicu, uputstvo za sastavljanje,<br />
kao i dva zasebna lista sa šemama farbanja<br />
kamuflaže i naoružanja odštampanih u<br />
boji. Prozirni delovi su unutar svoje kesice dodatno<br />
zaštićeni tankim sunđerom. Opšti utisak<br />
nakon otvaranja kutije je i više nego pozitivan!<br />
Delovi su izliveni u sivoj plastici, i raspoređeni<br />
su na pet ramova, od kojih je ram sa naoružanjem<br />
dupliran. Linije panela i zakivci su<br />
predstavljeni u negativu i odličnog su kvaliteta.<br />
Na delovima nema viška plastike (flash),<br />
dok su otisci izbijača kalupa (ejector pinmarks)<br />
sakriveni sa unutrašnje strane delova i<br />
nisu vidljivi nakon sklapanja makete – veoma<br />
dobro osmišljeno u fazi dizajniranja kalupa.<br />
Ulegnuća plastike na delovima (sinkmarks)<br />
nisam primetio, tako da se može reći da je<br />
tehnički ova maketa dosta dobro odrađena.<br />
Ram sa prozirnim delovima je, kao što sam<br />
već spomenuo, dodatno zaštićen tankim sunđerom,<br />
tako da ne znam kakvog je kvaliteta<br />
poklopac kabine, ali verujem da je na nivou<br />
kvaliteta ostalih delova.
Prednji deo trupa sa kokpitom je rasklopljen<br />
na dva dela po vertikalnoj osi, dok je zadnji<br />
deo trupa sa krilima dat u rasklopu po<br />
horizontalnoj osi. Vertikalni stabilizator je dat<br />
kao zaseban deo koji se lepi na sklopljen trup.<br />
Iako u uputstvu za sastavljanje nigde nije navedeno<br />
da treba da se ubaci teg u nosni deo,<br />
ne bi bilo loše da se ubaci manja količina balasta,<br />
kako bi bili sigurni da maketa neće „sesti<br />
na rep”. Prostora za ubacivanje tega u nosnom<br />
delu trupa i u radarskom konusu ima<br />
sasvim dovoljno. Kokpit je solidan sa detaljima,<br />
dok su instrument tabla kao i instrumenti<br />
na bočnim konzolama kadice kokpita dati u<br />
vidu dekala. Sedište je dosta dobro detaljisano,<br />
a njegov finalni izgled dodatno obogaćuju<br />
ecovani pojasevi za vezivanje. Prostor za stajni<br />
trap je vrlo lepo detaljisan sa odlivenim hidrauličnim<br />
vodovima, dok su gume na točkovima<br />
predstavljene kao blago ulegnute pod<br />
težinom aviona – veoma lep detalj! Panelizacija<br />
je sasvim lepo odrađena, a posebnu poslasticu<br />
za detaljisanje predstavlja alternativna<br />
izrada izduvnika. Naime, lopatice i rešetka<br />
turbine kao i lula izduvnika su dati kao delovi<br />
od plastike, ALI, isti ti delovi su dati i na eco<br />
Chinese FC-1 Prototype <strong>01</strong>&03 (Trumpeter 1/72)<br />
vanom setu, te je njihovim pažljivim savijanjem<br />
moguće napraviti filigranski detaljan izduvnik<br />
koji deluje veoma uverljivo! Ovakve<br />
detalje smo do sada viđali samo na dosta skupljim<br />
maketama i u većim razmerama, tako<br />
da je Trumpeter ovde postavio domaći zadatak<br />
konkurenciji. Od podvesa, dati su top GŠ<br />
232 u podtrupnom kontejneru, po dve rakete<br />
vazduhvazduh PL5, PL9 i PL12, i tri rezervoara<br />
za gorivo.<br />
Uputstvo za sastavljanje je detaljno, jasno i<br />
dosta dobro grafički odrađeno. Što se tiče kamuflaže<br />
i označavanja, ponuđene su dve varijante:<br />
1. prototip PT<strong>01</strong>, kamuflažne boje su<br />
Dark Blue/Grey i Light Aircraft Grey.<br />
2. prototip PT03, kamuflažne boje su Light<br />
Ghost Grey i Dark Ghost Grey.<br />
U legendi potrebnih boja, date su Mr. Hobby<br />
(Gunze Sangyo), Vallejo, Model Master,<br />
Tamiya i Humbrol oznake. Šeme farbanja kamuflaže<br />
i naoružanja date su na zasebnim listovima<br />
koji su odštampani u boji.<br />
Dekali deluju solidno. Na jednom listu su<br />
oznake, dok se na drugom listu nalaze stensili.<br />
Neku detaljniju ocenu dekala ne mogu da<br />
dam jer nisam otvarao kesice sa dekalima i<br />
delovima – ova recenzija je rađena po principu<br />
„na prvi pogled”. Boje ne deluju „raspasovano”,<br />
a ozbiljniju ocenu mogu dati ako budem<br />
imao prilike da sklapam ovu maketu.<br />
ZAKLJUČAK<br />
Trumpeter je napravio zanimljiv izbor izbacivši<br />
ovu maketu na tržište, jer je ovo avion<br />
koji je na početku svog životnog veka, a u<br />
drugoj kutiji ove makete pakuje i verziju sa<br />
promenama pojedinih detalja nakon ispitivanja<br />
prva tri prototipa (najuočljiviji detalji su<br />
uvodnici vazduha, LERX površine kao i vertikalni<br />
stabilizator). Ostaje da se vidi kako se<br />
maketa ponaša u fazi sklapanja, ali verujem<br />
da će utisci „na prvi pogled” ostati pozitivni i<br />
u toj fazi.<br />
Ovu maketu na recenziju je ustupila maketarska<br />
radnja M-Hobby iz Beograda, te<br />
im se ovom prilikom zahvaljujem.<br />
KORIšćENE REFERENCE<br />
http://en.wikipedia.org/wiki/JF17<br />
maketar plus <strong>01</strong><br />
41
OTVORENA KUTIJA<br />
JAK-3 (Zvezda 1/72)<br />
piše: Nebojša Subotić<br />
Jak3 je poznati sovjetski lovački avion<br />
Drugog svetskog rata, mali, lagan i robustan<br />
bio je veoma popularan među pilotima i tehničkim<br />
osobljem. Imao je izuzetno dobar odnos<br />
između snage i težine što ga je činilo idealnim<br />
lovcem u rukama dobrog pilota. Mnogo<br />
je sovjetskih pilota steklo zvanje asa leteći na<br />
ovim Jakovima, a poznata francuska eskadrila<br />
u sastavu VVSa „NormandijaNjemen” je najveći<br />
deo svojih pobeda postigla upravo na<br />
„trojkama”.<br />
Jak3 se može smatrati modernizovanom<br />
evolucijom Jaka1 sa početka rata, usavršene i<br />
čiste aerodinamike sa boljom i lakšom konstrukcijom<br />
obloženom specijalnom ljušturom<br />
od drvenih ploča. Ušli su u upotrebu 1944. i do<br />
sredine 1946. ih je napravljeno 4848 komada.<br />
„Trojke” su neposredno posle rata činile<br />
okosnicu jugoslovenske lovačke avijacije popunjavajući<br />
nekoliko pukova, a neki od njih su<br />
služili i kao brzi taktički izviđači. Jedan od tih<br />
aviona je sačuvan i izložen u postavci našeg<br />
Muzeja vazduhoplovstva.<br />
Kada se svojevremeno na internetu pojavila<br />
informacija od strane Zvezde, poznatog<br />
ruskog proizvođača maketa, da paralelno<br />
rade na čak tri nove makete čuvenih lovačkih<br />
aviona u razmeri 1/72. Mnogi su se odmah<br />
ponadali da ih očekuju prave maketarske „poslastice”,<br />
poneseni izrazitim kvalitetom nekoliko<br />
njihovih tada aktuelnih novijih izdanja,<br />
42<br />
pre svega u razmeri 1/48. Najava se odnosila<br />
na makete FW190, Bf109 i Jak3. Početno<br />
oduševljenje ovim vestima je sredinom 2<strong>01</strong>1.<br />
zamenila blaga nelagoda kad je objavljeno da<br />
će makete biti u novoj Zvezdinoj seriji „Moja<br />
prva maketa”, sa napomenom da za sastavljanje<br />
neće biti potreban lepak jer će makete biti<br />
„snapfit” tipa.<br />
Prva iz najavljenog trilinga se na tržištu<br />
pojavila maketa Jaka 3 i moglo bi se reći da<br />
odavno nismo imali nešto ovako „čudno”. Maketa<br />
je prilično detaljna, dimenziono i po obliku<br />
veoma tačna, a zaista se može u potpunosti<br />
uspešno sklopiti bez trunke lepka! Opet sa<br />
druge strane zbog tog „klikklak” sistema spajanja<br />
pati od banalnih problema, pre svega<br />
zbog načina izrade, zbog kojih ne možemo da<br />
budemo sasvim zadovoljni. Srećom te probleme<br />
će velika većina maketara lako da reši sa<br />
malo gita i osnovnog alata.<br />
Zvezda Jak3 dolazi u 46 delova raspoređenih<br />
na dva rama sive plastike uz jedan mali<br />
na kome su prozirni delovi, nalepnice su sa<br />
delovima od prozirne plastike upakovani u<br />
posebnu kesicu što je svakako dobro i korisno<br />
jer se sprečava oštećenje, a sve je upakovano<br />
u, za mene, ne preterano atraktivnu kutiju sa<br />
bočnim otvaranjem.<br />
Već na prvi pogled će svaki iole upućeniji<br />
maketar videti da smo najzad dobili po obliku<br />
prvu pravu i tačnu maketu Jaka 3, što se i do<br />
BILTEN ZA POPULARIZACIJU <strong>MAKETAR</strong>STVA ||| jul-septembar 2<strong>01</strong>2<br />
datno potvrdi kada se svi glavni delovi postave<br />
na crteže. Gotovo sve dimenzije, oblici,<br />
preseci se veoma dobro uklapaju sa kvalitetnim<br />
i tačnim tehničkim crtežima. Ako bismo<br />
bili sitničavi onda bi nam možda usisnici vazduha<br />
u korenu krila delovali možda previše<br />
zakošeni, a krila za nijansu tanja nego što bi<br />
trebalo gledano prema fotografijama, ali su<br />
takve zamerke ipak preterivanje. Do sada dostupne<br />
makete ovog aviona (Heler/Smer, Hasegava,<br />
Hobi Bos…) su u najboljem slučaju<br />
samo ličile na Jak3 i bilo je potrebno dosta<br />
korekcija da bi se vizuelno približile pravom<br />
avionu.<br />
Maketa je očigledno namenjena mlađoj<br />
maketarskoj populaciji, sastavlja se bez lepka,<br />
a cena joj je zaista više nego povoljna. Nivo<br />
detalja je za maketu ovakve namene čak i<br />
previsok, tako da će većina „ozbiljnih” maketara<br />
uz malo detaljnijeg farbanja dobiti sjajne<br />
rezultate. Zvezda je sa par novijih maketa koje<br />
je uradila u razmeri 1/72 napravila mali iskorak<br />
u odnosu na druge proizvođače dodajući<br />
veoma dobre i detaljne posade avona ili pilo
Maketu uradio Nemanja Mijatović<br />
te, takav je i ovde slučaj. Pilot koji se dobije<br />
izgleda vrlo autentično a pored toga se i odlično<br />
uklapa u kabinu. Prilikom sastavljanja<br />
biće nekoliko mesta koja će zbog rasklopa i<br />
konstrukcije makete zahtevati malo više gitovanja,<br />
pre svega mislim spoj trupa i krila (karmanov<br />
slivnik).<br />
Posle hvaljenja, red je da se osvrnem i na<br />
par problema koje srećemo kod ove makete, i<br />
onog „čudnog” utiska sa početka teksta. Gledajući<br />
ramove sa delovima stiče se utisak da<br />
je prilikom izrade kalupa ili došlo do nekih ozbiljnih<br />
problema u realizaciji ili promene koncepcije<br />
u „poslednji čas”. Na ramovima naime<br />
postoji puno „praznog” nepotrebnog i neiskorišćenog<br />
prostora. Ovo rasipanje prostora,<br />
tj. plastike je dovelo do glavnog problema ove<br />
makete i to su dosta ozbiljni i vidljivi tzv. „sink<br />
markovi” odnosno ulegnuća u plastici jer se<br />
ušpricavanje sprovodi na prevelikoj površini.<br />
Problematična mesta sa pomenutim ulegnućima<br />
na svim maketama su centralne sekcije<br />
krila koja su data iz jednog dela, sa umetanjem<br />
posebnog srednjeg dela sa donje strane,<br />
i donji deo vertikalnog kormila. Ovo nije previše<br />
teško da se popravi i sredi ali će nam (nepotrebno)<br />
uzeti dosta vremena.<br />
Sastavnica je što se tiče dela za sklapanje<br />
i crteža koji to objašnjavaju izvrsna, vrlo pregledna<br />
i detaljna. Na žalost, to se baš i ne<br />
može reći za način na koji su rešili da urade<br />
prikaz šeme farbanja. Takođe, predložene<br />
boje po Zvezda i Model Master sistemu ostavljaju<br />
dosta nedoumica i stiče se utisak da su se<br />
rusi u njihovom određivanju vodili isključivo<br />
bukvalnim prevodom naziva potrebnih boja<br />
JAK-3 (Zvezda 1/72)<br />
sa ruskog na engleski. Nalepnice u kutiji nisu<br />
lošeg kvaliteta i sadrže izbor od dva aviona uz<br />
servisne natpise i zvezde za jednog.<br />
Na kraju mogu ovu maketu da i pored pomenutih<br />
problema apsolutno preporučim svima<br />
koje Jak3 interesuje i koji žele da ih imaju<br />
u svojim kolekcijama. Zvezdina „trojka” je bez<br />
pogovora ubedljivo najtačnija maketa ovog<br />
čuvenog malog lovca, mnogo bolja od Hasegawa<br />
i HobbyBoss Jaka3, a pogotovo od starog<br />
HellerSmer. Ostaje nam i da se nadamo<br />
da će nas (možda) u narednom periodu Zvezda<br />
iznenaditi i sa „pravom” maketom koja se<br />
sastavlja na klasični način, lepkom.<br />
maketar plus <strong>01</strong><br />
43
”NA PRVI POGLED”<br />
NH90 NFH „Navy” (Revell 1/72)<br />
piše: Slobodan Beleslijin<br />
SADRŽAJ KUTIJE:<br />
Delovi su izliveni u svetlosivoj plastici na<br />
četiri rama plus ram sa prozirnim delovima.<br />
Ukupno 181 deo od čega je 16 prozirnih. Uputstvo<br />
je jasno i pregledno. Šema bojenja i označavanja<br />
kao i dekali, koju su izuzetno kvalitetni,<br />
dati su za dve verzije. Prema Revellovoj<br />
klasifikaciji, maketa spada u skill 4, dakle,<br />
preporučuje se iskusnijim maketarima.<br />
O MAKETI:<br />
Maketa mornaričke verzije helikoptera<br />
NH90 u stvari je maketa armijske verzije NH90<br />
kojoj je dodat još jedan ram sa delovima koji<br />
je pretvara u mornaričku. Vrlo kvalitetno<br />
odrađena maketa sa odličnom panelizacijom,<br />
sjajnim detaljima, pogotovu kokpita, sjajno<br />
izlivena komandna tabla sa neverovatnim detaljima,<br />
sedišta sa odlično odlivenim pojasevima.<br />
Prozirni delovi odliveni su veoma kvalitetno<br />
i apsolutno su prozirni.<br />
Ali – da, ima i „ali”! – dodatni ram koji<br />
pretvara standardnu verziju u mornaričku je<br />
lošiji od ostatka makete, što me je prilično<br />
iznenadilo jer je osnovna verzija iz 1997. a dodatni<br />
ram iz 2<strong>01</strong>1.<br />
I pored ovog „ali”, ovo je odlična i veoma<br />
detaljna maketa ove izuzetne letilice.<br />
44<br />
Što se samog uklapanja delova tiče, o<br />
tome sledeći put kada počnem sa radom na<br />
maketi.<br />
Zahvaljujem se Revellu na primerku ove<br />
makete.<br />
BILTEN ZA POPULARIZACIJU <strong>MAKETAR</strong>STVA ||| jul-septembar 2<strong>01</strong>2
f-110E (Eduard 1/72)<br />
piše: Vojislav S. Stankov<br />
Kutija makete nemačkog dvomotornog razarača<br />
Bf110E proizvođača Eduard sadrži preko<br />
170 delova raspoređenih na osam ramova od<br />
kojih je jedan u prozirnoj plastici.<br />
Iako je naznačeno da je u pitanju E verzija<br />
aviona Bf110, kutija sadrži i sve potrebne delove<br />
C i D verzije dok se među prozirnim delovima<br />
nalaze i delovi za G verziju koja će biti jedan od<br />
narednih proizvoda firme Eduard.<br />
Pored plastičnih delova, proizvođač Eduard<br />
nam je u ovoj Profi Pack verziji pakovanja<br />
ponudio i jedan omanji list fotoecovanih delova<br />
koji sadrže delove unutrašnjosti kabine poput<br />
instrument table, poluge gasa, pojaseva<br />
za sedišta, delove radio opreme i mnoge druge.<br />
Fotoecovani delovi su iz Eduardove „prepaint”<br />
serije, tj. već su unapred obojeni. Na<br />
nama je da ih samo isečemo, savijemo gde je<br />
to potrebno i zalepimo na odgovarajuća mesta<br />
sledeći uputstvo za sastavljanje.<br />
U kutiji se još nalazi i list s maskama za<br />
maskiranje prozirnih delova. Maske se lepe na<br />
staklo ostavljajući tako ramove kabine izloženim.<br />
Po lepljenju maski ramove ćemo prvo<br />
ofarbati u RLM 02, boju, unutrašnjosti kabinskog<br />
prostora, a potom i u odgovorajuću kamuflažnu<br />
boju u zavisnosti od verzije aviona<br />
koji radimo.<br />
Uputstvo za sastavljanje je urađeno jasno<br />
i čitko tako da neće biti nikakvih problema<br />
ispratiti sve njegove korake.<br />
List s nalepnicama nam donosi ukupno četiri<br />
varijante označavanja za našu maketu. Sve<br />
boje su u registru. Pored nacionalnih oznaka<br />
pripadnosti kao i oznaka jedinica, nalaze se još i<br />
svi servisni natpisi.<br />
1. Bf110E; G9+JM; 4/NJG 1; St. Trond;<br />
France; February 1942.<br />
2. Bf110E; S9+NN; 5/ZG „Wespen”; Lt.<br />
Herbert Kutcha; Russia; 1942.<br />
3. Bf110E; LN+LR; 1/JG 77; Lt. Felix Maria<br />
Brandis; Malmi; Finland; 1942.<br />
4. Bf110E; Sonderkommando Junck; Iraq;<br />
Mosul, 1941.<br />
maketar plus <strong>01</strong><br />
45
204. LOVAČKI<br />
AVIJACIJSKI PUK<br />
(2. dopunjeno izdanje)<br />
Autori: Saša Oluić,<br />
Goran Antić,<br />
Bojan Dimitrijević<br />
Izdavač: Media centar<br />
„Odbrana”, Beograd, 2<strong>01</strong>1<br />
ISBN 9788633503280<br />
Pred nama je drugo dopunjeno izdanje<br />
odlične knjige posvećene istorijatu elitne avijacijske<br />
jedinice bivšeg jugoslovenskog a kasnije<br />
i srpskog vazduhoplovstva. 204. Lovački<br />
avijacijski puk se naziva često i „prestonički”<br />
jer mu je jedan od glavnih zadataka i odbrana<br />
vazdušnog prostora glavnog grada, Beograda.<br />
Naravno, uloga i namena ovog puka je mnogo<br />
šira i kompleksnija jer je zapravo bio prva linija<br />
odbrane čitavog severoistoka države od<br />
eventualnog napada snaga Varšavskog pakta.<br />
Zbog te važnosti je od svog osnivanja prvi dobijao<br />
najmodernije letelice kako su one uključivane<br />
u sastav RVa.<br />
Knjiga je podeljena na nekoliko logičkih<br />
celina i počinje poglavljem sa kraćim osvrtom<br />
na razvoj i istorijat kraljevskog 6. lovačkog puka<br />
i njegovim učešćem u Aprilskom ratu 1941. jer<br />
se pripadnici 204. lapa smatraju nastavljačima<br />
te tradicije. Naredno poglavlje, ujedno i najveće<br />
u knjizi, se bavi periodom od formiranja puka<br />
1949. godine pa sve do ratova sa početka 90ih.<br />
Možemo u ovom delu ispratiti period korišćenja<br />
mlaznih lovaca američke proizvodnje iz perioda<br />
46<br />
RECENZIJA KNJIGA<br />
50ih, preko uvođenja sovjetskih Migova 21 tokom<br />
60tih, sve do prijema tada veoma modernih<br />
Migova 29 krajem 80ih. Sledeće poglavlje<br />
se na dvadesetak strana bavi sukobom sa snagama<br />
NATO pakta 1999. i vrlo je sadržajno jer<br />
navodi konkretna dešavanjima hronološki po<br />
datumima, vremenima i pilotskim aktivnostima.<br />
Istorijski deo knjige završava poglavlje o<br />
jedinici u novom milenijumu, tj. 21. veku. Poslednjih<br />
20ak strana nam donosi više različitih<br />
interesantnih dodatka i priloga.<br />
Knjiga o 204. Lovačkom avijacijskom puku<br />
je prepuna sjajnih fotografija koje su došle<br />
kako iz zvaničnih vojnih arhiva i od poznatih<br />
fotografa vojnih tema, tako i iz ličnih zbirki<br />
pripadnika jedinice. Još jedna velika vrednost<br />
knjige pored priložene bogate fotokolekcije<br />
za vazduhoplovne entuzijaste je i u tome što<br />
je prošarana kraćim pričama i događajima iz<br />
života njenih pripadnika, uglavnom pilota.<br />
Autori ove knjige su pilotlovac Saša Oluić<br />
i aviomehaničar Goran Antić, obojica bivši pripadnici<br />
204. Lovačkog avijacijskog puka, i naš<br />
poznati vojni istoričar Bojan Dimitrijević.<br />
KRATKA ISTORIJA<br />
VAZDUHOPLOVSTVA U<br />
SRBIJI<br />
Autori: Čedomir Janić,<br />
Ognjan Petrović<br />
Izdavač: Aerokomunikacije,<br />
Beo grad, 2<strong>01</strong>1<br />
ISBN 9788691397319<br />
Srpsko vazduhoplovstvo je 2<strong>01</strong>0. napunilo<br />
100 godina, a ove 2<strong>01</strong>2. će svoj vek obeležiti<br />
i naše vojno vazduhoplovstvo – drugim rečima,<br />
to je puno istorije! Poznati autorski tandem<br />
Čedomir Janjić i Ognjan Petrović je ovim<br />
izdanjem koje je pred nama pokušao da nam<br />
svu tu istoriju predstavi sažeto na 100ak<br />
strana velikog formata sa dovoljno informativnim<br />
tekstom, uz dosta fotografija i ilustracija.<br />
Knjiga je štampana u koloru na vrlo kvalitetnom<br />
papiru.<br />
Istorija vazduhoplovstva u Srbiji, od 1910.<br />
do 2<strong>01</strong>0. je prikazana kroz 10 poglavlja koja<br />
predstavljaju karakteristične periode razvoja<br />
vojnog i civilnog vazduhoplovstva kod nas tokom<br />
proteklih 100 godina. Knjiga hronološki<br />
BILTEN ZA POPULARIZACIJU <strong>MAKETAR</strong>STVA ||| jul-septembar 2<strong>01</strong>2<br />
prati razvoj samog letenja kao i tehnike koja ga<br />
je pratila, takođe je tu i vazduhoplovna industrija<br />
i proizvodnja koje su na našem prostoru<br />
krenule još 1923. godine. Prvo poglavlje se<br />
bavi pionirskim dobom avijacije na prostoru<br />
današnje Srbije, prvim letovima i letačima ali i<br />
prvim domaćim konstrukcijama koje su se javile<br />
još krajem 19 veka, i obuhvata period do<br />
191112, odnosno do početka prvog balkanskog<br />
rata. Četiri poglavlja su posvećena vojnom vazduhoplovstvu<br />
a svako obuhvata poseban istorijski<br />
period koji je omeđen ratovima koje smo<br />
vodili. Poglavlja su – Balkanski i Prvi svetski rat,<br />
Vojno vazduhoplovstvo između svetskih ratova,<br />
Vazduhoplovstvo u Drugom svetskom ratu i<br />
Vojno vazduhoplovstvo posle Drugog svetskog<br />
rata. Civilnom avijacijom i vazdušnim saobraćajem<br />
autori se bave u tri poglavlja, jednim o<br />
periodu kraljevine između dva svetska rata,<br />
drugim o posleratnom razvoju vazdušnog saobraćaja<br />
u novoj Jugoslaviji dok je u trećem poglavlju<br />
predstavljen razvoj opšte avijacije u Srbiji<br />
u periodu 1944–2<strong>01</strong>0. Manje upućenim ljubiteljima<br />
avijacije će verovatno biti posebno<br />
zanimljiva i dva poglavlja o istorijatu razvoja<br />
vazduhoplovne industrije kod nas.<br />
Knjiga je puna fotografija jer su se autori<br />
trudili da većinu letelica koje su bile u upotrebi<br />
za ovih 100ak godina predstave sa po jednom<br />
slikom. Pored njih tu je i veliki broj vrlo<br />
lepo nacrtanih kolornih profila i projekcija u<br />
perspektivi. Za one koji nisu upoznati sa autorskim<br />
tandemom, oni su Čedomir Janjić,<br />
poznati vazduhoplovni autor i istoričar ali i<br />
dugogodišnji direktor Muzeja vazduhoplovstva,<br />
i Ognjan Petrović, priznati autor i vazdu
hoplovni istraživač, kao i poznati ilustrator<br />
avio tema.<br />
Knjiga „KRATKA ISTORIJA VAZDUHOPLOV<br />
STVA U SRBIJI” postoji i u identičnom kompletno<br />
prevedenom engleskom izdanju pod<br />
naslovom „SHORT HISTORY OF AVIATION IN<br />
SERBIA”, i ta knjiga je idealan poklon za svakog<br />
ljubitelja avijacije u svetu zainteresovanog<br />
za istorijat našeg vazduhoplovstva.<br />
KRILA SRBIJE<br />
Autor: Boris Ciglić<br />
Izdavač: Infinitas,<br />
Beograd, 2009<br />
ISBN 9788660450052<br />
Knjiga Borisa Ciglića „Krila Srbije” se po<br />
puno faktora slobodno može nazvati kapitalnim<br />
izdanjem u našoj istoriografiji, i to ne samo<br />
vazduhoplovnoj. Sve deluje za naše uslove impresivno,<br />
od samog obima sa preko 500 strana<br />
velikog formata, preko izgleda sa tvrdim koricama<br />
i štampom u punom koloru (iako su sve<br />
fotografije zapravo crnobele), do sadržaja koji<br />
se sastoji od izuzetno detaljnog istorijata srpske<br />
avijatike propraćenog sa stotinama fotografija<br />
od kojih je najveći broj do sada bio neviđen<br />
ili nedostupan. Zanimljivo je da je ova knjiga<br />
i pored njene veličine i luksuznosti u neku<br />
ruku „samizdat” jer je autor uglavnom sam od<br />
sponzora i prijatelja obezbedio i platio troškove<br />
izdavanja.<br />
Tema knjige je Srpska avijatika, odnosno<br />
period vazduhoplovne aktivnosti u srpskoj<br />
vojsci od početka 20. veka pa do ujedinjenja.<br />
<strong>Srbija</strong>, je iako mala i siromašna, bila jedna od<br />
prvih zemalja u svetu koja je počela da koristi<br />
vazduhoplove u vojne namene. Priča počinje<br />
sa prvim letovima i nabavljenim letelicama,<br />
balkanskim ratovima i formiranjem vazduhoplovne<br />
komande u Nišu, ide preko početka Prvog<br />
svetskog rata i sukoba na granicama Srbije,<br />
dolaska francuske eskadrile da pomogne u<br />
odbrani, pa zatim povlačenja srpske vojske,<br />
do Solunskog fronta i dejstava na njemu, probijanja<br />
istog i konačnog oslobađanja Srbije.<br />
Završava se sa nestajanjem našeg nacionalnog<br />
vazduhoplovstva, odnosno njegovim utapanjem<br />
u novoformirano ujedinjene SHS države. Autor<br />
se bavi delovanjem i učešćem srpskih pilota<br />
na zapadnom frontu u sastavu francuskog<br />
vazduhoplovstva, kao i njihovom obukom za<br />
srpsku avijatiku.<br />
Tekst je prošaran sa puno „isečaka” iz<br />
zvaničnih dokumentata, izjava pilota, stranicama<br />
iz ratnih dnevnika i sl. Svi ovi dodaci<br />
osnovnom tekstu su grafički lepo izdvojeni.<br />
Takođe se kao dodatak tekstu može da vidi i<br />
puno originalnih delova opreme i uniformi<br />
srpskih avijatičara i vojnika iz perioda od balkanskih<br />
ratova pa do kraja Prvog svetskog rata.<br />
Takvi muzejski artefakti se nalaze na 22 kolor<br />
fotografije. Originalnih istorijskih fotografija<br />
ima 519, a velika većina njih je do sada neobjavljena<br />
i neviđena jer ih je autor sam nabavio<br />
iz Francuske upravo za knjigu. Fotografije<br />
su organizovane i predstavljene u vidu posebnih<br />
„fotoalbuma” koji prate pisani deo. Sve<br />
fotografije imaju objašnjenja koja su često<br />
detaljna. Knjiga nema klasične grafičke prikaze<br />
aviona u vidu bočnih profila; to je ovde<br />
odrađeno pomoću fantastičnih 3D renderovanih<br />
modela aviona koje je uradio Dragan Šaler,<br />
i njih ima 66 komada. Posebna pohvala<br />
autoru i izdavaču se može (i mora) uputiti jer<br />
su na poslednjih 100ak strana obezbedili<br />
engleski prevod kompletnog teksta, tako da<br />
je i svaki zainteresovani stranac u stanju da se<br />
detaljno upozna sa ovim našim važnim istorijskim<br />
periodom. Na samom kraju knjige su<br />
date razne korisne tabele i spiskovi, kako je to<br />
i uobičajeno.<br />
Knjiga je štampana na ćirilici i ima preko<br />
500 strana A4 formata koje su u najluksuznijem<br />
tvrdom povezu. Zbog svega gore navedenog,<br />
ovo nije jeftino izdanje ali apsolutno vredi<br />
svakog datog dinara. Najozbiljnija preporuka!<br />
maketar plus <strong>01</strong><br />
47
U NAREDNOM bROJU<br />
48<br />
<strong>IPMS</strong> Australia<br />
www.ipmsaustralia.com.au<br />
<strong>IPMS</strong> Austria<br />
www.ipms.at<br />
<strong>IPMS</strong> Belgium<br />
www.ipms.be<br />
<strong>IPMS</strong> Canada<br />
www.ipmscanada.com/FS1_ipms.html<br />
<strong>IPMS</strong> Canary Islands<br />
www.ipmscanaryislands.com<br />
<strong>IPMS</strong> Chile<br />
www.ipmschile.multiforos.es<br />
<strong>IPMS</strong> Czech Republic<br />
www.ipmscze.cz<br />
<strong>IPMS</strong> Denmark<br />
www.ipms.dk<br />
<strong>IPMS</strong> France<br />
www.ipmsfrance.org<br />
Tema broja:<br />
FT Nebojša (š. Oštrić – N. Miklušev)<br />
<strong>IPMS</strong> aktivnosti<br />
Izveštaj s aeromitinga<br />
SMW2<strong>01</strong>2 Telford<br />
Kompletna gradnja:<br />
Tornado (Revell, 1/72)<br />
Goran Đorđević<br />
BILTEN ZA POPULARIZACIJU <strong>MAKETAR</strong>STVA ||| jul-septembar 2<strong>01</strong>2<br />
Makete:<br />
A-1H Skayrider 1/32 ZOUKEI-MURA<br />
Il-2 TAMIYA 1/48<br />
A-400 Grizly Revell 1/72 + i još mnoge druge<br />
Knjige i časopisi<br />
<strong>IPMS</strong> Germany (Deutschland e.v.)<br />
www.ipmsdeutschland.de<br />
<strong>IPMS</strong> Greece (Hellas)<br />
www.ipmshellas.gr<br />
<strong>IPMS</strong> UK<br />
www.ipmsuk.co.uk<br />
<strong>IPMS</strong> Israel<br />
www.ipmsisrael.org<br />
<strong>IPMS</strong> Netherlands<br />
www.ipms.nl<br />
<strong>IPMS</strong> Poland (Polska)<br />
www.ipmspolska.org.pl<br />
<strong>IPMS</strong> Spain<br />
www.ipmsespana.es<br />
<strong>IPMS</strong> Switzerland<br />
www.ipms.ch/news.php<br />
<strong>IPMS</strong> USA<br />
www.ipmsusa.org
maketar plus <strong>01</strong><br />
49
Change language